malih hidroelektrana

Privredno društvo za usluge i trgovinu Water Logist d.o.o Prokupačka 1. Kragujevac 062 372 971; 064 2726725 [email protected]

Svetska fondacija za prirodu “Adria” - Srbija Đure Jakšića 4a/8

11 000 Beograd

Izveštaj o ekološkoj održivosti reka pod uticajem

malih hidroelektrana

DIREKTOR

Marija Simić Savić

Kragujevac

2020

Izveštaj o uticaju hidroelektrana i malih

hidroelektrana na sastav i strukturu zajednica

hidrobionata

„Water Logist“ doo i Centar za ribarstvo i konzervaciju biodiverziteta kopnenih voda -

Akvarijum, Institut za biologiju i ekologiju, Prirodno-matematički fakultet Kragujevac.

Učesnici istraživanja:

Prof. dr Vladica Simić, hidroekolog – ihtiolog

Prof. dr Snežana Simić, hidroekolog – algolog

Aleksandra Mitrović, student doktorskih studija – algolog

Predrag Simović, student doktorskih studija – bentolog

Marina Đoković, student doktorskih studija – ihtiolog

Izveštaj je rezultat analize Programa upravljanja ribarskih područja kao

javnih dokumenata, i dodatnih istraživanja koja su sprovedena u

Laboratoriji za hidroekologiju i zaštitu voda, Centra za ribarstvo i

konzervaciju biodiverziteta kopnenih voda, Instituta za biologiju i

ekologiju, Prirodno-matematičkog fakulteta, Univerziteta u Kragujevcu.

Kragujevac, 25.09.2020.

Универзитет у Крагујевцу ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ

ФАКУЛТЕТ

University оf Kragujevac FACULTY OF

SCIENCE

Радоја Домановића 12, 34000 Крагујевац, Србија Radoja Domanovića 12, 34000 Kragujevac, Serbia

Svetska fondacija za prirodu “Adria” - Srbija Đure Jakšića 4a/8

11 000 Beograd

IZVEŠTAJ.

HIDROBIOLOŠKA ISTRAŽIVANJA ALGI I MAKROBESKIČMENJAKA U

REKAMA SRBIJE KOJE SU POD UTICAJEM MALIH HIDROELEKTRANA

Aleksandra Mitrović, PhD student (algolog)

Predrag Simović, PhD student (zoobentolog)

Odgovorno stručno lice

dr Vladica Simić, redovni profesor

D E K A N

Prof. dr Marija Stanić

Kragujevac, 2020.

Uvodna razmatranja i radni zadaci

U poslednjih nekoliko godina broj projekata za izgradnju malih hidroelektrana (MHE) na

brdsko-planinskim tekućicama raste iz razloga što je hidroenergetski potencijal na velikim

rekama iskorišćen do krajnjih granica (Lange et al., 2018).

Ekonomski značaj MHE je nemerljiv kada se uzme u obzir njihov očigledan negativan

efekat na životnu sredinu. Izgradnjom MHE nepovratno se uništavaju najdragoceniji prirodni

resursi, presudni za održivi razvoj, zdravlje ljudi i prirode (Xiaocheng et al., 2008).

Koncept izgradnje MHE fundamentalno ugrožava sistem zaštite životne sredine, očuvanje

biodiverziteta i stabilnost akvatičnih ekosistema brdsko-planinskog područja. Način na koji

MHE utiču na hidrobionte i promenu hidromorfoloških karakteristika se još uvek proučava.

Međutim, generalno je poznato da:

- prilikom planiranja izgradnje MHE često se zanemaruju posledice na ekološke i

evolucione procese, kao i kumulativni efekat do kojeg dolazi ukoliko se na reci nalazi

više MHE;

- fragmentacija staništa izazvana MHE utiče na kretanje i migraciju jedinki, tako da su

njihove aktivnosti ograničene u jednom delu toka reke (mikrostanište), što može

dovesti do smanjenja genetičkog diverziteta;

- uticaj MHE treba posmatrati i procenjivati u sinergiji sa drugim antropogenim

uticajima (Lange et al., 2018; Ristić et al., 2018).

MHE predstavljaju negativnu pojavu jer usled njihove izgradnje dolazi do narušavanja

prirodnih staništa (od tekućeg ekosistema nastaje stajaći, menjaju se količina, brzina i

temperatura vode, koncentracija kiseonika, pH vrednost vode, koncentracija biogenih soli,

zajednica hidrobionata; u procesu izgradnje MHE dolazi do krčenja šuma, erozije zemljišta,

potencijalnog akcidentnog zagađenje gorivom i uljima i sl.). Pravljenjem vodozahvata,

posebno na mestima gde su strme obale, javlja se rizik od odrona, koji su u manjoj meri

izazvani talasima koji spiraju sitne čestice zemlje sa obale i koje se talože na dnu

vodozahvata, a u većoj meri oscilacijama vode. Ako su oscilacije česte, može doći do odrona

čitavih kompleksa u priobalju. Nagomilavanjem nanosa u vodozahvatu smanjuje se njegova

zapremina, a takođe može doći i do povećavanja zapremine vode iznad vodozahvata, što

može dovesti do uzvodnog plavljenja. Usled niza hemijskih i biohemijskih procesa,

temperaturnih promena, smanjenja kiseonika, dolazi do pogoršanja kvaliteta vode u

vodozahvatu. Usled raspadanja organske materije i intenziviranog truljenja, u vodozahvatu je

usporen proces samoprečišćavanja, tako da su ove vode obično lošeg kvaliteta (Variščić,

2011).

Ispod brane vodozahvata MHE, u sušnim periodima godine, kada je količina vode u

rečnom koritu značajno smanjena, uglavnom se propisan tkz. „biološki minimum“ ne ispušta

u rečno korito, već sva voda cevima biva preusmerena u mašinsku zgradu u kojoj se koristi za

dobijanje električne energije. U tom slučaju, rečno korito ispod brane vodozahvata delimično

ili potpuno presuši, što ima fatalne posledice po živi svet (Ristić i sar., 2018).

Prema Dugeon i saradnicima (2006), višedecenijska degradacija i fragmentacija staništa

uzrokovala je drastičan pad, pre svega specijskog, ali i ekosistemskog i genetičkog,

diverziteta kopnenih vodenih ekosistema (Lange et al., 2018).

Osnovni cilj istraživanja za potrebe izrade ovog Izveštaja bio je da se prikaže uticaj

izgrađenih MHE, kao i potencijalni uticaj planiranih hidroelektrana i MHE, na sastav

hidrobiocenoza istraživanih lokaliteta Bistrice, Lima, Crnog Rzava, Prištavice, Velikog

Rzava, Ivanjičke Moravice, Mlave, Resave, Jelašničke i Rupske reke.

Istraživanja su obuhvatila:

Analizu fizičkih i hemijskih parametara vode istraživanih lokaliteta.

Analizu zajednice bentosnih algi (kvalitativno-kvantitativan sastav), sa posebnim

ostvrtom na strogo zaštićene vrste na nacionalnom nivou.

Analizu zajednice akvatičnih makrobeskičmenjaka (kvalitativno-kvantitativan sastav i

biomasa u g/m2 dna).

Analizu zajednice riba (kvalitativno-kvantitativan sastav, biomasa, realna i

potencijalna produkcija), sa posebnim osvrtom na zaštićene i strogo zaštićene vrste na

nacionalnom i/ili međunarodnom nivou.

Procena ekološkog statusa izvršena je na osnovu zajednice akvatičnih

makrobeskičmenjaka, a prema Pravilniku o parametrima ekološkog i hemijskog statusa

površinskih voda i parametrima hemijskog i kvantitativnog statusa podzemnih voda

(„Službeni glasnik RS“, br. 74/11). U okviru softverskog paketa Asterix ver. 3.1.1, izdvojeni

su sledeći parametri na osnovu kojih se određuje kvalitet vode i stanje vodenog ekosistema:

saprobni indeks (metoda Zelinka & Marvan), BMWP skor (Biological Monitoring Working

Party), indeks diverziteta (metoda Shannon-Weaver), EPT indeks, kao i procentualno učešće

Oligochaeta (Tubificidae) u zajednici akvatičnih makrobeskičmenjaka. Takođe, na osnovu

zajednice akvatičnih makrobeskičmenjaka, a prema Pravilniku („Službeni glasnik RS“, br.

74/11), izračunat je kvalitet vode korišćenjem Balkan Biotic Index (BNBI) (Simić & Simić,

1999).

1.1. Alge

Alge (lat. algae - „morska trava“) predstavljaju organizme koji u svojim ćelijama imaju

hlorofil, pa stoga mogu da vrše fotosintezu. Veliki značaj algi ogleda se upravo u tome što

kao fotosintetski organizmi imaju veoma važnu ekološku ulogu u procesu kruženja materije i

prenosu energije ekosistema u kojem se razvijaju, s obzirom da se nalaze u osnovi lanca

ishrane. Alge u tekućim vodenim ekosistemima predstavljaju osnovne, a često i jedine

primarne producente organskih materija, ali i pogodno sklonište za razvoj mnogih

životinjskih organizama. Mnogi predstavnici akvatične faune koriste alge u svojoj ishrani

(Simić & Simić, 2012).

Bentosne alge (fitobentos) prestavljaju zajednicu algi koje svoj životni ciklus, u

potpunosti ili delimično, provode na dnu vodenog ekosistema. Alge koje naseljavaju bentos

mogu biti jako sitne „mikroskopske“ (ne mogu se videti golim okom već samo pod

mikroskopom), ili mogu formirati makroskopske agregacije vidljive golim okom. Na rast i

razvoj bentosnih algi utiču brzina protoka vode, stabilnost supstrata na kojem se razvijaju,

svetlosni intenzitet, temperatura, pH, koncentracija kiseonika i ugljendioksida, sadržaj i

količina biogenih soli. Osim navedenih abiotičkih, na sastav zajednice bentosnih algi utiču i

biotički faktori. Njihov uticaj se ispoljava kroz konkurentske odnose sa drugim algama,

vaskularnim biljkama ili životinjskim organizmima (Cvijan & Fužinato, 2011).

Još jedna važna osobina algi jeste njihova bioindikatorska vrednost. Biomonitoring i

korišćenje bioindikatora zasniva se na činjenici da neki organizmi, u zavisnosti od svojih

preferencija i tolerancije prema određenim ekološkim faktorima, mogu da opstanu na nekom

staništu, za razliku od drugih, koji ne mogu da se razvijaju na istom staništu. Alge su naročito

pogodne za procenu kvaliteta vode, zbog svojih hranljivih potreba, brze stope reprodukcije,

brze kolonizacije akvatičnih ekosistema i vrlo kratkog životnog ciklusa, što ih čini dobrim

bioindikatorima kratkoročnih uticaja. Značajni su indikatori stanja ekosistema jer brzo

reaguju na promene životne sredine kako sastavom vrsta, tako i gustinom populacija.

Taksonomski sastav i biomasa algi su osetljivi i imaju predvidiv obrazac promene u skladu sa

promenom mnogobrojnih ekoloških faktora (koncentracija nutrijenata, pH vrednost,

elektroprovodljivost vode, organsko opterećenje), što je osnova za praćenje i procenu

negativnog antropogenog uticaja (Denić i sar., 2015).

Kao posebno dobri bioindikatori kvaliteta vode izdvajaju se silikatne alge

(Bacillariophyta), koje predstavljaju i najbrojniju grupu algi u vodenim ekosistemima.

Silikatne alge su posebno bitne jer mogu da prežive nepovoljne životne uslove, što se pre

svega odnosi na kolebanja nivoa vode (Stubbington et al., 2019). Za pouzdanu procenu

kvaliteta vode i stabilnosti određenog ekosistema, neophodno je dugoročno praćenje ove

grupe algi.

Pored silikatnih algi, značajan je i monitoring makroskopskih agregacija algi, i to pre

svega crvenih algi (Rhodophyta) koje su posebno osetljive na promene uslova životne

sredine. Zbog izrazite stenovalentnosti i osetljivosti na promene uslova životne sredine, ova

grupa algi predstavlja odličan indikator za procenu stanja i stabilnosti akvatičnih ekosistema.

U Srbiji je 10 vrsta crvenih algi strogo zaštićeno Pravilnikom o proglašenju i zaštiti strogo

zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva, Prilog 1 („Službeni glasnik RS“,

br. 5/2010, 47/2011, 32/2016, 98/2016), upravo zbog njihove značajnosti u bioindikaciji, ali i

malog broja nalaza na specifičnim staništima. Staništa ovih algi se nalaze pod velikim

uticajem negativnih antropogenih aktivnosti, što u velikoj meri ugrožava njihov opstanak, pa

i opstanak svih stenovalentnih organizama. U poslednjih nekoliko godina, staništa crvenih

algi u Srbiji su posebno ugrožena izgradnjom malih hidroelektrana (MHE).

Uticaj MHE na zajednicu bentosnih algi je slabo proučavan. Istraživanja Wu i saradnika

(2010) su dokazala da MHE u značajnoj meri utiču na promenu fizičkih i hemijskih uslova

sredine, na promenu u sastavu zajednice bentosnih algi (smanjuje se raznovrsnost algi, ali se

povećava njihova biomasa), kao i na povećanu koncentraciju hlorofila a (na mestima sa

ustajalom vodom dolazi do prenamnožavanja algi). U promenjenim uslovima životne sredine,

stenovalentne vrste često ne mogu da se prilagode, tako da vrlo često nestaju iz takvih

staništa. Samo manji broj vrsta može da se rekonalizuje kada se protok vode nastavi (Sabater

et al., 2017).

Na promenu nivoa vode alge su se adaptirale na različite načine: mnogi predstavnici

modrozelenih algi (Cyanobacteria) imaju sluzave omotače koji ih štite od isušivanja, dok

mnogi mogu obrazovati i spore, kao stadijum mirovanja, dok ne nastupe povoljni uslovi;

neke zelene alge (Chlorophyta), kao što su predstavnici rodova Spirogyra, Mougeotia,

Oedogonium i Zygnema, mogu da se razmnožavaju poliploidijom i formiraju na sušu otporne

zigospore koje miruju dok ne nastupe povoljni uslovi; neke Bacillariophyta kao što su

predstavnici rodova Cymbella, Encyonema i Gomphonema imaju galertne drške u kojima se

nalaze ćelije zaštićene od isušivanja. Neke Bacillariophyta, kao što su vrste rodova

Achnanthes, Achnanthidium, Fragilaria i Nitzschia, mogu se vezati za gole supstrate u

trajanju od nekoliko dana. Ostali predstavnici silikatnih algi nisu u stanju da se odupru

potpunom sušenju, već moraju migrirati iz površinskih u dublje sedimente, kako bi se

zaštitile od prekomerne insolacije i zadržale u vlažnijoj sredini (Timoner et al. 2014; Sabater

et al., 2017). Neke makroalge kao što su Hildenbrandia rivularis (Rhodophyta) i Gongrosira

spp. (Chlorophyta), koje imaju debele ćelijske zidove i mogu čvrsto da se prikače za podlogu,

su veoma otporne na sušu. Odmah nakon nastavljanja protoka vode sposobne su da veoma

brzo povrate fotosintetsku aktivnost. Lemanea spp. (Rhodophyta) takođe može da preživi

kratak vremenski period u presušenom koritu (Ledger et al., 2008; Sabater et al., 2017).

1.2. Makrobeskičmenjaci

Zajednica akvatičnih makrobeskičmenjaka predstavlja grupu organizama različitih formi

koji deo ili ceo svoj životni ciklus provedu u vodenim ekosistemima. Pored raznovrsnosti,

akvatični makrobeskičmenjaci odlikuju se i znatnom biomasom populacija, koja predstavlja

važan element trofičke dinamike i protoka energije u jezerima, rekama i potocima u kojima

su prisutni. Zajednica akvatičnih makrobeskičmenjaka je važna kariku u lancu ishrane, jer se

nalazi između proizvođača (lišće, alge) i većih potrošača, poput riba, i ključni je pokazatelj

biološkog integriteta u vodenim ekosistemima (Petrović, 2012; Tubić, 2016).

Zajednica akvatičnih makrobeskičmenjaka je veoma važna komponenta akvatičnih

biocenoza koja pouzdano reaguje na dugoročne promene uslova sredine i predstavlja veoma

dobar indikator za procenu ekološkog statusa vodenih ekosistema. U pogledu indikatorskih

osobina, makrobeskičmenjake karakteriše veliki broj vrsta i široka rasprostranjenost u

različitim tipovima vodenih ekosistema, jasan položaj u trofičkom sistemu, relativno dug

životni ciklus (često duže od jedne godine) i osetljivost velikog broja taksona u odnosu na

faktore životne sredine. Zbog toga se makrobeskičmenjaci često koriste u biomonitorigu, jer

oslikavaju kumulativno i istovremeno dejstvo svih ekoloških faktora, čije promene nekada

nisu dovoljne jačine i učestalosti da bi mogle biti detektovane metodama analitičke hemije

(Simić i Simić, 2009; Gerhartd, 2011; Parmar et al., 2016; Tubić, 2016). Praktični razlozi koji

podržavaju trend intenzivnog korišćenja makrobeskičmenjaka u primenjenoj hidrobiologiji su

relativno jeftine opreme pomoću kojih je moguće vršiti lako uzorkovanje, sortiranje i

skladištenje. Kada su makrobeskičmenjaci u pitanju, taksonomija većine grupa dobro je

proučena, a ključevi za identifikaciju su u većini slučajeva brojni i dostupni (Tubić, 2016).

Danas su brojna slatkovodna staništa i njihovi stanovnici među najteže ugroženim

ekosistemima u svetu, jer su njihove izmene u velikoj meri posledica antropogenog uticaja.

Upravo, varijacije u populaciji makrobeskičmenjaka mogu ukazati na negativne promene

nastale usled zagađenja u ekosistemu (Holzenthal et al., 2007).

Uticaj MHE na prostornu distribucija makrobeskičmenjaka istraživali su brojni autori.

Brojne studije pokazale su da MHE u značajnoj meri utiču na promenu fizičkih i hemijskih

uslova sredine, a pored toga i na značajno smanjenje taksonomskog bogatstva, ukupne

gustine i biomase makrobeskičmenjaka. Smanjenje životnog prostora tokom perioda sa

malim protokom vode i taloženjem mulja tokom njenog povlačenja, menjaju sastav supstrata

i heterogenost rečnog dna, što rezultira padom diverziteta. Takođe, potpuno preusmeravanje

vodene struje pokazalo se jako štetnim za zaštitu raznolikosti makrobeskičmenjaka. U

velikom broju slučajeva prilikom rada MHE ne poštuje se zakonski propisan biološki

minimum vode, zbog čega dolazi do suše ispod brana, pri čemu se remeti opstanak i

reprodukcija brojnih vrsta makrobeskičmenjaka [pre svega strogo zaštićenih vrsta, propisanih

Pravilnikom o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva

(„Službeni glasnik RS“, br. 5/2010, 47/2011)]. U promenjenim uslovima životne sredine,

stenovalentne vrste često nestaju, a pojavljuju se nove, prilagođene izmenjenim uslovima

(Curetean-Banaduc et al., 2015; Xiaocheng et al., 2008; Wangchuk et al., 2017).

1.3. Ihtiofauna

Za procenu stanja i kvaliteta voda, prema Okvirnoj Direktivi o vodama (WFD, 2000), kao

biološki elementi kvaliteta koriste se fitoplankton, fitobentos, makrofite, makrozoobentos i

ribe. Navedene grupe hidrobionata poseduju određene prednosti u procesu bioindikacije

akvatičnih ekosistema. Prednosti riba, kao bioindikatora, pre svega se odnose na jednostavnu

identifikaciju i dobro poznatu taksonomiju, kao i na činjenicu da značajno i predvidivo

reaguju promene stanja životne sredine izazvane antropogenim pritiscima, kao što su

eutrofizacija, acidifikacija, hemijsko zagađenje, regulacija rečnog korita, fragmentacija,

eksploatacija i introdukcija (Simić i Simić, 2012; Denić i sar., 2015). Ribe, u odnosu na druge

bioindikatore akvatičnih ekosistema, imaju dug životni ciklus, što ih čini dobrim indikatorima

dugoročnih efekata u različitim tipovima staništa (Denić i sar., 2015).

2. Materijal i metode rada

Hidrobiološka istraživanja šest reka Zapadne Srbije (15 lokaliteta) i dve reke Istočne

Srbije (5 lokaliteta) (Tabele 1-2, Slike 1-22) sprovedena su 20. 07., 21. 07., 22. 07. i 14. 08.

2020. godine, sa ciljem procene uticaja planiranih i izgrađenih hidroelektrana ili mini

hidroelektrana na životnu sredinu. Takođe, za procenu uticaja MHE na životnu sredinu

korišćeni su i podaci ranijih istraživanja ihtiofaune, sprovedenih 2011., 2016., 2017., 2018. i

2019. godine, za 13 lokaliteta i pet reka Zapadne Srbije (Lim, Crni Rzav, Prištavica, Veliki

Rzav, Ivanjička Moravica); jedan lokalitet i jednu reku Istočne Srbije (Resava); 9 lokaliteta i

dve reke Jugoistočne Srbije (Jelašnica i Rupska reka) (Tabele 1-2, Slike 19-22). Lokaliteti su

izabrani u odnosu na poziciju planirane ili izgrađene hidroelektrane ili MHE, a uzorkovanje

je vršeno uzvodno i nizvodno od vodozahvata, ili mašinske zgrade.

Tabela 1. Geografske koordinate i nadmorska visina istraživanih lokaliteta Zapadne Srbije

Ekosistem Lokalitet Oznaka

lokaliteta

Geografske

koordinate

Nadmorska

visina (m)

Bistrica

Draževići B1 43°27'41.1'' N

19°45'46.4'' E 829

uzvodno od mašinske zgrade MHE

„Crkvina” B2

43°28'12.3'' N

19°42'22.7'' E 796

nizvodno od mašinske zgrade MHE

„Rečica” B3

43°27'59.9'' N

19°40'22.1'' E 778

Lim

Brodarevo L1 43°13'37.3'' N

19°43'28.1'' E 498

Priboj L2 43°33'40.1'' N

19°32'30.4'' E 397

Crni Rzav

Zlatibor, pored magistralnog puta CR1 43°39'31.6'' N

19°42'24.4'' E 951

uzvodno od mašinske zgrade MHE „Beli

kamen“ CR2

43°42'18.7'' N

19°33'28.3'' E 811

nizvodno od mašinske zgrade MHE „Beli

kamen“ CR3

43°42'22.2'' N

19°33'25.4'' E 809

Prištavica

uzvodno od vodozahvata MHE „Vrane” P1 43°44'32.9'' N

19°54'54.6'' E 662

vodozahvat MHE „Vrane” P2 43°44'33.0'' N

19°54'55.2'' E 658

nizvodno od vodozahvata MHE „Vrane” P3 43°44'33.1'' N

19°54'55.6'' E 650

selo Ravni P4 43°43'59.1'' N

19°53'30.5'' E 570

Veliki

Rzav

uzvodno od ušća Katušnice, uzvodno od

planirane izgradnje mašinske zgrade MHE

„Visoka“

VR1 43°38’43.4'' N

19°54’47.0'' E 961

Gureši, 500 m nizvodno od planirane

izgradnje mašinske zgrade MHE „Visoka“ VR2

43°42’06.1'' N

19°55’59.7'' E 711

Ivanjička

Moravica

uzvodno od brane MHE „Brusnik“ IM1 43°40’06.0'' N

20°06’05.6'' E 692

nizvodno od brane MHE „Brusnik“ IM2 43°40’11.4'' N

20°07’27.3'' E 681

klisura Ivanjičke Moravice IM3 43°10'07.6'' N

20°06'12.4'' E /

Arilje bent IM4 43°44'48.7'' N

20°06'62.2'' E /

Tabela 2. Geografske koordinate i nadmorska visina istraživanih lokaliteta Istočne i Jugoistočne

Srbije

Ekosistem Lokalitet Oznaka

lokaliteta

Geografske

koordinate

Nadmorska

visina (m)

Mlava

Trška crkva M1 44°13'45.0'' N

21°44'49.4'' E 375

Selo Ribare M2 44°11'51.0'' N

21°39'18.9'' E 233

manastir Gornjak M3 44°15'47.8'' N

21°32'36.9'' E 400

Resava

uzvodno od mašinske zgrade MHE

„Lisine“ R1

44°05'05.1'' N

21°40'28.0'' E 488

nizvodno od mašinske zgrade MHE

„Lisine“ R2

44°05'10.3'' N

21°40'14.9'' E 485

Gornji tok reke, iznad Lisina R3 44°05'05.2'' N

21°40'28.1'' E 480

Jelašnica

uzvodno od vodozahvata planirane

MHE „Jelašnica“ J1

42.37.924'' N

22.07.284'' E 778

nizvodno od vodozahvata planirane

MHE „Jelašnica“ J2

42.38.137'' N

22.06.610'' E 771

Rupska

reka

uzvodno od vodozahvata MHE

„Porečje“ RP1 / /

1000 m nizvodno od vodozahvata MHE

„Porečje“ RP2 / /

uzvodno od vodozahvata MHE

„Lanište“ RP3 / /

500 m nizvodno od vodozahvata MHE


3,5 km nizvodno od vodozahvata MHE


planirani vodozahvat MHE „Besko“ RP6 / /

planirana mašinska zgrada MHE

„Besko“ RP7 / /

Slika 1. Lokalitet B1 - Bistrica (Draževići) Slika 2. Lokalitet B2 - Bistrica uzvodno od

mašinske zgrade MHE „Crkvina“)

Slika 3. Lokalitet B3 - Bistrica (nizvodno od mašinske zgrade MHE „Rečica“)

Slika 4. Lokalitet L1 - Lim (Brodarevo) Slika 5. Lokalitet L2 - Lim (Priboj)

Slika 6. Lokalitet CR1 - Crni Rzav Slika 7. Lokalitet CR2 - Crni Rzav (uzvodno od

(Zlatibor, pored magistralnog puta) mašinske zgrade MHE „Beli kamen“)

Slika 8. Lokalitet CR3 - Crni Rzav (nizvodno od mašinske zgrade MHE „Beli kamen“)

Slika 9. Lokalitet P1 - Prištavica (uzvodno od Slika 10. Lokalitet P2 - Prištavica

vodozahvata MHE „Vrane“) (vodozahvat MHE „Vrane“)

Slika 11. Lokalitet P3 - Prištavica (nizvodno od vodozahvata MHE „Vrane“)

Slika 12. Lokalitet VR1 - Veliki Rzav Slika 13. Lokalitet VR2 - Veliki Rzav (Gureši)

(uzvodno od ušća Katušnice u Veliki Rzav)

Slika 14. Lokalitet IM1 - Ivanjička Moravica Slika 15. Lokalitet IM2 - Ivanjička Moravica

(uzvodno od brane MHE „Brusnik“) (nizvodno od brane MHE „Brusnik“)

Slika 16. Lokalitet M3 - Mlava (pored manastira Gornjak)

Slika 17. Lokalitet R1 - Resava (uzvodno od Slika 18. Lokalitet R2 - Resava (nizvodno od

mašinske zgrade MHE „Lisine“) mašinske zgrade MHE „Lisine“)

Slika 19. Lokalitet J2 - Jelašnica (nizvodno do Slika 20. Lokalitet RP2 - Rupska reka (1000 m

vodozahvata buduće MHE „Jelašnica“ nizvodno od vodozahvata MHE „Porečje“)

Slika 21. Lokalitet RP4 - Rupska reka (500 m Slika 22. Lokalitet RP5 - Rupska reka (3,5 km

nizvodno od vodozahvata MHE „Lanište“) nizvodno od vodozahvata MHE „Lanište“)

2.1. Metodologija istraživanja zajednice bentosnih algi

Na istraživanim lokalitetima sakupljeni su celi talusi makroskopskih agregacija algi,

otkidanjem pincetom sa podloge. Bentosne perifitonske alge sakupljene su struganjem sa

podloge, dok su uzorci epilitskih dijatoma (Bacillariophyta) sakupljeni prema metodologiji

Okvirne direktive o vodama (WFD 2000) i standardu EN ISO 13946: 2015. Na lokalitetima

je izabrano pet kamenova veličine šake i sa njih je metodom struganja četkicom po površini

sakupljen algološki materijal. Svi sakupljeni algološki uzorci odmah su fiksirani i

konzervirani u 4% rastvoru formaldehida.

