Copyright © NP Vreme, Beograd

Upotreba materijala iz ovog fajla u bilo koje svrhe osim za

ličnu arhivu dozvoljena je samo uz pisano odobrenje NP Vreme

PDF izdanje razvili: Saša Marković i Ivan Hrašovec

Obrada: Marjana Hrašovec

Lagunine

knjigeIstorijski romani

Čitajte o Rimu!Tridesetak romana koji pričajući o rimskoj istoriji govore i o našem dobu

„Pokorena Grčka pokorila je divljeg rimskog osvajača unevši kulturu u priprosti Lacijum.“ Ove Horacijeve reči če-sto se citiraju da ilustruju dvostruku osnovu grčko-rimskog nasleđa na kome počiva savremena zapadna civilizacija. Da-našnji nazivi osnovnih obrazovnih ustanova i većine pred-meta koje se uče u školama, pozorište i fi lozofi ja, izvode se iz grčkog nasleđa, dok se rimskom baštinom smatraju držav-na uprava, pravo i imperijalna ambicija za gospodarenje sve-tom. Poslednjih hiljadu godina svaka imperija je, svesno ili ne, oponašala rimski model kako u uspostavljanju i održanju vla-sti tako i u njenom opadanju, a svaka pobuna protiv imperi-je nadahnjivala se grčkim ide-alom demokratije i termopil-skim primerom.

Kada je Amerika srušivši so-vjetskog konkurenta pobedi-la u hladnom ratu, njena do-minacija svetom postala je ta-kva da su paralele s Rimom po-stale opšte mesto (geo)politič-kih analiza: po ugledu na Av-gustov „Pax Romana“ novi pla-netarni poredak nazvan je „Pax Americana“; u univerzalnosti rimskih normi, vrednosti i inte-resa tražila se osnova novih pravila globalne političke igre, a u rimskom militarizmu i ulozi legija u kroćenju ambicija nepo-kornih varvarskih plemena ogledao smisao postojanja NATO-a i njegovih intervencija. U ovome leži deo razloga pojačanog interesovanja šire javnosti za rimsku istoriju u poslednjih dva-desetak godina, a ono se primećuje i u povećanoj produkciji umetničkih ostvarenja na ovu temu. Osim toga, rimska isto-rija sa svojim protagonistima i zavodljivom dozom egzotike i imoralizma, pruža idealnu pozornicu na kojoj je moguće per-sonalizovati i upečatljivo predstaviti ljudske i političke ambici-je, intrige, nasilje, strasti i zablude, odnosno lice i naličje svake Republike i Imperije.

DOBA REPUBLIKE: U „Laguninoj“ produkciji nalazi se tri-desetak naslova koji se bave književnom interpretacijom istorije antičkog Rima. Najmonumentalniju od njih u serija-lu Gospodari Rima ponudila je australijska spisateljica Kolin Mekalou, koja je svetsku slavu prethodno stekla hit-roma-nom Ptice umiru pevajući. Kroz sedam obimnih romana ona je fascinantno rekonstruisala period rimske istorije od 110.

do 27. godine pre nove ere – vek opadanja Republike i uspostavljanje Carstva. „La-guna“ ovaj serijal objavljuje u trotomnim ciklusima; do sada je objavljeno pet ro-mana u četrnaest tomova. Po hronološkom redu prva je knjiga Prvi čovek Rima (ro-mani Put časti, Put slave i Put pobede). Mekalou u njoj opi-suje rimske prilike krajem II veka pre nove ere, Jugur-tin rat i njegove posledice, a centralne ličnosti ovog dela su slavni vojskovođa Gaj Ma-rije i beskrupulozni Lucije Kornelije Sula. Za ovim de-lom sledi roman Venac od trave s u tri toma naslovlje-na Lav s Istoka, Smaragdna lupa i Aurelijine suze. U njima

