m i l a n kundera ko je to romanopisac

7/23/2019 m i l a n Kundera Ko je to romanopisac

http://slidepdf.com/reader/full/m-i-l-a-n-kundera-ko-je-to-romanopisac 1/6

M i l a n K u n d e r a

KO JE TO ROMANOPISAC

Ko hoće da shvati, mora da poredi

Kada Herman Broh želi da rasvetli neki lik, prvo definiše njegov osnovni stav, da bi se zatimpostepeno približavao pojedinačnim stranama njegovog karaktera. Od apstraktnog ide kakonkretnom. Eš je protagonista drgog romana !esečari. " svojoj sštini, kaže Broh, Eš jerebel. Ko je to rebel# $ajbolji način da shvatimo pojav, kaže Broh, je da je poredimo. Brohporedi rebela sa zločin%em. Ko je zločina%# &o je konzervativa%, koji račna na poredakonakav kakav jeste, želi da njem na'e mesto i shvata svoje kra'e i prevare kaozanimanje, koje od njega čini gra'anina kao svakog drgog. (ebel, pak, podriva staljeniporedak, kako bi ga podredio svojoj vlastitoj volji. Eš nije zločina%. Eš je rebel. (ebel, kaže

Broh, kao što je bio i )ter. *li zbog čega pominjem Eša# !ene zanima romanopisa%. +a kimda ga poredim#

Pesnik i romanopisac

+a kim porediti romanopis%a# +a lirskim pesnikom. +adržaj lirske poezije, kaže Hegel, jesam pesnik pozajmljje glas sopstvenoj dši kako bi kod slšala%a probdio ose-aje iraspoloženja koje sam proživljava. * i onda kada pesmi razmatra objektivne teme,daljene od njegovog života, veliki lirski pesnik od njih vrlo brzo odstpi, kako bi na krajsačinio atoportret /stellt si%h selber dar0.!zika i poezija imaj zajedničk prednost odnos na slikarstvo1 svoj lirizam /das)2ris%he0, kaže Hegel. * lirizm, nastavlja Hegel, mzika može i-i još dalje od poezije, jer

može da oblikje najtananij zb'enost dše, koja nije dostpna govor. 3akle, mzika jemetnost koja je više lirska od lirske poezije. 4z toga možemo izv-i da se pojam lirskog nemože ograničiti samo na jedn gran književnosti /lirsk poezij0, ve- da označava odre'eninačin postojanja i da je sa tog gledišta lirski pesnik pre svega savršeni zorak čoveka koji jeobasjan vlastitom dšom i čezne da se ona čje.5e- odavno sam shvatio mladost kao lirsko doba, pod kojim mislim na doba kada je čovek,sredsre'en skoro iskljčivo na sebe samog, nesposoban da vidi, shvati i proni%ljivo sdi ookolnom svet. "koliko krenemo od ove hipoteze /koja jeste šematizovana, ali mi izgledaispravna0, prelazak iz nezrelosti zrelost počiva prevazilaženj lirskog stava.Kada zamišljam ra'anje romanopis%a oblik egzemplarnog doga'aja, mita, vidim tora'anje kao doga'aj konverzije. +ol -e postati 6ol romanopisa% se ra'a na rševinamasvog lirskog sveta.

Događaj konverzije

"zimam iz svoje biblioteke 7ospo' Bovari, objavljen kao livre de po%he /džepnoizdanje0 89:;. godine. " knjizi s dva predgovora, jedan je napisao pisa% Henri de!onterlan, drgi je napisao književni kritičar !aris Berdeš. Oboji%a s se odlčili dapredstave svoje visoke zahteve tako što -e pokazati distan% prema knjizi čije predsobljes se nastanili. !onterlan1 $ema dhovitosti... nema novih ideja... niti živosti teksta, nitinepredvi'enih pogleda dbine ljdskog sr%a, niti nabjalosti izraza, niti posebnosti, nitidhovitosti1 <lober nedostaje genije neverovatnoj meri. 4 nastavlja1 bez smnje se od



njega može ponešto načiti, ali pod slovom da tome ne tražimo ve-e vrednosti od onekoj ima, i da ne ispstimo iz vida da nije sačinjen od istog testa kao (asin, +en==+imon,>atobrian ili !išle.Bardeš potvr'je ovo skeptično vrednovanje i priča o ra'anj <lobera=romanopis%a1 septembr 8?@?, sa dvadeset sedam godina, <lober čita skom krg prijatelja rkopis4skšenja svetog *ntonija, te /%itiram Bardeša0 velike romantičarske proze koj je

