Letopis naunih radova Godina 28 (2004), broj 1, strana 123130 UDK: 634.54:631.16 Originalni nauni rad Original scientific paper

PROIZVODNO-EKONOMSKI ASPEKTI PROIZVODNJE LENIKAMili, D., Radojevi, V.

REZIME U radu su izneti rezultati ispitivanja investicione vrednosti zasada leske i ostvarene dobiti u redovnoj proizvodnji leske. Iako su poetna ulaganja po jedinici povrine u proizvodnji leske visoka, ipak je period plodonoenja dug i profitabilan, pa su ulaganja ekonomina i opravdana. Za podizanje hektara intenzivnog zasada leske (trokovi pripreme zemljita i sadnje, trokovi nege u I, II, III i IV godini i podizanje ograde) potrebno je uloiti 594.257 din. (7.372 eura). Znai, opisano investiciono ulaganje je sposobno da otplati preuzeti kredit, jer je oekivana dobit od 4.291 eura za pet puta vea od godinje obaveze za dugoroni kredit. Kljune rei: Lenik, investiciona vrednost, dobit

UVOD Razvoj voarstva u naoj zemlji jo uvek nije na zavidnom nivou, to se posebno ogleda u niskim, neredovnim prinosima i slabijem kvalitetu proizvedenog voa, kao i manjoj konkurentskoj sposobnosti veeg broja vonih vrsta. Poboljanja treba traiti u intenziviranju voarske proizvodnje, razvoju plantanog voarstva i osavremenjavanju preraivakih kapaciteta, to treba da omogui i veu profitabilnost voarske proizvodnje. I pored veoma povoljnih prirodnih uslova za gajenje voa u naoj zemlji, oni nisu u potpunosti iskorieni. Oigledan je primer deficit jezgrastih vonih vrsta na domaem tritu. Deficitarnost je posebno izraena kod lenika, zbog nedovoljne i delom ekstenzivne proizvodnje. Uzgoj leske prati i niz drugih prednosti, kao to su: irok areal gajenja, dugovenost zasada (i preko 50 godina), redovna rodnost (od 7 do 9 puta u desetogodinjem periodu), oplodnja u zatvorenom cvetu, smanjen rizikDr Duan Milic, red.prof., Vuk Radojevi, dipl.in. postdiplomac, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

127

od kasnih prolenih mrazeva, visoka mehanizovanost proizvodnje sadnica kalemljenih na mejoj leski koja se gaji u vidu stablaica, visoka upotrebna vrednost ploda i visoka ekonominost proizvodnje (vea vrednost proizvodnje za 10 i vie puta nego penice na istoj povrini). Pored svih prednosti, proizvodnja lenika u naoj zemlji podmiruje svega 10% potreba za ovom vonom vrstom, sa godinjom proizvodnjom ispod 1000 tona. Kod nas se uglavnom proizvodi na okunicama, esto se gaji kao iva ograda, a ree kao plantani zasad. U novije vreme se prelazi na intenzivnije podizanje plantanih zasada, preteno italijanskih sorti. Trenutno se kod nas godinje sadi oko 20.000 sadnica kvalitetnih sorti leske kalemljene na meju lesku i 23 puta vie sadnica proizvedenih iz izdanaka. Procenjuje se da se godinje podigne oko 120 ha plantanih zasdada leske (Kora i saradnici, 2000). Iako se lenik uzgaja samo u Aziji, Evropi i S. Americi, ipak je Azija dominantan proizvoia lenika. U proseku za period 19942002. godine sa povrinom od 367.000 ha i ueem od 76,1% u ukupnim povrinama lenika u svetu, Azija proizvede 554.000 t i uestvuje sa 75,6% u ukupnoj svetskoj proizvodnji lenika (Mili i Radojevi, 2003). Najvei svetski proizvoai leske su Turska i Italija. Sa prosenom proizvodnjom od 514.000 t Turska uestvuje sa 70,1% u ukupnoj svetskoj proizvodnji lenika, dok Italija sa prosenom proizvodnjom od 115.000 t zauzima uee od 15,7% u ukupnoj svetskoj proizvodnji leske. Znaajniji proizvoai lenika u svetu su jo i Amerika, panija, Azerbejdan, Iran i Kina. Kod nas e lenik jo dugo biti deficitarno voe pa se opredeljenje za razvijanje sopstvene proizvodnje ovog voa, gde postoje povoljni uslovi, ocenjuje kao pozitivno. Trokovi zasnivanja vonjaka, odnosno njihova vrednost, znaajno zavisi od vone vrste, finansijskih uslova za podizanje, namene proizvodnje, kao i od drugih inilaca (podloga, vrsta, uzgojni oblik i sl.) tako da se oni posebno utvruju u konkretnim uslovima. Zbog toga je osnovni cilj istraivanja utvrivanje investicione vrednosti jednog hektara intenzivnog zasada leske. Pored toga, utvreni su ekonomski efekti koji se postiu u redovnoj proizvodnji leske i sagledani uslovi kreditiranja pri podizanju zasada leske.

