| 1 www.leo.rs | 1 wwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwww w.w.w.w.leleleleoo.oo rrrrsrsr

2 |

OUTLETKNJIARA

www.leo.rs

Outlet knjiara Riznica knjiga je prva knjiara u zemlji sa najpovoljnijim cenama i sa najveim izborom knjiga. Oekuju Vas popusti od 20 do 70%.

Poruujte eljene knjige putem sajta www.leo.rs ili nas poseujte direktno u ulici Mihajla Bandura 36 u Zemunu u naselju Plavi horizonti.

U prijatno klimatizovanom ambijentu, uslugom ljubaznih knjiara i velikim izborom knjiga bie udovoljeni najprefi njeniji italaki ukusi.

Na vie od 200 kvm oekuje Vas preko 20.000 naslova izdavaa iz zemlje i regiona.

Za vie informacija piite nam na info@leo.rs ili pozovite: 011/3752-625011/3752-626011/3752-627063/507-334

| 3 www.leo.rs

Glavni i odgovorni urednik: Nenad Perii

Pomonik glavnog urednika: Slaana Perii

Priprema i dizan: Leo commerce

Redakcija i dopisniki servis:Zemun, Mihajla Bandura 36+381 11 3752-627+381 11 3752-626info@leo.rs

Marketing:+381 11 3752-625nesaperisic@gmail.comwww.leo.rs

Leo commerce na:

Prijavite se za

na: www.leo.rs

10

20

38

32

6

16

26

42

dr Alberto Viloldoetiri uvida

Snjeana SredojeviAneli za poetnike

dr Majkl Njutn Seanja na ivot posle smrti

Serena D. Dajer i dr Vejn V. Dajer Nemojte umreti dok je muzika jo uvek u vama

Ajrin TornNJUKALA Tajna depnog asovnika 1

OSHOKnjiga o deci

Lujza L. HejUnutranja mudrost

Elen RiardsonFlip-Flop Opinjene zvezdama

4 |

Prirunici

| 5 www.leo.rs

za poetnike

POTRAITE NAwww.leo.rs

6 |6 |||

Vodi za poverenje u ivot i u sebe

Snjeana Sredojevi

ANELIza poetnike

Snjeana Sredojevi

ANELI

O anelima

Ko ili ta su aneli?

Aneli su nebeska, duhovna bia ija je svrha da po-mognu nama ljudima na naem ovozemaljskom putu. Aneli su veza izmeu Boga/Stvoritelja/Izvora i ljudi. Oni su energetska, svetlosna bia bez ega, bestelesni (iako mogu uzimati ljudsko oblije, da bismo ih lake prepoznali) i besmrtni. Njihova je svrha da nam, na na poziv, pomognu u situacijama i odnosima koji nas mue i zaustavljaju u razvoju i napretku. Oni vole da ih prizivamo u pomo jer sluei nama slue Bogu. Ane-li su puni razumevanja za nae ljudske brige i nijedna molba im nije mala niti velika. Vole nas bezuslovno i nikada nas ne osuuju i ne prosuuju, ne zameraju nam i ne ljute se na nas bilo ta i kako god da uradimo. Uglavnom najvie osuujemo sami sebe. Aneli nas ue da sebe prihvatimo i menjamo, da bismo bili naj-bolja mogua verzija sebe.

Aneli su nena, ljubavi puna bia, koja je Bog/Uni-verzum/Stvoritelj/ivotna sila, kako god da nazovemo to to svi oseamo da postoji i u to mnogi od nas verujemo a to jeste uzrok i znanje svega to postoji, kreirao da pomogne ljudima na njihovom ivotnom putu. Aneli-ma je cilj da uspostave mir na zemlji, i to kroz svakog od nas pojedinano. Prvo mir u nama, pa oko nas. I to nas je vie, svima e nam biti bolje, ime e i naa planeta postati bolje mesto za ivot i nama i generacijama koje tek dolaze.

U stvari, to su polja energija odreene frekvencije u kojem se nalaze znanje i reenja za sve nae probleme ili izazove. To je svakako kvantno vii nivo od onoga na kojem smo u te probleme upali, odnosno na kojem smo ih sami kreirali. Od nae line unutranje vibracije zavisi na koje polje energije smo povezani i takve informacije i dolaze do nas, odnosno ta od informacija koje dolaze do nas mi moemo da primimo. Od gotovo dva miliona bita informacija koja dolaze do nas u svakom trenutku, mi registrujemo i primimo oko 2%. Sa naih pet fi zikih ula opaamo jedva par procenata svega to se oko nas deava. I uvek primamo deo informacija na koje smo tre-nutno fokusirani. Ako smo fokusirani na loe vesti i sivu boju, to emo svuda uti i videti. Ako smo fokusirani na svetlost i lepotu, to e naem umu i naem oku stalno zapadati za oko. A naa slobodna volja nam ostavlja da sami biramo na emu e na fokus biti. Naa lina vibra-cija zavisi od mnogo ega, a najlake nam je izmeriti je svojim oseanjima. Ukoliko se oseamo dobro, udobno, oputeno sa tim to trenutno radimo, gde smo i s kim u drutvu, vibracija nam je visoka. Radost ima vrlo visoku vibraciju.

Kako ono to vidimo oko sebe i iskustva koja privla-imo u ivot zavise umnogome od nae unutranje vi-bracije, a to zapravo znai od onoga kako se u tom trenutku oseamo i o emu razmiljamo, tako i poruke koje dobijamo iz spoljnog sveta kao i informacije koje nam se pojave u svesti zavise od naeg trenutnog stanja.

za poetnike

Ako duhovnost razumemo kao povratak autentinom, izvornom i jedinstvenom sebi, svome biu, da, dolo je vreme da se vratimo sebi. Puteva je mnogo, a jedan od

najradosnijih je uz pomo i podrku sveta anela.

| 7 www.leo.rs

Ako smo budni i samoprogramirani jasnom namerom od samog jutra da u nekom danu vidimo lepe stvari, to emo i primeivati. Tako se slobodnom voljom bira fo-kus. Odlukom i jasnom namerom. Svesnom odlukom da biramo ljubav umesto straha.

Naravno, strah od realne opasnosti, na primer od au-tomobila koji ide velikom brzinom ka vama, potpuno je normalan i koristan, time i poeljan jer vas spasava, pomae vam da se zatitite, na vreme sklonite i spasite sebe. Instinktivni strah je tu nezamenljiv i dragocen.

Ali strah od neega to moda moe da se desi sutra, ali i ne mora, strah od toga ta e neko drugi rei ili mi-sliti o vama, sav takav strah je samo naa misao o tome, realna opasnost ne postoji. Takav stah je beskoristan i blokira. Proizvod je naeg intelekta, tuih iskustava i zna-nja, ijim smo sakupljanjem pomislili da smo ih savladali. Kada dobro promislimo o tome, lako donosimo svesnu odluku da svoje misli koje su bazirane na strahu pone-mo da menjamo. Za to su potrebni vreme i volja.

I u tome da donesemo takvu odluku pomau nam aneli. Ve sada moemo da ih zamolimo da nam po-mognu u onome to je za nas danas vano, da odluimo.

Bog pomae onome ko sam sebi pomae. Dakle, ovaj ples mi biramo, samo mi, svojom slobodnom voljom.

Aneli postoje oduvek i u svim velikim religijama sve-ta. U hrianstvu se obino prikazuju u ljudskom obliku, sa krilima. Aneli se takvima i prikazuju da bismo mogli da ih prepoznamo. Sama re aneo znai glasnik, boji glasnik. U tradicionalnim jevrejskim uenjima aneli su sile koje ispunjavaju volju boju. Meleci u islamu su an-eli. Verovatno su aneli moda i jedina tema u kojoj se sve religije sveta apsolutno slau.

Aneli se kroz istoriju pojavljuju u umetnosti, pre svega u knjievnosti i slikarstvu. Setimo se svih freski sa anelima u naim pravoslavnim crkvama i manastirima ili Mikelanelovih anela u uvenoj Sikstinskoj kapeli. I veliki naunici, na elu sa Nikolom Teslom, verovali su i sigurno su bili u vrlo bliskim odnosima sa svojim aneli-ma. A koliko je samo pisaca i pesnika u svojim delima pi-salo o anelima. Od srednjovekovnih, preko renesansnih umetnika do dananjih fi lmskih i televizijskih stvaralaca i fi lmova na temu anela. Danas u svakoj galeriji moemo nai slike naeg Belog anela.

Zajedniko svim religijskim tumaenjima kao i umet-nikim delima na temu anela jeste to to se aneli uvek prikazuju kao bia puna ljubavi i samilosti za oveka, uvek nam pomau i uvaju nas.

Pitanje postojanja anela vie nije ni tema ni tabu, toliko je dokaza o njihovom postojanju i delovanju. Na nama je da dozvolimo sebi da zakoraimo svojevoljno u to arobno nebesko carstvo anela, zatraimo i prihva-timo njihovu pomo i ljubav.

Nekada rezervisani za ljude od nauke, religije i umet-

nike, danas su aneli prisutni svuda od dekoracije za kuu (i ne vie samo za boine praznike), preko raznih upotrebnih stvari, moemo ih nai po prodavnicama i knjiarama, do tetovaa na telima mladih ljudi. Svuda su oko nas i vidljivi i jo vie nevidljivi.

Aneli su se kao pojam lepo smestili u kolektivnoj svesti oveka, dostupni su nama svima i u svakom tre-nutku. Kao da je dolo vreme da se okrenemo veri u Boga, koji jeste blagost i ljubav uprkos svemu nelepom to se jo uvek deava u svetu. Sve nas je vie koji svoju energiju elimo svesno usmeriti na lepe i dobre stvari. Aneli i jesu tu, tako blizu, upravo da nam u tome po-mognu.

A ta ako neko ne veruje u Boga? Svi verujemo u ne-to. U sebe, prirodu, nauku, profi t. Deli Boga, univerzal-ne mudrosti i istine lei u svima nama. Tako diemo, tako nae srce kuca i raste nam kosa, tako biljke znaju kad je prolee i ivotinjski svet kada je tano vreme da se legu mladi. Ako ne verujete, pitajte anele. Aneli su ljubav i nenost.

Neki ak kau da su aneli najlepi, najistiji delovi nae due koji hoe da nam se vrate. Neke njihove oso-bine svakako to i jesu.

Misija i svrha anela

Boanska misija i zadatak anela je da nas uvaju, tite, vode, podravaju, potuju i vole. I da nas same na-ue da kako da uvamo, titimo, vodimo, podravamo, potujemo i volimo sebe, a tek potom i ljude oko sebe.

oveanstvo je osvojilo razvojem nauke i tehnologije mnoge slobode. A sa anelima moemo da se upustimo u osvajanje i duhovnih sloboda, neoptereenih religij-skim dogmama i tuim tumaenjima. Lina iskustva sa anelima su upravo to lina. I samo naa, da ih mi razu-memo, tumaimo i sledimo kako nama najvie odgovara. Pa i da u tome pogreimo i ponovo zamolimo anele za pomo i pravi put. Ali samo ako mi to tako elimo. Jer aneli potuju univerzalni zakon slobodne volje i pravo svakog oveka na izbor u svakom trenutku svog ivota. Aneli nas podravaju u istraivanju sopstvene duhov-nosti pored pomoi koju nam daju u svakodnevnom ivotu.

Da, slobodno prizovimo anele u pomo za sve to nam je potrebno, dok ne nauimo kako da svoja osea-nja razumemo i dok ne dosegnemo i sami te frekvencije na kojima moemo tano znati ta nam je potrebno za ivot i za razvoj, i kako moemo tu potrebu zadovoljiti na najbolji mogui nain za sebe i za druge.

To jeste ono najvanije emu nas aneli ue da bu-demo u kontaktu sa svojim oseanjima i da im verujemo, jer nae telo zna i pamti. INstinkt i INtuicija su vrlo blizu, uvek u sadanjem trenutku, oni su za saradnju, za lino i opte dobro. Samo INtelekt sve radi iz straha analizira i prolost i budunost, komplikuje, takmii se sa drugima,

8 |

poredi se, namee se, sukobi se i unutar nas i sa spoljnim svetom. A sve je to u nama. Kao i sloboda izbora da li e-limo iveti sluajui INstinkt i INtuiciju ili se i dalje voditi i boriti sa svojim INtelektom. Pa izvolite, birajte. Dajte sebi dozvolu da pokuate i probajte i ovu drugu opciju, pa onda svesno sami izaberite svoj put.

Ne kaem da nam INtelekt nije uopte potreban, to nikako, on je tako divan i moan. Toliko smo toga do sada zahvaljujui njemu postigli, nauili. On jeste neod-vojivi deo nas. Tako je lepo i pametno do sada zadovolja-vao potrebe naeg INstinkta. Sad je dolo vreme da sebi damo dozvolu da ga stavimo u funkciju svoje INtuicije. Neretko su i kroz istoriju najvea nauna otkria, a si-gurno i najlepa bezvremena umetnika dela, nastajali kad su se ljudi preputali INtuiciji. Onom boanskom i aneoskom u nama.

ta se tano deava kad pozovemo anele u pomo u nekoj odreenoj situaciji? Mi, u stvari, kroz poziv ili molitvu anelima, prepustimo svoj problem vioj sili (Bogu, Unverzumu, Kosmosu, kako god da nazovemo to u to verujemo a to je uzrok i znanje svega to postoji). Preputanjem svoje brige anelima i Bogu, mi odmah oseamo olakanje i to povisi nau vibraciju na nivo gde smo sposobni da vidimo, ujemo ili pomislimo na reenje problema. Istovremeno mi i sebi i Bogu time pokazujemo svoju veru u Njega. Ili u viu silu, kosmiku inteligenciju, Izvor, Univerzum ili kako god da ga nazovemo.