gradio %elo svoje sr%e, sva svoja htenja, svekolike svoje velike ideje. Osda je jednoglasna i prijatelji m savetj da se mane svojih romantičnih zleta, svojih velikihlirskih zb'enja. <lober ih je poslšao i tri godine kasnije, septembra 8?A8, počinje dapiše 7ospo' Bovari. (adi to /podse-a Bardeš0 bez radosti, kao pokajanje, protiv kogane prestaje da se bori i bni svojim pismima1 Bovari me slama, Bovari mi je dosadna,od vlgarnosti gra'e mi je zlo, itd.ini mi se malo verovatnim da bi <lober bio voljan da gši svoje sr%e, sva svoja htenjazarad toga da obradje svoje prijatelje. $e, to što govori Bardeš, nije doga'ajatodestrk%ije. &o je doga'aj konverzije. <lober ima trideset godina, to je pravo onovreme kada romanopisa% mora da skine svoj lirsk mask. &o što -e kasnije da jadikjenad prosečnoš- svojih likova, to je danak pla-en za strast koja je za njega postalametnost romana i njegovo polje istraživanja1 proza ljdskog života.

Nežni sjaj komike

6osle mondenske večeri, koj je proveo drštv gospo'e *rnksove, koj je zaljbljen,<rederik iz +entimentalnog vaspitanja, opijen pogledom na svoj bd-nost, vra-a se k-i izastaje ispred ogledala. Citiram1 4zgledao je sebi lep = i gledao je sebe čitav mint.itav mint. " tom tačnom vremenskom podatk nalazi se svekolika nemesnostsita%ije. Dastavlja se, posmatra se, sam sebi je lep. itav mint. $ije se ni pomerio.Daljbljen je, ali ne misli na on koj voli, ve- je zaslepljen sam sobom. 6osmatra se ogledal. *li ne vidi sebe kako se posmatra ogledal /onako kako ga vidi <lober0. On jezatvoren svoje lirsko ja i ne može da pretpostavi da se nežni sjaj komike spstio na njegai na njegov ljbav.*ntilirska konverzija je osnovno iskstvo tok romanopiščevog života daljivši se od

samoga sebe, vidi se odjednom iz daljine i iznena'en je što nije onaj kakav je mislio da jeste. 6osle takvog iskstva zavek -e znati da niti jedan čovek nije onakav kakav misli da jeste, da je taj nesporazm opštevaže-i, osnovni, i da ba%a na ljde /primeri%e, na <rederikakoji stoji pred ogledalom0 nežni sjaj komike. /&aj naglo otkriveni sjaj komike je diskretna ivredna nagrada, koj je dobio za njegov konverzij0.Ema Bovari, na kraj životog pta, pošto je izneverena od svojih bankara, napštena od)eona, lazi kočij. 4spred njih stoji prosjak, koji je iz sebe ispstio neki promkli rlik.Ema m je ba%ila preko ramena novči- od pet franaka. &o je bilo %elo njeno bogatstvo."činilo joj se divno da m novči- na taj način ba%i.Daista, bilo je to %elo njeno bogatstvo. 5e- je doti%ala dno. *li poslednja rečeni%a, koj samotk%ao krzivom, pokazje ono što je <lober dobro video a čega Ema nije bila svesna1 nijesamo činila hmani gest, ve- joj se dopadalo da to radi i čas atentičnog očajanjanije propstila da izvede svoj gest, nevino, samo za sebe, žele-i da ispadne divna. +jajnežne ironije je više ne-e napštati, čak ni tokom njenog pohoda ka smrti, koja se ve- tolikopribližila.

Rascepana zavesa

!agična zavesa pletena od legendi bila je zakačena ispred sveta. +ervantes je poslao 3onKihota na pt i ras%epao zaves. +vet se otvorio ispred bldnog viteza svoj komičnojgolotinji svoje proze.



