Lagunineknjigei Laguna

preporučuju

Romani

Priče s Dalekog istokaIzbor „Laguninih“ izdanja istočnih i zapadnih pisaca koji govore o istoriji i svakodnevici

dalekositočnih zemalja - Kine, Japana, Koreje, Kambodže, Indonezije...

Dalekoistočne zemlje nemaju samo rastuće ekonomije već u globalizovanom svetu sve življe učestvuju i na planetar-

noj kulturnoj sceni. Kada je reč o književnosti, nije mali broj za-padnih autora koji se u svojim knjigama bave ovim prostorom, dok dalekoistočni pisci, čuvajući egzotičnu draž orijentalnog a ovladavši modernim zapadnim komunikacionim kodom, sve češće svojim naslovima pune liste bestselera na Zapadu. Ovom prilikom donosimo izbor iz „Laguninih“ izdanja koja se bave dalekoistočnim temama. Na književno putešestvije po Dalekom istoku krenućemo iz Kine.

„Laguna“ je dosad objavila dve knjige vodećeg kineskog pisca Mo Jena. To su autobiografski roman Promena koji go-vori o piščevom životu, ali i o dubinskim promenama kineskog društva tokom nekoliko poslednjih decenija, i roman Žabe u kome autor problematizuje kinesku „politiku jednog deteta“ i njene posledice na kinesko društvo i svakodnevicu. U obrazlo-ženju Nobelove nagrade, koju je Mo Jen dobio 2012. godine, o njegovim romanima je rečeno: „Mešajući fantastično i stvar-no, istorijske i društvene perspektive, Mo Jen je stvorio svet koji svojom složenošću podseća na svetove iz dela Vilijama Foknera i Gabrijela Garsije Markesa, istovremeno nalazeći izvor u staroj kineskoj književnosti i usmenoj tradiciji.“

Američka nobelovka Perl Bak je veliki deo života provela u Kini i među prvima je uvela kineske teme u modernu svetsku književnost. O njenoj sudbini i ljubavi prema Kini govori roman kineske spisateljice Anči Min Kuća velikog krova.

Romanom Carica spisateljica Šan Sa nas vodi u daleku istoriju Kine, govoreći o slavnim danima kineske dinastije Tang tokom VII veka, prilikama na tadašnjem dvoru i sud-bini jedine kineske carice, dok u ljubavnim trilerima Igra-čica goa i Zaverenici pripoveda o razdoblju japanske oku-pacije Mandžurije, odnosno o špijunskim igrama na liniji Pariz-Peking-Vašington.

Među „Laguninim” izdanjima nalaze se i dva zapadna ro-mana o Kini. Roman Španca Antonija Garida Čitač leševa priča o čudesnoj sudbini Ci Sunga, prvog forenzičara u istoriji, koji je u XIII veku postavio osnove forenzike i ustanovio pionirske metode obdukcije leševa. Roman nemačkog pisca Jana-Filipa Zendkera Šapat senki kroz priču o jednoj ljubavi i potrazi za

nestalim sinom, iz ugla Zapadnjaka oslikava kinesku sadašnji-cu i njene krajnosti.

Južnokorejsku autorku bestselera Gong Đijong naziva-ju „Paulom Koeljom azijske književnosti“. U romanu Naše sreć-no doba ona pripoveda neobičnu priču o ljubavi jedne Korejke prema trostrukom ubici osuđenom na smrt.

Japanom se bavi uzbudljiv roman Dejvida Mičela Hiljadu jeseni Jakoba de Zuta. Vremenski okvir ove knjige je razdoblje šogunata Takugava, tokom koga je, čitava dva veka, Japan bio potpuno izolovan od ostatka sveta. Jedina tačka gde su Zapad-njaci mogli da stupe na japansko tlo bila je luka u zalivu Naga-sakija. Ovo mesto se u Mičelovom romanu o zabranjenoj lju-bavi pretvara u pozornicu na kojoj se ogledaju japanska tradi-cija i kultura.