Znam da zvui prejednostavno, pogotovo za nae intelektualne umove koji unapred oekuju i cene samo komplikovanost. Ipak, tako je. Pokuajte. Ako ne verujete jo, moda u poetku neete imati brze rezultate. Probaj-te da rezultate ne oekujete, prepustite se, moda ve sledee nedelje. Dajte sebi vremena i pokuajte ponovo, sa malim stvarima. Verujte i budite budni.

Aneoski svet jeste deo nas, bio on samo u naoj sve-sti, linoj i kolektivnoj. Kao to je i sve to postoji oko nas prvo bilo u neijem umu, pa se kreiranjem, akcijama i realizacijom materijalizovalo u realnosti. Sve to je ovek napravio prvo je bila samo ideja u neijem umu.

Kako nam aneli pomau

Devojka je posle druge smene na poslu ekala grad-ski prevoz kada je poelo nevreme sa kiom i vetrom. Autobusa dugo nije bilo i ona, ve promrzla, seti se da prizove anele u pomo. Samo je na trenutak sklopila oi i pomislila: Aneli, pomozite mi! Koji trenutak kasnije provirila je ispod nastrenice da vidi da li moda autobus ve stie i prvi sledei automobil koji je naiao zaustavio se tik ispred nje. Bile su to komije iz njene zgrade, koji su je povezli do kue. Tako to rade aneli, hvala im.

Na ovom primeru moemo videti aneosku kreativnost.

To je vano da znamo anele prizovemo i zamolimo za pomo za odreeni na problem, situaciju, ali bez su-gestije anelima kako tano da to ree. Bog, Sveti Duh i

aneli uvek vide iru sliku nas i naeg problema. I sami smo ponekad sposobni da je vidimo, ali uglavnom tek sa vremenskom distancom, kad neka situacija proe i kad se emotivno odvojimo od nje.

Opet je moda i ovo najlake objasniti kroz konkretan primer, kao ovaj gore. Da je devojka na stanici traila od anela da poalju autobus, moda se situacija ne bi reila toliko brzo. Ona je ispravno pozvala anele da joj pomo-gnu jer joj je hladno i umorna je. A oni su poslali komije sa automobilom da je odvezu tano ispred zgrade gde ivi da ne bi morala da peai po kii jo desetak minuta od autobuske stanice do svoje kue.

Hou da kaem da pomo anela moemo da oeku-jemo kad im zaista predamo svoj problem u potpunosti, a ne samo deklarativno, dok u stvari oekujemo kako e oni to reiti ili da im dajemo sugestije za reenje. Sve dok oekujemo odreeno reenje, vibriramo na frekven-ciji problema. Tek kada svoj problem zaista prepustimo, onda se pojavljuju reenja. A da bismo to i uradili, nuna je vera u to da neto vie i mudrije od nas moe da nam pomogne i to rei na najbolji mogui nain.

Vera i strpljenje. To je ono to nam je potrebno da bismo zaista doiveli, videli, uli i osetili svu pomo an-ela i ljubav boju. Sva ta ljubav ve jeste u nama sa-mima, samo da joj mi dozvolimo da se ispolji. No i ako ne verujemo, to ne znai da aneli ne postoje. I mnogi nevernici mogu se prisetiti situacija iz ivota u kojima su dobili pomo potpuno neoekivano, zar ne? Naa vera u anele omoguava nam da ih ee doivimo vidimo, ujemo, osetimo. Verovanje nam samo omoguuje da lake dobijemo potvrdu njihove sveprisutnosti.

Kada im se obraamo, vano je, uglavnom vie nama nego njima, da opiemo siutuaciju to bolje umemo. Nekada je, kada smo mnogo uznemireni zbog neega, nama potrebno da to sve izbacimo iz sebe verbalno ili pismeno. Aneli uju nae srce i znaju ta nam je najpo-trebnije da se oseamo bezbedno, zatieno, podrano i voljeno. A nekad je sasvim dovoljno samo rei ili pomi-sliti: Aneli, molim vas pomozite mi!

Ukoliko imate problem sa efom na poslu, poziv u po-mo svakako nije da traite od anela da efa jednostavno sklone. Moda aneli imaju plan da vas sklone na drugo, bolje radno mesto, moda ak i u drugu fi rmu, gde su plate vee i meuljudski odnosi bolji. Dozvolite anelima da smi-sle najbolje reenje za vas. Uvek zamolite da se odreena situacija rei na najbolji mogui nain za sve uesnike.

Uvek je vano da im iskreno predate ceo svoj pro-blem, sa verom da e oni to da ree na najbolji mogui nain i za najvie dobro za sve uesnike u situaciji, narav-no, u skladu sa bojom voljom.

O preputanju je tako lepo govorio otac Tadej. Kada imate neku brigu, sasvim je u redu da se neko vreme bri-nete. Ali ne predugo. A onda svoju brigu predajte Bogu.

| 9 www.leo.rs

10 |

DR ALBERTO VILOLDOAutor knjiga Sanjati odvano i Prosvetljenje

DR ALBERTO VILOLDO

etiri nivoa percepcije

Nauka veruje da univerzum deluje prema sistemu zakonitosti ili pravila pomou kojih moemo da predvi-dimo ta e se dogoditi, pa onda na odgovarajui nain reagujemo na situacije. Fizika ima svoje zakone, mate-matika svoje teoreme, a biologija svoje principe. Tako, na primer, matematika naela nalau da e dva plus dva uvek biti etiri, a zakoni fi zike nas uveravaju da predmeti nikad ne padaju uvis.

Moda je najvanije pravilo u nauci poznato kao za-kon uzroka i posledice, odnosno kauzalnosti. Kada ja-buka padne sa drveta, znamo da e dodirnuti tlo; kada golub ispusti izmet iznad naeg automobila, moemo da budemo sigurni da e pasti na vetrobran, a kad sluajno zaboravimo da smo se s nekim dogovorili da se sastane-mo, znamo da e se ta osoba naljutiti na nas. Oseamo se sigurnim jer smo uvereni da emo, ako se samo potrudi-mo da nauimo sva ta pravila i ivimo u skladu s njima, stei najveu moguu kontrolu nad svojim ivotom, a zbog toga emo se oseati srenim i sigurnim.

Kad se pravila kre kad u naem ivotu dva plus dva ne daju ono to bi trebalo da daju ljutimo se i oseamo se izgubljeno. Ne moemo da pojmimo smrt neke zdra-ve, mlade osobe zato to su nas uili da neemo dugo umreti ako budemo iveli na pravilan nain. Iako shva-tamo da nemamo potpunu kontrolu nad dogaajima, ubeeni smo da dokle god radimo ono to se od nas

oekuje, ne moramo da se bojimo da e nam se desiti neto loe. S obzirom na to da verujemo da je kauzalnost pouzdani prirodni zakon, ivimo prema pravilima i retko pokuavamo da ih prekrimo.

Meutim, za laike je sinhronicitet glavni aktivni zakon ivota. Oni veruju da se dogaaji, uprkos tome to mogu da se odvijaju zbog nekog prethodnog razloga (recimo, ako posadite seme, iz njega izraste ito), deavaju po-djednako esto i zbog koincidencije, srenih sluajnosti i okolnosti. Ako dva prijatelja sluajno nalete jedan na drugog usred guve na aerodromu, bez sumnje postoji neki skriveni razlog zato je trebalo da se sretnu. Dodue, svrha njihovog susreta tek treba da se otkrije jer se nalazi u njihovoj budunosti.

Kako percepcijom menjamo svoj svet

Svi mi elimo da utiemo na svet tako da on posta-ne to bolji. Osvremo se oko sebe i vidimo probleme, kriminal, zagaenje, zlostavljanje dece, a s obzirom da smo drutvo koje je zasnovano na potovanju pravila, verujemo da e nam zakoni i verske zapovesti pomoi da ostvarimo promene. Tako, na primer, Amerikanci biraju u svoj Kongres zakonodavce koji svake godine donose sve vei broj zakona, u nadi da e ta pravila poboljati ivot graana.

Nasuprot tome, stari Grci su bili narod koncepata znali su da ne postoji nita toliko mono kao to je ideja koja se pojavi u pravom trenutku. Budui da su bili ve-

ETIRIUVIDA

U ovoj knjizi izneta su duhovna uenja koja su uvala tajna drutva uvara Zemlje, vraeva i iscelitelja s podruja Amerike. etiri uvida kau da je sve u stvaranju ljudi, kitovi, pa ak i zvezde nainjeno od

svetlosti koja se manifestovala kroz mo namere. uvari Zemlje koristili su ove uvide da bi iscelili bolesti i eliminisali emocionalnu patnju, pa ak i za to da bi doveli do stvaranja novog tela koje stari i isceljuje se na

drugaiji nain.

| 11 www.leo.rs

oma veti u baratanju idejama, uspeli su da smisle de-mokratiju, razviju fi lozofi ju i stvore matematiki sistem. Njihove komije Rimljani bili su, pak, izvrsni zakonodavci, a rimski kodeksi uticali su na veliki broj dananjih zakona na Zapadu. Kad bi se suoili s nekim problemima, grki fi lozofi bi osmislili novi sistem, a Rimljani bi pozvali svoju vojsku da bi nametnuli i sproveli propise.

Laike ive ne sledei ni pravila ni idejne koncepte. Ako poele da promene svoj svet, oni ne donose nove zakone i ne smiljaju nove teorije, ve menjaju svoj nain gleda-nja na problem. Menjajui svoju percepciju, oni uspevaju da preoblikuju problem u priliku. Kao to ete kasnije videti, etiri uvida i njihove prakse pomoi e vam da promenite nain na koji posmatrate svet i omoguie vam da sanjanjem stvorite svoj svet.

etiri nivoa percepcije

uvari Zemlje ue kako da doivljavaju dogaaje tako da vie ne shvataju ivot lino, i oni to ine na percepcij-skom nivou zmije. Na tom nivou stvari se vie ne dogaa-ju vama nego se jednostavno dogaaju. Golub vam ne isprlja automobil da bi vas iznervirao, ve on jednostav-no ispusti izmet i zaprlja staklo na vaim kolima. Kia ne pada na vas da bi vas pokvasila. Kia jednostavno pada.

Kad promenite svoju percepciju dogaaja koje doiv-ljavate, vi menjate i nain na koji te situacije ive duboko u vama. Vi vie niste ni uzrok ni posledica bilo ega i ose-ate ogromno olakanje zato to je svet upravo onakav kakav bi i trebalo da bude, pa mu vi niste potrebni da biste ga popravljali.

Ljudi na Zapadu skloni su tome da povezuju svoju percepciju sa razliitim stanjima svesti koja su nam po-znata. Tako, na primer, mi se nalazimo u jednom obliku svesti kad se budimo ili tonemo u san, u drugom kad sanjarimo, u treem kad nas neko naljuti i tako dalje. U svakom od ovih stanja aktivan je neki drugi deo mozga i zbog toga o njima govorimo kao o stanjima svesti koja predstavljaju proizvod uma. S druge strane, nivoi per-cepcije postoje nezavisno od uma. (Zapravo, drugi nivo percepcije percepcija jaguara o kojem e uskoro biti govora, sadri um i sva njegova stanja svesti.)

Postoje etiri nivoa percepcije kroz koja laike ue-stvuju u svetu. Ti nivoi odgovaraju podrujima mani-festovanja vibracije i svetlosti, i to su: fi ziki svet (telo), podruje misli i ideja (um), podruje mita (dua) i svet duha (energija). Ovi nivoi percepcije povezani su sa etiri energetska tela koja ine ljudsko energetsko polje. Ova tela su poreana jedno unutar drugog poput ruskih ba-buki, pri emu je fi ziko telo ono unutranje, mentalno telo obavija fi ziku ljusku i snabdeva je informacijama, dua obuhvata mentalno i fi ziko telo, a duhovno telo je ono spoljanje, koje informie i organizuje sva ostala tela poput nekog nacrta.

Kad se prebacujemo navie, s jednog nivoa percep-cije na idui nivo, zadravamo sposobnost funkcionisa-

nja na niem podruju, ali imamo mnogo iri pogled na ono to doivljavamo kao svoje iskustvo. To me podsea na jednu staru priu o putniku koji je sreo dva klesara. Upitao je prvog ta to radi i dobio odgovor: Oblikujem kocku iz kamena. Zatim je priao drugom, pa je i njega pitao ta radi, a ovaj mu je uzvratio: Gradim katedralu. Drugim reima, oba ova oveka su obavljala isti posao, ali je jedan od njih bio svestan da ima izbor da bude deo uzvienijeg sna.

