Naziv kole

SEMINARSKI RAD

Tema: Magija, nauka i religija

Profesor-mentor: Student:

Decembar,2011.

1

S A D R A J

UVOD............................................................................................................................31Magija, nauka, religija...............................................................................................51.1Koncept religije.......................................................................................................61.2Nastanak magije.....................................................................................................72Odnos magije, nauke i religije..................................................................................9Zakljuak....................................................................................................................11Literatura....................................................................................................................12

2

UVOD

Ne postoji ni jedan narod, ma kako bio primitivan bez religije i magije. Niti postoji i

jedna vrsta primitivnih ljudi kojoj nedostaje nauni stav ili nauka. Magija i nauka,

odnosno religija, idu zajedno. Dakle on zastupa ideju da u svakoj zajednici mogu se

uoiti dva jasno izraena domena: duhovni i svetovni, drugim reima domen magije

i religije i domen nauke.

Malinovski je predstavnik antropolokog funkcionalizma i zaetnik klasine

evolucionistike teorije drutvenog razvoja, njenih istorijskih premisa i metodolokog

postupka. Glavna slabost funkcionalizma predstavlja upravo njegovo osnovno,

"antiistorijsko" polazite: ono negira "dijalektiku razvoja", tavie porie mogunost

istorijskog objanjavanja razvoja drutva i kulture na optem planu, a time i teorijsku

potrebu za ovom vrstom objanjenja. Metodoloki skepticizam u pogledu mogunosti

da se rekonstruie stvarna istorijska prolost recentnih primitivnih drutava na drugim

kontinentima doveo je do toga da se zapadni funkcionalistiki antropolozi ponaaju

kao "apstraktni empiriari" koji "metafiziki negiraju" postojanje ostataka, preitaka

ranijih etapa razvoja, prevazienih drutvenih odnosa i oblika kulture. Neki

funkcionalisti kritikuju koncept "ostataka" u metodologiji evolucionistikih etnologa iz

XIX veka, smatrajui ga neupotrebljivim ili tetnim.

Takvu kritiku izneo je Malinovski1 argumentujui da ukoliko "kulturni fosili", "ostaci"

uopte postoje i odravaju se u datom socijalnom i kulturnom sistemu, to je otuda to

odgovaraju nekoj aktuelnoj ili, pak, trajnoj drutvenoj potrebi. tetnost pojma

"ostatka" iz prolosti u

antropologiji ogleda se u tome to on figurira kao "lano metodoloko sredstvo u

rekonstrukciji stupnjeva evolucije" i ujedno pogreno usmerava posmatranje na

terenu: umesto da trai sadanju funkciju nekog kulturnog fenomena, istraiva se

usredsreuje na njegov prividni arhaizam i zanemaruje stvarni kontekst u kojem taj

fenomen ima funkciju i znaenje.

Ostaci predstavljaju istorijski dokazni materijal, oni svedoe o "univerzalnosti" pojava

i njihovom "zakonitom" javljanju u razvoju prvobitnog drutva. Drugim reima, sirvivali

potvruju dijalektiku razvoja u istoriji; preobraaj i smena naina proizvodnje,

1 V.Malinovski, Magija,nauka,religija, 1981.str.268

3

odgovarajuih oblika drutvenih odnosa i oblik svesti neminovno su praeni

odravanjem izvesnih elemenata prethodne razvojne etape i formacije.

Funkcionalistiki stav prema istoriji i razvoju-progresu u njoj on kvalifikuje kao

agnosticizam. Afirmativni stav prema istoriografiji, koji se u radovima funkcionalista

svodi na deklaracije o potrebi korienja svih vrsta raspoloivih istorijskih izvora,

prividan je: budui da ti antropolozi uglavnom prouavaju tzv. primitivna i tribalna

drutva u kojima su takvi izvori oskudni i u velikoj meri nepouzdani (npr. oralna

tradicija) ili uopte ne postoje (pisana dokumenta; arheoloka svedoanstva), oni u

praksi odustaju od ovih naela i svakog rada

na rekonstrukcijama, ograniavajui svoj interes na opisivanje sadanjeg stanja i

konstatovanje aktuelne funkcije nekog socio-kulturnog fenomena.

