ltdwtq:q duq:ct a?gr durrec?@ -...

AD PARAĆINKA PARAĆIN NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE ZA GODINU ZAVRŠENU 31. DECEMBRA 2016

AD PARAĆINKA PARAĆIN Napomene uz finansijske izveštaje za godinu završenu 31. decembra 2016 (Svi iznosi su izraženi u 000 RSD, osim ako nije drugačije naznačeno)

2

1. Opšte informacije Akcionarsko društvo fabrika konditorskih proizvoda "Paraćinka" Paraćin (u daljem tekstu: "Društvo") osnovano je u formi akcionarskog društva 1999. godine, što je upisano u registarski uložak broj 1-471-00 Trgovinskog suda u Kragujevcu. Kod Agencije za privredne registre Društvo je registrovano pod brojem BD 28987/2005 dana 1. jula 2005. godine. Osnovna delatnost Društva je proizvodnja konditorskih proizvoda – žvakaćih guma, tvrdih bombona, žele bombona, komprimata i ratluka. Društvo je trenutno najveći proizvođač svih vrsta guma za žvakanje u Republici Srbiji. Proizvodnja konditorskih proizvoda u Društvu datira još od 1924. godine. Od septembra 2011. godine većinski vlasnik Društva je preduzeće SILBO doo Beograd koje je na osnovu ponude za preuzimanje akcija kupilo 116,885 akcija Društva, čime je steklo 80.166% od ukupnog broja emitovanih akcija. Sedište Društva je u Paraćinu, ulica Branka Krsmanovića broj 99. Matični broj Društva je 07126468, a poreski identifikacioni broj (PIB) je 102015450. Na dan 31.12.2016. godine Društvo ima 137 zaposlenih (31.12.2015:142 zaposlenih).

2. Pregled značajnih računovodstvenih politika Osnovne računovodstvene politike primenjene za sastavljanje ovih finansijskih izveštaja navedene su u daljem tekstu. Ove politike su konzistentno primenjene na sve prikazane godine, osim ako nije drugačije naznačeno.

2.1 Osnova za sastavljanje finansijskih izveštaja Izuzev kako je navedeno niže, finansijski izveštaji Društva sastavljeni su u skladu s Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (MSFI). Finansijski izveštaji su sastavljeni prema konceptu istorijskih troškova. Društvo je sastavilo ove finansijske izveštaje u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji koji zahteva da finansijski izveštaji budu pripremljeni u skladu sa svim MSFI kao i propisima izdatim od strane Ministarstva finansija Republike Srbije. Imajući u vidu razlike između ove dve regulative, ovi finansijski izveštaji odstupaju od MSFI zbog toga što je Društvoiste sastavilo u formatu propisanom od strane Ministarstva finansija, koji nije u skladu sa zahtevima MRS 1 – “Prikazivanje finansijskih izveštaja.“ Sastavljanje finansijskih izveštaja u skladu sa MSFI zahteva primenu izvesnih ključnih računovodstvenih procena. Ono, takođe, zahteva da Rukovodstvo koristi svoje prosuđivanje u primeni računovodstvenih politika Društva. Oblasti koje zahtevaju prosuđivanje većeg stepena ili veće složenosti, odnosno oblasti u kojima pretpostavke i procene imaju materijalni značaj za finansijske izveštaje, obelodanjene su u Napomeni 3.

2.2 Uporedni podaci

Uporedne podatke čine finansijski izveštaji Društva za 2015. i 2014. godinu za bilans stanja i za 2015. godinu za bilans uspeha.


3

2. Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak)

2.3Preračunavanje stranih valuta

(a) Funkcionalna i valuta prikazivanja Stavke uključene u finansijske izveštaje Društva se odmeravaju i prikazuju u dinarima (“RSD”) bez obzira na to da li RSD predstavlja funkcionalnu valutu Društva.

(b) Transakcije i stanja Transakcije u stranoj valuti se preračunavaju u funkcionalnu valutu primenom deviznih kurseva važećih na dan transakcije. Pozitivne i negativne kursne razlike nastale iz izmirenja takvih transakcija i iz preračuna monetarnih sredstava i obaveza izraženih u stranim valutama na kraju godine, priznaju se u bilansu uspeha.

2.4 Nekretnine, postrojenja i oprema Nekretnine, postrojenja i oprema iskazuju se po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu ispravku vrednosti i gubitak po osnovu umanjenja vrednosti, ukoliko postoji. Nabavna vrednost uključuje izdatke koji su direktno pripisivi nabavci sredstva. Naknadni troškovi se uključuju u nabavnu vrednost sredstva ili se priznaju kao posebno sredstvo, u zavisnosti od toga šta je primenljivo, samo kada postoji verovatnoća da će Društvo u budućnosti imati ekonomsku korist od tog sredstva i ako se njegova vrednost može pouzdano utvrditi. Knjigovodstvena vrednost zamenjenog sredstva se isknjižava. Svi drugi troškovi tekućeg održavanja terete bilans uspeha perioda u kome su nastali. Amortizacija sredstava obračunava se primenom proporcionalne metode kako bi se rasporedila njihova nabavna vrednost tokom njihovog procenjenog veka trajanja, kao što sledi:

Godine Građevinski objekti 25-77 Oprema za proizvodnju 8-10 Motorna vozila 6-7 Kompjuteri 5 Ostala oprema 8 Knjigovodstvena vrednost sredstva svodi se odmah na njegovu nadoknadivu vrednost ukoliko je knjigovodstvena vrednost veća od njegove procenjene nadoknadive vrednosti (Napomena 2.5). Dobici i gubici po osnovu otuđenja sredstva utvrđuju se kao razlika između novčanog priliva i knjigovodstvene vrednosti i iskazuju se u bilansu uspeha u okviru ’Ostalih prihoda/rashoda’. (Napomene 24 i 25).

2.5 Umanjenje vrednosti nefinansijskih sredstava Sredstva s ograničenim korisnim vekom upotrebe testiraju se na umanjenje vrednosti kada događaji ili izmenjene okolnosti ukažu da knjigovodstvena vrednost sredstva možda neće biti nadoknadiva. Gubitak zbog umanjenja vrednosti se priznaje u visini iznosa za koji je knjigovodstvena vrednost sredstva veća od njegove nadoknadive vrednosti. Nadoknadiva vrednost je veće od fer vrednosti sredstva umanjene za troškove prodaje i vrednosti u upotrebi. Za svrhu procene umanjenja vrednosti, sredstva se grupišu na najnižim nivoima na kojima mogu da se utvrde odvojeni prepoznatljivi novčani tokovi (jedinice koje generišu gotovinu). Nefinansijska sredstva, osim goodwill-a, kod kojih je došlo do umanjenja vrednosti se revidiraju na svaki izveštajni period zbog mogućeg ukidanja efekata umanjenja vrednosti.


4

2.Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak)

2.6 Dugoročna finansijska sredstva Učešća u kapitalu zavisnih pravnih lica se računovodstveno obuhvataju u skladu s MRS 27 – Konsolidovni i pojedinačni finansijski izveštaji. Ulaganja u zavisna preduzeća iskazuju se po nabavnoj vrednosti. Društvopriznaje prihod od ulaganja samo u iznosima dividendi primljenih od zavisnih preduzeća.

2.7 Zalihe

Zalihe se sastoje od: zaliha materijala, rezervnih delova, alata, inventara i goriva i maziva, kao i zaliha nedovršene proizvodnje, gotovih proizvoda i robe. Zaliha materijala, rezervnih delova, alata, inventara i goriva i maziva procenjuju se po nabavnoj vrednosti. Nabavnu vrednost čine neto fakturna vrednost i zavisni troškovi nabavke. Obračun troškova zaliha materijala, rezervnih delova, alata, inventara i goriva i maziva po metodu prosečne ponderisane cene. Otpis zaliha sitnog inventara vrši se prilikom stavljanja u upotrebu primenom stope otpisa od 50%.

Zalihe nedovršene proizvodnje I gotovih proizvoda se vrednuju po nižoj od cene koštanja i neto prodajne vrednosti. Cena koštanja se utvrđuje primenom metode ponderisanog prosečnog troška. Cena koštanja gotovih proizvoda i proizvodnje u toku obuhvata troškove projektovanja, utrošenih sirovina, direktnu radnu snagu, ostale direktne troškove i pripadajuće režijske troškove proizvodnje (zasnovane na normalnom korišćenju proizvodnih kapaciteta). Ona isključuje troškove pozajmljivanja. Neto prodajna vrednost je procenjena prodajna cena u uobičajenom toku poslovanja, umanjena za pripadajuće varijabilne troškove prodaje. Zalihe robe u maloprodaji se obuhvataju po maloprodajnim cenama. Na kraju godine, se vrši obračun razlike u ceni.

2.8 Potraživanja od kupaca Potraživanja od kupaca se inicijalno priznaju po fer vrednosti, a naknadno se odmeravaju po amortizovanoj vrednosti, primenom metode efektivne kamatne stope, umanjenoj za gubitke po osnovu umanjenja vrednosti. Umanjenje vrednosti potraživanja se utvrđuje kada postoji objektivan dokaz da Društvo neće biti u stanju da naplati sve iznose koje potražuje na osnovu prvobitnih uslova potraživanja. Značajne finansijske poteškoće kupca, verovatnoća da će kupac biti likvidiran ili finansijski reorganizovan, propust ili kašnjenje u izvršenju plaćanja se smatraju indikatorima da je vrednost potraživanja umanjena. Iznos gubitka predstavlja razliku između knjigovodstvene vrednosti potraživanja i sadašnje vrednosti očekivanih budućih novčanih priliva diskontovanih prvobitnom efektivnom kamatnom stopom. Knjigovodstvena vrednost potraživanja umanjuje se za procenjene gubitke preko ispravke vrednosti, a iznos umanjenja se priznaje u bilansu uspeha u okviru pozicije „ostali rashodi“ (Napomena 23). Kada je potraživanje nenaplativo, otpisuje se na teret ispravke vrednosti potraživanja. Naknadna naplata iznosa koji je prethodno bio otpisan, iskazuje se u bilansu uspeha u korist „ostalih prihoda“ (Napomena 25).

2.9 Gotovina i gotovinski ekvivalenti Gotovina i gotovinski ekvivalenti obuhvataju: novac u blagajni, depozite po viđenju kod banaka, druga kratkoročna visoko likvidna ulaganja sa prvobitnim rokom dospeća do tri meseca ili kraće.

2.10 Osnovni kapital Društvoje organizovano u formi akcionarskog društva. Obične akcije klasifikovane su kao akcijski kapital. Dodatni eksterni troškovi direktno pripisivi emisiji novih akcija ili opcija prikazuju se u kapitalu kao odbitak od priliva, bez poreza.