+ličan ženi, koja se šminka pred svoj prvi ljbavni sastanak, svet, kada nam prilazi časnašeg ro'enja, izgleda napderisan, maskiran, pre=interpretiran. 4 nis to samo konformisti,koje je mog-e prevariti reblovi, koji čezn da kontriraj svem i svakome, ne shvataj kolikoj meri s i oni poslšni bne se samo protiv onoga što je interpretirano /pre=interpretirano0 kao poveliki revolt.+%en sa svoje poznate slike +loboda koja vodi ljde, 3elakroa je ot'io sa zavese pre=

interpreta%ije1 mlada žena na barikadi, njeno strogo li%e i obnažene grdi nagone na strahz njen bok klina% sa pištoljem. !a koliko ne volim t slik, bilo bi apsrdno kada bih hteoda je iskljčim iz reda velikih slikarskih dela.*li roman koji slavi slične konven%ionalne poze i pohabane simbole, iskljčje se iz istorijeromana. &o je zbog toga što je +ervantes poslao na pt t nov metnost čas kada jeras%epao zaves pre=interpreta%ije njegov destrktivni gest se ogleda i ponavlja svakomroman kome pripada taj naziv1 to je znak identiteta metnosti romana.

Slava

" 4golijadi, pamflet protiv 5iktora 4goa, dvadesetšestogodišnji onesko napisao je žive-i jošvek (mniji1 Ono što je karakteristično za biografije velikih ljdi je to da s hteli da

bd slavni. Ono što je karakteristično za živote ostalih ljdi je to da nis hteli da bdslavni, niti s na tako nešto pomišljali... +lavni čovek je neksni karijerista...(azjasnimo pojmove1 čovek postaje slavan kada broj onih koji ga znaj očiglednopremašje broj onih koje poznaje on sam. 6riznanje koje dobija veliki hirrg je nešto drgood slave1 ne obožava ga pblika, ve- njegovi pa%ijenti i kolege. On živi balans. +lava jegbitak balansa. 6ostoje profesije koje ga fatalno razaraj1 političari, manekeni, sportisti,metni%i.+lava metnika je od svih najnakaznija, jer sebi obhvata idej o besmrtnosti. * to je'avolska zamka, jer groteskno=megalomanska pretenzija da se preživi vlastita smrt jeneodvojivo vezana za čestitost metnika. +vaki roman stvoren sa pravom straš- sasvimprirodno pretendje na trajnost svoje estetske vrednosti, drgim rečima, pretendje navrednost koja je sposobna da preživi atora. 6isati roman bez ovakve ambi%ije je %inizam1

jer, koliko je prosečno sposobni instalater koristan, romanopisa%, koji svesno proizvodi

knjige koje s prolazne, prosečne, konven%ionalne, dakle nekorisne, dakle svišne, dakleštetne, zaslžje prezir. &o je prokletstvo romanopis%a1 njegova čestitost je prikovana zbestidni kola% njegove megalomanije.

Ui!e mi moj" #lertin"

4van Blatni je pesnik iz genera%ije deset godina starije od mene. 3ivio sam m se od svoječetrnaeste godine. " jednoj njegovoj zbir%i stalno se ponavlja stih sa ženskim imenom1*lbertinko, ti.... $aravno, bila je to alzija na 6rstov *lbertin. &o lično ime je za menebilo tokom momačkog doba najčarobnije od svih ženskih imena." to vreme sam od 6rsta znao samo za pole'in dvadesetak svezaka češkog izdanja6otrage za izgbljenim vremenom, koje s se nalazile bibliote%i mog prijatelja.

Dahvaljj-i Blatnom, zahvaljj-i njegovoj *lbertinko, ti..., jednog dana sam tono njih. Kada sam stigao do !ladim devojkama %vat, 6rstova *lbertina mi se nehvatljivostopila sa *lbertinkom moga pesnika.eški pesni%i s voleli 6rstovo delo ne poznaj-i njegov biografij. $i 4van Blatni je nijeznao. 4 ja sam ostalom dosta kasno izgbio privilegij tog divnog neznanja, kada sam

jednoga dana saznao da je za lik *lbertine inspira%ija bio mškara% koga je 6rst biozaljbljen.*li šta me se to tičeF *lbertina je *lbertina, ma ko bio inspira%ija, i tačkaF (oman je plodalhemije, koja pretvara žen mškar%a, mškar%a žen, blato zlato, anegdot



dramF "pravo toj božanskoj alhemiji je snaga svakog romanopis%a, tajna i veličinanjegove metnostiF*li ne vredi mog i dalje da smatram *lbertin za žen od svih najčarobnij, ipak od časakada sam čo da je model za nj bio mškara%, ta svišna informa%ija se gnezdila mojojglavi kao kompjterski virs. !ški lik se vkao izme' mene i *lbertine, naršava njenslik, sabotira njen ženstvenost, na trentke je vidim sa divnim grdima, pa onda sa

ravnim prsima, a na trentke mi se na njenom nežnom li% pričine brkovi."biše mi moj *lbertin. 4 prise-am se <loberovih reči1 "metnik treba da čini sve kako bim ljdi poverovali da nikada nije postojao. &reba pravilno shvatiti t rečeni%1 onaj kojiho-e da romanopis%a odbrani, nije on sam, ve- je to *lbertina i gospo'a *rnoks.

