Mark Kameloti

BOING-BOING

Komedija u 3 ina

Lica:

Bernard aneta - stjuardesa Amerike kompanije Val Berta Bernardova kuna pomonica Robert Bernardov prijatelj aklina Stjuardesa Francuske kompanije Air France udita Stjuardesa Nemake kompanije Lufthansa

I IN

SCENA I

(Bernard u kunom kaputu i aneta u suknji i bluzi dorukuju za stolom) ANETA: ta misli, Bernard, darling, imam li vremena da popijem jo jedan jogurt? BERNARD: (pogleda u sat) Da draga, naravno...ali samo pouri (ustane, otvori kuhinjska vrata i vikne nestrpljivo) Berta!! Donesite jo jedan jogurt za gospoicu anetu. BERTA: (ulazi) I jo krastavaca da ih umae u jogurt? ANETA: Ne. Krastavaca jo ima. BERTA: Najzad, svako ivi kako hoe. Ja nisam ovde da sprovodim reforme. BERNARD: Dabome, tako je....na svu sreu....idite!!! BERTA: Dobro. ( uzima praznu olju) Znai, jo jednu ovoliku olju? ANETA: Da, Berta. BERNARD: (nervozno) Uinite to bez diskusije! Najzad, neete ga vi piti. BERTA: Ne, na sreu! BERNARD: Samo brzo!!! Gospoica se mnogo uri. ANETA: Da Berti, inae u zakasniti na svoj avion. BERTA: Idem, idem. Samo, za devojku nije lak ivot u ovoj kui. BERNARD: ta to vi...?!!? BERTA: Nita...nita...(odlazi u kuhinju) ANETA: Uvek je loe volje. BERNARD: Pa i nije. Takva joj je narav. Ne treba obraati panju. ANETA: Trebalo bi je otpustiti, darling. BERNARD: Ne... zato? ANETA: Imam utisak da me ne voli. BERNARD: Ma ne...voli te....samo je uvek iznenaena sa tim to jede. To je sve. (aneta mu prua kaiicu jogurta) Ne, ne hvala. ANETA: (nastavlja doruak) Koliko je sati dragi? BERNARD: Jo dvadeset i etiri minuta... ANETA: U redu...taman...vreme leti kad sam sa tobom. BERNARD: To je lepo uti. ANETA: Jesi li dobar kad nisam ovde? BERNARD: Jo kako. ANETA: Mnogo, mnogo dobar? BERNARD: Mnogo, mnogo dobar. BERTA: (ulazi) Evo belog mrsa za gospoicu. ANETA: Hvala Berti! BERTA: Je li sad sve u redu? ANETA: Da! BERTA: Hvala Bogu!!! (izlazi) ANETA: Vidi da zaista nije mnogo ljubazna. BERNARD: Nije uvek takva. ANETA: Jeste, uveravam te. BERNARD: Tuna je to odlazi. ANETA: Valjda zato to odlazi tvoja verenica? BERNARD: ...naravno... ANETA: Pa da! Da sam stalno ovde, verovatno bi sve bilo drugaije, zar ne, darling? BERNARD: Da, sasvim drugaije....i danju i nou! ANETA: (ustaje i poljubi ga) Koliko je sati, dragi? BERNARD: Jo etvrt sata... ANETA: Moram pouriti sa oblaenjem, inae u zakasniti! BERNARD: To se ne bi smelo desiti! ANETA: Bilo bi uasno. BERNARD: Zaista uasno...nego, kad se vraa? ANETA: Ovako....danas je subota...stiem u Njujork u 17.08....moda u i do San Franciska, ali samo tamo i nazad!!! BERNARD: Dobro, pa kad smo opet zajedno? ANETA: Stiem najkasnije u ponedeljak, pa opet odlazim u sredu uvee. BERNARD: (vadi notes) U redu...kae u ponedeljak....u koliko sati? ANETA: Pa kao i obino ponedeljkom, oko 18.30. BERNARD: U svakom sluaju, dolazi u ponedeljak? ANETA: Da, Sigurno. BERNARD: Dobro, dobro, u redu. ANETA: Ali zato zapisuje? BERNARD: Pa, da bih znao, da ne pobrkam... ANETA: Da ne pobrka?? BERNARD: Pa, ovaj....da rasporedim...do ponedeljka.....svoje poslove! I da budem slobodan kad doe... (pogleda u sat)...zna da e ipak zakasniti? ANETA: Ti me tera? BERNARD: Ne teram te, ali vreme leti dok smo zajedno, a avioni lete... BERTA: (ulazi) Evo kafe! BERNARD: Hvala!! ANETA: Berti! Hoete li se brinuti o gospodinu dok sam odsutna? BERTA: Kako da ne. Ali, razume se, gospodinu nije potrebna moja briga. Gospodin je dovoljno odrastao. ANETA: Ah, svi mukarci su velika deca. BERTA: Ali tako velike dece kao to je gospodin, sigurno nema mnogo. Gospodin je od najree vrste. BERNARD: Dobro...hvala...u redu... BERTA: Gospoica pita, a ja samo odgovaram, jelte? Ja procenjujem gospodina po njegovoj pravoj vrednosti. BERNARD: Da,da...a sad me ostavite na miru! ANETA: Vidi dragi koliko te oboava! BERTA: Ako je do oboavanja, oboavam!!! Ja prosto ivim da bih oboavala gospodina. ANETA: Ali ako se zaljubite u svog gazdu, postau ljubomorna, veoma ljubomorna! BERTA: Taman posla! Daleko bilo!! BERNARD: Sreom!!! ANETA: Idem da se obuem, dragi. BERNARD: Pouri! (aneta odlazi u spavau sobu) ta ste planirali za ruak? BERTA: Jel Amerikanka odlazi? BERNARD: Da, Dakle? BERTA: Dakle? Pa kao obino. ekam! ekam Vae nareenje. Gospodin ima svoj raspored, zar ne? A jelovnik se menja prema gospodinovom rasporedu! Oh!! Stalno promene!!! BERNARD: ekajte...da vidimo....u pola jedan stie aklina... BERTA: aklina?? BERNARD: Aha... BERTA: E, u redu. Znate, ja se zaista bojim da ne pogreim. Prosto se divim kako se Vi snalazite! BERNARD: Ama nemojte gubiti vreme ponavljajui mi stalno jedno te isto! Znam da nije lako ovde sluiti. BERTA: E, ako me gospodin razume, onda je sve u redu. ta da spremim? BERNARD: Ne znam...ta hoete. BERTA: ta mislite gospodine, da napravim na brzinu jedan ragu? BERNARD: Ne, to smo jeli pre nedelju dana. BERTA: Imate pravo. Gospoica aklina je bila ovde pre nedelju dana. BERNARD: Napravite onda biftek. BERTA: A ta u za veeru? Moe telee peenje? BERNARD: Odlina ideja. BERTA: Sa crnim lukom? BERNARD: Ne, nikako!! BERTA: Bez luka? BERNARD: (vadi svoj notes) Ne, ekajte... BERTA: Gospodine, pa Vi to volite... BERNARD: Ni luk, ni peenje! Veeras nije aklina ovde, nego udita...u 19.06!! BERTA: (podsmeljivo) Tako dakle...pa to ne kaete! Znai, za veeras kiseo kupus sa osam pari kobasica, BERNARD: Tako je! ANETA: (ulazi u uniformi stjuardese Val-a, i nosi malu platnenu putnu torbu sa inicijalima kompanije Val) Da li ti se dopadam, dragi? BERNARD: Mnogo, ak i previe. Ali, vreme je!! ANETA: (pogleda na sat) Imam jo dva minuta! Taman da uredim nokte. BERNARD: To ti nije pametno!! Polee u jedanaest!! ANETA: Dragi, sad je pet minuta do deset. BERNARD: A ako bude zakren saobraaj? Ja na tvom mestu ne bih nita rizikovao. ANETA: (vadi iz torbice boicu laka i poinje da mae nokte) Samo malo laka. Zna dragi, mnogo sam srena! Mislim da u biti premetena na novu mainu. BERNARD: Ma nemoj... ANETA: Da, na mnogo bolju, na Super Boing! Savrenstvo! Fantastina mo uzletanja. Znai, biu ee sa tobom. BERNARD: A, tako.... ANETA: Nisi naroito oduevljen? BERNARD: O jesam,jesam...ba mi je milo....a reci mi, to nee biti tako brzo? (uje se zvono na ulaznim vratima) ANETA: Hoe, vrlo brzo, sigurno. (Berta polazi da otvori vrata) BERNARD: Lepo, ali ja bih na tvom mestu ipak krenuo na aerodrom da bi stigao tamo do jedanaest sati. BERTA: Pravo kae gospodin, to je dobar savet, savet bezbednosti, zar ne gospodine? BERNARD: Jo kako! (Berta izlazi) ANETA: Oboje ste zlatni, oboavam vas! Ipak vie tebe nego nju. BERNARD: Hvala. ANETA: Evo, spremna sam da odletim.

SCENA IIBERTA: (ulazei) Neki gospodin Kasten trai gospodina. BERNARD: Kasten? Koji Kasten...Aaa! Da, da, neka ue! /Berta izlazi) To je moj drug iz gimnazije. ANETA: Ma nemoj? ROBERT: (ulazi sa Bertom razdragan, sa konom tanom i kiobranom) Vidi, vidi.... BERNARD: Ma nije mogue! Ti ovde! Kako si? ROBERT: (jo veselije) A ti? BERNARD: Nije loe, kao to vidi, ROBERT: Nije ni meni, da zna. BERNARD: Roberte, mangupe stari! ROBERT: Bernarde, mangupino....da ja ne smetam? BERNARD: Mora da se ali. Kakav drugar! Pa pet godina se nismo videli. ROBERT: etiri. BERNARD: Vidi kako vreme leti! Ba se radujem to te vidim. ROBERT: I ja, veruj mi. ANETA: Bernarde! BERNARD: ta? Oh, oprosti mi...dozvoli da ti predstavim Roberta Kastena, svog starog drugara. ANETA: Drago mi je gospodine. ROBERT: I meni gospoice. BERNARD: Gospoica aneta Hokins, Amerikanka po roenju, stjuardesa po zanimanju. I to u kompaniji VAL, kao to vidi. ROBERT: estitam gospoice! ANETA: Bernard, zaboravili ste da kaete vaem drugu ono glavno. BERNARD: Koje glavno...? ANETA: Pa da sam vaa verenica, darling! BERNARD: A da...naravno...ovo je moja verenica! ROBERT: O! Pa jo jedanput estitam i elim vam sve najbolje, gospoice!! A tebi bravo!! Ima ukusa! BERNARD: Zar nije predivna? ROBERT: Predivna je, priznajem! ANETA: A ja vam gospodine mogu rei da je va prijatelj Bernard apsolutno savren. ROBERT: Odlino!! Ba lepo!! Radujem se zbog vas...a i zbog njega. ANETA: Imate li vi verenicu, gospodine? ROBERT: Naalost, nemam gospoice. Nemam ja nikoga. Dolazim iz Eksa, a znate kako je u unutranjosti... BERNARD: Da, da, da...razume se, naravno.... ANETA: Ali na jugu ima lepih devojaka...a vi.... ROBERT: Kako da ne, ima, samo ja jo nisam naiao na neku, znate. A sad sam premeten ovamo, pa moram osvojiti neku parianku. Ali ja vas gnjavim, doi u drugi put. BERNARD: Taman posla! ANETA: Uostalom, ja moram da krenem. BERNARD: Da! ROBERT: Stanite, nisam vas valjda ja oterao? ANETA: Nipoto. Znate, moram da letim... ROBERT: (nita ne razume) Aha...vidi vidi... BERNARD: (pokae rukama) Stjuardesa, u avionu. ROBERT: Pa da, naravno...odlino...odleteete znai? ANETA: Moram. Koliko ostajete u Parizu? ROBERT: Stalno. Premeten sam ovamo. ANETA: Znai, sigurno emo se opet sresti gospodine. ROBERT: Biu srean gospoice! BERNARD: (na ivici strprenja) Draga, kreni, zakasnie!! ANETA: Jo samo da te poljubim. BERNARD: (Robertu) Dozvoljava? ROBERT: Ali samo izvolite!! (okrene se i gleda u ogledalo. Bernard i aneta se poljube, Robert se tiho nakalje) ANETA: Oboavam te! BERNARD: I ja tebe. ANETA: Dovienja gospodine! ROBERT: (jo gleda u ogledalo) Dovienja gospoice! ANETA: Ti si moja ljubav! BERNARD: Naravno da jesam...i ti si moja. ANETA: Onda, do ponedeljka. BERNARD: Tako je, do ponedeljka. (aneta izlazi, alje Bernardu poljubac rukom)