Obrada algološkog materijala izvršena je u laboratoriji za hidrobiologiju u okviru „Centra

za ribarstvo i konzervaciju biodiverziteta kopnenih voda - Akvarijum“, Instituta za biologiju i

ekologiju, Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu.

Morfološki parametri algi analizirani su pod svetlosnim mikroskopom Motic BA310, uz

korišćenje digitalne kamera Bresser 9MP i kompjuterskog softvera MicroCamLab.

Identifikacija pronađenih taksona izvršena je pomoću odgovarajućih identifikacionih

ključeva: Krammer & Lange-Bertalot (1986, 1988, 1991), Komárek & Anagnostidis (1999,

2005), John et al. (2002), Wehr & Sheath (2003) i Eloranta et al. (2011).

Apsolutne vrednosti brojnosti algi nisu procenjene, ali je data relativna brojnost taksona

prema skali: + - prisutan, 1 - brojan, 2 - veoma brojan, 3 - dominantan takson. Svaki rang

predstavlja procenu relativne brojnosti taksona za određeni lokalitet i period uzorkovanja.

Sličnost u kvalitativnom sastavu zajednice bentosnih algi između istraživanih lokaliteta

pojedinačnih ekosistema određena je prema Sorensenovom indeksu sličnosti:

gde a predstavlja broj vrsta prisutnih na prvom lokalitetu, b broj vrsta prisutnih na drugom

lokalitetu, dok c predstavlja broj zajedničkih vrsta za dva lokaliteta koji se porede. S

vrednosti se kreću od 0 (odsustvo zajedničkih vrsta) do 100 (iste vrste na oba lokaliteta)

(Sørensen, 1948).

2.2. Metodologija istraživanja zajednice akvatičnih makrobeskičmenjaka

Uzorkovanje akvatičnih makrobeskičmenjaka sprovedeno je standardnim biološkim

postupcima, korišćenjem ručne Surber bentosne mrežice, napravljene od mlinarske svile,

dimenzija 30x30 cm. Nakon prikupljanja materijala nepotrebni delovi su uklonjeni (kamenje,

drveni ostaci, itd.), a uzorak je prosejan kroz sito promera okca 500 μm. Biološki uzorak je

zatim prebačen u plastične teglice zapremine 200 ml, obeležen i fiksirani 4% formaldehidom.

Obrada sakupljenog materijala izvršena je u laboratoriji za hidroekologiju u okviru

„Centra za ribarstvo i konzervaciju biodiverziteta kopnenih voda - Akvarijum“, Instituta za

biologiju i ekologiju, Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu.

Za analizu akvatičnih makrobeskičmenjaka korišćeni su binokularna lupa (Nikon

SZM800) i mikroskop (Nikon Eclipse E100) i odgovarajući ključevi ili priručnici (Conci &

Nilsen, 1956; Hynes, 1967; Еdington & Hildrew, 1981; Elliott et al. 1988; Fochetti R., 1994;

Askew, 2004; Zwick, 2004; Sundermann et al., 2007; Holzenthal et al., 2007; Bauernfeind &

Soldán, 2012).

Podaci o brojnosti taksona akvatičnih makrobeskičmenjaka u uzorku dobijeni su

apsolutnim brojanjem individua svakog prisutnog taksona i preračunati na m2. Vlažna

biomasa faune dna, izražena u g/m2, posebno je izmerena za svaki lokalitet. Nakon

kvalitativne i kvantitativne analize, podaci su korišćeni za računanje odgovarajućih indeksa i

parametara. Podaci o strukturi bentocenoza i kvalitetu vode dobijeni su i na osnovu „AQEM“

baze podataka i softerskog paketa „ASTERIX“ a u skladu sa Pravilnikom o parametrima

ekološkog i hemijskog statusa površinskih voda i parametrima hemijskog i kvantitativnog

statusa podzemnih voda („Službeni glasnik RS.“ br. 74/11) (Prilog 1).

U okviru softverskog paketa Asterix ver. 3.1.1, izdvojene su sledeće metode na osnovu

kojih se određuje kvalitet vode i stanje vodenog ekosistema: saprobni indeks (metoda Zelinka

& Marvan), BMWP skor (Biological Monitoring Working Party), indeks diverziteta (metoda

Shannon-Weaver), EPT indeks, kao i procentualno učešće Oligochaeta (Tubificidae) u

zajednici akvatičnih makrobeskičmenjaka. Takođe, na osnovu zajednice akvatičnih

makrobeskičmenjaka izračunat je kvalitet vode korišćenjem Balkan Biotic Index (BNBI)

(Simić & Simić, 1999), koji predstavlja kombinaciju indeksa biodiverziteta i karakterističnih

dominantnih familija, rodova i samo karakterističnih vrsta. Na osnovu Pravilnika o

parametrima ekološkog i hemijsokg statusa površinskih voda i parametrima hemijskog i

kvantitativnog statusa podzemnih voda („Službeni glasnik RS.“ br. 74/11), na svakom

lokalitetu odredjen je tip vodnog tela, a zatim i ocena ekološkog statusa na osnovu pomenutih

parametara (Prilog 1).

2.3. Metodologija istraživanja zajednice riba

Istraživanja zajednice riba na dva lokaliteta i jednoj reci (Bistrica) Zapadne Srbije,

sprovedena su 20.7.2020. godine i na pet lokaliteta i dve reke (Mlava i Resava) Istočne Srbije

sprovedena su 14.8.2020. godine. Za potrebe Izveštaja korišćeni su i podaci iz prethodnih

godina istraživanja ihtiofaune za 13 lokaliteta i pet reka Zapadne Srbije: Lim (L1-2019 i L2-

2017), Crni Rzav (CR1-2017, CR2 i CR3-2018), Prištavica (P1, P3 i P4-2018), Veliki Rzav

(VR1-2018 i VR2-2016), Ivanjička Moravica (IM2 – 2016, IM3-2017, 2019 i IM4-2011); za

jedan lokalitet i jednu reku Istočne Srbije: Resava (R1-2003, 2016) i za 9 lokaliteta i dve reke

Jugoistočne Srbije: Jelašnica (J1 i J2-2019) i Rupska reka (RP1-RP7 – 2019). Lokaliteti su

izabrani u odnosu na poziciju planirane ili izgrađene MHE ili HE, a uzorkovanje je vršeno

uzvodno i nizvodno od vodozahvata ili mašinske zgrade. Uzorkovanje riba urađeno je

aparatom za elektroribolov marke „Aquatech IGT 600“ i „Aqutech EN4000“.

U svrhe eksperimentalnog izlovljavanja riba dužina profila rečnog toka iznosila je 20 m u

više sektora (reka Resava – lokalitet R1 i R2, Jelašnička i Rupska reka) i 50 m za sve ostale

reke, osim za reku Lim gde je dužina profila iznosila 100 m.

https://www.researchgate.net/profile/Andrea_Sundermann

Identifikacija jedinki urađena je prema standardnim morfološkim karakterima. Za analizu

ihtiofaune korišćeni su kvalitativno-kvantitativni podaci: naziv taksona, broj jedinki vrste u

uzorku (N/uzorak), ukupan broj jedinki u uzorku, broj jedinki po km rečnog toka (N/km),

procentualno učešće jedinki u uzorku (N%), masa jedinki vrste u uzorku (W(g)/uzorak) i

procentualni maseni udeo jedinki u uzorku (W%).

Izračunata je procentualna zastupljenost uzrasnih klasa riba, biomasa po km rečnog toka

(Wkg/km), kao i ihtioprodukcija koja je veoma važna zbog podataka o prirastu mase riba

(Treer, 2003), a takođe ukazuje na strukturu i stanje populacije riba (Simić i sar., 2019).

Procena realne produkcije izvršena je prema Chapman (1971), a potencijalna prema

metodi Leger-Huet (1964).

3. Rezultati rada

3.1. Osnovne fizičke i hemijske karkateristike vode istraživanih lokaliteta

Rezultati merenja osnovnih fizičkih i hemijskih parametara vode istraživanih lokaliteta

prikazani su u Tabelama 3 i 4.

Tabela 3. Fizičko-hemijski parametri vode istraživanih lokaliteta (Zapadna Srbija)

Ekosi

stem

/dat

um

Lokal

itet

Tem

per

atura

(°C

)

pH

Ele

ktr

opro

vodlj

ivost

(µS

/cm

3)

Tvrd

oća

vode

(mg/l

)

Konce

ntr

acij

a

kis

eonik

a (m

g/l

)

Sat

ura

cija

kis

eonik

a

(%)

Bistrica

20. 07. 2020.

B1 13,8 7,73 430 140 8,73 100

B2 15,6 8,4 410 200 8,73 100

B3 17,8 8,3 390 190 9,72 108,8

Lim

22.7.2017. L1 20,8 6,7 280 140 9,31 116,3

20.07. 2020. L1 18 7,96 260 120 9,76 110,7

22.7.2017. L2 21 7,7 300 140 / /

20.07. 2020. L2 19,3 7,8 260 130 13,23 150

Crni Rzav

21. 07. 2020.

CR1 17,8 7,9 260 130 9,74 114,8

CR2 23,8 8,65 350 170 12,03 151,3

CR3 18,3 8,61 370 180 9,78 111

Prištavica

22. 07. 2020.

P1 15,2 7,61 460 220 9,59 101,3

P2 / / / / / /

P3 18,3 7,83 410 210 10,5 118,6

05. 09. 2018. P4 14 8,2 400 200 / /

Veliki Rzav

21. 07. 2020. VR1 13.1 8.16 310 140 9.97 103

22. 07. 2020. VR2 17,7 8,07 320 160 9,77 110,7

Golijska Moravica

22. 07. 2020. IM1 19.8 7.58 210 100 8.6 98.7

IM2 20 7.7 210 100 8.7 100.1

23. 04. 2016. IM2 11,8 8,26 190 96 10,31 100,8

31. 08. 2017. IM3 14,2 7,8 140 80 / /

12. 09. 2019. IM3 14,8 7,6 150 100 / /

21. 06. 2011. IM4 15 8,13 227 227 10,20 107,7

Tabela 4. Fizičko-hemijski parametri vode istraživanih lokaliteta (Istočna i Jugoistočna Srbija)

Ek

osi

stem

/dat

um

Lo

kal

itet

Tem

per

atu

ra (

°C)

pH

Ele

ktr

opro

vo

dlj

ivost

(µS

/cm

3)

Tv

rdo

ća v

od

e (m

g/l

)

Ko

nce

ntr

acij

a

kis

eon

ika

(mg/l

)

Sat

ura

cija

kis

eonik

a

(%)

Mlava

14.8.2020.

M1 13,1 7,84 410 200 / /

M2 13,5 7,85 420 210 / /

M3 14,1 7,9 430 210 / /

Resava

10.5.2003. R1 14,3 7,81 260 130 / /

25.10. 2016. R1 10,5 7,9 290 150 10,61 99,8

14.8.2020. R1 / / / / / /

R2 / / / / / /

Jelašnička reka

07. i 08. 2019. J1 17,1 7,33 59 / 9,72 106,6

J2 17,7 7,32 65 / 9,74 106,2

Rupska reka

03. 2019. RP1 14,6 7,16 47 / 9,92 106,6

RP2 14,4 7,24 48 / 9,94 105,7

06. 2019

RP3 14,6 7,46 53 / 10,13 107,6

RP4 14,8 7,54 58 / 10,44 107,9

RP5 17,1 7,76 88 / 9,08 103,4

07. 2019. RP6 17,6 7,22 66 / 9,71 106,1

RP7 20 7.39 65 / 9.31 106,5

Vrednosti dobijene merenjem abiotičkih parametara vode karakteristične su za reke

brdsko-planinskog područja Srbije, i ukazuju na visok kvalitet vode istraživanih lokaliteta.

Ono što se može izdvojiti jeste nešto povišena temperatura na lokalitetu CR2, kao i više

vrednosti koncentracije i saturacije kiseonika na lokalitetima L2 i CR2, što predstavlja

posledicu visoke primarne produkcije na datim lokalitetima.

3.2. Analiza zajednica hidrobionata

3.2.1. Analiza zajednice bentosnih algi

3.2.1.1. Bistrica

Rezultati analize zajednice bentosnih algi reke Bistrice prikazani su u Tabeli 5.

Tabela 5. Kvalitativno-kvantitativna analiza zajednice bentosnih algi reke Bistrice (+ - prisutan; 1-

brojan; 2- veoma brojan; 3- dominantan takson)

Lokalitet

Takson

B1 B2 B3

CYANOBACTERIA

Leptolyngbya sp. 1 + +


Phormidium sp. +

Planktolyngbya sp. +

BACILLARIOPHYTA

Achnanthidium minutissimum + +

Ach. saprophilum + +

Amphora copulata +

Cocconeis pediculus 1 1

C. placentula + 1

Cymbella sp. +

Diatoma vulgaris +

Encyonema silesiacum +

Gomphonella olivacea 2

Gomphonema micropus + 2

G. minutum 1

Melosira sp. +

Meridion circulare +

Navicula cryptocephalla 1 1

N. cryptotenella +

N. gregaria + 1

N. tripunctata 1 1

Nitzschia sp. +

N. dissipata + +

N. palea 1 1

N. sigmoidea +

Odontidium mesodon +

Reimeria sinuata +

Surirella brebissonii +

Ulnaria ulna 1

CHLOROPHYTA

Cladophora glomerata 3 2

Gongrosira sp. 2 3

Microspora amoena 1

Ukupan broj taksona po

lokalitetima

0 22 24

Ukupan broj taksona 32

Kvalitativnom analizom zajednice bentosnih algi zabeležena su ukupno 32 taksona,

svrstana u 3 razdela algi: Cyanobacteria (4 taksona), Bacillariophyta (25 taksona) i

Chlorophyta (3 taksona) (Tabela 5). Na lokalitetu B1, kao posledica negativnog uticaja

disturbancije izazvane velikim padavinama i bujicama, u sakupljenom uzorku perifitona nije

detektovano prisustvo algi (Tabela 5). Najveći broj taksona zabeležen je na lokalitetu B3

(Tabela 5). U sastavu zajednice bentosnih algi kvalitativno su dominirali predstavnici

Bacillariophyta, od kojih su zabeležena 25 taksona - 18 na lokalitetu B2 i 17 taksona na

lokalitetu B3, dok su predstavnici razdela Cyanobacteria bili zastupljeni sa 4 taksona,

odnosno sa tri taksona predstavnici razdela Chlorophyta (Tabela 5). U okviru razdela

Bacillariophyta, najveća raznovrsnost zabeležena je u rodovima Navicula (4) i Nitzschia (4)

(Tabela 5).

Na lokalitetima B2 i B3 zabeležene su makroskopske agregacije predstavnika

Chlorophyta. Zelena alga Cladophora glomerata (Slika 23) obrazovala je makroskopske

agregaciju u vidu slobodnih, razgranatih filamenata, dok je zelena alga Gongrosira sp. (Slika

24) obrazovala makroskopske agragacije u vidu korastih zelenih prevlaka na kamenu.

Slika 23. Cladophora glomerata (Chlorophyta) Slika 24. Gongrosira sp. (Chlorophyta)

Na lokalitetu B3 uočene su i makroskopske agregacije silikatnih algi (Bacillariophyta)

(Slike 25-26), sa dominacijom vrsta Gomphonella olivacea, Gomphonema micropus i G.

minutum.

Slika 25. Makroskopske agregacije silikatnih algi Slika 26. Izgled makroskopske agregacije pod

(Bacillariophyta) mikroskopom

Vrednost Sorensenovog indeksa, dobijen upoređivanjem kvalitativnog sastava zajednice

bentosnih algi na lokalitetima B2 i B3 iznosila je 63%, što ukazuje na značajno preklapanje

zabeleženih taksona.

3.2.1.2. Lim

Rezultati analize zajednice bentosnih algi reke Lim prikazani su u Tabeli 6.

Tabela 6. Kvalitativno-kvantitativna analiza zajednice bentosnih algi reke Lim (+ - prisutan; 1-


Lokalitet

Takson

L1 L2

CYANOBACTERIA

Leptolyngbya floveolarum + +

Oscillatoria sp. +

RHODOPHYTA

Paralemanea annulata 2 3

BACILLARIOPHYTA

Achnanthidium macrocephalum +

A. microcephalum +

A. minutissimum + 1

Amphora copulata + +

Cocconeis pediculus 1 +

C. placentula 1 1

Cymbella excisa var. excisa + 1

Diatoma vulgaris + 2

Didymosphenia geminata +

Encyonema caespitosum 1 1

E. silesiacum 1 1

Gomphonella olivacea + +

Gomphonema parvulum +

Gyrosigma attenuatum +

Melosira varians 1 +

Navicula capitatoradiata 1 +

N. cryptocephalla +

N. cryptotenella +

N. lanceolata +

N. tripunctata 2 +

Nitzschia acicularis + +

N. dissipata + +

N. palea 1 1

N. vermicularis +

Rhopalodia gibba +


S. librile +

Ulnaria ulna 1 +

CHLOROPHYTA

Cladophora glomerata 3 3

Gongrosira sp. 1

Monoraphidium contortum +

Ukupan broj taksona po lokalitetima 29 24



svrstana u 4 razdela algi: Cyanobacteria (2 taksona), Rhodophyta (1 takson), Bacillariophyta

(28 taksona) i Chlorophyta (3 taksona) (Tabela 6). Veći broj taksona zabeležen je na loklitetu

L1 (Tabela 6). U sastavu zajednice bentosnih algi kvalitativno su dominirali predstavnici

Bacillariophyta, od kojih su zabeležena 28 taksona - 25 na lokalitetu L1 i 19 taksona na

lokalitetu L2, dok su predstavnici razdela Chlorophyta bili zastupljeni sa tri taksona,

Cyanobacteria sa dva taksona i Rhodophyta sa svega jednim taksonom (Tabela 6). U okviru

razdela Bacillariophyta, najveća raznovrsnost zabeležena je u rodovima Navicula (5) i

Nitzschia (4) (Tabela 6).

Na istraživanim lokalitetima zabeležene su makroskopske agregacije predstavnika

Rhodophyta i Chlorophyta. Crvena alga Paralemanea annulata i zelena alga Cladophora

glomerata obrazovale su makroskopske agregaciju u vidu slobodnih filamenata.

Posebno je značajan nalaz strogo zaštićene crvene alge P. annulata (Slika 27) („Službeni

glasnik RS“, br. 5/2010, 47/2011, 32/2016, 98/2016), koja je u Srbiji pronađena na svega 12

lokaliteta u 9 reka (Simić & Đorđević 2017). Ovi nalazi predstavljaju nove lokalitete za vrstu.

Nalažena je na stenovitim i kamenitim podlogama brdsko-planinskih tekućica velike brzine

vode, na osunčanim i mestima delimično zaštićenim od insolacije, na dubini do jednog metra.

Razvija se u hladnim ili vodama umerene temperature, slabog alkaliteta i umerene

mineralizacije. U Srbiji je nalažena u oligotrofnim i -mezosaprobnim vodama (Simić &

Đorđević, 2017).

Prema članu 4. Pravilnika („Službeni glasnik RS“, br. 5/2010, 47/2011, 32/2016,

98/2016) zabranjeno je korišćenje, uništavanje i preduzimanje svih aktivnosti kojima se mogu

ugroziti strogo zaštićene vrste i njihova staništa. Izgradnja brane hidroelektrane „Brodarevo

1“ neminovno će promeniti stanište ove strogo zaštićene crvene alge na reci Lim. Lokalitet

L1 biće potopljen izgradnjom vodozahvata HE, usled čega će se promeniti fizički i hemijski

parametri životne sredine, što se pre svega odnosi na brzinu vode, temperaturu, koncentraciju

kiseonika, pH vrednost i koncentraciju biogenih soli. U ovakvim, za vrstu nepovoljnim

uslovima, opstanak je nemoguć. Izgradnja HE „Rekovići“ preti da ugrozi opstanak ove strogo

zaštićene vrste na lokalitetu L2, ukoliko propisan biološki minimum vode ne bude ispuštan u

korito reke.

Vrednost Sorensenovog indeksa, dobijena upoređivanjem kvalitativnog sastava zajednice

bentosnih algi na lokalitetima L1 i L2 iznosila je 72%, što ukazuje na veliku sličnost u

sastavu zabeleženih taksona.

Slika 27. Paralemanea annulata (Rhodophyta)

3.2.1.3. Crni Rzav

Rezultati analize zajednice bentosnih algi reke Crni Rzav prikazani su u Tabeli 7.

Tabela 7. Kvalitativno-kvantitativna analiza zajednice bentosnih algi reke Crni Rzav (+ - prisutan; 1-


Lokalitet

Takson

CR1 CR2 CR3

CYANOBACTERIA


Leptolyngbya sp. 2 +

L. floveolarum +

Phormidium sp. +

Pseudanabaena limentica +

Tolypothrix sp. +

BACILLARIOPHYTA

Achnanthidium sp. +

A. gracillimum +

A. jackii +

A. microcephalum + 1

A. minutissimum + 1

A. subatomus 1

Amphora copulata + +

A. ovalis +

Cocconeis placentula + +

Cymbella cymbiformis + 1

C. excisa var. excisa 1 1

C. excisa var. procera +

C. lanceolata +

C. lange-bertalotii +

C. tumida +

Delicata delicatula +

Denticula tenuis +

Encyonema ventricosum 1

Epithemia adnata 1

E. smithii 1

E. sorex +

Gomphonema parvulum +

G. pumilum +

Melosira varians +

Navicula sp. 1 +

Navicula sp. 2 +

N. capitatoradiata 1

N. cryptocehalla +

N. cryptotenella +

N. radiosa +

N. tripunctata +

Nitzschia sp. +

N. dissipata +

N. linearis +

N. palea 1 +

Tryblionella sp. +

T. apiculata +

Ulnaria ulna + 2

CHLOROPHYTA

Acutodesmus sp. +

Ankistrodesmus arcuatus +

Cladophora glomerata 1

Monoraphidium contortum +

Mougeotia sp. 2

Oedogonium sp. 1

Scenedesmus quadricauda +

Spirogyra sp. 3 1

Stigeoclonium tenue 1

Zygnema sp. 2


lokalitetima

30 34 0



svrstana u 3 razdela algi: Cyanobacteria (6 taksona), Bacillariophyta (38 taksona) i

Chlorophyta (10 taksona) (Tabela 7). Na lokalitetu CR3, u sakupljenim uzorcima nije

detektovano prisustvo algi (Tabela 7). Najveći broj taksona zabeležen je na lokalitetu CR2

(Tabela 7). U sastavu zajednice bentosnih algi kvalitativno su dominirali predstavnici

Bacillariophyta, od kojih su zabeležena 38 taksona - 21 na lokalitetu CR1 i 24 taksona na

lokalitetu CR2, dok su predstavnici razdela Chlorophyta bili zastupljeni sa 10 taksona,

odnosno sa šest taksona predstavnici razdela Cyanobacteria (Tabela 7). U okviru razdela

Bacillariophyta, najveća raznovrsnost zabeležena je u rodovima Navicula (7), Achnanthidium

(6) i Cymbella (6) (Tabela 7).

Na lokalitetu CR1 zabeležene su makroskopske agregacije predstavnika Chlorophyta, u

vidu kratkih filamenata bez zajedničke sluzi (Slika 28), sa dominacijom Spirogyra sp. uz

subdominaciju Mougeotia sp. i Zygnema sp. (Slike 29-31).

Slika 28. Izgled makroskopske agregacije Spirogyra sp., Mougeotia sp. i Zygnema sp.

Slika 29. Spirogyra sp. Slika 30. Mougeotia sp. Slika 31. Zygnema sp.

Na lokalitetu CR2 uočeni su segmenti reke sa presušenim koritom, segmenti sa nešto

nižim vodostajem i segmenti sa ustajalom vodom. Na mestima sa ustajalom vodom stepen

primarne produkcije bio je veoma visok. Čitavo dno bilo je prekriveno makroskopskim

agregacijama silikatnih algi (Slike 32-33), od kojih su dominirali predstavnici rodova

Achnanthidium, Cymbella i Nitzschia (Tabela 7).