Albert Ajntajn je jednom prilikom rekao da se pro-blemi s kojima se u ivotu susreemo ne mogu reavati na nivou na kojem su nastali. Zbog toga nam kao pomo u pronalaenju reenja problema, razreavanju sukoba, isceljivanju bolesti i doivljavanju iskustva celovitosti s celim stvaranjem koristi naa sposobnost da se preba-cujemo s nieg na vii nivo percepcije.

U ovom poglavlju nauiete da postoji duhovno re-enje za svaki problem na koji naiete u fi zikom svetu, u svom umu i u svojoj dui. Nauiete da ne moete da eliminiete oskudicu u svom ivotu tako to ete pronai drugi posao, niti moete oseaj naputenosti ili besa da iscelite tako to ete razumom proniknuti u svoje povre-de iz detinjstva. Ove probleme moete da reite samo na nivou iznad onog na kojem su nastali.

Laike povezuju svaki nivo percepcije sa jednom ivo-tinjom koja predstavlja moi i sposobnosti koje ovek mora da stekne da bi uticao na stvarnost u tom podru-ju. (Svaki nivo ima i svoj sopstveni jezik koji moemo da nauimo teno da govorimo.) Razmotriemo sada de-taljnije svaki od tih nivoa.

1. Telo i fi zika percepcija:

Nivo zmije

Zmija je stvorenje nagona sa izuzetno dobro razvije-nim ulima na koja moe da se osloni da bi otkrila gde se nalazi hrana, a gde neki predator. Na slian nain se i mi ljudi u fi zikom podruju oslanjamo na svoja ula koja nam pruaju sliku nas samih i sveta. Ovo je potpuno ma-terijalni nivo percepcije u kojem je sve opipljivo, vrsto i teko se menja, gde stvarnost sadri 1 procenat duha i 99 procenata materije.

Na nivou percepcije zmije mi moemo da vidimo, do-dirnemo i namiriemo predmet pred sobom, kao to je, na primer hleb, i znamo da je on tu, fi ziki prisutan. Ne zamiljamo stabljike zlatne penice u hlebu, pekarovo meanje brana ni vatru koja ga je pretvorila u hleb tako da mi moemo da ga jedemo vidimo samo predmet kojim emo zadovoljiti svoju glad. Slino tome, ni seks ne vidimo kao in ljubavi, ve kao fi ziku udnju koja e zadovoljiti nau elju.

Na nivou zmije jezik koji koristimo za opisivanje stvar-nosti molekularan je i hemijski. Mogli bismo hleb da opiemo na nauni nain, pa ga nazvati hranljivom ma-terijom napravljenom od penice, kvasca i jo nekoliko sastojaka; materijom koja ima odreeni hemijski sastav.

12 |

Takoe moemo da opiemo hleb kao hranu, pa emo slediti svoj nagon i pojesti hleb ako smo gladni. Sve je onako kako izgleda: hleb je hleb; golub koji isputa izmet je samo to i nita vie.

Kad probleme vidimo samo oima zmije, pokuava-mo da doemo do fi zikih reenja. elimo da prome-nimo posao, zamenimo stari automobil novim, prona-emo novog partnera ili se upustimo u tajnu ljubavnu vezu. Ako osetimo da poinje da nas boli glava, nazo-vemo to migrenom i uzmemo neki lek. Ako vidimo da dete na asu ima ispad, pa skoi sa svog mesta i pone da se rve sa drugim uenikom, nazovemo ga nevaljalim i kaznimo. Ponekad ova reenja deluju, ali esto su pre-vie pojednostavljena.

Na nivou zmije oslanjamo se u potpunosti na svoja nagonska ula i ne razmatramo probleme na dublji nain. Delujemo iz onog podruja mozga koji delimo sa reptilima i dinosaurusima, odnosno svesni smo svog fi zikog tela, ali nam nisu poznata naa mentalna, kreativna i duhovna sop-stva. U tom stanju percipiramo spoljanji oblik, prihvatamo samo ono to je oigledno i ostajemo slepi za svoja osea-nja i oseanja drugih. Ovo stanje moe da bude veoma ko-risno kada delujemo u fi zikom svetu. Uostalom, moramo da plaamo raune, kosimo travnjak i vozimo decu u kolu ne pridajui tim radnjama neku posebnu vanost. Ili kako je Sigmund Frojd jednom divno rekao: Ponekad je cigara samo cigara.

Biti na nivou zmije dakle, koraati oprezno, nogu pred nogu posebno je od pomoi kad treba savladati neku iznenadnu krizu. Na reptilski mozak tada preu-zima vostvo, delujui iz nagona opstanka i mi radimo ono to treba raditi, ne gubei dragocenu energiju na razmiljanje o tome, na analiziranje ili emocionalnu potresenost koju dogaaj izaziva. Svi znamo koliko je teko naii na nekog ko odbija da funkcionie na ovom nivou ak i kad je takvo delovanje vrlo praktino, pa e pre pronalaziti duboko znaenje i u najjednostavnijim situacijama umesto da jednostavno obavi ono to se mora obaviti.

Instinkti zmije su od velike vanosti zato to mogu da nas upozore na opasnost pre nego je svesno uoimo: osetimo neku lou vibraciju u vezi s nekom osobom ili mestom, pa to izbegnemo i ne znajui zbog ega ili osetimo da neto dalje niz put stoji policajac s radarom, pa smanjimo pritisak na pedali za gas.

Veoma je bitno ovladati stanjem zmije zato to mora-mo da budemo efi kasni u fi zikom svetu i vodimo rau-na o poslovima na praktian nain. Ipak, kad dozvolimo svojoj potrebi za preivljavanjem da vlada nama po svaku cenu, nismo uvek ba prijatno drutvo. Poseemo za povr-inskim znacima sigurnosti, kao to su veliki raun u banci i materijalne igrake, preputamo se pohlepi, krtosti i sumnjiavosti. Uvijamo se i grimo, zadajemo udarac pre nego to onaj drugi udari nas; gomilamo oruje i podie-

mo zidove. Zanimljivo je da su arheolozi koji su vrili isko-pavanja neolitskih nalazita otkrili da najranija utvrenja koja su ljudi gradili nisu bila namenjena tome da ih zatite od fi zikih neprijatelja nego od nevidljivih demona koji prodiru ljudska tela, kao i od drugih opasnosti koje su uoavali u stanju zmije.

Naalost, veliki deo oveanstva ve hiljadama godi-na ivi na nivou zmije. Mnogi ljudi koji previe doslovno shvataju Bibliju i Kuran, s njihovim savetima da nevernike treba poubijati, ive na tom nivou. Vano je biti sposo-ban makar malo pomai svoju percepciju, za sopstveno dobro i dobrobit celog sveta, jer zmija je hladnokrvno podruje u kojem vlada pravilo oko za oko, zub za zub.

2. Um i emocionalna percepcija:

Nivo jaguara

U sledeem stanju percepcije nivou jaguara um tumai nau stvarnost. Mi znamo da um moe da dove-de do nastanka psihosomatske bolesti ili da nam vrati zdravlje, da potisnuti bes moe da izazove stvaranje kancera, a da pozitivan stav donosi radost i mir, kako nama, tako i onima oko nas. Svesni smo toga da nae misli utiu na naa iskustva i da nita nije onakvim ka-kvim se ini u fi zikom svetu.

Kada pogledamo veknu hleba, znamo da potie s po-lja penice i od pekara, i razmiljamo o njegovim brojnim mogunostima. Moda emo odluiti da ga pojedemo, stavimo u friider i sauvamo za kasnije ili da ga spaku-jemo i damo nekome ko je siromaan. Moemo da mu dodamo puter i beli luk i ispeemo ga ili da uradimo neto zaista neobino, pa ga, recimo, bacimo na nekog u sobi i zaponemo bitku hranom. Ipak, usadili su nam odreena uverenja u vezi s hlebom i ona utiu na nae odluke o tome ta emo s njim da radimo. Znamo da ne treba bacati hranu, pa brzo odbacujemo svako iskuenje da iz iste zabave zavitlamo hleb na drugi kraj prostorije.

Ukratko, znamo da imamo mogunost izbora, ali isto tako znamo i da nam naa uverenja u vezi s hlebom ogra-niavaju te izbore. Znamo i za simbolika znaenja hleba: znamo da hleb predstavlja ivot, kao u izrazu hleb na nasuni; koristimo izraz doi do svog hleba da bismo oznaili ostvarivanje samostalnosti, kaemo bez mrvice hleba da bismo izrazili nematinu. Hleb predstavlja vie od zadovoljavanja gladi, kao to seksualni in predstavlja vie od zadovoljavanja potrebe on moe da bude i in bliskosti.

Podruje verovanja, ideja i emocija povezuje se sa jaguarom jer ova vrsta percepcije moe odjednom da transformie situacije, navodei nas da ih sagledamo u sasvim novom svetlu. Jaguar je arhetip iznenadne promene. On opazi svoju rtvu, skae na nju i brzo joj oduzima ivot, ali tako pomae da se ne poveava broj drugih ivotinja i da se odri ravnotea u praumi, omo-guavajui da i drugi ivot u ekosistemu napreduje. Na isti nain i jedan jedini uvid moe da nam omogui da se

| 13 www.leo.rs

oslobodimo negativnih oseanja ili nekog starog naina delovanja koji nas spreava da se razvijamo.

Jaguarovi nagoni se razlikuju od nagona zmije koji je usmeren iskljuivo ka preivljavanju i samoouvanju. Jaguari su radoznali i vole da ue; nai maji nagoni vode nas do pravih ljudi i situacija (ili pogrenih, ako nam je taj nagon slab). Percepcija jaguara povezana je s moz-gom sisara, mozgom emocija i dubokih oseanja ljubavi, bliskosti, porodine pripadnosti, brinosti i saoseanja. Ipak, to je i mozak agresije, praznoverja, amajlija, talisma-na, Nostradamusa i Dingis-kana. Jezik nivoa jaguara su izgovorene ili pisane rei koje koristimo da bismo uo-bliili i izrazili ideje, uverenja i oseanja. Na ovom nivou razumemo simbole i znake i moemo da se sloimo s tim da su odreeni glasovi rei koje znae neto odreeno.

Nalazei se na nivou jaguara, prepoznajemo da glad-nom oveku moemo da damo ribu, ali da je korisnije na-uiti ga da peca i predstavlja dugorono reenje. Znamo da izgladnelom detetu moemo da damo pare hleba, ali isto tako znamo da se ne ivi samo od hleba. Izdiemo se iznad bukvalnog injeninog nivoa i u svakoj situaciji vidimo iri raspon mogunosti. Ako imamo migrenu, pi-tamo se: ta bi mogao da bude uzrok toga? ta mi telo time poruuje?

Ba kao to mentalni nivo obuhvata fi ziko, u jaguaru ugraujemo u svoje bie ono to doivljavamo kao isku-stvo u stanju zmije. Stoga smo, ako nas boli glava, svesni bola, ali isto tako razmiljamo o tome da li smo moda pojeli ili popili neto to je moglo da izazove glavobo-lju, kao, na primer, okoladu ili crno vino. Razmiljamo o tome da li je migrena simptom neke druge vrste proble-ma: moda na sebe preuzimamo vie odgovornosti nego to moemo da podnesemo ili se moda brinemo zbog posla ili svae s branim drugom, a nae telo reaguje tako to pokree glavobolju.

Kroz oi jaguara posmatramo ono dete u koli koje je imalo burni ispad, pa se pitamo: Da li zaista ne moe da sedi i dri ruke mirno i ako je tako, zato? Razmiljamo da li je to dete pojelo preveliku koliinu slatkia punih eera, pa ima snanu fi ziku potrebu za kretanjem, da li mu je dosadno ono o emu uiteljica govori i tome slino. U stanju smo da percipiramo mnogo vie o situ-aciji nego to bismo to mogli da uinimo u stanju zmi-je i zbog toga smo sposobni da smislimo mnogo vie reenja. Dete koje ima ispad neemo samo kazniti, ve emo se pobrinuti da pojede neto zdravo za doruak i da dobije priliku da proeta i istri se pre nego to bude moralo da se umiri na svom mestu i usredsredi na ono to uiteljica govori. to se tie migrene, neemo samo ubaciti u usta pilulu protiv bolova nego emo nauiti da kaemo ne svojim dodatnim obavezama ili poeti da izraavamo bes koji potiskujemo. S obzirom na to da imamo mnogo vie mogunosti, moemo da sprovede-mo efi kasne promene i reavamo sloenije probleme.

3. Dua i sveta percepcija:

Nivo kolibrija

Sledee podruje percepcije (koje obuhvata prethod-na dva nivoa) podruje je due. Jezik ovog nivoa podra-zumeva slike, muziku, poeziju i snove to je svet mita, u kojem dua moe da doivi sebe na svetom putovanju i nju simbolizuje kolibri. Iako siuna, ova ptica uspeva da tokom svoje godinje seobe iz Kanade u Brazil preleti na hiljade kilometara. Nikada ne gubi oseaj za pravac niti nagon koji je nepogreivo tera napred, nikada se ne pita da li ima dovoljno hrane ili snage za putovanje. U podruju mitskog mi smo kao i kolibri na velikom pu-tovanju i eznemo jedino za nektarom ivota. Kad ne posmatramo svoje putovanje kao sveto, zaglavljujemo se na nivou uma i njegovog komplikovanog analiziranja sveta. S nivoa kolibrija percipiramo sva svoja iskustva kao deo junakog putovanja.