Premda je Kuliieva kritika funkcionalistike teorije doktrinarna i ideoloka, a ne

epistemoloka, ona sadri i poneko zdravo zrno. Odbacivanje rekonstrukcije istorije,

koje je u antropologiji usledilo kao reakcija na neuspeh evolucionistikog istorizma,

moe se razumeti, ali ne i opravdati do kraja jer je

sva istorija nuno rekonstrukcija, a stepen uverljivosti odreene rekonstrukcije zavisi

od raspoloivih podataka. Ako su etnolozi iz XIX veka bili odve nekritini prema

sopstvenim rekonstrukcijama i eksplanatornim modelima razvoja (stadijumi evolucije;

ciklusi) kojima su, bilo oni sami ili njihovi sledbenici, pridali normativni karakter, ne

znai da je svaki napor u tom pravcu unapred osuen na neuspeh i stoga

nepotreban.

4

1 Magija, nauka, religija

Po Malinovskom, magija nie iz ideje o izvesnoj maginoj, bezlinoj sili, koju neki

nazivaju mana, neki arungvilta a indijanska plemena u Americi vakan, orenada,

manitu i gotovo su univerzalna ideja na koju se nailazi gde god nastaje magija.

Prvobitnim religijama, dakle i magiji i animizmu Malinovski pripisuje karakter

kolektivne svesti2. Zajednica doprinosi formiranju prvobitnih optih predstava,

ukljuujui tu i totemizam.

Malinovski definie totemizam kao blizak odnos za koji se pretpostavlja da postoji

izmedju grupe srodnih ljudi, s jedne strane i vrsta prirodnih i vetakih predmeta, s

druge strane, i ti se predmeti nazivaju totemima odredjene grupe. On zapaa da

primitivan ovek. mnogo vie od civilizovanog, zavisi od grupe s kojom je u direktnom

kontaktu i radi praktine saradnje i radi umne solidarnosti, tako da je primitivna

religija bila u sustini stvar zajednice vie nego pojedinca.

Za shvatanje razlike religije i magije Malinovski predlae uporedjivanje obreda koji se

vre pri rodjenju deteta (da bi se spreila smrt deteta) s drugim tipinim obiajem

obredom kojim se slavi rodjenje deteta.

Ovo nam pomae da shvatimo sloeni odnos izmedju magije i religije Dok su u

magijskom aktu ideje i ciljevi uvek jasni, otvoreni i odredjeni u religijskom obredu

nema svrhe koja je upravljena prema kasnijem dogadjanju. U regijskom obredu

dominira njegova socioloko-duhovna funkcija, u magijskom, bioloko-vegetativna

egzistencijalna funkcija. Stvar je u tome sto u primitivnim uslovima tradicija od

najveeg znaaja za zajednicu Dakle, red i civilizacija mogu da se odre samo

strogim pridravanjem znanja predhodnih generacija. Svako poputanje slabi

jedinstvo grupe i ugroava njenu kulturu, pa je stoga to drutvo svoju tradiciju

uinilo svetom.

Iz ovoga proizilazi jednostavan zakljuak: magijska radnja ima cilj koji je praktinog

karaktera, pa je stoga ona okrenuta budunosti, religijska radnja nema nikakav drugi

cilj osim da ouva i integrie ljude zajednice pa je stoga okrenuta sopstvenioj tradiciji,

kulturi i prolosti. Ipak, suprotno verovanju Malinovskog u mnogim obiajima postoji

preplet magijskog i religijskog.

2 B.Malinovski, Magija, nauka, religija, 1981.str.4

5

Magija se usko vee za pojam mana. Mana je prvi put sistematski locirana i

prouena u Melaneziji, odakle potie i naziv, ali se u potpuno istom obliku, a pod

razliitim imenom, javlja meu drutvima lovaca-skupljaa irom sveta. Iako treba biti

oprezan prilikom univerzalizacije pojma mane, registrovano je ak 98 razliitih imena

za manu u isto toliko razliitih drutava. Malinovski navodi kako se na ideju mane

nailazi gde god nastaje magija.3

Ovo verovanje u pozitivnu ili negativnu mo izvesnih metafizikih koncepata bez

dodira sa empirijskim injenicama ve nekim nevidljivim svojstvima i Kolakovski

naziva zaostatkom magijskog miljenja (Kolakovski 1964: 33). Njegov sunarodnik

sjajno e se zapitati da li iko od nas zaista veruje da su njegove telesne slabosti ili

smrt isto prirodne pojave, samo jedan nevaan dogaaj u beskrajnom lancu

uzroka i navodi kako i za najracionalnije civilizovane ljude zdravlje, bolest i smrt

takoe lebde u nejasnoj emocionalnoj magli, koja izgleda da postaje gua i

neprobojnija to su sudbonosni oblici blii4.