Pakistanka Kamila Šamsi u romanu Spaljene senke govori o sudbini jedne Japanke koja je preživela udar atomske bombe 1945, da bi je sudbina potom odvela u Indiju, Pakistan i Ameri-ku, i njenim pokušajima da izbegne žrvanj istorije.

Jugoistočna Azija je na svetskoj književnoj mapi danas pri-sutna zahvaljujući i malajskim piscima. Tan Tvam Eng, dobitnik najprestižnijih azijskih književnih nagrada, autor je romana Kiša na dar i Vrt večernjih magli, a Rani Manika autorka je popularnih romana Mati pirinča i Japanski ljubavnik. Oba ova pisca se u svo-jim romanima bave neuralgičnom tačkom istorije svoje zemlje: japanskom okupacijom Malaje u Drugom svetskom ratu. Govo-reći o ljudskim odnosima, ljubavi, prijateljstvu, ratu i stradanju, ali i suprotstavljajući neljudske postupke Japanaca u ratu slavnim trenucima japanske umetnosti i fi lozofi je, ovi romani pričaju uni-verzalne priče o žudnji za životom dostojnim čoveka.

O usudu istorije govori i kambodžanska spisateljica Vadi Ret-ner. Ona je kao dete preživela teror Crvenih Kmera sedamdesetih godina prošlog veka, da bi kasnije svoje strašno iskustvo pretoči-la u potresan i uzbudljiv roman U senci svetog drveta.

I knjiga jednog zapadnog autora vodi nas na jugoistok Azi-je. Neobičan poetski roman Portugalca Pedra Roze Mendeša Hodočašće Emanuila Sina Božjeg govori o borbi za nezavisnost portugalske ostrvske kolonije Timor i sudbinama tamošnjih ljudi uhvaćenih u vrtlog političkih borbi.

Na Timoru se ovo naše kratko književno putovanje i završava.

i Laguna

preporučuj

Romani

Izbor „Laguninih“ izdaanja istočnih i zapadnih pisaca koji govore o istoriji ii svakodnevi

dalekositočnih zemalja - Kine, Japana, Koreje, Kambodže, Indonezije...

alekoistočne zemlje nemaju ssamo rastuće ekonomije veću globalizovanom svetu sve žživlje učestvuju i na planetar-

noj kulturnoj sceni. Kada je reč o kknjiževnosti, nije mali broj za-padnih autora koji se u svojim knjigama bave ovim prostorom,dok dalekoistočni pisci, čuvajući egzotičnu draž orijentalnoga ovladavši modernim zapadnimm komunikacionim kodom,sve češće svojim naslovima punee liste bestselera na Zapadu.Ovom prilikom donosimo izbor izz „Laguninih“ izdanja koja sebave dalekoistočnim temama. Na književno putešestvije poDalekom istoku krenućemo iz Kinne.

„Laguna“ je dosad objavila dvve knjige vodećeg kineskogpisca Mo Jena. To su autobiograffski roman Promena koji go-vori o piščevom životu, ali i o dubiinskim promenama kineskogdruštva tokom nekoliko poslednjjih decenija, i roman Žabe u kome autor problematizuje kinessku „politiku jednog deteta“ injene posledice na kinesko društvvo i svakodnevicu. U obrazlo-ženju Nobelove nagrade, koju je Mo Jen dobio 2012. godine,o njegovim romanima je rečeno: „„Mešajući fantastično i stvar-no, istorijske i društvene perspektiive, Mo Jen je stvorio svet kojisvojom složenošću podseća na sveetove iz dela Vilijama Foknerai Gabrijela Garsije Markesa, istovreemeno nalazeći izvor u starojkineskoj književnosti i usmenoj traadiciji.“

Američka nobelovka Perl Bak jje veliki deo života provela uKini i među prvima je uvela kinesske teme u modernu svetskuknjiževnost. O njenoj sudbini i ljubbavi prema Kini govori romankineske spisateljice Anči Min Kuća velikog krova.

