U OVOM BROJUINĐIJA: PILOT PROJEKAT ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE

Zbrinimo ambalažu- zaštitimo prirodu Strana 3.

SREMSKA RAČA꞉ BRANISLAV ĐAKOVIĆ, POLJOPRIVREDNIK

Država da garantuje cene Strana 14.

SMS MALI OGLASI 063/8526-021

"Produktna berza"AD, Novi Sad, Bulevar oslobođenja 5Tel: 021/442-935, fax: 021/442-931, 443-457, 442-932

E-mail:nsberza@eunet.rs, www.proberza.co.rs

SREMSKA

POLJOPRIVREDAGodina V • Broj 88 • 27. maj 2016. • cena 40 dinara

od 16.5. do 20.5. 2016.

Bla gi rast ce ne so je

Rast ce ne ku ku ru za

Sam, ili u prat nji svo je „cr ne vi žlje, do ma će“, Slo-bo dan Mi lić, je dva do če kav ši le pe da ne, svo jih pe de se tak ova ca iz vo di u šet nju, do sta rog ste-

ja no vač kog đer ma ko ji, kao ka kav spo me nik na sta re da ne i još sta ri je lju ba vi, još uvek po sto ja no sto ji i iz-da ju ći svo je sa ple me ni ke ko ji su odav no na pu sti li svoj za da tak, u svo joj utro bi kri je hlad nu vo du.

Stra na 20.

MAR TIN CI • MARIJА VUČ KO VIĆ VELIKI RADINCI, GRGUREVCI

Lacarak, Zeleznicka 40, Tel/Fax: 022/671-006

SREMSKA

Lacarak, Zeleznicka 40, Tel/Fax: 022/671-006www. jankovic-mes.co.rs

Strana 11.

SREMAČKE LJUBAVI

DOMAĆICА I MLEKARKА

Spo ji la le po i ko ri snoFOLKLOR POSTAJE SVE VAŽNIJI

Pesma i igra bude uspavane sokake

Strana 10.

Po ljo pri vred ni sa jam na No vo­sad skom saj mu je to kom se dam da na vi de lo oko 125.000 po se ti­

la ca, re kao je na da na šnjoj kon fe ren­ci ji za no vi na re di rek tor Di rek ci je za ko mer ci jal ne po slo ve Ne boj ša Dra ku­lić. Pre ma nje go vim re či ma, 83. me­đu na rod ni po ljo pri vred ni sa jam je, u od no su na pro šlu go di nu, uspe šni ji po bro ju stra nih iz la ga ča, me đu na rod nim ak tiv no sti ma, bro ju po se ti la ca, ali i za oko 10 od sto po ve li či ni iz la gač kog pro sto ra.

Me đu na rod ni polj pri vred ni sa jam, ko ji je na No vo sad skom saj mu odr žan 83. put, oku pio je 1.500 iz la ga ča, ko ji su pred sta vi li pro iz vo de i uslu ge iz 60 ze ma lja. Na Saj mu su pre zen to va na naj no vi ja do stig nu ća u obla sti po ljo­pri vred ne pro iz vod nje, hra ne i pi ća, po ljo pri vred ne me ha ni za ci je, opre ma za pre hram be nu in du stri ju, he mij ska i za štit na sred stva, or gan ska hra nu i dru gi pro iz vo de i uslu ge u agro bi zni­su.

Ka ko je na otva ra nju is ta kla mi ni­ster Sne­ža­na­Bo­go­sa­vlje­vić­Bo­ško­vić srp ska po ljo pri vre da kon stant no u po sled njoj de ce ni ji ostva ru je su fi cit u spolj no­tr go vin skoj raz me ni uklju ču­ju ći tu i vi so ko zah tev na tr ži šta Evrop­ske uni je, Ru ske fe de ra ci je i CEF TA­e. U 2015, re kla je ona, ostva ren je do sa da naj ve ći iz voz i su fi cit u raz me ni ovih pro zvo da. Pro šlo go di šnja vred­nost iz vo za po ljo pri vred nih i pre hram­be nih pro iz vo da bi la je 2,6 mi li jar di evra, a su fi cit 1,25 mi li jar de.