Vrednost Sorensenovog indeksa, dobijena upoređivanjem kvalitativnog sastava zajednice

bentosnih algi na lokalitetima CR1 i CR2 iznosila je 31%, što ukazuje na veoma malo

preklapanje zabeleženih taksona.

Raznovrsnost taksona zajednice bentosnih algi najveća je upravo u ovom ekosistemu, u

odnosu na sve istraživane, ali je vrednost Sorensenovog indeksa za lokalitete CR1 i CR2

ovog ekosistema najmanja. Preklapanje zabeleženih taksona je bilo veoma malo, što se pre

svega može pripisati razlikama u konfiguraciji terena istraživanih lokaliteta, kao i ekoloških

uslova na samim lokalitetima (razlika u geološkoj podlozi, temperaturi vode, pH, osunčanosti

lokaliteta, stabilnosti u količini i brzini vode).

Slika 32. Makroskopske agregacije silikatnih algi Slika 33. Izgled makroskopske agregacije pod

(Bacillariophyta) mikroskopom

3.2.1.4. Prištavica

Rezultati analize zajednice bentosnih algi reke Prištavice prikazani su u Tabeli 8.

Tabela 8. Kvalitativno-kvantitativna analiza zajednice bentosnih algi reke Prištavice (+ - prisutan; 1-


Lokalitet

Takson

P1 P2 P3

CYANOBACTERIA

Phormidium sp. 1 2 3 1

Phormidium sp. 2 +

XANTHOPHYTA

Vaucheria sp. 3 3

Tribonema sp. + +

BACILLARIOPHYTA

Achnanthidium exiguum +

A. macrocephalum 1

A. microcephalum 1 + 1

A. minutissimum 1 + 1

Amphora copulata +

A. ovalis +

A. veneta +

Cocconeis pediculus 1 1

C. placentula 1 1

Cymbella cymbiformis + + +

C. excisa var. excisa 1 1

Diatoma vulgaris +

Diploneis oblongella +

Encyonema caespitosum +

E. prostratum +

E. silesiacum +

Gomphonella olivacea + +

Gomphonema capitatum + + +

G. micropus +

G. parvulum + +

Gyrosigma scalproides +

Melosira varians + +

Meridion circulare 1 1

Navicula capitatoradiata +

N. cryptocephalla +

N. cryptotenella +

N. tripunctata 1 1

Nitzschia sp. + +

N. acicularis + +

N. dissipata +

N. palea 1 1 1

Planothidium frequentissimum +

Surirella angusta + +

S. brebissonii + +

Ulnaria ulna + +

CHLOROPHYTA

Ankistrodesmus arcuatus +


Gongrosira sp. 1

Microspora amoena 1

M. tumidula 1

Oedogonium sp. +

Ulothrix zonata 1 + +


lokalitetima

40 10 25


Kvalitativnom analizom zajednice bentosnih algi reke Prištavice zabeleženo je ukupno 46

taksona, svrstanih u 4 razdela algi: Cyanobacteria (2 taksona), Xanthophyta (2 taksona),

Bacillariophyta (35 taksona) i Chlorophyta (7 taksona) (Tabela 8). Veći broj taksona

zabeležen je na lokalitetu P1 (Tabela 8), dok je najmanji broj taksona zabeležen na lokalitetu

P2. U sastavu zajednice bentosnih algi kvalitativno su dominirali predstavnici

Bacillariophyta, od kojih su zabeležena 35 taksona - 29 na lokalitetu P1, 7 na lokalitetu P2 i

22 taksona na lokalitetu P3. Predstavnici razdela Chlorophyta bili su zastupljeni sa 7 taksona,

dok su predstavnici Cyanobacteria i Xanthophyta bili zastupljeni sa po 2 taksona (Tabela 8).

U okviru razdela Bacillariophyta, najveća raznovrsnost zabeležena je u rodovima Navicula

(4) i Nitzschia (4) (Tabela 8).

Na lokalitetima P1 i P2 zabeležene su makroskopske agregacije predstavnika

Cyanobacteria, Xanthophyta i Chlorophyta. Makroskopske agregaciju u vidu crne kožaste

prevlake na kamenu (lokalitet P1) i samoj brani vodozahvata (lokalitet P2) formirali su

trihomi cijanobakterije Phormidium sp. (Slike 30-31). Predstavnici rod Phormidium

indikatori su oligosaprobne do -mezosaprobne vode. Jednoćelijska filamentozna alga

Vaucheria sp. (Slike 34-35) obrazovala je jastučaste makroskopske agregacije na lokalitetima

P1 i P2. Ova alga je indikator oligosaprobne do ß-mezosaprobne vode, a u samom

vodozahvatu MHE (lokalitet P2) zabeležen je njen masovan razvoj (Slike 36-37). Zelena alga

Cladophora glomerata obrazovala je makroskopske agregaciju u vidu slobodnih, razgranatih

filamenata na lokalitetu P1, dok je zelena alga Gongrosira sp. obrazovala makroskopske

agragacije u vidu zelenih prevlaka na kamenu, takođe na lokalitetu P1.

Slika 34. Phormidium sp. (Cyanobacteria) Slika 35. Phormidium sp. (Cyanobacteria)

(makroskopski izgled) (mikroskopski izgled)

Slika 36. Vaucheria sp. (Xanthophyta) Slika 37. Vaucheria sp. (Xanthophyta)


Najveći diverzitet vrsta, zabeležen na lokalitetu P1, u odnosu na sve ostale lokalitete,

može se objasniti činjenicom da je povećana količina organskih materija, poreklom iz

ribnjaka stacioniranog uzvodno od istraživanog lokaliteta, omogućila intenzivniji rast i razvoj

bentosnih algi.

Vrednosti Sorensenovog indeksa, dobijene upoređivanjem kvalitativnog sastava zajednice

bentosnih algi na lokalitetima P1 i P2, i P2 i P3, iznosile su 40%, što ukazuje na neznatno

preklapanje zabeleženih taksona. Vrednost Sorensenovog indeksa dobijena upoređivanjem

kvalitativnog sastava zajednice bentosnih algi na lokalitetima P1 i P3 iznosila je 58%, što

ukazuje na umereno preklapanje zabeleženih taksona.

3.2.1.5. Veliki Rzav

Rezultati analize zajednice bentosnih algi reke Veliki Rzav prikazani su u Tabeli 9.

Tabela 9. Kvalitativno-kvantitativna analiza zajednice bentosnih algi reke Veliki Rzav (+ - prisutan;

1- brojan; 2- veoma brojan; 3- dominantan takson)

Lokalitet

Takson

VR1 VR2

CYANOBACTERIA

Leptolyngbya sp. +

Phormidium sp. +

BACILLARIOPHYTA

Achnanthidium macrocephalum + 1

A. minutissimum 1 1

Cocconeis pediculus +

C. placentula +

Diatoma vulgaris +

Gomphonella olivacea 1 2

Gomphonema angustatum 1

G. parvulum 1

G. subclavatum + 2

Melosira varians +

Navicula sp. +

Nitzschia dissipata +

N. palea + +


Ulnaria ulna + +

CHLOROPHYTA



lokalitetima

8 16


Kvalitativnom analizom zajednice bentosnih algi reke Veliki Rzav zabeleženo je ukupno

18 taksona, svrstanih u 3 razdela algi: Cyanobacteria (2 taksona), Bacillariophyta (15

taksona) i Chlorophyta (1 takson) (Tabela 9). Mali diverzitet zabeleženih taksona verovatno

predstavlja posledicu jednoličnosti staništa na istraživanim lokalitetima. Veći broj taksona

zabeležen je na lokalitetu VR1 (Tabela 9). U sastavu zajednice bentosnih algi kvalitativno su

dominirali predstavnici Bacillariophyta, od kojih su zabeležena 15 taksona - šest na lokalitetu

VR1 i 15 taksona na lokalitetu VR2 (Tabela 9). Predstavnici razdela Cyanobacteria bili su

zastupljeni sa dva taksona, dok je razdeo Chlorophyta bio zastupljen sa jednim taksonom

(Tabela 9). U okviru razdela Bacillariophyta, najveća raznovrsnost zabeležena je u rodu

Gomphonema (3) (Tabela 9).

Na lokalitetu VR2 zabeležene su makroskopske agregacije zelene alge Cladophora

glomerata, kao i makroskopske agregacije silikatnih algi (Slika 38), sa dominacijom vrsta

Gomphonella olivacea (Slika 39) i Gomphonema subclavatum (Slika 40).

Slika 38. Makroskopske agregacije silikatnih Slika 39. Gomphonella Slika 40.Gomphonema

algi (Bacillariophyta) olivacea subclavatum

Vrednost Sorensenovog indeksa dobijena upoređivanjem kvalitativnog sastava zajednice

bentosnih algi na lokalitetima VR1 i VR2 iznosila je 50%, što ukazuje na umereno


3.2.1.6. Ivanjička Moravica

Rezultati analize zajednice bentosnih algi Ivanjičke Moravice prikazani su u Tabeli 10.

Tabela 10. Kvalitativna analiza zajednice bentosnih algi Ivanjičke Moravice (+ - prisutan; 1- brojan;

2- veoma brojan; 3- dominantan takson)

Lokalitet

Takson

IM1 IM2

CYANOBACTERIA

Leptolyngbya sp. +

Phormidium sp. 1

RHODOPHYTA

Bangia atropurpurea 1

BACILLARIOPHYTA

Achnanthidium microcephalum + 1

A. minutissimum + 1

A. subatomus + 2

Amphora copulata +

Cocconeis placentula + +

Diatoma vulgaris +

Encyonema caespitosum 1 +

E. silesiacum +

Gomphonella olivacea 1 +

Gomphonema parvulum 1 +

Navicula sp. +

N. cryptocephalla +

N. gregaria +

N. lanceolata +

N. tripunctata + 1

Nitzschia sp. + +

N. acicularis +

N. dissipata +

N. palea 1 1


Reimeria sinuata +

Surirella angusta +

S. brebissonii + +

Ulnaria ulna + +

CHLOROPHYTA


Ulothrix zonata 1


lokalitetima

24 17


Kvalitativnom analizom zajednice bentosnih algi Ivanjičke Moravice zabeleženo je

ukupno 29 taksona, svrstanih u 4 razdela algi: Cyanobacteria (2 taksona), Rhodophyta (1

takson), Bacillariophyta (24 taksona) i Chlorophyta (2 taksona) (Tabela 10). Veći broj

taksona zabeležen je na lokalitetu IM1 (Tabela 10). U sastavu zajednice bentosnih algi

kvalitativno su dominirali predstavnici Bacillariophyta, od kojih su zabeležena 24 taksona -

19 na lokalitetu IM1 i 17 taksona na lokalitetu IM2 (Tabela 10). Predstavnici razdela

Cyanobacteria i Chlorophyta bili su zastupljeni sa po dva taksona, dok je razdeo Rhodophyta

bio zastupljen sa jednim taksonom (Tabela 10). U okviru razdela Bacillariophyta, najveća

raznovrsnost zabeležena je u rodovima Navicula (5) i Nitzschia (4) (Tabela 10).

Na lokalitetu IM1 zabeležene su makroskopske agregacije predstavnika Rhodophyta i

Chlorophyta. Crvena alga Bangia atropurpurea formirala je makroskopske agregacije u vidu

slobodnih filamenata svetlo-crvene boje. Zelena alga C. glomerata formirala makroskopske

agregacije u vidu slobodnih, razgranatih filamenata bez zajedničke sluzi.

Posebno je značajan nalaz strogo zaštićene crvene alge B. atropurpurea (Slike 41-42)

(„Službeni glasnik RS“, br. 5/2010, 47/2011, 32/2016, 98/2016) na lokalitetu IM1, koja je u

Srbiji zabeležena na svega pet lokaliteta (Simić 1995; 2008; Andrejić et al. 2010). Ovaj nalaz

predstavlja novi lokalitet za vrstu. Nalažena je na stenovitim i kamenitim podlogama brdsko-

planinskih tekućica umerene brzine vode, na osunčanim i mestima delimično zaštićenim od

insolacije, na dubini do 50 cm. Razvija se u hladnim ili vodama umerene temperature, slabog

alkaliteta i umerene mineralizacije. Indikator je oligosaprobne vode, ali je u Srbiji nalažena i

u ß-mezosaprobnim vodama (Simić 1995; 2008; Andrejić et al. 2010).

Prema članu 4. Pravilnika („Službeni glasnik RS“, br. 5/2010, 47/2011, 32/2016,


ugroziti strogo zaštićene vrste i njihova staništa. Izgradnja brane MHE nizvodno od

istraživanog lokaliteta preti da ugrozi opstanak ove vrste na datom staništu. Izgradnjom

vodozahvata na reci od tekućeg ekosistema nastaće stajaći, i u potpunosti će se promeniti

uslovi životne sredine na tom delu reke (brzina vode, temperatura, koncentracija kiseonika,

pH, koncentracija biogenih soli, zajednica hidrobionata).

Slika 41. Bangia atropurpurea (Rhodophyta) Slika 42. Bangia atropurpurea (Rhodophyta)


Na lokalitetu IM2 uočena je velika degradacija ekosistema. Obilne padavine i poplave

kojima je ovaj deo zemlje bio pogođen nekoliko dana pre perioda uzorkovanja, uslovile su

velike odrone i devastaciju priobalnog dela, kao i samog rečnog korita. Pored toga, radovi na

izgradnji brane MHE „Brusnik“ par kilometara uzvodno od istraživanog lokaliteta, uslovile

su veliko zamućenje vode.

Vrednost Sorensenovog indeksa dobijena upoređivanjem kvalitativnog sastava zajednice

bentosnih algi na lokalitetima IM1 i IM2 iznosila je 59%, što ukazuje na umereno


3.2.1.7. Mlava

Rezultati analize zajednice bentosnih algi reke Mlave prikazani su u Tabeli 11.

Tabela 11. Kvalitativno-kvantitativna analiza zajednice bentosnih algi reke Mlave (+ - prisutan; 1-


Lokalitet

Takson

M1

CYANOBACTERIA

Leptolyngbya sp. +

Planktolyngbya sp. +

Phormidium sp. +

RHODOPHYTA

Paralemanea catenata 2

XANTHOPHYTA

Vaucheria sp. 2

BACILLARIOPHYTA

Achnanthidium minutissimum +

Amphora copulata +

A. inariensis +

A. ovalis +

A. pediculus +

Cocconeis placentula 2

Diadesmis confervacea +

Diatoma moniliformis +

D. vulgaris +

Diploneis oblongella +

Encyonema caespitosum +

E. semilanceolatum +

E. ventricosum +

Gomphonella olivacea 1

Gomphonema micropus +

G. parvulum 1

G. subclavatum 1

Gyrosigma scalproides +

Melosira varians +

Navicula sp. 1

N. gregaria 1

N. tripunctata 1

Nitzschia sp. +

N. dissipata 1

N. palea 1

N. sigmoidea +

Placoneis elginensis 1

Planothidium lanceolatum +

Rhoicophenia abbreviata +


S. librile +

Ulnaria ulna +

CHLOROPHYTA



Kvalitativnom analizom zajednice bentosnih algi zabeleženo je ukupno 37 taksona,

svrstanih u 4 razdela algi: Cyanobacteria (3 taksona), Rhodophyta (1 takson), Xanthophyta (1

takson), Bacillariophyta (32 taksona) i Chlorophyta (1 takson) (Tabela 11). U sastavu

zajednice bentosnih algi kvalitativno su dominirali predstavnici Bacillariophyta, od kojih su

zabeležena 32 taksona. Predstavnici razdela Cyanobacteria bili su zastupljeni sa tri taksona,

dok su predstavnici razdela Xanthophyta, Rhodophyta i Chlorophyta bili zastupljeni sa po

svega jednim taksonom (Tabela 11). U okviru razdela Bacillariophyta, najveća raznovrsnost

zabeležena je u rodovima Amphora (4) i Nitzschia (4) (Tabela 11).

Na istraživanom lokalitetu zabeležene su makroskopske agregacije algi Paralemanea

catenata (Rhodophyta), Vaucheria sp. (Xanthophyta) i Cladophora glomerata (Chlorophyta).

Prva istraživanja reke Mlave sprovedena su 1996. godine i tom prilikom su na lokalitetu

kod manastira Gornjak zabeležene makroskopske agregacije P. catenata (kao Lemanea

fluviatilis), Vaucheria sp. i C. glomerata (Simić, 2002). U istraživanjima sprovedenim 2004.

godine, na istom lokalitetu, takođe su zabeležene makroskopske agregacije pomenutih algi

(Simić & Đorđević 2017). Rezultatima našeg istraživanja potvrđeno je prisustvo ovih taksona

na istraživanom lokalitetu, što ukazuje na to da tokom vremena nije bilo negativnih faktora

koji bi uticali na rast i razvoj ovih algi.

Posebno je značajan nalaz strogo zaštićene crvene alge P. catenata (Slika 43) („Službeni

glasnik RS“, br. 5/2010, 47/2011, 32/2016, 98/2016), koja je u Srbiji pronađena na svega tri

lokaliteta (Simić & Đorđević 2017). Nalažena je na stenovitim i kamenitim podlogama

brdsko-planinskih tekućica velike brzine vode, na osunčanim i mestima delimično zaštićenim

od insolacije, na dubini do 30 cm. Razvija se u hladnim ili vodama umerene temperature,

slabog alkaliteta i umerene mineralizacije. U Srbiji nalažena u ß-mezosaprobnim vodama

(Simić & Đorđević 2017).

Slika 43. Paralemanea catenata (Rhodophyta)

3.2.1.8. Resava

Rezultati analize zajednice bentosnih algi reke Resave prikazani su u Tabeli 12.

Tabela 12. Kvalitativno-kvantitativna analiza zajednice bentosnih algi reke Mlave (+ - prisutan; 1-


Lokalitet

Takson

R1 R2

CYANOBACTERIA

Leptolyngbya sp. +

Phormidium sp. 2

Planktolyngbya sp.

RHODOPHYTA

Bangia atropurpurea 3 2

BACILLARIOPHYTA

Achnanthidium sp. +

A. minutissimum +

A. subatomus +

A. thienemannii +

Amphora pediculus +

Cocconeis placentula +

Gomphonella olivacea +

Gomphonema subclavatum +

Melosira varians 3

Navicula sp. +

N. cryptocephalla 1

N. gregaria +

N. lanceolata +

N. linearis +

N. tripunctata 1

N. viridula +

Nitzschia sp. +

N. dissipata +

N. linearis +

N. palea 1

Odontidium mesodon +

Planothidium frequentissimum 1

P. lanceolatum 1

Reimeria sinuata +

Surirella angusta +

S. brebissonii 1

Ulnaria ulna 1

CHLOROPHYTA


Cosmarium sp. +


lokalitetima

33 1


Kvalitativnom analizom zajednice bentosnih algi reke Resave zabeležena su ukupno 33

taksona, svrstana u 4 razdela algi: Cyanobacteria (3 taksona), Rhodophyta (1 takson),

Bacillariophyta (27 taksona) i Chlorophyta (2 taksona) (Tabela 12). Veći broj taksona

zabeležen je na lokalitetu R1 (Tabela 12). U sastavu zajednice bentosnih algi kvalitativno su

dominirali predstavnici Bacillariophyta, od kojih su zabeležena 27 taksona na lokalitetu R1

(Tabela 12). Predstavnici razdela Cyanobacteria i Chlorophyta bili su zastupljeni sa po tri,

odnosno dva taksona, dok je razdeo Rhodophyta bio zastupljen sa jednim taksonom (Tabela

12). U okviru razdela Bacillariophyta, najveća raznovrsnost zabeležena je u rodovima

Navicula (7), Achnanthidium (4) i Nitzschia (4) (Tabela 12).

Na lokalitetu R1 zabeležene su makroskopske agregacije svih zabeleženih razdela, dok su

na lokalitetu R2 zabeležene samo makroskopske agregacije Bangia atropurpurea

(Rhodophyta). Makroskopske agregaciju u vidu zelenih kožastih prevlaka na kamenu

formirali su trihomi cijanobakterije Phormidium sp. (Slike 44-45). Crvena alga B.

atropurpurea formirala je makroskopske agregacije u vidu slobodnih filamenata jarko crvene

boje. Silikatna alga Melosira varians (Slike 46-47 ) obrazovala je makroskopske agregacije u

vidu slobodnih filamenata. Zelena alga C. glomerata formirala makroskopske agregacije u

vidu slobodnih, razgranatih filamenata bez zajedničke sluzi.

Slika 44. Phormidium sp. (Cyanobacteria) Slika 45. Phormidium sp. (Cyanobacteria)


Slika 46. Melosira varians (Bacillariophyta) Slika 47. Melosira varians (Bacillariophyta)


Posebno je značajan nalaz strogo zaštićene crvene alge B. atropurpurea (Slika 48)

(„Službeni glasnik RS“, br. 5/2010, 47/2011, 32/2016, 98/2016) pronađene na lokalitetima

R1 i R2. Ovaj nalaz predstavlja novi lokalitet za vrstu. Kako nema ranijih literaturnih

podataka o prisustvu i brojnosti populacije ove vrste na istraživanim lokalitetima, ne može se

donositi zaključak da li je izgradnja MHE uticala na ovu strogo zaštićenu crvenu algu.

Slika 48. Bangia atropurpurea (Rhodophyta)

(makroskopski izgled)

3.2.2. Analiza zajednice akvatičnih makrobeskičmenjaka

3.2.2.1. Bistrica

Rezultati analize zajednice bentosnih makrobeskičmenjaka reke Bistrice prikazani su u

Tabelama 13 i 14.

Tabela 13. Kvalitativno-kvantitativna analiza makrobeskičmenjaka reke Bistrice

Lokalitet

Takson

B1 B2

Oligochaeta Lumbriculidae 22 33

Hirudinea

Erpobdela octoculata 44 11

Crustacea

Gammarus balcanicus 122 1045

Insecta

Ephemeroptera

Baetis sp. 200

Heptagenia lateralis 89

Ephemerella ignita 33 44

Ephemera lineata

Ecdyonurus submontanus 22

Ecdyonurus venosus 67

Trichoptera

Hyrdopsyche instabilis 11

Sericostoma personatum 22

Diptera

Simulium sp. 56

Psychoda sp. 11 11

Tabanus sp. 11

Tipula sp. 11

Cricotopus sp. 645

Eukiefferiella sp. 56

Orthocladinae 44

Polypedilium sp. 67

Rheocricotopus sp. 11

Ukupan broj taksona 15 11

Biomasa (g/m2) 30.4 16.2

Kvalitativno-kvantitativnom analizom akvatičnih makrobeskičmenjaka reke Bistrice

zabeleženo je ukupno 20 taksona, svrstanih u 6 grupa: Oligochaeta (1), Hirudinea (1),

Crustacea (1), Ephemeroptera (6), Trichoptera (2) i Diptera (9) (Tabela 13). Veći broj

identifikovanih taksona akvatičnih makrobeskičmenjaka zabeležen je na lokalitetu B1. U

sastavu zajednice bentosnih makrobeskičmenjaka, na oba lokaliteta, kvalitativno su

dominirali predstavnici grupe Diptera. Takodje, i biomasa uzorka makrobeskičmenjaka bila

je gotovo 2 puta veća na lokalitetu B1. Na lokalitetu B1, kvantitativno dominantan takson bio

je Cricotopus sp. (Slika 49), a pored njega veliku brojnost na kvadratnom metru imali su i

taksoni Baetis sp. (Slika 50) i Gammarus balcanicus. Na lokalitetu B2 najveću brojnost imala

je vrsta Gammarus balcanicus.

Slika 49. Cricotopus sp. Slika 50. Baetis sp.

Tabela 14. Pokazatelji kvaliteta vode (ekološkog statusa) na osnovu seta metoda u softverskom paketu

Asterix ver. 3.1.1.

Metric B1 B2

Number of Taxa 15 11

Saprobic Index (Zelinka & Marvan) 1.925 1.61

Saprobic Valence

- xeno [%] 0.816 1.605

- oligo [%] 1.524 5.767

- beta-meso [%] 2.177 5.673

- alpha-meso [%] 1.361 1.908

- poly [%] 0.653 0.238

- no data available [%] 93.469 84.809

- xeno [%] (scored taxa = 100%) 12.5 10.569

- oligo [%] (scored taxa = 100%) 23.333 37.962

- alpha-meso [%] (scored taxa = 100%) 20.833 12.559

- xeno [%] (abundance classes) (scored taxa =

100%)

14.118 8

- oligo [%] (abundance classes) (scored taxa =

100%)

27.647 29.333

BMWP Score 56 50

Diversity (Shannon-Wiener-Index) 1.796 1.056

Diversity (Margalef Index) 1.839 1.382

- Oligochaeta [%] 1.089 2.376

- EPT-Taxa 5 4

BNBI 3 3.25

Prema Pravilniku („Službeni glasnik RS“, br. 74/11) reka Bistrica pripada Tipu 4 – mali i

srednji vodotoci na nadmorskoj visini iznad 500 m, sa dominacijom krupne podloge.

Rezultati procene kvaliteta vode i ocene ekološkog statusa na osnovu analize zajednice

makrobeskičmenjaka prikazani su u Tabeli 15.

Tabela 15. Klasa ekološkog statusa reke Bistrice na osnovu analize zajednice makrobeskičmenjaka B1 B2

Saprobni indeks (Zelinka &Marvan) II I

BMWP skor III III-IV

Undeks diverziteta (Shannon-Weaver) II IV

Ukupan broj taksona II-III III

Učešće Oligochaeta (Tubificidae) I I

EPT indeks V V

BNBI indkes III III

Klasa ekološkog statusa III III

Ocena ekološkog statusa umeren umeren

- Saprobni sistem prema metodi Zelinka & Marvan na lokalitetu B1 iznosi 1,95 što

odgovara II klasi, odnosno dobrom ekološkom statusu. Na lokalitetu B2, on iznosi 1,61,

što prema Pravilniku („Službeni glasnik RS“, br. 74/11) odgovara odličnom ekološkom

statusu, odnosno prvoj klasi voda. Lošija ocena ekološkog status na lokaliteu B1, u

odnosu na lokalitet B2, može se objasniti činjenicom da je povećana količina organskih

materija, poreklom iz ribnjaka stacioniranog uzvodno od istraživanog lokaliteta dovela do

izmenjenih uslova u rečnom toku. Jedan od indikatora promenljivih ekoloških uslova

jeste i prisustvo vrste Erpobdella octoculata (Hirudinea), koja je tokom istraživanja

zabeležena na pomenutom lokalitetu. Vrsta je indikator alfamezosaprobnih voda, tj. voda

koje su opterećene organskim materijama.