SCENA III

ROBERT: E pa lepo, stari moj...alal ti vera! Koliko se ja razumem, ovo je divna devojka. BERNARD: Da, da, vrlo je zgodna. ROBERT: Da naiem na neku slinu bio bih veoma zadovoljan. BERNARD: Razumem te! A ta je tebe dovelo ovamo? ROBERT: Pa eto... BERNARD: ta bi popio? ROBERT: Bilo ta. (eta po rampi) Pazi molim te, ima divan pogled odavde. Vidi se ceo grad. BERNARD: Da,da.... ROBERT: Dakle? Jo uvek se bavi arhitekturom? BERNARD: Naravno, jo uvek...priaj mi ta ima novog. ROBERT: Pa eto...kad si napustio Eks rekao si mi navrati do mene kad dodje u Pariz. BERNARD: Da, pa? ROBERT: Pa...evo me!! Traim stan. BERNARD: To je bar lako. ROBERT: Hou po svaku cenu pravi stan...razume? BERNARD: Razumem....a zato? ROBERT: Hou da se enim! BERNARD: Ma nemoj! ROBERT: Hou!! BERNARD: Dobro,znai....veren si? ROBERT: Jesam...ustvari,nisam. Prosto smatram da je dolo vreme da se oenim. BERNARD: Zar ve? Pa jo si u punoj formi. ROBERT: Tako je. Ti si takoe u punoj formi pa e se i ti uskoro oeniti. BERNARD: Ne, nije tano. ROBERT: Kako nije tano....ta devojka malopre...ta Amerikanka....ona je tvoja verenica? BERNARD: A! To da...mi smo vereni. ROBERT: Tano, dakle-oenie se. BERNARD: Nikako. ROBERT: ekaj...im ste vereni, znai da ete se i venati. BERNARD: Ne! Ali prvo mi reci, zato hoe da se oeni? ROBERT: Danas ili sutra ovek treba da osnuje porodicu...zna, domae ognjite i tako to...pa sam se s tim pomirio. BERNARD: Stari moj, ako ve hoe da se eni, onda se eni kao to ja to radim. ROBERT: Kako to? BERNARD: Tako...nekoliko puta. Tad si bog bogova. ivi prijatno, stalno menja, idealno, ma san snova, veruj mi! ROBERT: Aaa, samo to je opasno. Moe daleko da dotera ako ima vie ena.... BERNARD: Ne radi se o enama, nego o verenicama. Ima sve prednosti oenjenog oveka, bez ijedne loe strane braka. Eto, na primer, ja imam tri verenice. ROBERT: Tri!? BERNARD: To je pravi broj. Manje, bilo bi monotono, vie, bilo bi zamorno. ROBERT: Ali ipak...to je nemoralno... BERNARD: Nemoralno? Pa ni jedna ne zna za druge dve i svaka ivi u ubeenju da je jedina! Pravi san snova, kaem ti! Uiva prednosti harema usred Pariza. ROBERT: Ma ta mi kae? Samo, i sa jednom je teko izai na kraj, a tek sa tri... BERNARD: U mom sluaju nije tako. Drugi mukarci to rade neorganizovano, vodaju devojke levo-desno... ROBERT: Jedno zaboravlja, koliko kota takav nain ivota? BERNARD: Kao prvo, moje verenice su zaposlene. ROBERT: Sve tri? BERNARD: Da! Sve tri zajedno me kotaju kao i jedna zakonita ena bez posla. ROBERT: Da,da,da...moda...ali kakve sve nezgode.... BERNARD: Ala si ti zapeo! Naao sam glavni tos. ROBERT: Nema tu tosa! Ne moe biti tosa! Jedna ena-to su ve komplikacije...dve ene... BERNARD: Osim ako si ovako dobar organizator kao ja, i ako se ne radi o zakonitim enama. ROBERT: To vodi pravo u propast. BERNARD: Nikad! Zato postoji red letenja. ROBERT: Molim? BERNARD: Red letenja (prua mu knjigu). ROBERT: A, vidim. BERNARD: Sad razume, a? ROBERT: Ne razumem. BERNARD: One su stjuardese! ROBERT: Sve tri? BERNARD: Razume se. ROBERT: Kakva ideja! BERNARD: U tome je tos. Prvo, sve su devojke kao puke, izabrane na konkursu. Biram izmeu onih koje su ve prole super-selekciju. Nije loe, ta kae? ROBERT: Da,da...nije tako loe... BERNARD: Jedino sam morao da ih izaberem iz raznih kompanija i sa razliitih linija. Zbog reda letenja...da se ne bi srele. ROBERT: Ovo izgleda dosta primamljivo. BERNARD: Kad bi samo probao, ne bi ti vie na pamet pala enidba do kraja ivota, to te uveravam. ROBERT: Moda je sve to lepo u teoriji, ali vrlo sam radoznao da vidim kako to izgleda u praksi. BERNARD: Ostani kod mene nedelju dana kao kod svoje kue, i videe na licu mesta maestra na delu. aneta, moja Amerikanka koju si upoznao (pogleda na sat) uzlee za tano...deset minuta, a za etvrt sata aklina e aterirati. ROBERT: aklina? BERNARD: Da. Ona je iz Er-Fransa. Mala lutkica, pravi biser. Videe je, bie tu na ruku. ROBERT: Ali, sve je to nekako knap, zar ne? BERNARD: Danas je zaista knap, ali zato to je subota. Inae, imam redovne smene: dva dana aneta, dva dana aklina, dva dana udita. udita je moja Nemica. ROBERT: Pravi internacionalni harem. BERNARD: (uzima globus) Tano! Gledaj! Veeras udita dolazi iz tokholma, a u to vreme aklina, koja odavde odlazi popodne jer je samo u prolazu, bie ve u Kairu, a aneta uveliko u Njujorku ili moda u San Francisku. ROBERT: To je pravi ringipil. BERNARD: Tako je! Ali svi odlasci i povratci su po planu, dobro organizovani, matematiki proraunati. Nema tu nikakvih iznenaenja! Eto, na taj nain vodim pravi porodini ivot. Svaka se osea kao kod kue, iako je ovde samo dva dana u nedelji. Nema jednolinosti! Ni za stolom, ni u postelji! Kao to vidi, postigao sam savrenstvo. ROBERT: ....zapanjujue! BERNARD: Besprekorno. Ljubav na Ameriki nain....pravi san, kaem ti, san snova. ROBERT: Zaista nije loe....a, gde si ih pronaao? BERNARD: Imam prijatelja koji dri prodavnicu suvenira na aerodromu. Poznaje sve stjuardese svih kompanija, on me upoznaje sa njima. I kao to vidi....sad mi vie nije potreban, ali mogu da ga pozovem zbog tebe.... ROBERT: A, ne! Ne hvala! Nije to za mene! Nisam ja tako vet! Drugo si ti-pravi virtuoz. Ali, reci mi, ta bi se desilo kad bi neke promenile linije, a? BERNARD: To je praktino nemogue. Linije su strogo utvrene, kao i red letenja. BERTA: (ulazi pokazujui na Roberta) Hoe li gospodin ruati sa gospodinom? ROBERT: Ne, ne, neu da smetam. BERNARD: Ama zato da smeta! Berta, gospodin e kod nas ruati i smestiti se ovde. ROBERT: E, zar ne misli da... BERTA: Doselie se? BERNARD: Da. BERTA: A gde to? BERNARD: Pa ovde! BERTA: A u koju sobu? BERNARD: ta ja znam! U koju hoe, videemo! Molim Vas kaput! (Berta odlazi prema spavaoj sobi) Gde su ti koferi? ROBERT: U garderobi.BERNARD: Odlino! Idi odmah po njih. BERTA: (vraa se sa Bernardovim kaputom, mrmlja) ...dobro, dobro....u koliko sati ele gospoda ruak? BERNARD: im stigne gospoica aklina. BERTA: Da, ali jo uvek ne znam kad. BERNARD: A zato je to vano? BERTA: Da bih znala...zbog mesa. BERNARD: Rei u Vam kasnije. BERTA: Nadam se. (krene da izae) A, zaboravila sam! Bilo je u sanduetu pismo za gospoicu anetu. Iz Amerike. BERNARD: Dobro, dajte mi ga (Berta mu daje pismo). BERTA: Znai, primie ga tek kad se vrati...nema druge. BERNARD: Tako je. BERTA: Dakle, gospodin e rei kad e gospoica aklina?...Zbog mene. BERNARD: Rei u Vam.(pogleda na sat) Sad treba da sleti, pogotovu ako je imala vetar u lea. BERTA: E, nadam se da je gospoica aklina imala vetar u lea, jer sam ve stavila meso da se pee (izlazi). BERNARD: Uh, ta sluavka.... ROBERT: ta, ima lou narav? BERNARD: Ne. Mora se priznati nije joj lako da se snae u kuhinji sa tolikim promenama. (rasejano spusti pismo na sto) ROBERT: Da, nije joj lako. Ali, reci mi, molim te, sve te promene, stalna izmena dama...jedna je ovde...jedna uzlee....jedna aterira....jedna je u vazduhu....ta bi se desilo kad bi se odjednom nale dve u Parizu i dole u isto vreme da prenoe ovde? BERNARD: Nemogue! To se ne moe desiti zbog reda letenja. A i kad bi se kojim udom dogodilo, sa tom koja nije uzletela otiao bih, na primer, da provedem no u Sen ermenu, pod izgovorom da promenimo vazduh. ROBERT: Dobro, a ta sa ovom koja je aterirala? BERNARD: Dola bi ovamo. ROBERT: Zar ima klju? BERNARD: Svaka ima svoj klju. Ako bi se desilo, Berta bi joj objasnila da sam se zbog poslova zadrao...na putu. Sutradan, ona koja je trebala da odleti dan ranije, odletela bi. Iz Sen ermena odvezao bih je direktno na Orli, stavio je u avion, mahao maramicom i spokojno se vratio ovamo, gde bi me rairenih ruku ekala ona koja je stigla sino. Vidi, i u nepredvienom sluaju nema mesta panici. Zar nije genijalno? ROBERT: Jeste genijalno, ali je i runo. Pa ti ih ne voli! BERNARD: A, ne! Oboavam ih! Ja ih toliko volim, da ako mi jedna zatrai poklon, ja odmah kupujem tri, jer ne elim nijednu da zapostavim. ROBERT: To je vrlo plemenito, ali nisi me ubedio. Ja sam ipak za venanje. Pravo, dobro pripremljeno, mirno venanje sa jednom enom i sve to uz to ide. BERNARD: Grei. ROBERT: Bilo kako bilo, veoma mi je drago to si me pozvao. Veoma sam znatieljan da vidim kako to sprovodi.... a osim toga, i nemam gde da odem. BERNARD: Videe, nauie se! I jo jedan detalj: imena svih mojih verenica poinju istim slovom: udita, aklina, aneta. Moe neka maramica da se zaturi, zna.... ROBERT: Da, svakako! BERNARD: to se tie Berte, tu sam miran (Berta ulazi) ta je?! ta hoete jo?! BERTA: Nita gospodine, radim svoj posao. BERNARD: Zato ste i plaeni. BERTA: Tano gospodine. Dakle, poto je Amerikanka odletela, a Francuskinja dolee, moram da spremim sobu. BERNARD: Tano! Imate pravo. ROBERT: Na sve misli, a? BERTA: Zato sam ovde gospodine. Da nisam ja ovde, pitam se ta bi bilo sa gospodinom s ovakvim nainom ivota. Poto je gospoica aklina samo u prolazu i ostaje dva sata, skoro je nepotrebno da sve spremim. Zar ne, gospodine? BERNARD: Da, tako je. BERTA: Temeljno u spremiti sobu posle njenog odlaska, a pre dolaska Nemake. BERNARD: Tako je, tako je...odlino. BERTA: Odlino? Odlino! A kako bi drukije? U svakom sluaju, posla ima preko glave. (odlazi u spavau sobu). ROBERT: Ona ti mnogo vredi. BERNARD: Stalno guna, ali zna svoj posao. BERTA: (ulazi) Gotovo, gospodine. BERNARD: U redu, odlino. Nita ne fali? Nita nismo zaboravili? BERTA: Ne, gospodine. BERNARD: Ona stie za pet minuta. ROBERT: Ipak je to vrlo knap. BERNARD: Danas je pravi dar-mar.... BERTA: Svaki put kad je neka od gospoica u prolazu, tempo je mnogo ivlji daj ovo, daj ono....

SCENA IV

AKLINA: (ulazi,stjuardesa kompanije Er-Frans, ima plavu platnenu torbu) eri!! BERNARD: (zagrli je) aklina, duo, ti si? (Berta izlazi prevrui oima) AKLINA: Zna li dragi, da je malo trebalo da ne stignem? BERNARD: Posle e mi sve ispriati. Prvo da ti predstavim svog starog druga iz gimnazije Roberta Kastena. ROBERT: (ustaje) ....iz Eksa. AKLINA: Dobar dan, gospodine. ROBERT: Dobar dan gospoice. Ja sam stigao potpuno iznenada, nema ni jedan sat, kod Bernarda....koji mi...ba malopre ree da Vas oekuje....i ja ne elim da smetam... AKLINA: Ne, ne, naprotiv gospodine. Vrlo mi je milo. Vi ste prvi Bernardov prijatelj koga sam upoznala. Nikad niko nije s njim. Uvek je usamljen. On ima tako malo prijatelja i zaista mi je vrlo milo to sam Vas zatekla. ROBERT: I meni je milo gospoice, vrlo milo.... AKLINA: Daj mi neto da popijem eri. Poslui i svog prijatelja....mrtva sam umorna. Za malo da ostanem u Kanadi! BERNARD: Nije mogue! AKLINA: Meteo sluba najavila je oluju, ali to je bio uragan. Bili smo prikovani za zemlju. BERNARD: Ma ta kae? AKLINA: Umirilo se tek nad La Manom. A ovde me doekalo sunce! Najzad, tu sam, i to je najvanije. Jesi li bio dobar, dragi? BERNARD: Naravno. Kakvo pitanje. AKLINA: U redu. Je li vam Bernard rekao da emo se uskoro venati? ROBERT: Da, da. Saoptio mi je da ste vereni. BERNARD: ak sam dodao da si boanstvena. I bio sam u pravu. ROBERT: Mnogo lepih stvari mi je ispriao o vama. AKLINA: I sad ste razoarani? ROBERT: alite se? Naprotiv, bio je preskroman. AKLINA: To nije lepo od tebe dragi. BERNARD: Nita mu ne veruj, ali se na moj raun. AKLINA: Pozovi svog prijatelja da rua sa nama, eri. BERNARD: To sam ve uinio. ROBERT:...ja ne bih da smetam.... AKLINA: Ali zato? BERNARD: Ne cifraj se. ak sam mu ponudio gostoprimstvo, za neko vreme, dok ne nae stan. AKLINA: Pravie ti drutvo kad nisam ovde. Tako e biti manje sam. BERNARD: Kad nisi ovde, ja sam prosto izgubljen. Potpuno sam sam. ROBERT: Znai, ali se na samou? BERNARD: Vidi ta ini ljubav. AKLINA: Je li Berta spremila ruak? BERNARD: Da, da, sprema ga. AKLINA: Vodi kuu dragi, kao prava domaica. BERNARD: Ne preteruj. AKLINA: A sad idem da operem ruke, pa emo ruati, (odlazi prema kupatilu) zato to u tri letim za Kairo. Ah! Da li si uo da poinju da lete super-Karavele? One su mnogo bre, viaemo se ee. BERNARD: Divno!! Ne zaboravi da mi da svoj novi red letenja. AKLINA: Naravno, dragi. BERNARD: Onda u redu. AKLINA: Dolazim odmah! (odlazi u kupatilo) ROBERT: Je li....ako avioni budu sve bri i bri, tvoj raspored pada u vodu? BERNARD: Nee to biti tako brzo. ROBERT: E, svaka ti ast!! Razmiljam koja je od ove dve bolja i ne mogu da se odluim. BERNARD: ta ima ti da se odluuje!? Obe su zauzete, zna? (telefon zvoni, Bernard podie slualicu) Halo...da...ovde...da, ja sam...tokholm?....halo....aaaa, to si ti draga! (tiho Robertu) to je udita, moja Nemica. ta se desilo? U redu...dobro...umesto u devetnaest stie u dvadeset i tri...da te ekamo za veeru?...Odlino...dakle u dvadeset i tri asa....da draga, ljubim te! BERTA: (ulazi) Gospodine! BERNARD: ...da, zdravo draga! (sputa slualicu) Ba dobro to ste doli! BERTA: Ja? BERNARD: Da! Otpada kiseli kupus sa kobasicama! BERTA: U redu. Zar je Nemaka u kvaru? BERNARD: Da, tako neto. BERTA: Samo, kupus sam ve kupila. BERNARD: Nema veze. BERTA: (izlazei) Htela sam vam neto rei, ali sam zaboravila, gospodine. Eh, te stalne promene... BERNARD: Vratie vam se misao. BERTA: Vratiu se onda i ja. BERNARD: Znam. (Berta izlazi) AKLINA: (izlazi iz kupatila) Je li to zvonio telefon? BERNARD: Da! Jeste. AKLINA: Da nije neko mene traio? BERNARD: Ne...zato? AKLINA: Mogue su izmene u redu letenja zbog vremenskih prilika. ROBERT: Ba je uzbudljivo, voditi rauna o svemu tome. BERNARD: Aha...a te izmene...hoe li biti velike? AKLINA: Da. Umesto u tri, poleemo u etiri. BERNARD: E, ba fino. AKLINA: Ali, zato kae e, ba fino... ? BERNARD: Pa eto kaem ba fino jer....fino...da....jer...jer emo provesti zajedno jedan sat vie. AKLINA: Pa ko je onda zvao? Nije valjda neka ena? ROBERT: ta vam pada na pamet !? BERNARD: Kakve sve ideje ima u toj lepoj glavici! Pa ti zna koliko te volim. AKLINA: Stvarno? BERNARD: aklina, duo moja...zar sumnja? Ba me mui. AKLINA: Dobro. Onda mi reci! BERNARD: Reci ta? AKLINA: Ko je zvao? BERNARD: ...to je...to je bila greka... ROBERT: Da!! Jednostavno...greka. Zamislite, kako je to glupo! AKLINA: (primeti pismo na stolu) A ta je ovo? BERNARD: Koje? AKLINA: Ovo pismo. Adresirano je na...anetu Hokins! BERNARD: Otkud ja znam! Ja nisam primio nikakvo pismo. Nisam se mrdnuo odavde....ne znam ta je to...priao sam sa Robertom....je li tako Roberte? ROBERT: A? ...da, da...ba tako...priali smo o...o.... AKLINA: Nije moglo samo doi. BERTA: (ulazi) Setila sam se ta sam htela rei gospodinu. (ugleda aklinu) O, dobar dan gospoice. AKLINA: Dobar dan Berta. Kako ste? BERTA: Kao i obino, gospoice, i ovako i onako. BERNARD: ta ste hteli da mi kaete? BERTA: Htela sam da kaem...ruak je na stolu! AKLINA: Odlino! Recite mi Berta, (pokazuje pismo) ta je ovo? BERTA: To je pismo. AKLINA: To znam! Ali to je pismo za mis anetu Hokins. Da li je poznajete? BERTA: Prvi put ujem. AKLINA: Dobro, ta ovo pismo trai ovde? BERNARD: Rekao sam ti da nemam pojma. AKLINA: Bernarde.... (Berta je prekida) BERTA: Ah, sad sam se setila.Oprostite, zbunila sam se. Domar mi je jutros rekao: uzeli ste jedno pismo koje nije za vas, nego za nekog drugog iz ove zgrade. BERNARD: Eto!! Sve se objasnilo!! ROBERT: Da...sve se objasnilo...ak vrlo dobro!!! BERTA: Sad u ga odmah odneti domarki...Gospoice? (uzima pismo i stavlja ga u dep)... Kao to sam rekla gospoici i gospodi, ruak je na stolu. ROBERT: Ala je divan porodini ivot! AKLINA: Zaista! I vi bi, Roberte, trebalo da uradite isto to i Bernard: da se verite i odluite za enidbu. ROBERT: To i nameravam. AKLINA: (pogleda na sat) Oh, imam jo samo dvadeset i pet minuta vremena! Brzo! Za sto! (odleti u trpezariju) ROBERT: Za dlaku! BERNARD: ta za dlaku? Vidi da moj sistem radi. Podvala je upalila. ROBERT: Da, da...video sam kako radi... BERNARD: Dosta sad. Hajdemo na ruak....francuski...! ROBERT: Bogami, lepa je uniforma Er Fransa. BERNARD: Lepa? Neodoljiva! Poludim im je vidim. ta mogu.... ROBERT: E, Bernarde. mangupino!! BERNARD: Ui se stari, ui se!! (odlaze u trpezariju)