1.1 Koncept religije

U svakoj religiji nailazimo na verovanje u neku mo koja je u potpunosti razliita od

moi oveka. Takvoj moi nije nita nemogue, bilo gde i bilo kada, a onaj koji veruje

u tu mo i sam se osea jaim. Bilo da je apsolutna mo shvaena kao lina ili

bezlina, muka ili enska, vidljiva ili nevidljiva, u oveku ili izvan njega, doba ili zla

ba zato to se razlikuje od moi oveka i to je beskrajno prevazilazi ona je za njega

mistina, poetak svake vere je oseanje tajne. Iskustvo apsolutne i mistine moi je

starije od svih verskih sistema: ono se neiscrpljuje ni u oblicima prirodnog verovanja

ni u objavljenoj veri u jednog ili vie Bogova. Svoje iskustvo sa apsolutnom

mistinom moi vernici izraavaju na raznolike naine, ali njihovi oblici jesu: 1.

kongitivni, 2. emocionalni, 3. akcioni, 4. mistini.

Istorijski oblici izraavanja tog iskustva su: a) mit, b) ritual, c) verska zajednica, d)

verska linost. Verovanje u apsolutnu i mistinu mo, iskustvo sa njom i oblici

3 Isto,str.354 Isto,str.44

6

izraavanja imaju odredjeno znaenje, znaaj ne samo za pojdinca nego i za grupu,

drutvo i kulturu.

Prema tome religijom se moe smatrati svako verovanje u apsolutnu i mistinu mo,

iskustva sa tom moi moe da izraava na kongitivan, emocijalan, praktian i

mistian nain. Sticanje i izraavanje iskustva sa tom moi ima za oveka odredjeno

znaenje, a za zajednicu odredjen znaaj. Univerzalna struktura religije postaje jasna

kada se oisti od svih pojedinosti koje je ine nepreglednom.

1.2 Nastanak magije

Jedno je sigurno, kae Malinovski, da magija nije nastala iz apstraktnog pojma

univerzalne moi, koji se kasnije primenjivao na konkretne sluajeve. Ona je, bez

sumnje, nastala nezavisno u vie sluajeva. Dakle, magija nastaje iz iskustva i ima

sasvim praktinu ulogu i svrhu. U tome se magija razlikuje od prvih oblika religijskih

verovanja kao to je animizam, to jest verovanje u duhovna bia, koje nastaje iz

straha ranog oveka, kako od smrti, tako i od mnogih prirodnih fenomena koje ne

moe da razume i objasni. Telo i dua divljaka su pod stalnim pritiskom i terorom,

koje savremeni ovek ne moe ni da zamisli. Pred opasnou od prirodnih i

natprirodnih sila, ljudi na tom stupnju razvoja, reaguju poput ivotinja; zbijaju se u

krda, sa eljom da jedni drugima budu to blii, kako bi sa drugima ublaili strah i

podelili toplotu.

Dosta rano je meu etnolozima uoeno da primitivne grupe i prastare ljudske

zajednice gaje kultove pojedinih biljaka i ivotinja, koje za njihove pripadnike imaju

ulogu svetog i nedodirljivog objekta zatite totema.

Totem je zajedniki simboliki zatitnik pred silama i pretnjama koje ovek ne moe

da razume i pojmi. Totem iskazuje i vrstu vezu pojedinca i grupe. Pojedinac

jednostavno ne moe da opstane bez grupe. Zbog toga je najtea mogua kazna za

oveka izgon, progonstvo iz plemena. To nije samo osuda na smrt, to je gore od

smrti.

Ali, ko u plemenu zna ta ljudima valja initi? Samo najstariji ili oni koji su pokazali ili

pak nasledili neka magijska umea. Zato, kako su pokazala etnoloka istraivanja

7

starih i divljih australijskih plemena, mo poseduju i ljudima vladaju oni koji znaju

magiju, taj nevidljivi i nedokuivi oblik moi.