- Vrednost BMWP scora iznosi 56 na lokalitetu B1, a 50 na lokalitetu B2, što ukazuje na

umeren ekološki status na prvom lokalitetu, odnosno umeren do slab ekološki status na

drugom lokalitetu.

- Indeks diverziteta (Shannon-Wiener-Index) na B1 lokalitetu ukazuje na dobar ekološki

status (II klasa), a na lokalitetu B2 na slab ekološki status (IV klasa).

- Na istraživanim lokalitetima nije zabeleženo prisustvo Tubificidae, što odgovara prvoj

klasi voda.

- Dobijeni rezultati na osnovu EPT indexa ukazuju da je voda na oba lokaliteta ocenjena

sa lošim ekološkim statusom (V klasa). Preovladavajuća saprobna valenca na prvom

lokalitetu ukazuje na beta-mezosaprobnu, a na drugom na granici između beta-mezo i

oligosaprobne klase vode. Međutim, na istraživanim lokalitetima pojedinačno su bili

uočeni i taksoni koji su indikatori zagadjenih voda: Erpobdella octuculata (Slika 51),

Cricotopus sp. i Psychoda sp. (Slika 52).

- Prema rezultatima BNBI indeksa, reka Bistrica ocenjena je kao umereno zagadjena voda,

što odgovara III klasi voda (Tabela 15).

U našoj studiji, na osnovu analiza odabranih indeksa, ekološki status reke Bistrice mogao

bi se oceniti kao umeren (III klasa) (Tabela 15).

Slika 51. Erpobdella octuculata Slika 52. Psychoda sp.

3.2.2.2. Lim

Rezultati analize zajednice bentosnih makrobeskičmenjaka reke Lim prikazani su u

Tabelama 16 i 17.

Tabela 16. Kvalitativno-kvantitativna analiza makrobeskičmenjaka reke Lim

Lokalitet

Takson

L1 L2

Gastropoda

Amphimelania holandri 89

Ancylus fluviatilis 67 656

Aplexa hypnorum 223

Lymnea auricularia 22

Lymnea peregra 202

Theodoxus danubialis 266 356

Bivalvia

Pisidium sp. 22 11

Oligochaeta

Nais sp. 22 33

Hirudinea

Erpobdela sp. 11

Crustacea


Ephemeroptera

Baetis sp. 11

Caenis macrura 11

Ecdyonurus dispar 32


Ecdyonurus sp. 11 11


Ephemera lineata 11

Plecoptera

Leuctra hippopus 43

Trichoptera

Goera pilosa 11

Goera sp. (kućica) 22

Hydropsyche instabilis 44 122

Hydropsyche sp.

Polycentropus flavomaculatus 56

Diptera

Antocha vitripenis 56

Chironomus sp. 44

Orthocladiinae 22 33

Tanypus sp. 22 22

Coleoptera

Elmis sp. 11


Biomasa (g/m2) 109,4 91,3

Kvalitativno-kvantitativnom analizom zajednice akvatičnih makrobeskičmenjaka reke

Lim zabeleženo je ukupno 28 taksona, svrstanih u 10 grupa: Gastropoda (6), Bivalvia (1),

Oligochaeta (1), Hirudinea (1), Crustacea (1), Ephemeroptera (7), Plecoptera (1), Trichopter

(5), Diptera (4) i Coleoptera (1) (Tabela 16). Broj identifikovanih vrsta akvatičnih

makrobeskičmenjaka na oba lokaliteta bio je gotovo ujednačen (Tabela 16). Grupa

Gastropoda bila je glavna komponenta zajednice obzirom na brojnost, pri čemu su dominirale

vrste Theodoxus danubialis (Slika 53), Ancylus fluviatilis (Slika 54), Aplexa hypnorum,

Lymnea peregra (samo na lokalitetu L2) i Amphimelania holandri (samo na lokalitetu L1).

Na lokalitetu L2 zabeležena je i velika brojnost vrste Gammarus balcanicus.

Slika 53. Theodoxus danubialis Slika 54. Ancylus fluviatilis


Asterix ver. 3.1.1.

Metric L1 L2



Saprobic Valence

- xeno [%] 1.488 2.303

- oligo [%] 13.87 11.163

- beta-meso [%] 21.174 13.398

- alpha-meso [%] 6.532 6.38

- poly [%] 0 0


- xeno [%] (scored taxa = 100%) 3.455 6.928




100%)

4.118 4.074


100%)

31.471 35.185

BMWP Score 83 85



- Oligochaeta [%] 1.23 0.651

- EPT-Taxa 9 6

BNBI 3.3 3.2

Prema Pravilniku („Službeni glasnik RS.“ br. 74/11), reka Lim pripada Tipu 2 – velike

reke, dominacija srednjeg nanosa, izuzev reka područja Panonske nizije.



Tabela 18. Klasa ekološkog statusa reke Lim na osnovu analize zajednice makrobeskičmenjaka

L1 L2

Saprobni indeks (Zelinka &Marvan) I I

BMWP skor I I

Indeks diverziteta (Shannon-Weaver) I II

Ukupan broj taksona I I


EPT indeks I II

BNBI indeks II II

Klasa ekološkog statusa II II

Ocena ekološkog statusa dobar dobar

- Saprobni sistem prema metodi Zelinka & Marvan na lokalitetu L1 iznosi 1,7, a na

lokalitetu L2 1,67, što odgovara odličnom ekološkom statusu, odnosno I klasi voda

(oligosaprobna voda). Vrednosti saprobnih valenci ukazuju da u reci Lim preovladavaju

β-mezosaprobni bioindikatori, što ukazuje na umereno do malo prisutno organsko

zagadjenje. Slične rezultate potvrdili su i Marković i saradnici (2012).

- Vrednost BMWP scora iznosi 83 na lokalitetu L1, a 85 na lokalitetu L2, što ukazuje na

odličan ekološki status. Marković i saradnici (2012), u svojon studiji evidentirali su

tendenciju smanjenja vrednosti BMWP skora na lokalitetu nizvodno od Brodareva, u

blizini dotoka otpadnih voda.

- Indeks diverziteta (Shannon-Wiener-Index) na lokalitetu L1 ukazuje na odličan

ekološki status (I klasa vode), a na lokalitetu L2 na dobar ekološki status (II klasa vode).

- Nije zabeležena zastupljenost Tubificidae na istraživanim lokalitetima, što odgovara I

klasi voda, odnosno odličnom ekološkom statusu (oligosaprobna voda).

- Ukupan broj taksona u periodu istraživanja ukazuje nam na odličan ekološki status na oba

lokaliteta.

- Dobijeni rezultati na osnovu EPT indexa ukazuju da je kvalitet vode na lokalitetu L1

odličan (I klasa), a na lokalitetu L2 dobar (II klasa). Na lokalitetu L2 zapaženo je blago

zagadjenje usled dotoka otpadnih voda.

- Dobijeni rezultati na osnovu BNBI indeksa ukazuju na umereno zagađenje vodenog toka

reke Lim, što odgovara III klasi voda (Tabela 18).

U našoj studiji, na osnovu analiza odabranih indeksa, ekološki status reke Lim mogao bi

se oceniti kao dobar na oba lokaliteta (Tabela 18).Vrednosti saprobnih valenci ukazuje da u

reci Lim dominiraju β-mezosaprobni bioindikatori. Smanjenje vrednosti određenih indeksa

(Indeks diverziteta i EPT indeksa) na lokalitetu L2 ukazuje na postepeno pogoršanje

ekološkog statusa na ovom potezu reke. Na osnovu toga naglašava se potreba za daljim

terenskim istraživanjima, sa povećanim dometima uzorkovanja.

3.2.2.3. Crni Rzav

Rezultati analize zajednice bentosnih makrobeskičmenjaka reke Crni Rzav prikazani su u

Tabelama 19 i 20.

Tabela 19. Kvalitativno-kvantitativna analiza makrobeskičmenjaka reke Crni Rzav

Lokalitet

Takson

CR1 CR2 CR3

Gastropoda

Ancylus fluviatilis 11

Oligochaeta

Stylodrilus heringianus 22

Insecta

Ephemeroptera

Baetis rhodani 44

Baetis sp. 11 33

Baetis subalpinus 22

Caenis macrura 56 11

Caenis lactuosa 11 22

Ecdyonurus dispar 44 11

Ecdyonurus submontanus 11

Ecdyonurus sp. 11

Ephemerella ignita 11

Ephemera lineata 11

Habrophlebia fusca 22

Odonata

Onychogomphus forcipatus 123 22 33

Plecoptera

Leuctra sp. 44

Perla burmeisteriana 22

Perla marginata 11

Trichoptera

Athripsodes sp. 45

Notidobia ciliaris 22

Polycentropus flavimaculatus 56

Plectronemia geniculata 11

Rhyacophila fasciata 11

Diptera

Polypedilium sp. 110 67

Procladius sp. 11

Tanytarsus sp. 22 33 22

Tanypodinae 22

Coleoptera

Oulimnius sp. 11

Limnius sp. 22

Hydroacarina 100 11

Ukupan broj taksona 20 13 6

Biomasa (g/m2) 19,45 5,67 3,28


Crni Rzav zabeleženo je ukupno 29 taksona, svrstanih u 9 grupa: Gastropoda (1), Oligochaeta

(1), Ephemeroptera (11), Odonata (1), Plecoptera (3), Trichoptera (5), Diptera (4),

Coleoptera (2) i Hydroacarina (1) (Tabela 19). Najveći broj identifikovanih taksona

akvatičnih makrobeskičmenjaka (20) zabeležen je na lokalitetu CR1, a najmanji (6) na

lokalitetu CR3 (Tabela 19).

Takođe, najveća biomasa zabeležena je na lokalitetu CR1 (19,45 g/m2), a najmanja na

lokalitetu CR3 (3,22 g/m2) (Tabela 19). U odnosu na lokalitete CR1 i CR2, na lokalitetu CR3

uočeno je značajno smanjenje taksona, pre svega larvi iz grupa Ephemeroptera, Plecoptera i

Trichoptera. Na lokalitetu CR1 kvantitativno dominantna vrsta bila je Onychogomphus

forcipatus (Odonata) (Slika 55) dok je na lokalitetima CR2 i CR3 kvantitativno dominantnan

takson bio Polypedilium sp., uz značajno učešće Hydroacarina na lokalitetu CR2.

Na lokalitetu CR2 zapažen je nizak vodostaj i veoma visok stepen primarne produkcije,

što je potencijalno uticalo na smanjenje biomase i brojnosti beskičmenjaka u odnosu na

lokalitet CR1. Na osnovu zatečene situacije, uočen drastičan pad diverziteta na lokalitetu

CR3 može biti posledica fluktuacije nivoa vode na istraživanom delu toka (izazvane

ipuštanjem ili neispuštanjem vode iz mašinske zgrade MHE). Prilikom istraživanja

sprovedenih tokom 2018. godine na lokalitetima CR2 i CR3 zabeleženo je prisustvo vrste

potočnog raka (Austropotamobius torrentium) (Slika 56), koji se prema IUCN Crvenoj listi

smatra ugroženim (https://www.iucnredlist.org/species/2431/121724677). Tokom

jednodnevnog ovogodišnjeg terenskog istraživanja potočni rak na istraživanim lokalitetima

nije pronađen. Izgradnja MHE „Beli kamen“ preti da uništi stanište strogo zaštićene vrste

potočnog raka, stenovalentnog organizama koji brzo reaguje na promene izazvane

antropogenom aktivnošću.

https://www.iucnredlist.org/species/2431/121724677

Slika 55. Onychogomphus forcipatus Slika 56. Austropotamobius torrentium

Tabela 20. Pokazatelji kvaliteta vode (ekološkog statusa) na osnovu seta metoda u okviru softverskog

paketa Asterix ver. 3.1.1.

Metric CR1 CR2 CR3

Number of Taxa 20 13 6

Saprobic Index

(Zelinka & Marvan)

1.927 1.807 1.9

Saprobic Valence - xeno [%] 1 1.026 1.25 - oligo [%] 13.6 6.41 8.125 - beta-meso [%] 26.4 9.744 14.375 - alpha-meso [%] 11 3.333 7.5 - poly [%] 0 0 0 - no data available [%] 48 79.487 68.25 - xeno [%] (scored taxa = 100%) 1.923 5 4 - oligo [%] (scored taxa = 100%) 26.154 31.25 26 - alpha-meso [%] (scored taxa =

100%) 21.154 16.25 24

- xeno [%] (abundance classes)

(scored taxa = 100%) 4.545 5 3.33

- oligo [%] (abundance classes)

(scored taxa = 100%) 26.364 30 26.667

BMWB score 106 68 18

Diversity

(Shannon-Wiener-Index)

2.686 2.203 1.635

Diversity (Margalef Index) 4.857 3.276 1.803

Oligochaeta [%] 0 0 0

EPT-Taxa [%] 14 8 1

BNBI index 3,75 3 2,75

Prema Pravilniku („Službeni glasnik RS.“ br. 74/11), reka Crni Rzav pripada Tipu 4 –

mali i srednji vodotoci na nadmorskoj visini većoj od 500 m, sa dominacijom krupne

podloge.



Tabela 21. Klasa ekološkog statusa Reke Crni Rzav na osnovu analize zajednice makrobeskičmenjaka

CR1 CR2 CR3

Saprobni indeks (Zelinka &Marvan) II II II

BMWP skor I III V

Indeks diverziteta (Shannon-Weaver) I I II

Ukupan broj taksona I III IV

Učešće Oligochaeta (Tubificidae) I I I

EPT indeks II IV V

BNBI indeks III III IV

Klasa ekološkog statusa II III IV

Ocena ekološkog statusa Dobar Umeren Slab

- Saprobni sistem prema metodi Zelinka & Marvan na istraživanim lokalitetima kreće

se u granicama od 1,8 do 1,92 što odgovara dobrom ekološkom statusu, odnosno II klasi

vode. Saprobna valenca sa najvećom vrednošću na sva tri lokaliteta ukazala je na

prisustvo velikog broja taksona koji su indikatori beta-mezosaprobnih voda.

- BMWP score kreće se od minimalnih 18 (lokalitet CR3) do maksimalnih 105 (lokalitet

CR1). Na lokalitetu CR1 rezultati ukazuju na odličan ekološki status, što odgovara prvoj

klasi voda (oligosaprobna voda). Na lokalitetu CR2 rezultati BMWP scora ukazuju na

umeren ekološki status koji odgovara III klasi, a na lokalitetu CR3 rezultati ukazuju na

loš ekološki status, što odgovara V klasi voda.

- Indeks diverziteta (Shannon-Wiener-Index) na lokalitetimima CR1 i CR2 ukazuje na

odličan, a na lokalitetu CR3 na dobar ekološki status.

- Na svim lokalitetima, zastupljenost Tubificidae nije zabeležena, što ukazuje na odličan

ekološki status.

- Dobijeni rezultati na osnovu EPT indexa ukazuju da voda na lokalitetu CR1 pripada II

klasi. Rezultati ovog indeksa ukazuju nam na se na lokalitetima CR2 i CR3 smanjuje

brojnost i biomasa makrobeskičmenjaka, pre svega larvi iz grupa Ephemeroptera,

Plecoptera i Trihoptera, zbog čega voda na lokalitetu CR2 pripada četvrtoj, a na lokalitetu

CR3 petoj klasi.

- Rezultati Balkan Biotic Index (BNBI) ukazuju nam da je na lokalitetima CR1 i CR2

voda ocenjena sa umerenim ekološkim statusom, što prema Pravilniku („Službeni Glasnik

RS“, br. 74/2011) odgovara III klasi voda. Na lokalitetu CR3 vrednosi BNBI indeksa

ukazuje na slab ekološki status, što odgovara IV klasi voda (Tabela 21).

Na osnovu prikazanih rezultata ekološki parametri za ocenu ekološkog statusa Crnog

Rzava ukazuju da je lokalitet CR1 ocenjen sa dobrim ekološkim statusom (II klasa vode), na

lokalitetu CR2 sa umerenim ekološkim statusom (III klasa), a lokalitetu CR3 sa slabim

ekološkim statusom (IV klasa) (Tabela 21).


Rezultati analize zajednice bentosnih makrobeskičmenjaka reke Prištavice prikazani su u

Tabelama 22 i 23.

Tabela 22. Kvalitativno-kvantitativna analiza makrobeskičmenjaka Prištavice

Lokalitet

Takson

P1 P3

Turbelaria

Planaria gonocephala 44

Gastropoda


Oligochaeta

Eiseniela tetraedra 11 11

Stylodrilus heringianus 289 33

Hirudinea

Erpobdela octoculata 22 11

Crustacea


Insecta

Ephemeroptera

Baetis rhodani 311 22

Baetis sp. 188

Ecdyonurus sp. 33

Ephemerella ignita 22

Ephemera lineata 11

Plecoptera

Leuctra sp. 33

Trichoptera

Hydropsyche sp. 11

Limnephilus sp. 44

Odontocerum albicorne 22 11

Rhyacophila vulgaris 22

Rhyacophila sp. 11


Sericostoma sp. 91

Sericostoma sp. (kućice) 67

Potamophylax cingulatus 44

Megaloptera

Sialis fuliginosa 11

Diptera

Antocha vitripennis 11

Orthocladinae 110

Microtendipes sp. 33

Simulium sp. 977

Polypedilium sp. 67

Tanypodinae 11

Coleoptera

Helichus substriatus 44

Limnius sp. 11


Biomasa (g/m2) 51 124,3

Kvalitativno-kvantitativnom analizom akvatičnih makrobeskičmenjaka reke Prištavice

zabeleženo je ukupno 30 taksona, svrstanih u 11 grupa: Turbellaria (1), Gastropoda (1),

Oligochaeta (2), Hirudinea (1), Crustacea (1), Ephemeroptera (5), Plecoptera (1), Trichoptera

(9), Megaloptera (1), Diptera (6) i Coleoptera (2) (Tabela 22). Veći broj identifikovanih vrsta

akvatičnih makrobeskičmenjaka (22) zabeležen je na lokalitetu P1. Međutim, biomasa uzorka

na lokalitetu P2 bila je veća (što je posledica većeg broja taksona iz grupe Trichoptera). U

sastavu zajednice bentosnih makrobeskičmenjaka, kvantitatvno je dominirala vrsta

Gammarus balcanicus (Slika 57). Na lokalitetu P1, veliku brojnost imao je takson Simulium

sp. (Slika 58), a zatim i vrste Baetis rhodani i Stylodrilus heringianus (Tabela 22).

Slika 57. Simulium sp. Slika 58. Gammarus balcanicus


Asterix ver. 3.1.1.

Metric P1 P3



Saprobic Valence

- xeno [%] 1.502 2.75

- oligo [%] 4.961 5.301

- beta-meso [%] 9.073 6.02

- alpha-meso [%] 5.741 2.089

- poly [%] 0.191 0.273


- xeno [%] (scored taxa = 100%) 6.999 16.734




100%) 10.667 11.724


100%) 29 31.034

BMWP Score 104 65



- Oligochaeta [%] 8.35 3.633

- EPT-Taxa 12 5

BNBI 3.5 3

Prema Pravilniku („Službeni glasnik RS.“ br. 74/11), reka Prištavica pripada Tipu 4 –

mali i srednji vodotoci na nadmorskoj visini iznad 500 m, sa dominacijom krupne podloge.



Tabela 24. Klasa ekološkog statusa reke Prištevice na osnovu analize zajednice makrobeskičmenjaka

P1 P2

Saprobni indeks (Zelinka &Marvan) II III

BMWP skor I III

Undeks diverziteta (Shannon-Weaver) II III

Ukupan broj taksona I II-III


EPT indeks III V

BNBI III III

Klasa ekološkog statusa II III

Ocena ekološkog statusa dobar umeren

- Saprobni sistem prema metodi Zelinka & Marvan iznosi 1,9 na lokalitetu P1, što

ukazuje na dobar ekološki status, što odgovara II klasi voda, a 1,44 na lokalitetu P2,

što odgovara umerenom ekološkom statusu, odnosno III klasi voda. Prema saprobnoj

valenci najveći broj identifikovanih vrsta na oba lokaliteta pripada indikatorima beta-

mezosaprobnih voda. Povećana količina organskih materija, poreklom iz ribnjaka

stacioniranog uzvodno od istraživanog lokaliteta dovela do izmenjenih uslova u

rečnom toku, što se posebno osetilo na lokalitetu P1. Zbog toga je na lokalitetu P1

uočen i znatni procenat vrsta koji su prema saprobioloskoj listi (Sladacek, 1956)

bioindikatori alfa-mezosaprobnih voda koje su opterećene organskim materijama

(Tabela 23).

- Vrednost BMWP scora na lokalitetu P1 ukazuje na odličan ekološki status, dok je na

lokalitetu P2 ta vrednost niža i odgovara III klasi voda, odnosno umerenom

ekološkom statusu.

- Indeks diverziteta (Shannon-Wiener-Index) na P1 lokalitetu ukazuje na dobar

ekološki status (II klasa), a na lokalitetu P2 na umeren ekološki status (III klasa).

- Na istraživanim lokalitetima nije zabeleženo prisustvo Tubificidae, što odgovara

prvoj klasi voda.

- Dobijeni rezultati na osnovu EPT indexa ukazuju da je voda na lokalitetu P1

ocenjena sa umerenim ekološkim statusaom. Na lokalitetu P2 zabeležen je značajan

pad diverziteta taksona iz grupa EPT usled čega je kvalitet vode ocenjen sa lošim

ekološkim statusom, što odgovara V klasi voda (Tabela 24).

- Prema rezultatima BNBI indeksa, reka Prištavica ocenjena je kao umereno zagadjena

voda, što odgovara III klasi voda (Tabela 24).

Na osnovu analiza odabranih indeksa, ekološki status reke Prištevice mogao bi se na

lokalitetu P1 oceniti kao dobar (II klasa voda). Značajno smanjena vrednost određenih

indeksa na lokalitetu P2 ukazala je na pogoršanje kvaliteta vode, zbog čega je i ekološki

status ocenjen umeren, što ukazuje da voda pripada III klasi (Tabela 24).


Rezultati analize zajednice bentosnih makrobeskičmenjaka Velikog Rzava prikazani su u

Tabelama 25 i 26.

Tabela 25. Kvalitativno-kvantitativna analiza makrobeskičmenjaka Velikog Rzava

Lokalitet

Takson

VR1 VR2

Turbelaria

Planaria gonocephala 11

Gastropoda


Viviparus sp. 288

Crustaceae

Gammarus balcanicus 11

Insecta

Ephemeroptera


Baetis sp. 122

Ecdyonurus torrentis 11




Ephemera lineata 22

Habrophlebia sp. 11

Plecoptera

Amphinemura sp. 22

Dinocras sp. 44

Perla marginata 22

Protonemura sp. 56

Trichoptera

Agapetus sp. 22

Hydropsyche instabilis 22

Limnephilus sp. 11

Potamophylax cingulatus 33

Rhyacophila fasciata 11

Rhyacophila pubescens 11

Rhyacophila tristis 11

Rhyacophila sp. 11

Sericostoma personatum 78 33

Sericostoma sp. (kućica) 78

Silo sp. (kućica) 11

Diptera

Atherix ibis 44 22

Chironominae 11

Prodiamesa olivacea 11

Simulium sp. 11

Tanypodinae 11

Wiedemannia sp. 11

Coleoptera

Elmis sp. 22

Limnius volcmari 44 33

Riolus subviolaceus 33


Biomasa (g/m2) 90,5 61,9

Kvalitativno-kvantitativnom analizom akvatičnih makrobeskičmenjaka reke Veliki Rzav

zabeleženo je ukupno 37 taksona, svrstanih u 8 grupa: Turbelaria (1), Gastropoda (2),

Crustacea (1), Ephemeroptera (8), Plecoptera (4), Trichoptera (11), Diptera (6) i Coleoptera

(3) (Tabela 7). Veći broj identifikovanih vrsta akvatičnih makrobeskičmenjak (23) zabeležen

je na lokalitetu VR1, a manji (20) na lokalitetu VR2 (Tabela 25). Biomasa uzorka takođe je

bila veća na lokalitetu VR1. Od ukupnog broja identifikovanih, čak 22 taksona su uglavnom

stenovalentne oksifilne vrste makrobeskičmenjaka koje su prilagođene na veliku brzinu vode,

relativno nisku temperaturu, kao i visoku koncentraciju kiseonika (vrste iz grupe EPT i larve

dvokrilaca). Veliki diverzitet ovih taksona zabeležen je u grupama Trichoptera (VR1 – 7,

VR2- 5), Ephemeroptera (VR1 - 7, VR2 - 4) i Plecoptera (VR1 - 2, VR2 - 2 taksona) (Slika

59).


Asterix ver. 3.1.1.

Metric VR1 VR2



Saprobic Valence

- xeno [%] 6.721 2.687

- oligo [%] 14.008 9.009

- beta-meso [%] 14.737 11.853

- alpha-meso [%] 3.266 3.003 - poly [%] 0 0.316 - no data available [%] 61.269 73.132 - xeno [%] (scored taxa = 100%) 17.352 10


Slika 59. Predstavnici EPT grupa pronadjeni u Velikom Rzavu: Dinocras sp. (1);

Protonemura sp. (2); Ecdyonurus sp. (3); Sericostoma personatum (4)

1. 2. 3. 4.