5


2.11 Rezervisanja Rezervisanja za restrukturiranje i odštetne zahteve se priznaju kada Društvo ima postojeću zakonsku ili ugovornu obavezu koja je rezultat prošlih događaja, kada je u većoj meri verovatnije nego što to nije da će podmirenje obaveze iziskivati odliv sredstava i kada se može pouzdano proceniti iznos obaveze. Rezervisanja namenjena restrukturiranju obuhvataju penale zbog otkazivanja zakupa i isplate zbog raskida radnog odnosa sa radnicima. Rezervisanja se ne priznaju za buduće poslovne gubitke. Kada postoji određeni broj sličnih obaveza, verovatnoća da će podmirenje obaveza iziskivati odliv sredstava se utvrđuje na nivou tih kategorija kao celine. Rezervisanje se priznaje čak i onda kada je ta verovatnoća, u odnosu na bilo koju od obaveza u istoj kategoriji, mala. Rezervisanje se odmerava po sadašnjoj vrednosti izdatka potrebnog za izmirenje obaveze, primenom diskontne stope pre poreza koja odražava tekuću tržišnu procenu vrednosti za novac i rizike povezane sa obavezom. Povećanje rezervisanja zbog isteka vremena se iskazuje kao trošak kamate.

2.12 Obaveze po kreditima Obaveze po kreditima se inicijalno priznaju po fer vrednosti priliva, bez nastalih transakcionih troškova. U narednim periodima obaveze po kreditima se iskazuju po amortizovanoj vrednosti; sve razlike između ostvarenog priliva (umanjenog za transakcione troškove) i iznosa otplata, priznaju se u bilansu uspeha u periodu korišćenja kredita primenom metode efektivne kamatne stope. Naknade plaćene pri pribavljanju kredita priznaju se kao transakcioni troškovi do iznosa za koji je verovatno da će deo ili ceo kredit biti povučen. U tom slučaju, naknada se razgraničava do konačnog povlačenja kredita. U slučaju da ne postoji dokaz da je delimično ili ukupno povlačenje kredita verovatno, naknada se kapitalizuje kao avans za likvidnost, i amortizuje se u toku perioda na koji se kredit odnosi. Obaveze po kreditima se klasifikuju kao tekuće obaveze, osim ukoliko Društvo nema bezuslovno pravo da odloži izmirenje obaveza za najmanje 12 meseci nakon datuma bilansa stanja.

2.13 Sredstva obezbeđenja a) Hipoteka kao sredstvo obezbeđenja

Hipoteka-pravo upisano u registar nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca; Hipoteka zasnovana na osnovu izvršnog ugovora ili izvršne založne izjave upisuje se u registre nepokretnosti kao "izvršna vansudska hipoteka„. (Napomena 13)

b) Jemstvo kao sredstvo obezbeđenja

Ugovorom o jemstvu, jemac se obavezuje prema poveriocu da će ispuniti punovažnu i dospelu obavezu dužnika, ukoliko to dužnik ne učini.

Jemac odgovara za ispunjenje cele obaveze kao i za troškove naplate za koju je jemčio.(Napomena 14)


6

2.Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak) 2.14 Primanja zaposlenih

a) Obaveze za penzije

Društvo izdvaja doprinose u društvene penzione fondove na obaveznoj osnovi. Kada su doprinosi jednom uplaćeni, Društvo nema dalju obavezu plaćanja doprinosa. Doprinosi se priznaju kao rashod primanja zaposlenih onda kada dospeju za plaćanje. Više plaćeni doprinosi se priznaju kao sredstvo u iznosu koji je moguće refundirati ili u iznosu za koji se smanjuje buduće plaćanje obaveza.

b) Otpremnine U skladu s odredbama lokalnog Zakona o radnim odnosima, svi poslodavci u Republici Srbiji su obavezni da isplate zaposlenima minimalnu otpremninu u visini dve prosečne mesečne bruto zarade u zemlji u vreme penzionisanja. Ova vrsta otpremnina dospeva za isplatu u razdoblju dužem od 12 meseci nakon datuma bilansa stanja, pa se zato njihova vrednost svodi na sadašnju vrednost.

2.15 Obaveze prema dobavljačima Obaveze prema dobavljačima se inicijalno iskazuju po fer vrednosti, a naknadno se odmeravaju prema amortizovanoj vrednosti korišćenjem metoda efektivne kamatne stope.

2.16 Tekući i odloženi porez na dobit

Poreski rashodi perioda uključuju tekući i odloženi porez. Obračunati porez na dobit priznaje se u bilansu uspeha, izuzev iznosa koji se odnosi na stavke direktno priznate u kapitalu, u kom slučaju se i porez priznaje u kapitalu. Tekući porez na dobit se obračunava na datum bilansa stanja na osnovu važeće zakonske poreske regulative Republike Srbije gde Društvo posluje i ostvaruje oporezivu dobit. Odloženi porez na dobit se priznaje korišćenjem metode obaveza, za privremene razlike koje nastanu između poreske osnovice sredstava i obaveza i njihovih knjigovodstvenih iznosa u finansijskim izveštajima. Međutim, odloženi porez na dobit se računovodstveno ne obuhvata ukoliko proistekne iz inicijalnog priznavanja sredstva ili obaveze, u transakciji različitoj od poslovne kombinacije, koje u trenutku transakcije ne utiče ni na računovodstvenu ni na oporezivu dobit ili gubitak. Odloženi porez na dobit se odmerava prema poreskim stopama (i zakonu) koje su na snazi do datuma bilansa stanja i za koje se očekuje da će biti primenjene u periodu u kome će se odložena poreska sredstva realizovati ili odložene poreske obaveze izmiriti. Odloženo poresko sredstvo se priznaje do iznosa za koji je verovatno da će buduća dobit za oporezivanje biti raspoloživa i da će se privremene razlike izmiriti na teret te dobiti.


7


2.17 Priznavanje prihoda Prihod uključuje fer vrednost primljenog iznosa ili potraživanja po osnovu prodaje roba i usluga u toku normalnog poslovanja Društva. Prihod se iskazuje bez PDV-a, povraćaja robe, rabata i popusta. Društvo priznaje prihod kada se iznos prihoda može pouzdano izmeriti, kada je verovatno da će u budućnosti Društvo imati ekonomske koristi i kada su ispunjeni posebni kriterijumi za svaku od aktivnosti Društva, kao što je u daljem tekstu opisano. Iznos prihoda se ne smatra pouzdano merljivim sve dok se ne reše sve potencijalne obaveze koje mogu nastati u vezi sa prodajom. Svoje procene Društvo zasniva na rezultatima iz prethodnog poslovanja, uzimajući u obzir tip kupca, vrstu transakcije i specifičnosti svakog posla. Prihod od prodaje – veleprodaja Društvo prodaje proizvode na tržištu veleprodaje. Prihod od prodaje priznaje se kada Društvo isporuči proizvode kupcu na veliko i kada ne postoji bilo kakva neispunjena obaveza koja bi mogla da utiče na prihvatanje proizvoda od strane kupca. Isporuka se nije dogodila sve dok se proizvodi ne isporuče na naznačeno mesto, dok se rizici i koristi od vlasništva ne prenesu na kupca na veliko, i sve dok, ili kupac definitivno ne prihvati proizvode u skladu s kupoprodajnim ugovorom, ili ne isteknu rokovi za prihvatanje robe, ili dok Društvo ne bude imalo objektivne dokaze da su svi kriterijumi za prihvatanje robe ispunjeni.

2.18 Zakupi Zakupi gde zakupodavac zadržava značajniji deo rizika i koristi od vlasništva klasifikuju se kao operativni zakupi. Plaćanja izvršena po osnovu operativnog zakupa (umanjena za stimulacije dobijene od zakupodavca) iskazuju se na teret bilansa uspeha na proporcionalnoj osnovi tokom perioda trajanja zakupa.

3. Ključne računovodstvene procene i prosuđivanja Računovodstvene procene i prosuđivanja se kontinuirano vrednuju i zasnivaju se na istorijskom iskustvu i drugim faktorima, uključujući očekivanja budućih događaja za koje se veruje da će u datim okolnostima biti razumna.

3.1 Ključne računovodstvene procene i pretpostavke Društvo pravi procene i pretpostavke koje se odnose na budućnost. Rezultirajuće računovodstvene procene će, po definiciji, retko biti jednake ostvarenim rezultatima.

3.2 Ključna prosuđivanja u primeni računovodstvenih politika Finansijska kriza Tekuća kriza likvidnosti u svetu koja je počela sredinom 2007. godine je, između ostalog, rezultirala smanjenjem nivoa ulaganja na tržištu kapitala, smanjenjem likvidnosti bankarskog sistema i katkada povećanjem međubankarskih kamatnih stopa i velikim kolebanjima na tržištu hartija od vrednosti. Neizvesnost na globalnim finansijskim tržištima je takođe dovela do nestanka banaka kao i potrebe pružanja pomoći ugroženim bankama u Sjedinjenim Američkim Državama, Zapadnoj Evropi, Rusiji i drugim delovima sveta. Nije moguće s preciznošću predvideti obim posledica finansijske krize, niti je moguće u potpunosti preduzeti mere zaštite od njih. Rukovodstvo nije u mogućnosti da pouzdano proceni efekte bilo kog daljeg pogoršanja likvidnosti finansijskih tržišta i povećane nestabilnosti valuta i tržišta kapitala na finansijski položaj Društva. Rukovodstvo smatra da preduzima sve neophodne mere kako bi podržalo opstanak i razvoj poslovanja Društva u tekućim okolnostima.


8

3.2 Ključna prosuđivanja u primeni računovodstvenih politika(nastavak)

Uticaj na likvidnost: Masovno kreditiranje je nedavno u značajnoj meri redukovano. Ovakve okolnosti bi mogle da se odraze na mogućnost Društva da obezbedi nove kredite i refinansira postojeće pod kreditnim uslovima koji su primenjivani za slične transakcije u bližoj prošlosti. Uticaj na kupce /dužnike: Kupci /dužnici Društva mogu doći u situaciju smanjene likvidnosti što posledično može uticati na njihovu sposobnost da isplate dugovane iznose. Pogoršanje uslova poslovanja dužnika takođe može uticati na tokove gotovine planirane od strane rukovodstva, kao i na procenu umanjenja vrednosti finansijskih i nefinansijskih sredstava. U meri u kojoj su informacije bile dostupne, rukovodstvo je pravilno iskazalo revidirane procene očekivanih budućih tokova gotovine u svojim procenama umanjenja vrednosti.