Romanom Carica spisateljicaa Šan Sa nas vodi u dalekuistoriju Kine, govoreći o slavnimm danima kineske dinastijeTang tokom VII veka, prilikama na tadašnjem dvoru i sud-bini jedine kineske carice, dok u ljubavnim trilerima Igra-čica goa i Zaverenici pripoveda o razdoblju japanske oku-ipacije Mandžurije, odnosno o špijunskim igrama na linijiPariz-Peking-Vašington.

Među „Laguninim” izdanjima nalaze se i dva zapadna ro-mana o Kini. Roman Španca Antoonija Garida Čitač leševa pričao čudesnoj sudbini Ci Sunga, prvvog forenzičara u istoriji, kojije u XIII veku postavio osnove forrenzike i ustanovio pionirskemetode obdukcije leševa. Romann nemačkog pisca Jana-FilipaZendkera Šapat senki kroz priču o jednoj ljubavi i potrazi za

nestalim sinom, iz ugla Zapadnjaka ooslikava kinesku cu i njene krajnosti.

Južnokorejsku autorku bestseleera Gong Đijongju „Paulom Koeljom azijske književnoosti“. U romanu Nno doba ona pripoveda neobičnu pričču o ljubavi jedneprema trostrukom ubici osuđenom nna smrt.

Japanom se bavi uzbudljiv romaan Dejvida Mičeljeseni Jakoba de Zuta. Vremenski okvvir ove knjige je ršogunata Takugava, tokom koga je, ččitava dva veka, Jpotpuno izolovan od ostatka sveta. Jeedina tačka gde snjaci mogli da stupe na japansko tlo bila je luka u zalivsakija. Ovo mesto se u Mičelovom roomanu o zabranjbavi pretvara u pozornicu na kojoj see ogledaju japanscija i kultura.

Pakistanka Kamila Šamsi u romannu Spaljene senke sudbini jedne Japanke koja je preživvela udar atomske1945, da bi je sudbina potom odvela u Indiju, Pakistanku, i njenim pokušajima da izbegne žžrvanj istorije.

Jugoistočna Azija je na svetskoj kknjiževnoj mapi dsutna zahvaljujući i malajskim piscima. Tan Tvam Eng, najprestižnijih azijskih književnih nagrada, autor je romna dar ir Vrt večernjih magli, a Rani Mannika autorka je poiromana Mati pirinča i Japanski ljubavnnik. Oba ova piscajim romanima bave neuralgičnom taččkom istorije svojjapanskom okupacijom Malaje u Druggom svetskom ratreći o ljudskim odnosima, ljubavi, prijateljstvu, ratu i strai suprotstavljajući neljudske postupkee Japanaca u ratutrenucima japanske umetnosti i fi lozofifije, ovi romani prverzalne priče o žudnji za životom dosstojnim čoveka.

O usudu istorije govori i kambodžaanska spisateljica ner. Ona je kao dete preživela teror Crvvenih Kmera sedamgodina prošlog veka, da bi kasnije svojje strašno iskustvola u potresan i uzbudljiv roman U sencci svetog drveta.

I knjiga jednog zapadnog autora vodi nas na jugoije. Neobičan poetski roman Portugaalca Pedra Roze MHodočašće Emanuila Sina Božjeg govoori o borbi za nezportugalske ostrvske kolonije Timor i ssudbinama tamošuhvaćenih u vrtlog političkih borbi.

