magazin o bezbednosti, ekologiji i logistici na rekama

Lađarski glasnik 042021

Magazin o bezbednosti, ekologiji i logistici na rekama________________________________________________________________

NOVOSTI OSVRT NA 2020 ZANIMLJIVOSTI Izmene u propisima, Događaji koji su obeležili Dešavanja, planovi, inovacije stanje na terenu proteklu godinu statistika Broj 4 I Januar 2021.

ISSN 2620-1976 I Besplatan primerak www.udruzenjeladjara.com

Plovidba rekama:Bezbednost, brzina i isplativost.

„Za otadžbinu se ne gine samo na bojnom polju, za otadžbinu se može umirati na svakom korisnom radu.“

Đura Daničić

________________________________________________________________________________________________________________________Udruženje profesionalnih lađara Srbije, www.udruzenljeladjara.com, PIB: 109423439 Raiffeisen banka AD : 265-6250310000238-28

Lađarski glasnik 04 2021

2


3

SADRŽAJ

PREDGOVOR: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5IMA LI POMAKA NA BOLJE? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6TEME SASTANKA SA PREDSTAVNICIMA MGSI I PROMENA ZAKONA O PLOVIDBI . . . . . . . . . . .7UVOĐENJE „DAVID” OBRAZACA U SRBIJI OD 1. MARTA 2020. GODINE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9ŠKOLOVANJE KADROVA, PROBLEMI I MOGUĆNOSTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9GROBLJE BRODOVA ZVANO SRBIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11SLEPI PUTNICI U SRBIJI – PLOVIDBA SA CILJEM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .12SARADNJA SA KOLEGAMA IZ INOSTRANSTVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .13BIROKRATIJA JAČA OD RAZUMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .14NEMARNOST NADLEŽNIH ORGANA U ODRŽAVANJU POSTOJEĆE INFRASTRUKTURE . . . . .16DA LI POSTOJI KONTROLA REČNOG SAOBRAĆAJA U SRBIJI? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .17POTONUO BROD TITEL U LUCI BEOGRAD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .18RAZBOJNIČKI NAPAD NA LAĐARE U SMEDEREVU 50 METARA OD POLICIJE, NADZORNE KAMERE NISU U FUNKCIJI?! . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19OPLJAČKAN NEMAČKI BROD HELLFRIED U LUCI SMEDEREVO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .20POKUŠAJ PLJAČKE BRODA U SMEDEREVU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .20POLICIJSKI NADZOR LUKE SMEDEREVO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .21(NE)BEZBEDNOST PLOVIDBE NA DOMAĆIM REKAMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .21OPASNA PLOVIDBA KROZ NOVOSADSKO SIDRIŠTE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .22PROBLEMATIČNA PLOVIDBA KROZ NOVOSADSKO SIDRIŠTE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .23POJAČANA INSPEKCIJSKA KONTROLA NAUTIČARA U NOVOM SADU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .24UREĐENJE NOVOSADSKOG PRIOBALJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .24POTONUĆE LEDOLOMCA ČAKOR U NOVOM SADU 18.05.2020. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .26NAJAVLJENA EKOLOŠKA KATASTROFA KOJA TRAJE – NIKO ODGOVORAN . . . . . . . . . . . . . . .27ZAPOČETO UKLANJANJE PROBLEMATIČNIH BRODOVA U NOVOM SADU . . . . . . . . . . . . . . . . .28POTONUĆE BEOGRADA 10 – KORAK BLIŽE PRAVDI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .29KOD UŠĆA VELIKE MORAVE (1104,3 KM) POTONUO PLOVNI BAGER . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .30POTONUO JOŠ JEDAN BROD U BEOGRADU NA ADI HUJI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .31OPASNOST NA PREVODNICI ĐERDAP 2 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .32UPRAVLJANJE SRPSKIM LUKAMA – GODINU DANA KASNIJE… . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .32SRPSKE LUKE GODINU DANA KASNIJE – ELIKSIR PRAHOVO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .33PROBLEM PRIPREME PLOVILA ZA UTOVAR NA REKAMA U REPUBLICI SRBIJI . . . . . . . . . . . .34RADNO VREME POSADA TERETNIH BRODOVAU LUKAMA I PRETOVARNIM MESTIMA . . . .35RADNO VREME – ZAKON PROTIV ZAKONA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .36PROBLEM ODLAGANJA SMEĆA NA REKAMA SRBIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .39GRANIČNI PRELAZ ILI ZOOLOŠKI VRT BEZDAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .40EKSTERITORIJALNOST BRODA ILI ZASTAVA POGODNOSTI, FIKCIJA ILI STVARNOST . . . . .41TUMAČENJE EKSTERITORIJALNOSTI REČNIH BRODOVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .43KORISNE INFORMACIJE O GRANIČNOJ KONTROLI LAĐARA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .44REŠAVANJE PROBLEMA PRIJEMA DEČIJEG DODATKA ZA ZAPOSLENE KOJI PLOVE POD ZAS-TAVOM ŠVAJCARSKE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .44BEZBEDNOSNA PREPORUKA – OBELEŽAVANJE SKELA I SKELSKIH PRELAZA . . . . . . . . . . . . .45NEMARNOST NADLEZNIH ORGANA PLOVIDBENI PROPIS ZA UNIŠTENJE SELA!? . . . . . . . . . .46SOLIDARNOST NA REKAMA, LAĐARSKI KODEKS ZA PRIMER . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .48HEROJI BRODARSTVA, LAĐARI PLOVPUTA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .49PREGLED DOGAĐAJA U PERIODU 01.01.2020. DO 01.12.2020. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50IZVOR SREDSTVA JAVNOG INFORMISANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .51REAGOVANJE NA REZULTATE INSPEKCIJSKOG PREGLEDA BRODA APATIN 1 . . . . . . . . . . . . .53ODRŽAN ISPIT ZA STRUČNA ZVANJA U UNUTRAŠNJOJ PLOVIDBI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .54PLOVIDBA U DOBA “KORONE” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .54


4

IN MEMORIAM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 Rade Koljanin Raća . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 Marko Paležević . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 Branko Marjanović . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 Danilo Jocić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56ZAPISI SA REKE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57


5

PREDGOVOR:

Protekla godina je zbog pandemije COVID 19 donela ogromne promene u svim granama privrede pa tako i brodarstvu. Velik broj ljudi je ostao bez posla, pogotovo u turističkom sektoru. Svi kruzeri su otka-zali putovanja tako da je ove godine broj pristajanja putničkih brodova bio sve-ga tri posto u odnosu na 2019. preko 10 000 ljudi iz Srbije je ostalo bez pos-la u ovoj branši. Život ide dalje i ljudi se prilagođa-vaju novovnastalim okolnostima. Za sledeću godinu se predviđa laga-ni oporavak i kompanije se ozbiljno spremaju za izazove koji su pred njima. Pandemija je pored svega navedenog otvorila i jedno veoma važ-no pitanje koje se, zbog jurcanja za profitom i malo većim pozicijama, nije uzimalo preterano ozbiljno poslednjih 30 godina. To je pitanje radničkih prava i pitanje uslova rada, koje smo svi potpisivali na ugov-orima prilikom zaposlenja.

Detaljnom analizom svih događaje i problema sa kojima je puno ljudi suočeno, vidi se og-romna potreba za uključivanje u rad Sindikata lađara i po-moraca Srbije. ITF kao najveći svetski sindikat trans-portnih radnika na svetu čini ogromne napore da se konačno uvede red, u interesu radnika, u našem delu sveta i na rekama uopšte.

Rad udruženja je u toku ove godine bio pun iza-zova, zbog slabijeg rada institucija pojavili su se bro-jni novi problemi ali su i pokrenute mnoge pozitivne radnje na unapređenju brodarstva. Najnoviji problem u 2121. godini je neodgovaranje zvaničnih institucija

na upite i predstavke poslate putem emaila pa smo prinuđeni da sva obraćanja obavljamo putem našeg veb sajta i ostalih javnih glasila, u nadi da će odgov-orni uvideti probleme sa kojim se suočavamo i da će rea-govati po predstavci koja je pružena na javni uvid.

Protekla godina je obeležena povećanjem broja poginulih na rekama, porastom kriminala u domaćim vodama, povećanjem broja potonuća brodova i pov-ećanjem nelojalne konkurencije na trgovačkim bro-dovima.

I dalje se oseti izuzetno loša komunikacija između ministarstava i institucija. Oseti se ne-do-statak ljudstva u lučkim kapetanijama i nadležnim in-spekcijama, nedostaje sinhronizovanost i jednakost u samom radu kapetanija i inspekcije plovidbe koja ne postiže da rešava goruće probleme. Tokom čitave go-dine imamo desetine brodova koji plove ilegalno, bez pregleda, bez osnovne opreme propisane zakonom. Dok ista pravila ne počnu da važe za sve i dok se pra-vda ne sprovodi brzo i efikasno, imaćemo problem sa nelojalnom konkurencijom i sa svim problemima koje siva ekonomija povlači.

Novi broj sadrži veći broj strana nego naša standardna izdanja i mogao bi se slobodno nazvati proširenim izdanjem. Zbog problema sa pandemijom nismo bili u mogućnosti da realizu-jemo dva broja u toku prošle godine. Nadamo se da ćemo u ovoj godini imati više uspeha.


6

IMA LI POMAKA NA BOLJE?

Verovatno će većina Vas koji ste pročitali naslov, a potom i pogledali fotografiju ispod njega reći da nema, tj da je nemoguće da pomaka na bolje ima ukoliko naša priobalja izgledaju ovako. Nažalost svih nas, bićete potpuno u pravu.

Teško je reći koliko puta do sada smo pisali sa-opštenja javnosti i nadležnim institucijama o trenut-noj situaciji na našim vodama po pitanju zagađenosti, odlaganja smeća i bio otpada sa brodova, pripreme/pranja potisnica i šlepova za utovar, čišćenja mašinsk-og prostora, tj kaljuža i odlaganja masnih materija iz istih, ali do sada smo postigli sramotno malo.

Polazeći od ideje da svako treba da pruži svoj maksimum, tako je bilo i ovog puta. Truda od strane članova Udruženja, tj lađara u celini, nije izostalo, mada je utisak da je rezultat mogao ili morao biti bolji. Organizovane su akcije čišćenja priobalja, Udruženje je apelovalo na posade brodova i na taj način pokušalo da poveća njihovu brigu o zaštiti životne sredine, što je dobro prihvaćeno, a same posade su potom i uka-zivale na nedostatak kontejnera za smeće u lukama i pristaništima. Činjenica je da mala grupa ljudi nije sposobna da napravi vidljiviji pomak, ne zato što se ljudi nisu dovoljno trudili, već zato što je ipak mnogo više onih kojima nije stalo do toga koliko lošeg čini-

mo našoj okolini, a na taj način i nama samima.Raduje podatak da je ljudi koji brinu sve

više, pa je tako i „Agencija za upravljanje lukama“ 17.11.2020 godine raspisala poziv za javnu nabavku, tj izradu „Studije izvodljivosti za izgradnju terminala za prihvat i zbrinjavanje otpada sa brodova i drugih plovnih objekata“. Obzirom da je ovakav poziv bio aktuelan u prošlosti, ali bez ikakvog rezultata, nas je naterala da se pisanim putem obratimo samoj Agenci-ji sa raznim pitanjima, gde smo naišli na razumevan-je, uveravanje da će se ovog puta uraditi sve što je moguće da do realizacije Studije dođe, ali i poziv na zajedničku saradnju, kako bi savetima ljudi iz prakse na pravi način ukazali na probleme i potencijalna rešenja. Udruženje je drage volje prihvatilo poziv i čekamo naredni korak, kao i predloge.

Iskreno se nadamo da će se nastaviti angažo-vanje nadležnih institucija po pitanju ekologije i zaš-tite životne sredine, jer u suprotnom pomaka na bolje i svetle budućnosti nema. Ostaćemo, kao što danas jesmo, jedina podunavska zemlja koja o svom prirod-nom bogatstvu malo brine.

Goran StanimirovZapovednik vrste A


7

TEME SASTANKA SA PREDSTAVNICIMA MGSI I PROMENA ZAKONA O PLOVIDBI

Krajem januara ove godine predstavnici našeg Udruženja su imali radni sastanak sa predstavnicima MGSI za vodni saobraćaj i sa predstavnicima za ins-pekcijski nadzor istog ministarstva.

Teme koje smo predložili i obradili na sastanku su bile sledeće:

Rešavanje problema ovlašćenja-priznavanje na Majni i kanalu?-jedna kartica umesto dosadasnjih 7?-zašto su oduzeta ovlašćenja kapetanima koji su ih

imali pre izdavanja novih?-sektori plovidbe i posebna ovlaštenja

Rešavanje problema lekarskog pregleda-Ministarstvo treba da odgovori na koliko godina

se izdaje lekarski pregledBrojne pritužbe na privatne ordinacije koje sa-

mostalno određuju na koliko vremena treba da se radi (plaća) pregled.

Rešavanje problema brodarske knjižice-vreme za koje mogu da urade knjižicu koja je po

modelu EU i da bude priznata na Rajni

Rešavanje problema brodskog dnevnikaPredstaviti predlog obrazovanja kadrova za

brodove-brodarska školaProblem odnosa kapetanija prema lađarima-dežurstvo u kapetanijama-davanje informacija-kontrola saobraćaja

-uzajamno poštovanje-predaja raporta u elektronskoj formi?

Problem rada inspekcije plovidbe-povratak nadležnosti u odnosu na strane brodove-edukacija pre sankcija-sankcije za ponavljanje prekršaja

Odlaganje otpada-Postavljanje kontejnera u lukama i pristaništima-kontrola brodova i knjige smeća-Postavljane barem dva mesta za odlaganje ra-

bljenog ulja na Dunavu-odlaganje smeća za putničke brodove-Izbacivanje fekalija za putničke brodove-Izbacivanje rabljenog ulja za putničke brodove

Problem kontakta stranih brodova sa kopnom nakon ulazne revizije

-Ledolomci-Vatrogasni brodovi-Preciznije obeležavanje ivica plovnog puta, ima-

mo učestalija nasedanja pri niskim vodostajima koja se ne prijavljuju zbog nedostatka Insp.nadzora

-Normiranje sastava za prolazak kroz novosadske mostove i izmestanje brodova koji stoje u krivini na 1254km

-Obeležavanje sidrista i postavljanje dodatnih tabli-Precizno odrediti normu za plovidbu u slučaju ja-

kog vetra-Izvršiti bezbednosnu proveru rada svih luka u Sr-

biji (neuslovna utovarna mesta, nebezbedni vezovi,


8

oštecćne talpe, itd..)-Izvršiti merenje i obeležiti plovni put kroz sektor

Golubac (uz Srpsku stranu PP)

Odgovori ministarstva:-Većina odgovora na zadate teme su bili da će se

prelaskom na novu Uredbu o unutrašnjoj plovidbi uskladiti zahtevi i uslovi Evropske unije kao i da će se uskladiti standardi što se tiče brodskih dokumena-ta. Period koji je dat je dve godine.

-Za naša ovlaštenje Zapovednika A i njegove val-idnosti na Majna i Majna Dunav kanalu je rečeno da u slučaju prekršajne prijave od strane Nemačke policije dostavimo primerak Ministarstvu kako bi mogli da ulože zvaničan prigovor. Molio bih kolege koje su neprijatnost prekršajne prijave-kazne na Majni dobi-li, da nam pošalju kopiju na mejl Udruženja kako bi prosledili našem Ministarstvu.

-Za period od godinu dana je predviđeno pokretan-je VTS centra sa 24h radnim vremenom i monitorin-gom plovidbe.

-Što se lekarskih pregleda tiče predstavnici Minis-tarstva su najavili da će poslti opomenu licenciranim zdravstvenim ustanovama tako da je neophodno da nam javite ukoliko smatrate da ste na lekarskom oštečeni po pitanju trajanja tj. validnosti pregleda.

-Brodarska škola pravi novi plan i program i vrši detaljne izmene u samom sistemu obrazovanja u sk-ladu sa novom Uredbom.

-Inspekcija plovidbe je najavila proširenje kapac-iteta zaposlenih u svim resorima tako da je otpočela kontrola i zatvaranje neuslovnih mesta za utovar is-tovar i pretovar robe kao i pojačan nadzor za domaće brodove. Iz inspekcije su još jednom apelovali na brodare i zapovednike brodova da im pošalju liste samokontrole (samoinspekcije) koje su navodno pro-sledili poslodavcima tj. firmama u Srbiji.

Mi smo u razgovoru zamolili da se prilikom ins-pekcijskog nadzora više vrši kontrola rada poslodava-ca nego posade i da se pre svega postupa po zdravom razumu.

-Što se rada službenika u Lučkim kapetanijama tiče od strane pomoćnika ministra je NAGLAŠENO

DA SAMO MINISTARSTVO vrši tumačenje zakona a ne službenici kapetanija.

-O problemu odlaganja smeća smo već nekoliko puta upozoravali i pisali a pre nekoliko dana, nakon našeg poslednjeg izveštaja o problemu odlaganja smeća u Prahovu, predstavnica Dunavske komisije u Beogradu je obećala da će se aktivno uključiti i an-gažovati za rešavanje ovog velikog problema.

NOVI ZAKON O PLOVIDBI – pripreme i rad Radne grupe

Započeo je rad Radne grupe za prilagođavanje novog zakona o plovidbi i zvanjima po direktivi Ev-ropske Komisije a koji treba da bude implementiran u roku od dve godine. Sve zemlje Evrope su uključene, računajući i Švajcarsku, Srbiju i Ukrainu.

U radnoj grupi je predstavnik UPLS-a a na kon-troli i analizi teksta su uključeni svi članovi Udružen-ja i zainteresovane strane.

U prilogu možete preuzeti tekst predloga nove Direktive kao i primedbe i zapažanja koja smo do sada obradili.

DIREKTIVA

Pravilnik o zvanjimaPrimedbe i zapažanja UPLSVeliki sastaviMolim Vas pregledajte materijale i dajte svoje

mišljenje.Molio bih vas da komentari budu u formi kao

što smo i mi predali, dakle navod člana pa tačke pa komentar na tekst. Napominjemo da je ovaj novi za-kon od izuzetnog značaja za budućnost brodarstva u Srbiji pa je stoga i vaše uključivanje u analizu i pred-log nedostataka od odlučujućeg značaja. Sve Vaše primedbe možete poslati na mejl Udruženja.

Trenutno je prioritet da se sačuvaju Stečena prava tj. da se novom uredbom ne oštete prava lađara kao pre 8 godina kada je većina lađara degradirana zbog lošeg tumačenja zakona.

Upravni odbor UPLS


9

UVOĐENJE „DAVID” OBRAZACA U SRBIJI OD 1. MARTA 2020. GODINE

Međunarodni standardizovani „DAVID” obrasci zameniće odgovarajuće nacionalne kon-trolne obrasce.

Sledeća tri „DAVID” obrasca (Standardizo-vani dunavski plovidbeni obrasci) primenjivaće se u graničnoj kontroli koja se u Srbiji vrši od 1. marta 2020. godine.