4. Načelo stalnosti poslovanja (Going concern)

Društvo u 2016. godini iskazuje dobitak tekućeg perioda u iznosu od 50.741 hiljada RSD, dok je gubitak ranijih godina na dan 31.12.2016. godine u iznosu od 341.768 hiljada RSD, ukupni kapital Društva je u iznosu od 185.809 hiljada RSD, ukupne obaveze su u iznosu od 339.069 hiljada RSD, od čega su kratkoročne obaveze u iznosu od 292.787 hiljada RSD, obrtna imovina je u iznosu od 154.037 hiljada RSD i na 31.12.2016. godine je manja od kratkoročnih obaveza za 138.750 hiljada RSD. Sve napred navedene činjenice ukazuju na postojanje materijalno značajnih neizvesnosti koje izazivaju sumnju daće Društvo biti u stanju da nastavi sa poslovanjem po načelu stalnosti poslovanja. Rukovodstvo i većinski vlasnik Društva smatraju da će i pored ovih neizvesnosti Društvo nastaviti da posluje u skladusa načelom kontinuiteta poslovanja u roku dužem od godinu dana i u skladu sa time ovi finansijskiizveštaji su pripremljeni u skladu sa načelom kontinuiteta poslovanja. Materijalno značajne korekcije bi bile potrebne u okviru finansijskih izveštaja u slučaju da Društvo ne može da nastavi da posluje uskladu sa načelom kontinuiteta poslovanja


9

5. Nekretnine, postrojenja i oprema

(u 000 RSD) Zemljište Građevinski objekti

Postrojenja i oprema

Sredstva u pripremi

Avansi za osn. sred. Ukupno

Nabavna vrednost

Stanje na 01.01.2015. 30,087 281,862 322,707 - 19,409 654,065

Nove nabavke - - - 33,668 - 33,668

Rashod i prodaja - (4) (18,317) (1,607) - (19,928) Prenos sa sredstava u pripremi - 5,511 26,550 (32,061) - -

Zatvaranje avansa - - - - (19,409) (19,409)

Stanje na 31.12.2015. 30,087 287,369 330,940 - - 648,396

Ispravka vrednosti

Stanje na 01.01.2015. - 13,079 290,358 - - 303,437

Amortizacija - 3,193 8,817 - - 12,010

Rashod i prodaja - (2) (17,698) - - (17,700)

Stanje na 31.12.2015. - 16,270 281,477 - - 297,747

Sadašnja vrednost 31.12.2014. 30,087 268,783 32,349 - 19,409 350,628

31.12.2015. 30,087 271,099 49,463 - - 350,649



Sredstva u pripremi


Nabavna vrednost

Stanje na 01.01.2016. 30,087 287,369 330,940 - - 648,396

Nove nabavke - - - 10,455 7,049 17,504

Rashod i prodaja - - (10,986) - - (10,986) Prenos sa sredstava u pripremi - 7,877 2,578 (10,455) - -


Stanje na 31.12.2016. 30,087 295,246 322,532 - 5,882 653,747

Ispravka vrednosti Stanje na 01.01.2016. - 16,270 281,477 - - 297,747

Amortizacija - 3,260 9,463 - - 12,723

Rashod i prodaja - - (10,986) - - (10,986)

Stanje na 31.12.2016. - 19,530 279,954 - - 299,484

Sadašnja vrednost

31.12.2015. 30,087 271,099 49,463 - - 350,649

31.12.2016. 30,087 275,716 42,578 - 5,882 354,263

Amortizacija u iznosu od RSD 12.723 iskazana je u okviru troškova poslovanja u bilansu uspeha (Napomena 19).


10

6. Učešća u kapitalu (u 000 RSD) 31.12.2016. 31.12.2015. 31.12.2014.

Učešća u kapitalu pridruženih pravnih lica i zajedničkim poduhvatima 16,578 32,400 32,400

Ukupno 16,578 32,400 32,400 Učešća u kapitalu ostalih pravnih lica u celosti se odnose na učešća u kapitalu AD ČOKOLEND Paraćin. Prema evidenciji Centralnog registra za hartije od vrednosti, Društvo je bilo vlasnik 8,396 akcija Čokolenda, što je predstavljalo 33.58% vlasništva. Tokom 2016. god. Društvo je prodalo 4,100 akcija i ostvarilo kapitalni dobitak u iznosu od 24,687 hiljada RSD, na dan 31.12.2016. god. Društvo je vlasnik 4,296 akcija Čokolenda, što predstavlja 17.184% vlasništva. Nominalna vrednost jedne akcije iznosi RSD 1,760.00. 7. Zalihe (u 000 RSD) 31.12.2016. 31.12.2015. 31.12.2014.

ZALIHE MATERIJALA 32,592 37,781 35,319NEDOVRŠENA PROIZVODNJA I USLUGE 952 548 344GOTOVI PROIZVODI 14,668 17,175 17,411ROBA 5 2 2PLAĆENI AVANSI ZA ZALIHE I USLUGE 86 119 -

Ukupno 48,303 55,625 53,076

8. Potraživanja

(u 000 RSD) 31.12.2016. 31.12.2015. 31.12.2014.

Kupci u zemlji - matična i zavisna pravna lica 90,328 32,045 48,393Kupci u zemlji - ostala povezana lica 482 35 11Kupci u zemlji 6,203 4,123 33,813Ispravka vrednosti kupci u zemlji - (84) (16,802)Kupci u inostranstvu 5,165 6,207 15,979Ispravka vrednosti kupci u inostranstvu - - (4,610)Ukupno potraživanja po osnovu prodaje 102,178 42,326 76,784

Potraživanja za kamatu i dividende 1,455 1,455 1,455Potraživanja od zaposlenih 18 45 70


11

8. Potraživanja (nastavak) Potraživanja za više plaćen porez na dobitak 66 66 66Potraživanja za naknade zarada koje se refundiraju 74 142 134Ostala kratkoročna potraživanja 467 569 519Ukupno druga potraživanja 2,080 2,277 2,244

Ukupno potraživanja 104,258 44,603 79,028 (u 000 RSD) 31.12.2016. 31.12.2015. 31.12.2014.

Sporna i sumnjiva potraživanja 393 - -Ispravka vrednosti sporna i sumnjiva potraživanja (393) - -

Ukupno - - -

Pojedinačno obezvređena potraživanja po osnovu prodaje se uglavnom odnose na potraživanja od kupaca koji su se neočekivano našli u teškoj ekonomskoj situaciji. Izvršen je i konačan otpis spornih potraživanja u zemlji u iznosu od 84 hiljade RSD.

9. Gotovinski ekvivalenti i gotovina (u 000 RSD) 31.12.2016. 31.12.2015. 31.12.2014.

Tekući (poslovni) računi 38 594 22Izdvojena novčana sredstva i akreditivi - - 490Devizni račun 133 1,890 949

Ukupno 171 2,484 1,461

Društvo ima otvorene tekuće račune kod Banca Intesa a.d. Beograd, Raiffeisenbank a.d. Beogrd, Komercijalne Banke a.d. Beograd, Vojvođanske Banke a.d. Novi Sad, Societe Generale Banke Srbija a.d. Beograd.


12

10. Kapital i rezerve (u 000 RSD) 31.12.2016. 31.12.2015. 31.12.2014.

Akcijski kapital 370,390 370,390 370,390Ostali osnovni kapital 1,183 1,183 1,183Ukupno osnovni kapital 371,573 371,573 371,573Otkupljene sopstvene akcije i otkupljeni sopstveni udeli (36) (36) (36)Otkupljene sopstvene akcije (36) (36) (36)

Zakonske rezerve 2,316 2,316 2,316Ukupno rezerve 2,316 2,316 2,316

Revalorizacione rezerve po osnovu revalorizacije nematerijalne imovine, nekretnina, postrojenja i opreme 102,378 102,378 102,378

Aktuarski dobici ili gubici po osnovu planova definisanih primanja (868) 332 763Ukupno nerealizovani dobici i gubici (868) 332 763

Neraspoređeni dobitak ranijih godina 1,473 1,473 1,473Neraspoređeni dobitak tekuće godine 50,741 16,047 6,194Neraspoređeni dobitak 52,214 17,520 7,667

Gubitak ranijih godina (341,768) (357,815) (364,009)Gubitak (341,768) (357,815) (364,009)

Neto kapital 185,809 136,268 120,652 11. Dugoročna rezervisanja

(u 000 RSD) 31.12.2016. 31.12.2015. 31.12.2014.

Rezervisanja za naknade i druge beneficije zaposlenih 7,649 7,275 6,306Rezervisanja za troškove sudskih sporova 1,240 3,240 3,240

Ukupno 8,889 10,515 9,546


13

12. Dugoročni krediti (u 000 RSD) 31.12.2016. 31.12.2015. 31.12.2014.

Dugoročni krediti i zajmovi u zemlji 20,857 84,723 101,773Obaveze po osnovu finansijskog lizinga 10,969 15,607 2,335

Ukupno 31,826 100,330 104,108

Obaveze po dugoročnim kreditima na dan 31.12.2016. godine odnose se na devizni kredit dobijen od Raiffeisen bank a.d. Beograd (stanje glavnice na 31.12.2016. godine iznosi EUR 75,000), na devizni kredit dobijen od Raiffeisen bank a.d. Beograd (stanje glavnice na 31.12.2016 iznosi EUR 83,333),na devizni kredit dobijen od Vojvođanske Banke a.d. Novi Sad (stanje glavnice na dan 31.12.2016 iznosi EUR 10,588), na finansijski lizing od Raiffeisen Leasing a.d. Beograd (stanje glavnice na 31.12.2016 iznosi EUR 88,839),

Dospeće dugoročnih kredita:

31.12.2016. 31.12.2015. 31.12.2014.Između 1 i 2 godine 20,857 58,859 48,363Između 2 i 5 godine - 25,864 53,410Preko 5 godina - - -

20,857 84,723 101,773

Knjigovodstvene vrednosti i fer vrednosti dugoročnih kredita:

Knjigovodstvena vrednost Fer vrednost

2016. 2015. 2014. 2016. 2015. 2014.

Krediti od banaka 20,857 84,723 101,773 20,857 84,723 101,773

20,857 84,723 101,773 20,857 84,723 101,773


14

13. Hipoteke Društvo je za korišćenje sredstava kredita, a na ime obezbeđenja, upisalo hipoteke na sledeća sredstva:

REKAPITULACIJA SREDSTAVA Inv. broj Naziv osnovnog srestva Sad.vred.