se govori o sukobu Marija i Sule, ratovima s Mitridatom, Sa-vezničkom ratu i Sulinom pohodu na Rim, ali i o detinjstvu Cezara i Katona i ranim vojnim uspesima Cicerona i Pom-peja. U trotomnom romanu Fortunini miljenici (Predstava za gospodara, Nekrunisani kralj i Moćnici i ratnici), Kolin Mekalou prikazuje uspostavljanje i kraj Suline diktature, a zatim i stu-panje na scenu mladića koji će odrediti dalju sudbinu Rima – Gaja Julija Cezara. Cezarovom usponu je posvećen roman Cezarove žene (Ljubavnica hladnog srca, Jedina ljubav i Biser za harpiju). On prati Cezarovu karijeru do pohoda na Galiju, priča o ulozi žena u Cezarovom životu i karijeri, kao i o stva-ranju prvog trijumvirata s Pompejem i Krasom. U knjigama

i Laguna

preporučuju

VREMEREME 12. septembar 2013. Lagunine knjige

Kralj Galije i Vladar sveta Cezar je na vrhuncu moći – osvaja Galiju i Britaniju, prelazi Rubikon i pokreće građanski rat iz koga će izaći kao neprikosnoveni gospodar Rima.

U svojim romanima Kolin Mekalou je načinila grandio-znu epsku književnu fresku rimske istorije i politike, na van-redan način oživela epohu i njene najvažnije protagoniste, i opisala prilike koje su utrle put Imperiji koju će uspostavi-ti Oktavijan Avgust i objaviti prvi „kraj istorije“. Njen serijal Gospodari Rima danas ima status klasičnog ostvarenja, ne-zaobilaznog za sve koje zanima istorija Rima.

Pored Mekalouove, poslednjim godinama Rimske re-publike bavio se i velemajstor istorijskog žanra Robert He-ris. U trilogiji Ciceron (iz koje su za sada objavljena prva dva romana, Imperijum i Lustrum) on uspešno analizira meha-nizme rimske politike i beskrupulozne tehnike borbe za vlast u kojoj učestvuju živopisni junaci – lukavi Ciceron, ambiciozni Cezar, vojskovođa Pompej, najbogatiji Rimljanin Kras, poslednji republikanac Katon, zaverenik Katilina i vla-stoljubivi sladostrasnik Klodije. Povodom ovih knjiga Nel-son Mandela je napisao da je Heris „pisac koji vas svojim delom drži u neizvesnosti poput Alfreda Hičkoka“. Pored tri-logije Ciceron, Robert Heris je napisao još jedan roman s rimskom tematikom. Pompeja sugestivno i detaljno opisu-je rimsku svakodnevicu i poslednje dane gradića koga će erupcija Vezuva 79. godine zbrisati s lica zemlje.

O svakodnevici, religiji i verovanjima Starog Rima iz doba Republike govori i Vestalkina priča Šeri Smit, roman o sudbini jedne od devica-sveštenica boginje Veste, čuvar-ki Republike, koja je počinila smrtni greh i zbog toga bila osuđena na smrt i živa sahranjena. Ženski pogled na rim-sku istoriju donosi i Keren Eseks u romanima Kleopatra i Faraon. Oni govore o poslednjoj egipatskoj faraonki, fatal-noj Kleopatri, ljubavnici dva najmoćnija Rimljanina, Ceza-ra i Marka Antonija. Istom ličnošću bavi se i Stejsi Šif, publi-cistkinja ovenčana Pulicerovom nagradom, koja je napisa-la dosad najuzbudljiviju i najkompletniju Kleopatrinu bio-grafi ju pod naslovom Kleopatra – Životopis. Pored ove knji-ge, za istorijski pregled događaja iz poslednjeg veka Rim-ske republike može poslužiti i izvrsna i nagrađivana knjiga Rubikon – Trijumf i tragedija Rimske republike Toma Holanda, zabavno i informativno istorijsko štivo, ispunjeno dramom i spektaklom, dok o fenomenu krvavih gladijatorskih iga-ra koje su zabavljale Rimljane govori knjiga Alana Bejkera Gladijator – Tajna istorija rimskih robova ratnika.

DOBA CARSTVA: Radnja narednih istorijskih romana smeštena je u novi milenijum i epohu Rimskog carstva. Knjige Dejvida Višarta su neka vrsta antičkih krimića, a nji-hov junak, mladi patricij Matija Korvin, opisan je kao „rim-ski Filip Marlou“. U Višartovim romanima Ovidije i Germanik, smeštenim u Tiberijevo doba, rekonstruišu se tadašnji sva-kodnevni život i političke prilike, i pripoveda se duhovi-to i zabavno – u prvom romanu o tajanstvenim razlozima zbog kojih je car Avgust prognao pesnika Ovidije iz Rima, a u drugom o zagonetnoj smrti Tiberijevog sina Germanika.