­ Ovaj re zul tat je uto li ko vred ni ji, ako se ima u vi du da je pro šle go di ne za be le žen zna ča jan pad ce na polj.pro­iz na svet skom tr ži štu, zbog če ga je za ova kvu vred nost bio neo p ho dan da le­ko ve ći obim pro iz vo da ne go 2014. Po zi tiv ni tren do vi u obi mu pro iz vod nje i spolj no tr go vin skoj raz me ni, uz po zi­tiv ne tren do ve u sto čar skoj pro iz vod nji go vo re nam da je srp ska po ljo pri vre da

na do brom pu tu i da ne ma sum nje da će i u go di na ma pred na ma na sta vi ti da be le ži još bo lje re zul ta te na sva­kom po lju, ra kla je mi ni ster i do da la: ­ Vla da Sr bi je pre po zna je zna čaj, mo­guć no sti i po ten ci ja le srp ske po ljo pri­vre de. Pre po zna je va žnost in ve sti ci ja u pri mar nu pro iz vod nju i pre ra du polj.pro iz. Zbog to ga, čvr sto sto ji uz naš sek tor za po dr šku, po moć, za no ve in­ve sti ci je, ali i za no ve za dat ke i vi še ci­lje ve. U fa bri ci pod otvo re nim ne bom to ni je ni ma lo la ko. Ali po zi tiv ni re zul­ta ti iz pret hod nog pe ri o da, du ga tra di­ci ja u pro iz vod nji, pri rod ni po ten ci ja li, zna nje i is ku stvo na na šoj su stra ni. Otu da i moj ne skri ven op ti mi zam.

Kom pa ni je iz Ita li je, ko ja je ove go di ne Ze mlja part ner Po ljo pri vred­nog saj ma, su ob je di nje nim na stu pom pri ka za le do stig nu ća u obla sti agra ra i pra te ćim in du stri ja ma. Di rekt ni uče­sni ci na Saj mu, bi le su i kom pa ni je iz Austri je, Bel gi je, Bo sne i Her ce go vi ne, Bu gar ske, Cr ne Go re, Če ške, Grč ke, Ho lan di je, Hr vat ske, Ita li je, Ki ne, Kir­gi sta na, Le to ni je, Ma đar ske, Ma ke­do ni je, Ne mač ke, Polj ske, Re pu bli ke

Srp ske, Ru mu ni je, Slo ve ni je, Špa ni je, Tur ske, Uje di nje nih Arap skih Emi ra­ta...

Ove go di ne je zna čaj no ve će uče­šće bi lo je iz la ga ča iz Ki ne. Na šim pro­iz vo đa či ma i po se ti o ci ma pred sta vlje ni su vr hun ski pro iz vo di iz te ze mlje, u okvi ru iz lo žbe “Pre mi um brands from Chi na”.

Pre ma pre li mi nar nim po da ci ma de­la čla ni ca Po slov nog udru že nja uvo­zni ka i iz vo zni ka po ljo pri vred ne me­ha ni za ci je, vred nost ugo vo ra i kre i ra­nih po nu da za pro da ju po ljo pri vred nih ma ši na iz no si će oko 20 mi li o na evra, što pred sta vlja oko pe ti nu go di šnjeg pro me ta na tr ži štu po ljo pri vred ne me­ha ni za ci je.

Kom pa ni ja Al mex je to kom saj­ma pro da la de vet kom baj na, a za 30 trak to ra su sklo plje ni ugo vo ri ili da te po nu de, u ukup noj vred no sti od tri mi li o na evra. Po 20 pro da tih trak to­ra i ozbilj nih po nu da, kao i ve ći broj pri ključ nih ma ši na, ukup ne vred no­sti oko dva mil li o na evra – bi lans je sa jam skog na stu pa kom pa ni je Ti tan mac hi nery.

Kom pa ni ja ITN je na Saj mu pro da­la 32 ma ši ne, za oko dva mi li o na evra. Mas fer gA gro me ha ni za ci ja, Agro pa­non ka i Agro­tech su pro da li de se ti ne ma ši na vred nih od po mil lion evra. U kom pa ni ji Agro voj vo di na­Me ha ni za­ci ja da to je 80 po nu da za ku po vi nu, uglav nom trak to ra, i efek te oče ku ju po sle saj ma.