Sama re magija i njoj odgovarajue rei kao to su ini, arolija, opiniti, omaijati,

sadre verovanja u ovekove tajanstvene mogunosti. Magija daje oveku praktinu

mo nad izvesnim stvarima.

Tako je i kralj morao biti neko ko je bio sposoban manje da vlada eljama ljudi, a vie

da nadvlada elje nevidljivih sila i moi i da osigura njihovu naklonost. Kralj je

odgovoran za dovoljnost i sigurnost hrane. On prvi poinje da lovi, on prvi mora da

proba hranu. Otud tzv. obiaj prvog voa tek kad je kralj neto prvi pojeo ostali

mogu da koriste tu hranu bezbedno. U takvim, po opstanak plemena kljunim

situacijama, kralj na sebe preuzima prvi rizik. Nakon toga on moe svom plemenu da

kae: A sada vi moete da jedete.

U drevnim drutvima kraljevski put do moi i vlasti vodio je kroz razumevanje okultnih

moi i poznavanje vremena i uslova povoljnih za njih. Svi drevni narodi su verovali u

postojanje magine moi. Po pravilu su najstariji u plemenu bili prirodni tumai takve

moi.

U posveeni krug onih koji su posedovali maginu mo mogli su da uu i pojedinci

koji su posedovali ili pokazali izvesne neuobiajene sposobnosti (u parapsihologiji se

danas takvi ljudi nazivaju ekstrasensima).

Osnovu magijske moi ini strah, kao to je njena glavna uloga u drutvu da uvrsti

obiaje. Pripadnik primitivnog drutva koji bi se usudio da ne sledi nain ivota svojih

predaka privukao bi na sebe bes i ljutnju okultnih, magijskih sila. Ali, ukoliko je vie

privren obiajima svojih predaka, utoliko vie e te njemu nepoznate sile, kojih se

plaio, biti na njegovoj strani. Tako je magijska mo delovala u odnosu na grupu kao

osnovna koheziona snaga za ouvanje obiajima i tradicijom uspostavljenih i

ritualima zahtevanih socijalnih obrazaca ponaanja.

Iz svega ovoga se moe zakljuiti da razliiti oblici i modeli magijske moi uvek

imaju jak konzervativni naboj i konformistiki karakter. Glavni cilj magijske formule

moi je odranje tradicije. Tradicija, koja suvereno vlada u primitivnim civilizacijama,

kao to konstatuje Bronislav Malinovski, oito se uspostavlja oko magijskog rituala i

kulta.

8

Odgovarajui na pitanje kakva je kulturna funkcija magije, Malinovski kae da je

funkcija magije da ritualizira ovekov optimizam, da pojaa njegovu veru u pobedu

nade nad strahom. I dodaje, da se iz perspektive sigurnosti razvijenijih civilizacija

lako uoava sirovost i bezvrednost magije. Ali bez njene moi i rukovoenja rani

ovek ne bi mogao da savlada svoje praktine tekoe, niti bi mogao da napreduje

do viih stupnjeva civilizacije.

Zbog toga se u primitivnim drutvima magija svuda pojavljuje i otuda proizilazi njena

ogromna mo.

2 Odnos magije, nauke i religije

Jo je Malinovski primetio da je tradicija za "primitivnog" oveka "neprocenjiv rezultat

zapletenog iskustva njegovih predaka" ali i sveta stvar koja ima "oreol

neprikosnovenosti i peat natprirodnog". Malinovski ne kae otkud "tradiciji" ovi

neobini atributi, ali jasno je samo po sebi da katalogom iskustva simboliki

raspolau preci - bivi lanovi zajednice koji su inom umiranja preli na podruje

svete imanencije. Kanalom tradicije istovremeno tee ambivalentna materija: batina

praktinog iskustva koja se svakodnevno nanovo potvruje u svojoj primenljivosti, i

svetost ljudi koji su je predali a sada se nalaze u carstvu mrtvih pa su, stoga, sui

generis sveta, i natprirodna bia. Zato tradicija ima ukus sakralnosti a njeno

potovanje obavezu religijske norme. Precima se duguje toliko mnogo da se

komunikacija sa njima ini svrhovitim uslovom funkcionisanja cele zajednice.