Obrasce možete preuzeti sa stranice Ministarst-va građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture:

1. Izveštaj o dolasku i odlasku [ preuz-mite ] https://mgsi.gov.rs/cir/dokumenti/izvesh-taj-o-odlaskudolasku-broda

2. Lista posade [ preuzmite ] https://mgsi.gov.rs/cir/dokumenti/popis-posade

3. Lista putnika [ preuzmite ] https://mgsi.gov.rs/cir/dokumenti/spisak-putnika

ŠKOLOVANJE KADROVA, PROBLEMI I MOGUĆNOSTI

Od početka 90tih godina prošlog veka srpsko brodarstvo je počelo da posustaje. Zbog sankcija, smanjenja industrijske aktivnost i nemogućnosti iz-voza i kretanja srpskih brodova van teritorije Srbije došlo je do smanjene potrebe za kadrovima na bro-dovima.

To se odrazilo i na školovanje mladih kadrova koje je skoro potpuno prestalo. Od tada pa do da-našnjih dana obuka kadrova je svedena na minimum. Posle privatizacije novi vlasnici firmi očekivali su, a i danas očekuju odmah gotov kadar bez potrebe za obučavanjem, a zapadne kompanije nikada nisu ni želele da školuju kadar nego su uzimale već obučen.

Školovanje kadra je izrazito skupo, računice nekih firmi (JRB, Heroj Pinki) pokazuju da obučen kapetan košta kompaniju oko 100.000 evra (sto hil-jada). U to se uzimaju plate,dnevnice, izgubljeno vreme, plaćanje krmara i štete koje se naprave za to vreme. Sadašnji vlasnici nisu spremni da potroše to-liki novac na školovanje kadra. Podatak koji govori u prilog tome je da Japan sprema da 2025 godine pusti u rad prvi brod bez ljudske posade, a eksperimentalno već 2021godine. Trenutno su već počeli kod nas da dolaze strani radnici, a za našu decu nema mesta zato što ne poseduju adekvatna znanja.

U poslednje vreme sam uočio jako puno dobre dece koje dolaze sa željom da rade ali mi se čini da ne poseduju adekvatna znanja i nisu dovoljno obučena

iako su četiri godine išla u školu. Imam par predloga kako bi se to moglo ispraviti,a želeo bi da čujem i vaše predloge.

Prva stvar koju deci treba objasniti da je to jako težak posao koji traži velika odricanja i ne dono-si velika primanja ako niste dobri u svom poslu ili ako niste imali sreće u odabiru firme za koju će te raditi. Pod odricanjima treba im objasniti da ne pos-toje subote, nedelje, praznici i rođendani . Jedina dva praznika koja sam video da se poštuju u srpskom bro-darstvu su Sv. Nikola i Božić, ostalo ne postoji. Posao spada u prvu kategoriju po štetnim efektima (stres, buka, vibracije, uticaj vode i čelika, toksične materi-je) i da je to razlog zašto ima beneficirani radni staž i viša primanja od prosečnih. Trenutno se deci samo priča koliko će zarađivati kada odu na brod iako to nije baš uvek tako kako se predstavlja. Mnogi dolaze nespremni na duži boravak na brodu, kako psihički tako i fizički.

Prva stvar koju u školi treba uraditi je naučiti ih da koriste užad i čelik čela. Mora da se poseduje znanje kako koristiti vintu i vezati osmicu. Ako posle četiri godine provedene u školi ne znate da date uže ili da vežete cuksajl, šta ste u stvari vi radili u školi??? Baciti izbacač, koristiti čaklju, lec, pročitati gazne marke i staviti pojas za spasavanje bi po meni trebale biti stvari bez kojih deca ne bi smela dobiti diplomu brodarske škole. U današnje vreme potrebno je znati


10

FOTO: Brodarska škola Beograd

raditi sa sidrenim uređajem i sohom. Za sve to deca imaju četiri godine i bilo bi za njih jako korisno to da nauče.

Po meni priručnik koji je napravio kolega Vla-do Šekerović o korišćenju radara treba da uđe u nas-tavni program, isto tako i korišćenje radio stanice i AIS-a, za to postoji predmet elektrotehnika i umesto da uče delove radara, bolje da nauče da ih koriste poš-to se oni služe njima a nisu majstori da ih popravlja-ju. Deca treba da nauče još u školi sve to da koriste funkcionalno, pošto naše stare generacije nisam sig-uran da mogu da ih obuče u tome (pre svega mislim na sebe ali mi se čini da i druge kolege nemaju ništa više od osnovnih znanja, a današnja tehnologija pruža zaista mnogo). Naravno da to traži i od profesora da nauče nešto ali zar ne primaju platu za to. Korišćenje

kompjutera (slanje mejla, word i korišćenje naviga-cionih programa).

Sledeća stvar je jezik. Danas bez dobrog pozna-vanja dva strana jezika je uzaludno i razmišljati o plo-vidbi. Trenutno na donjem Dunavu bez ruskog i ru-munskog (u Konstanci može i engleski) ste izgubljeni ili na gornjem Dunavu bez nemačkog ili engleskog(a-ko imate sreću da hoće da pričaju engleski sa vama).

Korišćenje pente i krmice takođe bi trebalo da je obavezno.

Prva pomoć ili brodska medicina, da bude obavezna četiri godine ali ne da uče teoriju nego da

izvode praktične vežbe. Kada sam u Holandiji video decu od 20 godina koliko znanja imaju u toj oblasti osećao sam se blago rečeno postiđeno sa mojim znan-jem. U principu sam teorijski većinu znao ali u prak-tičnoj primeni sam izgledao kao početnik u odnosu na decu od 20 godina. Sa kojom lakoćom i opuštenošću su koristili svu medicinsku opremu je bilo fantastično gledati.

Takođe korišćenje zaštitne opreme i vatrogasne opreme bi moralo biti obavezno.

Posle svih ovih stečenih znanja i školovanja bilo bi sramota da odmah ne dobiju zvanje mornara u kapetaniji, a samim tim i bolju startnu platu i ne bi bili na teretu našim poslodavcima godinu dana kao što je sada slučaj. Samim tim mnogo lakše zaposlenje.

Moje mišljenje je da kada bi naša deca došla

sa ovim znanjima na brod, veoma lako bi našla svo-ja mesto pod suncem, a o ugledu našeg brodarstva i školstva ne bi ni pričao.

Drage kolege želeo bih da čujem i vaše pred-loge i mišljenja, svakako ima jako puno stvari koje sam preskočio, pogotovo bi bila zanimljiva mišljenja kolega mašinaca. Vaše sugestije možete napisati u ko-mentarima.

Kapetan unutrašnje plovidbeDorčić Igor


11

GROBLJE BRODOVA ZVANO SRBIJA

Nedavno smo pisali o očajnom stanju naših ledolomaca koji su ostavljeni i zaboravljeni na no-vosadskom keju, jer je pojedincima u Srbiji važniji lični profit nego interes nacije. Da situacija nije tak-va samo u Novom Sadu pokazuje činjenica da su na-pušteni plovni objekti na svim našim rekama počeli da tonu jer su ostavljeni bez ikakvog nadzora, a na-dležni organi NE ČINE APSOLUTNO NIŠTA da to spreče ili bar ublaže.

Da je problem mnogo veći nego što se misli, govori činjenica da ti isti objekti čine ogromnu štetu infrastrukturi Srbije. Nasedanje na kejski zid, koji je konstruisan i osmišljen da bude odbrana države od poplava, njegovo potkopavanje i uništavanje, može

da izazove nesagledive štete i ogromne ljudske žrtve u slučaju poplava.

Činjenica da nadležni ništa ne preduzimaju i da, čini se planski dopuštaju uništavanje svega, pokazuje činjenica da NI JEDAN potonuli objekat (a za godinu dana ih je bilo čak sedam), nije izvađen, uklonjen ili bar propisno obezbeđeni i obeležen.

Ne želimo da opet od nadležnih budemo proglašeni za oportuniste i manipulatore koji podri-vaju sistem pa u prilog našem buntu protiv nečinjenja ničega i protiv zaštite neodgovornih brodovlasnika i fantomskih brodarskih firmi, dodajemo seriju fo-tografija koje su zabeležene u Beogradu, na Adi Huji, u toku ovog meseca.

Naprsline na kejskom zidu, posledica nasedanje napuštenog broda Kikinda.

Ada Huja u Beogradu, u blizini Pančevačkog mosta. Brod koji je potonuo na zvaničnom sidrištu nije ni uklonjen ni adekvatno obeležen. Nije jasno kako država ne može da osmisli strategiju za rešavan-je ovog problema koji potencialno ugrožava bezbed-nost ljudi i brodova.

Obeležavanje ovog opasnog mesta je odrađeno samo sa obalnim znakom koji se ne vidi od istovarnog postrojenja na tom mestu.

U ozbiljnim zemljama, ukoliko vlasnik broda nije u mogućnosti ili ne želi da ukloni svoj ošteće-ni plovni objekat u zadatom vremenskom roku, to na

sebe preuzima država, a naplatu vrši oduzimanjem i prodajom imovine vlasnika broda.

Zapuštanje infrastrukture i nemar, zaštita in-teresa pojedinaca i nestručno obavljanje poslova od nacionalnog značaja bi se u redovnim okolnostima smatralo za veleizdaju, jer neznanje ili nepoznavanje

problematike odgovornih ne bi smelo da ih oslobodi krivice i odgovornosti koju im je narod poverio.

Upravni odbor UPLS

DA PODSETIMO, BROD “SALAJKA” JE PROŠLE GODINE, PRI MANEVRU PRISTAJAN-JA, UDARIO U POTOPLJENU NEOBELEŽENU BARŽU I TOM PRILIKOM POTONUO.


12

SLEPI PUTNICI U SRBIJI – PLOVIDBA SA CILJEM

Prethodna godina će u krugovima koji se struč-no bave unutrašnjom plovidbom, bilo u adminis-traciji ili na samom brodu, ostati upamćena po mno-go čemu. Suočili smo se sa mnogo nedaća i nezgoda koje su vodile do povreda i gubitaka ljudskih života, potonuća ili oštećenja imovine, ugrožavanja životne sredine u nebrojano slučajeva, ali na sreću bilo je i dobrih momenata, ozbiljnih pomaka na bolje, pa im val-ja posvetiti malo pažnje.

Prema po-dacima Agencije za upravljanje lukama sa kraja decembra meseca, u srpskim lukama se očekivao pretovar od 13,5 miliona tona ter-eta, odnosno po-rast od oko 10% u poređenju sa pre-thodnom godinom. Agencija navodi i da je 04. novembra evidentirano re-kordno 1500. prista-janje putničkog broda na međunarodnim pristaništima u našoj zemlji, tj povećanje od skoro 30% u odnosu na isti period prošle godine. Ukoliko uzmemo u ob-zir da je pristajanja putničkih brodova bilo i u toku decembra, čak i početkom januara, dolazimo do zak-ljučka da je i pored poteškoća u funkcionisanju svih naših pristaništa (Novi Sad, Beograd, Donji Milano-vac, Golubac) ovo zaista odličan rezultat. Postavlja se pitanje kakva očekivanja imati u vezi predstojeće sezone, tj. kako prognozirati posetu. Ukoliko se real-izuju započeti projekti (koji za sada kasne) i obistine obećanja nadležnih, granice zaista nema.

Razlozi za ovako (ne)očekivanu posetu Srbiji leže pre svega u povoljnoj ponudi turističkih agenci-ja, želje putnika za nečim novim, bogatstvom kojim naša zemlja obiluje u vidu istorijskih i kulturnih at-rakcija i naravno toplim gostoprimstvom koje naši

gosti pamte.Kao što smo na početku teksta pomenuli, pos-

toji i dosta poteškoća u samom saobraćaju kroz naše vode, pa bi i najveći trud nadležnih mogao ostati bez rezultata, ukoliko pored svega navedenog naši gosti počnu da pamte neprijatne situacije sa preposećenih i neadekvatnih pontona, nedostatak adekvatne infras-

trukture za ovo-liki obim sao-braćaja i p o v e ć a n broj gostiju, savremene pi-rate koji bez bojazni napada-ju i kradu sa putničkih bro-dova, ali i nika-da zabeležene slučajeve u du-goj istoriji Ev-ropskog rečnog brodarstva – slepe putnike.slepe putnike.

Kao što svi znamo, pos-lednjih godina

se sa prostora Bliskog istoka sve više ljudi kreće ka Evropskom kontinentu u želji da se domognu neke od zemalja EU, a da bi to i ostvarili moraju preći preko grani-ca Srbije. Kako su naši susedi uglavnom povećali stepen opreza, tj. kontrole na graničnim prelazima i duž samih granica, ljudi sa namerom da prebegnu u EU se dovijaju na razne načine kako da to i učine, pa su došli na ideju da se posluže tuđim čamcima i da istim, preko Dunava, predju u Hrvatsku. Na žalost, ovakvi pokušaji su se uglavnom završavali tragično, sa dosta stradalih ili nestalih, čemu svedoče patrole pograničnih policija Srbije i Hrvatske.

Deo izbeglica privremeno nastanjenih u Beo-gradu je došao na novu, ali i još opasniju ideju.

U toku decembra meseca zabeležena su dva za-sebna slučaja neovlašćenog ulaska na brodove koji plove pod stranom zastavom, koji su bili u poseti glav-

FOTO: Tomislav Petrović


13

nom gradu i to na pontonu koji predstavlja zvanični granični prelaz pod kontrolom pogranične policije i carine Republike Srbije. Sam čin vinovnika je krivič-no kažnjiv, ali ono što je zabrinjavajuće jeste njihova spremnost na sve, pa i sam nedostatak straha u želji da ispune svoj cilj. Oba slučaja su uočena na vreme, tj. u toku boravka broda na pontonu, pa je ubrzo nakon prijave intervenisala policija.

Činjenica da su na samom pontonu prisutni policija i carina (koji se zaista trude da svaka kon-trola putnika i posade prođe baš kako treba, u bilo koje doba dana ili noći, čak i da izađu u susret bilo kom zahtevu), nije sprečila ponavljanje prethodnih pokušaja.

Treći slučaj zabeležen je početkom januara, kada se scenario ponavlja, ali se “slepi putnici” malo bolje skrivaju, pa ih posada otkriva tek nakon isplovl-jenja, tokom redovne kontrole plovila. Zbog odlične reakcije posade ceo slučaj je potpuno izolovan od gostiju, prijavljen je prvoj stanici policije u mestu gde je brod mogao da se zaustavi, ali i dalje u teritorijal-nim vodama Republike Srbije.

Teško je i zamisliti scenario gde se susreću očajni ljudi spremni na sve i ljudi koji su očekiva-li ugodan odmor, dobre fotografije, lepo vreme i us-pomene, ma šta bilo osim “slepih putnika” u kabini. Ovakvi događaji jednako su stresni i opasni za posadu koja otkrije ovakve slučajeve, jer za sigurno mogu biti fizički napadnuti, dok se zapovednici brodova suoča-vaju sa prijavom za krijumčarenje ljudi, zatvorskom, novčanom kaznom ili pak zabranom rada, tj ulaska u EU.

Iskustvo i vreme provedeno na putničkim bro-dovima je pokazalo da posade i osoblje brodova među sobom, ali i sa putnicima, rado govore o svim blago-detima koje naša zemlja nudi: dobrom raspoloženju i neverovatnoj gastronomiji, retko lepim predelima i

netaknutoj prirodi, čuvenim sportistima… Putnicima to naravno prija, uliva im potrebno poverenje, jer ug-lavnom našu zemlju “poznaju” po lošoj reputaciji i ratovima, a ne po Tesli i Pupinu ili nečemu od već navedenog.

Kao Udruženje koje stručno deluje i bavi se oblasti unapređenja unutrašnje plovidbe, poboljšan-ja uslova rada posada brodova unutrašnje plovidbe, ekologijom i očuvanjem životne sredine, smatramo da nismo ni blizu stručnih da savetujemo nadležne kada je o ovom bezbednosnom problemu reč, to os-tavljamo stručnim službama, ali činjenice govore za sebe, pa se tako laički posmatrano čini da bi povećan broj pripadnika policije poboljšao trenutnu situaciju. Svakako je važno da i lučki operateri shvate ozbiljnost situacije i razmisle o uvođenju dodatnog fizičko-teh-ničkog obezbeđenja na i oko pontona, jer bi se na taj način stekla dodatna sigurnost, kako gostiju, posade, ali i samih zaposlenih na pontonima. Napominjemo da su se navedeni slučajevi dešavali samo u Beogra-du, ali je pitanje vremena kada će se po prvi put odi-grati i na nekom drugom mestu.

Apsolutno svima je u interesu da se prekine sa lošom praksom i neprijatnim situacijama kada je reč o ovoj grani privrede, pa se valja, između ostalih, poz-abaviti i ovim problemom, kako bi naši gosti Srbiju napuštali samo sa lepim uspomenama i bez pomena i najmanjeg problema. Samo na taj način možemo za-držati postojeći porast pristajanja brodova i gostiju.

Sigurni smo da će nadležni pravilno prihvati-ti naše dobronamerno obraćanje javnosti i da će se brzom i pravilnom reakcijom doći do rešenja ovog problema, zarad očuvanja državne granice, bezbed-nosti gostiju i posada brodova, ali i ugleda Republike Srbije pred međunarodnom zajednicom.

Upravni odbor #UPLS

SARADNJA SA KOLEGAMA IZ INOSTRANSTVA

Ukoliko ste pro-fesionalni lađari, mali nautičari, berzanski brokeri, ekolozi, zalju-bljenici u reku, za Vas imamo lepu vest – od početka 2020. godine imate priliku da uživate u no-vom elektronskog magazinu pod nazivom“BINNEN-

SCHIFF JOURNAL”, pod okriljem “HJS Me-dia World” grupe.

Ideja je potekla od strane našeg kolege, kapetana iz austrije Pe-

tra Baumgartnera, koji se pisanjem, uporedo sa an-gažovanjem u plovidbi, bavi jos od 1990. godine. Iz


14

prva su to bile dogodovštine sa brodova na kojima je radio, a koje su bile objavljivane u dnevnim novina-ma, da bi nakon nekog vremena zauzeo malo ozbil-jniji pristup.

Prepoznavši ozbiljnost situacije u kojoj se cela grana privrede nalazi u celoj Evropi, a sa željom da se nešto promeni na bolje, pokreće pomenuti list. Cilj magazina je da se na profesionalan i potpuno ne-zavistan način bavi temama u unutrašnjoj plovidbi, naročito uslovima u kojima posade žive i rade, pa da javnost obavesti o istim. Govori o apsolutno svemu sa čime se lađari u Rajnskom i Dunavskom slivu susreću, bez obzira na to koliko su pojedine teme “škakljive” i bez obzira na to ko bi se mogao pronaći pogođenim. Novotarije u brodogradnji, napredak i implementacija tehnike na brodovima, logistika, ekologija, samo su

neke od tema, ali jos jednom ono čemu je dat poseban akcenat – život i rad na brodu.

Sticajem okolnosti i zajedničkih poznanstava, kapetan Baumgartner je čuo i za postojanje, tj rad našeg Udruženja, pa se na obostrano zadovoljstvo pokreće zajednička saradnja. Ukoliko se ukaže po-treba drage volje će ponuditi svoju pomoć i veliko iskustvo, kao što je u nekoliko navrata do sada i bio slučaj, a kako lađarska etika i dobro vaspitanje nalažu – naše Udruženje stoji na raspolaganju za svaku vrstu asistencije sa naše strane.