IZVORI PODATAKA I METOD RADA Potrebni podaci za izradu rada preuzeti su iz Investicionog elaborata o podizanju 10 ha zasada leske na podruju Banata (podaci o normativima rada i potrebnog materijala). S obzirom da se vonjaci kao viegodinji zasadi uglavnom podiu iz kredita, korieni su podaci o uslovima kreditiranja jedne poslovne banke. Kao izvori podataka posluili su i brojni materijali sa kongresa i savetovanja koji se odnose na spomenutu problematiku. Postavljeni cilj istraivanja i raspoloiva dokumentacija je zahtevala korienje tabelarnih pregleda za evidentiranje, kako trokova podizanja zasada, tako i trokova redovne proizvodnje leske. 128

REZULTATI ISTRAIVANJA Proizvodno-ekonomski znaaj proizvodnje jezgrastog voa Grupa jezgrastog voa obuhvata: orah, lenik, badem i pitomi lenik. Zajednike odlike jezgrastog voa su mala zastupljenost u svetu i naoj zemlji, sporadinost gajenja, tvrdoa plodova, velika upotrebna vrednost i deficitarnost na tritu. Plodovi se mogu troiti u sveem, suenom i preraenom stanju. Transportabilni su i laki za manipulisanje a mogue je i njihovo dugoronije uvanje, skromnih su zahteva u pogledu nege, a samo gajenje je jednostavno. Jezgrasto voe je visoke energetske vrednosti, jer su jezgra plodova bogata mastima (i do 70%), belanevinama (1418%), ugljenim hidratima, a sa malom koliinom vode, to im daje veliku hranljivu vrednost. Ekoloki uslovi za njihovo uspevanje su povoljni, to uz veliku tranju za jezgrastim voem poveava zainteresovanost i opredeljenje proizvoaa za podizanje zasada. U Srbiji se jezgrasto voe veinom uzgaja ekstenzivno sa prosenim prinosom 25 t/ha, izuzetak se delimino odnosi na proizvodnju oraha. Za razliku od Srbije, Vojvodina ima povoljniju tendenciju vezanu za poveanje broja rodnih stabala. Proizvodnja oraha (kao najznaajnije vone vrste) i lenika kod nas je nedovoljna i nezadovoljava nae potrebe. Proizvodnja oraha zadovoljava samo 50% naih potreba, dok lenik ne uspeva da zadovoljni ni 20% (Kora, 1997). Sa proizvodno-ekonomskog aspekta proizvodnja jezgrastog voa se odlikuje znaajnim poetnim ulaganjima po jedinici povrine, duim periodom do stupanja u pun rod i niim trokovima proizvodnje po jedinici kapaciteta u toku podizanja zasada i u punom rodu. Meutim, u proizvodnji jezgrastog voa ukupna investiciona ulaganja se rasporeuju na dui vremenski period, to omoguuje manje finansijsko optereenje proizvoaa u pogledu izvora finansiranja. Pored toga, uloeni kapital u podizanje zasada moe se ouvati preko sistema amortizacije u toku perioda eksploatacije, to obezbeuje finansijska sredstva za nove investicije. Intenziviranje proizvodnje jezgrastog voa, a posebno oraha i leske je znaajna pretpostavka za postizanje zadovoljavajuih proizvodno-ekonomskih rezultata. Visoko intenzivna proizvodnja oraha i leske treba da obezbedi oplodnju uloenog kapitala i visoku ekonominost proizvodnje, odnosno visoku profitabilnosti podignutih zasada, bez obzira na visoka poetna ulaganja i dui period do stupanja u puno plodonoenje. Izneto potvruju i postignuti rezultati u proizvodnji oraha, koji sa prinosom 34 t ploda (u Vojvodini od 57 t/ha), tj. 22,5 t jezgra i ceni oko 3 eura na domaem tritu, daje godinju vrednost proizvodnje od 67,500 eura, pri emu ukupni trokovi proizvodnje ne prelaze 30%. Sve ovo ini proizvodnju orana i leske veoma ekonominom, jer se na 1 euro trokova postie 3.5 evra vrednosti proizvodnje, a esto i vie. Sa ekonominou preko 3.5 u redovnoj proizvodnji realno je oekivati dobit od 4.500 pa i do 7.000 eura po hektaru godinje u punom rodu (Mili i Prenki, 2001). Kad se ovome doda oekivani porast tranje, zainteresovanost konditorske industrije, deficit jezgrastog voa na domaem i svetskom tritu, nae smanjene mogunosti uvoza, to sve pozivitno utie na poveanje mogunosti plasmana ovog voa, onda se moe konstatovati pozitivan proizvodno-ekonomski znaaj jezgrastog voa. 129