Percepcijsko stanje kolibrija povezuje se s neokortek-som, najmlaim delom ljudskog mozga. Neokorteks se razvio pre 100.000 godina i on upravlja naom sposob-nou logikog razmiljanja, vizualizacije i kreativnog delovanja. To je mozak Galileja i Betovena, nauke, umet-nosti i mitologije.

Na nivou due, reenja problema koje ne moemo da reimo umom iznenada postaju jasna. Tako su, na primer, pre nekoliko godina u Peruu stanovnici poeli da veruju da je jeftin, zdrav, domai hleb od integralnih itarica koji su jela pokolenja pre njih manje vredan od belog hleba kupljenog u prodavnici, koji je bio izloen velikom broju prerada, kakav su videli da jedu bogatai. Stoga, poeli su da jedu manje zdravog hleba i to se odrazilo na zdravlje stanovnitva.

Peruanski predsednik je mogao da rei ovaj problem na nivou uma i pokua da pomou javnih kampanja ubedi stanovnitvo da je crni hleb dobar ili je mogao da koristi pravna sredstva i donese zakon kojim bi se poveao porez na beli hleb i tako naterao ljude da kupuju onaj jeftiniji. Meutim, on je pristupio toj situaciji s percepcijskog nivoa kolibrija.

Shvatio je da je seoskim iteljima njegove zemlje beli hleb poeo da predstavlja simbol uspeha i prefi njeno-sti, a da crni hleb simbolie siromatvo i neuglednost. Znao je da mora da promeni njihovo uverenje da je beli hleb bolji, pa je snimio televizijski prilog u kojem veera sa svojom porodicom u predsednikoj palati i jede crni hleb. Znao je da e to poslati poruku da je crni hleb hra-na uspenih i bogatih ljudi i to je zaista i delovalo. Peru-anci su ponovo poeli da jedu crni hleb jer je to bio hleb kraljeva, a ne seljaka!

Svaki put kad jedem u nekom peruanskom restoranu, strpam u torbu nekoliko posluenih zemiki jer znam da u imati priliku da nekome pomognem ako mu dam pe-civo koje bi moglo da mu bude jedina hrana tog dana. Kad sam jednom prilikom putovao s jednim starijim lai-

14 |

kom, naao sam se na autobuskoj stanici okruen neko-licinom dece koja su se okupila oko mene, nadajui se da u im dati neto sitnia ili slatkia. Poeo sam iz torbe da vadim zemike i delim ih, ali starac mi je rekao: Ovo nije hleb kakav je ovoj deci potreban. Vrsta hrane koja je mom narodu potrebna je hrana za duu, a ne za stomak. Uzeo mi je pecivo iz ruku i sam ga podelio deci, ali im je za to vreme govorio prie o njihovim precima Inkama.

Kasnije mi je to ovako objasnio: Ove prie su hrana za kojom oni ude. Nisam im dao samo hleb koji e ih veeras zasititi, ve hleb koji e ih hraniti celog ivota. Gledao je na ovaj dogaaj oima kolibrija: za njega su prie bile hrana za duu. Kad me je video kako im dajem zemike, intervenisao je na nivou svetog i ponudio toj deci mitologiju njihovog naroda.

Na nivou due stvari su ono to zaista jesu izraz sve-toga. Kua nije samo krov nad glavom, ve dom. Mu ili ena nisu samo osoba s kojom delite obaveze u doma-instvu i oko podizanja dece nego izabrani partner, sa-putnik na velikom putovanju. U ovom stanju pogledamo hleb i postavljamo sebi pitanje: Da li sam gladan hleba ili hrane koju hleb predstavlja? U stanju smo da shvatimo vanost ina jedenja s drugim ljudima i injenicu da nam stomak nikada ne moe biti do kraja pun dok neki ljudi idu svetom gladni.

Na nivou kolibrija sluamo ispod povrine razgovo-ra i ujemo skrivene poruke. Delujemo u metaforama, pa ako imamo migrenu, pitamo se: Da li ja to silazim s uma? Kakve mi se to misli vrte po glavi? Kakav je to znak? U kineskoj medicini se smatra da neizraeni bes poiva u naoj jetri i stoga ako imamo problema s tim organom, znamo da to moe da bude znak potisnutog besa. Ako nam je funkcija jetre usporena, pitaemo se koji lek moemo da uzmemo, ali i kako da oprostimo i sebi i drugima. Shvatamo da je bolest signalna lampica koja nam govori da se deava neto na ta moramo da obratimo panju, pa neemo ublaavati samo simptom.

Kad gledamo oima kolibrija i vidimo hiperaktivno dete, pitamo se: Kako bi problem ovog deteta mogao da predstavlja pozitivnu mogunost za njega? Svesni smo da e, ako mu damo lek ritalin, ostati da sedi na svom me-stu i koncentrisati se na ono to uiteljica govori, ali da e isto tako ostati bez svoje uroene sposobnosti obavljanja vie zadataka istovremeno. U praumi bi to problemati-no ponaanje deteta ili smanjena sposobnost uenja zapravo predstavljalo preimustvo dete bi bilo u stanju da uje meusobno dozivanje ptica i uborenje vodo-pada, a da istovremeno bude zaokupljeno razgovorom i budno pazi na moguu opasnost. Na nivou kolibrija dete-tovu rasejanost smatramo darom koji je od neprocenjive vrednosti za putovanje njegove due.

Na tom nivou oseamo da smo svi mi na putovanju razvoja i isceljenja, da se polako vraamo ka mestu na kojem smo roeni da bismo iveli, i to u boanskom

blagostanju. Ako doivljavamo iskustvo migrene, zapi-tamo se: Na kakvu vrstu isceljenja me ova glavobolja poziva? Moda bi trebalo da jedemo manje okolade, uzmemo neki lek i prestanemo da se izlaemo stresu. Isto tako, moda bi izleenje glavobolje podrazumevalo neko vee putovanje: moda moramo da prekinemo ne-srenu ljubavnu vezu, moda je vreme da se preselimo iz nekog zabaenog seoskog kraja u kojem ne moemo da pronaemo posao ili doivimo oseaj pripadnosti ne-koj zajednici, ili emo moda morati da otpustimo svoje razoarenje u roditelje i bes koji oseamo prema njima, zajedno sa strahom da postajemo isti kao oni. Glavobolju reavamo popravljanjem due. Zapaamo puteve koji e nas vratiti u zdravlje i kreemo na put isceljenja.

Nivo kolibrija mnogo je zahtevnija sfera od jaguaro-vog u smislu stvaranja promene i zbog toga je vizuali-zacija mnogo monija od pukog izgovaranja afi rmacija. Kad elite da budete sigurni da e vam budunost doneti eljeni rezultat, morate da je vizualizujete samo jednom iz percepcijskog stanja kolibrija. Iz jaguara bi morali da ponavljate verbalne afi rmacije na desetine, moda ak i na stotine puta da biste postigli isti rezultat.

4. Duhovna percepcija:

Nivo orla

Dok orao leti visoko iznad dolina, on pogledom moe da obuhvati drvee, stene, reku, pa ak i uoi zaoblje-nost zemaljske kugle, ali isto tako moe da primeti mia na est stotina metara ispod sebe. Ova sposobnost da istovremeno vidi celokupnu sliku i neki njen sitan deo svojstvena je nivou Duha.

Na nivou orla, stvarnost je 99 procenata svesnosti i 1 procenat materije. Tu ima malo forme i supstance, a jezik je energija. Podruje mozga koje je povezano sa ovim nivoom je prefrontalni korteks, oblast koju neki od naunika koji se bave prouavanjem mozga naziva-ju boja taka. Na nivou orla vie ne postoje situacije u kojima siromah dobija kriku hleba, a bogata mu je daje. Tu postoji samo Duh koji neguje Duh. Vie ne per-cipiramo sebe kao odvojenog od planete ili od drugih ljudi: granice nestaju jer nae individualne due znaju da smo jedno.

Ovo stanje nazivam puf stanjem zato to na ovom nivou percepcije materija nestaje. Kad pogledamo ono hiperaktivno dete, ne vidimo nikakvu bolest ni proble-me: vidimo samo Boga koji doivljava iskustvo sebe kao tog deteta. Kad laiku pitate ko je, odgovorie vam: Ja sam planina, ja sam reka, ja sam orao, ja sam stena. Na nivou jaguara moda e percipirati sebe kao nekog ko se oporavlja od gubitka voljene osobe, ali na nivou orla zna da je Bog koji se preruava kao on/ona i zato se trudi da stalno bude na tim visinama orla.

Kad se suoimo s nekim problemom, to vie bude-mo uspeli da se pribliimo nivou Duha, tim e nam ma-nje energije biti potrebno da stvorimo promenu.

| 15 www.leo.rs

16 |

U svakom od nas nalazi se centar mudrosti ije du-bine i veliine nismo svesni. Meditacije predstavljene u ovoj knjizi osmiljene su tako da nam pomognu da se poveemo sa tim centrom i poboljamo razume- vanje ivota. Kada svojevoljno otvorimo svest novim idejama i novim nainima razmiljanja, nai ivoti se menjaju nabolje. Moj jedini cilj jeste da stalno napre- dujem u razumevanju da sve bolje razumem ivot i nain na koji funkcionie. ta je to to treba da znam, u ta da verujem, ta da kaem i uinim kako bi moj ivot tekao to vie glatko?

Svako od nas poseduje sposobnost povezivanja sa svojim izvorom, u kom lei mir za kojim svi tragamo unutarnje znanje koje nam daje snagu u takozvanim te-kim vremenima. Kada smo u stanju da sagledamo veu sliku ivota, onda vidimo koliko su beznaajni mnogi mali problemi koji nas mue. Tada istinski moemo da razumemo izreku: Ne nervirajte se zbog sitnica; sve su to samo sitnice.

Svaki put kada kaemo ne znam, zatvaramo vrata sopstvenog beskrajnog izvora mudrosti. U nama se na-laze odgovori na sva pitanja koja emo ikada postaviti. Mi znamo prolost, sadanjost i budunost. Postoje ljudi koji su po prirodi nadareni vidovnjaci i ako jedna osoba moe neto da uradi, onda svi to moemo. Svi mi nosimo u sebi potencijal da saznamo neto vie, da vidimo dalje, da razumemo bolje i da sagledamo veu sliku ivota.

Nain na koji poinjemo dan odreuje iskustva koja emo doiveti i nain na koji emo na njih da odrea-gujemo. Dobar nain da koristite ovu knjigu jeste da je otvorite nasumice nakon buenja. Znajte da medi- tacija koju odaberete predstavlja savrenu poruku za taj dan. Lino volim i da okonam dan pozitivnim misli- ma. Na taj nain prizvaete prijatne snove i sledeeg jutra ete se probuditi bistre glave.

Ne zaboravite, u nepreglednoj beskrajnosti ivota, sve je savreno, celovito i potpuno... ba kao i Vi.

-Lujza L. Hej

Znam da sam jedno sa celokupnim ivotom.

Okruen sam i ispunjen beskrajnom mudrou. Zato se u potpunosti oslanjam na podrku univerzuma u svakom pozitivnom smislu. Stvoren sam od strane ivo-ta i ova planeta mi je data kako bih ispunio sve svoje potrebe. Sve to ikada moe da mi zatreba je ve ovde i eka me. Bez obzira na to u ta odaberem da verujem, ta odaberem da mislim ili kaem, univerzum mi uvek odgovara sa da. Ne gubim vreme na nega- tivno raz-miljanje ili negativne teme. Biram da sagle- dam sebe i

Lujza L. Hej

U svakom od nas nalazi se centar mudrosti, daleko dublji i vei nego to smo svesni. Meditacije

predstavljene u ovoj knjizi stvorene su da nas poveu sa tim centrom i da uveaju nae

razumevanje ivota. Kada svojevoljno otvorimo sopstvenu svest za nove ideje i nove naine

razmiljanja, tada nai ivoti poinju da se menjaju na bolje.

| 17 www.leo.rs

ivot na najpozitivniji nain. Zato kaem da prilikama i napretku. Kaem da svemu dobrom. Ja sam osoba koja govori da i ivim u svetu koji kae da. Univerzum mi odgovara sa da i radujem se to je to tako.

Centriran sam u istini i miru

Bez obzira na to gde sam, postoje samo duh, Bog, beskrajno dobro, beskrajna mudrost, beskrajna har- mo-nija i ljubav. Drugaije ne moe biti. Dvojnost ne postoji. Nema problema za koji ne postoji reenje. Nema pitanja za koje ne postoji odgovor. Sada biram da prevaziem problem tako to u potraiti uzvieno reenje kako bih ispravno postupio u bilo kakvom neskladu koji se naizgled moe pojaviti u istinski har- moninom okru-enju mog sveta. Rad sam da uim i razvijam se iz tog prividnog nesklada i konfuzije. Oslobaam se krivice i okreem se sebi u potrazi za istinom. Za sebe i sve osobe u svom ivotu biram: mir, sigurnost, harmoniju, osea-nje duboke ljubavi prema sebi i spremnost na oseanje ljubavi prema drugima. Centriran sam u istini i ivim u radosti.