Postoje hipersenzibilne osobe koje su veoma podlone uticajima negativne energije.

Budui da je upravo snaga koju poseduju misli i emocije ta nemerljiva energija koja

ne priznaje prostorno-vremenske zakonitosti dovoljno je imati i negativne misli pa

da se mentalnim putem postigne eljeni cilj. ovek, na drugoj strani, moe svojim

negativnim mislima da proizvodi negativne efekte iako ih stvarno ne eli. Tako je po

savremenom shvatanju crne magije kod nas svaki ovek latentni crnomagiar, a

istovremeno i potencijalna rtva.

9

Repertoar crnomagijskih delovanja je veoma raznovrstan, pomenuu samo

najzastupljenije postupke. To su pre svega, razliiti sluajevi tzv. nagazne magije

koja se sastoji u stavljanju odreenih predmeta, materija i supstanci kao to su igla,

krv neke ivotinje (crni petao, pas, maka), menstrualna krv na mesto koje rtva

mora sigurno da nagazi (prag, kapija). Stavljanje ovih magijskih sredstava u jelo, pie

ili na odreeno mesto sa kojim je rtva u neposrednom kontaktu. Spaljivanje kose,

noktiju, delova garderobe, ostataka hrane, klasini su primeri crnomagijskog

delovanja; mogu imati razliite ciljeve koji se formuliu prilikom obavljanja rituala i

namenjuju rtvi. Kao posebno efikasni koriste se predmeti koji su bili u vezi sa

umrlim. To su, pre svega, voda u kojoj je okupan mrtvac, mrtvaki prsten, zemlja sa

groba, neki deo odee koji se koriste npr. za progledavanje i zatvaranje. Ovi postupci

mogu biti kombinovani u jednom crnomagijskom ritualu a mogu se i samostalno

izvoditi. U ljubavnoj magiji cilj je da se omaija izabrani, dok se na iste, navedene

naine moe izazvati i bolest ili neka nesrea.

1

Zakljuak

Antropolog Bronislav Malinovski u knjizi Magija, nauka i religija istie istorijsko-

etnoloki karakter magije: Udeo primitivnog oveka je u znanju, njegova drutvena

proizvodnja, njegovi obiaji i vjerovanja su neprocenljivi rezultati zapletenog iskustva

njegovih predaka koji su skupo plaeni i koji se moraju odravati po svaku cenu.

Takva verovanja i obiaji, koji oko tradicije stavljaju oreol neprikosnovenosti i peat

natprirodnog, slue za odravanje one vrste civilizacije u kojoj su se razvili.

Verovanje naroda u natprorodno kroz vekove i epohe, ogleda se i kroz knjievnost.

Geteov Faust prodaje duu avolu, dok ekspirov Magbet postaje rtva vetiijeg

proroanstva. Ono to moe biti pouka jeste to da je Magbeta slomilo psiholoko

delovanje proroanstva na njegovu samosvest. On postaje rtva praznovernog

straha.

Razloga zbog koga se i dananje savremeno drutvo opredjeljuje da pojedine

dogaaje objanjava natprirodnim moda lei u injenici da ubice, u veini sluajeva,

najave svoj zloin, ali ih najee niko ne uzima za ozbiljno dok teta ne bude

uinjena. Iako mnogi i dan danas vjeruju da je crna magija uzrok mnogih nesrea,

ono u emu se slau i nauka i religija jeste da je aranje uinkovito samo u onim

zajednicama koje u to veruju. Ono to je za sada sa sigurnou dokazano jeste da

ovek moe posedovati avolju mo da drugome nanese zlo.

1

Literatura

1. B.Malinovski, Magija, nauka i religija, 2004.

2. Jovan Erdeljanovi,O poecima vere i o drugim etnolokim problemima,

Beograd, 1938.

3. P. Durli, Kult mrtvih kao osnova za odreene religije Vlaha, Svrljig, 1995.

4. R. Kazimirovi, Tajanstvene pojave u naem narodu, Zemun, 1986.

1

UVOD1 Magija, nauka, religija1.1 Koncept religije1.2 Nastanak magije

2 Odnos magije, nauke i religijeZakljuakLiteratura