Iskrena preporuka ka objektivnom magazinu, koji se trudi da uvek donese aktuelne teme i tekstove, a o svemu piše u profesionalnom maniru.

https://www.logistik-express.com/hjs-media-world/

BIROKRATIJA JAČA OD RAZUMA

Od kako je počela tranzicija devedesetih godina prošlog veka skoro svi segmenti upravljanja rekama su doživeli nagli pad. Proteklih 30 godina je zabeležen velik rast u razvoju vodnog turizma, a poslednjih 10 godina je došlo do ekstremnog razvitka putničkih brodova i tzv. kruzing industrije koja povlači velike izazove za infrastrukturu.

Zbog velikih promena koje su nastale u sistemu plovidbe došlo je do potrebe prilagođavanja zako-na i pravilnika sa novonastalom situacijom. Većina zakona i uredbi je donešeno u skladu sa praksom i poznavanjem materije ali, na žalost, ima i omašaja koji prete da ozbiljno naruše postojeću infrastrukturu.

Primer uredbe koja može ozbiljno da ugrozi plovne puteve i priobalje je uredba o postavljanju pontona tj. pristana za pristajanje brodova.

Kao što se vidi iz člana 44a, zakon predviđa da je zabijanje šipova za postavljanje pontona OBAV-EZNO. To bi bilo sasvim opravdano na neutvrđen-im delovima priobalja ili na vodnim delovima gde je teško napraviti drugačije rešenje ali da to bude obav-ezujuće za SVE pontone je prilično neopravdano i u najmanju ruku opasno i besmisleno.

Da bi apsurd bio veći i da je ovaj propis obe-smislio stogodišnju tradiciju srpskog brodarstva i hi-drogradnje se vidi na najnovijem primeru pontona na Beton hali u Beogradu.

Na vertikalnom keju, koji je napravljen ISKL-JUČIVO za pristajanje brodova (pri čijoj izradi i ut-vrđivanju obale su već postavljani šipovi) postavljen je ponton na šipovima. Postavljanje bilo kakvih pre-preka u vodotok može da izazove pomeranje plovnog puta i da stvaranjem nanosa ugrozi utvrđene obale i izazove ogromnu štetu na plovnoj infrastrukturi, koja se planira desetinama pa i stotinama godina. O tome se uči na drugoj godini brodarske škole, te će vam svaki šesnaestogodišnjak brodarske struke reći da se ne dozvoljava postavljanje veštačkih prepreka u uređene vodotokove (samoinicijalno postavljanje brane, šporne, kamena pa čak i vodenice je strogo


15

zabranjeno). Dokle neke države u tome idu govori i činjenica da je na nemačkom delu Dunava zabranje-no samostalno skidanje objekata u slučaju nasedanja kako bi se izbeglo nanošenje štete u plovnom putu. Ni jedna zemlja u Evropi ne koristi šipove za postavl-janje pontona za pristajanje nego u tu svrhu koriste obalne upornike (šorpanj).

Mi smo o potencijalima beogradskog priobal-ja i postojeće infrastrukture već pisali i pokazali smo

na primerima iz Evrope kako se pravilno postavlja-ju pontoni bez ugrožavanja gabarita plovnih pute-va (https://udruzenjeladjara.com/blog/2019/10/24/predlog-resavanja-problema-priveza-brodova-u-beo-gradu/ i članak o vrstama pontona u EU https://udruzenjeladjara.com/blog/2019/10/23/birokrats-ko-unistavanje-recnog-turizma-u-srbiji/).

Niko nas ne može ubediti da su postavljeni ši-povi jači od kejskog zida. Postavlja se pitanje kako će se ovi objekti ponašati pri pojavi leda i pri kretan-ju i taloženju rečnog i prirodnog nanosa, jer se jasno vidi da nije predviđena barijera za odbijanje leda, a da ne govorimo o mogućnosti stvaranja spruda iznad postavljenog pontona zbog pobodenih šipova.

Želeli bi da naglasimo da se veliki putnički brodovi ne vezuju za pontone NEGO ZA OBALU, a pontoni služe samo za olakšan trasfer putnika i privezivanje brodova na problematičnim obalama (kosi kej, plitko priobalje) i da pravilne praktične primere upotrebne infrastukture i pristana treba da tražimo u rešenjima naših inženjera od pre 40 godi-na ili u susednim zemljama koje ovu praksu sprovode nekoliko decenija duže od nas.

https://pbs.twimg.com/media/EtUpq0NXI-AUN3GD?format=jpg&name=small

Upravni odbor UPLS

Mesec dana nakon našeg pisanja

FOTO: twitter


16

NEMARNOST NADLEŽNIH ORGANA U ODRŽAVANJU POSTOJEĆE INFRASTRUKTURE

FOTO: Urušena vodograđevina kod Bezdana

Dva osnovna problema plovidbe na unutrašn-jim plovnim putevima su male dubine i oštre krivine. Ovi problemi naročito dolaze do izražaja kod niskih vodostaja. Korita reke regulišu se za niske vodosta-je sužavanjem pomoću poprečnih i uzdužnih vodo-građevina. Naperi se postavljaju poprečno na tok reke pomoću nabacanog kamena. Između napera se stvara zagat u kome voda taloži nanos i podiže novu obalu. Za to vreme u regulisanom plovnom putu struja vode produbljuje korito i čisti (osposopljava plovni put).

Primer koji ćemo navesti u ovoj objavi odno-si se na nesavesno održavanje vodograđevine koja se nalazi u levoj obali, na 1424 km Dunava. Ova vodo-građevina je utonula i negativno utiče na postojeću obalu i na plovni put. Uloga vodograđevine je da “odbije vodu”, ubrza tok i produbi plovni put, što sa ovom vodograđevinom nije slučaj. Voda protiče kroz vodograđevinu i time urušava obalu i taloži sprud na 1423 km Dunava. Nažalost, ovaj nemar se rešava postavljanjem bove što aposlutno nije ispravno, niti je trajno rešenje. Sprudovi treba da se uklone vodo-građevinama a ne da se stvaraju njihovim neodrža-vanjem.

Ovom prilikom apelujemo na nadležne organe da izvrše određene radove i da poprave postojeće vodograđevine koje su u izuzetnom lošem stanju.

Ovo je samo jedan od primera koji ćemo naves-ti a po našoj gruboj proceni oštećenih vodograđevina samo na Dunavu, ima preko 40. Trenutno se vrši pop-isivanje i dokumentacija svih oštećenih vodograđevi-na i za nekoliko meseci ćemo imati kompletiran spi-sak.

Napomenjemo da su vodograđevine uredno ucrtane na plovidbenim kartama kao kompletne ali u realnosti izgledaju potpuno drugačije.

Ukoliko se ubrzo ne pristupi redovnom održa-vanju postojeće infrastrukture, vađenju potonulih objekata (kojih je iz dana u dan sve više) i ukoliko se nastavi sa zabadanjem šipova u rečna korita po slobodnom nahođenju, postoji velika opasnost da se uruši decenijam projektovana i generacijama formi-rana struktura bezbednosti i gabarita plovnih puteva, koja je do pre samo dve decenije bila među najbez-bednijim u Evropi.

Upravni odbor UPLS


17

DA LI POSTOJI KONTROLA REČNOG SAOBRAĆAJA U SRBIJI?

Kontrolu rečnog saobraćaja u Republici Srbiji trebalo bi da vrše Inspekcija plovidbe u saradnji sa Lučkim kapetanijama. U teoriji je to bilo dobro os-mišljeno ali je praksa potpuno drugačija.

U Republici Srbiji postoje samo tri kapetani-je koje zvanično rade od 00-24h 365 dana u godini i koje za to vreme rade na terenu i vrše kontrolu bro-dova i isprava. To ne bi bilo tako loše da u njima ima dovoljno zaposlenih radnika.

plovidbe koju brod koristi. Te tri stvari su dovoljne da se izbegnu negativne posledice koje mogu da izazovu premor posade, neosposobljenost posade i neisprav-nost broda ili uređaja na njemu. U slučaju brodova čije je sedište u EU ili Švajcarskoj, Srpskim i svim ne EU članovima posade se traži i radna viza ili ugovor o radu.

U svim ostalim podunavskim zemljama se pri kontroli broda na ulazu ili izlazu, kao i rutinskim kontrolama, pregleda brodsko svedočanstvo i ima li dovoljno posade i sa validnim ovlašćenjima za određeni deo plovidbe.

Naglasili bi da je najveći problem adekvatne kontrole nedostatak ljudi u kapetanijama i u inspekci-ji plovidbe kao i u slaboj komunikaciji između službi, pa tako, po nekom novom pravilu, po dolasku broda na granični prelaz dostavljamo, pored raporta i spiska posade i šemu tankova i izvod provijanta graničnoj policiji i lučkoj kapetaniji!?(LK Bezdan) što nikada ni u jednoj zemlji nije bilo.*

Takođe se postavlja pitanje graničnoj policiji po kom osnovu ta služba (granična policija)vrši kon-trolno merenje goriva na brodu i da li su stručni za to? To je po zakonu, isključivo pravo i obaveza car-ine, a ne policije i kapetanije. Na to pitanje službenici granične policije na terenu nisu znali da nam odgovo-re. Postavlja se pitanje da li graničari popisuju gorivo u kamionima na graničnim prelazima i da li uzimaju stanje kerozina u avionima prilikom sletanja?

Poprilično apsurdno ali, na žalost realno i događa se svakodnevno.

Krenimo od Prahova. Trenutno imaju samo tri zaposlena čoveka koji u isto vreme rade i u Kapetaniji Kladovo. To znači da ti ljudi rade 8 sati dnevno 365 dana u godini i još svrate do Kladova da i tamo odrade posao, što znači da rade više od 2920 sati godišnje što je u potpunosti u suprotnosti sa zakonom.

Kapetanija Veliko Gradište je druga kapetani-ja koja ima 24-časovno dežurstvo i jedina ima barem približno dovoljno zaposlenih iako im fali barem dva zaposlena da bi službu obavljali normalno.

Poslednja je kapetanija Bezdan koja ima samo 2 (dva) zaposlena i oni nisu u mogućnosti da vrše 24-časovno dežurstvo iako su u obavezi.

Šta to donosi Republici Srbiji?Donosi loš imidž, probleme sa zaposlenim

lađarima i nelojalnu konkurenciju na svim nivoima. Niko ne vrši adekvatnu kontrolu brodova koji ulaze u Republiku Srbiju. Neretki su slučajevi zloupotrebe od strane brodovlasnika, posebno inostranih kompanija, koji često imaju običaj da kažu da se do Mohača mora voditi računa a posle se može raditi šta se hoće.

Kada brod ulazi u Šengensku zonu EU (granični prelaz Mohač) obavezno se na brodu pregleda Brods-ko svedočanstvo, ovlašćenja članova posade i model


18

Sledeće što bi valjalo spomenuti je broj zapos-lenih ljudi u nadležnim inspekcijama. Sa trenutnim brojem ljudi i sa opremom kojom raspolažu inspek-tori stvarno vrše nadljudski posao. Nemaju adek-vatne čamce, nemaju terenska vozila, uniforma im nije najreprezentnija. Naše zapaženje je da pojedine poljske službe i ribolovačka društva imaju kvalitetniju i na-predniju opremu od naših inspektora plovidbe. Ins-pekcija se trudi da odgovori na naše zahteve i primed-be ali im je potrebna znatno veća pomoć države u ljudstvu i opremi da bi se videli ozbiljniji rezultati.

Zaključićemo samo sa zapažanjem da je svaka inspekcijska služba samoodrživa. Uz obećani VTS centar (centar za nadzor plovidbe) i propisivanjem

Primer adekvatne opreme za inspekciju plovidbe u Austriji: http://www.spiritdesign.com/presse/presse-2013/von-spirit-design-gestaltetes-modernstes-einsatzboot-der-schifffahrt-

saufsicht-geht-in-serie

adekvatnih mera poslodavcima i brodovlasnicima uz adekvatnu komunikaciju sa inspekcijom rada i osta-lih vezanih službi, Srbija bi za izuzetno kratko vreme povratila kredibilitet ozbiljne države koji je uživala među podunavskim zemljama pre samo 30 godina.

Nadamo se da će nadležne službe shvatiti našu dobronamernu primedbu na dosadašnju praksu i da će se konačno odraditi neophodne reforme kako bi se zaštitili interesi države i kako bi postupali u skladu sa Zakonom koji smo sami, kao država, doneli.

Upravni odbor UPLS

POTONUO BROD TITEL U LUCI BEOGRADJutros u 6.00h, u luci Beograd, na pristaništu

br. 2, potonuo je samohodni teretnjak TITEL. Do potonuća je došlo nakon utovara a razlog još nije poznat. Posada je na vreme napustila brod tako da je izbegnuta tragedija. Po informacijama posade, brod je potonuo za samo nekoliko minuta.

Po broju potonuća i plovidbenih nezgoda smo prvi u Evropi i među vodećim zemljama na svetu. U poslednijih dve godine je potonulo čak osam brodova na teritoriji Srbije. U poslednja dva meseca smo imali čak tri brodske havarije tj. sudara sa ogromnim ma-terijalnim štetama.

Da je situacija zabrinjavajuća svedoči i činjen-ica da ni jedan potonuli objekat NIJE izvađen niti

adekvatno obeležen. Državni organi zaduženi za bez-bednost plovidbe jednostavno ne mogu da reše prob-leme na adekvatan način.

Koliko je nesreća bilo samo ove godine može se videti na sajtu Centra za istraživanje nesreća u vod-nom saobraćaju.

Da podsetimo samo na neke od nezgoda pos-lednjih godinu dana:

NAPOMINJEMO: ovo je mali deo dokumen-tovanih nezgoda. Veliki broj se ne prijavi ili prođe neopaženo.

FOTO: http://www.spiritdesign.com


19

RAZBOJNIČKI NAPAD NA LAĐARE U SMEDEREVU 50 METARA OD POLICIJE, NADZORNE KAMERE NISU U

FUNKCIJI?!

Problem plovidbe, pristajanja i sidrenja u zoni Smedereva je konačno dobilo i status OPASNOG PO ŽIVOT posade. Naše Udruženje već godinama upo-zorava na bezbednosne opasnosti u Smederevu, od pljačkanja tereta sa brodova do bezočnog upada u stambene prostorije posada. Policija i nadležni goto-vo ništa ne preduzimaju da se ovo promeni.

Poslednji slučaj se dogodio 26.05.2020. u 2 i 30h, na 50 metara od policijske stanice na smederevs-kom keju. Maskirani razbojnici su upali na brod, ot-vorili tovarni prostor i počeli sa krađom. Druga grupa

razbojnika je ušla u stambene pros-torije i počela da pljačka lične stvari i novac od posade. Posada je pokušala da se suprotstavi i spreči pljačku ali su fizički napadnuti metalnim pajser-ima i samo čistom srećom je spreče-no krvoproliće.

Policija je odmah obaveštena. Dežurni policajac nije reagovao iako je imao policijski čamac na raspolag-anju, samo 50 metara od broda. Pol-icajac tvrdi da nije ništa video a da kamere za nadzor BAŠ TADA nisu radile!? Kriminalistička policija je na uviđaj došla nakon šest sati, tačnije u 8 i 30h. Posada je dala izjave a raz-bojnici do sada nisu uhvaćeni niti su pronađene lične stvari i novac posade. Policija se, kao i u prethodnim sluča-jevima odnosila prema posadi kao prema osumnjičenima.

Detaljnom analizom dešavanja u smederevskom pristaništu može se zaključiti samo jedna stvar, nadležni nisu sposobni da obezbede sigurnost brodova i posada. Problemi napada na brodove, u istom intenzitetu, traju već gotovo deceniju.

Ukoliko se nadležni, po ovom pitanju ne oglase i ne prikažu plan borbe protiv kriminala u ovom sek-

toru, mi ćemo kao Udruženje profesionalnih lađara Srbije biti prinuđeni da proglasimo Smederevo za CRVENU ZONU plovidbe.

U slučaju proglašenja CRVENE zone, svim lađarima, brodarskim firmama, turističkim operater-ima, Dunavskoj komisiji, Savskoj komisiji, Rajnskoj komisiji i svim amabasadama podunavskih zemalja, ćemo poslati UPOZORENJE na bezbednosnu opas-nost i daćemo preporuku plovidbe i sidrenja u ovoj zoni.

Čekamo nadležne da se oglase.

FOTO: Brod SPEED, Mesto napada u Smederevu.


20

OPLJAČKAN NEMAČKI BROD HELLFRIED U LUCI SMEDEREVO

P r o b l e m smederevskog sidrišta i luke Smederevo, pored svog truda nadležnih i dalje ne jenjava. Jutros je u luci Smederevo, na 1118 km Dunava, između 4 i 6 časova ujutru, sa nemačk-og broda Hellfried, ukrad-eno 970 litara pogonskog goriva. Na istom mestu, u februaru mesecu je opljačkan drugi brod iste kompanije “Jaguar” i tom prilikom je ukradeno 2600 litara goriva, o čemu je sačinjen policijski izveštaj.

I ova krađa, kao i sve ostale, su uredno prijavl-

FOTO: Brod Hellfried, luka Smederevo

jene policiji, koja oči-gledno nije u mogućno-sti da adekvatno zaštiti ljudstvo i imovinu u zoni luke Smederevo.

Pozivamo na-dležne institucije i policijsku upravu grada Smedereva da počnu sa ozbiljnijim suzbijanjem i preventivom kriminala i da se konačno utvrdi

zašto je baš Smederevo gorući problem za lađare i brodare poslednjih deset godina.

Upravni odbor UPLS

POKUŠAJ PLJAČKE BRODA U SMEDEREVU

Juče, između 3h i 5h ujutru u Smederevskom pristaništu Petrol LPG na 1119 km Dunava pokušana je pljačka pogonskog goriva sa broda. Srećom svi tan-kovi i mašinski prostor su bili zaključani te je pokušaj bio neuspešan. Lopovi su pri premetačini ispraznili zamrzivač posade i to je ujedno jedina pričinjena šte-ta. Ukrcano osoblje je primetilo upad u ranim jutarn-jim satima i obavestila nadležne organe o događaju.

Ovo je u poslednjih dva meseca već treći pot-vrđen upad na brodove od strane lopova. Apelujemo na nadležne da se ozbiljnije pozabave problemom smederevskog prstaništa dok nije došlo do ozbiljnijih sukoba između posada brodova i smederevskih krim-inalaca.

FOTO: Pod 1. je tank goriva koji je zaključan. Videli su se

tragovi pokušaja obijanja. Pod 2. balasni tank koji je ostao otvoren.


21

POLICIJSKI NADZOR LUKE SMEDEREVO

FOTO: UPLS

Nakon serije rajzboništva, krađa tereta sa bro-dova i brodske opreme, kao i pljački članova posade u akvatoriju Smedereva, izgleda da su objave UPLS urodile plodom ili se barem naziru neke promene.

U noći između 02. i 03. Jula, domaćem tankeru koji je uplovljavao u Smederevo iz luke Midia, u uz-vodoj plovidbi je se pridružila patrola rečne policije iz Smedereva. Policijski čamac je od 1105 km pratio domaći tanker do istovarnog terminala u Smederevu, pružajući brodu i posadi svojevrsnu zaštitu od even-tualnih napada lokalnih pirata.

Službenici MUP-a su napomenuli posadi da ipak obrate pažnju za vreme boravka u akvatoriju Smedereva i da se, ukoliko ipak dođe do napada ili pokušaja krađe, obrate na broj telefona 026192 i iz-veste o događaju ili zatraže eventualnu pomoć.