$erdikt %arsela Pr"sta

" 6otrazi za izgbljenim vremenom, 6rst jasno izjavljje1 " tom roman... nema niti jedne činjeni%e koja nije fiktivna... nema niti jednog kljčnog lika /personnage a %lefs0.$eka je i tesno povezan sa životom svoga atora, 6rstov roman je jednoznačno sitiran sasprotne strane od atobiografije njem nema nikakve atobiografske inten%ije 6rst ganije napisao da bi govorio o svom život, ve- da bi rasvetlio čitao%ima njihov život1 ...svaki

čitala%, dok čita, zapravo je čitala% sebe samog. (oman je posebni optički aparat, koji pisa%ndi čitao%, kako bi m omog-io da otkrije ono što inače nikada sebi ne bi video. Kadačitala% sam sebi prona'e ono o čem govori knjiga, to postaje dokaz istinitosti te knjige.Ove 6rstove misli nis defini%ija smisla samo 6rstovog romana one definiš smisaometnosti romana opšte.

%oral s"!tinskog

Bardeš sažima svoj presd nad 7ospo'om Bovari1 <lober je promašio svoj sdbinpis%aF &o je osnovi sda tolikih <loberovih obožavala%a, koji -e vam posle završenogčitanja re-i1 3obro, ali kada biste pročitali <loberov prepisk, kakvo je to tek remek=delo/%hef=d oevre0, i kakvog očaravaj-eg čoveka otkrivaF.4 ja se često vra-am <loberovoj prepis%i željan da se verim šta on misli o svojoj metnosti io metnosti drgih. &o ništa ne menja činjeni% da prepiska, ma koliko bila fas%inantna, nijeni remek=delo, niti delo. er delo nije sve što je romanopisa% napisao1 pisma, dnevni%i,zapisi, član%i. 3elo je dovršeni dgotrajan rad na estetskom projekt.4dem još dalje1 delo je ono što romanopisa% prizna kao vredno trentk bilansa. er ježivot kratak, štiva ima pno, a literatra se samobija svojom poldelom prodktivnoš-.6očevši od sebe samog, svaki romanopisa% bi trebalo da izba%i sve ono što jedrgorazredno, da proglasi za sebe i za drge moral sštinskogF*li ne postoje samo atori, stotine, hiljade atora, ve- postoje i istraživači, armijaistraživača koji, rkovo'eni sprotnim moralom, gomilaj sve što se može na-i, kako bidostigli +ve = svoj najviši %ilj. +ve, to jest i hrpe na%rta, pre%rtanih passa, poglavlja koja jeizba%io ator a koje objavljj istraživači takozvanim kritičkim izdanjima pod perfidnomoznakom varijante, što govori o tome da reči imaj još neki smisao, sve što je ator ikada

napisao ima ist vrednost i jednako je namenjeno za objavljivanje.!oral sštinskog poklekao je pred moralom arhiva. /4deal arhiva1 slatka ravnilovka kojavlada nad nepreglednom masovnom grobni%om0.

&tiva je p"no, život je kratak

(azgovaram sa prijateljem, starijim fran%skim pis%em navaljjem da pročita 7ombroviča.Kada sam ga kasnije sreo, pomalo je dilemi1 6oslšao sam vas, ali iskreno, ne shvatamvaše odševljenje. >ta ste čitali# "rok. 3o 'avola, zbog čega baš "rok#.



"rok je pblikovan tek posle 7ombrovičeve smrti. &o je zabavni roman, koji je mladi7ombrovič objavio pod psedonimom nastav%ima nekim predratnim poljskim novinama.$ikada ga nije objavio kao knjig, nije imao namer da ga bdi iz zaborava. $a kraj životakao posebno izdanje objavljeni s njegovi razgovori sa 3ominikom le (ks pod nazivom&estament. 7ombrovič tamo komentariše %elokpno svoje delo. Celokpno. Knjig poknjig. $iti jedne reči nema o "rok.