Isceljujem sebe na svim nivoima

Prihvatam sve delove sebe

Ovo je vreme saoseanja i isceljenja. Okreem se sebi i povezujem se sa onim delom koji zna da isceljuje. To je mogue. Znam da prolazim kroz proces isceljenja. Tokom tog procesa, otkrivam svoje isceliteljske spo- sobnosti sposobnosti koje su snane i mone. Neverovatno sam sposoban. Svojevoljno prelazim na sledei nivo kako bih se istinski iscelio na svim nivoi- ma. Ja sam duh i kao takav imam slobodu da pomognem sebi i svetu.

Kako bih se iscelio i uinio sebe celovitim, najva-nije je da prihvatim sve ono to me ini ovak- vim ka-kav sam. Prihvatam ono vreme kada mi je ilo dobro, a prihvatam i vreme kada mi nije ilo dobro; prihvatam vreme kada sam bio prestravljen i vreme kada sam bio pun ljubavi; vreme kada bih ispao budalast ili luckast, a i vreme kada sam bio mudar i pametan; vreme kada sam bio osramoen, i vreme kada sam bio pobednik. Sve je to deo mene. Veina mojih problema proizilazi iz toga to odbacujem delove sebe to ne volim sebe u potpunosti i bezu- slovno. Ne oseam stid kada sagle-dam svoj ivot. Na prolost gledam kao na deo bogatstva i ari koje ine ivot. Bez toga ne bih bio ovde gde sam danas. Kada prihvatim sve ono to me ini ovakvim, postajem celovit i isceljen.

Doputam da moje celokupno bie vibrira u svetlosti

Gledam duboko u centar svog srca i tu otkrivam onu siunu taku bletavog svetla. To je tako divna boja. To je sam centar moje ljubavi i energije koja isce-ljuje. Posmatram moju taku svetlosti kako poinje da pulsira i raste sve dok mi ne ispuni itavo srce. Zatim joj dozvoljavam da se kree mojim telom od glave sve do vrhova prstiju na nogama i rukama. U potpunosti blistam tom svetlou predivne boje koja predstav-lja moju ljubav i isceljujuu energiju. Kaem sebi: Sa svakim udahom sve sam zdraviji i zdraviji. Oseam kako mi svetlost isti telo od svega to je nezdravo. Doputam svetlosti da isijava iz mene u moje posebno mesto u svetu.

Moj dom jespokojan raj

Moj dom je odraz mene i zato sada donosim odluku da oistim kuu. Raiavam svoje ormare i friider. Iznosim svu odeu koju nisam nosio neko vreme kako bih je prodao, poklonio ili spalio. Oslobaam se onoga to je staro kako bih napravio mesta za novo. Dok to inim, govorim: Na ovaj nain praznim ormare sopstve- nog uma. Isto inim i sa friiderom. Izbacujem svu hranu i ostatke hrane koji stoje u njemu ve neko vreme. Znam da su umovi ljudi koji imaju pretrpane ormare i friidere isto tako pretrpani. Stoga ja od svog doma pra-vim mesto u kome je ugodno iveti.

Moj prihodse konstantno

uveava

Znam da je najbri nain da uveam svoj prihod mentalni napor. Kako bih pomogao sebi da postanem jo uspeniji, mogu da napravim izbor da privuem ili da odbijem novac i druge oblike uspeha od sebe. Stal-no jadikovanje ne donosi uspeh. Ja posedujem kosmiki mentalni bankovni raun, na koji mogu da poloim po-zitivne afi rmacije, a za koje mogu da verujem, ili ne, da ih zasluujem. Moja afi rmacija je: Moj prihod se stal- no uveava. Izobilje me prati u svim oblastima ivota. Uvi-am da sa lakoom privlaim blagostanje.

vim mesto u ko

Znam da je

a s ja a e e u oj

odoooo gov

C

Bez

m

18 |

Posedujem neogranieni potencijal

U beskonanosti ivota u kom se nalazim, radujem se znajui da smo sila koja me je stvorila i ja jedno. Ta sila voli sve svoje kreacije, ukljuujui i mene. Ja sam volje- no dete univerzuma i sve mi je prueno. Ja sam najvi- i oblik ivota na ovoj planeti i posedujem sve to mi je potrebno da bih proiveo sva iskustva koja me eka- ju. Moj um je uvek povezan sa jednim beskonanim umom; stoga su mi dostupni celokupno znanje i mudrost. Radujem se svojoj beskonanosti i znam da preda mnom lei more mogunosti u svim oblastima. Imam puno po-verenje u jednu silu i znam da je u mom svetu sve u redu.

Volim sebeu potpunosti u

sadanjem trenutku

Ljubav je najvei brisa koji postoji. Ljubav brie ak i najdublje otiske jer prodire dublje od svega drugog. Ako je otisak mog detinjstva veoma snaan i ako stal- no govorim Sve to je njihova krivica onda ne mogu da se promenim. Ostajem zarobljen. Zato se esto okreem ogledalu. Gledam svoj odraz u ogledalu i govorim sva-kom delu svog tela i due da ga volim. Ovo radim svakog jutra nakon to se probudim i svake vee- ri pre nego to odem na spavanje. Volim sve u vezi sa ovom divnom duom koja me predstavlja.

Savren samba ovakav kakav sam

Nisam ni previe, ni premalo. Nikome i niemu ne moram da dokazujem ko sam i ta sam. Promenio sam mnogo identiteta i svaki je savreno odgovarao datom trenutku ivota. Zadovoljan sam time ko sam i ta sam u ovom trenutku. Ne udim da budem poput nekog dru-gog, jer to nije nain izraavanja koji biram ovog puta. Sledei put biu drugaiji. Savren sam ovakav kakav sam u ovom trenutku. Zadovoljavaju sam. ivot i ja smo jedno. Nema potrebe da se borim da budem bolji. Sve to je potrebno jeste da volim sebe danas vie nego jue i da se ophodim prema sebi kao prema nekome ko je iskreno voljen. Sa radou uviam koliko sam savren i koliko je ivot savren.

Voljan sam da svakog dananauim neto novo

Kada se setim svojih kolskih dana, pomislim: Ne bi li bilo divno da smo, umesto uenja datuma kada su se odi- grale sve te bitke, moji prijatelji i ja mogli da uimo kako da mislimo, kako da volimo sebe, kako da gradimo dobre odnose, kako da budemo mudri roditelji, kako da postupamo sa novcem i kako da budemo zdravi? Ne mogu da promenim prolost, ali mogu da biram da na-uim sve te stvari i jo mnogo ta... danas. Obogaujem sop- stveni ivot tako uei neto novo svaki dan a za-tim druge uim onome to znam.

Oslobaam se potrebe za ovim stanjem u svom ivotu

Stvaram navike i obrasce zato to mi oni slue na neki nain. Ponekad kanjavam nekoga, a ponekad volim nekoga. Na primer, neverovatno je koliko bolesti sam izazvao zato to sam hteo da kaznim nekog roditelja ili zato to sam ga voleo. Imau dijabetes ba kao i moj tata, zato to ga volim. To se moda ne odigrava uvek na svesnom nivou, ali kada malo bolje sagledam sve, poi- njem da uoavam obrazac. esto dovodim do stvara- nja negativne atmosfere zato to ne znam kako da postu-pam u nekoj oblasti svog ivota. Moram da se zapitam: Za im alim? Na koga sam ljut? ta je to to pokua-vam da izbegnem? Na koji nain e me to spasiti? Ako nisam spreman da se oslobodim neega, nije vano ta inim; to naprosto nee uspeti. Ali, kada postanem spreman da se toga oslobodim, neverovatno je kako je malo potrebno da u tome i uspem.

Moja ljubav je bezgranina

Postoji toliko mnogo ljubavi na ovom svetu i u mom srcu, ali to je neto to ponekad zaboravim. Ponekad pomislim kako nema dovoljno ljubavi, ili da je ima vrlo malo, zato samo uvam ono ljubavi to imam ili plaim se da je oslobodim. Plaim se da je pokaem. Ali onda shvatim, to vie ljubavi pustim da potee iz mog bia, vie e ostati u meni i vie ljubavi u primiti. Ona je be-skrajna i bezvremena. Ljubav je zaista najmonija isce-ljujua sila koja postoji. Bez ljubavi nikako ne bih mogao da preivim. Ljubav isceljuje i zato je dajem i primam bez ogranienja.

u naneiza

U

| 19 www.leo.rs

20 |

SEANJA NA IVOT POSLE SMRTI

Priredio dr Majkl NjutnSluajevi lanova Instituta Njutn

IVOT IZMEU IVOTAPRIE O LINOJ TRANSFORMACIJI

Ljubav kao katalizator promenePol Aurand (Njujork)

Predsednik i glavni trener Instituta Njutn, meunarod-ni instruktor, pisac i nagraivani majstor hipnoterapije

Mnogi ele da dou na hipnoterapiju ivota izmeu ivota da bi saznali da li e ikada pronai svoju srod-nu duu. Ovo je pria o jednoj mladoj eni koja je srela svoju srodnu duu. Ipak, ovog puta, umesto da budu zajedno, on je doao u njen ivot kao katalizator pro-mene. Tokom seanse smo otkrili da je to zapravo bio njegov drugi pokuaj da je probudi i pomogne joj da naui lekcije due sa kojima se mui u ve vie ivota.

Saa je tridesetdvogodinjakinja roena u severnoj Evropi. Bila je dvanaest godina u vezi sa Markom, prvim i jedinim mukarcem u svom ivotu, i planirali su venanje kao iz bajke. Dve nedelje pre venanja pojavila se Saina srodna dua Raul i ceo njen svet se uzdrmao. Naavi se u dilemi, Saa je ipak ispunila svoj plan o venanju i udala se za Marka. Uprkos tome ta je odrala re koju je dala Marku, oseala se rastrzano i shvatila je da ga gura

od sebe. Nikada nije uspela da bude zaista bliska s njim. Posle nekoliko meseci napustila je Marka i otila da ivi i radi u Portugalu.

Bili su razdvojeni skoro est meseci. Tokom tog perioda Saa se ponovo srela sa Raulom. Jedno krae vreme bili su ljubavnici, a tada je Raul otiao. Saa je bila slomljena.

Na seansu je dola sa uasnim oseajem grie savesti i zbunjena. Pitala se da li bi trebalo da bude sa svojom srod-nom duom Raulom ili bi trebalo da ostane u braku i vrati se svom suprugu Marku. Traila je savet od svojih vodia i odgovor na pitanje kuda treba da krene njena dua.

Tokom LBL seanse obino vratimo klijenta u njegov poslednji proli ivot. Ipak, ponekad, kad postoji neki vaan raniji ivot, klijent e otii u taj ivot umesto u po-slednji. To se desilo i u ovom sluaju.

Poetni prizor u Sainom prolom ivotu bio je staroe-gipatski hram. Ona je svetenica po imenu arun, koja se bavi duhovnim uenjem.

Na razgovor o tom ivotu odvijao se na sledei nain:

SAA: Uim o duhovnosti, ali uvebavam i manipuli-sanje ljudima koji ne rade u hramu. Mogu da utiem na njih duhovno i energetski.

SEANJA NA IVOT POSLE SMRTI

U ovoj knjizi, dr Majkl Njutn predstavlja nam niz sluajeva iz klinike prakse koji

pokazuju efekte njegove tehnike hipnotike duhovne regresije na ivot ljudi koji su joj bili

podvrgnuti i trajne i snane promene koje im je to iskustvo donelo.

Dr Majkl Njutn

| 21 www.leo.rs

POL: Pomozite mi da shvatim kako vi to manipuliete njima.

S: Manipuliem tako to me sluaju odnosno veruju u ono u ta ja elim da veruju. inim to stvarajui i aljui slike. Stvorim mentalnu sliku onoga to elim da uine i aljem je. Oni je vide i oseaju. To je jako mono! Lako utiem na njih.

P: Krenite dalje u tom ivotu duhovnog uenja i ma-nipulacije. ta se zatim deava?

S: Ubijena sam. Da, ubijena.P: Kako se to dogaa?S: Tu su neprijateljski osvajai. Oni ulaze u hram i ubi-

jaju sve. Ubijaju i mene.

P: ta vam se deava? Gde ste sada u odnosu na svoje telo?

S: Napolju sam vrlo brzo. Samo gledam. Gledam kako drugi ljudi ulaze u hram, ali nisam tuna. Spokojna sam. Prihvatam svoje stanje.

P: Gde sada idete i ta radite?S: Kreem se uvis i osvrem prema tom prizoru. Vidim

svetlost, gore levo. Idem ka njoj. Kreem se ka njoj bez ikakvog napora. Veoma je mirno.