II IN

SCENA I

(Isti dekor, prazna scena, Zvoni telefon.)

BERTA: ( ulazi i uzima slualicu) Halo?... Da... gospodin Bernard nije ovde. Berta je na telefonu... A, to ste Vi, gospoice udita?... U Parizu ste!? Odlino! A, da, gospodin e biti srean to ste stigli ranije. O Boe,... ala e gospodin biti srean... Da... Dovienja gospoice.( spusti slualicu) Kakav ivot ! O, kakav ivot ! (uje se zvonce na ulaznim vratima. Berta polazi prema kuhinji trgne se na zvono i polazi prema ulaznim vratima. Iza scene se uju glasovi) ROBERTOV GLAS: Dobar dan ! BERTIN GLAS: Dobar dan, gospodine ! ROBERTOV GLAS: Evo me opet. BERTIN GLAS: To vidim. ROBERT: (ulazi sa svojim koferima) Ala je bila guva pred garderobom ! U Eksu je mnogo mirnije. BERTA: Moda je ba zato guva, to su svi iz unutranjosti navalili ovamo. ROBERT: (Nije razumeo) Bie da je tako. BERTA: Jel te, nadam se da neete dugo ostati kod nas ? ROBERT: Gle, gle, niste ba mnogo ljubazni. BERA: Ovde je stano iveti. Stalno neko stie, neko odlazi, i stalno promene... promene. Nemaka je aterirala. ROBERT: Kako ? Zar ve ? BERTA: Sad je ba telefonirala i kazala da dolazi ranije. ROBERT: ta emo sad ? A, nita, gospoica aklina je ve odletela ! BERTA: Da, samo Nemica mi je saoptila da e ovde ostati tri dana.Ona misli da e prirediti veliko iznenaenje gospodinu. ROBERT: Meni ? BERTA: Ne ! Gospodinu. Mom gospodinu. ROBERT: ta ? Vi imate gospodina ? BERTA: Ama, mom gazdi. ROBERT: A, tako. Pa ta smeta to e ostati tri dana ? BERTA: Moda e biti sudara, jer gospoica aneta ona Amerikanka... ROBERT: Poznajem je. BERTA: E, pa lepo. Ona dolazi u ponedeljak. ROBERT: Da ! Dobro ! Danas je ... subota... dakle Bernard ima vremena da se snae. Gde mogu da se smestim? BERTA: Gde hoete. Ali ova (pokazuje na spavau sobu) to je soba za gospodina i njegove ene. Ako elite, moete u ovu (pokazuje gostinsku sobu) ili ovu (pokazuje malu sobu). ROBERT: Vrlo ste ljubazni. E, dobro ! Smestiu se ovde ! (pokazuje gostinsku sobu). BERTA: Onda, odnesite vae kofere, jer ovde smetaju. ROBERT: Hvala ! BERTA: Ja bih rado ponela gospodinove kofer, ali kad sam bila mala doktor je kazao mojoj majci: Neka se vaa ki uva napora. A ki to sam ja ! ROBERT: Da, da, istina je. Vi ste zaista vesele prirode. To je vrlo prijatno! BERTA: Raduje me to se gospodinu svia moja narav. Nisu este gazde koje primeuju dobre osobine svojih sluavki. ROBERT: Moda ste u pravu, ali... sad u ja. BERTA: Gospodinu sam dosadna ? ROBERT: Meni, nikako ! BERTA: Ne, nemojte. Kad neko kae: Sad u ja i to naroito sluavki, to znai dosta sam vas gledao. ROBERT: Ali, apsolutno nije tako. BERTA: Kad ljudi ne bi razgovarali, bili bi ivotinje! ROBERT: Sad, ovaj... tako je ... bili bi ivotinje! BERTA: Mora da je teko biti ivotinja ? ROBERT: Pa ! BERTA : Zar ne mislite tako ? ROBERT: Ne znam. Ne razumem se u to. (Ode do bara i poslui se) Da li moda imate malo leda? BERTA: Ne. ROBERT: Zato? BERTA: Friider je pokvaren. ROBERT: A, tako ! BERTA: Eto, zato nema leda, tako je to...(mala pauza). Jel gospodin zaposlen ? ROBERT: Jesam. BERTA: A! (pauza) Na istom poslu kao gospodin ? ROBERT: Ne. BERTA: Jeste li oenjeni ? ROBERT: Nisam. BERTA: Treba da se oenite. ROBERT: Zato ? BERTA: Gospodin je dobro drei. ROBERT: Hvala. BERTA: Ali starost brzo doe. ROBERT: Da, to je istina, samo ipak mislim da imam jo vremena. Hou jo malo da priekam. BERTA: E, to greite, gospodine ! ROBERT: Zato ? Pa ni Va gazda se jo nije oenio. BERTA: Ali za takav ivot treba biti vrlo vet, gospodine, i vrlo vrste grae... ROBERT: Ko vam kae da ja nisam ... BERTA: O, ne gospodine, o ne. To se vidi, ako smem rei, ak i na prvi pogled. ROBERT: E. onda .... sad me ostavite na miru. BERTA: Molim, gospodine ! ROBERT: (za sebe) Istina je, prava je mora. BERTA: Molim, gospodine ! ROBERT: Dovienja ! BERTA: Dovienja, gospodine. (ostaje i dalje na istom mestu). ROBERT: (ponovo glasnije) Dovienja. BERTA: Dovienja, gospodine! ROBERT: No... pa dobro. ( odlazi u sobu i zalupi vrata) BERTA: Doao ovde iz unutranjosti i ve se pravi vaan.(izlazi u kuhinju i zalupi vrata)