Kažem1 &rebalo bi da pročitate <erdidrke ili 6ornografij.6osmatra me melanholično1 3ragi prijatelj, život ispred mene se skra-je. 5reme kojesam trošio na vašeg atora je istrošeno.

De'ak i njegova aka

+travinski se zavek razišao sa svojim dgogodišnjim prijateljem dirigentom *nsermetom,koji je hteo da izba%i delove iz njegovog baleta 4gra karata. Kasnije se sam +travinski vra-asvojoj +imfoniji za dvačke instrmente i njoj vrši mnoge izmene. Kada je za to saznao,*nsermet biva ogorčen ne dopadaj m se te izmene i osporava +travinskom pravo damenja ono što je napisao.4 prvom i drgom slčaj odgovor +travinskog je na isti način mesan i bedljiv1 &o se

vas ne tiče, dragi mojF $emojte se mom del ose-ati kao svojoj spava-oj sobiF er onošto ator stvori, ne pripada ni njegovom o%, ni njegovoj maj%i, niti njegovom narod, nitičovečanstv, to pripada samo njem samom može da ga objavi kada ho-e i ako ho-e,može da ga menja, popravlja, prodžava, skra-je, može ga ba%iti šolj i pstiti vod, ada pri tome nema ni najmanj obavez da bilo šta kome objašnjava.4mao sam devetnaest godina kada je mom rodnom grad mladi inteligentni do%ent imao

javno predavanje bilo je to prvim mese%ima komnističke revol%ije i on je, pokorandh vremena, govorio o drštvenoj odgovornosti metnosti. 6osle predavanja bila jedisksija se-am se pesnika osefa Kainara /iz iste genera%ije kao i Blatni0, koji je kaoodgovor na načno predavanje ispričao anegdot1 3ečak vodi šetnj slep bak. 4dli%om a dečak povremeno kaže1 Bako, pazi, korenjeF +tara dama je mislila da je našmskom pti-, te je poskakivala. 6rolazni%i s prigovarali dečak1 3ečko, kako topostpaš sa svojom bakom#F * dečak je odgovarao1 &o je moja bakaF 6ostpam sa njom,

onako kako ja ho-F 4 Kainer je zakljčio1 &o je moj odnos prema mojoj poeziji. $ikadane- zaboraviti t demonstra%ij atorskih prava proklamovan pod nepoverljivim pogledommlade revol%ije.

$erdikt Servantesov

+ervantes nekoliko pta svom roman nabraja knjige viteške književnosti. 3obropogledajte1 navodi njihove naslove, ali ne smatra vek za obavezno da pomene ime atora." njegovo vreme poštovanje prema ator i njegovim pravima još ni izdaleka nije bilamoralna navika.6re nego što je dovršio pisanje drge sveske svoga romana, jedan drgi pisa%, do danasneotkriven, pretekao ga je i objavio pod psedonimom svoj nastavak Kihotovih avantra.

+ervantes je reagovao onako, kako bi reagovao savremeni romanopisa% = ljti se, oštronapada plagijatora i ponosno izjavljje1 +amo se radi mene rodio 3on Kihot i ja zbognjega. On je meo da dela a ja da pišem. On i ja smo jedno i isto.6očevši od +ervantesa, za roman važi da je to prodkt jedinstven i neponovljiv, neodvojivod imagina%ije jednog jedinog atora. 3ok nije bio napisan, niko nije mogao zamisliti viteza3on Kihota bio je neočekivan a bez tog porekla neočekivanog niti jedan veliki romanesknilik /niti jedan veliki roman0 nadalje nije mogao biti zamisliv.(o'enje metnosti romana bilo je spojeno sa sveš- o atorskom prav i sa njegovomstrasnom odbranom. (omanopisa% i njegovo delo s jedno i isto ator je jedini apsoltni



gospodar svoga dela on je svoje delo. $ije tako odvek bilo. 4 ne-e tako zavek biti. edinošto onda metnosti romana, nasle'a +ervantesovog, t više ne-e biti.

/etvrto poglavlje pravo objavljene knjige eseja na fran%skom jezik Rascepana zavesa, koje je sam ator preveo načeški a objavljen je književnom časopis Host, Brno, G?;[email protected]

/Sa češkog prevela Aleksandra Korda-Petrović 0

m i l a n kundera ko je to romanopisac

Documents