P: ta se deava onda kad stignete do svetlosti?S (iznenaeno): Nisam previe religiozna, ali vidim sli-

ku jedne svete osobe rairenih ruku koja me doekuje. Znam da je to simbol ljubavi i blaenstva. Sada vidim da je to moj vodi. Oseam se bezbedno. To je moj vodi Araton. Kae mi da je sve u redu. Ide mi dobro. Prihvata me, podrava me i voli me. Upravo se stopio sa mnom. Mi smo jedno. To je tako neverovatno! Oseam njegove vibracije. On je vrlo mudar i veseo, i tako svetao i ist.

P: Zato se va vodi tako stapa sa vama?S: Da bih kasnije mogla da prepoznam njegove vi-

bracije. Kad mi bude bila potrebna njegova pomo i dok meditiram, znau da je sa mnom. Osetiu njegov mir i radost.

P: Gde vas on sada vodi?S: Nalazimo se u predivnoj bati sa ruama i sedimo

na jednoj klupici. Tu su peake staze. Na kraju staze na-lazi se jedna zgrada. Bela je. Dok je gledam, shvatam da tamo mogu da odem i da postavljam pitanja, ali plaim se da to uinim.

P: A kako Araton reaguje na va strah od postavljanja pitanja?

S: Kae da ne moram da postavljam pitanja ako mi to sada nije prijatno. Kae da to mogu da uinim i kasni-je. Malo emo se baviti isceljivanjem. Treba da poem s njim. Neobino je. Znam da on zrai ljubav, ali ne mogu to da osetim. Kae da to moemo da popravimo. Sada sam u prostoriji za isceljivanje. Kao da neka maina odoz-go stvara raznobojne zrake svetlosti. (Saa drhti na stoli-

ci.) Oseam da vibriram. Ne moram nita da radim. Sve se odvija samo od sebe. Oseam se veoma spokojno. Blaga, ali prodorna ruiasta svetlost isti moje telo iznutra. (1)

P: ta se to isti iz vas?S: Jo postoji neki strah koji zadravam u svom (ete-

rinom) abdomenu, koji je potrebno da se oisti, a koji je povezan sa ljubavlju. Zato teko oseam Aratonovu ljubav.

P: Odakle dolazi taj strah u vezi s ljubavlju?S: Iz mnogih ivota.

Isceljivanje i vibracije traju izvesno vreme, a onda Saa kae da je gotovo.

P: Posle tog ienja, kako biste izgledali kad biste se pogledali u velikom ogledalu?

S: isto. Plave sam boje sa blagim ruiastim nijan-sama.

P: Znamo da je ime vaeg vodia Araton, ali koje je vae besmrtno duhovno ime?

S (duga pauza): ujem neto kao Kija, ali nisam si-gurna.

P: Moda biste mogli da pitate svog vodia?S: On kae da je to ime iz prolog ivota. Moje be-

smrtno duhovno ime zvui kao Kaijapeja.

P: Sada kad je isceljivanje zavreno, gde vas va vodi odvodi?

S: Nalazim se u grupi bia... ima nas pet. Nalazimo se u prostoriji krunog oblika. Oseam se tako sigurno! Araton je sa mnom. Stoji pored mene, malo pozadi. Na poetku, svi se pojavljuju u istoj smeoj boji, ali sada je onaj u sredini bele boje, a jedan od ostalih je crvenkast.

P: ta se dalje deava?S: Samo ekam. Sada mi iskazuju dobrodolicu. ele

da mi pomognu da proivim ivot u celosti.

Moja klijentkinja sada komunicira sa tom grupom bia, odnosno sa lanovima svog Vea, koji se esto nazivaju Starci ili Mudraci. Sledi duga pauza, dok Saa sabira svoje misli i vizualizuje lanove Vea koji se spremaju da rade s njom.

P: ta vam govore?S: Sa desne strane prostorije nalazi se neto nalik

na zid. To je neki ekran. Vidim tri prizora. U jednom od njih se poraam, a neko stoji pored mene, neki ovek kojeg ne prepoznajem. Ne elim to da gledam.

P: Zato oklevate?S: ovek u prizoru u kojem se poraam nije moj su-

prug, a nije ni Raul. To mi se ne dopada. elim da to bude

22 |

Raul. Prikazuju mi tri scene. Prva je s ovekom kojeg ne prepoznajem. U toj sceni raam dete. U sredini je scena u kojoj sam sa Raulom i ona je vrlo svetla, iako nije ni najverovatnija ni najbolja za mene. Nekako znam da je to istina, ali ne shvatam zato je svetlija od druga dva iz-bora. Plaim se. (2) U sceni sa desne strane sam sa svojim suprugom Markom. Oh, shvatam. Pokazuju mi da imam izbor! Mogu da izaberem da budem sa svojim suprugom ili sa nekim drugim mukarcem. ak mogu da izaberem i da budem sa Raulom. To je neobino. Imam tri izbora.

P: Da li elite da ih pitate koji bi od tih izbora bio naj-bolji za vau duu?

S (duga pauza): Pitala sam ih, ali ne ele da mi odgo-vore. Kau da to moram sama da odluim, bez njihovog uticaja.

Ovde Vee pokazuje Kaijapeji, koja je u svom prolom ivotu kao arun uticala na mnoge ljude i manipulisala nji-ma, koliko je u ivotu vano imati slobodu izbora. Kao to se to esto deava, poduavaju je tako to joj govore o tome, ali i daju iskustvo izbora na koji ak ni oni ne ele da utiu.

P (postavljam jedno od pitanja koje mi je Saa posta-vila pre poetka seanse): Moda biste eleli da ih upitate zato je Raul uao u va ivot na onakav nain.

S: Da bi mi pokazao kako da se opustim i osetim ra-dost. Doao je da bi me otvorio da bi mi pomogao da se otvorim prema drugima. Moj najblii prijatelj je bio Mark. Uvek smo bili zajedno i nismo imali drugih prija-telja. Bili smo u nekakvoj ljusci ili auri, zatvoreni i izdvo-jeni od drugih, u svom malom svetu. Raul je uao u moj ivot da bi me probudio i razbio tu ljusku. Doao je kao katalizator promene! Doao je da bi me nauio kako da volim. Zato sada imam mnogo prijatelja i zahvaljujui poslu putujem svetom. To me i dovelo ovde. (3)

P (postavljam jo jedno od pitanja koje je Saa posta-vila pre seanse): Da li elite da im kaete koliki ste veliki oseaj krivice imali zbog odnosa sa Raulom?

S: Kau da je to u redu. Oseaj krivice e biti ispran. Ve jeste. Kau da ne postoji razlog zbog kojeg bi trebalo da se oseam krivom. Kau da su morali da me tako pro-drmaju da bih donela neke odluke i nainila promene u svom nainu ivota.

P (postavljam jo jedno od Sainih pitanja): Da li vas savetuju da se vratite svom suprugu?

S: Ne. Ne savetuju me da se vratim. Kau da je to moj izbor. Imam slobodu izbora.

P: Moda biste eleli da ih pitate ta je najbolje za razvoj vae due.

S: Vrlo je neobino. Sada se oseam tuno i uplae-no. (Posle pauze, Saa nastavlja.) Prihvatanje i stvari i do-putanje stvarima da se dese. Treba da prihvatim ivot. Stvarima treba dozvoliti da se dese i ne kontrolisati ih.

Ne treba manipulisati stvarima i ljudima, ve samo po-smatrati... gledati ta se deava. To je povezano sa mojim ivotom svetenice i manipulisanjem. To je zastrauju-e. Ne znam da li u moi da budem sa Raulom. Znam da elim da budem s njim, ali i on ima slobodnu volju! Ne znam da li on eli da bude sa mnom. Na ekranu mi pokazuju kakav bih ivot imala sa Raulom. Bilo bi lepo. Duhovno i spokojno. Vidim dvoje dece. Nisam sigurna koja je to zemlja. Taj ivot je veoma miran i srean, ali i on ga mora da ga poeli.

P: Da li moete da ih pitate kolika je verovatnoa da se to desi u ovom ivotu?

S: Kau da je verovatnoa samo 20 do 30 posto. Dva-deset posto. Plaim se da se to nee desiti. Problem je u tome to ja to elim, a on ne. I on ima slobodnu volju, a ja ne smem da manipuliem njime. I on to mora da poeli. Oh, tako je teko!

Takve lekcije due esto su teke i Kaijapeja se ovde zaista mui. Toliko eli da bude po njenom da joj je skoro nemogue da sagleda razliite mogunosti za svoj ivot, a kamoli da shvati dublje lekcije za duu koje joj prikazuje njeno Vee. Neke tendencije koje nosimo u dui ponekad moramo da reavamo tokom vie ivota, a izgleda da je ovo kljuan ivot za Kaijapeju.

S: Ponovo mi govore o izborima. Da postoji sloboda izbora. To ukljuuje i izbore drugih ljudi. To mi se ne svi-a. Ne znam zato. Ne elim da se to dogodi. Stvarno se plaim.

P: ta ele da vam kau pokazujui vam te izbore?Duga pauza. I dalje se bori sa onim to joj pokazuju.

S: Svi ti ivoti (u sadanjoj simulaciji vremena) susreu se na kraju u istoj taki, ali kreu se razliitim putevima.

P (postavljam jo jedno pitanje koje sam uputio Sai pre seanse): Da li elite da ih pitate da li je neki od te trojice mukarca koje vam prikazuju vaa srodna dua?

S: (pauza) Ne znam. Plaim se da to vidim.

Kaijapeja se toliko mui da prihvati ono emu je podu-ava njeno Vee da se njen vodi Araton uskoro ubacuje. On predlae da za sada napustimo sastanak Vea i uverava Kaijapeju da moe da se vrati kad god to poeli. Araton je odmah odvodi u njenu grupu dua. (4)

S: Ve smo tu! Vidim svoju mamu, Raula i druge. Vidim osmoro ljudi, koji stoje podeljeni u dve grupe, etvoro na levoj strani, etvoro na desnoj. Moja mama se nalazi u sredini grupe na levoj strani. U grupi na desnoj strani stoje Raul, Mark i Endi (novi bliski prijatelj).

P: Ko prvi ide ka vama?

| 23 www.leo.rs

S: Mama dolazi, pozdravlja me i povlai se. Zatim dolazi Raul. ali se sa mnom. Zadirkuje me. Ne znam o emu pria, ali vrlo je zabavan i veseo. Nije toliko veseo u stvarnom ivotu. esto je vrlo distanciran, pa ak i hla-dan, ali ovde je vrlo topao i zabavan. (5) Kae mi: Opusti se. Nemoj da sili sebe. Sledi svoje srce. Dozvoli sebi da prati vostvo. Toliko se plaim. Kaem mu da elim da budem s njim. Oseam bol. Moda. Moda, mala, ali se on. Toliko sam ljuta.

P: Pitajte ga zato je sada uao u va ivot.S: To mi je bila poslednja prilika da promenim svoj

ivot... trebalo je da me otvori i da mi pokae da po-stoje brojne druge mogunosti. Bila sam zatvorena, a on me je otvorio. Pokuao je to i pre da uini, u dru-gom ivotu. Bila sam veoma rezervisana i nisam mogla da se otvorim. Nisam ostala s njim. To je bilo veoma bolno za njega. To je razlog zbog kojeg nije spreman da ovog puta bude sa mnom. Plai se da u ga ostaviti i da e ponovo biti sam. Kae da to vie ne bi mogao da podnese.

P: ta ste se vas dvoje dogovorili za ovaj ivot?S: Ponekad smo zajedno, a ponekad nismo. U ovom

ivotu vai isto povremeno smo zajedno, a povremeno nismo. Postojae periodi u kojem neemo biti zajedno, a moda emo u nekom trenutku ponovo biti zajedno, ali on proverava i druge mogunosti. Moram da sae-kam da on odlui. Ne mogu to da kontroliem. On mora da izabere. Kaem mu da ga volim. (Plae, duga pauza.) Grlimo se.

Sada istupa Mark. I Mark i Raul se nalaze u mojoj grupi dua. Mark je srean ta sam tu, ali je tuan zato to smo se razdvojili. I ja sam tuna zbog toga. Kaem mu da mi je ao to sam ga povredila. Kaem mu da ga volim.

P: Kakav dogovor imate s njim?S: Da budemo zajedno. Da volimo i podravamo

jedno drugo. Da nauimo jedno od drugog najvie to moemo. Da budemo prijatelji. Grlimo se. Zbunjena sam. Ponovo oseam tugu i strah. Moja mama i moj prijatelj Endi su tu, stoje i gledaju me. Oseam njihovu ljubav i podrku. elim da krenem dalje, ali u grupi na desnoj strani je onaj mladi koji je bio jedna od tri mogunosti koje mi je pokazalo Vee. Ipak, ne elim da razgovaram s njim. Nalazi se blizu mene, ali jedva da ga vidim. Toliko se plaim da on nije dobar za mene. Moj vodi Araton kae mi da on moe da mi prui podrku i pita me da li elim da priam. Govori mi da e mi biti dobro ma s kim da budem. Moj ivot e biti ispunjen. Teko mi je da ovo sluam, ali Araton mi govori da moram da radim na prihvatanju. Kae da imam slobodnu volju i da postoje razliite mogunosti, ali nisam sigurna ta bi trebalo da izaberem. Ne razumem to. Kae mi da zbog toga moram da ponovo izaem pred Vee. (Pauza.) Sada smo ovde. Pitaju me ta elim da znam.