SCENA II

( Druga vrata u dnu scene se otvaraju i ulazi udita u uniformi stjuardese Lufthanza) UDITA: Libling ... libling ... dragi! ( silazi niz stepenice, pogleda u spavau sobu, opet zatvori vrata, gleda levo desno, prie vratima kroz koja je otila Berta, otvara ih i vikne) Berta.... ( zatvori vrata, poe u spavau sobu, kad ulazi Berta) BERTA: A ! Gospoica !.... ( udita se okrene, a Berta se iznenadi)...udita ! UDITA: Berta ! BERTA: Zar ste ve stigli, gospoice ? UDITA: Da, Berta ! O ! Ushiena sam ! Da znate koliko sam srena ! BERTA: To se vidi, gospoice ... primeujem. UDITA: Zar gospodin nije ovde ? BERTA: Ne, nije ... izaao je poslovno. UDITA: A! Dobro ! BERTA: Ali... (pogleda svoj sat) Samo to nije stigao. UDITA: Je li to sigurno ? BERTA: Verovatno ... pogotovu to zna da gospoica dolazi. UDITA: Da li je zadovoljan ? BERTA: Presrean je ! Moete misliti ! Gospodin uvek oekuje gospoicu sa nestrpljenjem. UDITA: ta mislite, da li me voli koliko ja njega ? BERTA: O, da, gospoice ! Ali poto ne znam tano kolko gospoica voli gospodina, ne mogu znati je li to onoliko kolko gospodin voli gospoicu. UDITA: Ali, Vi znate da ga ja oboavam ! BERTA: E, kad je tako, i gospodin Vas oboava, gospoice. UDITA: Znate da mogu ostati tri dana ? Zar nije divno ? BERTA: (mlako) Da ! To je divno! UDITA: Ali e Bernard biti srean.... BERTA: On e sigurno biti najsreniji. Pa, gospodin kad Vi niste tu, je potpuno ... potpuno... kako da kaem ... UDITA: Moda izbaen iz koloseka ? BERTA: Tako je, tano ! Izbaen iz koloseka. Ali, ta to znai izbaen iz koloseka ? UDITA: Kada letim na visini od 19 ili 20.000 stopa, brzinom od 900 kilometara na sat i kada nemam ta da radim, ponekad odem u zadnji deo aviona gde stoji prtljag... BERTA: To je, dakle. UDITA: Gledam kroz prozor zvezde koje se sreu i mesec na sred neba... I tada pomislim da ih moj Bernard gleda i da je to kao da se nas dvoje gledamo u oi preko kometa i meteora... Vi ne verujete u to ? BERTA: Ja ... verujem ! UDITA: Nalazim da je to ludo romantino. BERTA: Da, tako je, to je ludo. UDITA: Toliko ga volim! Svaki put kad se vratim sve ga vie volim i svaki put kad odlazim, oseam kako mi se srce cepa. BERTA: Ju, naopako ! UDITA: Ali kad se vratim, kada sam opet ovde, preporodim se... vaskrsnem... lebdim u vazduhu. BERTA: Vi ste ... ovaj ... kako se kae... vrlo strastvena osoba. UDITA: Imate pravo ... Oh, zaboravila sam da kupim cigarete. Da li bi ste otili da ih kupite? BERTA: Odmah, gospoice ... Za minut u ih doneti. UDITA: Hvala. Smestiu se ovde dok ne doete ... Luda sam od sree. BERTA: I ja, gospoice .... i ja sam luda. (izlazi) ( udita odlazi u spavau sobu i zatvara vrata. Za to vreme Robert izlazi iz sobe sa novinama, seda u fotelju, okree lea vratima uditine sobe. udita ulazi bez kape, torbe i jakne. Spazi Roberta sa lea, pritri, baci se na njega) UDITA : (Ljubei Roberta) Ljubavi moja ... moja jedina ljubavi ... ROBERT: Ali ... UDITA: (pribrano) Oh, oh, oprostite. ROBERT: Ali ... samo izvolite. UDITA: Oh, gospodine ... ali... izvinite, molim vas. ROBERT: Nita, nita, gospoice ... naprotiv ! UDITA: Ali, gospodine, ta vi radite u mojoj kui ? ROBERT: Hoete da kaete kod Bernarda ? UDITA: Pa dobro, kod Bernarda ... kod mene, to je isto. ROBERT: ja sam Bernardov prijatelj, Robert Kasten. UDITA: Milo mi je. ROBERT: I meni, gospoice. ( rukuju se) A Vi, Vi ste udita? UDITA: Bernard vam je priao o meni? ROBERT: Kako? Da li mi je priao o vama ? Pa naravno ! On samo o Vama pria! udita ovo, udita ono... UDITA: Ushiena sam, ali kako to da ste ovde bez njega ? ROBERT: Vrlo jednostavno ... On je morao da izae... UDITA: Zar ... poslom ? ROBERT: Tako je, tako je ... i rekao mi je da ga ekam ... Ja sam se, naime, nepredvieno doselio kod njega... to jest kod vas. Dolazim iz Eksa. UDUTA: Nije mogue. ROBERT: Da, da ... UDITA: Ali to je neverovatno! ROBERT: Zato? UDITA: Pa i moja majka ivi u Eksu. ROBERT: Gle ! UDITA: U kojoj ste ulici stanovali u Eksu? ROBERT: U eleznikoj broj 27 UDITA: To je neuveno! Banhoftrase! ROBERT: ta ste rekli ? UDITA: Banhoftrase! ROBERT: O, pa da ... Bahn...nhof ! To znai eleznika stanica, zar ne ? UDITA: Da, naravno... A moja majka stanuje u Fridentrase. ROBERT: Fridentrase ? UDITA: Da. ROBERT: Pojma nemam. UDITA: Ali to je nemogue ! ujte ! Fridentrase je odmah pored Bankoftrase. ROBERT: Prvi put ujem. UDITA: Ama, ekajte ! ROBERT: Ali kad vam kaem ... UDITA : Pa ipak. To je jedna od glavnih ulica u Eksu. Fridentrase ulica mira, kao i u Parizu ... ROBERT: Ne, ne snalazim se. UDITA: Dobro, najzad ... veliki spomenik ! ROBERT: Veliki spomenik ? E, pa od velikog spomenika postoji samo onaj posveen Vornarguu ! UDITA: Fofnargu ? ROBERT: Da, Vornarga, filozofa... Moja porodica od davnina ivi u Eksu. UDITA: Vi volite ale bez veze ? ROBERT: Ali ja ne pravim bezvezne ale... Mi smo svi roeni u Eksu. Ja, moj otac, moj deda ... moj pradeda...moj ukundeda. I Vi mi kaete da ne poznajem svoj zaviaj. Prokrstario sam celu Provansu skraja na kraj. UDITA: Provansu ? ROBERT: Da, okolinu Eksa. UDITA: Ali ja vam govorim o Eksu la apelu, o Ahenu! ROBERT: A, tako ! A ja o Eksu u Provansi. UDITA : Ba mi je ao. ROBERT: I meni. Vi biste bili divna zemljakinja. UDITA: Vi ste vrlo ljubazni. ROBERT: Samo sam iskren ... gospoice. UDITA: Moete me zvati udita, jer ste Bernardov prijatelj... ROBERT : A Vi mene Robert ! UDITA: Dobro, zvau vas Robert. Oduevljena sam to Bernard ima prijatelja u kui... bie manje sam. ROBERT: Dok ste Vi odsutni? UDITA: Da. Samo, neete mu rei da sam vas poljubila, zar ne? ROBERT: Eh, to je, naalost, bila samo greka... UDITA: Tano, ali ipak poljubac! Ne bih htela da Bernard ikada pomisli.... ROBERT: Budite spokojni, nita mu neu rei. ak...i da nije bila greka, ne bih mu nita rekao. UDITA: Pa vi ste zlatni. ROBERT: Samo, ja sam ve zaboravio taj poljubac, naalost. UDITA: Vi ste pravi dentlmen! ROBERT: Naravno, naravno...ali...moje utanje i moja diskrecija moda zasluuju malu naknadu. UDITA: Malu naknadu? ROBERT: Jo jedan poljubac. Da vam pravo kaem, onaj malopre mi je ba prijao... UDITA: Zato to ga niste oekivali. ROBERT: E da, nisam bio spreman...pa...kako da kaem...nisam iskoristio priliku u potpunosti, ali ako biste hteli da ponovite....samo jo jednom. UDITA: Da ponovim? Savest bi me grizla celog ivota.ROBERT: Ma ne preterujte... UDITA: Vi sigurno ne poznajete Nemaku duu? ROBERT: Pa...ne ba najbolje. UDITA: Zato i ne znate za oseanje savesti kad se radi o dobru i o zlu... ROBERT: Uostalom, svaka verenica uvek poljubi najboljeg prijatelja svog verenika... UDITA: Moda, ali ne u usta! ROBERT: Mislite? UDITA: Sigurna sam. ROBERT: Medjutim, u Americi... UDITA: Ali. ja sam Nemica! ROBERT: Da, da, vidi se... UDITA: Zatim, kad verenica poljubi prijatelja svog verenika, poljubi ga u obraz, i to pred svojim verenikom...da vidi!! ROBERT: Ima i izuzetnih sluajeva...na naprimer. Jedan jedini poljubac....to nema toliko znaaja. UDITA: Zato onda toliko navaljujete? ROBERT: Zato to....ste uinili prijatnu greku, zato to ste simpatini....i zato to smo oboje iz Eksa. UDITA: Ali ne iz istog Eksa! ROBERT: Eks....Eks je uvek Eks, hajde, odluite se na taj jedan jedini poljubac... UDITA: To bi bio drugi... ROBERT: Prvi se ne rauna. Ovaj drugi u smatrati poljupcem dobrodolice. UDITA: Vi Francuzi ste uasni!!! ROBERT: A vi ste jedna mnogo lepa Nemica. UDITA: Ali ja pripadam Bernardu. ROBERT: ujte, da smo mi u Americi, mi bismo se odavno poljubili i to bez zadnjih misli....nema ta, znaju Amerikanci ta rade. UDITA: Nemci su takoe velika nacija. ROBERT: Pa sad.... UDITA: (naglo ga poljubi i odmakne se) I mi se razumemo u te stvari. ROBERT: Moram priznati da se veoma dobro razumete... UDITA: Eto, vidite! Sad idem u svoju sobu da saekam Bernarda. ROBERT: ekajte, ve me naputate? UDITA: Da, inae ete pokuati da me ubedite kako amerike verenice ljube dvadeset i pet puta u usta najbolje prijatelje svojih verenika. A vi ste Bernardov prijatelj, armantni ste, zanimljivi, dakle, moram da se uvam. Osim toga, ja volim Bernarda. Dovienja! ROBERT: Ali, ipak... UDITA: Do vienja....(odlazi u spavau sobu, zatvara vrata u trenutku kad Berta ulazi sa cigaretama) BERTA: Izvolite... ROBERT: ta je to? BERTA: Cigarete za gospoicu uditu...ah, zaboravila sam da vam kaem: ona je stigla....Nemica. ROBERT: Da, da...video sam je. BERTA: Dali greim kada kaem da je gospodin ve sklopio poznanstvo? ROBERT: Da, sklopio....upoznali smo se...(zgrabi Berti cigarete iz ruku) Ja u joj dati cigarete. Idite. Mislim da imate druga posla. BERTA: Pravo da vam kaem, nemam ama ba nita drugo da radim. ROBERT: Dobro...ali ipak idite. BERTA: Gospodin eli da odem? ROBERT: Da, ve sam vam rekao. BERTA: Gospodinu je izgleda, stalo da ja odem... ROBERT: Ne, ne. Svejedno mi je, ali poto ovde nemate nikakvog posla.... BERTA: Nemam posla ni tamo. ROBERT: Onda idite tamo!!!....dakle, ta ekate? BERTA: Nita gospodine. (izlazi) Nita, nita...(izlazi gledajui na vrata spavae sobe) ROBERT: (pokuca i otvori vrata) UDITA: (iznuitra) Ko je? ROBERT: Ja, Robert. UDITA: Odmaram se...ostavite me na miru. ROBERT: Samo da vam dam cigarete koje vam je kupila Berta. UDITA: Ah, dobro...uite. ROBERT: Izvolite. (ulazi) Ovo su dobre cigarete...Amerike...(pauza) UDITA: Ne! Ne poinjite opet! ROBERT: Ali, molim vas.... UDITA: Treba da se stidite! ROBERT: (ulee na scenu izguran iz sobe) ...Ali.... (vrata se za njim zalupe u momentu kad Bernard ulazi sa aklinom)

SCENA IIIBERNARD: Evo nas opet... AKLINA: I ja sam tu! ROBERT: Vi?!!! AKLINA: Kao to vidite! Premetena sam na super-Karavelu. Poinjem tek sutra. ROBERT: A, tako.... BERNARD: Zato smo se vratili. ROBERT: Da, vidim. BERNARD: Dobro, ta ti je? ROBERT: Meni? BERNARD: Tebi. Izgleda iznenaen. ROBERT: Ja? Uopte ne! AKLINA: Zar vam nije milo to se opet vidimo? ROBERT: Kako da ne! AKLINA: Moi emo da provedemo celo vee zajedno...a ja celu no sa mojim dragim Bernardom! BERNARD: E, to ne znam. Ba smo malopre priali da bi bilo veoma prijatno otii van grada, na primer u Sen-ermen. ROBERT: E to je dobra ideja!!! To je savrena ideja!! AKLINA: Ali zato u Sen-ermen? BERNARD: U Sen-ermen ili bilo kuda, promena dobro doe, zar ne? AKLINA: Ali kod kue je tako lepo... ROBERT: Lepo je, lepo....ali u prirodi...u Sen-ermenu....na istom vazduhu.... AKLINA: Zar da vas ostavimo samog ve prvi dan? ROBERT: Ne brinite za mene, idite! Krenite odmah tamo da vam se to vie isplati. BERNARD: Da, idemo odmah...odmah posle veere...oko jedanaest sati. ROBERT: A, ne! BERNARD: Zato da ne. Nigde ne urimo. ROBERT: Naprotiv!! AKLINA: Zato naprotiv ? ROBERT: (energino navaljuje) Naprotiv! Naprotiv! (smirenije) Hou da kaem, vee u prirodi, pod drveem u ovo doba ...to je prava idila! Ne smete to propustiti!!! AKLINA: Moda je tako, ali ja vie volim da ostanem kod kue. (Bernardu) Tako retko sam ovde. BERNARD: Ima pravo to se tie veere...ali no van grada e nam prijati. Krenuemo oko jedanaest sati. ROBERT: Morate ii na veeru!!!!.....Osim toga, vi ste vrlo bledi. AKLINA: Ja? ROBERT: Da. AKLINA: Nije to nita. Samo da popravim minku (polazi prema spavaoj sobi u kojoj je udita) ROBERT: (preprei joj put) Ne, ne!!!! BERNARD: Zato? ta se deava? ROBERT: Nita! Ne treba da se minka (aklini) Slabo ste bili osvetljeni...sad vidim da je sve u redu. AKLINA: Ipak....malo pudera.... ROBERT: (stoji ispred vrata) Ne, ne....uveravam vas...ne dirajte nita....pokvariete....odlino izgledate ovako! AKLINA: Hvala, ba ste zlatni! BERNARD: Stari, ba si drug! ROBERT: Ne moe ni da zamisli! AKLINA: Dragi moj Roberte, vi kao da ne znate da ena pre veere mora da se pobrine o svom izgledu. ROBERT: Da, naravno....moda druge ene...ali vi ne! Vi, vi ste prekrasni, senzacionalni...idealni...ba tako. AKLINA: Gle, gle! Pa to su ve opasne izjave... BERNARD: Da, stari, malo si se uzbudio....smiri se! ROBERT: Sasvim sam miran! Samo kaem da tvoja ena, odnosno aklina, odlino izgleda i da je najpametnije da odmah odete na veeru i provedete no u prirodi! BERNARD: Ima pravo...naroito za spavanje...ii emo oko jedanaest... AKLINA: A ja hou da provedem no ovde! ta ti je sad palo na pamet, ti koji mrzi prirodu... BERNARD: Tano, mrzim prirodu, ali... ROBERT: Ali grei... BERNARD: Jeste, greim...i zato hou, s vremena na vreme...kad se ukae prilika.... ROBERT: Prilika se ne sme propustiti! AKLINA: Na kraju u pomisliti da bi vam smetalo ako prenoim ovde. ROBERT: Ali ta vam pada na pamet? BERNARD: Da, ta ti pada na pamet...govori za tvoje dobro. ROBERT: Upravo tako...a i za tvoje, takoe. BERNARD: On je ubeen da bi nam prijala jedna no van grada. Spavanje pored otvorenog prozora, bez buke, miris lipa, kestenja.... ROBERT: Boe, boe, kako je to lepo!!! BERNARD: ...ali tek posle jedanaest sati. ROBERT: Ne smete gubiti ni asa! Svaki minut na vazduhu je pravo slavlje, a samo jedan minut zakanjenja moe biti fatalan....po zdravlje. BERNARD: Preteruje. ROBERT: Govorim ti zbog tebe, za tvoje dobro, da zna....na kraju, ta se to mene tie. AKLINA: (ponovo krene prema spavaoj sobi) Dobro, u redu. Idem da se naminkam. ROBERT: Odlino izgledate! BERNARD: Pusti je kad hoe...enama ne treba protivreiti. ROBERT: Nije tano! BERNARD: Zato? AKLINA: Da, zato? ROBERT: Trebalo bi da me razume! BERNARD: ta da razumem? AKLINA: Ni ja ne razumem. ROBERT: Kad sam doao, rekao si: O, stari moj, kako si? Ba mi je drago da te vidim...je li tako? BERNARD: Tako je,ali... ROBERT: I dodao si: Oseaj se kao kod kue, smesti se ovde (pokazuje na vrata spavae sobe) to je tvoja soba... AKLINA: Bernarde! Zar nau sobu? BERNARD: Ja to rekao? ROBERT: Bernarde, zar ja laem? BERNARD: Ne, ne, ali neto si sigurno pobrkao. Ovo je moja soba, odnosno aklinina i moja. ROBERT: E, da, i zato si dodao Ustupam ti svoju sobu da bi se zaista oseao kao kod kue. BERNARD: Pa sad...moda i jesam...ali situacija je drugaija. Poto se aklina vratila, vrati nam nau sobu! ROBERT: Neu! AKLINA: Gle, ala ste vi ljubazni! ROBERT: Taman sam poeo da se smetam...ve sam raspakovao jedan kofer...bilo bi me sramota kad bi vi videli taj moj intimni vaar. AKLINA: Neu ni pogledati vae stvari. ROBERT: Naravno...ali ipak se stidim...stavite se u moj poloaj, otvorio sam kofer....sve u neredu...i sad vi, tako boanstvena ulazite u tu sobu...razumete me? Znate, ja sam vaspitan kod kaluera...Najzad, ima ogledala i u drugim sobama. AKLINA: (uzima svoju torbicu i polazi u drugu sobu) Dobro, poto prelazite na takav ton...Zaista ima neobine prijatelje! (izlazi i zalupi vrata)