Ovom prilikom, kao UPLS se zahvaljujemo na akciji MUP-a i nadamo se da ćemo zajedničkim zalaganjem skinuti Smederevo sa liste nebezbednih

pristaništa, a samim tim i popraviti imidž naše države.Takođe, predlažemo uvođenje „vruće linije“

odnosno direktne veze sa dežurnom službom kako bi se vreme čekanja svelo na razuman minimum ili uvođenje dežurnog VHF kanala na kojem bi se svi brodovi mogli obraćati policiji u slučaju potrebe. Naravno, predlog važi za sva trenutna „žarišta“ pi-raterije u Srbiji.

Upravni odbor UPLS

(NE)BEZBEDNOST PLOVIDBE NA DOMAĆIM REKAMA

Novo leto a stari problemi. Posle niza upo-zorenja na ugroženu bezbednost plovidbe na akva-toriji Beograda (reka Sava 0 – 15km), sektor ušća reke Save i Dunava, nedovoljnom inspekcijskom nadzoru nad plovilima nismo postigli nikakav pozitivan rezu-ltat. Problemi su počeli da se javljaju i na akvatori-ji Novog Sada od 1250-1265km. Nautičari su često usidreni u plovnom putu, splavare – rinuju ( plove sa isključenim motorima posredstvom vodene struje) ne obraćaju nikakvu pažnju na ostale učesnike u plovid-bi, vezuju se za objekte bezbednosti plovidbe (bove koje označavaju ivice plovnog puta), što je po zakonu izričito zabranjeno, presecaju kurs velikim plovilima i u ozbiljnoj meri ugrožavaju bezbednost plovidbe. Navigatori na velikim brodovima su sve češće izlo-ženi veoma stresnim situacijama zbog nesavesnosti

nautičara, ljubitelja reke, i zbog odsustva adekvatnog inspekcijskog nadzora na rekama.

Od već veoma zahtevnog zadatka prolaska kroz novosadske ili beogradske mostove za jednog navi-gatora u letnjem periodu, došli smo do noćne more i prenapete situacije za navigatora koji treba da obavi gotovo nemoguć zadatak.

Ovom prilikom apelujemo na sve nautičare da krajnje ozbiljno shvate plovidbu i boravak na reci, da omoguće ljudima koji se profesionalno bave plovid-bom da nesmetano obavljaju svoj posao bez nepo-trebnih stresova i problema, a nadležnim organima takođe da ozbiljno shvate naša upozorenja i pojačaju inspekcijski nadzor na teritoriji cele Srbije.

Posebno bi pozvali sva nautička udruženja da nam se jave ukoliko su zainteresovani za besplatnu


22

FOTO: Privezivanje za objekat bezbednosti plovidbe

dodtatnu edukaciju iz bezbednosti plovidbe za svoje članove. Na našem sajtu se može preuzeti besplatna brošura sa preporukama za nautičare a mi smo, kao Udruženje profesionalnih lađara, na raspolaganju

svima da kroz razgovor i edukaciju podignemo nivo znanja i svesti svih učesnika u plovidbi.

Upravni odbor UPLS

OPASNA PLOVIDBA KROZ NOVOSADSKO SIDRIŠTE

Zbog niskog vodostaja i zbog neuređene kon-trole novosadskog sidrišta, plovidba za brodove i sas-tave u zoni Novog Sada predstavlja priličan izazov.

Svake godine, a možemo slobodno reći i sva-kodnevno, se suočavamo sa istim problemom koji niko ne rešava. O problemu plovidbe kroz novosads-ko, beogradsko i smederevsko sidrište pišemo stalno i obaveštavamo javnost o ozbiljnom bezbednosnom problemu. Pri nepravilnom sidrenju dolazi do opas-nog suženja plovnog puta pa su veliki konvoji prilič-no ugroženi pri plovidbi, posebno pri lošim hidrome-treološkim uslovima.

Često su lađari prinuđeni da ostavljaju svo-je sastave nepropisno, iz potrebe da sačuvaju tovar i pogonsko gorivo, koji su sve češće na meti napa-


23

napadu gusara na brod, primene silu rizikuju krivičnu prijavu i odlazak u zatvor a policija i država peru ruke od nastale štete.

Da bi se problem rešio neophodan je bolji i sinhronizovan rad inspekcije plovidbe, lučke ka-petanije i rečne policije. Problem je samo što NI JEDNA od navedenih službi nema adekvatne čamce i opremu za regulisanje plovidbe, inspekciju plovila i očuvanje bezbednosti ljudi i brodova.

Kolika je opasnost za plovidbu u zoni Novog Sada nepravilno usidrena vuča može se videti na fo-tografijam zabeleženim juče na novosadskom sidrištu.

Na radarskoj slici se jasno može videti da je šir-ina plovnog puta smanjena na manje od 100 metara, što je za velike sastave nedovoljno. U slučaju olujnog vetra moglo bi doći i do zatvaranja plovnog puta pa i do havarije, posebno za nizvodna plovila.

Apelujemo na nadležne da se uključe u reša-vanje ovog problema koji uporno postoji godinama a koji se NEĆE REŠITI sam od sebe.

PROBLEMATIČNA PLOVIDBA KROZ NOVOSADSKO SIDRIŠTE

Problem novosadskog sidrišta je i nakon svih pisanja i obraćanja inspekciji plovidbe i dalje ak-tivan. Zbog velikog broja konvoja i vetrova koji su uobičajeni u ovo doba godine, plovidba kroz zonu no-vosadskog sidrišta predstavlja pravi izazov.

Prepreku u plovidbi, u uslovima smanjene vidljivosti predstavlja i neobeleženost preporučenog prolaza mosta Varadinska duga i neadekvatne ra-

darske oznake plovidbenog prolaza (ne vide se na radaru).

Predlažemo nadleznoj inspekciji plovidbe da pooštri kontrolu usidrenih objekata i da izda nalog za dodatno obelezavanje zone sidrišta plovidbenim bo-vama na ivici plovidbene zone i izvrši kontrolu svih plovidbenih oznaka u zoni Novog Sada.

FOTO: Most Varadinska duga (nema oznake preporučenog prolaza i ne vide se radarske oznake)


24

POJAČANA INSPEKCIJSKA KONTROLA NAUTIČARA U NOVOM SADU

U letnjim mesecima je povećan broj nautičara na domaćim rekama. Većina je dobro pripremljena za izazove koje nosi reka ali, na žalost, ima i neodgov-ornih koji svojim ponašanjem ugrožavaju bezbednost plovidbe i živote kupača.

Ove godine je smanjen promet trgovačkih i put-ničkih brodova ali je izuzetno povećan broj nautičara. U proteklom mesecu primećeno je pojačano delovan-je rečne policije i inspekcije plovidbe na uklanjanju nesavesnih pecaroša iz plovnog puta kao i povećena kontrola bezbednosti plovidbe, što je za svaku pohva-lu.

Povećanjem broja brzih čamaca i skutera st-vorili su se novi bezbednosni izazovi koji, po našem

mišljenju, nisu još uvek adekvatno obrađeni. Najveću opasnost predstavljaju gliseri i skuteri u zonama kupališta.

Analizom priobalja i postavljanjem adekvatnih oznaka na kupališta, postavljanje znakova u zonama za sport i razonodu i znake zabrane u kritičnim pod-ručjima uveliko bi se povećala bezbednost i probudila svest nautičara.

Pohvaljujemo napore rečne policije i inspekcije plovidbe na uspostavljanju reda na domaćim rekama i pozivamo nadležne da razmotre naš predlog o anal-izi rizičnih zona bezbednosti i postavljenje adekvatne znakovne signalizacije.

Upravni odbor UPLS

UREĐENJE NOVOSADSKOG PRIOBALJA

Nakon prijave potencijalne opasnosti za grad-sku zonu od zapuštenih brodova, brzom reakcijom gradonačelnika i resornog ministarstva izdat je nalog za uklanjanje spornih objekata i oni su prebačeni iz gradske zone na mesto predviđeno za raspremu.

Redovnim obilaskom novosadskog priobalja

primetili smo još nekoliko spornih plovnih objekata u neposrednoj gradskoj zoni, sa petrovaradinske strane, u zoni sidrišta i u neposrednoj blizini reni bunara.

Reč je o objektima koji su nekada pripadali rečnom gigantu “Heroj Pinki” a kasnije, nakon pri-vatizacije, kompaniji “Dunav grupa agregati”. Reč


25

je o dva tank šlepa, stambenom objektu i potonulom brodu “Stražilovo”. Objekti stoje napušteni, naseli na obalu i prepušteni sami sebi.

Apelujemo na naše gradske vlasti, nadležno

ministarstvo i inspekciju plovidbe, da ubrzano reagu-ju po ovom pitanju da bi izbegli moguće potonuće brodova, izlivanje derivata i stvaranje opasnosti na novosadskom sidrištu.

Navedeni plovni objekti se nalaze u desnoj obali na 1252 km.


26

POTONUĆE LEDOLOMCA ČAKOR U NOVOM SADU 18.05.2020.

FOTO: mojnovisad.com

Udruženje lađara već više od četiri godine up-ozorava na potencijalnu opasnost po bezbednost plo-vidbe od napuštenih brodova. Posebno upozoravamo na probleme u Novom Sadu od plovnih objekata na-merno uništene firme Heroj Pinki.

Nekada ponos Srbije i čuvari države od leda, namerno uništeni i napušteni ledolomci Čakor i Vuče-vo, trunu na novosadskom keju ispred nekadašnje zgrade bivšeg vojvođanskog giganta u hidro transpor-tu. Nakon sumnjive privatizacije u kojoj je uništeno četiri najjače firme za hidrogradnju i hidrotransport u Srbiji, ledolomci, koji su bili u većinskom vlas-ništvu pokrajine, prešli su u privatne ruke, iako su od STRATEŠKOG značaja za bezbednost zemlje u slučaju ledostaja i kretanja leda.

Državni predstavnici su naša dosadašnja pisan-ja o neophodnosti posedovanja ledolomaca uglavnom koristili za politička nadmudrivanja i raspisivanje nenormalnih tendera za izgradnju novih brodova, iako bi postojeći, sa relativno malim ulaganjima, postali savršeno operativni i izuzetno atraktivni u funkcio-nalnom i istorijskom kontekstu. Želimo da podsetimo javnost da su pri ledostaju od pre tri godine bili ukl-jučeni (i debelo plaćeni) mađarski ledolomci, koji su “blizanci” i po trupu i po godinama gradnje kao i naši “Čakor” i “Vučevo”.

Kako su brodovi u privatnom vlasništvu mi smo, kao Udruženje, više puta tražili od nadležne in-spekcije i predstavnika vlasti u Novom Sadu uklan-janje ovih napuštenih brodova na bezbedno mesto uz obavezan nadzor.

Kao što se može videti to nikad nije učenjeno i nakon svih ovih godina javašluka došlo je do nemi-novnog potonuća broda. Čini se da su, nakon svega, kod nas sumnjivi biznismeni i interesi pojedinaca IPAK jači od Države i Sistema.

Ovo je u poslednjih godinu dana SEDMO po-tonuće brodova i plovidbenih postrojenja u Srbiji, po čemu smo definitivno na prvom mestu u Evropi, a verovatno i u svetu. Po ovome se vidi da sistem inspekcije plovidbe, nadzora, registracije brodova i kompletne infrastrukture brodarstva u Srbiji jednos-tavno ne radi.

Postavljamo pitanje nadležnima da li će se shodno ukazivanju na najavljene opasnosti od ljudi iz struke, ikad reagovati ili će službe koje treba da rade za državu i građane i dalje čuvati interese sumnjivih biznismena i pojedinaca.

Izražavamo najdublju osudu nad nečinjenjem ničega.

Upravni odbor UPLS.


27

NAJAVLJENA EKOLOŠKA KATASTROFA KOJA TRAJE – NIKO ODGOVORAN

Pre tri meseca smo najavili ekološku katastrofu. Niko nije reagovao!

O zanemarivanju brodova od nacionalnog značaja i prepuštanje brodova na milost i nemilost Dunavu i vremenskim prilikama, pišemo već godina-ma unazad. Vrhunac je bio potonuće Čakora, do ko-jeg je došlo čistim javašlukom i neradom nadležnih službi.

Kada je do potonuća došlo upozoravali smo i najavljivali moguću ekološku katastrofu, do koje je na žalost dolšlo i koja traje. I dalje ni jedna gradska služba ne preduzima NIŠTA da bi se problem sprečio i da bi se izbegla još veća šteta.

Izlivanje naftnih derivata je izuzetno opasno po

okolinu. Jedna kap naftnog derivata zagadi m2 zem-ljišta na sto godina. Iz potopljenog broda već danima ističu naftni derivati u vodu.

Nepotrebno je napominjati da su ublizini reni bunari, tj. bunari pitke vode i da su izvorišta u opas-nosti kao i biljni i životinjski svet.

U našoj državi kao da su svi slepi, a sam grad Novi Sad koji je u velikim projektima sređivanja priobalja, nije u stanju da ukloni potonuli objekat iz kog se izliva toksična materija.

Kao i do sada, NIKO nije odgovoran i niko ne preduzima NIŠTA.

Slika govori sve…

FOTO: Naftna mrlja iz potonulog ledolomca


28

ZAPOČETO UKLANJANJE PROBLEMATIČNIH BRODOVA U NOVOM SADU

Pripremni radovi na uklanjanju brodova Čakor i Vučevo počeli su 06.08.2020. Koliko smo infor-misani, o početku radova je obaveštena Lučka ka-petanija Novi Sad koja do sada nije izdala saopštenje brodarstvu.

Naša ekipa je obišla početak radova . Voda iz mašinskog prostora se ispumpava direktno u Dunav, bez zaštitne barijere. Obaveštena je inspekcija plo-vidbe, koja se izjasnila da to ne spada u njihovu na-

dležnost. Potom je obaveštena inspekcija javnog pre-duzeća Vode Vojvodine i oni su jutros izašli na teren, radovi nisu bili u toku.

Masna fleka koja se vidi na fotografijama prosti-rala se u tankom sloju i mogla se uočiti nekoliko kilo-metara nizvodno od mesta ispumpavanja.

Posebno pohvaljujemo inspektorku iz Odeljen-ja za vodnu inspekciju gospođu Mariju Novaković na brzom delovanju.

FOTO: Pripremni radovi Čakor i Vučevo 06.08.2020.


29

POTONUĆE BEOGRADA 10 – KORAK BLIŽE PRAVDI

Samohodni teretnjak Beograd 10 je potonuo u okolini Smedereva 02.11.2016. godine. U oj tragediji su dva člana posade izgubile život, zapovednik Milan Brzaković i upravitelj mašine Nikola Kosovac. Od pogibije do današnjeg dana nije bilo odgovornih za ovu plovidbenu nesreću. Prvobitni izveštaj Sudskog veštaka je izazvao čak i odbacivanje tužbe porodice stradalih 2019. godine. Da podsetimo, nakon samog potonuća mediji i nadležni organi su davali razne ver-zije događaja, od prvobitnog optuživanja posade za pijanstvo i nemar pa do krajnjeg nalaza da je za po-tonuće odgovoran “zamor materijala”.

Mi smo se, kao Udruženje profesionalnih lađara Srbije u saradnji sa porodicam stradalih člano-va posade, oglasili po ovom pitanju sa našom anali-zom i tumačenjem nemilog događaja, naglašavajući da brod ne može da bude star već samo ispravan ili neispravan. Od prvog dana naša pažnja je usmere-na na loše održavanje i na, po našem mišljenju, loše odrađen pregled broda od strane Uprave za utvrđivan-je sposobnosti brodova za plovidbu, te olakom izda-vanju dozvole za plovidbu.

Nakon četiri godine naloženo je ponovno

veštačenje tj. Mišljenje za dopunski nalaz (U prilogu teksta). Isti sudski veštak je odradio veštačenje, ovaj put odgovarajući na jasno definisana pitanja. U ovom ponovljenom veštačenju se jasno vide propusti na koje smo i mi od početka ukazivali.

Ovi novonastali momenti u istrazi otvaraju mo-gućnost za pokretanje tužbe protiv odgovornih lica za ovaj nemili događaj te konačnom razrešenju ove tra-gedije, kako bi se ovakve i slične nezgode u budućno-sti izbegle.

Za istrajnost da se ovaj slučaj do kraja iznese i dočeka pravdu zahvaljujemo se pre svega porodica-ma stradalih, svim članovima UPLS na svestranom trudu i zalaganju kao i novinarki Večernjih novosti iz Smedereva, gospođi Jeleni Ilić koja je od prvog dana profesionalno izveštavala o ovom slučaju.

Zbog onih koji su plovili, onih koji plove i onih koji se sa plovidbe nikada neće vratiti…

https://udruzenjeladjara.com/blog/2020/09/30/potonuce-beograda-10-korak-blize-pravdi/

Upravni odbor UPLS


30

KOD UŠĆA VELIKE MORAVE (1104,3 KM) POTONUO PLOVNI BAGER

Upozoravamo sve lađare i nautičare da je u noći između 10. i 11. aprila, na 1104,3 km, 200 me-tara od leve obale, potonuo bager “Car”. Po našim saznanjima plovni bager je, mimo svih propisa, bio bez posade. Inspekcija plovidbe do ovog momenta nije izašla na teren i mesto potonuća nije adekvatno obeleženo.

U blizini istog ovog mesta je nedavno potonula barža koja takođe nije obeležena niti izvađena.

Napomeninjemo da je ovo treće potonuće plo-vnih objekata od početka godine. Ni u jednom slučaju nije bilo adekvatne reakcije nadležnih niti je inspekci-ja plovidbe reagovala na odgovarajući način.

Po broju potonuća objekata smo postali vodeća zemlja u Evropi. Ta činjenica jasno ukazuje o ozbil-

jnom propustu u radu sistema plovidbe, bezbednosti plovidbe, a po našem mišljenju i Uprave za utvrđivan-je sposobnosti plovidbe.

Ukoliko se momentalno ne počne sa rešavanjem problema, glavna prepreka plovidbe će nam postati potonuli objekti u našem delu Dunava, kao što nam kod Prahova predstavlja potopljena Nemačka flota iz drugog svetskog rata.

Napomena: Od svih objekata koji su potonuli poslednjih godinu dana (tri barže, samohodni teretn-jak, dva plovna bagera) ni jedan nije izvađen niti adekvatno obezbeđen.

Upravni odbor UPLS


31

POTONUO JOŠ JEDAN BROD U BEOGRADU NA ADI HUJI

U toku noći, 7. decembra na Adi Huji, u bliz-ini Pančevačkog mosta, potonulo je istovarno postro-jenje “LIM”. Brod nije bio registrovan i ostavljen je bez posade. Pri potonuću nije bilo žrtava. Primećena je mrlja od izlivanja kaljuznog otpada nekoliko kilo-metara nizvodno. Nadležna lučka kapetanija Beograd povodom ovog slučaja nije izdala nikakvo saopštenje.

Ovo je 11. potonuće broda u poslednje dve go-dine, a treće potonuće u Beogradu za samo godinu dana. Apelujemo na sve nadležne institucije da se ozbiljno pozabave ovim problemom koji već dostiže formu apsurda i ukazuje na ozbiljne probleme u sistemu bezbednosti plovidbe.

Upravni odbor UPLS


32

OPASNOST NA PREVODNICI ĐERDAP 2

života i velikih materijalnih šteta.Napomena: O problemu plovidbe u

međudržavnoj zoni Đerdapske klisure smo već u više navrata pisali i upozoravali, do sada bez reakcije nadležnih.