P1299 ZEMLJISTE KP 3231/4 KO PARACIN 16 ARI 81 362,303.25P1794 ZEMLJISTE KP 4303/1 P-0.36 ARI 28,440.00P1800 ZEMLJISTE KP 4301/1 P-37.94ARI I 2,997,260.00P1799 ZEMLJISTE KP 4301/2 P-49.16 ARI 3,883,640.00P1216 ZEMLJISTE KP 4313/3 POVRSINA 5 ARI 20 M 201,734.63P1221 ZEMLJISTE KP. 4309/1, 4309/2, 4311/1 POVRSINA 6 2,645,051.12P1217 ZEMLJISTE KP 4305/4 POVRSINA 44 ARI 58 M 1,729,486.55P1222 ZEMLJISTE 1/2 KP 4305/2 POVRSINA 1 AR 70M 41,510.47P1795 ZEMLJISTE KP 4303/1 P-25.77 ARI 2,035,830.00P1224 ZEMLJISTE KP 4313/1 POVRSINA8 ARI 1M 310,748.84P1796 ZEMLJISTE 4304/1 P-31.47 ARI 2,486,130.00P2015 ZEMLJISTE KP 4305/1 -prenos iz Cokolenda po posed 1,225,479.60P1798 ZEMLJISTE KP 4304/3 P -28.5 ARI 2,251,500.00P1797 ZEMLJISTE 4304/2 P-51.16ARI 4,041,640.00P1223 ZEMLJISTE 1/2 KP 4305/2 1AR 71 M 66,339.60P1218 ZEMLJISTE KP 4313/2 13 ARI 52 M 524,510.07P1219 ZEMLJISTE KP 4307/1 15 ARI 31 M 593,848.14P1801 ZEMLJISTE KP 4302/2 P-7.72 ARI 609,880.00P1220 ZEMLJISTE KP 4308/1 POV RSINA 9 ARI 65M 374,372.73P8 ZGRADA KOMERCIJALE 90,71m2 2,253,656.32P562 MENZA 84,18m2 1,912,374.88P15 MAGACIN GOTOVIH PROIZVODA 278,72m2 12,189,337.15

P359 MAGACIN SIROVINA I GOTOVIH PROIZVODA veza inv. B-samo deo je pod hipotekom 7,679,649.40

P1770 NOVA HALA U ZABARU 2395.80m2 102,823,604.45P322 UPRAVNA ZGRADA 250.95m2 7,709,746.35P896 NOVA ZGRADA PARACINKE -HALA PAK CENTAR 1223.57m2 50,936,635.05P1291 STARA HALA SA POM.PROSTOROM, HALA ZV. GUME I RADI 69,772,533.15

UKUPNO 281,687,241.75

14. Jemstva Društvo je na dan 31.12.2016. godine Jemac, društvu Silbo doo Beograd, u ukupnom iznosu od RSD 265,616hiljada.

15. Odložene poreske obaveze Društvo iskazuje odložene poreske obaveze u iznosu od 5,567 hiljada RSD.


15

16. Kratkoročne finansijske obaveze (u 000 RSD) 31.12.2016. 31.12.2015. 31.12.2014

Kratkoročni krediti i zajmovi u zemlji 49,749 - -Deo dugoročnih kredita i zajmova koji dospeva do jedne godine 82,569 74,919 116,375Deo ostalih dugoročnih obaveza koje dospevaju do jedne godine 5,272 4,991 580

Ukupno 137,590 79,910 116,955

Obaveze po osnovu kratkoročnih zajmova odnose se na dozvoljeni minus po tekućem računu od Societe Generale Banke Srbija AD Beograd, (na dan 31.12.2016. godine iznosi RSD 49,749), obaveze po delu dugoročnih kredita koji dospevaju do jedne god. na dan 31.12.2016. godine odnose se na devizni kredit dobijen od Raiffeisenbank a.d. Beograd i deo koji je dospeo, a nije plaćen (stanje glavnice na 31.12.2016 iznosi EUR 325.000), na devizni kredit dobijen od Raiffeisenbank a.d. Beograd i deo koji je dospeo, a nije plaćen (stanje glavnice na 31.12.2016 iznosi EUR 216,667),na devizni kredit dobijen od Vojvođanske Banke a.d. Novi Sad (stanje glavnice na dan 31.12.2016 iznosi EUR127,059). Ostale dugoročne obaveze koje dospevaju do jedne godine u celosti se odnose na finansijski lizing.

17. Obaveze iz poslovanja

(u 000 RSD) 31.12.2016. 31.12.2015. 31.12.2014.

Dobavljači - matična i zavisna pravna lica u zemlji 91,829 87,551 59,099Dobavljači - ostala povezana lica u zemlji 404 96 216Dobavljači u zemlji 35,404 32,577 47,679Dobavljači u inostranstvu 2,552 5,539 8,606

130,189 125,763 115,600

Primljeni avansi, depoziti i kaucije - - 16,956

Ukupno 130,189 125,763 132,556


16

18. Ostale kratkoročne obaveze

(u 000 RSD) 31.12.2016. 31.12.2015. 31.12.2014.

Obaveze prema uvozniku - - 48Ukupno obaveze iz specifičnih poslova - - 48

Obaveze za neto zarade i naknade zarada, osim naknada zarada koje se refundiraju 5,053 4,952 5,544Obaveze za porez na zarade i naknade zarada na teret zaposlenog 540 521 544Obaveze za doprinose na zarade i naknade zarada na teret zaposlenog 1,390 1,352 1,396Obaveze za poreze i doprinose na zarade i naknade zarada na teret poslodavca 1,250 1,217 1,256Ukupno obaveze po osnovu zarada i naknada zarada 8,234 8,042 8,740

Obaveze po osnovu kamata i troškova finansiranja - 8,849 7,417Obaveze za dividende 9,337 9,337 9,419Obaveze prema zaposlenima 2,559 - -Ostale obaveze 1,011 1,011 1,026

18. Ostale kratkoročne obaveze (nastavak) Ukupno druge obaveze 12,906 19,197 17,862Ukupno ostale kratkoročne obaveze 21,140 27,239 26,650

19. Obaveze po osnovu poreza na dodatu vrednost i ostalih javnih prihoda i pasivna

vremenska razgraničenja

OBAVEZE ZA POREZ NA DODATU VREDNOST

(u 000 RSD) 31.12.2016. 31.12.2015. 31.12.2014.

Obaveze za porez na dodatu vrednost po izdatim fakturama po opštoj stopi (osim primljenih avansa) (312) - 320Obaveze za porez na dodatu vrednost po osnovu razlike obračunatog poreza na dodatu vrednost i prethodnog poreza 2,929 2,470 1,766

Ukupno 2,617 2,470 2,086


17

OBAVEZE ZA OSTALE POREZE, DOPRINOSE I DRUGE DAŽBINE

(u 000 RSD) 31.12.2016. 31.12.2015. 31.12.2014.

Obaveze za porez iz rezultata 1,111 - -Obaveze za poreze, carine i druge dažbine iz nabavke ili na teret troškova 94 554 12

Ukupno 1,205 554 12

PASIVNA VREMENSKA RAZGRANIČENJA

(u 000 RSD) 31.12.2016. 31.12.2015. 31.12.2014.

Ostala pasivna vremenska razgraničenja 46 49 238

Ukupno 46 49 238

20. Poslovni prihodi

(u 000 RSD) 01.01. -

31.12.2016. 01.01. -

31.12.2015.

Prihodi od prodaje robe Prihodi od prodaje robe na domaćem tržištu 554 585

554 585

Prihodi od prodaje proizvoda i usluga Prihodi od prodaje proizvoda i usluga matičnim i zavisnim pravnim licima na domaćem tržištu 318,241 304,035Prihodi od prodaje proizvoda i usluga ostalim povezanim pravnim licima na domaćem tržištu 391 133

Prihodi od prodaje proizvoda i usluga na domaćem tržištu 9,060 7,957

Prihodi od prodaje proizvoda i usluga na inostranom tržištu 21,672 26,446349,364 338,571

Drugi poslovni prihodi Prihodi od zakupnina 5,400 -Ostali poslovni prihodi 1,177 2,185

6,577 2,185

Ukupno 356,495 341,341


18

21. Poslovni rashodi

TROŠKOVI ZALIHA

(u 000 RSD) 01.01. -

31.12.2016. 01.01. -

31.12.2015.

Nabavna vrednost prodate robe Nabavna vrednost prodate robe 501 532

501 532

Prihodi od aktiviranja učinaka i robe Prihodi od aktiviranja ili potrošnje proizvoda i usluga za sopstvene potrebe (491) (590)

(491) (590)

Promena vrednosti zaliha učinaka Povećanje vrednosti zaliha nedovršenih i gotovih proizvoda i nedovršenih usluga (404) (204)Smanjenje vrednosti zaliha nedovršenih i gotovih proizvoda i nedovršenih usluga 2,506 236

2,102 32

Troškovi materijala Troškovi materijala za izradu 144,395 139,082Troškovi ostalog materijala (režijskog) 324 82Troškovi rezervnih delova 197 884Troškovi jednokratnog otpisa alata i inventara 31 206

144,947 140,254

Troškovi goriva i energije 10,086 12,444

Ukupno 157,145 152,672


19

21. Poslovni rashodi (nastavak)

TROŠKOVI ZARADA, NAKNADA ZARADA I OSTALI LIČNI RASHODI

(u 000 RSD) 01.01. -

31.12.2016. 01.01. -

31.12.2015.

Troškovi zarada i naknada zarada (bruto) 77,778 79,962Troškovi poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada na teret poslodavca 13,922 14,313Troškovi naknada po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima 79 3Troškovi naknada direktoru, odnosno članovima organa upravljanja i nadzora 2,278 2,278Ostali lični rashodi i naknade 4,358 2,450

Ukupno 98,415 99,006

TROŠKOVI PROIZVODNIH USLUGA

(u 000 RSD) 01.01. -

31.12.2016. 01.01. -

31.12.2015.

Troškovi usluga na izradi učinaka 760 1,270Troškovi transportnih usluga 1,299 1,358Troškovi usluga održavanja 1,481 3,683Troškovi reklame i propagande 2,083 641Troškovi ostalih usluga 35,103 34,374Ukupno 40,726 41,326

TROŠKOVI AMORTIZACIJE(Napomena 5)

(u 000 RSD) 01.01. -

31.12.2016. 01.01. -

31.12.2015.

Troškovi amortizacije 12,723 12,010

Ukupno 12,723 12,010


20

21. Poslovni rashodi (nastavak) TROŠKOVI REZERVISANJA

(u 000 RSD) 01.01. -

31.12.2016. 01.01. -

31.12.2015.

Rezervisanja za naknade i druge beneficije zaposlenih 65 538

Ukupno 65 538

Troškovi amortizacije i rezervisanja za 2016. godinu uključuju trošak amortizacije nekretnina, postrojenja iopreme u iznosu od RSD 12,723 (2015: RSD 12,010).

NEMATERIJALNI TROŠKOVI

(u 000 RSD) 01.01. -

31.12.2016. 01.01. -

31.12.2015.

Troškovi neproizvodnih usluga 2,037 2,806Troškovi reprezentacije 2,063 1,346Troškovi premija osiguranja 1,094 1,092Troškovi platnog prometa 860 638Troškovi članarina 68 58Troškovi poreza 2,339 1,819Ostali nematerijalni troškovi 557 624

Ukupno 9,018 8,383


21

22. Finansijski prihodi

(u 000 RSD) 01.01. -

31.12.2016. 01.01. -

31.12.2015.