Posle prvog sastanka s Veem i intervencije grupe dua, Kaijapeja je sada mnogo spremnija na to da uje dublju poruku koju Vee eli da joj uputi.

S: Sutina svega je prihvatanje. Deava se ono to je najbolje za mene. I dalje ne razumem. Da li bi trebalo da prihvatim ono to se dogaa ili bi trebalo da sama stvorim svoj ivot? Ne razumem. Da li bi trebalo da ja biram ili da dozvolim drugima da sami donesu svoj iz-bor? Ponekad je mogue doneti izbor, a ponekad treba dopustiti da ga drugi donesu. U ovoj situaciji ja mogu da biram. Mogu da ostavim Marka. Mogu da izaberem da budem sa Raulom, ali ne znam kako da to ostvarim ako on to ne eli. Bez obzira na sve, moram da potujem tue izbore i ne smem da manipuliem njima da bih dobila ono to elim.

P (postavljam jo jedno od Sainih pitanja od pre se-anse): ta je potrebno da uinite u ovom trenutku svog ivota?

S: Da meditiram i da se smirim. Da aljem ljubav. Da prihvatim njegovu (Raulovu) slobodnu volju. Pitam la-nove Vea da li mogu da mi prikau neke slike iz naeg budueg zajednikog ivota, da bih videla mogunosti i otvorila se prema njima, ali da pritom budem emocio-nalno odvojena i da ne projektujem svoje elje na druge da bih uticala na njih.

Kau da sam sklona tvrdoglavosti i da moram da se potrudim da nastavim dalje i da se ne blokiram. Treba-lo bi da nastavim sa svojim ivotom i da sluam svoju intuiciju. Kau da ve znam ta je to to moram da ui-nim. Niko drugi mi to nee rei. Moram da dam slobodu izbora drugima i ne smem da njima manipuliem. Kau mi da mogu da postavljam pitanja ako ih imam. Mogu da imam sve to poelim. Veoma sam kreativna. Trebalo bi da potujem slobodnu volju drugih. Postoji ravnotea izmeu stvaranja i manipulisanja. Trebalo bi da stvaram s ljubavlju i prihvatanjem. Ubrzo u dobiti odgovore na to gde bi trebalo da ivim i ta da radim. Pokazuju mi da mogu da se, ako elim, preselim iz Portugala u neku dru-gu zemlju neko hladnije mesto u Evropi. Biu dobro. Imau dobar posao i decu.

Ono to je zanimljivo je da me je est meseci po-sle ove seanse, dok sam radio zapis s magnetofonske trake za ovo poglavlje, Saa kontaktirala i saoptila mi divne novosti o razvoju situacije: ona i njen suprug Mark ponovo su zajedno i ona se vraa u severnu Evro-pu.

Saa mi je rekla:

Oslobodila sam Raula. Prihvatila sam tu lekciju i pre-stala da pokuavam da kontroliem deavanja. Dogodile su mi se udesne stvari. Najzad shvatam ta su mi govo-rili. Uim kako da se prepustim ivotu.

24 |

| 25 www.leo.rs

Greg Brejden

POTRAITE NAwww.leo.rs

26 |

NEMOJTE UMRETI DOK

JE MUZIKA JO UVEK

u vama

SERENA D. DAJERI bestseler autor Njujork tajmsa

DR VEJN V. DAJER

Moje odrastanje s produhovljenim roditeljima

SERENA D. DAJERDR VEJN V. DAJER

NEMOJTE UMRETI DOK JE MUZIKA JO UVEK U VAMA

Nema veeg poklona koji moe dati ili dobiti nego da potuje svoj poziv. To je razlog zbog kog si roen i

nain na koji postaje istinski iv.

Opra Vinfri

Vaspitana sam sa idejom da svako od nas ima sop-stvenu muziku da ivimo u savrenom univerzumu gde je sve povezano i gde svako od nas ima svoju svr-hu. Svaka dua nauie lekcije i prenosie ih drugima; zbog toga dolazimo na ovu planetu. Nikada nisam sumnjala da sam se pojavila ovde s misijom, ali sama ta misija nije mi uvek bila ba jasna.

Nemojte umreti dok je muzika jo uvek u vama veoma je duboka reenica koju sam mnogo puta ula kao dete. Znala sam da smo se svi rodili u ovom ivotu sa svrhom, s neim jedinstvenim to nas doziva i to nam uzbuuje duu. Zbog toga me je uasavala pomisao da bih mogla umreti, a da nikada ne izrazim muziku koju sam ovde dola da sviram. I dalje me uasava! esto sam se pitala koja je moja svrha zbog ega sam ovde?

Dok sam bila dete, roditelji su me uili da ne idem za gomilom. Trudi se da te ne optereuje ono to ti drugi govore da treba da radi, priali bi mi. Samo prati svoje srce, Serena.

Kasnije, kad sam bila tinejder, govorili su: Kada pra-ti krdo, mora ugaziti u balegu. Izbegavaj krdo. Misli svojom glavom. Radi ono to osea da je ispravno za tebe.

Stalno sam sluala takve prie, ali nije bilo ba lako prihvatiti takav savet. esto se ono to sam elela i ono to je ispravno nije podudaralo. Htela sam da pro-bam drogu, da pijem alkohol s prijateljima, da idem na urke i laem roditelje o tome. Znala sam da sve to nije ispravno, ali takoe sam znala da je to ono to elim. esto bih pravdala svoje ponaanje tako to sam govorila sebi da je to ispravno zato to imam elju da to inim prosto sledim svoje srce. Ali znate ta? Radila sam sve to i uila iz toga, a sada vie ni ne pomiljam na to. Momenti kada nisam birala ono to je najbolje esto su bili momenti velike borbe koja je dovela do ogromnog linog razvoja. Trudim se da ne osuujem svoju prolost jer ipak bez nje ne bih bila ono to sam sada!

NEMOJTE UMRETI DOK JE MUZIKA JO UVEK U VAMA

U ovoj knjizi, Serena izlae kako izgleda odrastanje s produhovljenim roditeljima. Obazire se

na svih deset oevih tajni, delei s nama i sopstvena iskustva, i detaljno opisuje kako su one

uticale na njen pristup raznim ivotnim situacijama. Ona deli svoje prie, borbe i trijumfe, a

Vejn potom iznosi svoju perspektivu. Ova jedinstvena saradnja izmeu oca i erke istopie

srca svih roditelja... i nadahnue sve koji se trude da pronau muziku u sebi.

| 27 www.leo.rs

Znam da to nemojte umreti dok je muzika jo uvek u vama nema veze sa onim to inite sa svojim ivotom. Tie se naina na koji vodite svoj ivot. Vaspitavati decu da pleu u ritmu sopstvenog bubnja znai da ih vaspitate da prvo sluaju, a onda da slede sopstveni zov. To znai podsticati ih da slede svoje srce da sluaju svoju intu-iciju i nita drugo. Isto tako znai hrabriti ih da se kreu napred, umesto da ih drite zaglavljene na nekoj odluci koju su doneli u prolosti.

Kada ste ono to jeste, vi moete da uivate u sva-kom koraku svog putovanja i nikada neete morati da se menjate zbog nekog drugog. Kako vie starim, shvatam da je sutina ivota u putovanju. I dok me je to nekada nerviralo, sada me oduevljava!

Oni su nam pokazali pravi put

Mislim da su moji roditelji znali da je najbolji nain da saopte svojoj deci da treba da budu ono to jesu tako to e im sami u tome biti uzor; i ba to su i bili. Na pri-mer, otac se nikada nije oblaio kao drugi oevi. Ljudi su mu potom slali majice sa svakakvim sloganima i nosio je te majice svakog dana mog detinjstva. Seam se da sam molila roditelje da me upiu na kotiljon (francuski sveani ples) za decu, i kada je dolo vreme za ples oca i erke, svi oevi doli su u odelima. Moj tata obukao je kaki pantalone, sandale i majicu na kojoj je pisalo IMAGINE ALL THE PEOPLE LIVING LIFE IN PEACE.1 Nije on pokuavao da bude nekakav buntovnik, jednostavno nije imao odelo!

Mama i tata takoe su sledili svoj put po pitanju sop-stvenog odnosa. Nisu se venali dok mama nije zatrud-nela sa mnom a ja sam im esto od osmoro dece! Pitala sam majku zato su se tada venali, a ona mi je rekla zato to su tada oboje osetili elju da to urade. (Lino, mislim da je to bio nain na koji ih je Bog pripremio za dete koje je bilo na putu za mene. Da nisu bili venani pre nego to sam se rodila, sigurno bi jedno od njih posle toga pobeglo glavom bez obzira!)

Jedno od ranih seanja koje imam o plesu na sop-stveni ritam dogodilo se kada sam bila veoma mlada, bila sam prvi ili drugi razred. Na veronauci smo uili da e u raj otii samo oni koji su krteni i veruju u Isusa kao svog spasitelja. Podigla sam ruku i pitala: Ali ta ako ive negde veoma daleko gde niko ne zna za Isusa? Kako bi to mogla da bude njihova krivica? Zato ih Bog ne bi primio u raj ako nije njihova krivica?

Uiteljica mi je dala neki umurasti odgovor koji nije ublaio moju rastuu zabrinutost za te due koje nee otii u raj. Nastavila sam da insistiram da bi Bog sigurno dozvolio detetu koje nikada nije upoznalo hriane niti ulo za Isusa da ue u raj. Delovalo mi je logino da neko tako mlad ne moe biti kriv to ne po-seduje znanje o Isusu. Kada mi je uiteljica strogo od-govorila da mora da bude krten i da prihvati Isusa 1 Stih iz pesme Give Peace a Chance Dona Lenona. (Prim.

prev.)

kao svog spasitelja da bi otiao u raj, seam se da mi je bilo ao nje to misli da je boja ljubav bezoseajna i, jo gore, netolerantna.

Nekoliko godina kasnije, dogodilo se neto slino. U estom razredu uili smo o savremenim zbivanjima, i tema nedelje bila je emigracija. Na moje iznenaenje, veina mojih drugova iz razreda smatrala je da ljude koji nisu roeni u Americi treba poslati nazad u njihove ze-mlje. Seam se da sam rekla neto ovako: Ali ta ako su ti ljudi dovedeni ovamo kada su bili bebe i ako je Ameri-ka sve to znaju? ta ako vredno rade i doprinose naem drutvu? Zar ne bi trebalo da imaju ansu da ostanu? Nismo li svi mi u ovoj zemlji deca emigranata? Ila sam u hriansku kolu i bila sam duboko potresena to su moji drugovi iz odeljenja toliko bezoseajni. Toliko sam se uzrujala da sam se i rasplakala pred celim odeljenjem. Iako bi bilo lake sedeti bez rei i pratiti krdo, jednostav-no nisam mogla da outim.

Kada sam dola kui i ispriala roditeljima o ovom uznemirujuem iskustvu, rekli su mi da se ponose mno-me. estitali su mi to sam radoznala i to nisam uzmakla kada mi je nastavnica dala odgovor koji za mene nije bio prihvatljiv.

Tipina roditeljska uputstva: Budi kao svi ostali, Trudi se da bude normalna i Pokuaj da se uklopi nikada se nisu mogla uti u mom domu. Nasuprot ostali-ma, mama i tata bili su udaci koji su uvek govorili mojoj brai, sestrama i meni da je uklapanje nepotrebno i da neka pravila treba kriti.

Roditelji su me nauili da verujem svojim eljama, da sluam svoje srce i da idem za onim to znam da je do-bro za mene. Podsticali su me da napustim sve religijske stavove koji mi ne zvue dobro i da se okanim svih vero-vanja o drutvu koja mi ne odgovaraju. Oigledno su se slagali sa Albertom Ajntajnom koji je, navodno, jednom rekao da je zdrav razum zbirka predrasuda steenih do osamnaeste godine. Smatrali su da je nekada bolje ne koristiti se zdravim razumom ve intuicijom.

Kad god smo se moji braa, sestre i ja svaali, tata bi ponovio indijansku izreku: Nijedno drvo nema grane koje se sukobljavaju meu sobom. Govorio bi da smo svi mi grane na drvetu oveanstva, tako da je svaanje besmisleno. Nekada sam mislila da je lud, ali danas mi to ima smisla. Uviam da se ta izreka moe primeniti i na nae odnose sa samima sobom.

Kada krijemo ono to zapravo jesmo da bismo se uklopili ili pripadali grupi, mi guimo sopstvene due. Moe nam promai na pravi poziv dok se trudimo da usreimo druge. Ako ne volimo svoja tela, to je zato to ne razumemo da je telo samo posuda koja sadri duu. Ekhart Tol kae: Ti si univerzum koji se nakratko ispolja-va kao ljudsko bie. Kad vodimo unutranju borbu gde mrzimo svoje telo ili odbacujemo ono to zaista jesmo, to ima isti uticaj kao kada bi se dve grane jednog drve-

28 |

ta borile meu sobom. Ne moemo doiveti mir ako u unutranjem dijalogu uvek vodimo rat sa samim sobom. Vremenom sam nauila da um koji je u sukobu sa samim sobom to je, zapravo, um koji odbacuje svoj istinski poziv, svoju prirodu i telo ne moe iskusiti veno bla-enstvo.