Upravni odbor UPLS

Upozoravamo kolege, inspekciju plovid-be i javnost da se u zoni prevodnice Đerdap 2 pojavio bezbednosni problem u vidu neodgovo-rnih pecaroša i nautičara u plovnom putu. U toj zoni inspekciju i nadzor vrše rumunska i srpska strana po međudržavnom sporazumu.

Apelujemo na nadležne da što pre reaguju i u saradnji sa rumunskim kolegama reše ovaj problem kako ne bi došlo do gubljenja ljudskih

UPRAVLJANJE SRPSKIM LUKAMA – GODINU DANA KASNIJE…

“Uprkos uvedenim merama i činjenici da se teretni saobraćaj zbog pandemije odvijao u posebnom režimu od kraja prvog do sredine drugog kvartala ove godine, Agencija za upravljanje lukama zabeležila je u prvih šest meseci 2020. godine 7,4 miliona tona pretovarene robe, što je povećanje od 12% u odnosu

isti period prošle godine”. Navodi se na sajtu Pluton Logistica.

Ova vest govori o značajnom porastu transpor-ta i lučkih operacija u Republici Srbiji. Agencija za upravljanje lukama postoji od 2013. i nastala je sa ciljem poboljšanja lučkih usluga i pristaništa u Srbiji.

Nepotrebno je napominjati da je osnovna uloga kejskog zida odbrana od poplava. Postavlja se pitanje da li ovaj zid služi svrsi?


33

Cena za OPERATIVNU OBALU koju naplaću-je Agencija iznosi Od 0,35 EUR do 0,40 EUR po uto-varenoj ili istovarenoj toni. To svaka LUKA U SR-BIJI naplaćuje na ime korišćenja operativne obale i priveza broda.

Pored toga 4 RSD po bruto toni nosivosti PO ZAPOČETOM DANU, naplaćuje AGENCIJA ZA UPRAVLJANJE LUKAMA za to isto, a svaka LUKA od 2,5 do 3,5 EUR kracatelju za pretovar, a AUL još 17 RSD po toni naplaćuje krcatelju za isto.

Da pojednostavimo, AUL ima veoma solidna primanja.

Mi smo prošle godine pisali o očajnom stanju u kom se srpske luke nalaze. Od tada do danas nije mnogo toga urađeno. Najbolji primer za to imamo u

luci Novi Sad.Operativna obala tj. kosi kej je devastiran. Pri-

laz utovarnom mestu je plitak pa brodovima na uto-varu mora stalno da radi motor kako brod ne bi naseo ili se probio. Lučki dispečeri koriste komunikaciju sa brodovima na 16. VHF kanalu, što naravno nije doz-voljeno a postavlja se pitanje imaju li uopšte dozvolu za rukovanje radio stanicom. Prilaz brodu sa obale je gotovo nemoguć.

Na fotografiji se može videti luka Novi Sad u avgustu 2020. godine.

SRPSKE LUKE GODINU DANA KASNIJE – ELIKSIR PRAHOVO

“Međunarodna luka Prahovo je važno logis-tičko čvorište, koje je od izuzetnog značaja ne samo za Elixir Group već i ceo region. Operater Luke Pra-hovo planira značajne investicije u razvoj ove luke, koja će do 2020. godine postati jedna od dominantnih luka na donjem Dunavu.”

Ovako Eliksir Prahovo predstavlja svoj deo luke. Lepo zvuči ali da li je zaista tako?

O stanju Srpskih luka smo pisali pre godinu dana. Obratili smo posebnu pažnju na stanje pristaniš-ta, vezu sa obalom i uslove za rad i manipulaciju robe. Ni godinu dana nakon našeg pisanja o lošem stanju u kojem se luka Prahovo nalazi nisu primećene veće promene u razvoju infrastrukture. Najveći problem predstavlja manipulacija robe. Prilikom utovara, he-

mikalije koje se utovaraju u velikoj količini lete u at-mosferu a značajan deo završi u Dunavu. Veza sa obalom je u očajnom stanju. Primena zaštitnih mera na utovarnom mestu gotovo da ne postoji, a kako nam svedoče lađari, odnos menadžmenta Eliksira prema posadama i radnicima je često veoma neprofesiona-lan i prilično grub.

Ostaje nam samo da se nadamo da će nadležni reagovati na naše predstavke i da će se početi sa uk-lanjanjem ukazanih nedostataka dok nije došlo do ozbiljnijih problema po život i zdravlje posada, a zbog loše i zastarele utovarne opreme, do ozbiljne ekološke katastrofe.

Upravni odbor UPLSFOTO: Luka Prahovo, oktobar 2020.

FOTO: Pored potonulog pontona vidi se veliko oštećenje kejskog zida.

Nakon pisanja pristupilo se sređivanju kejskog zida i saniranja navedenih problema.


34

PROBLEM PRIPREME PLOVILA ZA UTOVAR NA REKAMA U REPUBLICI SRBIJI

FOTO: Tomislav Petrović FOTO: Tomislav Petrović

U Republici Srbiji na rekama, u lukama i na pretovarnim mestima godišnje se utovari na desetine miliona tona robe.

Da bi se ta roba utovarila na brod, potisnicu ili šlep, objekat se mora pripremiti za utovar. To znači da utovarni prostor samog objekta za utovar neke robe mora biti čist i suv. Tu dolazimo do jednog ozbiljnog problema vezanog za ekologiju i očuvanje životne sredine. Sam objekat nakon prevoza neke robe mora biti očišćen ili opran da bi utovario sledeću vrstu robe. Kao što se zna, prevoze se razne vrste tereta u rasutom stanju a koje, ako dospeju u vodu, su veoma štetne po životni okolinu i zdravlje ljudi jer sadrže materije koje su izuzetno opasne. Navešću neke : ni-trati-izuzetno opasni po zdravlje ljudi, pogotovu dece a ima ih u veštačkim djubrivima, teški metali kojih ima u koksu i petrol koksu kso i u piritnoj izgoretini. Tereti koji sadrže u sebi štetne materije a najčešće se prevoze brodovima su: veštačko đubrivo, ugalj, pet-rol koks, koks, piritna izgoretina, fosfat i drugo.

Nakon izvršenog prevoza navedenih vrsta robe, objekat mora biti očišćen i opran da bi bio uslovan za utovar neke druge robe. Na stotine i stotine objekata godišnje se očisti i opere na rekama na takav način da sav ostatak od te robe završi u rekama. To je prak-sa koja se primenjuje odvajkada u našoj zemlji i ta oblast ne znam da li je ikad i bila spomenuta a kamoli regulisana. Osoblje koje radi na teretnim brodovima sa nelagodom obavlja taj posao na način na koji ga obavlja jer oblast nije regulisana i ne postoje meha-nizmi odnosno načini da se to drugačije odradi.

Moramo da napomenemo da je Zakonom o zaštiti životne sredine i Zakonom o plovidbi, zabran-jeno ispuštanje u vodenu sredinu materija koje svo-jom sastavom mogu da ostave posledice po zivotnu sredinu. Sve nabrojane vrste tereta itekako ostavljaju dalekosežne posledice.

Paradoksalno, sa druge strane, ti tereti se ne tre-tiraju kao opasni tereti iako sadrže materije koje su i u malim koncentracijama izuzetno štetne po oklinu i zdravlje ljudi.

Udisanje fine prašine koja nastaje tokom čiščenja objekata a koju udiše osoba angažovana na tim poslovima, na duži vremenski period ostavlja

ozbiljne posledice po zdravlje. Kao primer navešću iskustvo jednog našeg kolege kojem su na sistemats-kom pregledu, u analizi krvi našli enormno povećanu koncentraciju pesticida.

Molimo stručnu javnost, Udruženje i nadležno ministarstvo da otvore ovu temu i da nađu rešenje koje bi donelo boljitak u ovoj, za sada prilično nereg-ulisanoj oblasti, koja je sastavni deo života i rada ljudi na brodovima.

Moram reći za kraj da bi bilo žalosno da i ovo ostane samo mrtvo slovo na papiru. Jednu planetu Zemlju imamo i ako ne povedemo računa o ovome već sada, zapitajmo se da li zbog profita i nemara tre-ba da trujemo našu decu i kakav im to Dunav i zemlju sutra ostavljamo.

Zapovednik vrste „A“Miodrag Pančić


35

RADNO VREME POSADA TERETNIH BRODOVA U LUKAMA I PRETOVARNIM MESTIMA

Stručnoj jav-nosti, inspekcijskom nadzoru, lučkim ka-petanijama i MGSI. Hteli bi da skrene-mo pažnju na jednu zanemarenu a veoma bitnu činjenicu, a to je prekomerno eksp-loatisanje radne snage angažovane na radu prilikom utovara/is-tovara kao i pripreme samih objekata za uto-var.

Moje kolege sa teretnih brodova jako dobro znaju o čemu je reč. Nema lađara koji nije došao u situaci-ju da su mu članovi posade i on sam u stanju teškog premo-ra, koji je posledica neregulisanog radnog vremena posada brodova prilikom utovara/istovara i priprema objekata za utovar.

Kao što je poznato, mi imamo regulisano radno vreme tokom plovidbe shodno broju članova posade (a i tu imamo koliziju radnog vremena propisanog Zakonom o plovidbi i Zakonom o radu u modelu A1, ali to je druga tema).

Međutim, dolaskom broda na istovar/utovar nailazimo na problem organizovanja smena i radnog vremena članova posade jer ta oblast je navodno reg-ulisana Zakonom o radu.

Zakon je izričit po ovom pitanju, 40 časova nedeljno, maksimalno 48 časova a najviše 12 časova u toku dana sa prekovremenim satima.

Da ne ulazimo u problematiku da skoro NI-JEDAN poslodavac odnosno brodar ne plaća pre-kovremene sate, što se lako može utvrditi uvidom u platne liste (ako ih poslodavac uopšte i daje).

Nismo započeli ovu temu zbog neplaćenih

prekovremenih sati, već zbog činjenice da se čla-novi posade često nalaze u stanju teške premoreno-sti. Poslovi koji se obavl-jaju na palubi vrše se to-kom čitave godine, u svim vremenskim uslovima, na otvorenom. Dovođenje članova posade u stan-je premora pri naveden-im uslovima je izuzetno opasno po život pojed-inca. Kao moguće pos-ledice navešćemo samo neke koje su se dešavale u prošlosti. padovi u vodu, pad u tovarni prostor, sap-litanja i padovi na palubi i udarci u glavu kao i pre-lomi kostiju.

Navešćemo naj-prostiji primer kako u praksi dolazi do navede-nog problema.

Brod stiže u luku, potiskivani sastav šest teretnih potisnica, čeka ga istovar. Ako luka ne radi u tri smene, brodar urgira da se radi u luci u tri smene. Na brodu imamo 6 ili 7 članova posade. Organizovati rad u tri smene na tom brodu nije moguće. Laik i ko nije u materiji reći će da je moguće prostom matem-atikom, po dva člana posade u smeni i to je to. Lju-di koji poznaju materiju i sami lađari znaju da je to samo teorija i da je u praksi to neizvodljivo. Zbog čega? Zato što manipulacija objektima gotovo UVEK zahteva angažovanje minimum 3 člana posade. Zaš-to? Zato što su sama pretovarna mesta takva da ma-nipulacija objektima na njima zahteva veći broj ljudi a i potisnice i šlepovi sa kojima se vrši prevoz su u takvom stanju da zahtevaju angažovanje večeg broja lica prilikom manipulacije na pretovarnim mestima.

Da ne spomenemo da se često u praksi dešava da posada brodova odrađuje više radnji istovremeno (istovar i priprema objekta za utovar, istovar i utovar


36

istovremeno ili čak sve tri radnje zajedno).U takvim okolnostima se dešava da pojedini

članovi posade a nekad i čitava posada radi i 24h ne-prekidno.

Zašto ljudi rade i pristaju da rade tako? Zbog toga što Zakonom o plovidbi nije regulisan i ovaj, vrlo važan segment rada na brodovima, već se os-lanja na Zakon o radu. Zbog toga često dolazi do tumačenja zakona na pogrešan način, da ne kažemo zanemarivanja zakona od strane poslodavaca odnos-

no brodara, koji se zarad profita i obrta kapitala često nehumano odnose prema zaposlenima na brodovima.

Molimo stručnu javnost, Inspekciju rada i in-spekciju plovidbe, Udruženje, kao i nadležno mini-starstvo da se obrati pažnja na ovaj problem koji je na žalost sastavni deo rada i života zaposlenih na teretnim brodovima.

Zapovednik Vrste „A“Miodrag Pančić

RADNO VREME – ZAKON PROTIV ZAKONA

U prilog 1. maju želimo da objavimo nelogičnosti u zakonu kod nas. Prikazačemo Vam kako se jedan za-kon protivi drugome i u potpunosti ga os-porava.Ovo je nasta-lo usled želje da se na brzinu donese zakon i ispune neke obaveze koje je država preuzela na sebe i sve to na štetu lađara i brodara.Zakon o radu Republike Sr-bije sistemski zakon i tako superioran nad Zakonom o plovidbi i lukama na unutrašn-jim vodama pokuša-va se zaobići umesto uskladiti sa potrebama modernog transporta.I tako država sama sebe diskredituje. Isto tako član 130a. se tumači kako kome odgovara i sprovodi po potrebi.

R a d n o v r e m e č l a n o v a p o s a d e *

*Službeni glasnik RS, broj 41/2018

Član 130a*

Redovno radno vreme člana posade tra-je osam časova po rad-nom danu.*

Maksimalno rad-no vreme člana posade ne može da traje duže od:*

1) 14 sati u bilo kom periodu od 24 sata;*

2) 84 sata u bilo kom periodu od sedam dana.*

Ako je raspore-dom rada predviđeno više radnih dana nego dana odmora, u okviru perioda od četiri meseca ne može da se prekorači prosečno nedeljno radno vreme od 72 sata.*

Radno vreme u skladu sa st. 1–3. ovog člana može da se pro-duži ako u okviru 12

meseci (u daljem tekstu: referentni period) nije pre-koračen prosek od 48 sati nedeljno.*

Najduže radno vreme u referentnom periodu je 2.304 sata, pri čemu je osnova za obračun 52 nedelje umanjeno za najmanje četiri nedelje odsustva pom-


37

noženo sa 48 sati.*Odobreni periodi plaćenog godišnjeg odmora,

kao i periodi bolovanja, prilikom obračunavanja pro-seka se ne uzimaju u obzir ili su neutralna.*

Pravo na vreme odmora koje proizlazi iz zvaničnih praznika dodatno se umanjuju.*

Za radne odnose kraće od referentnog perioda, prilikom obračunavanja najdužeg radnog vremena polazi se od obračunavanja prema vremenu provede-nom na radu (pro-rata-temporis).*


R a d n i d a n i i d a n i o d m o r a *


Član 130b*

Član posade može da radi najduže 31 uzastopni dan.*

Ako je rasporedom rada predviđeno više rad-nih dana nego dana odmora, najmanji broj uzastopnih dana odmora neposredno posle uzastopno odrađenih radnih dana, određuje se na sledeći način:*

1) od jednog do deset uzastopnih radnih dana: po 0,2 dana odmora za svaki uzastopni radni dan;*

2) od 11 do 20 uzastopnih radnih dana: po 0,3 dana odmora za svaki uzastopni radni dan;*

3) od 21 do 31 uzastopni radni dan: po 0,4 dana odmora za svaki uzastopni radni dan.*

Srazmernidaniodmoradodajuseuobračunuiz-stava 2. ovogčlana, najmanjembrojuuzastopnihdana-odmoraiodobravajusesamokaocelidani.*

Ako je rasporedom rada predviđeno najviše jed-nak broj radnih dana u odnosu na dane odmora, onda je zapovednik dužan da neposredno posle odrađenih uzastopnih radnih dana članu posade odobri jednak broj uzastopnih dana odmora.*

Od broja uzastopnih dana odmora koji treba odobriti, može da se odstupi pod uslovom da:*

1) nije premašen najveći broj od 31 uzastopnog radnog dana;*

2) da se u skladu sa stavom 2. tač. 1)–3) ovog člana, najmanji broj uzastopnih dana odmora odobri neposredno posle odrađenih uzastopnih radnih dana;*

3) da se izjednači produženi ili zamenjeni peri-od radnih dana u okviru referentnog perioda.*


Po ovome zakonu jasno je napisano da niko ne sme da bude ukrcan duže od 31 dan uzastopno.Mnogi će imati protivljenje po ovome stavu ali tako piše u zakonu. Taj deo zakona niko ne kontroliše i ne spro-vodi.

Maksimalan broj radnih sati iznosi 2304 sata godišnje što iznosi nešto manje od 8 meseci dok ka-petanije odbijaju da overe više od 180 dana ukrcanja.

Na osnovu člana 131. stav2. Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama („Službeni glasnik RS”, br. 73/10, 121/12 i 18/15), Ministar građevi-narstva, saobraćaja i infrastrukture donosi PRAVIL-NIK o najmanjem broju članova posade za bezbednu plovidbu koje moraju imati brodovi i druga plovila trgovačke mornarice.

“Službeni glasnik RS”, br. 28 od 20. marta 2015, 99 od2. decembra2015, 3 od18. Januara 2017.

N a č i n i f u n k c i o n i s a n j a p l o v i d b e

Član 7.

Načini funkcionisanja plovidbe(u daljem tekstu: modeli plovidbe) su:1) A1 –dnevna plovidba u trajanju do najviše14

sati;2) A2 –plovidba u trajanju do najviše 18 sati;3) B–stalna plovidba u trajanju od 24 sata.Modeli plovidbe iz stava 1. Ovog člana odnose

se na vremenski period od 24 sata.Dnevna plovidba(A1) produžava se najviše do

16 sati i to ne više od jednom nedeljno, ukoliko na brodu postoji ispravan tipski tahograf i ukoliko na-jmanji broj članova posade uključuje najmanje jed-nog člana posade sa ovlašćenjem o osposobljenosti za zapovednika odgovarajuće vrste i jednog krmara.

Brod koji plovi u modelu plovidbe A1 prekida plovidbu na osam sati neprekidno, a u modelu plovid-be A2 na šest sati neprekidno u bilo koje doba dana, ako na brodu postoji ispravan tipski tahograf.

Brod koji plovi u modelu plovidbe A1 i koji nema ispravan tipski tahograf, prekida plovidbu ne-prekidno između 22,00 i 6,00 časova,

A u modelu A2 neprekidno između 23,00 i 5,00 časova.

Znači po zakonu sme najviše 14 časova rada a po pravilniku 16 časova rada. To se dešava kada prepisujete pravila.


38

Z a k o n o r a d u R e p u b l i k e S r b i j e2. Puno i nepuno radno vreme


Član 51.

Puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Opštim aktom može da se utvrdi da puno radno vreme bude kraće od 40 časova nedeljno, ali ne kraće od 36 časova nedeljno.

Zaposleni iz stava 2. ovog člana ostvaruje sva prava iz radnog odnosa kao da radi sa punim radnim vremenom.

Nepuno radno vreme, u smislu ovog zakona, jeste radno vreme kraće od punog radnog vremena.

*Službeni glasnik RS, broj 75/20144 . P r e k o v r e m e n i r a d

Član 53.

Na zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran (u daljem tekstu: prekovremeni rad).

Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno.

Zaposleni ne može da radi duže od 12 časova dnevno uključujući i prekovremeni rad.

Zaposlenom koji radi na poslovima na kojima je uvedeno skraćeno radno vreme u skladu sa članom 52. ovog zakona ne može da se odredi prekovreme-ni rad na tim poslovima, ako zakonom nije drukčije određeno.