Če ške kom pa ni je or ga ni zo va no su na stu pi le na Me đu na rod nom po ljo pri­vred nom saj mu i ve o ma su za do volj­ne.­ Pa­vel­ Svo­bo­da iz eko nom skog ode lje nja am ba sa de Če ške Re pu bli ke u Be o gra du ka že da je nji hov štand bio za pa žen, ka ko na Saj mu ta ko i u srp skim me di ji ma. Za do volj ni su ostva re nim po slov nim kon tak ti ma i raz mi šlja ju da idu će go di ne pred sta ve mno go vi še kom pa ni ja i za ku pe znat­no ve ći štand.

Re pu bli ka Ma đar ska iz la ga la je na štan du u Ha li 1. Naj vi še je bi lo iz lo­že no pre hram be nih pro iz vo da, ko je na srp sko tr ži šte pla si ra kom pa ni ja Ti sa­ko op iz Ka nji že.

­ De vet go di na do la zim na sa jam i ovo je bio naj bo lji Po ljo pri vred ni sa­

jam u po sled njeh pet­šest go di na – ka že ko mer ci jal ni di rek tor Ti sa ko o pa Ni­ko­la­Žmu­kić. – Na na šem štan du ni ka da ra ni je ni je bi lo to li ko po se ti la ca i po slov nih lju di. Mi slim da bi ova ko i u bu duć no sti tre ba lo da iz gle da Me đu­na rod ni po ljo pri vred ni sa jam u No vom Sa du.

I sve kom pa ni je iz Tur ske ve o ma su za dov ljne pre mi jer nim uče šćem na Po ljo pri vred nom saj mu ka že Dže­ner­Ča­vu­šo­glu, pred stav nik na ci o nal ne agen ci je TG ex po, ko ja je or ga ni zo va­la na stup de set tur skih fir mi. Šef eko­nom skog i tr go vin skog ode lje nja am­ba sa de Kra lje vi ne Špa ni je Aitor­Ma­te­Rin­kon po zi tiv no je oce nio po vra tak nje go ve ze mlje na Me đu na rod ni po ljo­pri vred ni sa jam.

– Na na šem štan du pred sta vlje no je se dam kom pa ni ja i sve su za dov­ljne in te re so va njem ko je su iza zva la – ka že Rin kon. – Sa jam je bio od lič­no or ga ni zo van. Ve ru jem da će na 84. me đu na rod nom po ljo pri vred nom saj­mu idu će go di ne Špa ni ja bi ti pred sta­vlje na u znat no ve ćem obi mu.

S. P.

2 27. maj 2016.

AK TU EL NO STI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

OSNivAČ­i­izDAvAČ: NIPD "Sremske novine" d.o.o. Sremska Mitrovica • Trg vojvođanskih brigada broj 14/II • DiRektOR: Dragan Đorđević

• GlAvNi­i­ODGOvORNi­uReDNik: Živan Negovanović • DiRektOR­MARketiNGA:­Zlatko Zrilić­tehNiČki­uReDNik: Marko Zrilić • Re­DAk­Ci­JA: Sve tla na Đa ko vić, Miroslav Ninković, Marija Balabanović, Sa nja Mi haj lo vić, Stevo Lapčević, Mi lan Mi le u snić (fo to re por ter), Gordana Majstorović • MARketiNG: 063/8526­021 • ŠtAMPARiJA: DOO MAGYAR SZO KFT OJ Štamparije "Forum" Novi Sad • e­mail:­poljoprivreda@sremskenovine.co.rstelefON/fAx:­022/610­144 • Registarski broj NV000659

SREMSKA

POLJOPRIVREDACIP ­ Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад

63(497.113)

Sremska poljoprivreda / glavni i odgovorni urednik Živan Negovanović. ­ God. 1, br. 1 (okt. 2012) ­ . ­ Sremska Mitrovica: Sremske novine, 2012­. ­ Ilustr. ; 46 cm