Sudbina Tiberijevog naslednika na rimskom prestolu nala-zi se u središtu radnje romana Daglasa Džeksona Kaligula. Rob Ruf, krotitelj zveri, i Kupidon, slavni gladijator, dospe-vaju u carsku palatu i bivaju upleteni u zaveru čiji je cilj ubi-stvo Kaligule, jednog od najsvirepijih i najrazvratnijih rim-skih imperatora.

Knjiga Sajmona Skeroua Pod orlovom zastavom priča o vremenu vladavine cara Klaudija koji je stupio na presto nakon Kaliguline smrti, odnosno o legionarskim pohodi-ma protiv varvara na severnim granicama Carstva, u Ger-maniji i Britaniji, dok nas nastavak ovog romana pod naslo-vom Centurion vodi na istok gde rimske legije predvođene istim protagonistima, prefektom Makronom i centurionom Katonom, moraju da od ratobornih Parćana odbrane malo savezničko pustinjsko kraljevstvo Palmiru u Siriji. O posled-njim godinama rimskog prisustva u Britaniji, stotinjak godi-na posle događaja opisanih u romanu Pod orlovom zasta-vom, i naročito o sudbini „uklete“ Devete rimske legije, go-vori klasična i nagrađivana trilogija Rouzmari Satklif Orao Devete legije, Srebrna grana i Lučonoše. Istorijsko-akcioni ro-man Plamen na istoku Harija Sajdbotoma opet nas vodi na istočne granice Imperije, ovoga puta u III vek, gde se po-sada jednog zabačenog utvrđenja u Siriji na obali Eufrata sprema da 225. godine primi udar moćne vojske mlade i ratoborne sasanidske Persije.

Nekoliko romana domaćih autora govori o razdoblju poznog Rimskog carstva i imperatorima poreklom s naših prostora. U romanu Galerijeve vatre Miomir Petrović se bavi Galerijem, „carem govedarem“ iz narodnih priča, odnosno prilikama u njegovoj letnjoj rezidenciji Feliks Romulijani, današnjem Gamzigradu, potkraj njegove vladavine. Izvr-stan istorijski roman Mirjane Mitrović Emilija Leta pripove-da pak o sudbini Galerijeve prve supruge, ostavljene zarad njegove carske ambicije. Ista spisateljica je radnju svog lju-bavnog epistolarnog romana Mesečeri iz Marguma smestila u karaulu Margum na ušću Morave u Dunav. U ovom utvr-đenju u doba tetrarhije stiču se sudbine rimskih prognani-ka i pretendenata na presto, a supruga vojnog zapovednika tvrđave Julija Mas jedini izlaz iz turobne svakodnevice pro-nalazi – u snovima. Jedan od aktuelnih „Laguninih“ hitova jeste roman Ivana Ivanjija Konstantin, najbolji romansirani životopis rimskog imperatora Konstantina Velikog, zani-mljivo napisan i istorijski verodostojan.

Trilogija Atila Vilijema Nejpijera govori o sumraku Rim-ske imperije. Na Dunavu, severoistočnom limesu Carstva, sredinom V veka okupljaju se Huni, ujedinjeni i predvođeni Atilom, „Bičem božjim“, spremni za odsudni pohod na Rim, a na putu im stoji „poslednji Rimljanin“, general pograničnih rimskih legija Aecije. O Nejpijerovom Atili Tom Holand, au-tor pomenutog Rubikona, napisao je: „Vilijem Nejpijer ima genijalan dar da krvavi haos antičke istorije pretvori u tki-vo uzbudljive priče“. S najezdom varvara na granice Impe-rije završava se i ovaj pregled „Laguninih“ izdanja posve-ćenih rimskoj istoriji.