6 . P r e r a s p o d e l a r a d n o g v r e -m e n a

Član 57.

Poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda delatnosti, organi-

zacija rada, bolje korišćenje sredstava rada, racional-nije korišćenje radnog vremena i izvršenje određenog posla u utvrđenim rokovima.

Preraspodela radnog vremena zaposlenog vrši se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od šest meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude duže od ugovorenog radnog vremena zapos-lenog.

Kolektivnim ugovorom može da se utvrdi da se preraspodela radnog vremena ne vezuje za kalendar-sku godinu, odnosno da može trajati i duže od šest meseci, a najduže devet meseci.

Zaposlenom koji se saglasio da u preraspodeli radnog vremena radi u proseku duže od vremena ut-vrđenog u st. 2. i 3. ovog člana časovi rada duži od prosečnog radnog vremena obračunavaju se i isplaću-ju kao prekovremeni rad.

U slučaju preraspodele radnog vremena, radno vreme ne može da traje duže od 60 časova nedeljno.


I tako u zakonu o radu stoji da ne možemo da radimo 84 časa nedeljno ali se u ministarstvu sao-braćaja ne slažu sa time.

Isto tako stoji da možemo biti ukrcani 8 meseci dok po zakonu o radu to nije slučaj.

Mi se slažemo sa modelima plovidbe sem u delu gde je dozvoljeno jednom nedeljno da se u mod-elu plovidbe A1 plovi 16 časova.Kada su prepisivali taj zakon u Rajnskim propisima stoji da je to isključi-vo za male porodične brodove da zbog 2 časa nedelj-no ne bi morali da unajmljuju još jednog zaposlenog. Isto tako treba i da kontrolišemo radno vreme i da uto-vari i istovari spadaju u radno vreme jer se tada isto vrši rad.Mi moramo zakone plovidbe da prilagodimo našoj privredi i da u Dunavskoj komisiji prvenstveno štitimo interese naših brodara i lađara. Pre svega toga moramo da uskladimo naše zakone.

Dok budemo samo prepisivali zakone a da to sve ne sprovodimo i ne usklađujemo sa drugim važećim zakonima nećemo moći da napredujemo.

Upravni odbor UPLSUpravni odbor GSLPS


39

PROBLEM ODLAGANJA SMEĆA NA REKAMA SRBIJE

Proteklih godina smo puno pisali o problemu odlaganja smeća sa brodova u Srbiji. Neke promene na bolje su vidljive ali na žalost samo u Novom Sadu i Beogradu i uglavnom samo za putničke brodove.

Teretni brodovi imaju ogroman problem sa reg-ularnim odlaganjem otpada jer na graničnim prelaz-ima i u lukama na graničnim prelazima ne postoje kontejneri a često i preterano revnosni službenici ne dopuštaju bacanje otpada pozivajući se na opasnost od svinjske kuge i preporuke ministarstva o ograniča-vanju bacanja organskog otpada.

Dana 25.02.2020. smo od kolega u Prahovu dobili informaciju da nemaju mogućnost izbacivan-

ja otpada. Obavestili smo predstavnicu Dunavske komisije u Srbiju koja je momentalno posla zahtev Luci Prahovo za postavljanje adekvatnih kontejnera te sad ostaje da vidimo koliko će vremena nadležnim organima biti potrebno da postupe po zahtevu.

Pozivamo nadležna ministarstva da se ozbiljni-je pozabave problematikom odlaganja otpada. Svo smeće koje se ne odloži po propisu potencijalno za-vrši u našim rekama što povlači mnogo veće prob-leme u budućnosti.

Upravni odbor UPLS


40

GRANIČNI PRELAZ ILI ZOOLOŠKI VRT BEZDAN

Republika Srbija ima nekoliko graničnih prela-za na Dunavu. Jedan od najznačajnijih i najfrekfentni-jih je granični prelaz Bezdan. Sam objekat graničnog prelaza, gde se nalaze službene kancelarije granične policije, kapetanije, carine i kompanije za agentiranje brodova, je lepa građevina koja se svojom nenametl-jivom arhitekturom izuzetno lepo uklapa u pitomi iz-gled ovog prelepog rezervata prirode.

Međutim…U samoj zgradi već godinama postoji izgleda

nerešiv problem. Unutrašnjost službenih prostorija su naselile laste, koje nekontrolisano prave gnezda u zgradi i zvanične službene objekte Republike Srbije prilagođavaju svom životnom staništu kroz prirodne procese. Najgore od svega je što je zgrada remontova-na i potpuno sanirana pre nepunih 10 godina, što se po trenutnom izgledu unutrašnjosti nikako ne bi reklo. Izmet ovih ptica se nalazi svuda i predstavlja zaista užasan prizor u zgradi. Postavlja se pitanje sanitarne tj. zdravstvene sigurnosti zaposlenih i posetilaca. Na-jviše od svega iznenađuje ravnodušnost svih zapos-lenih službenika, kao i nadležnih ministarstava.

Osim unutrašnjosti prostorija problem pred-stavlja i slaba osvetljenost prilazu od pristaništa do zgrade. Čitava okolina obiluje mnoštvom divljih životinja tako da nije iznenađenje ako prilikom pre-daja neophodne dokumentacije u navedenu zgradu,

naletite na divlju svinju ili jelena.To je izuzetno atraktivan fenomen za turizam

ali kod posada brodova, pogotovo stranaca, ume da izazove strah i u najmanju ruku čuđenje. Da ne na-glašavamo da je u pitanju granični prelaz R. Srbije te da sam izgled i uređenost obale kao i odnos i izgled zaposlenih treba da predstavlja Republiku Srbiju u svom najboljem izdanju.

Pored lošeg pristupa obali sa pontona, neadek-vatne rasvete staze, divljih životinja koje se šetaju slobodno (bez barem table sa upozorenjem za pos-etioce), ptičijih gnezda i ogromnom količinom ptiči-jeg izmeta u samoj zgradi, imamo problem Lučke kapetanje koja ne radi u skladu sa zvaničnim radnim vremenom (istaknutom na sajtu MGSI). O samom održavanju zgrade ne vredi ni pričati.

Postavljamo pitanje nadležnima, da li je mo-guće da 20 godina ne može da se reši adekvatan i bezbedan prilaz posadama i da se obezbede higjens-ki uslovi za život i rad državnim službenicima na graničnom prelazu za brodove Bezdan.

Fotografije prostorija GP Bezdan pokazuju sli-ku naše zemlje kao i naš odnos prema državi i držav-nom.

Upravni odbor UPLSFOTO: Granični prelaz Bezdan

Fotografija sa pontona za pristajanje brodova.Nakon pisanja pristupilo se obnovi zgrade


41

EKSTERITORIJALNOST BRODA ILI ZASTAVA POGODNOSTI, FIKCIJA ILI STVARNOST

Koliko su legalni ugovori o radu na brodovima koji plove kroz Republiku Srbiju? Da li neko vrši kon-trolu ispravnosti brodova pod stranom zastavom? Da li neko kontroliše zaposlene na brodovima koji nisu registrovani u Srbiji a koji su naši državljani i brodovi plove u našim vodama više od 180 dana godišnje?

Odgovor a sva ova pitanja je NE.Na naše pitanje zašto se to ne kontroliše na adek-

vatan način i po uzoru na druge podunavske zemlje, odgovor je najčešće EKSTERITORIJALNOST.

Šta to znači u praksi i da li postoji ili je to samo izgovor ljudi na odgovornim mestima da se pokriva interes “velikog kapitala”.

Tokom vanrednog stanja koje je poremetilo ukupnu evropsku unutrašnju plovidbu, mnogi profe-sionalni lađari su, rešavajući konkretne probleme to-kom plovidbe na srpskom sektoru Dunava u otežanim uslovima, ušli u određene dileme i došli do nekih zak-ljučaka.

Brod unutrašnje plovidbe, po tumačenju nekih naših institucija, ima eksteritorijalnost.

Definicija eksteritorijalnosti:

EkstEksteritorijalnost-pravo diplomatskog pred-eritorijalnost-pravo diplomatskog pred-stavnika u stranoj državi da on i područno mu os-stavnika u stranoj državi da on i područno mu os-oblje žive i upravljaju se po zakonima svoje zemlje i oblje žive i upravljaju se po zakonima svoje zemlje i

da budu oslobođeni od svih nameta i poreza; pravo da budu oslobođeni od svih nameta i poreza; pravo ratnih borodva da u vreme mira ostanu pod suds-ratnih borodva da u vreme mira ostanu pod suds-kom nadležnosti svoje države; sloboda od plaćanja kom nadležnosti svoje države; sloboda od plaćanja državni nameta i poreza koju uživa papa u Italiji. državni nameta i poreza koju uživa papa u Italiji. (lat.)(lat.)

Čim brod podleže carinskoj kontroli ne može biti govora o eksteritorijalnosti. U našem zakonu koji se odnosi na prelazak državne granice i granične prelaze uopšte, kao i Zakonu o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, ne definiše se i ne spominje ni u jednom članu eksteritorijalnost. Brod plaća sve nam-ete koji su vezani za kontakt sa obalom i korišćenja akvatorija po zakonima Republike Srbije.

U Beogradskoj konvenciji koja se odnosi na režim plovidbe na Dunavu nema pomena eksteritori-jalnosti, već se izrazito naglašava ravnopravnost bro-dova pod svim zastavama koji plove na Dunavu.

Čak i u pomorskom pravu unutrašnje morske vode, zajedno s teritorijalnim morem, čine obalno more nad kojim se prostire suverenitet obalne države. A ovde se radi o unutrašnjim vodama koje se smatraju teritorijom i resursom

Republike Srbije, iako je u pitanju međunarod-ni plovni put.

Eksteritorijalnost eventualno može da nastu-pi u vodama koje pripadaju dvema državama kao na primer od rkm1433 do rkm1296 ili od rkm1075 do


42

rkm845. Čak i tada eksteritorijalnost nije u primeni zato što u praksi kada se desi, na primer, neko nase-danje na međunarodnom plovnom putu, kapetanija zemlje koja je zadužena za taj sektor izdaje naredbe i propisuje uslove plovidbe brodovima, odnosno up-ućuje ih u luke, kao i sudove u kojima se za prekršaje izriču novčane kazne.

A kako je to moguće ako je brod eksteritorija?Iz svega se zaključuje da kada brod napravi zaključuje da kada brod napravi

ulaz u zemlju u tom trenutku prestaje eksteritori-ulaz u zemlju u tom trenutku prestaje eksteritori-jalnost. jalnost. Može se ipak reći da brod ima ekonomsku eksteritorijalnost iz razloga što je posada u radnom odnosu sa brodarom u skladu sa zakonima države pod čijom zastavom brod plovi, ali ti zakoni ne smeju da budu u suprotnosti sa pravilima zemlje domaćina. Kada brod uđe u luku i pristupi kontroli, sve osobe sa stranim dokumentima (pasošima) dobijaju pečat da su ušli u Republiku Srbiju. Znači oni se zakonski nalaze u Republici Srbiji. U tom trenutku prema našem mišl-jenju ne bi trebalo da bude razlike između broda pod srpskom zastavom i broda pod stranom zastavom. Smatramo da bi se u Republici Srbiji trebalo odnositi prema brodu, posebno putničkom, na primer, kao pre-ma turističkom autobusu u međunarodnom prevozu.

Znači brod nema teritorijalnu eksteritorijal-Znači brod nema teritorijalnu eksteritorijal-nost.nost.

ODREDBE BEOGRADSKE KONVENCIJE:

Član 1.

Plovidba na Dunavu biće slobodna i otvorena državljanima, trgovačkim brodovima i robi svih drža-va na bazi ravnopravnosti u pogledu lučkih i plovid-benih taksa kao i u pogledu uslova trgovačke plovid-be. Gornje odredbe neće se primenjivati na promet između luka koje pripadaju jednoj istoj državi.

Član 23.

Plovidba na donjem Dunavu i na sektoru Đerda-pa vrši se saobrazno pravilima plovidbe koja određu-ju Administracije naznačenih sektora. Na ostalim sek-torima Dunava plovidba se vrši saobrazno pravilima

utvrđenim od strane odnosnih podunavskih zemal-ja čiju teritoriju seče Dunav a u zonama gde obale Dunava pripadaju dvema državama, prema pravili-ma određenim zajedničkim sporazumom između tih država.

Član 24.

Brodovi koji plove Dunavom imaju pravo da, pod uslovom da se upravljaju prema pravilima ut-vrđenim od strane odnosnih podunavskih država, ulaze u luke, da u njima vrše utovar i istovar, da ukrca-vaju i iskrcavaju putnike i da se snabdevaju gorivom, namirnicama itd.

Član 26.

Sanitarna i policijska pravila u pogledu Dunava treba da se primenjuju bez diskriminacije po naciona-lnoj pripadnosti brodova, po mestu njihovog polaska i mestu njihovog opredeljenja ili iz bilo kakvih drugih uzroka.

Ostaje nam da zaključimo da se na eksteri-torijalnost poziva isključivo kada se ne želi uplitati u poslovanje neke firme ili kada se želi zaobići po-drazumevana kontrola vezana za rad posade i obav-eze poslodavca prema državi i kada granična policija nedostatak svojih resursa kompenzuje pogrešnim tu-mačenjem zakona a vezano za strano plovilo.

Lađari iz Udruženja lađara i Sindikata lađara i pomoraca Srbije, zahtevaju od MGSI, Ministarstva za rad i socijalna davanja i od Uprave granične policije Srbije, da nam daju tumačenje po ovom pitanju kao i odredbe zakona na koji se pozivaju ako tvrde da ek-steritorijalnost brodova zaista postoji u praksi.

Upravni odbor UPLSUpravni odbor GSLPS (Granski sindikat

lađara i pomoraca Srbije)


43

TUMAČENJE EKSTERITORIJALNOSTI REČNIH BRODOVA

Svi mi koji plo-vimo poslednjih 20 godina smo svedoci izuzetno kompliko-vanih procedura na ko-jima insistira granična policija u rečnoj plo-vidbi, pogotovo su u problemu svi lađari koji plove pod stranom zastavom.

Problem koji up-orno egzistira već go-dinama a koji se kosi za zdravim razumom i praksom ostalih podunavskih zemalja, je pozivanje nadležnih organa granične policije na eksteritorijalnost brodova pod stranom zastavom.

U avio saobraćaju bi to možda imalo nekog smisla ali u rečnom saobraćaju se još od pada Ber-linskog zida ta praksa uopšte ne primenjuje niti ima realnog smisla. Uporno insistiranje granične policije na ovom pogrešnom principu povlači ogromne prob-leme brodarima, posadama brodova a i čitavim gra-dovima i opštinama, zbog nemogućnosti pristajanja međunarodnih brodova (npr. Smederevo).

Da bi uklonili nedoumice i da bi na neki način uticali na promenu dosadašnje pogrešne prakse, traži-li smo tumačenje i izjašnjavanje o pitanju eksteritori-jalnosti za bodove od MGSI i Ministarstvu unutrašn-jih poslova.

I jedni i drugi su se izjasnili da NE POSTOJI eksteritorijalnost broda koji vije stranu zastavu u teri-torijalnim vodama Republike Srbije.

UPLS je pred državnim organima zas-tupao stav da se strani brod, kada uradi reviziju, više se ne smatra stranom teritorijom nego plovilom koje je u saobraćaju na teritoriji Republike Srbije, isto kao drumska i šinska vozila.

Malo pojašnjenje šta to znači. Naši državni organi su se izjasnili da na brodovima koji viju stra-

nu zastavu, posle završene revizije važe ista pravila i obaveze kao i za domaće brodove.

Sledeće šta ćemo da tražimo od MUP-a repub-like Srbije je da nam pojasni zašto se članovi posade stranih brodova moraju ukrcavati i iskrcavati u polici-ji?

Zašto članovi posade stranih brodova moraju da se javljaju policiji pri izlasku i ulasku na brod?

Zašto nije dozvoljen ulaz na brod licima koja nisu zaposlena na brodu a imaju odobrenje od zapov-ednika broda?

Isto tako ćemo tražiti od MGSI da uvede obav-eznu kontrolu stranih brodova isto kao što vrši i kon-trolu brodova pod srpskom zastavom.

Hvala svim kolegama na pomoći da ovo veoma važno pitanje za sve lađare u Srbiji pokušamo da uve-demo u normalne tokove i procedure.

U prilogu možete pročitati zvaničan dopis MUP-a

Upravni odbor UPLS


44

KORISNE INFORMACIJE O GRANIČNOJ KONTROLI LAĐARA

U prilogu smo izdvojili, za našu struku, najin-teresantnije odredbe zakona o graničnoj kontroli.

Po slovu zakona Republike Srbije sve sto policija trenutno radi je po zakonu. Problem je samo što su neki članovi zakona u su-protnosti sa drugim.

Primetili smo da čitav problem u za-konu nastaje iz pret-postavke eksteritorjal-nosti granične policije, o čemu smo tražili i zvanično pojašnjenje. Od MGSI smo dobili pojašnjenje i odbacivanje pret-postavke eksterotirijalnosti, a trenutno još čekamo na pojašnjenje Ministarstva unutrašnjih poslova po ovom pitanju.

Da bi shvatili zakon neophodno je jasno defini-sati šta je ukrcanje i iskrcanje, a šta trenutno napuštan-je plovila.

Članom zakona o zabrani kretanja na graničnom prelazu potire se zahtev policije da brod stalno stoji na graničnom prelazu tj. na pontonu granične policije

(član.24).Članovi 30, 34,

35 su jako korisni za ukrcano osoblje.

Po našem za-konu čl.51( koji je kontradiktoran), odo-brava se boravak samo na području luke ukrcanom osoblju zato što ga potire član 60.

Po tom pitanju ćemo tražiti tumačenje MUP-a.

U prilogu postavljamo navedene zakone kako bi se kolege mogle upoznati za pravima i obavezama koji iz njega proističu.

Zakon o graničnom prelazu

Upravni odbor UPLS

REŠAVANJE PROBLEMA PRIJEMA DEČIJEG DODATKA ZA ZAPOSLENE KOJI PLOVE

POD ZASTAVOM ŠVAJCARSKE

Povodom problema prijema dečijeg dodataka za zaposlene na brodovima koji viju zastavu Šva-jcarske konfeder-acije, obratili smo se Ministarstvu za rad i socijalna davanja. Prepisku

prenosimo u potpunosti.

Poštovani gospodine ministre,Obraćamo Vam se u ime zaposlenih na brodovi-

ma duge i unutrašnje plovidbe koji rade pod Švajcar-skom zastavom tj. prijavljeni su, plaćaju porez i rade u Švajcarskoj a porodice im žive u Srbiji.

Do pre godinu dana svi zaposleni su od Švaj-carske imali pravo na dečiji dodatak, koji je ukinut za naše rezidente, početkom prošle godine. Kontak-tirali smo Švajcarsko ministarstvo za rad i oni su nas uputili na sporazum koji je potpisao tadašnji ministar gospodin Rasim Ljajić, pre 10 godina, a koji je stupio na snagu 01.01.2019.


45

Ovim sporazumom smo dovedeni u veoma lošu situaciju a pojedinci i država su u ogromnom materi-jalnom gubitku.

Mi smo o ovom problemu već pisali i obraćali se pojedinačno Vama za pomoć, ali do sada nismo do-bili nikakav odgovor po ovom pitanju.