- xeno [%] (abundance classes) (scored taxa = 100%) 18.286 10

- oligo [%] (abundance classes) (scored taxa = 100%) 34.571 32.593

BMWP Score 98 102



- Oligochaeta [%] 0 0

- EPT-Taxa 17 11

BNBI 4 3.75

Prema Pravilniku („Službeni glasnik RS.“ br. 74/11), reka Veliki Rzav pripada Tipu 4 –

mali i srednji vodotoci na nadmorskoj visini iznad 500 m, sa dominacijom krupne podloge.



Tabela 27. Klasa ekološkog statusa reke Veliki Rzav na osnovu analize zajednice

makrobeskičmenjaka

VR1 VR2


BMWP skor I I

Undeks diverziteta (Shannon-Weaver) I I



EPT indeks II III

BNBI II III



- Saprobni sistem prema metodi Zelinka & Marvan na istraživanim lokalitetima

iznosi 1,337 (lokalitet VR1) i 1,569 (lokalitet VR2), što odgovara odličnom

ekološkom statusu, odnosno I klasi voda (oligosaprobna voda).

- Vrednost BMWP scora iznosi 98 na lokalitetu VR1 , a 102 na lokalitetu VR2, što

ukazuje na odličan ekološki status na oba lokaliteta.

- Indeks diverziteta (Shannon-Wiener-Index) na oba lokaliteta ukazuje na odličan

ekološki status (prva klasa vode).

- Nije zabeležena zastupljenost Tubificidae na istraživanim lokalitetima, što odgovara

prvoj klasi voda, odnosno odličnom ekološkom statusu (oligosaprobna voda)

- Dobijeni rezultati na osnovu EPT indeksa ukazuju da je voda na lokalitetu VR1

ocenjena sa dobrim ekološkim statusom (II klasa). Na lokalitetu VR2 zapaženo je

smanjenje EPT larvi zbog čega je voda ocenjena sa umerenim ekološkim statusom (III

klasa). Beta-mezo i oligosaprobna valenca na prvom lokalitetu imaju najveće

vrednosti usled prisustva velikog broja stenovalentnih organizama. Preovladavajuća

saprobna valenca na lokalitetu VR2 je beta-mezo, sa znatnim učešćem vrsta koji su

indikatori oligosaprobnih voda.

- Rezultati BNBI indeksa na lokalitetu VR1 ukazuju na dobar ekološki status, a na

lokalitetu VR2 na umeren ekološki status (Tabela 27).

Na osnovu prikazanih rezultata, vidi se da najvažniji ekološki parametri za ocenu

ekološkog statusa reke Veliki Rzav ukazuju na dobar ekološki status, što prema Pravilniku

(„Službeni glasnik RS.“ br. 74/11) odgovara II klasi voda (Tabela 27). Prilikom planiranja

daljih aktivnosti na ovoj reci, neophodno je uzeti u obzir i rezultate istraživanja zajednice

akvatičnih makrobeskičmenjaka, pri čemu bi istraživanja trebalo sprovoditi sezonski.


Rezultati analize zajednice bentosnih makrobeskičmenjaka Ivanjičke Moravice prikazani

su u Tabelama 28 i 29.

Tabela 28. Kvalitativno-kvantitativna analiza makrobeskičmenjaka Ivanjičke Moravice

Lokalitet

Takson

IM1 IM2

Ephemeroptera

Baetis sp. 44


Trichoptera

Hydropsyche instabilis 100 134

Hydropsyche sp. 11

Rhyacophila vulgaris 11 11

Diptera

Atherix ibis 11

Orthocladinae 11

Polypedilium sp. 11 45


Biomasa (g/m2) 14,7 21,6

Kvalitativno-kvantitativnom analizom akvatičnih makrobeskičmenjaka reke Ivanjičke

Moravice zabeleženo je ukupno 8 taksona, svrstanih u 3 grupe: Ephemeroptera (2),

Trichoptera (3) i Diptera (3) (Tabela 28). Broj identifikovanih vrsta akvatičnih

makrobeskičmenjaka zabeleženih na lokalitetu IM1 približno je jednak broju vrsta

zabeleženih na lokalitetu IM2. Međutim, veća biomasa uzorka zabeležena je na lokalitetu

IM2 (Tabela 28). Na oba lokaliteta, kvantitativno najdominantnija vrsta bila je Hydropsyche

instabilis (Slika 60).

Slika 60. Hydropsyche instabilis

Tabela 29. Pokazatelji kvaliteta vode (ekološkog statusa) na osnovu seta metoda u okviru softverskog

paketa Asterix ver. 3.1.1.

Metric IM1 IM2

Number of Taxa 7 5


Saprobic Valence

- xeno [%] 5.451 7.137

- oligo [%] 22.787 27.607 - beta-meso [%] 33.32 37.094

- alpha-meso [%] 6.885 4.231 - poly [%] 0 0 - no data available [%] 31.557 23.932 - xeno [%] (scored taxa = 100%) 7.964 9.382

- oligo [%] (scored taxa = 100%) 33.293 36.292 - alpha-meso [%] (scored taxa = 100%) 10.06 5.562

- xeno [%] (abundance classes) (scored taxa = 100%) 11.818 11.667

- oligo [%] (abundance classes) (scored taxa = 100%) 32.727 33.333

BMWP Score 28 24




- EPT-Taxa 5 3

BNBI 3 3

Prema Pravilniku („Službeni glasnik RS.“ br. 74/11) reka Ivanjička Moravica pripada

Tipu 3 – mali i srednji vodotoci na nadmorskoj visini do 500 m, sa dominacijom krupne

podloge.



Tabela 30. Klasa ekološkog statusa reke Ivanjičke Moravice na osnovu analize zajednice

makrobeskičmenjaka

IM1 IM2


BMWP skor V V

Undeks diverziteta (Shannon-Weaver) II III

Ukupan broj taksona IV IV


EPT indeks IV V

BNBI indeks III III

Klasa ekološkog statusa III III

Ocena ekološkog statusa umeren umeren


iznosi 1,5 (lokalitet IM2) i 1,6 (lokalitet IM1), što odgovara odličnom ekološkom

statusu, odnosno prvoj klasi voda (oligosaprobna voda).

- Vrednost BMWP scora na lokalitetu IM1 iznosi 28, a na lokalitetu IM2 24, što

ukazuje na loš ekološki status reke Ivanjičke Moravice.

- Indeks diverziteta (Shannon-Wiener-Index) na lokalitetu IM1 ukazuje na dobar

ekološki status (II klasa vode), a na lokalitetu IM2 na umeren ekološki status (II klasa

vode).

- Nije zabeležena zastupljenost Tubificidae na istraživanim lokalitetima, što ukazuje da

voda pripada I klasi.

- Dobijeni rezultati na osnovu EPT indexa ukazuju da se voda na istraživanim

lokalitetima nalazi između IV i V klase, što je ocenjeno slabim do lošim ekološkim

statusom.

- Vrednosti Balkan Biotic Index (BNBI) ukazuju da su istraživani lokaliteti umereno

zagadjeni, što odgovara III klasi voda (Tabela 30).

Na osnovu prikazanih rezultata istraživani lokaliteti na Ivanjičkoj Moravici pripadaju III

klasi vode, što prema Pravilniku („Službeni glasnik RS.“ br. 74/11) ukazuje na umeren

ekološki status (Tabela 30).

Izgradnja brane MHE „Brusnik“ na Golijskoj Moravici, kao i obilne padavine kojima je

ovaj deo Srbije bio pogodjen nekoliko dana pre sprovedenih istraživanja, dovele su do

izmene toka i erozije tla, zbog čega se Golijska Moravica izlila i najpre odnela deo obale, a

zatim i deo magistralnog puta između Arilja i Ivanjice. S obzirom na to da su meterološki

uslovi i obilne padavine ove godine povećali nivo vode u rečnom koritu, time možemo

objasniti male razlike u diverzitetu i biomasi između lokaliteta IM1 i IM2. Vremenske prilike

nisu dozvolile da uzorak beskičmenjaka na istraživanim lokalitetima bude reprezentativan, a

samim tim ni dobijena ocena ekološkog statusa na osnovu njihove analize. Na osnovu toga,

ovo jednokratno istraživanje nije bilo dovoljno za pravu procenu stanja, zbog čega je

neophodno ponoviti izlazak na teren i sakupljanje uzoraka u periodu niskih voda, kada ne

postoje činioci koji bi mogli uticati na valjanost uzoraka (poplava, padavina ili suša). Pored

toga, treba pratiti da li se zakonski propisan biološki minimum vode prilikom rada MHE

ispušta u rečno korito.

3.2.2.7. Mlava

Rezultati analize zajednice bentosnih makrobeskičmenjaka reke Mlave prikazani su u

Tabelama 31 i 32.

Tabela 31. Kvalitativno-kvantitativna analiza makrobeskičmenjaka reke Mlave

Lokalitet

Takson

M1 M3

Turbellaria

Planaria gonocephala 55 33

Gastropoda

Amphimelania holandri 122

Fagotia esperi 267

Lymnaea peregra 33

Oligochaeta

Stylodrilus sp. 87

Lumbriculus variegatus 11

Crustacea


Ephemeroptera

Baetis alpinus 67 33


Baetis sp. 133 56

Ephemera lineata 11



Oligoneuriella rhenana 156

Rhitrogena semicolorata 67

Plecoptera

Perla marginata 22

Perla sp. 11

Trichoptera

Drusus sp. 22

Limnephilus sp. 11

Hydropsyche angustipensis 11

Rhyacophila sp. 11


Diptera

Culicidae 11

Orthocladius sp. 56

Polypedilum sp. 44 66

Simulium sp. 167

Tanytarsini 78

Coleoptera

Hydraena gracilis 11 22

Elmis maugetii 22

Elmis sp. 33 22

Limnius sp. 44 11


Biomasa (g/m2) 37,88 82,67

Kvalitativno-kvantitativnom analizom akvatičnih makrobeskičmenjaka reke Mlave

zabeležen je ukupno 31 takson, svrstan u 9 grupa: Turbellaria (1), Gastropoda (3),

Oligochaeta (2) Crustacea (1), Ephemeroptera (8), Plecoptera (2), Trichoptera (5), Diptera (5)

i Coleoptera (4) (Tabela 31). Broj identifikovanih vrsta akvatičnih makrobeskičmenjak na

oba lokaliteta bio je približno jednak. Gammarus balcanicus bila je kvantitativno

najdominantnija vrsta na oba lokaliteta. Na istraživanim lokalitetima, veliku brojnost imale su

vrste iz grupe Ephemeroptera, pre svega takson Baetis sp., uz značajno učešće vrste

Oligoneuriela rhenana (Slika 61) na lokalitetu M2. Na lokalitetu M2 beleži se veliki broj

vrsta Amphimelania holandri i Fagotia esperi iz grupe Gastropoda. Veliki broj pomenutih

vrsta na lokalitetu M2, rezultirao je i povećanom biomasom u odnosu na biomasu uzoraka

prikupljenih na lokalitetu M1 (Tabela 31).

Slika 61. Oligoneuriella rhenana


Asterix ver. 3.1.1.

Metric M1 M3



Saprobic Valence

- xeno [%] 0.851 0.706

- oligo [%] 8.138 7.059

- beta-meso [%] 15.532 16.176

- alpha-meso [%] 7.819 3.647

- poly [%] 0.106 0.059


- xeno [%] (scored taxa = 100%) 2.623 2.553



- xeno [%] (abundance classes) (scored taxa = 100%) 4.286 4.667

- oligo [%] (abundance classes) (scored taxa = 100%) 30 27.333

BMWP Score 90 70




- EPT-Taxa 11 9

BNBI 3.6 3.1

Prema Pravilniku („Službeni glasnik RS.“ br. 74/11) reka Mlava pripada Tipu 3 – mali i

srednji vodotoci na nadmorskoj visini ispod 500 m, sa dominacijom krupne podloge.



Tabela 33. Klasa ekološkog statusa reke Mlave na osnovu analize zajednice makrobeskičmenjaka

M1 M3

Saprobni indeks (Zelinka &Marvan) II II

BMWP skor I II

Undeks diverziteta (Shannon-Weaver) II I



EPT indeks II III

BNBI III III




ukazuje na dobar ekološki status na oba lokaliteta, što odgovara II klasi voda.

- Vrednost BMWP scora iznosi 90 na lokalitetu M1, a 70 na lokalitetu M2, što ukazuje

na odličan (M1), odnosno dobar (M2) ekološki status.

- Indeks diverziteta (Shannon-Wiener-Index) na prvom lokalitetu ukazuje na dobar

(II klasa vode), a na drugom na odličan ekološki status (I klasa vode).



- Dobijeni rezultati na osnovu EPT indexa ukazuju da je voda na lokalitetu M1

ocenjena sa dobrim ekološkim statusom (II klasa), a na lokalitetu M2 sa umerenim

ekološkim statusom (III klasa). Vrste koje su indikatori beta-mezo saprobnih voda

imaju najveći provcenat učestalosti na oba lokaliteta.

- Rezultat Balkan Biotic Index (BNBI) ukazuje da je reka Mlava ocenjena sa

umerenim ekološkim statusom, što odgovara III klasi voda (Tabela 33).

U našoj studiji, na osnovu analiza odabranih indeksa, procena stanja reke Mlave mogla bi

se oceniti kao dobra (II klasa), što odgovara beta-mezo saprobnom tipu vode. Prilikom

planiranja daljih aktivnosti na ovoj reci, neophodno je uzeti u obzir rezultate istraživanja

zajednice akvatičnih makrobeskičmenjaka, pri čemu bi istraživanja trebalo sprovoditi

sezonski.

3.2.2.8. Resava

Rezultati analize zajednice bentosnih makrobeskičmenjaka reke Resave prikazani su u

Tabelama 34 i 35.

Tabela 34. Kvalitativno-kvantitativna analiza makrobeskičmenjaka reke Resave

Lokalitet

Takson

R1 R2

Crustacea


Ephemeroptera

Baetis alpinus 67 98


Baetis sp. 67 56

Ephemera lineata 11


Habrophlebia fusca 33

Plecoptera

Dinocras cephalotes 134 56

Protonemura meyeri 22 33

Trichoptera

Agapetus fuscipes 156 67

Agapetus sp. 11

Philopotamus montanus 33 67

Potamophylax sp. 11

Oecismus sp. 11


Diptera

Atherix ibis 89 67

Orthocladius sp. 22 33

Polypedilum sp. 33

Simulium sp. 236 423

Tanytarsus sp. 11 11

Coleoptera

Hydraena gracilis 33

Elmis sp. 22 22

Limnius volckmari 11 22


Biomasa (g/m2) 36.55 22.9


Resave zabeleženo je ukupno 23 taksona, svrstanih u 6 grupa: Crustacea (1), Ephemeroptera

(6), Plecoptera (2), Trichoptera (6), Diptera (5) i Coleoptera (3) (Tabela 34). Broj

identifikovanih vrsta akvatičnih makrobeskičmenjak na oba lokaliteta bio je približno jednak.

Od ukupnog broja identifikovanih, čak 16 taksona su uglavnom stenovalentne oksifilne vrste

makrobeskičmenjaka koje su prilagođene na veliku brzinu vode, relativno nisku temperaturu,

kao i visoku koncentraciju kiseonika (vrste iz grupe EPT i larvi Coleopterta). Biomasa uzorka

bila je veća na lokalitetu R1 u odnosu na lokalitet R2. Na lokalitetu R2 zabeležen je blagi pad

brojnosti vrsta iz grupe Trichoptera (Dinocras cephalotes i Agapetus fuscipes (Slika 62), a

povećanje taksona Simulium sp. (Slika 63) (Tabela 34).

Slika 62. Agapetus fuscipes Slika 63. Simulium sp.


Asterix ver. 3.1.1.

Metric R1 R2



Saprobic Valence

- xeno [%] 6.68 3.8

- oligo [%] 13.235 8.853

- beta-meso [%] 12.884 10.287

- alpha-meso [%] 4.77 3.268

- poly [%] 0 0


- xeno [%] (scored taxa = 100%) 17.78 14.5




100%)

17.083 15


100%)

37.917 36.25

BMWP Score 91 84




- EPT-Taxa 12 10

BNBI 4 3.8

Prema Pravilniku („Službeni glasnik RS“ br. 74/11), reka Resava pripada Tipu 3 – mali i

srednji vodotoci na nadmorskoj visini ispod 500 m, sa dominacijom krupne podloge.



Tabela 36. Klasa ekološkog statusa reke Resave na osnovu analize zajednice makrobeskičmenjaka

R1 R2


BMWP skor I II

Undeks diverziteta (Shannon-Weaver) I I

Ukupan broj taksona I-II II


EPT indeks II II

BNBI II III


Ocena ekološkog statusa Dobar Dobar


ukazuje na odličan ekološki status, što odgovara prvoj klasi voda (oligosaprobna

voda).

- Vrednost BMWP scora iznosi 92 na lokalitetu R1 , a 84 na lokalitetu R2, što ukazuje

na odličan ekološki status na lokalitetu R1, odnosno dobar ekološki status na

lokalitetu R2.

- Indeks diverziteta (Shannon-Wiener-Index) na oba lokaliteta ukazuje na odličan

ekološki status (I klasa vode).



- Dobijeni rezultati na osnovu EPT indexa ukazuju da je voda na oba lokaliteta

ocenjena sa dobrim ekološkim statusom (II klasa). Na lokalitetu R1 pokazano je

prisustvo većeg broja taksona koji su indikatori oligosaprobnih voda, dok se na

lokalitetu R2 beleži blago povećanje taksona koji su indikatori beta-mezosaprobnih

voda, pri čemu postoji i značajno učešće indikatora oligo-saprobnih voda.

- Rezultat Balkan Biotic Index (BNBI) koji na lokalitetu R1 iznosi 4, pokazuje dobar

ekološki status, što ukazuje na II klasu voda, dok je njegova vrednost na lokalitetu R2

3,8, što ukazuje na III klasu voda, odnosno umeren ekološki status (Tabela 36).

U našoj studiji, na osnovu analiza odabranih indeksa, procena stanja reke Resave mogla

bi se oceniti kao dobra, što odgovara drugoj klasi voda. Na lokalitetu R2 zapaženo je blago

smanjenje gubitka brojnosti i biomase stenovalentnih, oksifilnih organizama koje pripadaju

grupama EPT, zbog čega se naglašava potreba za daljim terenskim istraživanjima u slučaju

planiranja daljih aktivnosti na ovoj reci koje mogu uticati na promenu zajednice

makrobeskičmenjaka.

3.2.3. Analiza zajednice riba

3.2.3.1. Bistrica

Na reci Bistrici prvi put je urađeno eksperimentalno izlovljavanje riba za potrebe

Izveštaja. Podaci iz prethodnih perioda istraživanja o ihtiofauni reke Bistrice ne postoje. Ni

na jednom istraživanom lokalitetu nije ulovljena riba.

3.2.3.2. Lim

Rezultati analize ihtiofaune reke Lim prikazani su u Tabeli 37. Na istraživanim

lokalitetima zabeleženo je ukupno 8 vrsta: Barbus balcanicus (potočna mrena), Alburnoides

bipunctatus (dvopruga ukljeva), Gobio gobio (krkuša), Chondrostoma nasus (skobalj),

Squalius cephalus (klen), Barbatula barbatula (brkica), Carassius gibelio (babuška) i

Pseudorasbora parva (amurski čebačok).

Tabela 37. Kvalitativno-kvantitativna analiza zajednice riba reke Lim (lokaliteti L1 i L2)

Lokalitet Riblja vrsta N/uzorak N/km N% Biomasa (g)

W/uzorak

W%

L1 Barbus balcanicus 5 41 4,5 51 2,80

Alburnoides bipunctatus 111 925 79,3 1300,5 71,40

Gobio gobio 2 16 1,45 17 0,93

Barbatula barbatula 9 69 7,25 36 1,98

Chondrostoma nasus 7 58 7,5 147 8,07

Squalius cephalus 6 50 4,29 270 14,83

Ukupno 140 1159 100 1821,5 100

L2 Barbus balcanicus 8 80 9,38 190 14,43

Gobio gobio 7 70 9,21 63 4,79


Chondrostoma nasus 5 50 6,58 10 0,76

Squalius cephalus 19 90 25 921,5 69,9

Carassius gibelio 34 340 44,74 124 9,42

Pseudorasbora parva 2 20 3,95 5 0,48

Ukupno 76 660 100 1316,5 100

Na istraživanim lokalitetima reke Lim zabeležena je dominacija ciprinidnih vrsta riba. U

pogledu brojnosti najviše je bilo jedinki A. bipunctatus, C. gibelio i S. cephalus. Dominantne

vrste riba su predstavnici donjeg ritrona. Na lokalitetu L1 brojnošću i biomasom dominirala

je vrsta A. bipunctatus (Slika 64). Alburnoides bipunctatus nastanjuje manje i veće

vodotokove sa brzom i dobro aerisanom vodom (Kottelat & Freyhof, 2007). Njeno prisustvo

takođe je uočeno u mirnijim delovima čistih reka sa šljunkovitim i peskovitim dnom

(Vostradovsky, 1973). Hrani se faunom dna, silikatnim algama i račićima (Kottelat &

Freyhof, 2007). Mresti se u brzim i plitkim delovima reka na šljunkovitom dnu tokom maja i

juna meseca (Simonović, 2001).

Na lokalitetu L2 dominirala je invazivna vrsta C. gibelio (Slika 65). Carassius gibelio

živi u stajaćim vodenim ekosistemima i nizijskim rekama, u delovima obraslim makrofitskom

vegetacijom. Eurivalentna je u pogledu koncentracije kiseonika i zagađenja vode (Kottelat &

Freyhof, 2007). Prisustvo C. gibelio nije karakteristično za istraživani lokalitet, stoga

pretpostavljamo da su jedinke poreklom iz Potpećke akumulacije. Više od 2/3 ukupne

biomase u uzorku činila je biomasa S. cephalus. Obilje faune dna i amfipodnih račića koji

predstavljaju glavnu hranu juvenilnim predstavnicima, kao i zastupljenost sitne ribe kojom se

hrane adultni predstavnici S. cephalus, doprinela je njihovoj velikoj biomasi. Squalius

cephalus je vrsta koja se mresti na kamenitom i šljunkovitom dnu u mirnijim delovima reka

obraslim vegetacijom (Simonović, 2001), a na istraživanom lokalitetu kamenje je obraslo

makroskopskim agregacijama zelene alge Cladophora glomerata i crvene alge Paralemanea

annulata.

Slika 64. Alburnoides bipunctatus (dvopruga ukljeva)

Slika 65. Carassius gibelio (babuška)

Rezultati analize populacione strukture ihtiofaune reke Lim (uzrasne klase riba, biomasa

kg/km rečnog toka, realna i potencijalna produkcija) prikazani su u Tabelama 38 i 39.

Tabela 38. Uzrasne klase riba, biomasa kg/km, realna i potencijalna produkcija ihtiofaune reke Lim -

(lokalitet L1)

Lokalitet Riblja vrsta Uzrasne klase % W

kg/km

Realna

produkcija

kg/km

Potencijalna

produkcija

kg/km

0+ 1+ 2+ 3+ 4+

L1 Barbus

balcanicus

20 60 20 / / 0,43 0,45 1,49

Alburnoides

bipunctatus

27,03 34,23 38,74 / / 10,83 5,34 37,43

Gobio gobio 50 50 / / / 0,14 0,006 0,02

Barbatula

barbatula

100 / / / / 0,3 / 1,03

Chondrostoma

nasus

/ 100 / / / 1,23 / 4,25

Squalius

cephalus

/ 100 / / / 2,7 / 9,33

Ukupno 15,63 5,8 54

Odnos realne i potencijalne produkcije na lokalitetu L1 je bio nepovoljan. Lokalitet L1

obuhvaćen je prostornim planom za izgradnju buduće HE „Brodarevo 1“. Obzirom na

činjenicu da dobijeni rezultati ukazuju na nepovoljno stanje ihtioprodukcije na lokalitetu koji

se nalazi u uskoj zoni uticaja buduće HE, očekivan je pad biodiverziteta i biomase riba, kao i

lošiji odnos realne i potencijalne produkcije.

Tabela 39. Uzrasne klase riba, biomasa kg/km, realna i potencijalna produkcija ihtiofaune reke Lim

(lokalitet L2)

Odnos realne i potencijalne produkcije ihtiofaune na lokalitetu L2 je takođe bio

nepovoljan. Lokalitet L2 je obuhvaćen širom zonom uticaja HE „Rekovići“.

Ukoliko bi se na reci Lim izgradile prostornim planom predviđene HE „Brodarevo 1“ i

HE „Brodarevo 2“, reka Lim bi dužinom toka od Brodareva do Priboja bila fragmentisana pet

puta (uzimajući u obzir već izgrađene HE „Bistrica“ i „Potpeć“, kao i HE „Rekovići“ koja je

u izgradnji), što bi imalo veoma negativne posledice po zajednicu riba.

3.2.3.3. Crni Rzav

Rezultati analize ihtiofaune reke Crni Rzav prikazani su u Tabeli 40. Na istraživanim

lokalitetima zabeleženo je ukupno četiri vrste: B. balcanicus (potočna mrena), A. bipunctatus

(dvopruga ukljeva), Phoxinus phoxinus (pijor) i S. cephalus (klen).