Na Timoru se ovo naše kratko knjižževno putovanje i z

VREMEREME 23. januar 2014.Lagunine knjige

Biografija

JOŽE PIRJEVEC: Tito i drugovi

Nakon višedecenijskog istraživanja brojne domaće, inostrane, diplomatske, obaveštajne, memoarske i naučne arhivske građe, slovenački istoričar Jože Pirjevec napisao je obimnu biografi ju Jo-sipa Broza Tita pod naslovom Tito i drugovi. U dvotomnom izdanju „Lagune“ ovo kapitalno delo nedavno je objavljeno i kod nas. Kroz četrnaest poglavlja svoje studije Pirjevec pažljivo rekonstruiše Titov životni i politički put, njegovu ličnost i psihologiju, počev od mla-dih dana, vremena ilegalne komunističke delatnosti i Drugog svet-skog rata, preko uspostavljanja novog poretka u Jugoslaviji i razvo-ja socijalizma u Jugoslaviji, do njegovih poznih godina. Pirjevec na-ročitu pažnju posvećuje periodu revolucionarne borbe i Rezoluciji Informbiroa, kao i Titovom odnosu sa Đilasom, Kardeljem, Ranko-vićem, vođama hrvatskog maspoka i srpskim liberalima, otkrivaju-ći mnoge do sada nepoznate činjenice iz Titove političke biografi -je i ne ustežući se da iznese i pikantne detalje iz njegovog privat-nog života. „U Jugoslaviji i u svetu napisano je više stotina knjiga o Titu“, napisala je Latinka Perović u predgovoru za srpsko izdanje

ove knjige. „Pirjevčevo delo Tito i drugovi nije samo još jedna knji-ga o Titu: to je do sada najkom-pletnija studija o njemu, upore-diva sa velikim istorijskim bio-grafi jama vođa ruske revolucije

Isaka Dojčera. Takvom je čine izvori na koji-ma se temelji, pomna rekonstrukcija vremena i prostora koji su bili dati Titu, odnosno jugoslovenskoj komunističkoj eliti; analiza Tito-ve ličnosti, kao ključne ličnosti revolucije, njena idejna i psihološka struktura... U središtu Pirjevčeve rekonstrukcije vremena i prostora jeste jugoslovenska revolucija. Njeni socijalni, nacionalni i politički koreni, ideološke osnove i okviri. Njeni dometi i ograničenja, svetle i tamne strane njenih nosilaca... Onima koji Tita pamte samo na oltaru, kao i onima koji ga znaju samo sa karikatura, ili onima koji o njemu ništa ne znaju, istoričar oslobođen krajnosti kaže: ’Imajte u vidu da Tito ni na prvi pogled nije jednostavna ličnost. Nemojte ga banalizovati, ako već sami niste banalni.’“

Drama

AMIN MALUF: DezorijentisaniPrevela: VESNA CAKELJIĆ

Libanski pisac arapskog porekla i francuskog državljanstva Amin Maluf, autor knjiga Samarkand, Taniosova stena i Krstaški ratovi u očima Arapa, i u svom novom romanu bavi se svojim opsesivnim temama: odnosom Istoka i Zapada, jazom između muslimanskog i hrišćanskog sveta i višestrukim identitetima. U središtu ove knji-ge je sudbina nekoliko Libanaca, prijatelja iz mladosti. Razdvojeni ratom i emigracijom oni se ponovno sreću nakon mnogo godina i svode gorki bilans svojih života. „U Dezorijentisanima se veoma slo-bodno inspirišem svojom sopstvenom mladošću“, rekao je Maluf povodom izlaska knjige. „Proveo sam je sa prijateljima koji su ve-rovali u bolji svet. Iako nijedan lik iz ove knjige ne odgovara nekoj

stvarnoj ličnosti, nijedan nije ni potpuno imaginaran. Crpeo sam iz svojih snova, svo-jih fantazama, svojih grižnji savesti, koliko i iz svojih uspomena. Protagonisti romana su bili nerazdvojni u mladosti, zatim su se rasu-li, posvađali se, izgubili se iz vida. Ponovo se okupljaju povodom smrti jednoga od njih. Neki nikada nisu hteli da napuste rodnu ze-mlju, drugi su emigrirali u Sjedinjene Drža-ve, Brazil ili Francusku. A putevi koje su sledi-

li odveli su ih u najrazličitijim pravcima. Šta još imaju zajedničko slo-bodoumna hotelijerka, preduzetnik koji je zgrnuo bogatstvo, i kalu-đer koji se povukao iz sveta da bi se posvetio meditaciji? Nekoliko zajedničkih sećanja, i neizlečivu nostalgiju za nekadašnjim svetom.“