Dva puta mesečno.ISSN 2217­9895COBISS.SR­ID 273701127

Pr vog da na ju na me se ca, Pri vred­na ko mo ra Sr bi je, u sa rad nji sa Am ba sa dom Kra lje vi ne Šved ske

u Sr bi ji, Na ci o nal nim od bo rom za tr­go vi nu Šved ske i Srp sko­šved skog po slov nog sa ve ta, a uz po kro vi telj stvo i po dr šku Mi ni star stva za po ljo pri vre­du i za šti tu ži vot ne sre di ne or ga ni zu je se mi nar pod na zi vom ,,Ka ko iz vo zi ti u Kra lje vi nu Šved sku''.

Se mi nar će bi ti odr žan u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je, Re sav ska 15, sa po čet­kom u 10:00 ča so va, a ka ko is ti ču or­ga ni za to ri, ak ce nat će bi ti sta vljen na or gan sku pro iz vod nju ko ja se po seb no vred nu je u ovoj skan di nav skoj ze mlji.

Uče sni ke će re no mi ra ni struč nja­ci iz Šved ske upo zna ti sa op štim i po­seb nim uslo vi ma, pro ce du ra ma, re gu­la ti va ma i mo guć no sti ma za pla sman

or gan ski ga je nih pro iz vo da na šved sko tr ži šte, dok će isto ta ko uče sni ci ima ti mo guć no sti da se upo zna ju sa Pro gra­mom Evrop ske uni je za ru ral ni raz voj u Sr bi ji (IPARD), ko jim će Evrop ska uni ja u na red nih šest go di na po dr ža­va ti raz voj po ljo pri vred nog sek to ra u Sr bi ji. U za vr šnom de lu se mi na ra uče­sni ci će ima ti pri li ku za kon sul ta ci je sa struč nja ci ma iz Šved ske.

O iz vo zu u Šved sku, tren do vi ma na tr ži štu i kon ku ren ci ji go vo ri će Mla­den­Pro­da­no­vić, ko or di na tor za tr go vi nu i pro mo ci ju Šved ske. O to me ka ko sa­ra đi va ti sa Šved skom i o ulo zi Srp sko­šved skog po slov nog sa ve ta, go vo ri će Jo­van­ka­ Mi­lje­vić, iz vr šni di rek tor sa ve ta, od no sno is pred Mi ni star stva po ljo pri vre de i za šti te ži vot ne sre di ne, Bra­ni­slav­Ra­ke­tić i Je­le­na­Mi­lić, ru­

ko vo di lac Gru pe za kva li tet, de kla ri sa­nje i ozna ča va nje hra ne.

Pre zen ta ci ja pro gra ma Na ci o nal nog od bo ra za tr go vi nu Kra lje vi ne Šved ske za pru ža nje uslu ga i po dr ške kom pa­ni ja ma pri li kom iz vo za u Šved sku, bi­će pred stva lje no od stra ne no si la ca šved skog tr ži šta, ko ji će ujed no go vo­ri ti i o osnov nim ka rak te ri sti ka ma tr ži­šta ko je pot ne ci jal ni iz vo zni ci iz Sr bi je tre ba upo zna ju, ta ko da će bi ti re či o pra vi li ma i pro ce du ra ma, stan dar di­ma, uslo vi ma, po seb nim zah te vi ma, re gu la ti va ma i dru go.

O is ku stvi ma kom pa ni ja iz Sr bi je ko je iz vo ze u Šved sku go vo ri će Ana­lju­bo­je­vić iz “Si ro goj na”

Uče šće na se mi na ru je bes plat no.

S. L.

Mi ni star po ljo pri vre de i za šti te ži vot ne sre di ne prof. dr Sne­ža­na­ Bo­go­sa­vlje­vić­ Bo­ško­

vić pri su stvo va la je ce re mo ni ji do de le od li ko va nja za naj bo lja gr la sa Na ci­o nal ne iz lo žbe sto ke u No vom Sa du i tom pri li kom uru či la pla ke te i pe ha re po bed ni ci ma.