SCENA IV

BERNARD: Dobro, jesi li ti normalan? ta te je spopalo? ROBERT: A udita? Tvoja Nemica? Moda si je zaboravio? BERNARD: Nisam! Ona dolazi tek u jedanaest. ROBERT: To ti misli. BERNARD: Seti se! Telefonirala je da javi da e zakasniti! ROBERT: Tako je, ali kad smo izali ponovo je telefonirala da javi da stie ranije! BERNARD: E, nazdravlje! Kad? ROBERT: ta kad? Ona je ovde! (pokazuje spavau sobu) BERNARD: Uh! Zar mi nisi mogao rei ranije? Ba si kreten! ROBERT: Ja kreten? A gde da ti kaem? Kad? Kako? Deset minuta te ubeujem da ide napolju na veeru, ali ti nee, hoe gospodin da veera ovde! BERNARD: Pa otkud sam mogao znati.... ROBERT: Pa onda sluaj ta ti govorim! Ja se muim...izvrdavam...neu da budem izdajnik. BERNARD: Ima pravo. ROBERT: Nema sad tu ima pravo. Mogao bi da mi zahvali na naporima koje sam uloio da spreim katastrofu. Umesto toga, gospodin me vrea! BERNARD: Ama, ne vream.... ROBERT: Sad je dosta! Vrea me i dosta mi je toga! Ba sam lud to se derem....idem...otii u u hotel, a ti se snalazi kako zna sa svojim haremom! BERNARD: Nemoj se nervirati. Sad nije trenutak za to. ROBERT: Ja se ne nerviram, ja sam vrlo miran! Pre bih rekao da si ti uzbuen. Ima i zbog ega, ali snalazi se sam prijatelju, jer si dosta zamesio...dovienja stari moj...dobro se zabavljaj! BERNARD: ekaj, ne ostavljaj me sad...ne budi hulja. ROBERT: Ja hulja?!! BERNARD: Nisi, nisam to hteo da kaem. Sluaj me! ROBERT: Ne, neu vie nita da ujem. BERNARD: Roberte, stari moj drue, izvinjavam ti se. ROBERT: Izvinjava mi se? BERNARD: Izvinjavam se. ROBERT: Iskreno? BERNARD: Iskreno. ROBERT: Onda ostajem. BERNARD: Hvala ti stari! (rukuju se) ROBERT: Nema na emu. BERNARD: Reci, ta da radim? Ovo se nikad nije dogodilo...nikad. ROBERT: To je nepredvieno, ali...smiri se! Saberi se! Da vidimo...ta kae na ovo: ti brzo umakni sa aklinom u Sen-ermen, pre nego udita izae, a ja u uditi rei da si morao jo da se zadri. BERNARD: Odlino! Ti se pobrini za nju, a ja u aklinu odvesti van grada. Ujutru e ona odleteti i sve e biti u redu. ROBERT: Ali pazi da ovoga puta zaista odleti, jer Nemica ostaje tri dana. UDITA: (izlazi iz sobe u kunoj haljini) Ah, majn libling...ti si stigao!! BERNARD: Pa da ...eto vidi...stigao sam... UDITA: (obesi mu se oko vrata) Presrena sam! BERNARD: I ja draga! Samo, moram opet da idem. UDITA: Nije valjda? BERNARD: Moram, naalost. UDITA: Onda i ja idem sa tobom. BERNARD: A, ne! To je nemogue. ROBERT: Da, nemogue! UDITA: A to se on mea u to? BERNARD: Vi ste se upoznali? UDITA: Da...jesmo..znai, ne mogu da poem s tobom? BERNARD: Poslovi...zna kako je to. UDITA: A vi nas ostavite nasamo. ROBERT: Ja? UDITA: Da. (pokazuje vrata na desnoj strani) Idite u svoju sobu! ROBERT: U moju sobu? UDITA: Da! ROBERT: Ali, ovaj... BERNARD: Moe ostati...ne smeta nam. UDITA: Smeta. BERNARD: On je na prijatelj, a osim toga, ja moram da idem. BERTA: (ulazi) Ah, gospodin se vratio? BERNARD: Kao to vidite. BERTA: Gospoica udita vam je priredila iznenaenje, zar ne gospodine? Stigla je ranije! BERNARD: Da, da... BERTA: Hoete li veerati, gospodine? BERNARD: Ne, ne...ja ne mogu..ali moj prijatelj e veerati sa gospoicom uditom. UDITA: Zar bez tebe? BERNARD: Da, ali ja se vraam odmah...to jest, im budem mogao. UDITA: Onda neu da veeram. Okupau se, lei i ekau te. BERNARD: Kad tako eli... UDITA: Oboavam te...da li zna da u ostati cela tri dana? BERNARD: E, to je lepa novost. ROBERT: Da, da, to je ba lepa novost. UDITA: (polazei prema kupatilu) A ta se to vas tie? ROBERT: Delim vau sreu. BERNARD: To je ljubazno od njega...saosea... BERTA: I ja saoseam, gospodine. BERNARD: Znam, znam...idi draga, okupaj se..hajde, brzo! Treba neto da se dogovorim sa Robertom...uvek ti poslovi...poljubiu te pre odlaska. UDITA: Hoe jedan mali akonto, dragi? ROBERT: Samo brzo! UDITA: A zato brzo? BERNARD: Ima pravo. Treba da zavrimo poslove. (poljubi je) Brzo na kupanje! (gura je prema kupatilu) Prijatno! UDITA: Hvala ljubavi! (ulazi u kupatilo)

SCENA V

AKLINA: (ulazi u momentu kad udita napusti scenu) Bila sam u pravu. Trebalo mi je malo pudera. BERTA: O...zar ste vi jo tu gospoice? AKLINA: Da, Berti. Letim tek sutra. BERTA: Tek sutra? Gospodine...gospoica je takoe ovde? (pokazuje na kupatilo) BERNARD: Pa vidite valjda. AKLINA: Takoe? ta znai takoe? BERTA: Htela sam rei....s gospodinom i drugim gospodinom, takoe...pa da...aaah, gospodine! BERNARD: ta je sad? Neto nije u redu? BERTA: Ne, nije u redu gospodine. ROBERT: Daj joj jedan konjak. AKLINA: Izgleda kao da e je udariti kap. BERNARD: (daje au konjaka Berti) Nee, ne brini, nee. BERTA: Hvala gospodine (iskapi konjak, prui au traei jo)) ROBERT: Hajde, kidajte! BERRNARD: ta? A da!! Idemo draga! AKLINA: Kuda? BERNARD: Pa u prirodu, na veeru. AKLINA: Radije bih ostala ovde dragi, ve sam ti rekla. BERNARD: Ali zato? Osim toga, treba da se naem sa jednim poslovnim prijateljem. AKLINA: U redu, idi sam...ekau te ovde...tvoj prijatelj e mi praviti drutvo. ROBERT: Da. Ne! To nije mogue! AKLINA: Zato? ROBERT: Zato...zato...zato to i ja moram da izaem...a i jako me boli glava. AKLINA: U redu, onda u sama ekati Bernarda. BERNARD: Samo da ostane kui u papuama! AKLINA: Ti moe to da kae meni, koja prelazim tri stotine hiljada kilometara godinje, ti koji ne mrda iz Pariza? BERNARD: Ja to...kaem tek tako... AKLINA: Onda pusti me da budem domaica u kui kad mi se za to prui prilika! Dakle, Berti? BERTA: Dakle, gospoice? AKLINA: Je li vam bolje? BERTA: Jeste, gospoice. Malo mi je pozlilo, znate. Zamor. BERNARD: Nije valjda. ROBERT: Hoe, hoe to po ovom vremenu...treba da se odmori. BERNARD: Naravno, nek se odmori. BERTA: Hvala gospodine. AKLINA: A ta ste spremili za danas, Berti? BERTA: Gospoica hoe da veera? ROBERT: Nee... AKLINA: Ba hou! BERNARD: Ali, mi izlazimo. ROBERT: I ja izlazim....mi izlazimo....svi izlazimo. BERTA: Ali gospodine, rekli ste da ete veerati ovde. ROBERT: Promenio sam odluku...to je moje pravo. BERNARD: Eto, promenio je odluku, to je njegovo pravo. BERTA: Da gospodine, razume se. AKLINA: A ta ima za veeru? BERTA: Kiseo kupus sa frankfurtskim kobasicama. AKLINA: Kakav izbor! BERTA: To je po programu, ta ja tu mogu. AKLINA: Dali si ti to traio? BERNARD: Da...ovaj, ne! Ustvari, Robertu se to jelo. ROBERT: Meni? AKLINA: Zar nema nita drugo? BERTA: Naalost ne, gospoice. BERNARD: Zato sam ja navaljivao da te izvedem na veeru, jer sam znao da imamo kiseo kupus. AKLINA: A ja sam mislila da treba da se nae sa nekim ljudima? ROBERT: A da to odloi za sutra? BERNARD: Naravno, i to...odmah u ja .... ROBERT: E, sad krenite za Sen-ermen. BERNARD: Da draga, hajdemo! ROBERT: Ah, priroda...nita kao lepa no u Sen-ermenu. AKLINA: Ali vraamo se odmah posle veere. BERNARD: Dobro, videemo...hajde, poi, umirem od gladi. AKLINA: Hoete i vi sa nama? ROBERT: Ipak...ne. Ostajem ovde. BERNARD: Eto, vidi. Hajdemo! AKLINA: A moja tana? (odlazi u sobu i zatvara vrata) BERNARD: Mila majko! Moji ivci! ROBERT: Mirno! Bez ikakvih gluposti! UDITA: (izlazi iz kupatila) Sve u redu? ROBERT: Psst! UDITA: ta se deava? ROBERT: Tiho! (pokazuje na Roberta) Boli ga glava. BERNARD: Da, uasno me boli! UDITA: Oh, dragi...sad u ti dati Bajerov aspirin. BERTA: I meni jedan. BERNARD: Nemoj, nemoj, proi e. UDITA: Ja u te izleiti. BERNARD: Nije potrebno... ROBERT: Ne dirajte ga sad! ta ste hteli jo? UDITA: Dola sam da vam kaem da u se sad kupati, i da.... ROBERT: Odlino...hajde, kupajte se....to smo ve znali. BERNARD: Hajde, idi draga...ohladie ti se voda. UDITA: A zar ti ne izlazi? BERNARD: Da, sad odmah...(gura je prema kupatilu i ugura je u trenutku kad aklina izlazi sa svojom torbom. Bernard zaklanja telom vrata) ...odmah...(zatvara vrata od kupatila i opet uzvikuje)...odmah kreemo! BERTA: (uzima flau i sipa) Smem li gospodine? BERNARD: Samo izvolite. ROBERT: Mislim da u i ja aicu. AKLINA: Nije vam dobro? ROBERT: Kao da mi se vrti u glavi. BERTA: Hoe to po ovom vremenu...bie oluje. ROBERT: Sigurno! AKLINA: E, ako e biti oluje, onda ne idemo. BERNARD: Ne, ne, hajdemo...oluja u prirodi...to se ne sme propustiti... AKLINA: Dovienja! Do posle veere! ROBERT: Dovienja! BERTA: Dovienja! BERNARD: Kreni draga, sad u ja...(aklina izlazi) ROBERT: Sredi da prespavate u Sen-ermenu. BERNARD: Bez brige! Pre u umreti nego da se vratim ovde. Kakva guva! Za malo da me provali! ROBERT: Ne gubi glavu! Samo to ne! BERNARD: Neu, samo nemoj me ostaviti na cedilu! ROBERT: Samo ti idi, ja sam ovde...i elim ti dobar apetit. BERNARD: Hvala! I ja tebi. AKLINA: (ulazi) uj, Bernarde, polazi odmah, ili ja ostajem ovde! (izlazi) UDITA: (izlazi iz kupatila) Mnogo je toplo. BERNARD: ta to? UDITA: Voda za kupanje. BERNARD: Pusti malo hladne. UDITA: Izlazi? BERNARD: Vratiu se, ali on ostaje ovde. On e te zabavljati. Dovienja! UDITA: Dovienja! (Bernard izlazi, udita se vraa u kupatilo) ROBERT: (sedajui, odahne) Uh!! BERTA: Gospodine, imate jako srce. Ba ste sila! (digne aicu da nazdravi) ROBERT: Nego ta. (telefon zazvoni) BERTA: Ko je sad? (ustaje, die slualicu) Halo?...Da...poruka od gospoice anete Hokins?...da, zapisau....zbog oluje nad Atlantikom vraam se u Pariz oko dvadeset dva po Griniu...ta mu je to po Griniu?....A, to....onda nema veze...dalje? ... poljubac aneta. Jel to sve?...Dobro, hvala! Jeste li uli, gospodine? ROBERT: Da. BERTA: (sipa im pie) Pijte. Trebae nam snaga, ini mi se da e veeras biti gusto. ROBERT: I meni.

III IN SCENA I

(Iz trpezarije izlazi udita, a za njom Robert) ROBERT: Ma priajte vi ta hoete, ja znam da je kupus teak za stomak. UDITA: Moda za tako slaba stvorenja kao to ste vi. BERTA: (ulazi iza njih) Da li elite kafu? UDITA: Ne. ROBERT: Meni moe jedna gora. BERTA: U redu, gospodine. (izlazi) UDITA: Ako pokuavate da me naljutite kudei nemaku hranu, mogu vam rei da gubite vreme. ROBERT: Nita ja ne pokuavam. Ovakva hrana se teko vari. UDITA: Mi u Nemakoj imamo dobre stomake. ROBERT: To je moda stvar genetike...uf...oseam da e mi biti zlo. Krv mi udara u glavu. A vama? UDITA: Ne. ROBERT: Znate ta bi trebalo da uradimo, da smo pametni? UDITA: ta to? ROBERT: Da izaemo zajedno. UDITA: Ni u snu. ROBERT: Pa dobro, to je bio samo predlog, mala ideja. BERTA: (ulazi sa kafom) Izvolite gospodine, moj savet vam je da je popijete vruu, inae...(pokae na stomak) ROBERT: Hvala. UDITA: Berta! BERTA: Molim, gospoice? UDITA: Kada je gospodin rekao da e se vratiti? BERTA: Pa.... ROBERT: Ima posla, znate, i .... UDITA: Ne pitam vas, pitam Bertu. Dakle? BERTA: Ne znam ni ja puno vie od gospodina, jer to je bilo iznenada... nepredvieno, Jelte, gospodine? ROBERT: Da, tako je, iznenada...nepredvieno...neto to se ne moe predvideti. BERTA: Da, poto je nepredvieno... ROBERT: ...jer da se moglo predvideti, ne bi bilo nepredvieno...nego...bilo bi... BERTA: Bilo bi predvieno, a nije, Naravno. ROBERT: ...Dobro, hvala Berti. BERTA: Nema na emu gospodine. (izlazi) ROBERT: Eh, da nismo jeli kiseli kupus...bilo bi mi veoma drago... UDITA: Jeli? A zbog ega? ROBERT: Zato to sam veerao sa vama. UDITA: Molim vas...ne trudite se. ROBERT: Hajte, nasmeite se malo. Da znate da ste vrlo, vrlo lepi za jednu...(naglo se zaustavi) UDITA: Hteli ste da kaete za jednu Nemicu, zar ne? ROBERT: Ma ni govora. Vi pogreno tumaite moje misli. UDITA: Ne znam da li ih pogreno tumaim, ali vidim da su niske..vi ste bezobrazni! ROBERT: Ali... UDITA: Nema tu ali! To je skandalozno! I to pod krovom moga verenika! ROBERT: Zato to mi se dopadate! UDITA: Vi se meni ne dopadate! Laku no! ROBERT: ekajte! Imam jedan predlog. Da se malo provozamo, da odemo u prirodu? UDITA: U prirodu? ROBERT: Da. UDITA: Ali no je, nita se ne vidi. ROBERT: Pa i ne treba da se vidi. Mislim, elim da vam se oduim za gostoprimstvo. Naravno sve asno i poteno. UDITA: Razume se. Ali zabranjujem vam da mi se udvarate. ROBERT: Ali to je samo igra! UDITA: Znam. Francuska igra, znai, opasna igra. ROBERT: Ne za vas, jer imate Bernarda. UDITA: Tako je! Ja imam Bernarda, a osim toga, to je neasno, to je mnogo gore. ROBERT: Kad ste me poljubili... UDITA: Zbunila sam se, ne zaboravite! ROBERT: Ali...vi ste me poljubili dva puta... UDITA: (upada mu u re) Prvi put u zabuni, a drugi put zbog odvratne ucene. Ali neete vie ni primirisati. ROBERT: Hou, hou. Mirisaemo cvee u prirodi. UDITA: Kakva vam je to ideja? ROBERT: Romantina. UDITA: Da znate, ba tako i izgledate. Pocrveneli ste kao rak. ROBERT: To je od pia. Ba zato i hou da izaem UDITA: Ja vas ne spreavam. ROBERT: Ali ne bez vas. Poimo zajedno....budite zlatni... UDITA: Ja sam vrlo zlatna. ROBERT: Onda budite jo zlatniji i izaite sa mnom. UDITA: Neete mi se udvarati? ROBERT: Obeavam! Zaklinjem se! asna re! UDITA: Dobro, onda samo jedna mala vonja. ROBERT: O, hvala...hvala...(poleti na nju i poljubi je) UDITA: (otima se) Hoete me pustiti na miru? Lepa je ta vaa asna re! ROBERT: Omaklo mi se...jer sam mnogo srean. Izvinite, molim vas. UDITA; A, ne! Dosta je! I kad budemo sami napolju u vaim kolima, vi ete navaliti na mene, a ja neu moi da izaem. ROBERT: Ne dolazi u obzir. UDITA: Vie vam ne verujem. ROBERT: Ali ja i nemam kola! Uzeemo taksi, tu e biti i voza...dakle? UDITA: Ne! ROBERT: Ali kad vam obeavam! UDITA: Dobro, eleli ste da izaem? Izai u! Ali bez vas! ROBERT: Sluajte... UDITA: Nite vie...gotovo, gotovo! Ni rei vie. (odlazi u svoju sobu) BERTA: (ulazi). Nije ba zadovoljna. ROBERT: Ne. Ali je ipak divna! BERTA: To jeste. Ali, ula sam da e izai? ROBERT: Hoe. BERTA: Sa vama? ROBERT: Naalost, ne. Ne dozvoljava mi da poem sa njom. BERTA: Jadni moj gospodine, onda je na vama da doekate i Amerikanku. ROBERT: ta mogu. Ja se nikad ne povlaim pred opasnostima. Ne! Ja im gledam pravo u lice...(okrene se prema ulaznim vratima na koja ulazi aneta u uniformi) Zar ve?.. (aneti) Dobro vee! SCENA II