12. septembar 2013. VREMEREME

5454

Lagunine knjige

Klasici

FRANC KAFKA: PresudaPrevod: BRANIMIR ŽIVOJINOVIĆ

Uznemirujuća činjenica je da je književnik poput Franca Kafka sa svojim knjigama „pu-nim fascinatnog očajanja“, kako je primetio jedan savremeni autor, postao egzemplaran pisac našeg doba. U ogledalu njegove litera-ture čovekova egzistencija prikazana je kao apsurdna, mučna, jeziva i groteskna. „Knjige nisu tu da nas čine srećnim“, govorio je Kafka. „Ljudima su potrebne knjige koje bude, kao udarac pesnice po glavi. Knjiga mora da bude sekira za zaleđeno more u nama.“ Lite-ratura za njega, kako je u predgovoru ovog izdanja napisao Mirko Krivokapić, nije bila neobavezni ukras života, već ima zadatak da učini čoveka svesnim sveta oko sebe i da mu estetskim činom uka-že da neminovno postaje neminovno tek kada se kao takvo pri-hvati. Kafkino književno delo obuhvata tri romana (Proces, Zamak i Amerika) i četrdesetak pripovedaka. U ovom izdanju sabrane se sve Kafkine priče, od remek-dela kao što su Preobražaj, Umetnik u gladovanju, Presuda, U kažnjeničkoj koloniji, Pevačica Jozefi na ili na-rod miševa, pa do kraćih proznih zapisa. „Kafkino delo je vanreme-no, a možda i večno“, napisao je o njemu Borhes. Kafkine priče i kod savremenog čitaoca potvrđuju status ovog pisca kao velikog klasičara ne samo prošlog veka nego i ovog pred nama.

Ex-Yu

RADE JARAK: YU puzzle

Rade Jarak, jedan od vodećih savreme-nih hrvatskih prozaista, svoj novi roman pod naslovom YU Puzzle premijerno je objavio u u novopokrenutoj ediciji „Lagune“ Plavo-be-lo-crveno koja je posvećena aktuelnoj ex-Yu književnosti. Reč je o knjizi u kojoj se kroz sudbine tri generacije ugledne srpsko-hrvat-ske porodice Romić iz Dubrovnika prelama či-tava istorija XX veka. Ova porodična hronika počinje dvadesetih godina, a ratovi koji će uskoro uslediti usmeriće njen tok u neočeki-vanom smeru. Među Romićima će biti i španskih boraca i partizana i ustaša, ali iako se na pobedničkoj strani u Drugom svetskom ratu našao veći deo Romića, mir neće doneti očekivani spokoj. A kada Japanka Ai, supruga partizanskog generala Zorana Romića, miste-riozno nestane u Beogradu 1958, to će pokrenuti niz događaja koji će otvoriti Pandorinu kutiju iz koje će izaći najmračnije porodične tajne. Da li je Zoran Romić znao za Ainu preljubu sa italijanskim ofi cirom i njegovim smrtnim ideološkim neprijateljem tokom Dru-gog svetskog rata? Šta je Partija godinam a skrivala od njega, i za-što njihova kćerka Tekla mora da nastavi potragu za majkom u Ja-panu, potragu u koju će se uplesti američka ambasada i vojska? U ovom romanu Rade Jarak komadiće burnog XX veka vešto slaže u književni mozaik sačinjen od tragedije, rata, strasti i ljubavi.

Istorijski

TARIK ALI: Noć Zlatne leptiricePrevod: SENADA KRESO

Tarik Ali je šezdesetih godina prošlog veka bio jedna od ikoničnih ličnosti tadašnjeg bun-tovnog političkog aktivizma i kao takav bio inspiracija za pesme Street Fighting Man Ro-lingstonsa i Power to the People Džona Leno-na. Do danas je ostao veran svom levičarskom angažmanu, ali se pored političkog aktivizma uspešno oprobao i u književnom žanru. Nje-govo najznačajnije literarno delo jeste Islamski kvintet – ciklus od pet istorijskih romana u kojima Ali govori o susretima islama i Za-pada od krstaških ratova naovamo. Ovaj serijal čine romani Knjiga o Saladinu, povest o slavnom vojskovođi iz XII veka koji je oslobo-dio Jerusalim od krstaša; U senci nara, o padu Granade i musliman-skoj Španiji; Kamena žena, o poslednjim godinama Osmanlijskog carstva; Sultan u Palermu, o doživljajima srednjovekovnog karto-grafa Muhameda al Idrizija u mavarskoj Siciliji, i Noć Zlatne leptirice, čija je radnja smeštena u naše vreme. Ovih pet međusobno nezavi-snih romana pružaju jedinstvenu panoramu hiljadugodišnje istori-je prožimanja Istoka i Zapada i ruše stereotipe o islamskom svetu i imperijalne koncepte „sukoba civilizacija“. Bilo koje delo iz ovog se-rijala može biti dobar ulaz u zapadno-istočni divan Tarika Alija, pa i poslednja knjiga ovog ciklusa Noć Zlatne leptirice. Radnja ovog ro-mana se odigrava početkom XXI veka na potezu Lahor-London-Pariz-Peking, njegovi protagonisti su intelektualci istočnog po-rekla i zapadnog obrazovanja, a Ali u njemu govori o sudbinama emigranata iz islamskih zemalja, kineskim muslimanima, različi-tostima i mostovima između svetova.