­ Po seb no mi je za do volj stvo zbog pri li ke da uru čim na gra de vla sni ci ma i iz la ga či ma naj kva li tet ni jih gr la sto ke. Ra du je me sa zna nje da je ova iz lo žba za dr ža la re no me, naj ve će i naj bo ga ti­je iz lo žbe sto ke u re gi o nu i da je ovo­go di šnja bo lja i bo ga ti ja od pro šlo go­di šnje, re kla je mi ni star Bo go sa vlje vić Bo ško vić.

Mi ni star je na gla si la da je za Re pu­bli ku Sr bi ju i Mi ni star stvo po ljo pri vre­de i za šti te ži vot ne sre di ne sto čar stvo iz u zet no va žna gra na po ljo pri vre de, zbog če ga je mi ni star stvo po sve će no spro vo đe nju ni za me ra u ci lju una­pre đe nja sta nja u ovoj obla sti, a da je

jed na od me ra i po dr ška za or ga ni zo­va nje iz lo žbe sto ke na No vo sad skom saj mu.

­ Ovom iz lo žbom že li mo da afir mi­še mo ob na vlja nje i uve ća nje stoč nog fon da, una pre di mo ra sni sa stav kao va žnih po ten ci ja la za ja ča nje mle­kar skog sek to ra i po vra tak kla nič ne in du stri je me đu zna čaj ne iz vo zni ke“, is ta kla je mi ni star i do da la da ova iz­lo žba ima za cilj i afir ma ci ju još jed­nog va žnog za dat ka, a to je oču va nje ani mal nih ge ne tič kih re sur sa – kao jed nog od stu bo va na ci o nal nog bi o di­ver zi te ta.

Mi ni star se za hva li la svim iz la ga či­ma ko ji su na ovo go di šnjem saj mu iz­lo ži li svo ja naj kva li tet ni ja gr la iz raz li­či tih ka te go ri ja, či me su po mo gli da se pred sta ve ne ki od na ših po ten ci ja la u sto čar stvu i če sti ta la svim na gra đe nim uče sni ci ma na osvo je nim na gra da ma.

S. P.

BE O GRAD­•­PRi­vReD­NA­kO­MO­RA­SR­Bi­Je

Se­mi­nar­za­po­ljo­pri­vred­ni­keuče­sni­ke­će­struč­nja­ci­iz­Šved­ske­upo­zna­ti­sa­uslo­vi­ma,­pro­ce­du­ra­ma,­re­gu­la­ti­va­ma­i­mo­guć­no­sti­ma­za­pla­sman­or­gan­ski­ga­je­nih­pro­iz­vo­da­na­šved­sko­tr­ži­šte,­dok­će­isto­ta­ko­uče­sni­ci­ima­ti­mo­guć­no­sti­da­se­upo­zna­ju­sa­Pro­gra­mom­evrop­ske­uni­je­za­ru­ral­ni­raz­voj­u­Sr­bi­ji­(iPARD)

BE O GRAD­•­Mi­Ni­StAR­SvO­PO­lJO­PRi­vRe­De­i­zA­Šti­te­Ži­vOt­Ne­SRe­Di­Ne

Sto­čar­stvo­iz­u­zet­no­va­žno

� Sne�ža�na�Bo�go�sa�vlje�vić�Bo�ško�vić�na�do�de�li�od�li�ko�va�nja

NO VI SAD •­ODR­ŽAN­83.­SA­JAM­PO­lJO­PRi­vRe­De

Po­se­ti­la­ca­ni­kad­vi­še!Na­Saj­mu­su­pre­zen­to­va­na­naj­no­vi­ja­do­stig­nu­ća­u­obla­sti­po­ljo­pri­vred­ne­pro­iz­vod­nje,­hra­ne­i­pi­ća,­po­ljo­pri­vred­ne­me­ha­ni­za­ci­je,­opre­ma­za­pre­hram­be­nu­in­du­stri­ju,­he­mij­ska­i­za­štit­na­sred­stva,­or­gan­ska­hra­nu­i­dru­gi­pro­iz­vo­de­i­uslu­ge­u­agro­bi­zni­su

327. maj 2016.