Organizaciono-ekonomska obeleja podizanja zasada leske Kao i ostali viegodinji zasadi i leska se odlikuje visokim investicionim ulaganjima potrebnim za podizanje zasada. U zasadu leske period ulaganja je etiri godine, tj. sve do momenta dok se u ovoj proizvodnji ne ostvari dobit, ime se leska iz investicija u toku prevodi u redovnu proizvodnju. Visoka ulaganja po jedinici povrine svoju opravdanost nalaze u veoma dugom i profitabilnom periodu pune rodnosti koji moe da traje i preko 50 godina. Investiciona vrednost zadada leske Trokovi zasnivanja zasada, a u vezi sa tim i njihova vrednost, znaajno variraju u zavisnosti od vone vrste, finansijskih uslova za podizanje, namene proizvodnje, kao i drugih inilaca (podloga, sorta, uzgojni oblik), tako da se oni posebno utvruju u konkretnim uslovima. Investiciona vrednost zasada leske obuhvata trokove pripreme zemjita i sadnje, trokove nege zasada u toku prve etiri godine (u 5 godini prihodi pokrivaju trokove proizvodnje) i trokove podizanja ograde. Trokovi podizanja zasada leske po godinama su prikazani u tabeli 1. Zbog visoke investicione vrednosti jednog hektara zasada leske, koja predstavlja veliko finansijsko optereenje proizvoaa, esto se pristupa zaduivanju u vidu dugoronih kredita. Zbog stabilnosti cena i vezanosti iznosa kredita za euro preporuuje se preraunavanje vrednosti investicija u eure. Po srednjem kursu eura od 80,61 dinara vrednost investicije iznosi 7.372 eura.Tabela 1. Rekapitulacija trokova podizanja zasada leske Table 1. Recapitulation of costs hazelnut planting Vrsta trokova Kinds of costs 1. 2. 3. 4. 5. 6. Priprema zemljita i sadnja Bedding of land and planting Nega u prvoj godini Cultivation in first year Nega u drugoj godini Cultivation in second year Nega u treoj godini Cultivation in third year Nega u etvrtoj godini Cultivation in fourth year Podizanje ograde Planting of fence Svega Total Iznos Amount (din/ha) 255.622 64.231 44.420 35.872 40.316 153.796 594.257