Srpska književnost

DRAGAN VELIKIĆ: Danteov trg

U izdanju „Lagune“ upravo je izašlo novo izdanje jednog od najboljih romana Draga-na Velikića Danteov trg, prvi put objavljenog 1997. godine, koji je piscu doneo značajnu međunarodnu reputaciju. Roman pripoveda životnu priču pisca Labuda Ivanovića. O njoj svedoče njegove knjige, roditelji, prijatelji, čitaoci, bivša žena, davna mladalačka ljubav i predmeti koje je pisac lutajući po gradovima i zemljama svuda nosio sa sobom. Sudbine ljudi s kojima se život Labuda Ivanovića prepleo na kraju će se steći u Puli, koja će i sama postati književni lik ovog poetizovanog istraživanja jedne lične istorije i geografi je. „Konačno jedna knjiga koja ne nameće dosadnu zabavu“, zapisao je Peter Handke o Danteovom trgu, „nego pruža dubinski osećaj svih ograničenih, manjih i većih životnih staza, knjiga, koja i po-red tragičnih i ponekad sopstvenom krivicom izazvanih poraza, prikazuje život kao nešto veliko i veličanstveno. Knjiga koja taj osećaj projektuje u budućnost.“

VREMEREME 12. septembar 2013.

5555

Lagunine knjige

Triler

DŽASTIN KRONIN: DvanaestoricaPrevod: GORAN SKROBONJA

U sklopu tajnog vojnog projekta Vlade SAD, dvanaest osuđeni-ka na smrt podvrgava se biološko-medicinskim eksperimentima u cilju stvaranja supervojnika, i to uz pomoć sintetičkih virusa koji bi omogućavali brže zaceljivanje rana i skraćenje vremena oporavka. Međutim, eksperiment izmiče kontroli, zaraženi zatvorenici beže iz vojne laboratorije i u toku jedne noći kreće strašna pandemija koja će potpuno izmeniti svet i naseliti ga „virusnim“, čudovišnim stvo-renjima koji su kombinacija vampira i zombija. Pandemiji izmiče tek jedna kolonija malobrojnih preživelih ljudi, koja pokušava da se održi u pretećem okruženju mutanata. Ovo je okosnica radnje svet-skog bestselera Prolaz Džastina Kronina, objavljenog 2010. godine koji je prošle godine dobio i njegov nastavak. Drugi deo najavljene

Kroninove trilogije, roman Dvanaestorica, proglašen je za jedno od najboljih ostvare-nja ovog žanra u 2012. godini. U njemu horda-ma vampira upravljaju dvanaestorica virusom preobraženih zatvorenika iz prvobitnih vojnih eksperimenata, koji su u međuvremenu uspostavili zastrašujući po-redak. Da bi se oslobodili monstruma, ostaci čovečanstva moraju da unište ovu dvanaestoricu, a u tome ih predvodi Ejmi, koja je kao devojčica infi cirana ali se iz nekog razloga nije pretvorila u monstru-ma. Prava na ekranizaciju ovih Kroninovih romana otkupio je Ridli Skot za fantastičnih 1,75 miliona dolara, prepoznajući u njemu po-tencijal za novi Osmi putnik ili Blejd Raner.