AK TIV NO STI LO KAL NIH SA MO U PRA VA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Udruženje proizvođača sredstava za zaštitu bilja u Srbiji SECPA, u saradnji

sa Poljoprivrednom Stručnom Službom Ruma, opštinama Ruma, Inđija i Irig i operaterom za zbrinjavanje ambalažnog otpada SEKOPAK u periodu od 20. do 23. juna 2016. godine, u okviru Pilot projekta organizovaće prikupljanje ispranog ambalažnog otpada koji potiče od sredstava za zaštitu bilja. S tim u vezi apeluju na sve poljoprivredne proizvođače da će u pomenutim opštinama prema priloženom rasporedu i uz izdavanje potvrde o predatom otpadu biti organizovano prikupljanje otpadne ambalaže od sredstava za zaštitu bilja koja je isprana od ostataka sredstva najmanje tri puta, da ovaj otpad ne bi u međuvremenu spaljivali, bacali u komunalni otpad ili u prirodu, zakopavali ili na neki drugi neodgovarajući način uništavali.

-Agencija za ruralni razvoj op-štine Inđija se rado uključila u ovaj pilot projekat, a radi se o projektu prikupljanja ambalažnog otpada, odnsono ambalaži koju poljopri-vrednici bacaju nakon prskanja. U našoj opštini realizacija počinje 21. juna I to prvo u Krčedinu u period od 08:00 do 09:00 časova, na-kon toga u Novom Slankamenu od 09:30 do 11:00 časova, u Novim Karlovcima od 11:30 do 13:00 ča-

sova i na kraju u Inđiji od 13:30 do 15:00 časova ističe Nemanja Čorak, direktor Agencije za ruralni razvoj opštine Inđija i kaže da su sve me-sne zajednice obaveštene, gde će se i prikupljati ambalaža.

-Što se tiče drugog dana, u Beški će prikupljanje ambalaže biti orga-nizovano od 08:00 do 10:00 časova a u Maradiku od 10:30 do 12:00 ča-sova. Mi smo informisali putem naše baze poljoprivrednike iz pomenutih naselja, tako da imaju vremena da prikupe otpad i odlože ga na pravi način kaže direktor.

-Cilj ovog projekata jeste da se animiraju poljoprivrednici i da im se skrene pažnja da je potrebno tu am-balažu na adekvatan način zbrinjava-ti kako bi svi zajedno sačuvali životnu sredinu kaže Nemanja Čorak.

-Iz tog razloga apelujemo na poljoprivrednike da nam izađu u susret jer ovo je prvi puta da tako nešto radimo i siguran sam da će se projekat nastaviti i u buduće. Kao što sam već napomenuo akci-ja će biti organizovana u mesnim zajednicama gde će kamion doći, jer ne znamo još uvek sa kojim ko-ličinama raspolažemo. Naredni put ćemo tako organizovati da u onim gazdinstvima gde postoje veće koli-

čine amabalaže će kamion dolaziće po nju.

Kako na kraju navodi Čorak, ve-liki broj opština u Vojvodini se pri-ključio pilot projektu zbrinjavanja ambalaže. Poljoprivredna stračna služba iz Rume udruženje SECPA su nosioci ovog projekta, a naša Agencija za ruralni razvoj je pružila tehničku podršku i logistiku, kao i druge opštine u Sremu koje su deo pomenutog projekta. Za sve dodat-ne informacije poljoprivrednici se mogu obrati Agenciji za ruralni ra-zvoj opštine Indjija, Vojvode Stepe 48 ili na telefon 022/55-60-60.

� M.�Balabanović

Na kon što je pr vog ma ja is te-kao rok za pri ja vu uzur pi ra-nih dr žav nih hek ta ra od stra-

ne uzur pa to ra, ko ji je od re đen po-seb nim za ključ kom Vla de Sr bi je kao na čin za re ša va nje ovog pri sut nog pro ble ma, nad le žni ma u Srem skoj Mi tro vi ci se pri ja vi lo šest ta kvih li-ca. Oni su bes prav no ušli u oko 80 hek ta ra dr žav nih nji va i za se ja li ih. Ali po po da ci ma Grad ske upra ve za po ljo pri vre du Srem ske Mi tro vi ce osta lo je ne ko ri šće no znat no vi še ove ze mlje čak oko 511 hek ta ra, a ka kvo je sta nje na te re nu i ima li ne pri ja vlje nih uzur pa to ra kon tro li še in spek ci ja i dru gi nad le žni.