Molim Vas da nas obavestite o planu države i vašeg ministarstva da se ovaj problem reši u korist radnika.

Na donjem linku možete videti tekst koji smo prošle godine objavili povodom ovog problema.

https://udruzenjeladjara.com/blog/2019/09/04/materijalni-gubici-srbije-zbog-losih-sporazuma/

Srdačan pozdrav—KAPETAN BRANISLAV VAJDAUDRUŽENJE PROFESIONALNIH LAĐARA

SRBIJE

***Odgovor 23.04.2020.

Poštovani gospodine,Povodom Vašeg pitanja upućenog ovom mini-

starstvu elektronskim putem u vezi sa ostvarivan-jem prava na dečiji dodatak, primenom Sporazuma između Republike Srbije i Švajcarske Konfederacije o socijalnoj sigurnosti (,,Službeni glasnik RS – Međun-arodni ugovori”, broj 13/10, u primeni od 1. januara 2019. godine), obaveštavamo Vas o sledećem:

Ovim sporazumom nije obuhvaćena oblast dečijeg dodatka. On reguliše penzijsko i invalidsko osiguranje;osiguranje za slučaj povrede na radu i pro-

fesionalne bolesti; izdravstveno osiguranje i zdravst-venu zaštitu.Njegovim stupanjem na snagu je presta-la da važi Konvencija između Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Švajcarske Konfederacije o socijalnom osiguranju (,,Službeni list FNRJ, br.8/63), kojom je bila uređena i oblast dečijeg dodatka.

Konvencija je predviđala zaštitu stečenih prava u slučaju njenog otkazivanja. Pod očuvanjem stečenih prava u konkretnom slučaju se prvenstveno mislilo na prava za čije se ostvarivanje ispunjenost uslova jed-nom ceni i koja su po svojoj prirodi trajna (npr. staros-na penzija), a ne i na prava čija se ispunjenost uslova ceni povremeno, jer je podložna promenama, u koja spada dečiji dodatak.

Međutim, imajući u vidu interes naših državl-jana – dosadašnjih korisnika prava na dečiji dodatak, ovo ministarstvo je u aprilu 2019. godine kontaktiralo resorno ministarstvo Švajcarske Konfederacije u cilju informisanja o njihovom stavu u vezi sa ovim pitan-jem i, eventualno, iznalaženja načina da se ono reši. Tim povodom, u međuvremenu nismo dobili odgovor švajcarskog resornog ministarstva.

Imajući u vidu trenutnu situaciju izazvanu pan-demijom korona virusa, obaveštavamo vas da će ovo ministarstvo čim se za to steknu uslovi ponovo kon-taktirati resorno ministarstvo Švajcarske Konfeder-acije, u cilju iznalaženja mogućnosti da se ovo pitanje reši.

SEKTOR ZA PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANJE

I BORAČKO-INVALIDSKU ZAŠTITU

BEZBEDNOSNA PREPORUKA – OBELEŽAVANJE SKELA I SKELSKIH PRELAZA

U Republici Srbiji, na našim velikim rekama Dunavu i Tisi, postoje skelski prelazi koji služe u privredne svrhe za prevoz: ljudstva, au-tomobila, poljoprivredne me-hanizacije i slično. Nažalost svedoci smo da ni jedan jedini skelski prelaz nije obeležen odgovarajućim obalnim znacima za regulisanje plovidbe, koju po pravilu tre-ba da budu postavljeni na obalama uzvodno i nizvod-

no od skelskog prelaza. Naša bezbednosna preporuka se odnosi na postavljanje znako-va obaveštenja E.4a ili E.4b (odnose se na vrstu skele), postavljanje znakova zabrane A.9a i A.9b (odnose se na zabranu pravljenja talasa ili povlačenja vode). Postavljan-jem odgovarajućih znakova

značajno će se poboljšati bezbednost plovidbe i sama bezbednost prilikom ukrcavanja i iskrcavanja na i sa

FOTO: Milivoje Šujdović


46

skele. U razvijenim zemljama EU svaki skelski prelaz je adekvatno obeležen i svaka skela je opremljena GPS transporderima, elektornskim kartama i radio stanicama koje značajno utiču na sigurnost plovidbe, gde skeledžije blagovremeno mogu da uoče nailazak plovila i nesmetano vrše prelazak sa obale na obalu ne ometajući druga plovila. Skele u Srbiji nemaju GPS transpordere, skela na Tisi u Tarašu i dalje u 21-om veku plovi posredstvom sajle i ručno se vrši prelazak

sa obale na obalu, što samo pokazuje koliko kasnimo u odnosu na ostatak Evrope. Neretki su slučajevi iz-begavanja sudara sa skelama, pogotovo u uslovima smanjene vidljivosti. Ovim putem obaveštavamo na-dležne da obrate pažnju i uzmu u obzir naže bezbed-nosne preporuke po ovom pitanju kako bi se smanjio rizik od plovidbenih nezgoda.

Upravni odbor UPLS

FOTO: Primer adekvatnog obeležavanja u Mađarskoj

FOTO: Primer adekvatno obeleženog skelskog prelaza na obali.

NEMARNOST NADLEZNIH ORGANA PLOVIDBENI PROPIS ZA UNIŠTENJE SELA!?

Da se zakoni donose na prečac i bez ozbiljne analize situacije na terenu, videli smo već mnogo puta, ali da propis vezan za plovidbu donese nemir u jedno od najstarijih sela u Banatu i zapreti da uništi selo sa stotinama stanovnika, dešava se prvi put.

Selo Taraš, na Tisi kod Zrenjanina jedno je od najstarijih sela u Banatu. Odlikuje se neverovatnom prirodom, okružena je šumama, pašnjacima, sa neko-liko bara i sa Tisom koja je deli od Čuruškog atara. Predstavlja najveće sletalište roda u Evropi i pravi je raj za biljni i životinjski svet.

Do sela vodi samo jedan put a do plodnog zem-ljišta sa druge strane Tise se dolazi skelom koja taj posao uspešno obavlja već više od 200 godina. Skela osim poljoprivredne namene ima i izuzetan turistički potencijal na čijoj se promociji intenzivno radi.

Novi propis, tačnije uredba, o plovidbi skela preti da ozbiljno naruši život u Tarašu. Po tom, no-vom zakonu, ministarstvo želi da ukine skele koje ne

plove slobodno, navodno po uzoru na zemlje EU.Mi, kao lađari napominjemo da identične skele

koje plove pomoću sajli postoje i dalje u Austriji, koja je još uvek više u EU nego Srbija. Te Austrijske skele, se razlikuju jedino po tome što im sajla ide preko vode, na visini od 10ak metara, ali je to zbog specifičnosti Dunava na tom sektoru (mala dubina, kamenito korito i velika brzina vode).

Skela u Tarašu, za 200 godina postojanja, nije nikada predstavljala opasnost za plovidbu. Sajla ide po dnu reke i verovatnoća da zasmeta brodu je manja nego da se motorna skela pokvari u plovidbi.

Mogla bi se skela modernizovati sa noćnim os-vetljenjem i radio stanicom, ali i ovako, kako je sad, nema opasnosti za brodove pošto skela radi samo to-kom dana.

Država, osim što je bez realnog uvida u situ-aciju na terenu, donela prilično pogubnu odluku, nije dala ni razuman rok za pronalaženje najpovoljnijeg


47

rešenja, niti je omogućila selu i lokalnoj samoupravi da odredi sredstva za modernizaciju skele.

Napomenuli bi još da je kopneni put kojim bi se moglo stići do Žabaljskog mosta (najbliži prelaz kopnenim putem), preko asfaltirane dolme, završen ali nikada do kraja (ostalo je neasfaltirano 20 metara puta) i nikada nije zvanično spojen sa Zrenjaninskim putem. Zbog toga su meštani Taraša, Elemira, Me-lenaca i ostalih sela prinuđeni da za Novi Sad ili mes-ta u Bačkoj, idu obilaznim putem preko Zrenjanina što je nekih 30- 40 kilometara duži put, a što je za pol-joprivredna vozila nerealna distanca za svakodnevne radove.

Da li je cilj da se selo totalno uništi ili su samo

javašluk i nepromišljenost u pitanju, vreme će poka-zati. Za sada samo ostaje jasno da skela koja je odole-la vekovima i raznim osvajačima, poslednju bitku bije sa birokratama i nerealnim zakonima.

Na Tisi postoje prioriteti za saniranje. Na-jveća prepreka je Brana na Tisi kod Novog Bečeja, koja zbog svoje dimenzije, nepovoljnog položaja i neadekvatnog održavanja predstavlja JEDINU pravu prepreku za plovidbu na toj reci već decenijama.

Pozivamo nadležne da se pozabave realnim problemima, recimo adekvatnim noćnim obeleža-vanjem obalnih znakova za opasnost ili kontrolom plovidbene norme kroz Tisu, a da Tarašku skelu i Tarašane puste da na miru plove i žive svoj život.

FOTO: Skela u Tarašu. Jedinstvena skela u Srbiji. Na ovom lokalitetu i ovoj skeli su snimani brojni filmovi Jugoslovenske i Srpske kinematografije.


48

SOLIDARNOST NA REKAMA, LAĐARSKI KODEKS ZA PRIMER

Dana 22.04.2020. u popodnevnim časovima na 17 km reke Save, kod Ostružnice, došlo je do prevr-tanje male jedrilice od 5 metara. Posada broda Da-vid, videvši čoveka kako sedi na prevrnutoj jedrilici je momentalno pristupila manevru spašavanja. Brzom reakcijom zapovednika i posade brod David, koji je 110 metara dužine, je pritekao u pomoć jedrilici i uz

FOTO: Stefan Arsenijević,FOTO: Stefan Arsenijević,

pomoć brodske opreme i stručnog manevra jedrilica je ponovo zaplovila.

Primer solidarnosti na rekama koji bi svi učesni-ci trebali da poštuju kao lađarski kodeks ponašanja na vodi.

Upravni odbor UPLS#solidarity

FOTO: Stefan Arsenijević,FOTO: Stefan Arsenijević,


49

HEROJI BRODARSTVA, LAĐARI PLOVPUTA

Rečni saobraćaj je kod nas ranijih godina beležio povećane bezbedonosne probleme, uglav-nom zbog starosti objekata, neadekvatnog pregleda od strane nadzornih organa i zbog javašluka vlasni-ka koji su rashodovane objekte, propalih i namerno uništenih preduzeća, kupili ispod svake tržišne cene. Zbog ovakvog odnosa čitavog sistema Srbija je posta-la neslavni lider u Evropi po broju potonulih objekata u poslednjih par godina. Podsetićemo da je samo za poslednjih godinu dana potonulo čak dva plovna bag-era i tri barže (potisnice). Ti objekti su svi bili bez na-dzora i o njihovom po-tonuću smo saznali od kolega koji su se tu za-tekli i koji su obavesti-li nadležne organe. Pri potonuću plovnog ob-jekta, ako se ne odradi vađenje i regulacija u što kraćem vremenu, dolazi do promena u plovnom putu. Da bi se plovidba odvijala bez-bedno, plovni putevi moraju biti adekvatno premereni i obeleženi.

Jedina služba u Srbiji, koja je odgov-orila na svaku našu primedbu i zapažanje u plovnom putu, i po ukazanom problemu bez odlaganja reagovala, je terenska služba Plovputa tj. Direkcije za vodne puteve Srbije. Poseb-no bi pomenuli kolege: Božidara Šarenca, Stojana Pirojevića, Branislava Bojovića, Sašu Burlicu, Petra Krišku, Marka Dragićevića i njihove posade. To je

tim lađara zahvaljujući kojima se plovidba i u naji-zazovnijim uslovima odvija bezbedno. Zahvaljujući tim ljudima, Srbija je u poslednjih dve godine posta-la jedna od zemalja sa najbolje obeleženim plovnim putevima u Evropi.

U ovim teškim vremenima, zbog vanrednog stanja u svetu, privreda svuda beleži ogromne gubitke. Proizvodnja i transport, kao osnovne grane privrede, su svuda u svetu usporene ili čak potpuno zaustavl-jene. Svi vidovi transporta rade izuzetno otežano. Trenutno je rečni teretni saobraćaj ostao jedini vid

transporta koji se odvi-ja sa neznatno promen-jenim intenzitetom.

Z a h v a l j u j u ć i lađarima u Plovputu i inženjerskom timu koji sve promene uredno ažurira u Plo-vidbenom biltenu, a koji svoj rad obavlja-ju u izuzetno teškim uslovima, plovidba se kroz našu zemlju obavlja bezbedno sa nautičke strane.

U ime Udruženja lađara zamolili bi sve

kolege i nautičare da se našim herojima iz Plovputa zahvale jednim dugim zvukom brodske sirene svaki put kad ih sretnu na reci.

Upravni odbor UPLS

Foto: Branislav Vajda


50

PREGLED DOGAĐAJA U PERIODU01.01.2020. DO 01.12.2020.

IZVOR:http://www.cins.gov.rs/nesrece-u-vodnom-saobracaju.php

21.05.2020. oko 06.00, reka Tisa 63km M/P Grocka, plovidbena nezgoda, udar pramca potisnice iz satava i oštećenje okvirne konstrukcije desnog krila uzvodne kapije brodske prevodnice.

09.08.2020. oko 10.10. basen Luke za posebne namene Pančevo (Azotara) M/P MERCUR 307 učeljenom potisnicom, udario teretnu potisnicu koja je billa izvezana uz kejski zid. Bez ljudskih žrtava i povreda.

23.08.2020. oko 02.30, 1168km 500m reka Dunav Plovidbena nezgoda su-dar, M/P DAMNjAN sa sastavom i motornog čamca SD 878 B, bez ljudskih žrtava i povreda.

07.10.2020. oko 15.35 reka Tisa 73km 500m. M/P PRINCE, udar u plu-tajući objekat, marina bez propisane istaknute reg. oznake.Bez usmrćeni i povređenih.

12.10.2020. oko 06.45 reka Dunav 1401km.M/P GAVANA sa satavom u nizvodnoj plovidbi, udar u M/T VIDRA i skelu JASMINA koji su bili izvezani uz levu obalu. Bez usmrćenih i povređenih.

27.10.2020. između 23.30 i 23.50 na potezu 1219km i 1220km reka Dunav. Sudar između M/Ter NINA sa sastavom i M/P RUSE sa sastavom. Bez usmrćenih i povređenih.

11.11.2020. oko 06.30 Luka Beograd. Potonuće broda TITEL. Bez usm-rćenih i povređenih.

IZVOR: UPLShttps://udruzenjeladjara.com

POTONUĆE BAGER PIVADrugog januara, u prepodnevnim časovima, kod Brze Palanke na 885 km, u desnoj obali reke Dunav, došlo je do potonuća bagera “PIVA” u vlasništvu PIM-a. Trenutno nema nikakvog obaveštenja o zabrani plo-vidbe niti informacije o članovima posade. Primećena je mrlja od pogonskog goriva u plovnom putu pa se pretpostavlja da je došlo do izlivanja goriva i maziva sa potonulog objekta.

POTONUĆE BAGER CARUpozoravamo sve lađare i nautičare da je u noći između 10. i 11. aprila, na 1104,3 km, 200 metara od leve obale, potonuo bager “Car”. Po našim saznanjima plovni bager je, mimo svih propisa, bio bez posade. Inspekcija plovidbe do ovog momenta nije izašla na teren i mesto potonuća nije adekvatno obeleženo.U blizini istog ovog mesta je nedavno potonula barža koja takođe nije obeležena niti izvađena.

PREVRTANJE JEDRILCEDana 22.04.2020. u popodnevnim časovima na 17 km reke Save, kod Ostružnice, došlo je do prevrtan-je male jedrilice od 5 metara. Posada broda David, videvši čoveka kako sedi na prevrnutoj jedrilici je momentalno pristupila manevru spašavanja. Brzom reakcijom zapovednika i posade brod David, koji je 110 metara dužine, je pritekao u pomoć jedrilici i uz pomoć brodske opreme i stručnog manevra jedrili-ca je ponovo zaplovila.Primer solidarnosti na rekama koji bi svi učesnici trebali da poštuju kao lađarski ko-deks ponašanja na vodi.

POTONUĆE LEDOLOMCA ČAKOR U NO-VOM SADU 18.05.2020.

Marko PaleževićTelo našeg tragično stradalog mladog kolege

pronađeno je na kanalu DTD u Novom Sadu 03.06. u večernjim časovima. Sahrana će se održati na groblju u Provu 05.06.2020. u 13 h.


51

IZVOR SREDSTVA JAVNOG INFORMISANJAhttp://www.mojnovisad.com/vesti/muskarac-nestao-u-dunavu-kod-sarana-potraga-u-toku-id31758.html

14.02.2020.U Dunavu kod Petrovaradina u toku je potraga za Sašom V. (47) koji je ispao iz čamca, saznaje 021.rs.Prema nezvaničnim informacijama, tokom pre-podneva došlo je do nezgode kada su iz čamca na Dunavu, kod restorana "Šaran" ispala dva muškarca, navodi portal Radija 021.Jedan od njih je uspeo da ispliva i da se pridrži za čamac i tako spase, dok je drugi nestao u reci i za njim se traga, piše 021.rs.

h t t p : / / w w w . p o l i t i k a . r s / s r / c l a -nak/452439/U-Dunavu-u-Rumuniji-nesta -lo-sedam-migranata-i-krijumcar-iz-Srbije

17.04.2020.Sedam migranata i krijumčar vode se kao nestali posle potapanja čamca iz Srbije u rumunskom delu Duna-va, javila je rumunska granična policija. Ukupno 16 migranata poreklom iz Azije i Afrike i dva srpska kri-jumčara nalazili su se u čamcu koji se sinoć prevrnuo kod rumunskog grada Drobeta-Turnu Severin, rekla je za Frans pres portparolka policije Aleksandra Ga-van.Dežurni graničari primetili su više ljudi u vodi koji su vikali i tražili pomoć i uspeli su da spasu njih devet, rekla je ona. Tu je bilo četvoro Sirijaca, dva Iračanina, po jedan Jemenac i Palstinac i jedan srpski krijumčar.Telo desete osobe izvučeno je noćas iz reke, rekla je portparolka policije. Više rumunskih bordova nastavlja danas potragu za osam nestalih osoba.

h t t p s : / / w w w. b 9 2 . n e t / i n f o / v e s t i / i n d e x .php?yyyy=2020&mm=05&dd=01&nav_catego-ry=16&nav_id=1679880vrnuo se čamac na Srebr-nom jezeru, pronađeno telo utopljenog mladića

Na Srebrnom jezeru noćas se utopio mladić koji je da još dvojicom drugova bio u plastičnom čamcu. Trage-dija se dogodila kada se čamac prevrnuo.IZVOR: B92 PETAK, 1.05.2020. | 09:29 -> 15:00

https://www.telegraf.rs/vesti/hronika/3199014-mladic-21-se-utopio-u-drini-prevrnuo-se-vozeci-kajak-u-beserovini

07.06.2020.Telo mladića koji se juče utopio u reci Drini, pronađe-no je danas nakon višesatne potrage, piše Prvi portal.Do tragedije je došlo kada se dvadesetjednogodišnji mladić iz Bačkog Petrovca prevrnuo vozeći kajak na Drini u mestu Beserovina.Telo nesrećnog mladića je pronađeno nedaleko od mesta gde se i prevrnuo.U ak-ciji potrage za telom utopljenika učestvovala je vatro-gasno-spasilačka ekipa iz Bajine Bašte.