Fantastika

NIL GEJMEN: Okean na kraju puteljkaPreveo: DRAŠKO ROGANOVIĆ

Slavni scenarista stripa Sendmen i animiranog fi lma Princeza Mononoke, a potom kultni pisac fantastike, autor Nikadođije, Kora-line, Američkih bogova, Zvezdane prašine i Knjige o groblju, Nil Gej-men je posle osmogodišnje pauze prošle godine objavio novi ro-man koji je od kritike ocenjen kao njegovo do sada najozbiljnije ostvarenje. U njemu se Gejmen bavi nevidljivom i neprobojnom granicom koja deli svet odraslih od sveta detinjstva. Glavni junak je sredovečni čovek koji se posle mnogo godina vraća u rodno mesto. Lutajući gradom, put ga odvodi do jednog puteljka koji se završa-va njemu dobro poznatom a sada napuštenom farmom na obali jezerceta. Tu je kao sedmogodišnjak upoznao čudesnu devojčicu

Leti Hempstok i njenu porodicu. Dok sedi na klupi pokraj jezerceta koje je Leti zva-la okeanom, iznenada ga preplavljuje ta-las uspomena iz detinjstva, počev od dana kada je u očevom ukradenom automobi-lu parkiranom kraj Letine kuće ugledao leš samoubice, pa sve do bajkovitog i magič-nog sveta koji je s delio s Leti. Ovaj roman sadrži sve elemente prepoznatljive Gejme-nove poetike, ali i nešto povrh toga - nostal-

gičnu priču o izgubljenom detinjstvu. „Gejmen nam pokazuje moć priča kako bi otkrio tamu koja vreba u nama i oko nas i zaštitio nas od nje”, rečeno je o ovoj knjizi. „Ovo je potresna, zastrašujuća i ele-gična bajka, krhka kao leptirovo krilo, preteća kao nož u tami.“

23. januar 2014. VREMEREME

4242

Lagunine knjige

Poezija

MIROSLAV ANTIĆ: Tako zamišljam nebo

Posle četvrt veka pred čitaocima je po-novo jedna od poslednjih i najlepših zbirki pesama Mike Antića, jednog od najvoljeni-jih srpskih pesnika, autora Plavog čuperka, Garavog sokaka, Koncerta za 1001 bubanj i Horoskopa. Ciklusi Roditeljske pesme i Deč-je pesme, kao i poeme iz ove zbirke Gorka pesma, Uhodeći komete, Igračke i Besmrtna pesma, sadrže kvintesenciju Antićeve poe-tike nežnosti i njegovog viđenja sveta. Pored antologijskih pesa-ma, knjiga Tako zamišljam nebo, priređena u saradnji s pesniko-vom porodicom, sadrži i faksimile stranica sa stihovima ispisanih autorovom rukom u trenutku nastanka, kao i Antićeve crteže i fo-tografi je. „Za života slavan, s vremenom sve čitaniji, u trećoj dece-niji posle odlaska toliko popularan da je na društvenim mrežama okupio stotine hiljada poštovalaca, Miroslav Antić ostaje zadivlju-juće nepoznat“, napisao je urednik ovog izdanja. „Prvi put u samo-stalnoj knjizi posle 25 godina, pred čitaocima svih generacija naći će se zbirka koja bi, i da je jedina, obesmrtila pesnika.“