130

U cilju sagledavanja mogunosti povraaja uloenih sredstava u investicije, potrebno je utvrditi trokove proizvodnje, vrednost proizvodnje i ostvarenu dobit u redovnoj proizvodnji leske (tabela 2).Tabela 2. Trokovi redovne proizvodnje lenika Table 2. Costs of hazelnut production Vrsta trokova Kinds of costs 1 A: MATERIJAL MATERIAL Fertilizer 1. Urea 2. NPK 8:16:24 3. Pesticidi Pesticides SVEGA TOTAL: B: USLUGE SERVICES 1. Zatita atomizerom (5) Protection 2. Oranje izelom (2) Tilage 3. Prevoz i rasturanje uree Distribution of urea 4. Tanjiranje Harow 5. Prevoz i rasturanje NPK Distribution of NPK 6. Zaoravanje mineralnih ubriva Cultivacion of fertilizer 7. Berba (treenjem) Harvest fruit 8. Trokovi suenja ploda Costs of drying fruit SVEGA TOTAL: C: RADNA SNAGA LABOUR 1. Rad radnika Labour work 2. Rezidba Pruning 3. Kopanje oko voki Manual cultivation 4. Sakupljanje plodova Assemble fruit SVEGA TOTAL: Ukupni direktni trokovi (A+B+C) Total direct costs Indirektni trokovi (10% na direktne) Indirect costs Amortizacija zasada i ograde (50 godina) Depreciation of orchards and fence r.dan r.dan r.dan r.dan 4,5 5 4 12 700,00 700,00 600,00 600,00 3.150 3.500 2.400 7.200 16.250 85.073 8.507 10.539 r.dan r.dan r.dan r.dan r.dan r.dan r.dan r.dan 0,7 0,6 0,15 0,6 0,15 0,3 2 5.040,00 2.500,00 2.060,00 1.620,00 2.060,00 2.500,00 2.500,00 3.528 1.500 309 972 309 750 5.000 20.000 32.368 kg kg 200 350 12,50 11,30 2.500 3.955 30.000 36.455 Jedinica mere Unit 2 Po 1 ha Per unit 3 Cena Price (din) 4 Iznos Amount (din/ha) 5

131

UKUPNI TROKOVI TOTAL COSTS

104.119

Vrednost proizvodnje (Vp) je proizvod visine prinosa (Q) i prodajne cene (C) po jedinici proizvoda: Vp = Q C = 1500 kg/ha 300 din/kg = 450.000 din. Dobit (D) je razlika ostvarene vrednosti proizvodnje i trokova proizvodnje (Tp) D = Vp Tp = 450.000 104.119 = 345.881 din. D = 4.291 eura/ha Zbog visokog iznosa finansijskih sredstava potrebnih za podizanje zasada leske i jaeg finansijskog pritiska na proizvoaa, neophodno je pribavljanje dugoronog kredita u visini od 3.700 eura. Time je odnos sopstvenih i pozajmljenih izvora finansiranja priblino 50 : 50%. Uslovi za davanje dugoronih kredita registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima za podizanje viegodinjih zasada su: Iznos: 3.700 eura, uz hipoteku Rok otplate: 5 godina, u jednakim estomesenim anuitetima po isteku grejs perioda, u dinarskoj protivrednosti po srednjem kursu eura na dan uplate Kamatna stopa: 3% godinje Grejs period: do 3 godine, uz obraun interkalarne kamate Po obraunu: interkalarna kamata iznosi 333 eura (i pripisuje se glavnici). Po obraunu: polugodinji anuitet je 437,31 eura, ime godinja obaveza za otplatu kredita iznosi 874,62 eura. Proizilazi da je opisano investiciono ulaganje sposobno da otplati preuzeti kredit poto je oekivana dobit od 4.291 eura za pet puta vea od godinje obaveze za dugoroni kredit. Kod varijante gde se zasad u potpunosti podie iz kredita, njegova sposobnost da vrati pozajmljena sredstva ostaje i dalje nepromenjena. Pri kreditu od 7.400 eura, 2 polugodinja anuiteta iznose 1.749 eura, to je svega 36,16% od oekivane dobiti. Nepovoljnost ovog aranmana ogleda se u kratkom grejs periodu od 3 godine, jer je period podizanja zasada leske nepunih 5 godina. Ovo upuuje na zakljuak, da se kredit sme pribaviti tek u treoj godini (eventualno u drugoj polovini 2 godine), a dotle se finansiranje mora vriti iz sopstvenih sredstava, to daje prednost poetnoj varijanti sa odnosom sopstvenih i pozajmljenih sredstava 50:50%. ZAKLJUAK Umereno kontinentalna klima nae zemlje prua mogunost za uspeno gajenje leske kalemljene na meijoj leski kao podlozi, koja zbog jae razvijenosti korenovog sistema prodire dublje u zemljite i bolje podnosi nedostatak padavina, 132