Finansijski prihodi Ostali finansijski prihodi 157 522Ukupno finansijski rashodi od povezanih lica i ostali finansijski rashodi 157 522

Prihodi od kamata (od trećih lica) - 20Pozitivne kursne razlike (prema trećim licima) 192 1,895

Prihodi po osnovu efekata valutne klauzule (prema trećim licima) 2 -

Ukupno finansijski prihodi 351 2,437

23. Finansijski rashodi

Finansijski rashodi iz odnosa sa matičnim i zavisnim pravnim licima - 1,432Ostali finansijski rashodi 27 3Ukupno finansijski rashodi od povezanih lica i ostali finansijski rashodi 27 1,435

Rashodi kamata (prema trećim licima) 6,376 8,125Negativne kursne razlike (prema trećim licima) 272 1,885

Rashodi po osnovu efekata valutne klauzule (prema trećim licima) 2,503 -

Ukupno finansijski rashodi 9,178 11,445

Dobitak (gubitak) iz finansiranja (8,827) (9,008)

24. Ostali prihodi

(u 000 RSD) 01.01. -

31.12.2016. 01.01. -

31.12.2015.

Obezvređenje potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana 393 85393 85


22

24. Ostali prihodi (nastavak) Ostali prihodi

01.01. - 31.12.2016.

01.01. -31.12.2015.

Dobici od prodaje nematerijalne imovine, nekretnina, postrojenja i opreme - 900Dobici od prodaje učešća i hartija od vrednosti 24,687 -Viškovi 43 39Prihodi od smanjenja obaveza 11 1,141

Prihodi od ukidanja dugoročnih i kratkoročnih rezervisanja 890 0Ostali nepomenuti prihodi 342 399

25,973 2,479 25. Ostali rashodi

Ostali rashodi 01.01. -

31.12.2016. 01.01. -

31.12.2015.

Gubici po osnovu rashodovanja i prodaje nematerijalne imovine, nekretnina, postrojenja i opreme - 1,947Manjkovi 31 23

Rashodi po osnovu rashodovanja zaliha materijala i robe 2,576 443Ostali nepomenuti rashodi 330 922

2,937 3,335

Neto 22,643 (941)

26. Porez na dobit

2016 2015

Tekući porez 1,111 -Odloženi poreski rashodi 367 1,410Odloženi poreski prihodi - -

1,478 1,410 Porez na dobit Društva odnosi se na kapitalnu dobit, koju je Društvo ostvarilo prodajom Čokolendovih akcija.


23

27. Poslovne kombinacije Nije bilo sticanja novih društava u godini završenoj na dan 31. decembra 2016.i 2015.

28. Transakcije s povezanim pravnim licima

Većinski vlasnik Društva je preduzeće SILBO doo Beograd (matično preduzeće). Društvo je osnivač i vlasnik 33.58% akcija preduzeća AD Čokolend Paraćin. Tokom 2016. Godine Društvo je prodavalo akcije AD Čokolenda, prva tranša je bila 05.07.2016. godine, Društvo je tada prodalo 2,200 akcija i ostalo vlasnik 24.784% akcija preduzeća AD Čokolend, druga tranša je bila 22.12.2016. godine, kada je Društvo prodalo 1,900 akcija i ostalo vlasnik 17.184% akcija preduzeća AD Čokolend. Društvo je prodajom akcija ostvarilo kapitalnu dobit u iznosu od 24,687 hiljada RSD. Sledeće transakcije su obavljene s povezanim pravnim licima:

2016. 2015. 2014.

(a) Prodaja robe i usluga

SILBO doo Beograd 323,641 305,783 318,218AD Čokolend Paraćin 422 145 171

324,063 305,928 318,389 Roba se prodaje po cenama i uslovima koji bi bili na raspolaganju trećim licima.

2016. 2015. 2014.

(b) Nabavka robe i usluga


79,233 68,687 83,279


24

28. Transakcije s povezanim pravnim licima (nastavak) (c) Stanja na kraju godine proizašla iz prodaje/nabavki roba/usluga

2016. 2015. 2014.

Potraživanja od povezanih pravnih lica

SILBO doo Beograd 90,328 32,045 48,393

AD Čokolend Paraćin 483 35 11

90,811 32,080 48,404 Obaveze prema povezanim licima


92,233 87,647 59,315

Neto potraživanja (1,422) (55,567) (10,911)

(d) Krediti od povezanih lica

2016. 2015. 2014.

SILBO doo Beograd - - 46,900

- - 46,900

(e) Kamata na kredit od povezanih lica 2016. 2015. 2014.

SILBO doo Beograd - 1,432 7,417

- 1,432 7,417

(f) Dividenda od povezanih lica

2016. 2015. 2014.

AD Čokolend Paraćin - - 1,455

- - 1,455


25

29. FINANSIJSKI INSTRUMENTI I CILJEVI UPRAVLJANJA RIZICIMA 29.1. Upravljanje kapitalom Cilj upravljanja kapitalom je da Društvo zadrži sposobnost da nastavi sa svojim poslovanjem u neograničenom periodu u predvidljivoj budućnosti, kako bi očuvalo optimalnu strukturu kapitala sa ciljem da smanji troškove kapitala, a vlasnicima obezbedi prinos na kapital. Lica koja kontrolišu finansije na nivou Društva ispituju strukturu kapitala na godišnjem nivou. Pokazatelji zaduženosti Društva sa stanjem na kraju godine bili su sledeći: (u 000 RSD) 31.12.2016. 31.12.2015. Zaduženost a) 169.416 180.240Umanjeno za pozajmice osnivača - -Umanjeno za gotovinu i gotovinske ekvivalente (171) (2.484)Neto zaduženost 169.245 177.756 Neto kapital b) 185.809 136.268Uvećano za pozajmice osnivača - -Kapital 185.809 136.268 Racio ukupnog dugovanja prema kapitalu 0,911 1,304

a) Zaduženost se odnosi na dugoročne i kratkoročne finansijske obaveze. b) Neto kapital uključuje akcijski kapital, rezerve i akumulirani dobitak i gubitak. 29.2. Značajne računovodstvene politike u vezi sa finansijskim instrumentima Detalji značajnih računovodstvenih politika, kao i kriterijumi i osnove za priznavanje prihoda i rashoda za sve vrste finansijskih sredstava i obaveza obelodanjeni su u Napomeni 3 ovih finansijskih izveštaja. 29.3. Kategorije finansijskih instrumenata Osnovni finansijski instrumenti Društva su gotovina i gotovinski ekvivalenti, potraživanja, kratkoročni dati zajmovi koji nastaju direktno iz poslovanja Društva, kao i dugoročne i kratkoročne obaveze po kreditima i zajmovima i obaveze prema dobavljačima čija je osnovna namena finansiranje tekućeg poslovanja Društva. U normalnim uslovima poslovanja Društvo je izloženo niže navedenim rizicima. 29.4. Ciljevi upravljanja finansijskim rizicima Finansijski rizici uključuju tržišni rizik (devizni i kamatni), kreditni rizik i rizik likvidnosti. Finansijski rizici se sagledavaju na vremenskoj osnovi i prevashodno se izbegavaju smanjenjem izloženosti Društva ovim rizicima. Društvo ne koristi nikakve finansijske instrumente kako bi izbeglo uticaj finansijskih rizika na poslovanje iz razloga što takvi instrumenti nisu u širokoj upotrebi, niti postoji organizovano tržište takvih instrumenata u Republici Srbiji.


26

29. FINANSIJSKI INSTRUMENTI I CILJEVI UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 29.5. Tržišni rizik U svom poslovanju Društvo je izloženo finansijskim rizicima od promena kurseva stranih valuta i promena kamatnih stopa. Izloženost tržišnom riziku se sagledava preko analize senzitivnosti. Nije bilo značajnijih promena u izloženosti Društva tržišnom riziku, niti u načinu na koji Društvo upravlja ili meri taj rizik. a) Devizni rizik Društvo je izloženo deviznom riziku prvenstveno preko gotovine i gotovinskih ekvivalenata, potraživanja od kupaca, kredita i obaveza prema dobavljačima koji su denominovani u stranoj valuti. Društvo ne koristi posebne finansijske instrumente kao zaštitu od rizika, obzirom da u Republici Srbiji takvi instrumenti nisu uobičajeni. Stabilnost ekonomskog okruženja u kojem Društvp posluje, u velikoj meri zavisi od mera vlade u privredi, uključujući i uspostavljanje odgovarajućeg pravnog i zakonodavnog okvira. Izloženost Društva deviznom riziku po osnovu finansijskih sredstava i obaveza godini analiziramo po knjigovodstvenoj vrednosti na sledeći način:

31.12.2016. 31.12.2015. (u 000 RSD) RSD EUR RSD EUR

Finansijska sredstva 99.131 5.298 41.031 8.096 Finansijske obaveze (198.526) (90.393) (128.266) (85.449) Kratkoročna izloženost (99.395) (85.095) (87.235) (77.353)

Finansijska sredstva 16.578 - 32.400 - Finansijske obaveze - (31.826) - (100.330) Dugoročna izloženost 16.578 (31.826) 32.400 (100.330)


27

29. FINANSIJSKI INSTRUMENTI I CILJEVI UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 29.5. Tržišni rizik (nastavak) Društvo je u 2016. godini osetljivo na promene deviznog kursa evra (EUR). Sledeća tabela predstavlja detalje analize osetljivosti Društva na porast i smanjenje od 10% kursa dinara u odnosu na datu stranu valutu. Stopa osetljivosti od 10% se koristi pri internom prikazivanju deviznog rizika i predstavlja procenu rukovodstva razumno očekivanih promena u kursevima stranih valuta. Analiza osetljivosti uključuje samo nenamirena potraživanja i obaveze iskazane u stranoj valuti i usklađuje njihovo prevođenje na kraju perioda za promenu od 10% u kursevima stranih valuta. Pozitivan broj iz tabele ukazuje na povećanje rezultata tekućeg perioda u slučajevima kada Dinar revalvira u odnosu na valutu o kojoj se radi. U slučaju devalvacije dinara od 10% u odnosu na datu stranu valutu, uticaj na rezultat tekućeg perioda bio bi suprotan onom iskazanom u prethodnom slučaju.

Koef. osetljivosti Koef. osetljivosti 1,00% -1,00% 1,00% -1,00%

(u 000 RSD) 31.12.2016. 31.12.2015.

Neto dobitak (1.694) 1.694 (1.802) 1.802Neto kapital (1.694) 1.694 (1.802) 1.802

b) Rizik od promene kamatnih stopa Društvo je izloženo riziku od promene kamatnih stopa na sredstva i obaveze kod kojih je kamatna stopa varijabilna. Ovaj rizik zavisi od finansijskog tržišta, a Društvo nema na raspolaganju instrumente kojim bi ublažilo njegov uticaj. Knjigovodstvena vrednost finansijskih sredstava i obaveza na kraju posmatranog perioda data je u sledećem pregledu: (u 000 RSD) 31.12.2016. 31.12.2015.