- Nad le žni or ga ni tre nut no vr še kon tro lu dr žav nog po ljo pri vred nog ze mlji šta, na kon ko je će bi ti po zna ti tač ni po da ci šta je sa osta lom ze-mljom. Oče ku je mo da to bu de po-zna to već na red ne ne de lje pa će se pri me nji va ti pro pi sa ne me re po i tiv onih ko ji ni su even tu al no po stu pi li po za ključ ku , ni su iz vr ši li van sud-sko po rav na nje i ko ri ste dr žav nu ze mlju ka že na čel nik za po ljo pri vre-du Vla di mir Na�sto�vić.

Na čel nik za po ljo pri vre du pod se-ća da su po ljo pri vred ni ci sto ča ri iz Srem ske Mi tro vi ce od bi li da za ku pe po osno vu pra va pre čeg 511 hek-ta ra ze mlji šta u dr žav noj svo ji ni iz nji ma zna nih raz lo ga. U ovom gra-du su u ja nu a ru bi li spre mi da spro-ve du li ci ta ci ju te ze mlje, me đu tim, ni su do bi li sa gla snost Mi ni star stva po ljo pri vre de i Upra ve za po ljo pri-vred no ze mlji šte.

- Otvo ri la se mo guć nost da na osno vu pre po ru ke Vla de Sr bi je i

po me nu tog za ključ ka da mo šan su oni ma ko ji su sa mi ušli u slo bod-ne po vr ši ne da to oza ko ne, da se sa mi pri ja ve u Grad sku upra vu za po ljo pri vre du i da iz vr še van sud sko po rav na nje, od no sno upla te svo je oba ve ze. Ti me bi re gu li sa li ko ri šće-nje ove ze mlje. To je ura dje no, ali pri ja vi lo nam se šest li ca ko ja su ušla u slo bod ne po vr ši ne i oni su iz-vr ši li svo ju oba ve zu po za ključ ku vVla de Sr bi je ob ja šnja va Na sto vić, do da ju ći da su ta kvi za kup pla ti li po pro seč noj ce ni za ku pa na te ri-to ri ji AP Voj vo di ne, ko ja je iz no si la 194 evra. Za re do van pro gram ko-ri šće nja ovog ze mlji šta ko ji će bi ti usvo jen va ži će ce na za ku pa od 203 evra po hek ta ru za tre ću kla su ze-

mlje. Jer, je naj vi še ze mlje te kla se na ovoj te ri to ri ji. Kva li tet ni ja ze mlja će bi ti sku plja.

- Nad le žni su sa da u pri li ci da pre kon tro li šu sve po vr ši ne dr žav-nog po ljo pri vred nog ze mlji šta ko je su osta le ne ras po de lje ne. Na ša sa-zna nja su da se gro te ze mlje na-la zi na pod ruč ju ka ta star skih op-šti na Bo su ta i Srem ske Ra če da je ona kom plet no osta la ne dir nu ta već du gu go di nu za re dom, jer je tu naj lo ši ja ze mlja i va že ća ce na ne nje nom od go va ra kva li te tu –ob-ja šnja va da lje Na sto vić.

U Bo su tu je osta lo ne ras po de lje-no oko 120 hek ta ra i još oko 220 hek ta ra je u Srem skoj Ra či. Osta le po vr ši ne su u Ku zmi nu i još po ne ka ta kva par ce la je i na srem sko mi tro-vač kom pod ruč ju. Ka da se pro ve ri fak tič ko sta nje na ne za ku plje nim po vr ši na ma ići će uprav ni po stu pak – pi sa će sei za pi sni ci, pri ja ve, do no-si će se skup štin ske od lu ke o ski da-nju use va oni ma ko ji ra de dr žav nu

ze mlju a ni su ostva ri li van sud sko po rav na nje.