Tabela 40. Kvalitativno-kvantitativni analiza zajednice riba reke Crni Rzav (lokaliteti CR1, CR2 i

CR3)

Lokalitet Riblja vrsta N/uzorak N/km N% Biomasa W%

Lokalitet Riblja

vrsta

Uzrasne klase % W

kg/km

Realna

produkcija

kg/km

Potencijalna

produkcija

kg/km

0+ 1+ 2+ 3+ 4+

L2 Barbus

balcanicus

50 50 / / / 1,9 1,18 9,77

Gobio gobio 100 / / / / 0,63 / 3,24

Barbatula

barbatula

100 / / / / 0,03 / 0,15

Chondrostoma

nasus

100 / / / / 0,1 / 0,51

Squalius

cephalus

42,11 26,31 31,58 / / 9,22 6,97 47,4

Carassius

gibelio

76,47 23,53 / / / 1,24 0,93 6,37

Pseudorasbora

parva

100 / / / / 0,005 / 0,03

Ukupno 13,13 9,33 67,5

(g)

W/uzorak

CR1 Barbus balcanicus 6 120 9,38 111 2,22


Alburnoides

bipunctatus

27 540 42,18 207 25,18

Phoxinus phoxinus 12 240 18,75 48 18,75

Ukupno 64 1280 100 882 100

Lokalitet Riblja vrsta N/uzorak N/km N% Biomasa

(g)

W/uzorak

W%

CR2 Barbus balcanicus 38 760 55,89 548 66,20


Alburnoides

bipunctatus

27 540 17,02 141 17,02


Ukupno 68 1360 100 828 100

Lokalitet

CR3

Riblja vrsta N/uzorak N/km N% Biomasa

(g)

W/uzorak

W%

Barbus balcanicus 4 80 22,22 8 15,24

Phoxinus phoxinus 9 180 50 37 66,67

Alburnoides

bipunctatus

5 50 27,78 7,5 18,09

Ukupno 18 310 100 52,5 100

Na istraživanom lokalitetu CR1 dominirale su A. bipunctatus i S. cephalus (Slika 65). Na

lokalitetu CR2 dominantne vrste bile su B. balcanicus (Slika 66) i A. bipunctatus. Barbus

balcanicus živi u brzim i hladnim vodama sa peskovitim dnom. Hrani se faunom dna, retko

algama (Kottelat & Freyhof, 2007). Adultni primerci se hrane ikrom drugih riba. Migrira

uzvodno u gornje delove reka u kojima se mresti u periodu od maja do jula na kamenitom

dnu (Simonović, 2001). Na lokalitetu CR3 dominantna vrsta bila je Ph. phoxinus (Slika 67),

koja nastanjuje bistre, hladne reke, i potoke s peščanim i šljunkovitim dnom. Gotovo uvek se

sreće u velikim jatima (Simonović, 2001). Sve dominantne vrste su predstavnici zajednice

srednjeg ritrona brdsko-planinskih reka (Simić i Simić, 2012).

Slika 65. Squalius cephalus (klen)

Slika 66. Barbus balcanicus (potočna mrena)

Slika 67. Phoxinus phoxinus (pijor)

Rezultati analize populacione strukture ihtiofaune reke Crni Rzav (uzrasne klase riba,

biomasa kg/km rečnog toka, realna i potencijalna produkcija) prikazani su u Tabeli 41.

Tabela 41. Uzrasne klase, biomasa kg/km, realna i potencijalna produkcija ihtiofaune reke Crni Rzav


kg/km

Realna

produkc

-ija

kg/km

Potencija-

lna

produkcija

kg/km

0+ 1+ 2+ 3+ 4+

CR1 Barbus

balcanicus 55,55 44,45 / / / 2,22 0,4 2,02

Squalius

cephalus 21,05 36,84 42,11 / / 9,12 3,43 8,32

Alburnoides

bipunctatus 50 50 / / / 4,14 1,7 3,78

Phoxinus

phoxinus 50 50 / / / 0,94 0,9 0,86

Ukupno 16,43 6,43 15

Lokalitet Riblja vrsta 0+ 1+ 2+ 3+ 4+

W

kg/km

Realna

produkc

-ija

kg/km

Potencija-

lna

produkcija

kg/km

CR2 Barbus

balcanicus 36,84 57,89 5,26 / / 10,96 11,6 19,1

Squalius

cephalus / 50 50 / / 2,7 0,46 4,75

Alburnoides 96,3 3,7 / / / 0,46 1,11 0,8

bipunctatus

Phoxinus

phoxinus / 109 / / / 0,08 / 0,14

Ukupno 14,2 13,17 25

Lokalitet Riblja vrsta Uzrasne klase W

kg/km

Realna

produkci

-ja

kg/km

Potencija-

lna

produkcija

kg/km

CR3

0+ 1+ 2+ 3+ 4+

Barbus

balcanicus 75 25 / / / 0,16 0,13 3,35

Phoxinus

phoxinus 22,23 77,77 / / / 0,74 0,5 15,5

Alburnoides

bipunctatus 100 / / / / 0,15 / 3,14

Ukupno 1,05 0,63 22

Najveća biomasa ihtiofaune reke Crni Rzav zabeležena je na lokalitetu CR1, dok je

najmanja biomasa zabeležena na lokalitetu CR3. Odnos realne i potencijalne produkcije

ihtiofaune na lokalitetima CR1 i CR2 bio je umeren, dok je na lokalitetu CR3 bio nepovoljan.

Drastičan pad biomase i ihtioprodukcije, zabeležen na lokalitetu CR3, direktna je posledica

fragmentacije staništa, izmene hidromorfoloških karakteristika toka reke, konstrukcije

neadekvatne riblje staze i promenljivog vodostaja.


Rezultati analize ihtiofaune reke Prištavice prikazani su u Tabeli 42. Na istraživanim

lokalitetima zabeleženo je ukupno četiri vrste: Salmo trutta (potočna pastrmka), B.

balcanicus (potočna mrena), Ph. phoxinus (pijor) i Oncorhynchus mykiss (kalifornijska

pastrmka). Oncorhynchus mykiss je alohtona vrsta u vodama Srbije (Simonović, 2001) i reka

Prištavica ne predstavlja njeno prirodno stanište, tako da je verovatno u nju dospela iz

ribnjaka koji se nalazi uzvodno od lokaliteta P1.

Tabela 42. Kvalitativno-kvantitativni analiza zajednice riba reke Prištavice (lokaliteti P1, P3 i P4)


(g)

W/uzorak

W%

P1 Salmo trutta 24 480 63,85 1169,2 91,02



Ukupno 38 760 100 1283,2 100


(g)

W/uzorak

W%

P3 Salmo trutta 14 280 82,35 1307 71,15

Oncorhynchus

mykiss

3 60 17,65 530 28,85

Ukupno 17 340 100 1837 100

Lokalitet

P4

Riblja vrsta N/uzorak N/km N% Biomasa

(g)

W/uzorak

W%

Salmo trutta 4 80 44,45 46 25,7


Ukupno 9 180 100 179 100

Na lokalitetu P1 dominantne vrste bile su S. trutta (Slika 68) i Ph. phoxinus. Na lokalitetu

P3 dominantna vrsta bila je S. trutta, dok je na lokalitetu P4 dominantna vrsta bila B.

balcanicus. Zajednica ihtiofaune reke Prištavice odgovara srednjem ritronu brdsko-planinskih

reka (Simić i Simić, 2012). Primetan je pad biomase ihtiofaune na lokalitetu P1 u odnosu na

lokalitet P3.

Slika 68. Salmo trutta (potočna pastrmka)

Rezultati analize populacione strukture ihtiofaune reke Prištavice (uzrasne klase riba,


Tabela 43. Uzrasne klase, biomasa kg/km, realna i potencijalna produkcija ihtiofaune reke Prištavice

(lokaliteti P1, P3 i P4)


kg/km

Realna

produkcija

kg/km

Potencijalna

produkcija

kg/km 0+ 1+ 2+ 3+ 4+

P1 Salmo trutta 12,5 79,16 8,34 / / 23,38 24,3 20,5

Barbus

balcanicus

50 50 / / / 1,76 0,77 1,5

Phoxinus

phoxinus

72,7

2

27,18 / / / 0,52 0,22 0,45

Ukupno 25,66 25,29 22,5

Lokalitet Riblja vrsta 0+ 1+ 2+ 3+ 4+ W

kg/km

Realna

produkcija

kg/km

Potencijalna

produkcija

kg/km

P3 Salmo trutta 35,7 7,14 57,15 / / 26,14 18,2 16

Oncorhynchus

mykiss

/ 75 25 / / 10,6 11,66 6,5

Ukupno 36,74 29,86 22,5


kg/km

Realna

produkcija

kg/km

Potencijalna

produkcija

kg/km

P4 Salmo trutta 25 75 / / / 0,92 0,57 5,78

Barbus

balcanicus

40 20 40 / / 2,66 2,02 16,35

Ukupno 3,58 2,59 22,5

Odnos realne i potencijalne produkcije ihtiofaune reke Prištavice na lokalitetima P1 i P3

bio je povoljan, dok je na lokalitetu P4 ocenjen kao nepovoljan. Primetan je pad biomase i

realne produkcije riba na lokalitetu P1 u odnosu na lokalitet P3, ali ne drastično kao kada se

uporede biomasa i realna produkcija riba lokaliteta P1 i P4. Iako je populacija ihtiofaune, u

kojoj je dominirala potočna pastrmka na lokalitetima P1 i P3 bila stabilna, trebalo bi u

budućnosti sprovoditi monitoring i pratiti promene staništa i zajednice riba.


Rezultati analize ihtiofaune reke Veliki Rzav prikazani su u Tabeli 44. Na istraživanim

lokalitetima zabeleženo je ukupno sedam vrsta: S. trutta (potočna pastrmka), B. balcanicus

(potočna mrena), A. bipunctatus (dvopruga ukljeva), Cottus gobio (peš), Ph. phoxinus (pijor),

S. cephalus (klen) i B. barbatula (brkica).

Tabela 44. Kvalitativno-kvantitativni analiza zajednice riba reke Veliki Rzav (lokaliteti VR1 i VR2)


W/uzorak

W%

VR1 Salmo trutta 17 340 50 1391 72,56


Cottus gobio 5 100 14,7 60 3,13


Alburnoides bipunctatus 1 20 17,64 6 0,31

Ukupno 34 680 100 1917 100


W/uzorak

W%

VR2 Salmo trutta 7 100 5,98 104 7,37


Alburnoides bipunctatus 73 104 62,4 315 22,3




Ukupno 117 732 100 1412 100

Na istraživanim lokalitetima dominirale su vrste riba karakteristične za zajednicu srednjeg

ritrona reka. Na lokalitetu VR1 dominantna vrsta bila je S. trutta, čija je biomasa u uzorku

iznosila više od 2/3 ukupne biomase jedinki. Salmo trutta je litofilna vrsta koja se

razmnožava na šljunkovitom dnu reka, a jaja polaže ispod kamenja i ne vodi brigu o

potomstvu (Simić i Simić, 2012; Simonović, 2001). Period mresta potočne pastrmke je od

oktobra do marta (Simić i Simić, 2012). Juvenilne jedinke se hrane faunom dna i

beskičmenjacima, dok za adulte Cottus gobio (peš) predstavlja plen i najčešći obrok.

Salmo trutta prema IUCN kategorizaciji spada u najmanje zabrinjavajuće vrste kojima

preti opasnost (eng. LC, Least Concern) (IUCN, 2020). Prema Simonoviću (2001), status

http://www.iucnredlist.org/

ugroženosti u Srbiji poklapa se sa statusom IUCN kategorizacije. Prema Pravilniku

(„Službeni glasnik RS“, br. 5/2010, 47/2011, 32/2016, 98/2016), Prilog II, S. trutta je

zaštićena vrsta čiji su status i režim zaštite regulisani propisima ribarstva.

Na lokalitetu VR2 u pogledu brojnosti dominirala je vrsta A. bipunctatus, dok je najveća

biomasa zabeležena kod vrste S. cephalus.

Rezultati analize populacione strukture ihtiofaune reke Veliki Rzav (uzrasne klase riba,

biomasa kg/km rečnog toka, realna i potencijalna produkcija) prikazani su u Tabelama 45 i

46.

Tabela 45. Uzrasne klase riba, biomasa kg/km, realna i potencijalna produkcija ihtiofaune reke Veliki

Rzav (lokalitet VR1)


kg/km

Realna

produkcija

kg/km

Potencijal-

na

produkcija

kg/km

0+ 1+ 2+ 3+ 4+

VR1 Salmo trutta 11,76 35,29 23,52 29,41 / 27,83 16,5 23,98

Barbus

balcanicus

12,5 12,5 75 / / 8,4 5,27 7,24

Alburnoides

bipunctatus

/ 100 / / / 0,12 / 0,1

Cottus .gobio / 100 / / / 1,2 / 1,03

Phoxinus

phoxinus

/ 100 / / / 0,18 / 0,15

Ukupno 37,73 21,77 32,5

Tabela 46. Uzrasne klase riba, biomasa kg/km, realna i potencijalna produkcija ihtiofaune reke Veliki

Rzav (lokalitet VR2)


kg/km

Realna

produkcija

kg/km

Potencijalna

produkcija

kg/km

0+ 1+ 2+ 3+ 4+

VR2 Salmo trutta 71,43 28,57 / / / 1,49 1,43 1,84

Barbus

balcanicus

40 60 / / / 2,43 0,77 3

Alburnoides

bipunctatus

56,16 43,83 / / / 4,5 1,5 5,56

Phoxinus

phoxinus

100 / / / / 0,48 / 0,59

Barbatula

barbatula

75 25 / / / 0,1 0,07 0,12

Squalius

cephalus

37,5 12,5 50 / / 11,22 6,76 13,87

Ukupno 20,22 10,23 25

Odnos realne i potencijalne produkcije ihtiofaune na oba istraživana lokaliteta bio je

umeren. Istraživani lokaliteti obuhvaćeni su prostornim planom za izgradnju MHE „Visoka“,

čija izgradnja bi se negativno odrazila na stabilnost zajednice riba.


Rezultati analize ihtiofaune Ivanjičke Moravice prikazani su u Tabeli 47. Na istraživanim

lokalitetima zabeleženo je ukupno 11 vrsta: S. trutta (potočna pastrmka), Barbus barbus

(rečna mrena), B. balcanicus (potočna mrena), A.s bipunctatus (dvopruga ukljeva), G. gobio

(krkuša), Romanogobio kesslerii (govedarka), B. barbatula (brkica), Cobitis taenia (vijun), S.

cephalus (klen), Ch. nasus (skobalj) i O. mykiss (kalifornijska pastrmka).

Tabela 47. Kvalitativno-kvantitativni analiza zajednice riba Ivanjičke Moravice (lokaliteti IM2, IM3 i

IM4)


(g)

W/uzorak

W%

IM2 Alburnoides

bipunctatus

33 660 70,21 225 37,3

Salmo trutta 2 40 4,26 66 10,94

Squalius cephalus 1 20 2,13 44,2 7,33


Ukupno 47 940 100 603,2 100


(g)

W/uzorak

W%

IM3

(2017)

Barbus balcanicus 44 880 59,46 839 79

Alburnoides

bipunctatus

24 480 32,43 162 15,25

Cobitis taenia 4 80 9,09 16 1,5



Ukupno 74 1480 100 1062 100


(g)

W/uzorak

W%

IM3

(2019)


Alburnoides

bipunctatus

85 850 75,89 654 44,31

Gobio gobio 6 60 5,36 60 4,06


Ukupno 112 1120 100 1476 100


(g)

W/uzorak

W%

IM4 Squalius cephalus 44 880 32,12 2664 56,9

Barbus balcanicus 51 1020 37,23 1173 25

Gobio gobio 4 80 2,92 58 1,24

Alburnoides

bipunctatus

25 50 18, 25 182 3,89

Salmo trutta 1 20 0,73 261 5,58

Oncorhynchus

mykiss

1 20 0,73 134 2,87

Barbus barbus 1 20 0,73 68 1,45

Chondrostoma 1 20 0,73 98 2,09

nasus

Cobitis taenia 6 120 4,38 36 0,77

Romanogobio

kesslerii

3 60 2,18 9 0,06

Ukupno 137 2290 100 4677 100

Najveća raznovrsnost, biomasa i brojnost vrsta uočena je na lokalitetu IM4. Na svim

istraživanim lokalitetima dominirale su ciprinidne vrste i to A. bipunctatus, B. balcanicus i S.

cephalus. Ove vrste su predstavnici zajednice srednjeg i donjeg ritrona, a veoma su brojne u

srednjim i donjim tokovima reka (Simić i Simić, 2012). Lokaliteti IM2 i IM4 obuhvaćeni su

širom zonom uticaja MHE „Brusnik“. Obzirom da je izgradnja MHE „Brusnik“ počela 2018.

godine, podaci o ihtiofauni lokaliteta IM2 i IM4 će nam značiti kao uvid u diverzitet i

strukturu zajednice riba (originalno ili nulto stanje populacije) na staništu bez uticaja

degradacije i fragmentacije, sedimentacionog zagađenja i sl. Na istraživanim lokalitetima

IM3 i IM4 zabeleženo je prisustvo strogo zaštićene vrste C. taenia, dok je na lokalitetu IM4

takođe zabeleženo prisustvo strogo zaštićene vrste R. kesslerii.

Cobitis taenia, prema IUCN kategorizaciji, spada u najmanje zabrinjavajuće vrste kojima



(„Službeni glasnik RS“, br. 5/2010, 47/2011, 32/2016, 98/2016), Prilog I, C. taenia je strogo

zaštićena vrsta riba. Članom 4. prethodno pomenutog Pravilnika zabranjeno je uništavanje i

sprovođenje svih aktivnosti koje mogu ugroziti divlje vrste i njihova staništa.

Romanogobio kesslerii, prema IUCN kategorizaciji, spada u najmanje zabrinjavajuće

vrste kojima preti opasnost (eng. LC, Least Concern) (IUCN, 2020). Prema Simonoviću

(2001), status ugroženosti u Srbiji je DD (eng. data deficient). Prema Pravilniku („Službeni

glasnik RS“, br. 5/2010, 47/2011, 32/2016, 98/2016), Prilog I, R. kesslerii je strogo zaštićena

vrsta riba. Članom 4. prethodno pomenutog Pravilnika zabranjeno je uništavanje i


Rezultati analize populacione strukture ihtiofaune Ivanjičke Moravice (uzrasne klase riba,


Tabela 48. Uzrasne klase, biomasa kg/km, realna i potencijalna produkcija ihtiofaune reke Ivanjičke

Moravice (IM2, IM3 i IM4)


kg/km

Realna

produkcija

kg/km

Potencijalna

produkcija

kg/km 0+ 1+ 2+ 3+ 4+

IM2 Alburnoides

bipunctatus 45,45 45,45 9,1 / / 4,5 2,8 13,14

Salmo trutta / 100 / / / 1,32 / 3,85

Squalius

cephalus / 100 / / / 0,8 / 2,33

Barbus

balcanicus 72,72 9,1 18,18 / / 5,36 1,83 15,66

Ukupno 11,98 4,63 35

Lokalitet Riblja vrsta 0+ 1+ 2+ 3+ 4+ Biomasa Realna Potencijalna



kg/km produkcija

kg/km

produkcija

kg/km

IM3

(2017)

Barbus

balcanicus / 44,72 52,28 / / 16,78 8,39 26,53

Alburnoides

bipunctatus 58,33 37,5 4,17 / / 3,24 2,61 5,12

Cobitis

taenia / 100 / / / 0,32 / 0,5

Barbatula

barbatula / 100 / / / 0,14 / 0,22

Squalius

cephalus / 100 / / / 0,07 / 0,1

Ukupno 20,55 11 32,5


kg/km

Realna

produkcija

kg/km

Potencijalna

produkcija

kg/km

IM3

(2019)

Barbus

balcanicus 56,25 6,25 37,25 / / 7,2 9,78 15,85

Alburnoides

bipunctatus 43,53 56,47 / / / 6,54 2,16 14,4

Gobio gobio 83,33 17,67 / / / 0,6 0,55 1,32

Barbatula

barbatula 20 80 / / / 0,42 0,6 0,92

Ukupno 14,76 13,09 32,5

Lokalitet

IM4

Riblja vrsta 0+ 1+ 2+ 3+ 4+ W

kg/km

Realna

produkcija

kg/km

Potencijalna

produkcija

kg/km

Squalius

cephalus

59,1 15,9 25 / / 53,28 21,03 19,9

Barbus

balcanicus

54,9 31,37 13,73 / / 23,46 11,07 8,7

Gobio gobio 50 25 25 / / 1,16 0,16 0,43

Alburnoides

bipunctatus

44 52 4 / / 3,64 1,14 1,36

Salmo trutta / 100 / / / 5,2 / 1,94

O. mykiss 100 / / / / 2,68 / 1

Barbus

barbus

/ 100 / / / 1,36 / 0,5

C. nasus / 100 / / / 1,96 / 0,73

C. taenia 100 / / / / 0,72 / 0,27

R. kesslerii 100 / / / / 0,18 / 0,06

Ukupno 93,64 33,4 35

Najmanja biomasa ihtiofaune zabeležena je na lokalitetu IM2. Na lokalitetu IM2 i IM3

odnos realne i potencijalne produkcije bio je nepovoljan, dok je na lokalitetu IM4 bio

povoljan. Između istraživanih lokaliteta IM2 i IM4 nalazi se brana MHE „Brusnik“, čiji je

uticaj potrebno dodatno ispitati, obzirom da su za analizu ihtiofaune korišćeni podaci iz

prethodnih perioda istraživanja Centra za ribarstvo i konzervaciju biodiverziteta kopnenih

voda – Akvarijum, Prirodno-matematičkog fakulteta u Kragujevcu.

3.2.3.7. Mlava

Rezultati analize ihtiofaune reke Mlave prikazani su u Tabeli 49. Na istraživanim

lokalitetima zabeleženo je ukupno šest vrsta: S. trutta (potočna pastrmka), C. gobio (peš), B.

balcanicus (potočna mrena), A. bipunctatus (dvopruga ukljeva), S. cephalus (klen) i Ch.

nasus (skobalj).

Tabela 49. Kvalitativno-kvantitativna analiza zajednice riba reke Mlave (lokaliteti M1, M2 i M3)


(g)

W/uzorak

W%

M1 Salmo trutta 5 100 55,56 672 92,69

Cottus gobio 2 40 22,22 23 3,42

Barbus

balcanicus

1 20 11,11 23 3,42

Alburnoides

bipunctatus

1 20 11,11 7 0,47

Ukupno 9 180 100 725 100


(g)

W/uzorak

W%

M2 Salmo trutta 6 120 37,5 455 17,47

Barbus

balcanicus

5 100 31,25 180 6,9

Alburnoides

bipunctatus

1 20 6,25 10 0,38

Squalius

cephalus

1 20 6,25 90 3,45

Chondrostoma

nasus

3 60 18,75 2033 78,01

Ukupno 15 320 100 2606 100


(g)

W/uzorak

W%

M3 Barbus

balcanicus

14 280 32,56 708 g 87,19

Alburnoides

bipunctatus

28 560 65,11 88 g 10,84

Squalius

cephalus

1 20 2,33 16 g 1,97

Ukupno 43 860 100 812 g 100

U periodu istraživanja, na lokalitetu M1 dominirale su S. trutta i C. gobio (Slika 69).

Posmatrajući dominantne vrste u uzorku ova zona reke odgovara gornjem ritronu (Simić i

Simić, 2012).

Cottus gobio, prema IUCN kategorizaciji, spada u najmanje zabrinjavajuće vrste kojima




(„Službeni glasnik RS“, br. 5/2010, 47/2011, 32/2016, 98/2016), Prilog I, C. gobio je strogo

zaštićena vrsta ribe. Članom 4. prethodno pomenutog Pravilnika zabranjeno je uništavanje i


Slika 69. Cottus gobio (peš)

Na lokalitetu M2 dominirale su S. trutta i B. balcanicus, dok je najveću biomasu u uzorku

imala vrsta Ch. nasus (Slika 70). Glavni izvor hrane za Ch. nasus predstavlja bogata fauna

dna i velika brojnost zelene alge Cladophora glomerata, čije su makroskopske agregacije

zabeležene duž Ribarsko-gornjačke klisure, a posebno na lokalitetu M3. Ovaj deo toka Mlave

u pogledu dominantnih vrsta, kao i učešća drugih vrsta riba, posebno A. bipunctatus,

odgovara srednjem ritronu.

Slika 70. Chondrostoma nasus (skobalj)

Na istraživanom lokalitetu M3 dominantne vrste bile su A. bipunctatus i B. balcanicus.

Na istraživanom lokalitetu sa obale reke uočene su jedinke S. trutta i Ch. nasus.

U Ribarsko-gornjačkoj klisuri za sada postoji jedna MHE „Krepoljin“ koja se nalazi

između lokaliteta M2 i M3 i određeno vreme je bila operativna, pa je njen rad zaustavljen. U

gornjem toku reke Mlave planirana je i izgradnja MHE „Kozji grb“.

Rezultati analize populacione strukture ihtiofaune reke Mlave (uzrasne klase riba,

biomasa kg/km rečnog toka, realna i potencijalna produkcija) prikazani su u Tabelama 50, 51

i 52.

Tabela 50. Uzrasne klase riba, biomasa kg/km, realna i potencijalna produkcija ihtiofaune reke Mlave

(lokalitet M1)

Lokalitet Riblja vrsta Uzrasne klase riba % W

kg/km

Realna

produkcija

kg/km

Potencijalna

produkcija

kg/km

0+ 1+ 2+ 3+ 4+

M1 Salmo trutta / 40 40 20 / 13,4 6,67 16,68

Cottus gobio / 50 50 / / 0,46 0,43 0,57

Barbus

balcanicus

/ 100 / / / 0,46 / 0,57

Alburnoides

bipunctatus

100 / / / / 0,14 / 0,17

Ukupno 14,46 7,1 12,5


(lokalitet M2)

Lokalitet Riblja vrsta Uzrasne klase riba % W

kg/km

Realna

produkcija

kg/km

Potencija-

lna

produkcija

kg/km

0+ 1+ 2+ 3+ 4+

M2 Salmo trutta / 83,

33

17,

67

/ / 9,1 1,22 2,17

Barbus

balcanicus

20 60 20 / / 3,6 3,16 0,85

Alburnoides

bipunctatus

/ 100 / / / 0,2 / 0,05

Squalius

cephalus

/ / 100 / / 1,8 / 0,43

Chondrostoma

nasus

/ / / 66,

67

33,

33

40,66 5,1 9,7

Ukupno 55,36 9,5 13,2


(lokalitet M3)


kg/km

Realna

produkcija

kg/km

Potencijalna

produkcija

kg/km 0+ 1+ 2+ 3+ 4+

M3 Barbus

balcanicus

14,28 35,72 50 / / 14,16 7,5 13

Alburnoides

bipunctatus

96,43 3,57 / / / 1,76 0,8 1,6

Squalius

cephalus

100 / / / / 0,32 / 0,3

Ukupno 16,24 8,3 15

Najveća biomasa ihtiofune zabeležena je na lokalitetu M2. Na svim istraživanim

lokalitetima odnos primarne i potencijalne produkcije ihtiofaune bio je umeren.