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/135/hroni-ka/4099766/secanj-neuzina-ribari-tragedija.html

SUBOTA, 03. OKT 2020, 20:50 -> 20:57Tragedija kod Sečnja, utopila se dvojica ribara. Na ribnjaku u Neuzini kod Sečnja dogodila se nesreća u kojoj su život izgubila dva ribara.Prema nezvaničnim informacijama, do nesreće je došlo prilikom prevrtanja čamca iz kojeg je hranjena riba.Telo jednog od ribara je ostalo na površini, dok je telo drugog izvukla Žandarmerija. Tela su poslata na obdukciju u Novi Sad, a istraga će utvrditi kako je došlo do nesreće.

IZVOR:RTS

https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Hroni-ka/259354/Novosadjanin-nestao-u-Austriji-polici-ja-traga-za-njim.html

25.11.2020. | 12:07Novosađanin Milorad Vlaović nestao je u subotu, u austrijskom gradu Linc, gde je radio kao kuvar na bro-du, policija traga za njim.Tridesetdevetogodišnji No-vosađanin je radio na brodu "Primadona", a nestalim se vodi od subote.

Navedeni događaji su vezani isključivo za plovila unutrašnje plovidbe, lica koja su državljani R. Srbije i događaje u akvatoriji R.Srbije.


52

Na sve ovo treba uzeti u obzir i ogroman broj izgubljenih ljudskih života u srpskim unutašnjim vodama lica koja nisu obuhvaćena ovim pregledom, odnosno veliki broj utapanja pre svega kupača. Sledeći link vodi ka tekstu koji ukazuje na sve goru situaciju u toj oblasti.

https://mediji.net/prikaz-vesti/@pink/crni-bilans-17-utopljenika-za-4-meseca-spasioci-objasnjava-ju-zasto-je-sve-veci-broj-tragedija-na-kupalistima-i-zasto-deca-do-12-godina-nikada-ne-sm-7k07jrkdvpu.html

CRNI BILANS! 17 UTOPLJENIKA ZA 4 MESECA - Spasioci objašnjavaju zašto je sve veći broj tragedija na kupalištima i zašto deca do 12 godina NIKADA NE SMEJU DA BUDU SAMA U VODI


53

REAGOVANJE NA REZULTATE INSPEKCIJSKOG PREGLEDA BRODA APATIN 1

Prilikom inspekcijskog pregleda, po pred-stavci UPLS-a, povodom pogibije mornara Marka Paleževića, nadležni inspektor je utvrdio određene nedostatke i naložio njihovo uklanjanje. Nakon našeg pisanja i predstavljanja problematike u javnost dobili smo nekoliko pritužbi od bivših zaposlenih u kom-paniji Vuković DOO, posade sa brodova, koji su nam ukazali na izuzetno loše stanje brodova, na teške uslove za rad kao i druge nepravilnosti vezano za bez-bednost plovidbe. Dobili smo informaciju da je brod APATIN 1, kom je istekao pregled u martu prošle go-dine, bez pregleda i adekvatne posade plovio čak do decembra iste godine. Da bi se utvrdila tačnost nave-denih prijava lađara zahtevamo od nadležnih organa da se preuzme izvod istorijata kretanja broda sa RIS servera kao i izvod overe dnevnika i ukrcanja-iskrcan-ja posada iz Lučkih kapetanija. Po našim saznanjima zapovednik je bio bez zvanično validnog ovlaštenja, tačnije sa starim ovlaštenjem mornara motoriste koje ne važi već osam godina.

Ukoliko se utvrdi istinitost navoda postavlja se ozbiljno pitanje kvaliteta rada nadležnih službi i

pokretanje krivične prijave protiv odgovornih lica.Po broju prijava koje naše udruženje dobija o

nepoštovanju procedura i javašluku nadležnih služ-bi, kao i o zloupotrebi poslodavaca zbog nedostat-ka dovoljnog broja inspektora plovidbe, ozbiljno se dovodi u pitanje održivost lojalnog rada i brodarske struke.

Za ozbiljne omaške sistema, kao što je pogibi-ja posade Beograda X pre tri godine, nikad niko nije odgovarao zahvaljujući nemuštom odgovoru „eksper-ta“ da je za potonuće broda kriv zamor materijala a ne loše obavljen pregled broda i olako izdata dozvola za plovidbu.

Postavlja se pitanje kako pojedini poslodavci i pojedinci mogu da rade šta hoće i kako hoće i zašto su ti pojedinci iznad zakona?

Mi sumnjamo na korupciju?!

Upravni odbor UPLS


54

ODRŽAN ISPIT ZA STRUČNA ZVANJA U UNUTRAŠNJOJ PLOVIDBI

U Velikom Gradištu, dana 22. 09. 2020 i 25. 09. 2020. održani su stručni ispiti za zvanja u unutrašn-joj plovidbi. Ispiti su održani svečanoj sali zgrade Opštine Veliko Gradište u profesionalnoj atmosferi.

Zahvaljujući zalaganju predsednika ispitne komisije ispoštovane su sve preporučene mere protiv širenja COVID 19.

PLOVIDBA U DOBA “KORONE”

Danas smo svedoci neverovatne situacije u svetu, a cela stvar je počela još Decembra meseca prošle godine, u Kineskom gradu Vuhan.

Navedenog dana „World Health Organisation“ („Svetska Zdravstvena Organizacija“ u daljem tekstu „WHO“) dobija informaciju od lokalnih vlasti o izbi-janju epidemije upale pluća nepoznatog porekla, a za uzročnika epidemije Kineske vlasti 07. Janura inden-tifikuju novi tip korona virusa.

Već 30. Januara 2020. Godine, „WHO“ proglašava ovu epidemiju za javno zdravstvenu pret-nju od međunarodnog značaja, a 11. Februara bolest koju ovaj virus izaziva nazvana je „COVID-19“.

Jedna od činjenica do koje su svetski stručnjaci došli jeste da su korona virusi velika porodica virusa, koji izazivaju bolesti u opsegu od blage prehlade do ozbiljnih oboljenja, poput „MERS“-a (bliskoistični

Foto:https://www.propisi.net/uputstvo-o-mera-ma-prevencije-i-mere-zastite-za-korona-vi-

rus-covid-19/


55

respiratorni sindrom) i „SARS“-a (teški akutni respi-ratorni sindrom), a da za sada nema vakcine ili pozna-tog leka.

U trenutcima pisanja ovog teksta, prema izvoru “WHO”, na svetu postoji 1,214,973 osobe obolele od korona virusa, dok je 67,841 osoba izgubila bitku sa ovom opakom bolešću.

Skoro da ne postoji država na našoj planeti koja nije ugrožena.

Srbija je, kao i ostatak sveta, snažno pogođena ovim virusom.

Usled nepredvidivosti situacije dolazilo je do čestih promena pravila i donošenja odluka koje su vezane i za lađarski poziv, pa naše Udruženje želi da pomogne svim lađarima i razjasni kakva je trenut-na situacija koja se tiče svih nas, a u vezi ukrcanja/iskrcanja u našoj zemlji.

Nakon nekog vremena i savetovanja sa našim Udruženjem, ali i Privrednom komorom Srbije, na-dležno Ministarstvo predlaže novu odluku, koja je i usvojena, pa je danas na snazi.

Možete je pronaći na sledećem linku:http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/Sl-

GlasnikPortal/eli/rep/sgrs/vlada/odluka/2020/23/1/reg

Molimo Vas da pažljivo pročitate donetu odlu-ku i na taj način izbegnete svaki potencijalni nespo-razum, bilo sa državnim organima na terenu, bilo sa poslodavcima.

Napominjemo da je odluka Vlade Republike Srbije stupila na snagu i kao jedina merodavna se mora poštovati!

Ukoliko nastupe bilo kakve promene po ovom pitanju, što je gotovo izvesno, Udruženje će istog tre-nutka obavestiti sve kolege.

Što se tiče uslova plovidbe ostalih podunavskih zemalja, molimo Vas da pratite sledeći link, gde ćete pronaći sve potrebne informacije za svaku zemlju po-jedinačno:

https://www.danubecommission.org/dc/en/2020/03/24/information-regarding-the-sta-tus-of-all-national-covid-19-restrictions-for-danube/

Pre plovidbe ili ukrcanja/iskrcanja na reci Ra-jni, molimo Vas da pratite sledeći link:

https://www.ccr-zkr.org/13070000-en.html

V a ž n a n a p o m e n a :

Kolege koje nameravaju da se ukrcaju u inos-Kolege koje nameravaju da se ukrcaju u inos-transtvu, tj da pređu državnu granicu kopnenim putem transtvu, tj da pređu državnu granicu kopnenim putem

su u obavezi da kod sebe imaju popunjeni primerak su u obavezi da kod sebe imaju popunjeni primerak „Uputnice za ukrcanje“ koji će pokazati državnim or-„Uputnice za ukrcanje“ koji će pokazati državnim or-ganima u slučaju kontrole.ganima u slučaju kontrole.

Pomenute formulare možete pronaći na sledećim linkovima:

https://www.ccr-zkr.org/files/documents/covid19/Derogation_deplacement_COVID-19_Fi-nal_Form.pdf

https://www.danubecommission.org/uploads/doc/2020/ENG_template_of_Certificate_for_Inter-national_Transport_Workers.pdf

Naša profesija, samim tim i posade brodova ši-rom sveta, nosi novo breme u ovim teškim vremeni-ma, a neophodnost prevoza tereta o kojoj god vrsti da je reč, danas je prosto postalo moranje.

Ipak, pored složenosti cele situacije i novih pri-tisaka sa kojima se suočavamo, moramo biti odgovo-rni i oprezni prema sebi, ali i drugima.

Sledeći preporuke „WHO“ i ministarstva zdravlja Republike Srbije, molimo Vas da:

• Često perete ruke sapunom i vodom, najkraće 20 sekundi ili koristite sredstvo za dezinfekciju na bazi 70% alkohola;

• Izbegavajte bliski kontakt sa osobama koje imaju povišenu temperaturu, kijaju/kašlju;

• Izbegavajte rukovanje/ljubljenje, a sa sagov-ornicima održavajte razdaljinu od najmanje jednog metra;

• Ukoliko kašljete ili kijate prekrijte usta i nos nadlakticom/papirnom maramicom, koju odmah na-kon toga bacite u smeće;

• Često provetravajte prostorije u kojima bora-vite (salon/kabina);

• Izbegavajte okupljanja većeg broja ljudi:• Ne uzimajte antibiotike na svoju ruku;Za detaljnije informacije o ličnoj zaštiti i samom

virusu, molimo Vas da pratite sledeće linkove:https://www.who.int/

https://covid19.rs/


56

IN MEMORIAM

RADE KOLJANIN RAĆA

Sa žaljenjem obaveštavamo sve kolege da nas je napustio naš dragi kolega i prijatelj Rade Koljanin Raća (10.09.1962 – 04.04.2020).

Rade je svoj radni vek proveo u Beogradskom bagerskom preduzeću i ostaće zapamćen kao dobar kolega i odličan prijatelj.

Želimo mu mirnu i laku poslednju plovidbu.

Udruženje profesionalnih lađara Srbije

BRANKO MARJANOVIĆ

Sa tugom obaveštavamo da nas je zauvek na-pustio dragi prijatelj i kolega Branko Marjanović – Tvigi.

Branko je bio odličan kapetan i prijatelj, koji je ostavio veliki trag u rečnom brodarstvu. Svojim trudom i optimizmom je obučio veliki broj mladih kapetana. Bio je jedan od prvih članova Udruženja profesionalnih lađara Srbije.

Želimo mu mirne nebeske vode.

MARKO PALEŽEVIĆ

Telo našeg tragično stradalog mladog kolege pronađeno je na kanalu DTD u Novom Sadu 03.06. u večernjim časovima. Sahrana će se održati na gro-blju u Provu 05.06.2020. u 13 h. Marko će ostati up-amćen kao dobar kolega i perspektivan lađar, koji je na žalost, tragično okončao život na radnom mestu.

Upravni odbor UPLS

DANILO JOCIĆ

Iz porodice Jocić dobili smo tri kvalitetna bager majstora. Tri brata počeli su karijeru u BBP-u. Kada se firma raspala, svoju karijeru su nastavili u Hidroba-zi. Izuzetno pošteni i dobri ljudi pre svega i izvrsni poznavaoci svoga posla. Nažalost, Danilo nas je na-pusti nenadano i otišao u legendu. Bio je veliki bo-rac za pravdu i uvek se zalagao za svoju posadu kao da mu je porodica. Pravičan,odlučan i nepokolebljiv takav je bio. Želimo mu mirne nebeske vode.

Udruženje profesionalnih lađara Srbije


57

ZAPISI SA REKE

Nije lako verovati Reci....Sestra Jadranka i ja smo proveli nebrojano dana

da dočekamo svog Oca na špicu (ulazu u luku Novi Sad), da bi zagrlili svog tata Šujdu, posle ni sam ne znam koliko dana da ga nismo videli ( morao je da opslužuje obeležavanje reke Save. Ponekad bi nas nazvao iz Rače).

Tata nasmejan vučeći merdevine a njegov kole-ga Pera noseći čelične akumulatore kaže prošetajte jos malo, stižemo ubrzo gore...1255 km...u tom momentu viče lokalni pecaros “na krmi je na krmi”. Tolstolobik je usled konstntnog rada motora, dok brod pramcem stoji ka stepenicama uskocio na brod, smeta mu rad motora. Narušen mu je mir i pruža otpor, skače i up-ada na brod. SPP-XVIII posle svih zamenjenih aku-mulatora, okrčenih kilometarskih oznaka, vraćenih bova na svoje pozicije tata Šujda daje ushićenom pe-carošu tolstolobika, “Izvoli druže...tvoj je.” Pecaroš odgovara. “hvala komšija”.

Posle izvesnog vremena mala lađa je priveza-na poviše šteka policije (pontona luke Novi Sad). Tata Šujda naš najveći heroj vodi nas na ćevape u dom JNA. Konobar Đole nas dočekuje a tetka Lepa organizuje prostor. Čudna neka priča za nas decu. Konobar sve radi a neko mu nesto bzv. priča i diktira. Sedimo ispod lipe, to je nasa kolevka tu smo potekli, čika Moša stari tenkista i njegov jedinstven pozdrav rukama. Rukovanje koje je jače i vrednije od bilo kog zagrljaja..Tu su i vojnici. Čuveni prvi odred. Ko je tu prvi a ko drugi ja ne znam. Sećam Neše Milosavlje-vića, Hajeka, Stepe, Ružića, Šijaka, Rogića, Jokića, sećam se mnogih... Marende kojima su me dočekivali na brodovima. Sizni koji su me vodili i u zimskom

vremenu na spoljni komandni most. Pele, vojnik po ugovoru. Nije znao da baca sačmu ali je bio najbolji čovek u celoj tadosnoj JNA, voleli su ga svi. Tra-jković, namrgođen profesionalac, najbolje je znao da peče ribu.

Otac kaže lepa vremena.Vezani na 1255km...gledam nizvodno prema silnoj firmi “Heroj Pinki” i u sebi govorim (radiceš i ti nekad tamo)... Prosao vo-jni rok... Jakovo, Obrenovac, Batajnica... Zove stari kaže ima konkurs u Dnevniku... jaka firma Brodarst-vo Zrenjanin, traže pripravnike. Rekoh Ocu pa prijavi me... Tada je otišao u Kapetaniju Novi Sad, preporu-ka je bio Činčurak Miroslav stari Kapetan koji prešao kao upravljač KP-IV u kapetaniju Novi Sad.. A čuve-ni Sava Maletin – Kanister, (a mnogi pojma nemaju zasto ga tako zovu) kuca molbu za prijem u brodarstvo Zrenjanin... Primljen... Uf... Pripravnicki dani posle vojske... Dobro je to sve, živa glava. Kaže samozvani Čiča Laki: “ti si krpa, metla i lopata i to ćeš i da os-taneš”. Dril... 50h spavanja za 15 dana... Šta sam ja to sanjao i čemu sam težio... Šta je perspektiva mladog coveka? Kaže tata Šujda: “ postuj svog Zapovdnika jer ćeš i ti jednog dana biti Zapovednik”. Ispoštovao sam to sve. Tranzicija stigla rodila se DGA (Dunav grupa agregati).... Opcija mnogo ali ni jedna zdrava... BBP--visoka liga lađarstva... Uputnica... Red... Ra-spored... Pokojni Doca... Bocman Dobrivoje dočekao me je u novom okruženju... Jedan od najhrabrijih i najboljih ljudi koje sam upoznao. Pokojni Raća je bio divan. Čiča Gnjurac, bocman Goran Kević (Provac) to su ljudi koji su vredni pomena ti ljudi uče životu.

Milivoje Šujdović Zapovednik vrste A


58

Lađarski glasnik 042021Magazin o bezbednosti, ekologiji i logistici na rekama

ISSN 2620-1976 Impressum:

Udruženje profesionalnih lađara Srbije, [email protected], www.udruzenjeladjara.com,Lončarska 7,21000 Novi Sad, Republika Srbija, PIB: 109423439Raiffeisen banka AD Beograd: 265-6250310000238-28

Glavni odgovorni urednik: Branislav VajdaSaradnici na tekstovima i fotografijama: Igor Dorčić, Zoran Pančić, Zoran Jovičić, Milivoje Šujdović,

Vlado Šekerović, Goran Stanimirov, Nikola Tekilerović, Tomislav PetrovićNaslovna fotografija: Tomislav PetrovićTiraž: 1000 primerakaCena: Besplatan primerakPreuzete fotografije:ITF(twitter.com/itfglobalunion), ETF (https://twitter.com/etf_europe)Udruženje profesionalnih lađara Srbije Novi Sad, Lončarska ulica broj 721000 Novi Sad, Republika SrbijaTelefon: +381 64 1121 886Email adrese:[email protected]@gmail.comWeb prezentacije:www.udruzenjeladjara.comwww.upls.rswww.slp.rs

Udruženje profesionalnih lađara Srbije se bavi unapređenjem brodarstva u Srbiji i regionu kao i eduk-acijom lađara i svih zainteresovanih za plovidbu vodotokovima Srbije. Članovi Udruženja mogu da postanu sva lica koja poseduju brodarsku knjižicu i svi koji svojim trudom i zalaganjem unapređuju život i rad na brodovima i koji se staraju za očuvanje prirodnih resursa i vodnog bogatstva Srbije. Članstvo se ostvaruje popunjavanjem pristupnice koju treba poslati na adesu Udruženja i plaćanjem članarine.

Za sva pitanja, sugestije i primedbe možete nas kontaktirati putem kontakt formulara na našem sajtu ili preko emaila

na : udruž[email protected] kao i na dostupne brojeve telefona.Zahvaljujemo se svim kolegama koji su svojim trudom i zalaganjem pomogli da treći broj Lađarskog

glasnika bude objavljen.


59

Postani deo najveće zajednice transportnih radnika nasvetu. Zalažemo se za poštene i fer uslove

rada, za jednak standard i radne uslove, za realne zarade,socijalnu zaštitu i prava radnika.

Granski Sindikat lađara i pomoraca Srbije je deo ITF-a ipod svoje okrilje prima SVE radnike na

brodovima, lučke radnike i pomoćne radnike u vodnomtransportu, svih zvanja.

Postani i ti deo naše porodice, priključi nam se: www.slp.rs

http://slp.rs/

magazin o bezbednosti, ekologiji i logistici na rekama

Documents