Finansijska sredstva: Nekamatonosna Učešća u kapitalu ostalih pravnih lica 16.578 32.400Potraživanja 104.258 44.603Kratkoročni finansijski plasmani - 2.040Gotovina i gotovinski ekvivalenti 171 2.484

121.007 81.527

121.007 81.527Finansijske obaveze: Nekamatonosne Obaveze iz poslovanja 130.189 125.763Ostale obaveze 21.140 27.239

151.329 153.002Sa varijabilnom kamatnom stopom Dugoročni krediti u zemlji 103.426 159.643Obaveze po osnovu finansijskog lizinga 16.241 20.597Kratkoročni krediti u zemlji 49.749 -

169.416 180.240

320.745 333.242


28

29. FINANSIJSKI INSTRUMENTI I CILJEVI UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 29.5. Tržišni rizik (nastavak) Analize osetljivosti su uspostavljene na osnovu izloženosti promenama kamatnih stopa za nederivativne instrumente na kraju prethodnog perioda budući da su sva finansijska sredstva i obaveze iskazane na kraju tekuće godine nekamatonosne. Društvo nema finansijska sredstva ni finansijske obaveze sa varijabilnom kamatnom stopom na dan bilansa, te nije izloženo riziku promene kamatnih stopa. 29.6. Kreditni rizik a) Upravljanje potraživanjima od kupaca Društvo je izloženo kreditnom riziku koji predstavlja rizik da dužnici neće biti u mogućnosti da dugovanja prema Društvu izmire u potpunosti i na vreme, što bi imalo za rezultat finansijski gubitak za Društvo. Izloženost Društva ovom riziku ograničena je na iznos potraživanja od kupaca na dan bilansa. Struktura potraživanja od kupaca na dan 31. decembra 2016. godine, odnosno 2015. godine prikazana je u tabeli koja sledi:

(u 000 RSD) Bruto

izloženost Ispravka

vrednosti Neto

izloženost

Nedospela potraživanja od kupaca 98.511 - 98.511Dospela, ispravljena potraživanja od kupaca - - -Dospela, neispravljena potraživanja od kupaca 3.667 - 3.667

102.178 - 102.178 Dospela, neispravljena potraživanja od kupaca Preduzeće nije obezvredilo dospela potraživanja iskazana na dan 31. decembra 2016. godine u iznosu od 3.667 hiljada RSD, obzirom da nije utvrđena promena u kreditnoj sposobnosti komitenata, te da rukovodstvo Preduzeća smatra da će ukupna sadašnja vrednost ovih potraživanja biti naplaćena. Starosna struktura dospelih, neispravljenih potraživanja predstavljena je u sledećoj tabeli: (u 000 RSD) 31.12.2016.

Manje od 30 dana 84631 - 90 dana 1.01991 - 180 dana 1.802181 - 365 dana -Preko 365 dana -

Ukupno 3.667

1

DRUŠTVO ZA REVIZIJU, KONSALTING, RAČUNOVODSTVENE POSLOVE

I PORESKO SAVETOVANJE Beograd, Nehruova 156/31

Tel/Fax: 011/6157-409 E-mail: [email protected]

„PARAĆINKA“ A D PA RAĆIN

F INANSI JSKI IZVEŠTAJ I ZA 2016. GODINU I IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA

Beograd, april 2017. godine

2

DRUŠTVO ZA REVIZIJU, KONSALTING, RAČUNOVODSTVENE POSLOVE

I PORESKO SAVETOVANJE Beograd, Nehruova 156/31

Tel/Fax: 011/6157-409 E-mail: [email protected]

IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA AKCIONARIMA „PARAĆINKA“ AD PARAĆI N Izvršili smo reviziju priloženih finansijskih izveštaja „PARAĆINKA“ AD Paraćin (u daljem tekstu: Društvo) koji obuhvataju bilans stanja na dan 31.12.2016. godine, odgovarajući bilans uspeha, izveštaj o ostalom rezultatu, izveštaj o tokovima gotovine i izveštaj o promenama na kapitalu za godinu koja se završila na taj dan, kao i pregled značajnih računovodstvenih politika i napomene uz finansijske izveštaje. Odgovornost rukovodstva za finansijske izveštaje Rukovodstvo je odgovorno za pripremu i fer prezentaciju ovih finansijskih izveštaja, u skladu sa odredbama Zakona o računovodstvu i Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja. Ova odgovornost obuhvata: osmišljavanje, primenu i održavanje internih kontrola koje su relevantne za pripremu i fer prezentaciju finansijskih izveštaja koji ne sadrže materijalno značajne i pogrešne iskaze, nastale usled kriminalne radnje ili greške, odabir i primenu odgovarajućih računovodstvenih politika i računovodstvene procene koje su razumne u datim okolnostima. Odgovornost revizora Naša je odgovornost da izrazimo mišljenje o finansijskim izveštajima na osnovu revizije. Reviziju smo izvršili u skladu sa Međunarodnim standardima revizije. Ovi standardi nalažu da reviziju planiramo i izvršimo na način koji omogućava da se u razumnoj meri uverimo da finansijski izveštaji ne sadrže materijalno značajne pogrešne informacije i iskaze. Revizija uključuje sprovođenje postupaka u cilju pribavljanja revizijskih dokaza o iznosima i obelodanjivanja datim u finansijskim izveštajima. Izbor postupaka zasnovan je na revizorskom prosuđivanju, uključujući i procenu rizika materijalno značajnih i pogrešnih iskaza u finansijskim izveštajima, nastalim usled kriminalne radnje ili greške. Prilikom procene rizika, revizor razmatra interne kontrole koje su relevantne za pripremu i fer prezentaciju finansijskih izveštaja, u cilju osmišljavanja revizijskih postupaka koji su odgovarajući u datim okolnostima, ali ne u cilju izražavanja mišljenja o efektivnosti internih kontrola Društva. Revizija, takođe, uključuje ocenu primenjenih računovodstvenih politika i značajnih procena, izvršenih od strane rukovodstva, kao i ocenu opšte prezentacije finansijskih izveštaja. Smatramo da su pribavljeni revizijski dokazi dovoljni i odgovarajući i da obezbeđuju osnovu za naše revizijsko mišljenje.

3

IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA – nastavak Mišljenje Po našem mišljenju, finansijski izveštaji „PARAĆINKA“ AD Paraćin za godinu koja se završava dana 31.12.2016. godine su sastavljeni, po svim materijalno značajnim pitanjima, u skladu sa računovodstvenim propisima Republike Srbije. Skretanje pažnje Bez kvalifikovanja mišljenja, skrećemo Vam pažnju na Napomenu 10. uz finansijske izveštaje, u kojoj je navedeno da ukupan akumulirani gubitak Društva iznosi 289.554 hiljada RSD (na dan 31.12.2015: 340.296 hiljada RSD), kao i da su tekuće obaveze Društva veće su od njegove obrtne imovine za iznos od 138.750 hiljada RSD (31.12.2015: 130.736 hiljada RSD). Naše mišljenje ne sadrži rezervu po ovom pitanju. Ostala pitanja Reviziju finansijskih izveštaja za 2015. godinu vršio je drugi nezavisni revizor i tom prilikom izrazio pozitivno mišljenje. Izveštaj o drugim zakonskim i regulatornim zahtevima Izvršili smo pregled godišnjeg izveštaja o poslovanju Društva. Rukovodstvo Društva je odgovorno za sastavljanje i prezentiranje godišnjeg izveštaja o poslovanju, u skladu sa zahtevima Zakona o računovodstvu i Zakona o tržištu kapitala (Službeni glasnik RS broj 62/2013 i 31/2011). Naša odgovornost je da izrazimo mišljenje o usklađenosti godišnjeg izveštaja o poslovanju sa finansijskim izveštajima za poslovnu 2016. godinu. U vezi sa tim, naši postupci ispitivanja su ograničeni na procenjivanje usaglašenosti računovodstvenih informacija sadržanih u godišnjem izveštaju o poslovanju sa godišnjim finansijskim izveštajima koji su bili predmet revizije. Shodno tome naši postupci nisu uključivali pregled ostalih informacija sadržanih u godišnjem izveštaju o poslovanju koje proističu iz informacija i evidencija koje nisu bile predmet revizije. Po našem mišljenju, računovodstvene informacije prikazane u godišnjem izveštaju o poslovanju su, po svim materijalno značajnim pitanjima, usklađene sa finansijskim izveštajima Društva za godinu koja se završila na dan 31. decembra 2016. godine. Beograd, 26.04.2017.godine

AD PARAĆINKA PARAĆIN NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE ZA GODINU ZAVRŠENU 31. DECEMBRA 2016


2

1. Opšte informacije Akcionarsko društvo fabrika konditorskih proizvoda "Paraćinka" Paraćin (u daljem tekstu: "Društvo") osnovano je u formi akcionarskog društva 1999. godine, što je upisano u registarski uložak broj 1-471-00 Trgovinskog suda u Kragujevcu. Kod Agencije za privredne registre Društvo je registrovano pod brojem BD 28987/2005 dana 1. jula 2005. godine. Osnovna delatnost Društva je proizvodnja konditorskih proizvoda – žvakaćih guma, tvrdih bombona, žele bombona, komprimata i ratluka. Društvo je trenutno najveći proizvođač svih vrsta guma za žvakanje u Republici Srbiji. Proizvodnja konditorskih proizvoda u Društvu datira još od 1924. godine. Od septembra 2011. godine većinski vlasnik Društva je preduzeće SILBO doo Beograd koje je na osnovu ponude za preuzimanje akcija kupilo 116,885 akcija Društva, čime je steklo 80.166% od ukupnog broja emitovanih akcija. Sedište Društva je u Paraćinu, ulica Branka Krsmanovića broj 99. Matični broj Društva je 07126468, a poreski identifikacioni broj (PIB) je 102015450. Na dan 31.12.2016. godine Društvo ima 137 zaposlenih (31.12.2015:142 zaposlenih).

2. Pregled značajnih računovodstvenih politika Osnovne računovodstvene politike primenjene za sastavljanje ovih finansijskih izveštaja navedene su u daljem tekstu. Ove politike su konzistentno primenjene na sve prikazane godine, osim ako nije drugačije naznačeno.

2.1 Osnova za sastavljanje finansijskih izveštaja Izuzev kako je navedeno niže, finansijski izveštaji Društva sastavljeni su u skladu s Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (MSFI). Finansijski izveštaji su sastavljeni prema konceptu istorijskih troškova. Društvo je sastavilo ove finansijske izveštaje u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji koji zahteva da finansijski izveštaji budu pripremljeni u skladu sa svim MSFI kao i propisima izdatim od strane Ministarstva finansija Republike Srbije. Imajući u vidu razlike između ove dve regulative, ovi finansijski izveštaji odstupaju od MSFI zbog toga što je Društvoiste sastavilo u formatu propisanom od strane Ministarstva finansija, koji nije u skladu sa zahtevima MRS 1 – “Prikazivanje finansijskih izveštaja.“ Sastavljanje finansijskih izveštaja u skladu sa MSFI zahteva primenu izvesnih ključnih računovodstvenih procena. Ono, takođe, zahteva da Rukovodstvo koristi svoje prosuđivanje u primeni računovodstvenih politika Društva. Oblasti koje zahtevaju prosuđivanje većeg stepena ili veće složenosti, odnosno oblasti u kojima pretpostavke i procene imaju materijalni značaj za finansijske izveštaje, obelodanjene su u Napomeni 3.