Drama

AMITI GEJDŽ: ŠroderPrevela: DUBRAVKA SREĆKOVIĆ DIVKOVIĆ

Nakon bolnog razvoda, Erika Šrodera nepodnošljivo muči razdvojenost od še-stogodišnje ćerke. Tokom bitke oko stara-teljstva, za koju unapred zna da je izgublje-na, Šroder u očaju kidnapuje dete. Iako zna da je otmica pogrešan čin koji ništa ne re-šava i koji će se po njega loše završiti, on to čini gonjen željom da što duže dete za-drži uz sebe. Sledi policijska potera, a kako se obruč steže tako se Šroder sve više upliće u mrežu laži koja se ispreda iz jedne davne dečije izmišljotine. Naime, kada je Šroder, dete imigranta iz Istočnog Berlina, kao dečak stupio u jedan dečiji letnji kamp u Americi, da bi se lakše uklopio u novu sredinu pred-stavljao se kao rođak američkog predsednika i prijavio se pod pre-zimenom Kenedi. Ova naizgled nevina laž obeležiće čitav njegov potonji život. Radnja romana je inspirisana sudbinom nemačkog prevaranta Kristijana Karla Gerhartsrajtera koji se u Americi pred-stavljao kao Klark Rokfeler, naslednik čuvene porodice, i koji je na kraju osuđen zbog otmice sopstvene ćerke. Po literarnom postup-ku i specifi čnom lirsko-ispovedno-gubitničkom tonu Šroder pod-seća na Selindžerov roman Lovac u žitu i Nabokovljevu Lolitu. „Naj-bliži literarni rođak Šrodera je Lolita, minus pedofi lja“, napisao je je-dan od kritičara, dok je sama autorka navodila Nabokovljev roman Bleda vatra kao jedan od spisateljskih uzora. „Šroder je spretno napisana knjiga koja je istovremeno i studija karaktera i pozorišni moralitet, prepuna pitanja na koja nema lakih odgovora.“

Istorijski

INID ŠOMER: Dvanaest odaja NilaPrevela TATJANA BIŽIĆ

Junaci romanesknog prvenca američ-ke spisateljice Inid Šomer su dve istorijske ličnosti – veliki francuski pisac Gistav Flo-ber i Florens Najtingejl, slavna vojna bolni-čarka iz Krimskog rata koju je kraljica Vik-torija imenovala Vrhovnom medicinskom sestrom Britanske vojske. Iako se Flober i Najtingejl u stvarnom životu nikada nisu sreli, Inid Šomer ih u ovom romanu upoznaje i odvodi na zajedničko krstarenje Nilom 1850. godine. U to vreme Flober još nije napisao svoja najznačajnija dela, a Florens Najtingejl još uvek nema sta-tus britanske heroine. Zanesen književnošću, Orijentom, antikom i prostitutkama, Flober u Egipat putuje sa alibijem službenika Mini-starstva za poljoprivredu i trgovinu, zaduženog da u lukama i ka-ravan-sarajima prikupi podatke od značaja za Trgovačku komoru Francuske, a Florens Najtingejl, engleska aristokratkinja, borac za prava žena i unapređenje bolničke prakse i ljubiteljka starine, da obiđe ostatke drevne egipatske civilizacije. Osetljivi, ambiciozni, frustrirani, ali i veoma različiti, Flober i Najtingejl će se na ovom pu-tovanju zbližiti i sprijateljiti. Upečatljivi protagonisti, avanturistički prosede, pažljivo rekonstruisani podneblje i istorijska epoha, senzu-alnost i psihološka minucioznost u građenju likova kao i hipno-tički ritam pripovedanja, karakteristike su ovog izuzetnog romana.