3.2.3.8. Resava

Rezultati analize ihtiofaune reke Resave iz avgusta meseca 2020. godine prikazani su u

Tabeli 53. Na istraživanim lokalitetima zabeležene su ukupno dve vrste: S. trutta (potočna

pastrmka) i C. gobio (peš).

Tabela 53. Kvalitativno-kvantitativna analiza zajednice riba reke Resave (lokaliteti R1 i R2, 2020.

godine)


W/uzorak

W%

R1 Salmo trutta 11 550 100 702 100

Ukupno 11 550 100 702 100


W/uzorak

W%

R2 Salmo trutta 2 100 40 39 59,1

Cottus gobio 3 150 60 27 40,9

Ukupno 5 250 100 66 100

Na istraživanom lokalitetu R1 jedina zabeležena vrsta bila je S. trutta. Na lokalitetu R2

zabeleženo je prisustvo obe prethodno pomenute vrste, koje su predstavnici gornjeg ritrona

(Simić i Simić, 2012). U pogledu brojnosti, vrsta C. gobio je dominirala u odnosu na vrstu S.

trutta. Primetan je značajan pad biomase na lokalitetu R2 u odnosu na lokalitet R1.

Rezultati analize ihtiofaune reke Resave iz 2020. godine (uzrasne klase riba, biomasa

kg/km rečnog toka, realna i potencijalna produkcija) prikazani su u Tabeli 54.

Tabela 54. Uzrasne klase riba, biomasa kg/km, realna i potencijalna produkcija ihtiofaune reke

Resave (lokaliteti R1 i R2)

Lokalitet Riblja

vrsta

Uzrasne klase % W

kg/km

Realna

produkcija

kg/km

Potencijalna

produkcija

kg/km 0+ 1+ 2+ 3+ 4+

R1 Salmo

trutta 54,55 27,27 18,18 / / 35,1 19,27 20

Ukupno 35,1 19,27 20

Lokalitet Riblja

vrsta Uzrasne klase% W

kg/km

Realna

produkcija

kg/km

Potencijalna

produkcija

kg/km R2 0+ 1+ 2+ 3+ 4+

Salmo

trutta 50 50 / / / 0,78 0,74 10,34

Cottus

gobio 33,33 66,67 / / / 0,54 0,33 7,16

Ukupno 1,32 1,07 17,5

Na istraživanim lokalitetima uočena je značajna razlika u biomasi, realnoj i potencijalnoj

produkciji ihtiofaune. Odnos realne i potencijalne produkcije na lokalitetu R1 je bio povoljan,

dok je na lokalitetu R2 bio nepovoljan.

Rezultati analize ihtiofaune gornjeg toka reke Resave iz maja meseca 2003. oktobra

meseca 2016. godine na lokalitetu R1 prikazani su u Tabeli 55.

Tabela 55. Kvalitativno-kvantitativna analiza zajednice riba reke Resave (lokalitet R1 iz 2003. i 2016.

godine)


W/uzorak

W%

R1

(2003) Salmo trutta 13 260 100 380 100

Ukupno 13 260 100 380 100


W/uzorak

W%

R1

(2016) Salmo trutta 20 400 100 778 100

Ukupno 20 400 100 778 100

Jedina zabeležena vrsta na istraživanom lokalitetu R1 bila je S. trutta. Veća brojnost i

biomasa S. trutta zabeležena je 2016. godine.

Rezultati analize ihtiofaune reke Resave iz 2003. i 2016. godine (uzrasne klase riba,


Tabela 56. Uzrasne klase riba, biomasa kg/km, realna i potencijalna produkcija ihtiofaune reke

Resave (lokalitet R1 2003. i 2016. godina)

Lokalitet Riblja

vrsta

Uzrasne klase % W

kg/km

Realna

produkcija

kg/km

Potencijalna

produkcija kg/km 0+ 1+ 2+ 3+ 4+

R1

(2003)

Salmo

trutta 92,3 7,7 / / / 7,6 4,4 22

Ukupno 7,6 4,4 22

Lokalitet Riblja

vrsta Uzrasne klase % W

kg/km

Realna

produkcija

kg/km

Potencijalna

produkcija kg/km R1

(2016)

0+ 1+ 2+ 3+ 4+

Salmo

trutta 55 40 5 / / 15.5 10,8 22

Ukupno 15,5 10,8 22

Na istraživanom lokalitetu R1 2003. godine biomasa i realna produkcija ihtiofaune bila je

manja u odnosu na podatke dobijene tokom 2016. godine. Odnos realne i potencijalne

produkcije bio je nepovoljan 2003. godine, dok je 2016. godine bio umeren.

3.2.3.9. Jelašnica

Rezultati analize ihtiofaune reke Jelašnice prikazani su u Tabelama 57 i 58. Na

istraživanim lokalitetima zabeležene su ukupno dve vrste: S. trutta (potočna pastrmka) i B.

balcanicus (potočna mrena).

Tabela 57. Kvalitativno-kvantitativna analiza zajednice riba reke Jelašnice (modifikovano prema

Simić i sar., 2019)

Lokalitet Riblja vrsta N/uzorak N/km N%

J1

(jun)

Salmo trutta 3 30 77

Barbus balcanicus 10 100 23

Ukupno 13 130 100


J1

(avgust)

Salmo trutta 3 30 20

Barbus balcanicus 12 120 80

Ukupno 15 150 100


J2

(jun)

Salmo trutta – 1 10 5,89

Barbus balcanicus 16 160 94,1

Ukupno 17 170 100


J2

(avgust)

Salmo trutta 6 60 35,3

Barbus balcanicus 11 160 64,7

Ukupno 17 220 100

Tabela 58. Uzrasna struktura ihtiofaune Jelašničke reke (modifikovano prema Simić i sar. 2019)

Uzrasna struktura Salmo truta

Godište N/km % LS srednje (cm)

0+ 2 50 5,4

≥ 3+ 2 50 23,1

Uzrasna i polna struktura vrste Barbus balcanicus

Godište N/km % LS srednje (cm)

0+ Zabeleženo prisustvo

≤ 2+ 120 92,3 11,49

≥ 3+ 10 7,69 21,75

Kvalitativno-kvantitativni podaci ihtiofaune Jelašničke reke dobijeni tokom jula i avgusta

meseca 2019. godine, upotrebljeni su za izračunavanje biomase ihtiofaune po km rečnog toka

i ihtioprodukcije. Rezultati su prikazani u Tabeli 59.

Tabela 59. Biomasa kg/km, realna i potencijalna produkcija ihtiofaune Jelašničke reke (modifikovano

prema Simić i sar., 2019)

Riblja

vrsta

Lokalitet: J1 (jun) Lokalitet: J1 (avgust)

W kg/km Realna

produkcija

(kg/km)

Potencijalna

produkcija

(kg/km)

W kg/km Realna

produkcija

(kg/km)

Potencijalna

produkcija

(kg/km)

Barbus

balcanicus 2,02 1,03 25,25 6,74 9,22 37,88

Salmo 1,84 - 22,88 1,8 - 9,27

trutta

Ukupno 3,86 1,03 48 8,54 9,22 48

Riblja

vrsta

Lokalitet: J2 (jun) Lokalitet: J2 (avgust)

W kg/km Realna

produkcija

(kg/km)

Potencijalna

produkcija

(kg/km)

W kg/km Realna

produkcija

(kg/km)

Potencijalna

produkcija

(kg/km)

Barbus

balcanicus 3,65 - 40,93 2,11 - 43,09

Salmo

trutta 0,63 - 7,97 0,24 - 4,9

Ukupno 4,28 - 48 2,35 - 48

Biomasa jedinki bila je veća na lokalitetu J1. Odnos realne i potencijalne produkcije na

oba istraživana lokaliteta Jelašničke reke bio je nepovoljan. Realna produkcija izračunata je

samo kod vrste S. trutta i to jedino na lokalitetu J1.

3.2.3.10. Rupska reka

Rezultati analize ihtiofaune Rupske reke prikazani su u Tabelama 60-71. U periodu

istraživanja na delu Rupske reke koji je pod uticajem sistema izgrađenih MHE „Porečje“ i

„Lanište“, kao i planirane izgradnje MHE „Besko“, ali i šireg uzvodnog i nizvodnog

područja, zabeleženo je ukupno pet vrsta: B. balcanicus (potočna mrena), S. trutta (potočna

pastrmka) i S. cephalus (klen). Tokom istraživanja ihtiofaune Rupske reke 2013. godine

zabeležen je i P. phoxinus u pritoci pod nazivom Zelenički potok (Simić i sar., 2019).

Na svih istraživanim lokalitetima, u zoni šireg uticaja izgrađenih i planiranih MHE,

dominirale su potočna mrena i potočna pastrmka (Simić i sar., 2019).

Tabela 60. Kvalitativno-kvantitativna analiza zajednice riba Rupske reke na lokalitetima RP1 i RP2

(modifikovano prema Simić i sar., 2019)

Riblja

vrsta

Lokalitet RP1 Lokalitet RP2

N /uzorak N /km %N N/uzorak N/km W%

Barbus

balcanicus

1 10 4 1 10 5,88

Salmo

trutta

24 240 96 16 160 94,12

Ukupno 25 250 100 17 170 100

Tabela 61. Uzrasna struktura ihtiofaune Rupske reke - lokalitet RP1 (modifikovano prema Simić i

sar. 2019)

Lokalitet RP1 Uzrasna struktura potočne pastrmke i potočne mrene

Godište Salmo trutta (%) Barbus balcanicus (%)

0+ 19,1 -

1+ 33,3 -

2 + 20,8 100

≥ 3+ 8,33


sar. 2019)

Lokalitet RP2 Uzrasna struktura potočne pastrmke i potočne mrene


0+ 87,5 -

1+ - 100

2 + 12,5 -

≥ 3+ - -

Tabela 63. Biomasa kg/km, realna i potencijalna produkcija ihtiofaune Rupske reke (modifikovano


Riblja

vrsta

RP1 RP2

Biomasa

kg/km

Realna

produkcija

kg/km

Potencijalna

produkcija

kg/km

Biomasa

kg/km

Realna

produkcija

kg/km

Potencijalna

produkcija

kg/km

Barbus

balcanicus

0,32 - 0,96 0,17 - 3,14

Salmo

trutta

12,11 22,2 36,53 1,45 - 26,85

Ukupno 12,43 22,2 37,5 1,62 - 30

Na istraživanom lokalitetu RP1 odnos realne i potencijalne produkcije ihtiofaune bio je

umeren, dok je na istraživanom lokalitetu RP2 ocenjen kao nepovoljan. Realna produkcija B.

balcanicus nije izračunata zbog postojanja samo jedne uzrasne klase.

Tabela 64. Kvalitativno-kvantitativna analiza zajednice riba Rupske reke na RP3, RP4 i RP5

(modifikovano prema Simić i sar., 2019)

Riblja

vrsta

RP3 RP4 RP5

N

/uzorak

N

/km

N% N

/uzorak

N/km N% N/

uzorak

N/km N%

Barbus

balcanicus

9 90 30,00 2 20 5 24 240 72,2

Salmo

trutta

21 210 70,00 38 380 95 10 100 27,8

Ukupno 30 300 100 40 400 100 34 340 100


sar., 2019)


0+ 66,6 -

1+ 19,04 -

2 + 9,52 100

≥ 3+ 4,76 -


sar., 2019)


0+ 100 0

1+ 100

2 + 0

≥ 3+ 0


sar., 2019)


0+ 100 4,16

1+ 75

2 + 12,5

≥ 3+ 8,33



Riblja

vrsta

RP3 RP4 RP5

Bioma

sa

kg/km

Realna

produk

c.

kg/km

Poten.pr

od.

kg/km

Bioma

sa

kg/km

Realna

produk

c.

kg/km

Poten.pr

od.

kg/km

Bioma

sa

kg/km

Realna

produk

c.

kg/km

Poten.pr

od.

kg/km

Barbus

balcanic

us

3,69 - 14,1 0,36 - 9,64 7,86 11,13 26,91

Salmo

trutta

5,45 11,68 20,9 0,76 - 20,35 0,9 - 3,09

Ukupno 9,14 11,68 35 1,12 - 30 8,76 11,13 30

Odnos realne i potencijalne produkcije ni na jednom istraživanom lokalitetu nije bio

povoljan. Na lokalitetu RP4 i RP5 realna produkcija potočne pastrmke nije izračunata.

Tabela 69. Kvalitativno-kvantitativna analiza zajednice riba Rupske reke na RP6 i RP7 (modifikovano


Riblja vrsta RP6 RP7

N

/uzorak

N/km N% N/uzorak N/km %

Barbus

balcanicus

26 260 83,87 37 370 80.4

Salmo trutta 6 60 16,13 - - 0

Squalius

cephalus

- - - 1 10 2,17

Alburnoides

bipunctatus

- - - 7 70 15,2

Barbatula

barbatula

- - - 1 10 2,17

Ukupno 32 320 100 46 460 100

Tabela 70. Uzrasna struktura potočne pastrmke i potočne mrene na lokalitetu RP6 (modifikovano



0+ 66,66 11,53

1+ 65,38

2 + 19,23

≥ 3+ 33,33 7,69

Riblja vrsta Lokalitet RP6 Lokalitet RP7



Odnos realne i potencijalne produkcije ihtiofaune na lokalitetima RP6 i RP7 ocenjen je

kao nepovoljan. Za vrste S. cephalus, A. bipunctatus i B. barbatula realna produkcija nije

mogla biti izračunata zbog malog broja jedinki u uzorku.

Biomas

a kg/km

Realna

produkc.

kg/km

Poten.p

rod.

kg/km

Biomas

a kg/km

Realna

produkc.

kg/km

Poten.p

rod.

kg/km

Barbus

balcanicus

7,93 15,6 25,5 14,43 12,21 41,25

Salmo trutta 5,09 - 16,41 - - -

Squalius

cephalus

0,4 1,14

Alburnoides

bipuctatus

0,5 1,42

Barbatula

barbatula

0,06 0,17

Ukupno 13,02 15,6 42 15,39 44

Na osnovu svih iznetih podataka i razmatranja koja su prikazana u ovom Izveštaju, mogu

se doneti sledeći zaključci:

Istraživanja bentosnih algi na 15 lokaliteta u šest reka Zapadne Srbije (Bistrica, Lim,

Crni Rzav, Prištavica, Veliki Rzav i Ivanjička Moravica) i tri lokaliteta u dve reke Istočne

Srbije (Mlava i Resava) vršena su jednokratno jula i avgusta meseca 2020. godine. Lokaliteti

su izabrani u odnosu na poziciju planirane ili izgrađene hidroelektrane ili mini hidroelektrane

i uzorkovanje je vršeno uzvodno i nizvodno od vodozahvata, ili mašinske zgrade.

Prilikom uzorkovanja, situacija uočena na istraživanim lokalitetima je ukazivala na

karakterističnu zajednicu bentosnih algi za ovakav tip reka. Dominantna grupa algi na svim

istraživanim lokalitetima bile su silikatne alge (Bacillariophyta), što je uobičajeno za tekuće

ekosisteme. Dominacija bentosnih silikatnih algi je rezultat njihove velike adaptabilnosti na

promene variranja nivoa vode, pri čemu predstavnici nekih rodova mogu da opstanu i u

uslovima potpune suše, u trajanju od nekoliko dana. U periodu istraživanja količina vode u

rekama je bila dovoljna za razvoj bentosnih silikatnih algi, tako da su bile prisutne na

različitim mikrostaništima u mulju, pesku, a obrazovale su i prevlake na kamenju.

U reci Crni Rzav, na lokalitetu CR2 zabeležen je nešto niži vodostaj na pojedinim

segmentima reke i tu je uočeno da je biomasa algi bila veoma velika (makroskopske

agregacije silikatnih algi prekrivale su gotovo čitavo dno rečnog korita, a takođe i taluse

prisutnih makroalgi). Upravo na ovom lokalitetu primećen najveći negativan uticaj MHE,

smanjena količina vode koja je značajno uticala na promenu fizičkih i hemijskih uslova

sredine, na pojavu različitih mikrostaništa neuobičajenih za ovaj tip reke (plitki delovi toka,

sa ustajalom vodom), što se odrazilo na promenu u sastavu zajednice bentosnih algi (pojavili

su se nekarakteristični taksoni za ritronske reke, povećana je biomasa prisutnih taksona).

Promene nivoa vode mogu da utiču i na povećanje diverziteta, što ne mora nužno da znači i

bolji kvalitet vode. Naime, kao posledica promene nivoa vode, formiraju se različita stalna ili

privremena mikrostaništa na određenom segmentu reke. Osim lotičkih delova u kojima rastu

i razvijaju se reofilne vrste algi, nastaju i lentički delovi u vidu malih barica u udubljenjima

rečnog korita u kojima voda zaostaje i nakon smanjenog vodostaja. U ovakvim izolovanim

mikrostaništima masovno se razvijaju psamofilne ili pelofilne alge, adaptirane na slabo

strujanje vode. Do sličnih rezultata su došli u svojim istraživanjima Sabater i saradnici

(2017).

Na istraživanim lokalitetima duž izabranih reka zabeležene su i makroskopske

agregacije algi predstavnika razdela Cyanobacteria, Rhodophyta, Xanthophyta,

Bacillariophyta i Chlorophyta, od kojih je najčešće na kamenju nalažena končasta zelena alga

Cladophora glomerata (Chlorophyta).

Posebno značajni su nalazi strogo zaštićenih vrsta crvenih algi: Bangia atropurpurea

(lokalitet IM1 na Ivanjičkoj Moravici, lokaliteti R1 i R2 u reci Resavi), Paralemanea

annulata (na lokalitetima L1 i L2 u reci Lim) i P. catenata (na lokalitetu M1u reci Mlavi).

Ove vrste su u Srbiji zabeležene na relativno malom broju lokaliteta, stenovalentne su u

odnosu na veliki broj parametara životne sredine i dobri indikatori stabilnosti jednog

ekosistema. Stoga, svaka promena uslova životne sredine, izazvana antropogenom aktivnošću

(smanjenje protoicaja usled izgradnje MHE, kaptiranje izvora, krčenje šuma na obalama reka,

erozija, razvoj infrastrukture, otpadne vode, čvrst otpad, spiranje slivnog područja

atmosferskim padavinama i sl.) može dovesti do smanjenja brojnosti populacije crvenih algi

ili do njihovog potpunog nestanka sa tog staništa.

Članom 4. Pravilnika o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta

biljaka, životinja i gljiva, Prilog 1 („Službeni glasnik RS“, br. 5/2010, 47/2011, 32/2016,


ugroziti strogo zaštićene vrste i njihova staništa. Izgradnja MHE „Brusnik“ na Ivanjičkoj

Moravici preti da ugrozi stanište strogo zaštićene vrste B. atropurpurea na lokalitetu IM1,

dok će izgradnja HE „Brodarevo 1“ neminovno promeniti stanište strogo zaštićene vrste P.

annulata na lokalitetu L1 u reci Lim. Izgradnjom vodozahvata od tekućeg ekosistema nastaće

stajaći, doći će do promena uslova životne sredine (brzina vode, temperatura, kiseonik, pH,

koncentracija biogenih soli), što će usloviti nestanak ovih vrsta sa datih staništa. Izgradnja

HE „Rekovići“ preti da ugrozi opstanak ove strogo zaštićene vrste na lokalitetu L2, ukoliko

propisan biološki minimum vode ne bude ispuštan u rečno korito. Kako nema ranijih

literaturnih podataka o prisustvu i brojnosti populacije vrste B. atropurpurea na istraživanim

lokalitetima reke Resave (uzvodno i nizvodno od mašinske zgrade MHE „Lisine“), ne može

se donositi zaključak da li je izgradnja MHE uticala na ovu strogo zaštićenu vrstu.

Upoređujući kvalitativan sastav zajednice bentosnih algi uzvodno i nizvodno od

MHE, na istraživanim lokalitetima u periodu uzorkovanja uočeno je umereno do značajno

preklapanje u prisustvu i brojnosti identifikovanih taksona. Vrednosti Sorensenovog indeksa

sličnosti između izabranih lokaliteta istraživanih ekosistema su obuhvatale raspon od 0,31 do

0,72. Najmanja sličnost u kvalitativnom sastavu taksona zabeležena je na lokalitetima na

Crnom Rzavu (CR1 i CR2), što pre svega predstavlja posledicu razlike u samoj konfiguraciji

terena istraživanih lokaliteta, kao i ekoloških uslova na samim lokalitetima (razlika u podlozi,

temperaturi vode, pH, osunčanosti lokaliteta). Najveća sličnost u kvalitativnom sastavu

taksona zabeležena je u Limu, dok je u ostalim rekama preklapanje zabeleženih taksona bilo

umereno.

Istraživanja zajednica akvatičnih makrobeskičmenjaka vršena su na 17 lokaliteta

(osam reka), izabranih u odnosu na poziciju izgrađene ili planirane MHE (uzvodno i

nizvodno od vodozahvata ili mašinske zgrade) u cilju procene uticaja MHE na istraživane

ekosisteme i zajednice akvatičnih makrobeskičmenjaka u njima.

Podaci o strukturi bentocenoza i kvalitetu vode dobijeni su i na osnovu „AQEM“ baze

podataka i softerskog paketa „ASTERIX“, a u skladu sa Pravilnikom o parametrima

ekološkog i hemijskog statusa površinskih voda i parametrima hemijskog i kvantitativnog

statusa podzemnih voda („Službeni glasnik RS“, br. 74/11).

Kako ne postoje literaturni podaci o sastavu zajednice akvatičnih

makrobeskičmenjaka na mnogim istraživanim lokalitetima pre izgradnje MHE, nemoguće je

precizno doneti zaključak da li je izgradnja MHE uticala i u kojoj meri na sastav zajednice

ove grupe hidrobionata.

Podaci dobijeni analizom zajednice akvatičnih makrobeskičmenjaka sa pojedinih

istraživanih lokaliteta u zoni uticaja MHE (nizvodno/uzvodno od vodozahvata i

nizvodno/uzvodno od mašinske zgrade) ukazuju na zajednicu koja je zadržala povoljne

strukturne karakteristike. Povoljna struktura zajednice ukazuje na to da je u periodu

istraživanja, kao i u prethodnom periodu, na istraživanim lokalitetima nivo vode u rečnom

koritu bio povoljan. Na osnovu kvalitativno-kvantitativnog sastava zajednice akvatičnih

makrobeskičmenjaka na istraživanim lokalitetima u periodu uzorkovanja, uočeno je da je

uticajem MHE najviše pogođena reka Crni Rzav (lokaliteti CR2 i CR3). Na lokalitetu CR2,

prilikom jednokratnog istraživanja uočene su drastične promene staništa u smislu da je voda

je bila plitka, a primarna produkcija algi visoka, što je moglo uticati na smanjenje bogatstva,

brojnosti i biomase akvatičnih makrobeskičmenjaka. Na osnovu zatečene situacije, uočen je

drastičan pad diverziteta na lokalitetu CR3 što može biti posledica čestih promena nivoa

vode na istraživanom delu toka. Posebno treba naglasiti da je na pomenutim lokalitetima

2018. godine zabeleženo prisustvo potočnog raka (Austropotamobius torrentium), koji se

prema IUCN Crvenoj listi smatra ugroženom vrstom. Prilikom našeg jednokratnog

istraživanja potočni rak na području Semegnjeva (lokaliteti CR2 i CR3) nije uočen. Kako bi

populacija ugrožene vrste potočnog raka opstala, podatke o njegovom prisustvu treba uzeti

prilikom planiranja daljih aktivnosti. Članom 4. Pravilnika zabranjeno je korišćenje,

uništavanje i preduzimanje svih aktivnosti kojima se mogu ugroziti strogo zaštićene vrste i

njihova staništa.

Najveća sličnost u kvalitativno-kvantitativnom sastavu taksona, na osnovu kojih je

dobijena ocena ekološkog statusa, zabeležena je na lokalitetima reke Resave, Mlave, Crnog

Rzava i Ivanjičke Moravice. Male razlike u diverzitetu i biomasi između lokaliteta uzvodno i

nizvodno od brane MHE „Brusnik“ (lokaliteti IM2 i IM2) mogu se objasniti meterološkim

uslovima i vremenskim nepogodama koje su nekoliko dana pre uzorkovanja dovele do erozije

obala i povećanog nivoa vode na istraživanim lokalitetima. Na osnovu toga, ovo jednokratno

istraživanje nije bilo dovoljno za pravu procenu stanja, zbog čega je neophodno ponoviti

izlazak na teren i sakupljanje uzoraka u periodu niskih voda, kada ne postoje činioci koji bi

mogli uticati na kvalitet uzoraka (poplava, padavina ili suša).

Najvažniji ekološki parametri za ocenu ekološkog statusa Velikog Rzava, Resave i

Mlave ukazuju na dobar ekološki status. Veliki broj identifikovanih taksona na ovima

lokalitetima uglavnom je pripadao stenovalentnim, oksifilnim vrstama makrobeskičmenjaka

koje su prilagođene na veliku brzinu vode, relativno nisku temperaturu, kao i visoku

koncentraciju kiseonika (vrste iz grupe EPT i larvi Coleoptera). Prisustvo osetljivih taksona

ukazuje da je prilikom planiranja daljih aktivnosti na ovim rekama neophodno uzeti u obzir

rezultate istraživanja zajednice akvatičnih makrobeskičmenjaka.

Na istraživanim lokalitetima reke Lim, Bistrice i Prištavice, koji spadaju u osetljive

ekosisteme, uočeni su mnogobrojni intenzivni negativni antropogeni uticaji koji u velikoj

meri ugrožavaju i narušavaju staništa i kvalitet vode, što dovodi do promena u sastavu

zajednice bentosnih makrobeskičmenjaka. Posebno organsko zagadjenje uočeno je na reci

Prištavici, pre svega na lokalitetu P1, na šta nam ukazuje i velika procentualna zastupljenost

bioindikatorskih vrsta koji pripadaju alfa-mezosaprobnim vodama.