2.2 Uporedni podaci

Uporedne podatke čine finansijski izveštaji Društva za 2015. i 2014. godinu za bilans stanja i za 2015. godinu za bilans uspeha.


3

2. Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak)

2.3Preračunavanje stranih valuta

(a) Funkcionalna i valuta prikazivanja Stavke uključene u finansijske izveštaje Društva se odmeravaju i prikazuju u dinarima (“RSD”) bez obzira na to da li RSD predstavlja funkcionalnu valutu Društva.

(b) Transakcije i stanja Transakcije u stranoj valuti se preračunavaju u funkcionalnu valutu primenom deviznih kurseva važećih na dan transakcije. Pozitivne i negativne kursne razlike nastale iz izmirenja takvih transakcija i iz preračuna monetarnih sredstava i obaveza izraženih u stranim valutama na kraju godine, priznaju se u bilansu uspeha.

2.4 Nekretnine, postrojenja i oprema Nekretnine, postrojenja i oprema iskazuju se po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu ispravku vrednosti i gubitak po osnovu umanjenja vrednosti, ukoliko postoji. Nabavna vrednost uključuje izdatke koji su direktno pripisivi nabavci sredstva. Naknadni troškovi se uključuju u nabavnu vrednost sredstva ili se priznaju kao posebno sredstvo, u zavisnosti od toga šta je primenljivo, samo kada postoji verovatnoća da će Društvo u budućnosti imati ekonomsku korist od tog sredstva i ako se njegova vrednost može pouzdano utvrditi. Knjigovodstvena vrednost zamenjenog sredstva se isknjižava. Svi drugi troškovi tekućeg održavanja terete bilans uspeha perioda u kome su nastali. Amortizacija sredstava obračunava se primenom proporcionalne metode kako bi se rasporedila njihova nabavna vrednost tokom njihovog procenjenog veka trajanja, kao što sledi:

Godine Građevinski objekti 25-77 Oprema za proizvodnju 8-10 Motorna vozila 6-7 Kompjuteri 5 Ostala oprema 8 Knjigovodstvena vrednost sredstva svodi se odmah na njegovu nadoknadivu vrednost ukoliko je knjigovodstvena vrednost veća od njegove procenjene nadoknadive vrednosti (Napomena 2.5). Dobici i gubici po osnovu otuđenja sredstva utvrđuju se kao razlika između novčanog priliva i knjigovodstvene vrednosti i iskazuju se u bilansu uspeha u okviru ’Ostalih prihoda/rashoda’. (Napomene 24 i 25).

2.5 Umanjenje vrednosti nefinansijskih sredstava Sredstva s ograničenim korisnim vekom upotrebe testiraju se na umanjenje vrednosti kada događaji ili izmenjene okolnosti ukažu da knjigovodstvena vrednost sredstva možda neće biti nadoknadiva. Gubitak zbog umanjenja vrednosti se priznaje u visini iznosa za koji je knjigovodstvena vrednost sredstva veća od njegove nadoknadive vrednosti. Nadoknadiva vrednost je veće od fer vrednosti sredstva umanjene za troškove prodaje i vrednosti u upotrebi. Za svrhu procene umanjenja vrednosti, sredstva se grupišu na najnižim nivoima na kojima mogu da se utvrde odvojeni prepoznatljivi novčani tokovi (jedinice koje generišu gotovinu). Nefinansijska sredstva, osim goodwill-a, kod kojih je došlo do umanjenja vrednosti se revidiraju na svaki izveštajni period zbog mogućeg ukidanja efekata umanjenja vrednosti.


4


2.6 Dugoročna finansijska sredstva Učešća u kapitalu zavisnih pravnih lica se računovodstveno obuhvataju u skladu s MRS 27 – Konsolidovni i pojedinačni finansijski izveštaji. Ulaganja u zavisna preduzeća iskazuju se po nabavnoj vrednosti. Društvopriznaje prihod od ulaganja samo u iznosima dividendi primljenih od zavisnih preduzeća.

2.7 Zalihe

Zalihe se sastoje od: zaliha materijala, rezervnih delova, alata, inventara i goriva i maziva, kao i zaliha nedovršene proizvodnje, gotovih proizvoda i robe. Zaliha materijala, rezervnih delova, alata, inventara i goriva i maziva procenjuju se po nabavnoj vrednosti. Nabavnu vrednost čine neto fakturna vrednost i zavisni troškovi nabavke. Obračun troškova zaliha materijala, rezervnih delova, alata, inventara i goriva i maziva po metodu prosečne ponderisane cene. Otpis zaliha sitnog inventara vrši se prilikom stavljanja u upotrebu primenom stope otpisa od 50%.

Zalihe nedovršene proizvodnje I gotovih proizvoda se vrednuju po nižoj od cene koštanja i neto prodajne vrednosti. Cena koštanja se utvrđuje primenom metode ponderisanog prosečnog troška. Cena koštanja gotovih proizvoda i proizvodnje u toku obuhvata troškove projektovanja, utrošenih sirovina, direktnu radnu snagu, ostale direktne troškove i pripadajuće režijske troškove proizvodnje (zasnovane na normalnom korišćenju proizvodnih kapaciteta). Ona isključuje troškove pozajmljivanja. Neto prodajna vrednost je procenjena prodajna cena u uobičajenom toku poslovanja, umanjena za pripadajuće varijabilne troškove prodaje. Zalihe robe u maloprodaji se obuhvataju po maloprodajnim cenama. Na kraju godine, se vrši obračun razlike u ceni.

2.8 Potraživanja od kupaca Potraživanja od kupaca se inicijalno priznaju po fer vrednosti, a naknadno se odmeravaju po amortizovanoj vrednosti, primenom metode efektivne kamatne stope, umanjenoj za gubitke po osnovu umanjenja vrednosti. Umanjenje vrednosti potraživanja se utvrđuje kada postoji objektivan dokaz da Društvo neće biti u stanju da naplati sve iznose koje potražuje na osnovu prvobitnih uslova potraživanja. Značajne finansijske poteškoće kupca, verovatnoća da će kupac biti likvidiran ili finansijski reorganizovan, propust ili kašnjenje u izvršenju plaćanja se smatraju indikatorima da je vrednost potraživanja umanjena. Iznos gubitka predstavlja razliku između knjigovodstvene vrednosti potraživanja i sadašnje vrednosti očekivanih budućih novčanih priliva diskontovanih prvobitnom efektivnom kamatnom stopom. Knjigovodstvena vrednost potraživanja umanjuje se za procenjene gubitke preko ispravke vrednosti, a iznos umanjenja se priznaje u bilansu uspeha u okviru pozicije „ostali rashodi“ (Napomena 23). Kada je potraživanje nenaplativo, otpisuje se na teret ispravke vrednosti potraživanja. Naknadna naplata iznosa koji je prethodno bio otpisan, iskazuje se u bilansu uspeha u korist „ostalih prihoda“ (Napomena 25).

2.9 Gotovina i gotovinski ekvivalenti Gotovina i gotovinski ekvivalenti obuhvataju: novac u blagajni, depozite po viđenju kod banaka, druga kratkoročna visoko likvidna ulaganja sa prvobitnim rokom dospeća do tri meseca ili kraće.

2.10 Osnovni kapital Društvoje organizovano u formi akcionarskog društva. Obične akcije klasifikovane su kao akcijski kapital. Dodatni eksterni troškovi direktno pripisivi emisiji novih akcija ili opcija prikazuju se u kapitalu kao odbitak od priliva, bez poreza.


5


2.11 Rezervisanja Rezervisanja za restrukturiranje i odštetne zahteve se priznaju kada Društvo ima postojeću zakonsku ili ugovornu obavezu koja je rezultat prošlih događaja, kada je u većoj meri verovatnije nego što to nije da će podmirenje obaveze iziskivati odliv sredstava i kada se može pouzdano proceniti iznos obaveze. Rezervisanja namenjena restrukturiranju obuhvataju penale zbog otkazivanja zakupa i isplate zbog raskida radnog odnosa sa radnicima. Rezervisanja se ne priznaju za buduće poslovne gubitke. Kada postoji određeni broj sličnih obaveza, verovatnoća da će podmirenje obaveza iziskivati odliv sredstava se utvrđuje na nivou tih kategorija kao celine. Rezervisanje se priznaje čak i onda kada je ta verovatnoća, u odnosu na bilo koju od obaveza u istoj kategoriji, mala. Rezervisanje se odmerava po sadašnjoj vrednosti izdatka potrebnog za izmirenje obaveze, primenom diskontne stope pre poreza koja odražava tekuću tržišnu procenu vrednosti za novac i rizike povezane sa obavezom. Povećanje rezervisanja zbog isteka vremena se iskazuje kao trošak kamate.

2.12 Obaveze po kreditima Obaveze po kreditima se inicijalno priznaju po fer vrednosti priliva, bez nastalih transakcionih troškova. U narednim periodima obaveze po kreditima se iskazuju po amortizovanoj vrednosti; sve razlike između ostvarenog priliva (umanjenog za transakcione troškove) i iznosa otplata, priznaju se u bilansu uspeha u periodu korišćenja kredita primenom metode efektivne kamatne stope. Naknade plaćene pri pribavljanju kredita priznaju se kao transakcioni troškovi do iznosa za koji je verovatno da će deo ili ceo kredit biti povučen. U tom slučaju, naknada se razgraničava do konačnog povlačenja kredita. U slučaju da ne postoji dokaz da je delimično ili ukupno povlačenje kredita verovatno, naknada se kapitalizuje kao avans za likvidnost, i amortizuje se u toku perioda na koji se kredit odnosi. Obaveze po kreditima se klasifikuju kao tekuće obaveze, osim ukoliko Društvo nema bezuslovno pravo da odloži izmirenje obaveza za najmanje 12 meseci nakon datuma bilansa stanja.

2.13 Sredstva obezbeđenja a) Hipoteka kao sredstvo obezbeđenja

Hipoteka-pravo upisano u registar nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca; Hipoteka zasnovana na osnovu izvršnog ugovora ili izvršne založne izjave upisuje se u registre nepokretnosti kao "izvršna vansudska hipoteka„. (Napomena 13)

b) Jemstvo kao sredstvo obezbeđenja

Ugovorom o jemstvu, jemac se obavezuje prema poveriocu da će ispuniti punovažnu i dospelu obavezu dužnika, ukoliko to dužnik ne učini.