Komedija

KRISTOFER MUR: Sveta plavaPrevela: DIJANA RADINOVIĆ

U književnosti je najteže napisati komič-ni roman. Kristofer Mur je jedan od najbo-ljih savremenih majstora ovog žanra. Roma-nom Sveta plava on nas vodi u Pariz s kraja XIX veka i uvodi u svet umetnika, boema i kan-kan igračica iz kafea i bordela Monmar-tra i Pigala i slavnih kabarea Crna maca i Mu-len ruž. Okidač za radnju romana je samo-ubistvo slavnog i nesrećnog Vinsenta van Goga. Njegovi prijatelji, slikar i bivši pekar Lisjen Lesar i bonvivan Anri Tuluz Lotrek ne veruju da se Van Gog ubio i pokreću svoju istragu. Prvo što treba da urade jeste da pronađu odgovore na pi-tanja ko je bio grbavi Bojar za koga je Van Gog tvrdio da ga pro-ganja kroz čitavu Francusku i zbog čega se pred kraj života slikar smrtno plašio jedne određene nijanse plave boje. Ono što sledi je urnebesna jurnjava po Parizu, njegovom podzemlju i slikarskoj sceni tog vremena, začinjena nezaboravnim lekcijama iz istorije umetnosti. „Spajajući komediju sa trilerom Mur stvara složenu pri-ču koja podstiče i provocira čitaoca brojnim obrtima i odličnim humorom“, rečeno je o ovoj knjizi „Ovo je maštovit i zabavan osvrt na doba impresionizma. Pravo osveženje na književnoj sceni.“

VREMEREME 23. januar 2014.

4343

Lagunine knjige

AKCIJA NEDELJNIKA I IZDAVAČKE KUĆE Laguna

Knjige zaKnjige za

29299 dinara!

U SVIM KNJIŽARAMA „DELFI” U SRBIJIPonesite ovaj primerak „Vremena” u neku od knjižara „Delfi ” i kupite jedan od dvadeset naslova sa ovog spiska po specijalnoj ceni od 299 dinara.Akcija traje od 16. januara do 19. februara 2014.

Spisak knjižara u kojima ovaj popust važi:

Delfi knjižare d.o.o. “Kod Vuka” (Bulevar kralja Aleksandra 92, Beograd)Delfi knjižare d.o.o. “SKC” (Kralja Milana 48, Beograd)Delfi knjižare d.o.o. “Terazije” (Terazije 38, Beograd)Delfi knjižare d.o.o. “Zemun” (Glavna br. 20, Beograd)Delfi knjižare d.o.o. “Laguna” (Makedonska 12, Beograd)Delfi knjižare d.o.o. “Laguna Kragujevac” (Kralja Petra I 12, Kragujevac)Delfi knjižare d.o.o. “Laguna Niš” (Voždova 4, Niš)Delfi knjižare d.o.o. “Super Vero” (Milutina Milankovića 86a, Beograd)Delfi knjižare d.o.o. “Kalča” (TC Kalča, lamela E, lokal 11, Niš)Delfi knjižare d.o.o. “Kod sata” (Kneza Miloša 33, Valjevo)Delfi knjižare d.o.o. “Laguna Čačak” (Gradsko šetalište bb, Čačak)Delfi knjižare d.o.o. “Laguna Novi Sad” (Kralja Aleksandra 3, Novi Sad)Delfi knjižare d.o.o. “Laguna” (Omladinska 16/1, Kraljevo)

Delfi knjižare d.o.o. “Pančevo” (Miloša Obrenovića 12, Pančevo)Delfi knjižare d.o.o. “Rodić” (TC Rodić, Sremska Mitrovica)Delfi knjižare d.o.o. “Zira” (Ruzveltova 33, Beograd)Delfi knjižare d.o.o. “KNEZ” (Knez Mihailova 40, Beograd)MNV Vemex d.o.o. “Bulevar” (Bulevar kralja Aleksandra 146, Beograd)Delfi knjižare d.o.o. “Immo” (Gandijeva 21, Beograd)Delfi knjižare d.o.o. “Subotica” (Korzo 8, Subotica)Laguna Klub Čitalaca (Resavska 33, Beograd)Delfi knjižare d.o.o. “Miljakovac” (Vareška 4, Miljakovac)Delfi knjižare d.o.o. “Banovo Brdo” (Požeška 118 a, Banovo Brdo)Delfi knjžare d.o.o. “27. mart” (Stanoja Glavaša 1, Beograd) Knjižara Delfi NS (Big Shopping Center, Sentandrejski put 11, Novi Sad)Knjižara Delfi Požarevac (Stari korzo 2, Požarevac)