Istraživanja zajednice riba na dva lokaliteta i jednoj reci (Bistrica) Zapadne Srbije i

pet lokaliteta i dve reke (Mlava i Resava) Istočne Srbije vršena su jednokratno tokom jula i

avgusta meseca 2020. godine. Za potrebe Izveštaja korišćeni su i podaci iz prethodnih godina

istraživanja za 13 lokaliteta i pet reka Zapadne Srbije: Lim (L1-2019 i L2-2017), Crni Rzav

(CR1-2017, CR2 i CR3-2018), Prištavica (P1, P3 i P4-2018), Veliki Rzav (VR1-2018 i VR2-

2016), Ivanjička Moravica (IM2 – 2016, IM3-2017, 2019 i IM4-2011); za jedan lokalitet i

jednu reku Istočne Srbije: Resava (R1-2003, 2016); za 9 lokaliteta i dve reke Jugoistočne

Srbije: Jelašnica (J1 i J2-2019) i Rupska reka (RP1-RP7 – 2019). Lokaliteti su izabrani u

odnosu na poziciju planirane ili izgrađene MHE ili HE, a uzorkovanje je vršeno uzvodno i

nizvodno od vodozahvata, ili mašinske zgrade.

Prilikom uzorkovanja ihtiofaune tokom jula i avgusta meseca 2020. godine i obrade

podataka iz prethodnih perioda istraživanja, zabeležene su vrste riba koje su karakteristični

predstavnici gornjeg, srednjeg i donjeg ritrona brdsko-planinskih reka. Pored karakterističnih

predstavnika ritronske zajednice, na određenim lokalitetima zabeleženo je prisustvo

invazivnih i alohtonih vrsta riba. Na lokalitetu L2 zabeleženo je prisustvo C. gibelio

(babuška) (invazivna vrsta) i P. parva (amurski čebačok) (alohtona vrsta). Obzirom da im

reka Lim nije prirodno staništa, pretpostavlja se da su tu dospele iz akumulacije Potpeć. Na

lokalitetima P3 reke Prištavice i IM4 Ivanjičke Moravice zabeležena je alohtona vrsta O.

mykiss (kalifornijska pastrmka), za koju se pretpostavlja da je poreklom iz obližnjih ribnjaka.

Na istraživanim lokalitetima zabeleženo je prisustvo strogo zaštićenih vrsta riba

prema Pravilniku, Prilog I („Službeni glasnik RS“, br. 5/2010, 47/2011, 32/2016, 98/2016):

C. gobio (peš) (lokalitet VR1 na reci Veliki Rzav, lokalitet M1 na reci Mlavi i lokalitet R2 na

reci Resavi), C. taenia (vijun) (lokaliteti IM3 i IM4 na reci Ivanjička Moravica) i R. kesslerii

(govedarka) (lokalitet IM4 na Ivanjičkoj Moravici). Ove vrste riba zabeležene su u malom

broju na istraživanim lokalitetima, indikatori su čistih voda i stenovalentne su u odnosu na

brojne parametre životne sredine. Stoga, svaka promena uslova životne sredine izazvana

antropogenom aktivnošću (krčenje šuma na obalama reka, sedimentacione zagađenje, razvoj

infrastrukture, otpadne vode, čvrst otpad, spiranje slivnog područja atmosferskim padavinama

i sl.) može dovesti do smanjenja brojnosti populacije ovih vrsta riba. Članom 4. Pravilnika

zabranjeno je korišćenje, uništavanje i preduzimanje svih aktivnosti kojima se mogu ugroziti

strogo zaštićene vrste i njihova staništa. Stoga bi izgradnja MHE na Velikom Rzavu uticala

na populaciju peša i ugrozila njegov opstanak. Na reci Mlavi, peš je zabeležen u gornjem

toku reke uzvodno od postojeće MHE „Krepoljin“, u široj zoni uticaja iste. Ukoliko bi se

dobila dozvola za izgradnju prostorno planiranih MHE, koje bi zonom uticaja obuhvatile i

stanište peša, nesumnjivo je da bi takva fragmentacija staništa uticala i na populaciju peša. Na

reci Resavi C. gobio (peš) je zabeležen na lokalitetu R2 dok njegovo prisustvo na lokalitetu

R1 nije zabeleženo. Istraživani lokaliteti na Ivanjičkoj Moravici, IM3 i IM4 predstavljaju

stanište strogo zaštićenih vrsta ihtiofaune C. taenia (vijun) i R. kesslerii (govedarka), koje je

obuhvaćeno zonom uticaja MHE „Brusnik“. Podaci u kojima je zabeleženo prisustvo vijuna i

govedarke na istraživanim lokalitetima datiraju iz 2011., 2017. i 2019. godine, stoga bi bilo

neophodno sprovesti monitoring ihtiofaune na istim lokalitetima, kako bi se uticaj MHE

„Brusnik“ mogao preciznije proceniti. Prilikom budućeg monitoringa, trebalo bi posebnu

pažnju usmeriti na populaciju prethodno pomenutih vrsta riba.

Na većini istraživanih lokaliteta zabeleženo je prisustvo S. trutta (potočna pastrmka),

B. balcanicus (potočna mrena), A. bipunctatus (dvopruga ukljeva), S. cephalus (klen) i Ch.

nasus (skobalj), koje su zaštićene vrste prema Pravilniku („Službeni glasnik RS“, br. 5/2010,

47/2011, 32/2016, 98/2016), Prilog II. Njihov status i režim uređuju se propisima iz oblasti

ribarstva. Članom 6. prethodno pomenutog Pravilnika zaštita zaštićenih divljih vrsta sprovodi

se ograničenjem korišćenja, zabranom uništavanja i preduzimanja drugih aktivnosti kojima se

nanosi šteta vrstama i njihovim staništima, kao i preduzimanjem mera i aktivnosti na

upravljanju populacijama, propisanih ovim pravilnikom i posebnim zakonom.

Na reci Bistrici je prvi put urađeno eksperimentalno izlovljavanje riba u julu mesecu

2020. godine, a za potrebe ovog Izveštaja. Ne postoje podaci o ihtiofaune ove reke iz ranijih

perioda istraživanja. Bistrica je reka koja u sušnim godinama jednim delom ponire što ne

pogoduje razvoju i opstanku zajednice riba.

Na lokalitetima L1 i L2 reke Lim razlika u biomasi ihtiofaune je bila neznata. Na oba

istraživana lokaliteta zabeležen je veći procenat jedinki do dve uzrasne klase: 0+ i 1+ ili 1+ i

2+, što je uticalo na izračunavanje realne produkcije ihtiofaune. Odnos realne i potencijalne

produkcije koji je bio nepovoljan ukazuje takođe i na nepovoljno stanje ihtiofaune. Lokalitet

L1 obuhvaćen je prostornim planom za izgradnju HE „Brodarevo 1“, dok se lokalitet L2

nalazi nizvodno od vodozahvata MHE „Rekovići“, što će svakako uticati na strukturu i stanje

zajednice riba negativno.

Uticaj MHE „Beli kamen“ na reci Crni Rzav, na lokalitetu CR3, ogleda se kroz

drastičan pad biomase, smanjenje brojnosti jedinki i nepovoljan odnos realne i potencijalne

produkcije ihtiofaune.

Na reci Prištavici zajednica riba je stabilna što se ogleda kroz brojnost jedinki,

biomasu i povoljan odnos realne i potencijalne produkcije ihtiofaune. Lokalitet P4 je

izuzetak, jer je primećen pad biomase , a odnos realne i potencijalne produkcije ribljih vrsta

je nepovoljan.

Na Velikom Rzavu zabeležen je povoljan odnos realne i potencijalne produkcije

ihtiofaune, što ukazuje na stabilnu strukturu i stanje zajednice riba. Deo toka Velikog Rzava

koji pripada srednjem pastrmskom regionu, predviđen je prostornim planom za konstrukciju

MHE. Na udaljenosti od 500 m od istraživanog lokaliteta VR2 nizvodno je planirana

mašinska zgrada, dok se prvi istraživani lokalitet VR1 nalazi uzvodno od mašinske zgrade.

Izgradnja MHE bi uticala nepovoljno na strukturu i stanje ihtiofaune.

Na magistralnom putu između Ivanjice i Arilja na reci Ivanjička Moravica nalazi se

MHE „Brusnik“. Podaci o sastavu, strukturi, realnoj i potencijalnoj produkciji ihtiofaune

Ivanjičke Moravice su korišćeni iz prethodnih perioda istraživanja Centra za ribarstvo i

konzervaciju kopnenih voda Akvarijum, Prirodno-matematički fakultet, kao uvid u nulto

stanje, odnosno stanje ihtiofonda pre izgradnje MHE. Za pouzdaniju procenu uticaja MHE

„Brusnik“ potrebno bi bilo da se eksperimentalne analize ihtiofaune sprovedu na istim

lokalitetima, kako bi mogla da se uradi komparacija pre i posle izgradnje MHE.

U gornjem toku reke Mlave kojim su obuhvaćena tri istraživana lokaliteta zabeležen

je umeren odnos realne i potencijalne produkcije ihtiofaune, što ukazuje na jednu stabilnu

zajednicu riba. Obzirom da se uzvodno od već postojeće MHE „Krepoljin“, koja se nalazi

između lokaliteta M2 i M3, planira izgradnja MHE „Kozji grb“, na ihtiofaunu gornjeg toka

reke Mlave bi se negativno odrazio uticaj fragmentacije staništa, degradacije rečnog korita i

fluktuacije vodnog režima.

U gornjem toku reke Resave nalazi se MHE „Lisine“. Uzvodno od mašinske zgrade

MHE „Lisine“ (R1) zabeležena je veća biomasa i umeren odnos realne i potencijalne

produkcije ihtiofaune, dok je nizvodno od mašinske zgrade (R2) zabeležen pad biomase i

nepovoljan odnos realne i potencijalne produkcije ihtiofaune.

Na reci Jelašnici postoje dve MHE a u planu jer izgradnja veće brane i formiranje

hidroakumulacije za vodosnabdevanje okolnih naselja. Na Rupskoj reci postoje 2 MHE koje

su u pogonu od 2014. odnosno 2016. godine, a u planu je izgradnja još jedne. Na ovaj način

više od 50% rečnog toka biće pod uticajem MHE. MHE na ovim rekama se nalaze u zoni

gornjeg i srednjeg ritrona, gde je pretežno dominirala potočna pastrmka i/ili potočna mrena.

Odnos realne i potencijalne produkcije riba bio je nepovoljan, dok se u Rupskoj reci beleži

pad biomase potočne pastrmke nizvodno od vodozahvata od gotovo 80%. Osim pada

biomase i produkcije u Rupskoj i Jelašničkoj reci zabeleženi su autohtoni haplotipovi

potočne pastrmke (Simić i sar., 2019) čiji će se genetički diverzitet tokom vremena umanjiti

kao posledica smanjenja brojnosti populacija. Posledice kumulativnog uticaja MHE na

Rupskoj i Jelašničkoj reci, uticale su na hidromorfološke karakteristike reka, dolazi do

presušivanje reka u delu ispod vodozahvata tokom perioda niskih voda što izaziva

degradaciju i gubitak staništa. Kumulativni efekat dovodi do značajnog smanjenja biomase i

pad brojnosti populacija, gubitak genetičkog diverziteta i nestajanje potočne pastrmke kao

vrste iz njenih prirodnih staništa

Na osnovu rezultata koji su iznešeni u ovom Izveštaju, konstatuje se niz negativnih

uticaja MHE na rekama na kojima su izgrađene. Najači uticaj konstantovan je na populacije

potočne pastrmke, ali i na prateće vrste kao što su C. gobio (peš) i Ph. phoxinus (pijor). Osim

na S. trutta (potočna pastrmka), negativan uticaj odražava se i na sve druge riblje vrste.

Dolazi do većeg ili manjeg smanjenja brojnosti, biomase i produkcije (od 40% do ≥ 80%).

Dolazi do degradacije prirodnih plodišta i presecanja migratornih puteva. U slivnom području

Lima posebna opasnost preti i populaciji Hucho hucho (mladica). Nove HE dodatno će

povećati fragmentaciji staništa Lima ali i pritoka u kojima ova riblja vrsta migrira radi

mresta. Posebno će se štetan efekat odraziti planiranom izgradnjom MHE na reci Poblaćnici

koje je stalno prirodno plodište mladice.

Ove rezultate treba uzeti kao preliminarne i imati na umu da se leto 2020. godine

odlikovalo velikom količinom padavina na istraživanom području. U rekama u vreme

istraživanja (jul i avgust) nije zabeleženo potpuno suvo korito ili preterano nizak vodostaj

(izuzev na lokalitetu CR2). Na pojedinim segmentima na lokalitetima B1 i IM2 voda je bila

mutna zbog velikih padavina u periodu istraživanja. Zajednice bentosnih algi i akvatičnih

makrobeskičmenjaka šest reka Zapadne Srbije (Bistrica, Lim, Crni Rzav, Prištavica, Veliki

Rzav i Ivanjička Moravica) i reke Resave (Istočna Srbija) su po prvi put istraživane za

potrebe ovog Izveštaja. U algološkoj literaturi ne postoje podaci o algama i

makrobeskičmenjacima ovih reka iz ranijeg perioda, tako da nije moguće porediti zatečeno

stanje sa stanjem iz prethodnih godina, a posebno pre izgradnje postojećih MHE. Jednokratna

istraživanja nisu dovoljna za pravu procenu stanja ekosistema. Neophodno je planirati

kontinuirani monitoring (najmanje četiri puta godišnje). Terenska istraživanja obavezno

planirati i u periodu „niskih voda“. Algološke i bentološke analize bi trebalo da postanu

obavezan deo hidrobioloških analiza pre planiranja i eventualnog izvođenja bilo kakvih

intervencija na i u rečnim tokovima.

Konstantovan je veoma jak i negativan utica MHE na zajednicu riba. Štetan efekat

odražava se na sve riblje vrste, a posebno su pogođene populacije S. trutta (potočna

pastrmka) i H. hucho (mladica). Neophodno je preduzimanje mera koje bi sprečile dalji

negativan uticaj MHE na ihtiofaunu riba Srbije.

Literatura

Andrejić J., Cvijan M., Simić S. (2010): New record of endangered red alga Bangia

atropurpurea (A. Roth) C. Agardh (Bangiales, Rhodophyta) in the Nisava River, Serbia.

Arch. Biol. Sci. 62 (4): 1239-124. ISSN 0354-4664.

Bauernfeind E., Soldán T. (2012): The Mayflies of Europe (Ephemeroptera). Apollo

Books, Ollerup: 781 pp.

Champan D.W. (1971): Production. In: Ricker W.E, (eds). Methods for assesment of fish

production in fresh waters. Oxword: Blackwell: 199-214.

Conci C., Nielsen C. (1956): Odonata. Fauna D'Italia, Vol. I. Sotto gli dell' Accademia

Nazionale Iteliana di Entomologia e dell'Unione Zoologica Italiana. Bologna.

Curtean-Banaduc A., Pauli S., Didenko A., Sender J., Marić S., Del Monte P., Khoshnood

Z. and Zakeyuddin S. (2015): Environmental aspects of inpelementation of micro hydro

power plants – a short review. Transylv. Rev. Syst. Ecol. Res. 17 (2): 179-189.

Cvijan M., Fužinato S. (2011): Ekologija algi. Biološki fakultet Univerzitet u Beogradu i

dr Mirko Cvijan.

De Jalon D.G., Sanchez P., Camargo J.A. (1994): Downstream effects of a new

hydropower impoundment on macrophyte, macroinvertebrate and fish communities. Regul.

Rivers: Res. Manage. 9(4): 253–261.

Denić LJ., Čađo S., Đurković A., Novaković B., Dopuđa-Glišić T., Veljković N.,

Stojanović Z., Milovanović J., Domanović M. (2015): Status površinskih voda Srbije.

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine. Agencija za zaštitu životne sredine.

Edington M.J., Hildrew G.A. (1981): A key to the caseless caddis larvae of the British

Isles with notes on their ecology. Freshwater biological association scientific publication. 43:

11-59.

Eloranta P., Kwandrans J., Kusel-Fetzmann E. (2011): Rhodophyta and Phaeophyceae.

In: Büdel B., Gärtner G. Krienitz L., Preisig H. R., Schagerl M. (eds.): Süβwasserflora von

Mitteleuropa, Spectrum Akademischer Verlag, Heidelberg 7: 1-155.

Elliott M.J., Humpesch H.U., Macan T.T. (1988): Larvae of the British Ephemeroptera: a

key with ecological notes. Freshwater biological association scientific publication No. 49: 42-

86.

EN ISO 13946 (2015): Water quality – Guidance standard for the routine sampling and

pretreatment of benthic diatoms from rivers. Institute for Standardization of Serbia.

Fochetti R. (1994): Plecoptera. In: Minelli A, Ruffo S. La Posta S. (eds.), Checklist delle

specie della fauna italiana Calderoni, Bologna.

Gerhard A.L. (2011): Bioindicator Species and Their Use in Biomonitoring. Envir. Sci.

3(1): 56-64.

Holzenthal R., Blahnik R. J., Kjer K. M. (2007): Order Trichoptera Kirby, 1813 (Insecta),

Caddisflies. Zootaxa 1668: 639-698.

Huet M. (1964): The evaluation of the fish productivity in fresh waters. Verch. Internat.

Verein. Limnol. 15:524-528.

Hynes B.H. (1967): A key to the adults and nymphs of the British Stoneflies (Plecoptera)

with the notes on their ecology and distribution. Freshwater biological association scientific

publication No. 7. pp. 42-49.

http://www.kobson.nb.rs/?autor=Andrejic%20Jelena%20Z

http://www.kobson.nb.rs/?autor=Andrejic%20Jelena%20Z

http://www.kobson.nb.rs/?autor=Simic%20Snezana%20B

IUCN Red list of Threatened Species

(https://www.iucnredlist.org/search?query=salmo%20trutta&searchType=species)

IUCN Red list of Threatened Species

(https://www.iucnredlist.org/species/2431/121724677)

John D.M., Whitton B.A., Brook A.J. (2002): The Freshwater Algal Flora of the British

Isles. An Identification Guide to Freshwater and Terrestrical Algae. Cambridge University

Press, New York.

JP „Srbijašume“ (2019): Monitoring ribarskog područja „Južna Morava 1“ – Rupska reka.

Komárek J., Anagnostidis K. (1999): Cyanoprokaryota 1. Teil: Chroococcales. In: Ettl H.,

Gärtner G., Heynig H., Mollenhauer D. (eds): Süßwasserflora von Mitteleuropa 19/1,

Heidelberg, Berlin: Spektrum Akademischer Verlag; 548 рр.

Komárek J., Anagnostidis K. (2005): Cyanoprokaryota 2. Teil: Oscillatoriales - In: Büdel

B., Gärtner G., Krienitz L., Schagerl M. (eds): Süsswasserflora von Mitteleuropa 19/2,

Stuttgart: Spektrum Akademischer Verlag; 759 рр.

Kottelat M., Freyhof M. (2007): Handbook of European freshwater fishes. Publications

Kottelat, Cornol and Freyhof, Berlin. 646 pp.

Krammer K., Lange-Bertalot H. (1986): Bacillariophyceae 1, Teil: Naviculaceae. In: Ettl,

H., Gerloff, J., Heynig, H., Mollenhauer, D. (eds.) Süβwasserflora von Mitteleuropa. Gustav

Fischer Verlag, Jena 2/1: 876.

Krammer K., Lange-Bertalot H. (1988): Bacillariophyceae. 2. Teil: Bacillariaceae,

Epithemiaceae, Surirellaceae. In: Ettl H., Gerloff J., Heynig H., Mollenhauer D. (eds.):

Süßwasserflora von Mitteleuropa. Gustav Fischer Verlag, Stuttgart & Jena 2/2: 596.

Krammer K., Lange-Bertalot H. (1991): Bacillariophyceae. 4. Teil: Achnanthaceae.

Kritische Ergänzungen zu Navicula (Lineolatae) und Gomphonema. In: Ettl, H., Gartner, G.,

Gerloff, J., Heynig, H. and Mollenhauer, D. (eds.) Süßwasserflora von Mitteleuropa. Gustav

Fischer Verlag, Stuttgart & New York 2/4: 437.

Lange K., Meier P., Trautwein C., Schmid M., Robinson T.C., Weber C., Brodersen J.

(2018): Basin-scale effects of small hydropower on biodiversity dynamics. Front Ecol

Environ, The Ecological Society of America, 1-3.

Ledger M.E., Harris R.M.L., Armitage P.D., Milner A.M. (2008): Disturbance frequency

influences patch dynamics in stream benthic algal communities. Oecologia. 155: 809-819.

Marković V., Vasiljević B., Atanacković A., Tomović J., Zorić K., Tubić B. and

Paunović M. (2012): Status Assessment of the Lim River Based on Macroinvertebrate

Communities. Ohrid, Republic of Macedonia

Parmar, T. K., Rawtani, D., Agrawal, Y. K. (2016): Bioindicators: the natural indicator of

environmental pollution. Front. Life Sci. 9 (2): 110-118.

Petrović A. (2012): Mogućnost korišćenja baze podataka u strategiji konzervacije

biodiverziteta makrobeskičmenjaka kopnenih voda na nacionalnom nivou. Doktorska

disertacija. Univerzitet u Kragujevcu, Kragujevac, Srbija.

Ristić R., Malušević I., Polovina S., Milčanović V., Radić B. (2018): Male hidroelektrane

derivacionog tipa: beznačajna energetska korist i nemerljiva ekološka šteta. Vodoprivreda.

50(294-296): 311-17.

Sabater S., Timoner X., Bornette G., De Wilde M., Stromberg J.C., Stella J.C. (2017):

The biota of intermittent rivers and ephemeral streams: algae and vascular plants. In: Datry

https://www.iucnredlist.org/search?query=salmo%20trutta&searchType=species

https://www.iucnredlist.org/species/2431/121724677

https://www.tandfonline.com/toc/tfls20/current

T., Bonada N., Boulton A.J. (eds.): Intermittent Rivers and Ephemeral Streams: Ecology and

Management. Elsevier, Amsterdam, the Netherlands: 189-216.

Simić S. (1995): Bentosne zajednice algi Trgoviškog Timoka. Magistarski rad.

Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija.

Simić S. (2002): Makroalge u tekućicama brdsko-planinskih područja Srbije. Doktorska

disertacija. Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija.

Simić S. (2008): New find of the rare and endangered species Bangia atropurpurea

(Roth) C. Agardh (Rhodophyta) in Serbia. Arch. Biol. Sci., 60 (4): 727-731. ISSN 0354-4664.

Simić S.B., Đorđević N.B. (2017): Morphology, distribution and ecology of the

freshwater red algae Paralemanea (Batrachospermaceae, Batrachospermales, Rhodophyta) in

Serbia. Arch. Biol. Sci. 69(1): 167–174.

Simić V., Simić S. (2012): Ekologija kopnenih voda (Hidrobiologija I). Biološki fakultet,

Beograd i Prirodno-matematički fakultet, Kragujevac. 26-27, 114-115, 108-130, 248-249,

263-264.

Simić V., Simić S., Petrović A., Mitrović A., Veličković T., Vlajković M., Matejić B.

(2019): Prethodna studija uticija brane i akumalacije Jelašnica na ekosistem Jelašničke reke.

Prirodno – matematički fakultet, Kragujevac.

Simonović P. (2001): Ribe Srbije. NNK International, Zavod za zaštitu prirode Srbije i

Biološki fakultet, Beograd.

„Službeni glasnik RS“ (74/2011): Pravilnik o parametrima ekološkog i hemijskog statusa

površinskih voda i parametrima hemijskog i kvantitativnog statusa podzemnih voda.

„Službeni glasnik RS“ (5/2010, 47/2011, 32/2016, 98/2016): Pravilnik o proglašenju i

zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva.

Sørensen T. (1948): A method of establishing groups of equal amplitude in plant

sociology based on similarity of species content. K. Danske Vidensk. Selsk. 5: 1-34.

Sladaček V. (1973): System of water quality from the biological point of view. E.

Schweizebatsche Verlagstbuchhondlung 7: 218.

Sundermann A., Loshe S., Beck L. A., Haase P. (2007): Key to the larval stages of

aquatic true flies (Diptera), based on the operational taxa list for running waters in Germany.

Ann. Limnol. - Int. J. Lim. 43 (1): 61-74.

Tubić B. (2016): Testiranje različitih metoda uzorkovanja makrobeskičmenjaka u

vodenim ekosistemima i mogućnost standardizacije. Doktorska disertacija. Univerzitet u

Kragujevcu, Kragujevac, Srbija.

Timoner X., Buchaca T., Acuna V., Sabater S. (2014): Photosynthetic pigment changes

and adaptations in biofilms in response to flow intermittency. Aquatic Sciences. 76:565-578.

Treer T. (2003): Ihtiologija II (procjena ribljeg stoka). Agronomski fakultet, Zagreb. 69-

70.

Variščić M. (2011): Rijeka bez povratka, ekologija i politike velikih brana. Heinrich böll

stiftung, Bosna i Hercegovina.

Vostradovsky J. (1973): Freshwater fishes. The Hamlyn Publishing Group Limited,

London. 252 pp.

Zwick P. (2004): Key to the west palaearctic genera of stoneflies (Plecoptera) in the

larval stage. Limnologica - Ecology and Management of Inland Waters. 34(4): 315–348.

https://www.researchgate.net/profile/Andrea_Sundermann

Wangchuk J., Yoezer D., Wangdi, N., Wangdi K., Singye R. and Dorji T. (2017):

Macroinvertebrate and fish diversity in Mangdechhu Hydropower Plant, Trongsa Bhutan.

Int. J. Envir. Biodivers. 8 (4): 335-342.

Wehr J.D., Sheath R.G. (2003): Freshwater Algae of North America Ecology and

Classification, Academic Press, USA.

WFD (2000): Water Framework Directive - Directive of European Parliament and of the

Council 2000/60/EC – Establishing a Framework for Community Action in the Field of

Water Policy.

Wu N.C., Jiang W.X., Fu X.C., Zhou S.C., Li F.Q., Cai Q.H., Fohrer N. (2010):

Temporal impacts of a small hydropower plant on benthic algal community. Fundam. Appl.

Limnol. 177(4): 257-66.

malih hidroelektrana

Documents