Ako vam unutranji dijalog neprekidno pria ta vam je pogreno u ivotu, predlaem da sluate taj glasi bez vezivanja za ono to on govori. to se mene tie, mogu da utihnem svoj unutranji dijalog meditiranjem. Drugi-ma prija tranje, sluanje omiljene muzike ili joga. Radite ta god vam odgovara!

Mo intuicije

Dok sam odrastala, roditelji nekih mojih prijatelja bri-nuli su o ocenama koje im deca dobijaju, o tome koji e fakultet upisati, kakve e poslove dobiti. Moji roditelji uopte nisu bili takvi. esto sam se pitala kako bih se oseala kad bi mi majka i otac rekli gde da idem u kolu i kakvu karijeru treba da imam. Da li bi mi se to dopalo? Da li bi mi to bio preveliki pritisak? Ili bi mi, zapravo, olak-alo odluivanje?

itava ta ideja bila mi je potpuno strana. Tata je uvek govorio brai, sestrama i meni da je naa darma (re iz sanskrita koja u sutini znai strast ili ivotni poziv) samo naa. O naoj budunosti niko drugi ne sme da odluuje, ukljuujui i njega!

Ipak, dok sam odrastala, ponekad sam elela da mi roditelji prosto kau ta treba da radim. Htela sam da sednu sa mnom i preu kroz spisak razloga za i pro-tiv usmeravajui me ka pravoj odluci. elela sam da se razbesne na mene to sam odustala od neeg to sam zapoela da me primoraju da istrajem ili da me pritisnu da se vie potrudim. Ponekad mi je krenje sopstvenog puta delovalo tee nego da mi se kae ta treba da ra-dim. inilo se da mi toliko ljubavi, podrke i razumevanja olakava da ne radim nita, zbog ega sam se oseala loe.

Otac je govorio meni, mojim sestrama i brai da tre-ba da teimo da budemo sami svoj gazda, tako da sam se, generalno, klonila poslova koji podrazumevaju efa a to je zapravo bio skoro svaki posao na koji sam ikad pomislila da konkuriem! Sada znam da nas nikako nije savetovao da se uzdravamo od nalaenja posla; pod-sticao nas je da ostvarimo karijere gde emo moi da budemo sami sebi gazde, ak i ako bi to znailo da u poetku radimo za nekog drugog.

Danas sam zahvalna to sam se pomuila da shva-tim ta treba da radim sa sobom, zato to mi je sam taj trud pomogao da uvidim smer kojim elim da idem. Da sam sluala druge, ne bih uspela da razvijem oseaj svoga ja, niti ovako snanu vezu sa svojom intuici-jom. Sada shvatam da onda kada sluam svoje srce, ja u stvari sledim svoju intuiciju. Intuicija i srce uvek mi se poklapaju.

Mislim da sam to najupeatljivije nauila kada mi je bilo dvanaest godina. Otila sam kod drugarice Kortni da prespavam. Njen brat, koji je bio pet godina stariji od nas, pravio je urku u kui. Poto su im roditelji bili kod kue i sve je bilo prilino pitomo, dozvolili su nam da se muvamo u prizemlju i da gledamo stariju decu kako se drue. (Na veliko bratovljevo nezadovoljstvo, ne treba ni rei.)

Drugarica i ja toliko smo htele da ostavimo utisak na stariju decu da nismo smele da progovorimo da se ne bismo izblamirale. U jednom trenutku, otila sam na sprat u kupatilo i posle sam skoknula do Kortnine sobe da stavim jo sjaja za usne. Kad sam ula unutra, ula sam glas koji mi je rekao da zakljuam vrata. Taj glas ve sam ranije ula danas bih ga nazvala svojom intuicijom. Iako sam bila mlada, znala sam da treba da ga sluam. Meutim, pre nego to sam dola do vrata, ula su dvo-jica starijih deaka. Nisam ih prepoznala i zato sam se uplaila kada su zatvorili vrata za sobom. Jedan mi je priao i rekao da je sve u redu, da je on dobar momak koji samo eli da uradi neto to e mi se ba svideti. Pri-ao mi je i zavukao mi ruku ispod koulje dodirujui mi stomak i polako je podiui ka mom sportskom brusu. Neprestano je govorio da e mi biti lepo, ali meni je ve bilo muka.

Intuicija me je podstakla da pobegnem. Na sekund sam pomislila da e, ako to uradim, oni pomisliti da ni-sam kul. Ali srce i intuicija vritali su mi da moram da odem odatle i hvala Bogu da sam ih posluala. Odgur-nula sam tog tipa i potrala niz stepenice da ispriam Kortni ta se desilo. Bilo me je sramota, tako da sam je zamolila da ne kae nikome i ona je pristala. Bila je to godinama naa tajna.

Iako sam uspela da pobegnem pre nego to se de-silo bilo ta grozno, dugo mi je ostao oseaj o onome to je moglo da bude. Sada kad sam ena u dvadesetim godinama, naravno da znam kako je sve moglo da se zavri i jako sam zahvalna dvanaestogodinjoj sebi to je zbrisala odande. Mislim da ima takvih situacija koje se svima nama deavaju i, u nekom momentu, nauimo da sledimo svoju intuiciju jer znamo da nas ona nikad ne vodi na stranputicu.

Dodirna taka strasti i svrhe

Uvek sam imala snane simpatije i antipatije i uvek sam bila strastvena prema nekim naroitim pojavama. to sam bila starija, lake mi je bilo da prihvatim da su neki dogaaji unapred programirani. Problem nastaje kada ignoriemo svoju pravu prirodu i kada ubeujemo sebe da smo neto to nismo u pokuaju da se uklopimo.

U svojim mlaim godinama jako sam se trudila da okrenem lea skoro svemu to mi je bilo prirodno dato. Volela sam da pevam i glumim, na primer, ali bila sam nervozna i stidela sam se kao dete kad god bih nekome rekla da idem u muziku kolu ili kolu glume. Stidela

| 29 www.leo.rs

sam se svega onoga to mi je bilo svojstveno kao da sve to nije bilo dovoljno dobro.

Na isti nain, odbacivala sam deo sebe koji je hteo da se uda i ima decu. Neko vreme pretvarala sam se da elim da jurim intelektualnu karijeru i da decu ostavljam za kasnije. To je suprotno od onoga to zapravo oseam elim decu jue. Ali pretvarala sam se da taj deo mene ne postoji. Tvrdila sam da su ene koje su majke i doma-ice slabii, a u stvari sam i sama htela da budem jedna od njih!

Posmatrano iz vie uglova, provela sam veliki deo svog ivota stidei se svega onoga to me je inilo onim to jesam. Spolja je delovalo da sam zaljubljena u sebe, ali iznutra sam bila veoma stroga prema sebi. Naravno, nisam tako vaspitana; roditelji su me bezuslovno vole-li. Ali nisam mogla da ponudim istu vrstu ljubavi samoj sebi. Kao da sam bila reena da kaznim sebe za zloin to postojim samo kao Serena to imam svoja oseanja i elje da bih radila i ono to nisam zaista htela da radim. tavie, tek sam nedavno prestala da pokuavam da se pretvorim u neto to nisam.

Oseam kao da sam najzad prestala da beim od onoga to jesam. Danas mogu iskreno da kaem da sam poela pravu ljubavnu vezu sa samom sobom. Prestala sam da brinem o tome ta drugi misle i da li se uklapam ili ne. Tek sada se oseam kao da sam zaista na pravom putu.

Gledala sam mnoge svoje prijatelje kako se dvoume da li da rade ono prema emu oseaju strast ili ono to im nalau porodica i drutvo. Imam prijatelje koji su se odrekli studija koje su eleli da bi studirali ono to e im osigurati posao bilo da su za njega zainteresovani ili ne. To me veoma pogaa! Jedan profesor na fakultetu rekao mi je: Serena, ima veliki potencijal. Nemoj ga protraiti tako to e se udati i roditi decu. Tada sam se jo i slagala s njim! Danas bi moj odgovor bio drugaiji, ali onda sam vie brinula da li delujem kako treba nego da li govorim ono to mislim.

Znam mnoge dvadesetogodinjake koji su nesreni jer se pretvaraju da su neko drugi, jer se dre tuih pravila i zanemaruju svoje prave strasti. Neki od prija-telja ubeuju me da e kasnije u ivotu poeti sa svo-jim poslovima iz snova i da imaju vremena na pretek. Ipak, znam iz linog iskustva da kada god se prikloni-mo spolja nametnutim oekivanjima, gubimo iz vida individualne strasti i sutinu. Neki ljudi zavre tako to se celog ivota mue da nau svoju sutinu. Dobra je vest da, ako se drimo svoje strasti i ako zaista veruje-mo u sebe i u svoj put, sutina nam se prirodno sama obelodanjuje.

Oduvek sam znala ta je to prema emu oseam strast, ali dugo sam mislila da se to ne rauna, da se ne uklapa u finu kutijicu zvanu medicina, nauka, matematika ili arhitektura. Ja sam strastvena prema

ljudima. Volim da se povezujem s ljudima i da priam prie. Strastvena sam prema svetu prema kulturama i ljudskim biima koja ine nau planetu tako fasci-nantnom. I gajim strast prema prianju i obraanju publici.

Kad sam poela da potujem svoje strasti, univerzum me je obdario svim zelenim svetlima. Odrasla sam slu-ajui da smo svi mi energija, a da je energija vibracija. Zato kada nam se vibracija uklopi sa onim prema emu smo strastveni, univezum ne moe da odoli da nam ne pomogne i to podari. Kao to moja prijateljica i uitelj, Gabrijel Bernstajn, objanjava: Mi uvek manifestujemo. Svaka misao stvara protok energije unutar naih fi zikih bia i oko njih. Ta energija privlai svoju slinost. Stoga, ako misli: Nemam pojma, onda ti i energija nema pojma i ti privlai takva iskustva.

Primetila sam da mnogi moji prijatelji imaju pro-blema i da su nesreni, ba kao to sam i ja esto ra-nije bila. Mnogi zavre na lekovima oseajui da im je preteko da sami izau na kraj sa ivotom. U nekim sluajevima antidepresivi i drugi lekovi mogu da po-mognu; znam ljude kojima je bilo mnogo bolje nakon to su ih kratko vreme pili. Meutim, smatram da, to-kom dueg perioda, ti lekovi utiu na prirodnu hemiju tela, a moda i na sutinu naih ivota. Mnogi moji vr-njaci takoe piju antidepresive i lekove za hiperaktivni poremeaj da bi se reili mamurluka ili da bi manje jeli. I sama sam to nekoliko puta uradila, ali nikada mi nije prijalo. Uvidela sam da onda kada se oseam najpotitenije, mogu momentalno da popravim sebi raspoloenje tako to u sluiti drugima. Znam da zvu-i ofucano, ali tako je!

Pitanje ta ja imam od toga esto mi se uvlailo u psihu. Roditelji su me nauili da je to mantra ega. Ego se najvie brine za samog sebe i koliko moe da izvue iz neega. Boja mantra i mantra naeg vieg bia glasi: Kako mogu da sluim? esto sam ula kako moji roditelji to govore, ali nikad im nisam verovala dok sama to nisam isprobala. Ironija je to je, im sam poela da sluim drugima, sve ono to sam mislila da mi treba u ivotu poelo samo da se javlja. Kada sam bila koncentrisana na sticanje, uvek sam oseala da mi neto fali. Kada sam premestila fokus ka tome kako mogu da budem od koristi, novac, zdravlje i veze koje sam oduvek elela, poeli su da mi se pojavljuju u i-votu.

Ako elite vie ljubavi u svom ivotu, onda predla-em da ponete da nudite ljubav ljudima u svom ivotu kojima moda treba malo vie. inite drugima onako kako biste voleli da i drugi vama ine prosto. Kada premestite fokus na to kako moete da sluite, i uni-verzum premeta svoj fokus na to kako on vama moe da slui. A kada ste dosledni, univerzum istrajava da vas podrava.

30 |

| 31 www.leo.rs

Zato biste proitali ovu knjigu?

Otkriete nove naine da radite stvari koje su vane vama.

Postaete moniji jer ete, nakon to je proitate, imati vie izbora

za svaki dan vaeg ivota. Moete postati slobodni. Mogla bih vam

rei da ete itajui ovu knjigu omoguiti sebi da ivite srenijim

ivotom, da se harmonizujete i ostvare svoje snove, ali u radije

dozvoliti vama da to sami uvidite i iskusite.

Temelji novog oveanstva

Knjiga o deciKako podrati slobodu i inteligenciju

nove generacije

Knjiga o deci

Prvo poglavlje

Osobine deteta

Iskustva iz detinjstva proganjaju inteligentne ljude itavog ivota. ele da se vrate u detinjstvo, da ponovo osete istu nevinost, isto uenje, istu lepotu. Sada je de-tinjstvo samo udaljeni eho; ini vam se da ste ga videli u s