Redžina O’Melvini:

KNJIGA O LUDILU I

LEKOVIMA

Istorijski roman o Veneciji

XVI veka i hrabroj ženi

koja želi da postane

lekar. Ujedno, ovo je

i uzbudljiv putopis iz

renesansne Evrope i

hronika srednjovekovnog

medicinskog znanja

Šani Bojandžiju:

VEČNI NAROD SE NE

BOJI

Šani Bojandžiju služila je

dve godine u Izraelskim

odbrambenim snagama,

a zatim to svoje iskustvo

pretočila u ovaj zanimljiv

i nagrađivani roman o

životima mladih žena u

jedinicama izraelske vojske

Ana Marija Šua:

TERET ISKUŠENJA

Simpatična

četrdesetogodišnjakinja

opsednuta fi zičkim izgledom

odlazi u bizaran centar za

mršavljenje. Bestseler jedne

od najčitanijih savremenih

argentinskih književnica u kome

se duhovito raskrinkavaju trendovi

savremene medijske industrije

Metin Arditi:

TURKETO

Uzbudljiv istorijski triler o

sudbini jednog genijalnog

i zaboravljenog slikara

iz XVI veka s nadimkom

Turketo, carigradskog

Jevrejina i Ticijanovog

učenika, raspetog između

jevrejske, islamske i

hrišćanske kulture i tradicije

Don Vinslou:

DIVLJACI

Vrhunski triler o sukobu

troje autsajdera s

meksičkim narko-kartelom

u Kaliforniji, prema kome

je Oliver Stoun snimio

istoimeni fi lm, a Stiven

King za njega rekao da

je „Buč Kasidi i Sandens

Kid našeg doba“

Li Čajld:

OKIDAČ

Roman iz slavnog

serijala krimi-romana

Lija Čajlda čiji je glavni

lik detektiv Džek

Ričer, bivši ofi cir vojne

policije, analogni borac

u digitalnom dobu

koga je na velikom

platnu glumio Tom Kruz

Dženi Daunam:

PRE NEGO ŠTO UMREM

Šesnaestogodišnja

Tesa, teško obolela od

leukemije, sastavila je

listu deset stvari koje

želi da uradi u vremenu

koje joj je preostalo.

Dirljiv lirski roman o

suočavanju sa smrću,

napisan u slavu života

Danijel Hel:

DEPRESIJA

Edukativna knjiga

Danijela Hela, direktora na

Psihijatrijskoj univerzitetskoj

klinici u Cirihu, koja

odgovara na pitanja šta

je tačno depresija i govori

o njenim uzrocima, toku,

terapiji i o tome kako

preduprediti ovu bolest

Aleks Kapi:

LEON I LUIZ

Leon i Luiz su nezaboravan par iz

savremene nemačke književnosti. Sreli su

se i zaljubili tokom Prvog svetskog rata,

ali razdvojio ih je jedan vazdušni napad.

Uvereni da ih je smrt zauvek rastavila,

oboje nastavljaju svako svoj život, da bi

se zatim, mnogo godina kasnije, ponovo

sreli na stanici pariskog metroa. Ljubavni

roman u najboljoj tradiciji ovog žanra

Imre Kertes:

DOSIJE K.

Životna ispovest

mađarskog nobelovca

koji je kao dečak preživeo

užase Aušvica. U formi

intervjua, Imre Kertes

otvoreno i zanimljivo

svedoči o svom životu,

istoriji i književnosti

Copyright © NP Vreme, Beograd

Upotreba materijala iz ovog fajla u bilo koje svrhe osim za

ličnu arhivu dozvoljena je samo uz pisano odobrenje NP Vreme

PDF izdanje razvili: Saša Marković i Ivan Hrašovec

Obrada: Marjana Hrašovec