ANETA: Dobro vee! BERTA: Dobro vee, gospoice aneta. ANETA: Dobro vee Bertice! Oh, kako je lepo vratiti se kui... BERTA: ta vam se dogodilo, gospoice? ANETA: Trebalo bi da u ovo vreme budem u svom krevetu u Njujorku, ali nam je kontrola letenja javila da se vratimo jer je nad Severnim Atlantikom uasna oluja...i evo me ovde. Zar Bernard nije kui? ROBERT: Nije, ba je sad morao izai. BERTA: Da, poslovno. ANETA: Dobro...nadam se da nee dugo. BERTA: Ne, nee dugo....nema anse... ANETA: A kako ste vi dragi gospodine? Kako se provodite od jutros, kad sam vas napustila? ROBERT: Dobro! ak vrlo dobro, hvala. ANETA: Ovde je savreno. Miran ivot, bez iznenaenja...zar ne? ROBERT: Ba tako. Kao na pustom ostrvu. BERTA: Usred okeana. ANETA: Oboavam kuu...hom, svit hom (ostavlja svoju tanu sa oznakom kompanije VAL na fotelji) Potpuno sam smrvljena! (polazi ka spavaoj sobi) ROBERT: (jurne prema vratima) Kuda ete? ANETA: Da se raskomotim darling, da se opustim. ROBERT: Na drugu stranu...na drugu stranu! ANETA: Zato na drugu stranu? ROBERT: Idite tamo! ANETA: Ja? ROBERT: Da, vi! ANETA: Ali, zato? ROBERT: Da se odmorite. ANETA: Ovo je moja i Bernardova soba! (pokae na spavau sobu) ROBERT: Da, znam, ali Bernard je tu sobu ustupio meni. ANETA: A? ROBERT: Rekao mi je ti si moj najbolji prijatelj, i poto je aneta u Americi, smesti se u nau sobu poto je najlepa. BERTA: To je tano. ROBERT: I ja sam se onda smestio. ANETA: Lepo. A sad se premestite preko puta, jer ja sam ponovo ovde. ROBERT: Nemogue! BERTA: Bez sumnje, vrlo teko. ANETA: Zato? ROBERT: Moram saekati da se Bernard vrati. BERTA: Tako je! Gospodin je u pravu. Gospodin Bernard je tako odredio. ANETA: To je neuveno! Najzad, ko zapoveda u kui, ena ili mu? ROBERT I BERTA: Mu! ANETA: U Americi ena komanduje...a muevi se pokoravaju bez diskusije! ROBERT: Bez diskusije? ANETA: Bez diskusije! ROBERT: Samo malo...mi smo u Francuskoj, ne zaboravite! A u Francuskoj mukarac komanduje. ANETA: Greite! Ali pustite me sad da veeram, pa u vas posle, ako je potrebno, ubediti da niste u pravu. ROBERT: Stojim vam na raspolaganju. ANETA: (pokazuje na sto) Postavite ovde. ROBERT: Ne, nikako! BERTA: Jeste! Bolje u kuhinji gospoice, bie bre. ANETA: U toj maloj kuhinjici... (aneta izlazi, u tom trenutku ulazi udita obuena u uniformu stjuardese) UDITA: Evo, spremna sam...laku no. ROBERT: I ja sam spreman. UDITA: Izlazim sama. Jasno? ROBERT: Ali Bernard mi je rekao da vam pravim drutvo. UDITA: Ali vi brinete o meni na dosta udan nain...a udan je i sjaj u tim vaim poronim kestenjastim oima. ROBERT: Lenik! Boje lenika! Doite malo blie i uverite se da su kao lenik. UDITA: Verujem vam na re...(ugleda anetinu torbu)...ali, otkud ovde VAL-ova torba? ROBERT: (pojuri, zgrabi torbu ispred udite i privije je na grudi) To je moje, moja je. UDITA: Zar vi imate ovakvu torbu? ROBERT: Pa eto.... kao to vidite. UDITA: ta e jednom mukarcu ovakva torba? ROBERT: Pa, za razne sitnice....pribor za brijanje...tako. UDITA: Aha. ROBERT: Da. UDITA: Ba udno. ROBERT: Zato? UDITA: Pravite reklamu jednoj Amerikoj kompaniji. ROBERT: Tako je ispalo. Sluajno. UDITA: Da, da...verujem vam...ali ako ste patriota, treba da nosite torbu kompanije Er Frans. ROBERT: Naravno... (udita izlazi na srednja vrata u trenutku kada se aneta vraa iz kuhinje)

SCENA III

ANETA: Nadam se da u Francuskoj nije obiaj da mukarci pretresaju enama tane? ROBERT: (jo uvek dri torbu na grudima) Molim? ANETA: Pitam vas dali pretresate moju torbu? ROBERT: Ja? ANETA: Da, vi. ROBERT: Otkud vam ta ideja? Zato me to pitate? ANETA: Zato to vas zatiem sa mojom torbom u rukama. ROBERT: Mene? (osvesti se, ali jo dri torbu)...oprostite, izvinite, molim vas! ANETA: Uzgred, nikad ne nosim gotovinu sa sobom, sve plaam ekovima, verujte mi na re. ROBERT: A zato vam ne bih verovao? ANETA: Onda pustite moju torbu na miru. ROBERT: ta?...Oh, oprostite (baci torbu)...oprostite. To je mahinalno....niste valjda pomislili da bih ja dirao vau torbu? ANETA: Naravno da nisam. Samo sam se naalila. Sve je u redu. ROBERT: Hvala bogu! Sad mi je lake. Neto me steglo u stomaku... ANETA: Moda ste se prejeli? ROBERT: Bie da je to. ANETA: Hoete li neko pie? ROBERT: Vrlo rado. ANETA: Moe sko? ROBERT: Pa, moe dupli, hvala. ANETA: (sipajui) Dakle, jeste li razmislili? ROBERT: Ja? O emu? ANETA: O Amerikoj eni. ROBERT: Ah, da, da...slaem se. ANETA: Znai, promenili ste miljenje? ROBERT: Kako da kaem...kad sam razmislio...shvatio sam da taj sistem ima svojih dobrih strana...mada ima i nedostataka... ANETA: Tu nema nedostataka darling, ena mora da komanduje. (polazi prema spavaoj sobi) Zato ako hou da se smestim u moju sobu, mogu to i da uradim. (otvara vrata) ROBERT: Da,da...sad..ve moe. ANETA: I ne moram da ekam da Bernard doe. Sigurna sam da e se mnogo iznenaditi kada me ovde zatekne! ROBERT: I to kako...nema sumnje. ANETA: I nee me prebaciti to sam vas iselila. (ulazi u sobu)...Ali!! ROBERT: ta je sad? ANETA: (izlazi sa uditinom torbom) ta trai ovde torba kompanije Lufthansa? ROBERT: (baci se na torbu) Ta torba?...to je moja torba! ANETA: Vaa? ROBERT: Jeste...moja...u njoj drim razne sitnice...sapuni, malo rublja...etkicu za zube, pastu za zube, aparat za brijanje i....eto, tako. ANETA: (Stavlja mu torbu u ruke) Dobro, sad vidim da ste se raskomotili u mojoj sobi. A ja u vam pokloniti torbu kompanije VAL, pa u njoj drite svoje sitnice. ROBERT: Da, to je mogue. ANETA: Oh!! Ponovite to!! ROBERT: ta to? ANETA: To vae to je mogue! ROBERT: Zato? ANETA: Jer vam se usne tako lepo napue dok izgovarate te rei. ROBERT: Zbilja? ANETA: Da...ponovite... ROBERT: ta da ponovim? ANETA: To je mogue. ROBERT: To je mogue...eto. ANETA: Oh, imate savren oblik usana. (priblii mu se) ROBERT: Zaista? ANETA: Da...recite jo jedanput. ROBERT: Jo jedanput! ANETA: Ma ne, ponovite to je mogue. ROBERT: To je mogue. ANETA: Kao pupoljak koji se rascvetava... ROBERT: Nemojte, pocrveneu... ANETA: Neete, uveravam vas...jeste li nekada poljubili Amerikanku? ROBERT: Ja? ANETA: Da. ROBERT: Ne, naalost nikad nisam imao priliku. ANETA: Uveriete se. (naglo ga poljubi) A sad? ROBERT: A ta sad? ANETA: ta mislite? ROBERT: Pa, teko je objasniti... ANETA: Priznajte da ste iznenaeni ovakvom tehnikom. ROBERT: Ovaj...jeste...bilo je na prepad...kad nisam oekivao... ANETA: U redu. Jeste li spremni? ROBERT: Zato? Hoete da ponovite? ANETA: Hou da ujem vae miljenje o mojoj tehnici ljubljenja. ROBERT: Vidite...ja nisam nikakav strunjak... ANETA: Utoliko bolje. ROBERT: Ali nije zgodno ljubiti se tek tako, bez povoda. ANETA: Ala ste vi naivni. ROBERT: Zato? ANETA: Pa vi mi se uopte ne dopadate. ROBERT: A, onda nita. ANETA: Samo, niste mi ni odvratni. ROBERT: Na moju sreu. ANETA: Ja vas ne volim! Znai, mogu da vas poljubim? ROBERT: ekajte. Ljudi se obino ljube zato to se vole. ANETA: Bernard i ja se volimo...on ne moe da oceni zato to nema prilike za uporeenje. ROBERT: Jeste sigurni u to? ANETA: Pa naravno! Izmeu nas dvoje nema nita, ak ni podozrivih misli, zar ne? ROBERT: Valjda nema... ANETA: Prema tome, moemo se slobodno ljubiti da bi doli do nekakvog zakljuka...tehnikog, naravno. Dakle, jeste li spremni? ROBERT: Pa...jesam.(zavali se u fotelju) Ponite! ANETA: U redu. (poljubi ga,a na ulaznim vratima zazvoni zvono) ta sad mislite? ROBERT: A, ovaj je bolji od prvog...priznajem! ANETA: Stvarno mislite? ROBERT: (oduevljen) Jeste! ANETA: A tehniki? Kako vam izgleda? ROBERT: Je li to amerika tehnika? ANETA: Jeste. ROBERT: To je na visokom nivou, ak mi je u uima zvonilo! ANETA: Dobro. A ovako? (ponovo ga poljubi, zvonjenje na vratima se ponovi) BERTA: (izlazi da otvori vrata) Ju, mili boe...! ROBERT: E, ovako je najbolje!!! Sad mi je jo jae zvonilo!!! estitam vam! ANETA: (raduje se kao dete) Odlino!! Strano se radujem to vam se dopada. Treba i zbog toga da vas poljubim. ROBERT: A,ne...ne... ANETA: Ali moram... ROBERT: Od ovakve tehnike u oveku se rode razne misli. ANETA: Ne mislite ni na ta... ROBERT: Pa ta e vam tehnika ako se posle toga ne rode misli? ANETA: Pa da vreme bre proe. ROBERT: A, tako. ANETA: Pa da. Jer kad se nae sa nekim koga ne voli, ne moe uvek da igra karte s njim, zar ne? ROBERT: I to je tano. ANETA: Zato kad se sretnem s nekim ko, kao vi, ima tako interesantna usta, moram iskoristiti priliku. ROBERT: To mu doe kao trening. ANETA: Tano, ba tako. Dozvoljavate? ROBERT: Samo izvolite. (poljube se u trenutku kad Bernard i Berta ulaze u sobu)