Srpska književnosti

BORISLAV PEKIĆ: Uspenje i sunovrat Ikara GubelkijanaOdbrana i poslednji dani

U novom tomu „Lagunine” edicije sabranih književnih dela Bo-rislava Pekića nalaze se dve Pekićeve novele. Uspenje i sunovrat Ikara Gubelkijana priča je o „letećem Jermeninu”, prvaku u umet-ničkom klizanju u vreme fašizma, koji svoj dar uvežbava do savr-šenstva, negujući istovremeno taštinu i moralnu otupelost. Time ne postaje ni veći umetnik ni manji čovek. On jednostavno ne-staje kako mu život gubi smisao, a ljudski kapaciteti se smanju-ju. Umetnost u ovoj noveli nije prikazana kao stremljenje ka uzvi-šenom, već kao azil, utočište gde se može skloniti od sveta, ali ne i od pitanja koja čovek sebi postavlja upravo zbog sveta od koga veruje da je pobegao. Junak Odbrane i poslednjih dana je Andrija

A. Gavrilović, emigrant u Zapadnoj Nemačkoj pedesetih godina XX veka, koji pokušava da pronađe spokoj u starom kraju. Njegova mo-lba za sahranu na teritoriji FNRJ, inspirisana Odbranom Sokratovom, neobična je nove-la o emigrantskoj sudbini i tragovima bivšeg života kojem Gavrilović pokušava da se vrati bar u smrti. Ispisujući memoare, Gavrilović će kao običan čovek iz naroda opisati tragiku postojanja i odnos prema društvenom lice-merju u svim društvenim sistemima. Ono što ove dve novele spa-ja jeste njihov junak – samac, čovek u kome se ogledaju sve druš-tvene i duhovne traume njegovog doba. Pokušaj da se prevaziđe sopstvena sudbina neminovno vodi osobenoj životnoj dramatur-giji, i pokreće niz pitanja o smislu života i smrti, moralu i sudbin-skoj datosti.

Antologija

Život je uvek u pravuPriredila: LJUBICA ARSIĆ

Novi tom u ediciji tematskih antologija priča „Talasi“ posve-ćen je lepoti življenja i životnoj radosti. U ovoj zbirci sabrano je 39 priča najboljih svetskih pripovedača, među kojima su Karver, Ba-belj, Hrabal, Bukovski, Akutagava, Jursenar, Diras, Tven, Malamud i drugi. O temi koja ovu zbirku uokviruje njen priređivač Ljubica Arsić je rekla: „Knjiga varira ono veliko i večno pitanje, koje sebi i drugima postavljaju dečaci sedeći posle fudbala na školskom zidi-ću, ljubavnici pošto zapale još jednu cigaretu pred san, bračni par posle slavljenja godišnjice, starine na klupi u parku: Da li život ima smisla? Oni koji još uvek tragaju za dokazima možda će ih pronaći u ovoj knjizi. Jednostavne i istinite, privlačne u svojoj stidljivosti ali i zanosnom hedonizmu koji smelo udara u prepreku želeći da pri-kaže ono sklonjeno od pogleda, priče ove antologije povezuje reč koju toliko volimo da čujemo i izgovaramo. To je reč sreća. Tolsto-jevo načelo da je sreća neinspirativna i da se o njoj malo šta može reći, u svakom slučaju mnogo manje nego o nesreći koja mami

raznovrsnošću, ovde je prilično ubedljivo opo-vrgnuta… Magijom pripovedanja vrsnih svet-skih pisaca agregatna stanja života dobijaju potrebnu svetlost i lepotu, značenja koja izmi-ču fi lozofi ji i uzaludnim zaključcima nauke, a koja može da pruži is-ključivo književnost. Bilo da je u pitanju Markesov sudbonosni ka-vez za ptice, koji uprkos zlovolji trijumfuje kao uzdarje nesrećnom dečaku, i samom zarobljenom iza roditeljskih rešetaka, Apdajko-vo divljenje upućeno svakodnevnom intimnom trenutku, Tilinako-va životna gozba zalivena francuskim šampanjcem, božićna ćurka koja će u priči Marija de Andradea povezati tek otkrivenom ljubav-lju članove jedne poprilično tužne i zagubljene porodice, zavod-nička igra skrivanja i preoblačenja u priči Kamenskog, ili krstarenje Bleza Sandrara na prekookeanskom brodu u prašumi, pri putova-nju koje nas najviše otuđuje, u svima njima sreća greje kao grumen zlata, kao sunce kojem ni tmurni oblaci ne mogu ništa.“

12. septembar 2013. VREMEREME

5656

Lagunine knjige