Jemac odgovara za ispunjenje cele obaveze kao i za troškove naplate za koju je jemčio.(Napomena 14)


6

2.Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak) 2.14 Primanja zaposlenih

a) Obaveze za penzije

Društvo izdvaja doprinose u društvene penzione fondove na obaveznoj osnovi. Kada su doprinosi jednom uplaćeni, Društvo nema dalju obavezu plaćanja doprinosa. Doprinosi se priznaju kao rashod primanja zaposlenih onda kada dospeju za plaćanje. Više plaćeni doprinosi se priznaju kao sredstvo u iznosu koji je moguće refundirati ili u iznosu za koji se smanjuje buduće plaćanje obaveza.

b) Otpremnine U skladu s odredbama lokalnog Zakona o radnim odnosima, svi poslodavci u Republici Srbiji su obavezni da isplate zaposlenima minimalnu otpremninu u visini dve prosečne mesečne bruto zarade u zemlji u vreme penzionisanja. Ova vrsta otpremnina dospeva za isplatu u razdoblju dužem od 12 meseci nakon datuma bilansa stanja, pa se zato njihova vrednost svodi na sadašnju vrednost.

2.15 Obaveze prema dobavljačima Obaveze prema dobavljačima se inicijalno iskazuju po fer vrednosti, a naknadno se odmeravaju prema amortizovanoj vrednosti korišćenjem metoda efektivne kamatne stope.

2.16 Tekući i odloženi porez na dobit

Poreski rashodi perioda uključuju tekući i odloženi porez. Obračunati porez na dobit priznaje se u bilansu uspeha, izuzev iznosa koji se odnosi na stavke direktno priznate u kapitalu, u kom slučaju se i porez priznaje u kapitalu. Tekući porez na dobit se obračunava na datum bilansa stanja na osnovu važeće zakonske poreske regulative Republike Srbije gde Društvo posluje i ostvaruje oporezivu dobit. Odloženi porez na dobit se priznaje korišćenjem metode obaveza, za privremene razlike koje nastanu između poreske osnovice sredstava i obaveza i njihovih knjigovodstvenih iznosa u finansijskim izveštajima. Međutim, odloženi porez na dobit se računovodstveno ne obuhvata ukoliko proistekne iz inicijalnog priznavanja sredstva ili obaveze, u transakciji različitoj od poslovne kombinacije, koje u trenutku transakcije ne utiče ni na računovodstvenu ni na oporezivu dobit ili gubitak. Odloženi porez na dobit se odmerava prema poreskim stopama (i zakonu) koje su na snazi do datuma bilansa stanja i za koje se očekuje da će biti primenjene u periodu u kome će se odložena poreska sredstva realizovati ili odložene poreske obaveze izmiriti. Odloženo poresko sredstvo se priznaje do iznosa za koji je verovatno da će buduća dobit za oporezivanje biti raspoloživa i da će se privremene razlike izmiriti na teret te dobiti.


7


2.17 Priznavanje prihoda Prihod uključuje fer vrednost primljenog iznosa ili potraživanja po osnovu prodaje roba i usluga u toku normalnog poslovanja Društva. Prihod se iskazuje bez PDV-a, povraćaja robe, rabata i popusta. Društvo priznaje prihod kada se iznos prihoda može pouzdano izmeriti, kada je verovatno da će u budućnosti Društvo imati ekonomske koristi i kada su ispunjeni posebni kriterijumi za svaku od aktivnosti Društva, kao što je u daljem tekstu opisano. Iznos prihoda se ne smatra pouzdano merljivim sve dok se ne reše sve potencijalne obaveze koje mogu nastati u vezi sa prodajom. Svoje procene Društvo zasniva na rezultatima iz prethodnog poslovanja, uzimajući u obzir tip kupca, vrstu transakcije i specifičnosti svakog posla. Prihod od prodaje – veleprodaja Društvo prodaje proizvode na tržištu veleprodaje. Prihod od prodaje priznaje se kada Društvo isporuči proizvode kupcu na veliko i kada ne postoji bilo kakva neispunjena obaveza koja bi mogla da utiče na prihvatanje proizvoda od strane kupca. Isporuka se nije dogodila sve dok se proizvodi ne isporuče na naznačeno mesto, dok se rizici i koristi od vlasništva ne prenesu na kupca na veliko, i sve dok, ili kupac definitivno ne prihvati proizvode u skladu s kupoprodajnim ugovorom, ili ne isteknu rokovi za prihvatanje robe, ili dok Društvo ne bude imalo objektivne dokaze da su svi kriterijumi za prihvatanje robe ispunjeni.

2.18 Zakupi Zakupi gde zakupodavac zadržava značajniji deo rizika i koristi od vlasništva klasifikuju se kao operativni zakupi. Plaćanja izvršena po osnovu operativnog zakupa (umanjena za stimulacije dobijene od zakupodavca) iskazuju se na teret bilansa uspeha na proporcionalnoj osnovi tokom perioda trajanja zakupa.

3. Ključne računovodstvene procene i prosuđivanja Računovodstvene procene i prosuđivanja se kontinuirano vrednuju i zasnivaju se na istorijskom iskustvu i drugim faktorima, uključujući očekivanja budućih događaja za koje se veruje da će u datim okolnostima biti razumna.

3.1 Ključne računovodstvene procene i pretpostavke Društvo pravi procene i pretpostavke koje se odnose na budućnost. Rezultirajuće računovodstvene procene će, po definiciji, retko biti jednake ostvarenim rezultatima.

3.2 Ključna prosuđivanja u primeni računovodstvenih politika Finansijska kriza Tekuća kriza likvidnosti u svetu koja je počela sredinom 2007. godine je, između ostalog, rezultirala smanjenjem nivoa ulaganja na tržištu kapitala, smanjenjem likvidnosti bankarskog sistema i katkada povećanjem međubankarskih kamatnih stopa i velikim kolebanjima na tržištu hartija od vrednosti. Neizvesnost na globalnim finansijskim tržištima je takođe dovela do nestanka banaka kao i potrebe pružanja pomoći ugroženim bankama u Sjedinjenim Američkim Državama, Zapadnoj Evropi, Rusiji i drugim delovima sveta. Nije moguće s preciznošću predvideti obim posledica finansijske krize, niti je moguće u potpunosti preduzeti mere zaštite od njih. Rukovodstvo nije u mogućnosti da pouzdano proceni efekte bilo kog daljeg pogoršanja likvidnosti finansijskih tržišta i povećane nestabilnosti valuta i tržišta kapitala na finansijski položaj Društva. Rukovodstvo smatra da preduzima sve neophodne mere kako bi podržalo opstanak i razvoj poslovanja Društva u tekućim okolnostima.


8

3.2 Ključna prosuđivanja u primeni računovodstvenih politika(nastavak)

Uticaj na likvidnost: Masovno kreditiranje je nedavno u značajnoj meri redukovano. Ovakve okolnosti bi mogle da se odraze na mogućnost Društva da obezbedi nove kredite i refinansira postojeće pod kreditnim uslovima koji su primenjivani za slične transakcije u bližoj prošlosti. Uticaj na kupce /dužnike: Kupci /dužnici Društva mogu doći u situaciju smanjene likvidnosti što posledično može uticati na njihovu sposobnost da isplate dugovane iznose. Pogoršanje uslova poslovanja dužnika takođe može uticati na tokove gotovine planirane od strane rukovodstva, kao i na procenu umanjenja vrednosti finansijskih i nefinansijskih sredstava. U meri u kojoj su informacije bile dostupne, rukovodstvo je pravilno iskazalo revidirane procene očekivanih budućih tokova gotovine u svojim procenama umanjenja vrednosti.

4. Načelo stalnosti poslovanja (Going concern)

Društvo u 2016. godini iskazuje dobitak tekućeg perioda u iznosu od 50.741 hiljada RSD, dok je gubitak ranijih godina na dan 31.12.2016. godine u iznosu od 341.768 hiljada RSD, ukupni kapital Društva je u iznosu od 185.809 hiljada RSD, ukupne obaveze su u iznosu od 339.069 hiljada RSD, od čega su kratkoročne obaveze u iznosu od 292.787 hiljada RSD, obrtna imovina je u iznosu od 154.037 hiljada RSD i na 31.12.2016. godine je manja od kratkoročnih obaveza za 138.750 hiljada RSD. Sve napred navedene činjenice ukazuju na postojanje materijalno značajnih neizvesnosti koje izazivaju sumnju daće Društvo biti u stanju da nastavi sa poslovanjem po načelu stalnosti poslovanja. Rukovodstvo i većinski vlasnik Društva smatraju da će i pored ovih neizvesnosti Društvo nastaviti da posluje u skladusa načelom kontinuiteta poslovanja u roku dužem od godinu dana i u skladu sa time ovi finansijskiizveštaji su pripremljeni u skladu sa načelom kontinuiteta poslovanja. Materijalno značajne korekcije bi bile potrebne u okviru finansijskih izveštaja u slučaju da Društvo ne može da nastavi da posluje uskladu sa načelom kontinuiteta poslovanja


9

5. Nekretnine, postrojenja i oprema



Sredstva u pripremi


Nabavna vrednost

Stanje na 01.01.2015. 30,087 281,862 322,707 - 19,409 654,065

Nove nabavke - - - 33,668 - 33,668

Rashod i prodaja - (4) (18,317) (1,607) - (19,928) Prenos sa sredstava u pripremi - 5,511 26,550 (32,061) - -


Stanje na 31.12.2015. 30,087 287,369 330,940 - - 648,396

Ispravka vrednosti

Stanje na 01.01.2015. - 13,079 290,358 - - 303,437

Amortizacija - 3,193 8,817 - - 12,010

Rashod i prodaja - (2) (17,698) - - (17,700)

Stanje na 31.12.2015. - 16,270 281,477 - - 297,747

Sadašnja vrednost 31.12.2014. 30,087 268,783 32,349 - 19,409 350,628

31.12.2015. 30,087 271,099 49,463 - - 350,649



Sredstva u pripremi


Nabavna vrednost

Stanje na 01.01.2016. 30,087 287,369 330,940 - - 648,396

Nove nabavke - - - 10,455 7,049 17,504

Rashod i prodaja - - (10,986) - - (10,986) Prenos sa sredstava u pripremi - 7,877 2,578 (10,455) - -


Stanje na 31.12.2016. 30,087 295,246 322,532 - 5,882 653,747

Ispravka vrednosti Stanje na 01.01.2016. - 16,270 281,477 - - 297,747

Amortizacija - 3,260 9,463 - - 12,723

Rashod i prodaja - - (10,986) - - (10,986)

Stanje na 31.12.2016. - 19,530 279,954 - - 299,484

Sadašnja vrednost

31.12.2015. 30,087 271,099 49,463 - - 350,649

31.12.2016. 30,087 275,716 42,578 - 5,882 354,263

Amortizacija u iznosu od RSD 12.723 iskazana je u okviru troškova poslovanja u bilansu uspeha (Napomena 19).