SCENA IV

BERNARD: U svoj toj guvi sam zaboravio kljueve...(vidi anetu)...a...tu si. Berta mi ba sad ree da si stigla. ANETA: Da, evo me... BERNARD: Dobro vee...neto se dogodilo? ANETA: Ne, ne...tvoj prijatelj mi pravi drutvo. BERNARD: To vidim, ali...mislio sam....trebalo je da bude u Nju-Jorku? ANETA: Jeste, mili moj, ali ti si ve bio izaao kada sam javila da se vraam zbog oluje. BERNARD: A, tako...oluje... ANETA: A gde si ti bio? BERNARD: Pa, napolju...poslovi, zna....nisam mogao ranije... ANETA: Tako sam srena, mili, to te ponovo vidim....a ti? BERNARD: I ja, razume se. ANETA: Izgleda zbunjeno. BERNARD: Ma nisam. (Robertu) Ima neto novo? ROBERT: Situacija nepromenjena. BERNARD: Znai nema nezgoda...u naim poslovima? ROBERT: Trenutno nema. ANETA: Ba smo ja i tvoj prijatelj poeli.... ROBERT: ...da priamo! Malo smo askali ekajui te. ANETA: Nestrpljivo sam te oekivala, dragi moj! Bilo mi je tako dosadno... BERNARD: Znai, stigao sam u pravi as. Odmah te vodim u Sen-ermen, da tamo provedemo no. ANETA: A zato mili? BERNARD: Eto, tako...palo mi na pamet. ROBERT: Odlina ideja! BERNARD: Da, malo promene. ANETA: Pa ima promene i u roenoj kui, dragi, jer si nau sobu dao prijatelju, a mi emo spavati ovde (pokazuje na gostinsku sobu). ROBERT: ...ustvari... BERNARD: ta ustvari? ROBERT: Ustvari...rekao si da je ona mnogo buna (pokazuje na gostinsku sobu) a zatim si obeao Berti da moe u njoj da spava. BERNARD: Ja? Ja to rekao? ROBERT: Jesi, seti se! ANETA: Zar ovde, umesto u njenoj sobi? BERNARD: Da, da...ima pravo...sad se seam...(aneti)...ti stalno putuje, pa nema taj oseaj.Ali, Berta je poelela da malo oseti ari putovanja...makar u sopstvenom stanu. ANETA: A ti? Gde bi sada ti spavao da nisam dola? BERNARD: (pogleda u Roberta koji mu daje znak) Ja? Pa tamo! (pokazuje trea vrata) ANETA: Zar u sobici pored kuhinje? BERNARD: Da, ba u njoj. Ona je tako mirna. Ali, svejedno, hajdemo sad u Sen-ermen. ANETA: Kasno je, darling. Hou da se okupam i legnem...u sobi pored kuhinje...mmm, to me strano uzbuuje. A tebe? BERNARD: Ba nimalo! ANETA: E spavae tamo! Ili u ja da spavam u ovoj fotelji! ROBERT: A ne, to nikako! BERTA: (vraa se) Dali sam Vam jo potrebna, gospodine? BERNARD: Sve je u redu Berti, hvala. ANETA: Jeste li spremili postelju u sobi do kuhinje? BERTA: Ne, gospoice. ANETA: Ali gde emo onda spavati, kad je Bernard nau sobu ustupio svom prijatelju? BERTA: A? Gospodin je nju ustupio? Dobro, onda u ovoj, moda? (pokazuje sobu namenjenu njoj) ANETA: Berta, pa neemo valjda spavati zajedno sa vama? BERTA: Sa mnom? ROBERT: Pa da, jer vi ete spavati tamo. BERTA: Ja? BERNARD: ujte, pa vi ste me sami zamolili. BERTA: Ja? ROBERT: Da, vi. Ja sam bio prisutan. BERNARD: Pa da. Je li vam jasno? BERTA: Nije. BERNARD: U svakom sluaju, stvari tako stoje. BERTA: A? Dobro onda. BERNARD: Spremite nam sobu pored kuhinje. BERTA: Dobro, gospodine. ANETA: Hajdemo Berti, ja u vam pomoi. (Berta i aneta izlaze) BERNARD: A gde je ona? ROBERT: Koja? BERNARD: aklina! ROBERT: Pojma nemam! Zar je nisi odveo u Sen-ermen? BERNARD: Jesam, ali napravila mi je scenu u restoranu...usred veere je ustala i otila! Dok sam izaao na ulicu, ve je isparila. ROBERT: Pitam se zbog ega. BERNARD: A udita? ROBERT: Izala je da proeta. Pokuao sam da je izvedem, ak sam pokuao i da joj se udvaram... BERNARD: Molim?!! ROBERT: Budi miran! Ja to samo da bih pomogao u celoj stvari. BERNARD: Dobro, izvini. ROBERT: Dovodi me u glupe situacije sa te tvoje tri stjuardese. BERNARD: Sluaj, pokuau da anetu izvedem u Sen-ermen do sutra. Jer, ako se aklina vrati, a ja ne budem ovde, moi e bar da joj kae kako nema pojma gde sam. ROBERT: Jasno. A ako doe i Nemica u isto vreme? BERNARD: Reci joj...ta hoe. ta ti padne na pamet. ROBERT: Lako je to rei, ali ako doe do guve, ja ne odgovaram... BERNARD: Uh! Oseam da mi ivci poputaju! A tebi? ROBERT: Meni ne. Imam eline nerve. Osim toga, ovaj ivot nimalo ne lii na onaj u Eksu. Interesantan je, uzbudljiv. ANETA: (ulazi sa Bertom) Sve je u redu, darling. Soba je preslatka. BERNARD: Ali, ne moe se uporediti sa Sen-ermenom. (uje se naglo otvaranje vrata) BERTA: Ju, ju! Izgleda kao... ROBERT: Da,da! Izgleda kao... BERNARD: Jeste, izgleda kao...(Robert mu da znak da se skloni) Hajdemo, draga! Brzo u nau sobu! ANETA: Bernarde...ali... BERNARD: Nita ali! (gura je ispred sebe, u trenutku kad uu u sobu i zatvore vrata na scenu upada aklina)

SCENA V

AKLINA: Gde je on? BERTA: E, pa ja vas naputam...laku no! (izlazi) ROBERT: Hvala, Berta. AKLINA: Dakle? Gde je Bernard? ROBERT: Kako? Zar nije sa vama? AKLINA: ta treba da znai ova igra? (krene prema spavaoj sobi) ROBERT: Ej, to je moja soba! AKLINA: Ah, naravno, vie ni ne znam gde sam! Toliko sam se iznervirala. ROBERT: To ne valja...nemojte. kodi lepoti. A vi ste tako draesni.... AKLINA: Ugnjavio me je do te mere, da ni veeru nisam zavrila! ROBERT: Moda se iznervirao to vas vidi iznerviranu. On vas voli, znate, i... AKLINA: I ja njega volim, a do ovoga ne bi nikad dolo da smo stalno zajedno. Ovako je esto sam. Pitam se, ta li radi, kako mu vreme prolazi i brinem se... ROBERT: I on se brine, verujte.(pogleda u vrata sobe u kojoj su Bernard i aneta) On se mnogo brine! ANETA: Bilo bi mnogo jednostavnije da se oeni sa mnom. ROBERT: E, to bi bilo najjednostavnije. AKLINA: Priznajte da je strano stalno biti rastavljen od voljene osobe. Ali, sve e se promeniti kad se budemo venali. A sad, laku no, dragi Roberte! (ugleda uditinu torbu) Ali...otkud ova torba ovde? ROBERT: (uzimajui torbu) To...to je moja...moja torba. AKLINA: Vaa? ROBERT: Da! Da! Slui mi da smestim svoje line stvarice...pidamu, sapunie, etkice i pastu za zube...i aparat za brijanje. AKLINA: Kakva ideja! ROBERT: Pa ta! Nije valjda zabranjeno! AKLINA: Naravno da nije. Ali, ovo je moja torba. I kad je tako drite, izgledate malo udno. ROBERT: O! Ali, nisam ja to to mislite... AKLINA: Ne mislim ja nita. A sad, ne zamerite, moram na spavanje. ROBERT: Samo izvolite. AKLINA: A kad se Bernard vrati, recite mu da me je jako povredio, i da oekujem njegovo izvinjenje, BERNARD: Rei u mu...samo ako ga vidim... AKLINA: Hvala...laku no, dragi Roberte! (ue u sobu)ROBERT: Laku no! (poto aklina izae, na brzinu ubaci torbu Lufthanse u spavau sobu) ANETA: (izlazi sa Bernardom iz tree sobe u penjoaru i dri kapu za tuiranje) Pusti me da proem! Ne vidim zbog ega bih odlazila u Sen-ermen, kad nam je ovde tako lepo! (Robertu) Odoh da se okupam. (ulazi u kupatilo) BERNARD: I ova se uzjogunila... ROBERT: Ono malopre je bila aklina! BERNARD: aklina? ROBERT: Pa mogla je biti samo udita ili aklina. BERNARD: O, boe moj, ta da radim? ROBERT: Samo se smiri. Nemica samo to nije stigla. Ne daj da te uhvati panika. AKLINA: (izlazi iz sobe u penjoaru i spavaici) Ti si ovde? Ba dobro! Moe se pohvaliti drugu da si me dobro iznervirao! BERNARD: Ja? AKLINA: Vidi ti njega! Pa ostavio si me usred veere! BERNARD: Nisam ja tebe, nego ti mene. AKLINA: Ali ja sam se posle vratila u restoran, ali tebe nije bilo. Mora priznati da je to vrhunac nevaspitanja. BERNARD: Preteruje. AKLINA: Jeli? E pa imam i razloga! Zato imamo dom i domae ognjite, ako moramo da spavamo negde u selu....kao da krijemo nau ljubav? BERNARD: Pst! Ne nerviraj se! AKLINA: (i dalje glasno) ta ti meni pst! Ja neu da se krijem zbog toga to te volim. BERNARD I ROBERT: Pst! AKLINA: A ti verovatno ima razloga da krije nau ljubav. Sigurno se stidi to me dosad nisi venao. BERNARD: Doi e i to na red...pa ti si moja verenica... AKLINA: Ja sam tvoja ljubavnica, zato me i krije! BERNARD: Sluaj, vrlo je nezgodno to se raspravljamo pred naim prijateljem. AKLINA: Sigurna sam da misli kao ja. Zar ne? ROBERT: (oslukuje pred vratima kupatila) Znate...ja ne bih da se meam u ljubavne afere... AKLINA: (skoi) Evo...konano prava re! Sve ovo je ljubavna afera! Prava ljubav se ne krije. BERNARD: Dobro, ima pravo, samo, molim te, smiri se! AKLINA: Tano. Treba da se smirim i zato idem da se okupam. BERNARD: (presee joj put i stane pred vrata kupatila) Ne, ne, ekaj...Robert hoe da se okupa. AKLINA: Nije vano. Okupae se posle. ROBERT: (superiorno, odluno i mirno) Ne! AKLINA: ta ste rekli? ROBERT: Rekao sam....ne! AKLINA: Tako dakle... BERNARD: Lepo je rekao ovek, ne! To je jasno. Prvo on...on je na gost. AKLINA: Moete mi ustupiti svoj red? ROBERT: Ne! AKLINA: U redu! Ala je tvoj prijatelj galantan! BERNARD: Ali, sluaj draga... AKLINA: Nita me se ne tie! (odlazi u gostinsku sobu i zalupi vrata) ROBERT: Pa na ta ja liim? Na gulanfera? BERNARD: ta ti ja mogu. ANETA: (izlazi iz kupatila sa kapom za kupanje na glavi) Sad se mnogo bolje oseam, darling! Imala sam naporan dan, zna? BERNARD: Veruj mi, i ja isto. ROBERT: E, ali dan jo nije zavren. ANETA: Zar ima jo posla? BERNARD: Da, da...moram da sredim neke sitnice. ANETA: Nee dugo ostati! Obeaj! BERNARD: Obeavam. ANETA: (poljubi Bernarda) Laku no, dir Robert! ROBERT I BERNARD: Laku no! ANETA: Doi brzo! BERNARD: Hou, naravno... (aneta odlazi u sobu pored kuhinje)