a povoljno reaguje i na navodnjavanje. Pored toga, meja leska kao podloga omoguava uzgoj leske u vidu stabla i ne formira brojne izdanke to doprinosi znaajnijoj primeni mehanizacije i poveanju intenzivnosti proizvodnje. Dobar izbor sorti i njihov raspored u zasadu obezbeuje dobru oplodnju. Primenom adekvatne agrotehnike i savremenih koncepcija uzgoja leske, mogu se ostvariti visoki i redovni prinosi (do 2 t jezgra po ha) uz visoku upotrebnu i hranjivu vrednost plodova. Za podizanje hektara investicionog zasada leske (trokovi pripreme zemljita i sadnje, trokovi nege u I, II, III i IV godini i podizanje ograde) potrebno je uloiti 594.257 din. (7.372 eura). Znai opisano investiciono ulaganje je sposobno da otplati preuzeti kredit, jer je oekivana dobit od 4.291 eura za pet puta vea od godinje obaveze za dugoroni kredit. Polazei od pretpostavljenog prinosa, prodajne cene i trokova proizvodnje leske, utvrena je visoka dobit po jedinici kapaciteta (4.291 din/ha). Prema tome, mali je broj proizvodnji u poljoprivredi koje mogu godinje da odbace profit i preko 5.000 eura po ha, tako da proizvodnja leske moe da predstavlja pogodan nain za intenzivno iskoriavanje obradivih povrina i postizanje visokih proizvodno-ekonomskih rezultata. Iako su poetna ulaganja po jedinici kapaciteta visoka, ipak je period plodonoenja dug i profitabilan, pa su ulaganja ekonomina i opravdana. Deficit lenika kod nas i u svetu, porast tranje poslednjih godina, visoka transportabilnost i mogunost dueg uvanja plodova su samo neka od znaajnih obeleja koja ukazuju na mogunost plasmana, posebno na domaem tritu.

LITERATURA1. Bulatovi, S.: Orah, lenik, badem, Nolit, Beograd, 1985. 2. Kora, M.: Leska, Tehnosoft, Novi Sad, 2000. 3. Cerovi, S., Nini Todorovi Jelena, Goloin Branislava, Kora, M.: Stanje, perspektiva i nain proizvodnje lenika u Vojvodini, Savremena poljoprivreda XXI, Vanredni broj, Novi Sad, 1998. 4. Mili, D., Prenki, R.: Ekonomska efikasnost proizvodnje jezgrastog voa, Jugoslovensko voarstvo, Vol. 35, br. 135136, aak, 2001. 5. Mili, D., Radojevi, V.: Proizvodno-ekonomska i upotrebna vrednost voa i groa, Autori, Novi Sad, 2003.

133

PRODUCTION-ECONOMIC ASPECTS OF HAZELNUT PRODUCTIONby Mili, D., Radojevi, V.

SUMMARY The results of the reseach of planted hazel tree investment value and realised profit in the regular hazel tree production are presented in the study. Although the initial investments per area unit of hazel tree production are high, the fertility period is long and profitable. Therefore, the investments are economical and justified. In order to grow one hectometer of thick planted hazel tree (the cost of soil preparation, planting, raising during the first, second, third and fourth year and the cost of building a fence) it is necessary to invest 592.257 din (7.373 EUR). Thus, the above mentioned investment is capable of paying off the borrowed loan because the expected profit of 4.291 EUR is five times the annual commitment of a long term loan. Key words: hazelnut, investment value, profit

Primljeno: 15. 03. 2005. Prihvaeno: 17. 03. 2005. Recenzent: Prof. dr Milenko Jovanovi

134