SCENA VI

ROBERT: Eh, te Amerikanke...kad izau iz kupatila, ima ta da se vidi. BERNARD: Prava atrakcija. ROBERT: Tano! Dobra je...ali ni Nemica nije loa...mnogo mi se svia ta tvoja Nemica... BERNARD: Ma nemoj! Meni lino, najvie aklina. ROBERT: I ona je slatka...Moram ti priznati, dobro si izabrao. A to se tie akline, zovi je, sad moe slobodno da se okupa, put je slobodan. Ba mi je neprijatno to sam ispao grub. BERNARD: Onda je ti zovi. (polazi prema kupatilu a Robert prema vratima aklinine sobe i pokuca) AKLINA: (iz sobe) Ko je? ROBERT: Ja, Robert. AKLINA: ta hoete? ROBERT: Ustupam vam svoj red za kupanje. AKLINA: Sad ja neu! BERNARD: Sve je u redu. ROBERT: (mahinalno) Sve je u redu....ovaj, izaite aklina! AKLINA: (izlazi) Vi ste obian grubijan! ROBERT: Zar ja? BERNARD: Nemoj tako...to je bila samo ala. AKLINA: ala? Tako znai! Ba lepo! ROBERT: ala, da...ako ovek ne sme da se naali... AKLINA: Trebali ste mi rei da je re o ali, onda bih razumela. ROBERT: (smeje se izvetaeno) Da, da...ali, da smo vam rekli ne bi bilo smeno. Ne biste se iznervirali. AKLINA: Vas zabavlja da me vidite iznerviranu? A tebe zabavlja da nervira svoju verenicu? BERNARD: Ne, ne, on mi je bio zabavan. AKLINA: Vadi se! ROBERT: (za sebe) Ma nemoj! BERNARD: Evo, molim te za oprotaj! AKLINA: (nareuje) Poljubi me! BERNARD: Evo, odmah...(brzo je poljubi) AKLINA: Bernarde, zaista treba da se venamo! BERNARD: Pa naravno...to je dogovoreno... AKLINA: (Robertu) Jelte da treba? ROBERT: Sigurno. Vi ste divni i on vas uopte ne zasluuje. AKLINA: Recite mi, da ste vi na Bernardovom mestu, dali biste me oenili odmah? ROBERT: Naravno. Ne bih ekao ni asa. AKLINA: Vidi? Tvoj prijatelj bi me ve oenio. BERNARD: ta se ti mea? ROBERT: Zar je zabranjeno imati svoje miljenje? AKLINA: Bernarde, ti si kao stvoren za brak! BERNARD: Ja!?... AKLINA: Pa ja te bar poznajem. Ti si tip mukarca koji moe da voli samo jednu enu...ti si model savrenog mua. ROBERT: Ne preterujte. BERNARD: (Robertu) Ima pravo. (aklini) Laska mi. AKLINA: Onda, kad e? BERNARD: Kad e ta? AKLINA: Kad e venanje, dragi? BERNARD: (posle male pauze)...pa...uskoro...vrlo brzo... AKLINA: Dragi! Kako emo biti sreni! BERNARD: Ali, mi smo i sad sreni. AKLINA: Ali biemo jo sreniji kad se venamo, videe! (odlazi u kupatilo) ROBERT: U to sam siguran. BERNARD: A ti si na sve ovo potpuno hladan. ovek se iskljuio, kao da se nita ne deava! ROBERT: Dragi moj priljatelju, u ovoj situaciji, samo ti Bog moe pomoi.... (ugleda uditu na vratima)...a evo mu i prilike da se pokae na delu. BERNARD: (okrene se i ugleda uditu) ....aaaa, zbilja...ve si dola? UDITA: Kao to vidi. BERNARD: Dodji draga (vue je u spavau sobu) UDITA: Ne, moram ti neto rei. ROBERT: Odlino, recite mu tamo na miru. UDITA: Ne, ne! BERNARD: Ali, ta se desilo? UDITA: Bernard, ja sam neasna. BERNARD: Ti? Neasna? ta ti pada na pamet. Reci joj da nije neasna. UDITA: Ne, ne, ne vredi. Ja sam neasna i ne mogu dalje ovako iveti. BERNARD: ta ti je? Pa nema potenije ene na svetu od tebe. ROBERT: To je istina. UDITA: Vi se ne meajte! Sve je ovo zbog vas! ROBERT: Zbog mene? BERNARD: Zbog njega? UDITA: Da Bernarde! Tvoj prijatelj mi se dopada! BERNARD: On? ROBERT: Ja? Ali.... UDITA: Da, vi! Bernarde, trebalo je da ti priznam. BERNARD: U redu. To je prirodno. I meni se takoe dopada. UDITA: Ali on se meni drugaije dopada. BERNARD: Kako to misli? UDITA: On se meni vie dopada nego ti. ROBERT: Ja sam potpuno iznenaen... UDITA: utite, molim vas! Nita vi ne znate. BERNARD: Molim te, uti. Ne meaj se. ROBERT: Ali, moja koa je u pitanju. UDITA: Bernarde, ne mogu ti vie biti verenica, jer sam ga poljubila. BERNARD: Poljubio si je? ROBERT: Pa....da...onako... UDITA: Da, vi ste poljubili mene, i ja sam vas. BERNARD: Ukratko, ljubili ste se. UDITA: Mislim da ga volim. ROBERT: Mene? Vi me volite? UDITA: Da! BERNARD: Voli ovog provincijalca? ROBERT: O, o, o, pazi na renik! UDITA: Da, Bernarde...ne mogu vie biti tvoja mala verenica, oprosti mi. BERNARD: Ovo je udarac....malo si preterao, zna? ROBERT: Nisam ja kriv... UDITA: To je istina. Ja sam ga poljubila sluajo, mislila sam da si to ti...a posle je on hteo... ROBERT: ...da je poljubim, tako je bilo. UDITA: A posle mi se dopalo. Volim ga, Bernarde. BERNARD: Dobro! A ti? Voli li je? ROBERT: ...mnogo mi se dopada... UDITA: Stvarno? ROBERT: Pa...da! BERNARD: Kad je tako, ja ne elim da budem smetnja. UDITA: (obesi mu se oko vrata) Oh, hvala ti Bernarde, hvala! BERNARD: Nema na emu... UDITA: Dali te mnogo pogodilo? BERNARD: Naravno da jeste, ali ta da se radi. Hajde, poljubite se! To e me uteiti! UDITA: Roberte! ROBERT: Draga moja udita! AKLINA: (izlazi iz kupatila) Evo me...oh...oprostite! BERNARD: Kuku meni... UDITA: (Robertu) Ko je to? AKLINA: (Bernardu) Ko je to? BERNARD: Ko? Ko je to?..eee..predstavljam ti verenicu svoga prijatelja Roberta. To je njegova verenica, jel tako stari? ROBERT: Jeste. UDITA: Oh, Roberte! AKLINA: estitam vam! UDITA: Ah, gospoice, ne moete zamisliti koliko sam srena! AKLINA: A ta vas je dovelo ovde u ovo doba noi, draga moja? AKLINA: Ali ja sam.... ROBERT: Ona je moja verenica....a ja sam ovde...dola je da me vidi. Jeli tako? BERNARD: Tako je. UDITA: A, ne.Vidite, Robert... BERNARD: Dobro, nije ba tako, ali je veoma slino, pa nije ni vano. AKLINA: A zato mi niste rekli da ste vereni? ROBERT: Ko, jel ja? AKLINA: Volite da se pravite tajanstveni. UDITA: Ali to se upravo sad dogodilo. ROBERT: Da, ovog trenutka. BERNARD: Evo, ba sad. AKLINA: Ala ste vi brzi! Dok sam ula u kupatilo, okupala se, a vi se verili, as posla! Recite mi gospoice, gde ste upoznali ovog zavodnika? UDITA: Ovde. AKLINA: Ah! Ovde? Znai, vi ste usred noi doli da vidite svoga verenika, a niste ga ni poznavali? UDITA: Nije ba tako. Sve je to zbog jednog poljupca, jedne greke... BERNARD: Drugi put ete se jedna drugoj poveriti, ja vidim samo jedno, a to je da se ovo dvoje vole. AKLINA: Dobro. Kad je tako,estitam vam od srca i elim svu sreu! UDITA: Hvala gospoice. I ja vama takoe. AKLINA: Oh, ja sam se ve usreila (pokazuje na Bernarda) Zar ne dragi? BERNARD: ....da...da... UDITA: Kako to? AKLINA: Bernard je moj verenik. UDITA: ta!? BERNARD: Da...vidi, to je jako komplikovano... ROBERT: Jeste, veoma je komplikovano...a ve je kasno.... UDITA: Vi ste Bernardova verenica? AKLINA: Jesam, naravno. ROBERT: Boe moj, ta je to sad vano? BERNARD: (uditi) Pa da, nije vano. Ja sam ba hteo da kaem...ta sam ono hteo da kaem...da, im sam video vas dvoje...znao sam da ete se jedno drugom dopasti. UDITA: Ali ti to nisi mogao znati. AKLINA: Ne vidim kakve to sad ima veze. ROBERT: On se uvek u sve mea. UDITA: (aklini) Ja se izvinjavam, ali niste u pravu. Ja sam bila Bernardova verenica pre nego... AKLINA: ta kaete? BERNARD: ekajte! Dozvoli mi da objasnim. Bio sam njen verenik pre nego to sam se verio s tobom. AKLINA: Tako...a onda? BERNARD: Onda? Onda sam posumnjao da ona voli mog prijatelja Roberta. ROBERT: Da, da! Tako je bilo! UDITA: Ali ja Roberta nisam poznavala odranije, nego tek posle... BERNARD: Nema tu sad pre ili posle. injenica je (aklini) da sam se verio s tobom, (uditi) ustvari sa aklinom, (aklini) to jest, s tobom, (uditi) da ne bih izvisio kod tebe, (aklini) ustvari, kod nje. AKLINA: Nita ne razumem. BERNARD: Ba je sve jasno. ROBERT: Jasno kao dan. AKLINA: Opet nita ne razumem. BERNARD: Ali, sve je vrlo jednostavno! UDITA: Onda objasni! ROBERT: Nema tu ta puno da se objanjava. (uditi) jesi li ti Robertova verenica? UDITA: Da. BERNARD: Roberte, dali si ti uditin verenik? ROBERT: Pa...kako da kaem... BERNARD: Jesi! I ta ostaje? (aklini) Jesi li ti moja verenica? AKLINA: Jesam...ili moda nisam? BERNARD: Jesi! I ta hoete vie? Ja sam verenik, ti si verenica.... mi smo verenici....oni su verenici, taka! (ulazi Berta) BERNARD: ta vi sad hoete? BERTA: Moram da govorim sa vama, gospodine. BERNARD: Dobro, ali sutra. BERTA: Ne gospodine. Odmah! BERNARD: Sutra! BERTA: Gospodine, ja moram...(ugleda aklinu i uditu, pogleda ih nekoliko puta sa nevericom) Gospoice se poznaju? BERNARD: Kao to vidite. Sad su se upoznale. (pokazuje na uditu) Upoznajte verenicu mog prijatelja Roberta. BERTA: Ma nemojte! estitam vam gospodine! ROBERT: Hvala. BERNARD: (pokazuje na aklinu) Predstavljam vam.... BERTA: estitam, gospoice. (izlazi) AKLINA: Onda, laku no gospoice. UDITA: Laku no. Vidimo se sutra. (odlaze svaka u svoju sobu. Bernard i Robert sednu, gledaju se, ute i piju)

SCENA VII

BERTA: (ulazi u mantilu, sa koferom i torbom u rukama) Gospodine. BERNARD: ta je? ta sad hoete? BERTA: Svoju platu, gospodine. BERNARD: Molim? Kakvi su to koferi? BERTA: To su moji koferi, gospodine. Hou da svedemo raune. Imam jedan ivot, i hou da ga sauvam. Moji nervi su popustili. BERNARD: Ostanite, poveau vam platu. BERTA: Koliko, gospodine? BERNARD: Videemo...kasnije. BERTA: Najmanje dvadeset posto. Dakle? BERNARD: ...U redu...slaem se. Samo ostanite. BERTA: Tri ene u jednom domainstvu, dozvolite gospodine, ali to je previe. BERNARD: Ali, tome je kraj, razumete. Kolega mi je uzeo jednu enu. BERTA: Ali i dve su suvie. ANETA: (izlazi iz tree sobe) Hoe li ve doi, darling? BERNARD: Odmah, evo me. BERTA: Sad sam se setila, gospoice aneta. Stiglo vam je jedno pismo, izvolite. (izvadi pismo iz depa i prui ga aneti) ANETA: Za mene? (odmah poinje da ita) BERNARD: Proitaj ga u sobi. ANETA: Ne, saekaj... ROBERT: Ama, idite u svoju sobu! ANETA: Oh, boe...ne mogu da verujem... BERNARD: ta je sad? ANETA: Ne mogu ti rei. BERNARD: Hou da znam! Ja sam tvoj verenik! BERTA: Pre dva minuta je gospodin tvrdio suprotno. Znai, sve je opet po starom. BERNARD: Ama nije! BERTA: Jeste gospodine. Ja ipak odlazim. BERNARD I ROBERT: Ostanite ovde! ANETA: Oh, to je arobno! Bernard, ja sam zaljubljena! BERNARD: Eh, pa to ve znam. ANETA: Ne zna...ne radi se o tebi. BERTA: Vi odlazite? ANETA: Da. BERTA: Onda ja ostajem. ROBERT: Ovo je pravo rasulo. ANETA: Pre godinu dana, na liniji Nju Jork-Meksiko Siti upoznala sam oveka koji je eleo da postane milijarder pre nego to se oeni sa mnom. Sad je postao bogat i pie mi da me eka preko okeana. BERNARD: Ti si istovremeno volela dva oveka? U tvom ivotu su postojala dva oveka? ANETA: Nisu dva, nego tri. Imam jo jednog verenika u Los Anelesu, ali (pokae pismo) sad je i on izvisio. BERTA: Najzad, evo jedne pametne. ANETA: Pripadam onome ko je spreman za enidbu. Uhvatiu Boing koji polee u pono, a im stignem skidam uniformu. Ja sam stvorena za domaicu...ao mi je, Bernarde. (odlazi u svoju sobu) BERNARD: Ko bi se ovome nadao? BERTA: Dakle, ako sam dobro razumela, vi gospodine imate samo jednu verenicu? I to je gospoica aklina? BERNARD: Kao to vidite. BERTA: A vi preuzimate Nemicu? ROBERT: Da. BERTA: E, kad je tako, ja ostajem. Sa poviicom od dvadeset posto bie najzad ivota u ovoj kui (izlazi sa koferima, Robert pone da se smeje) BERNARD: Tebi je ovo smeno? ROBERT: Pa jeste...na kraju si spao na samo jednu jedinu enu. AKLINA: (ulazi) Bernarde! ekam da mi poeli laku no! BERNARD: Dolazim odmah. AKLINA: Ve je veoma kasno, eri. (izlazi) ROBERT: Ona je divna. BERNARD: Ima pravo. ANETA: (ulazi spremna za put) Evo darling, ja sam spremna....misliu na tebe...ponekad. Zbogom gospodine Roberte. ROBERT: Zbogom gospoice. ANETA: (poljubi Roberta u usta) Veoma sam srena to sam vas upoznala. BERNARD: ta!? Zar i njega ljubi? ANETA: Pa mi smo se ljubili cele veeri. BERNARD: To je neuveno. To prelazi svaku meru! im ja okrenem lea... ANETA: To je bila samo tehnika. ROBERT: Jeste, mi to zbog tehnike... ANETA: E pa, zbogom mali moji Francuzi! (izlazi. Telefon zazvoni) BERNARD: (podigne slualicu) Halo...da, ja sam. (Robertu) To je moj priljatelj sa aerodroma. ROBERT: Prekini vezu! On nas je u ovo uvalio! BERNARD: Molim?...ne, ne hvala...enim se...da....ta? Leti na liniji Pariz Karai Bombaj? Ne hvala....znam da je Induskinja, ali kad ti kaem.... ROBERT: Induskinja? Uzimaj podatke! BERNARD: Molim? Jesi li poludeo? ROBERT: Mala Induskinja? Sa crvenom takicom izmeu obrva? Takva prilika se ne proputa. Brzo, uzimaj podatke! BERNARD: Halo....sluaj, to je za jednog moj prijatelja...da... Ustvari, dogovori se sa njim. (prua Robertu slualicu i red letenja i izlazi u trpezariju) ROBERT: Hvala! Halo...ovde je taj prijatelj, dobro vee! Recite mi, u vezi Induskinje...aha...a imate i jednu Italijanku?...i Engleskinju? Divno! Saekajte da zapiem adrese. (udita ulazi, Robert joj se obrati) Sad u ja. UDITA: Roberte...vi znate da vas ja ekam. ROBERT: Da, znam. UDITA: Od kad sam vas upoznala ne mogu zaspati dok mi ne poelite laku no. ROBERT: (zapisuje adrese) Stvarno? UDITA: Da. I ne mogu se probuditi dok mi ne kaete dobro jutro. ROBERT: Stvarno? UDITA: Od veeras poinjem da vas ekam...da bih zaspala. (izlazi) ROBERT: Da, da naravno...(saeka da izae) Halo...nisam zapisao adresu do kraja...a kako se zove? Hvala! Hvala! (sputa slualicu u momentu kad Bernard ulazi) Zamisli! Ve imam Induskinju, Italijanku i Engleskinju, a u utorak moda i Ruskinju! BERNARD: Ruskinju? estitam. Samo, loe si poeo, da zna. ROBERT: Nemoj tako, stari moj. Tvoj sistem je fantastian! BERNARD: Kako hoe. Laku no. ROBERT: Laku no drue moj, laku no! (Robert krene prema gostinskoj sobi, a Bernard prema spavaoj, kad shvate da su pogreili okrenu se i pogledaju) ROBERT I BERNARD: Oh, pardon! (pou prema sredini pozornice) UDITA: (izlazi sa velikim jastukom)Roberte...recite mi laku no... ROBERT: Laku no (poljubi je u elo, ona mu prui jastuk i ode u sobu. Robert zagrli jastuk i povlai se prema sredini pozornice. U isto vreme Bernard izlazi unazad iz druge sobe, grlei jastuk, a za njim aklina) AKLINA: Ljubav je ozbiljna stvar, dragi...treba na to misliti, sad kad emo se venati (poljubi ga u elo i vrati se u sobu. Bernard i Robert se sudare na sredini scene, okrenu se i ponu da se smeju) BERNARD: I ti, dakle. ROBERT: Kao to vidi. BERNARD: E, moj stari drue. ROBERT: E, moj stari drue. BERNARD: (glasnije) E moj stari drue! ROBERT: (glasnije) E moj stari drue! ROBERT I BERNARD: (u glas, udarajui se jastucima) Magarino jedna!

ZAVESA

48