Ina če nad le žni u Gra du Srem ska Mi tro vi ca su do ne li od lu ke o do de li dr žavng po ljo pri vred nog ze mlji šta po osno vu pra va pre čeg za na red-nu je sen. U pi ta nju je re do van po-stu pak a on ob u hva ta oko 5.000 hek ta ra dra žav nog ze mji šta ko je je

da to sto ča ri ma.Pro gram je osvo jen u za kon skom ro ku, ze mlja se nu di sto ča ri ma na go di nu da na, od lu ke su po sla te u Mi ni star stvo po jo pri-vre de na sa gla snost. Na kon to ga sle de upla te a po sle to ga će se zna ti da li je sva ze mlja da ta na ko ri šće-nje ili deo osta je ne za ku pljen. � S.�Đa�ko�vić

INĐIJA�•�U�NAJAVI�PILOT�PROJEKAT�ZA�ZAŠTITU�ŽIVOTNE�SREDINE

Zbrinimo�ambalažu�-�zaštitimo�priroduCilj�ovog�projekata�jeste�da�se�animiraju�poljoprivrednici�i�da�im�se�skrene�pažnja�da�je�potrebno�tu�ambalažu�na�adekvatan�način�zbrinjavati�kako�bi�svi�zajedno�sačuvali�životnu�sredinu�kaže�Nemanja�Čorak,�direktor�Agencije�za�ruralni�razvoj

ProjekatU cilju realizacije ovog pro-

jekta, nedavno je i u Rumi, u prostorijama III mesne zajed-nice u Rumi, održan sastanak sa predstavnicima svih mesnih zajednica iz rumske opštine, kako bi se poljoprivrednici na što bolji način upoznali sa predstojećom akcijom.

- Prvi put u Rumi organi-zujemo akciju prikupljanja ambalažnog otpada od pesti-cida. Akcija je besplatna i na-dam se da će poljoprivrednici odazvati, čime ćemo sprečiti zagađivanje životne sredine, jer se najčešće pomenuta ambalaža spaljivala, bacala u komunalni otpad ili u pri-rodu, zakopavala ili na neki drugi neodgovarajući način uništavala", kazao je diplo-mirani inženjer poljoprivrede Sava� Popović, predstavnik udruženja SECPA.

Poljoprivredna stručna služ-ba i SECPA poručuju poljopri-vrednicima da ambalažu dobro isperu odmah nakon njenog pražnjenja i da je odlože na bezbedno mesto na imanju do njenog preuzimanja.

Nemanja Čorak, direktor

Prikupljanje ambalaže u nekoliko sela

SREM SKA MI TRO VI CA�•�SPRO�VO�ĐE�NJE�ZA�KLJUČ�KA�O�UZUR�PI�RA�NOM�DR�ŽAV�NOM�ZE�MLJI�ŠTU

Ko�me�će�za�ka�znu�obra�ti�rod?Na�pod�ruč�ju�Gra�da�Srem�ska�Mi�tro�vi�ca�osta�lo�je�van�za�ku�pa�511�hek�ta�ra,�a�šest�li�ca�ko�ja�su�se�pri�ja�vi�la�za�bes�prav�no�ko�ri�še�nje�dr�žav�ne�ze�mlje�ra�de�oko�80�hek�ta�ra.�Gde�je�osta�la�dr�žav�na�ze�mlja�i�da�li�još�ima�ne�pri�ja�vlje�nih�uzur�pa�to�ra�kon�tro�li�še�in�spek�ci�ja?

Vla di mir Na sto vić

Ob ja vljen je kon kurs za ko ri-šće nje krat ko roč nih ban kar skih kre di ta po ljo pri vred ni ci ma. Na-me na kre di ta je pro pi sa na i ona od no si se na se tvu, sto čar stvo i

za kup dr žav nog ze mlji šta. Kre-di ti su na go di nu da na i iz no se od 100.000 do 1.000.000 di na-ra,a uče še gra da je 10 od sto u ka ma ti.

Kre�di�ti�i�za�za�kup�ze�mlje

Sle de ka zne za uzur pa to re

Na čel nik za po ljo pri vre du

pod se ća da su po ljo­pri vred ni ci sto ča ri iz Srem ske Mi tro vi ce od­bi li da za ku pe po osno­vu pra va pre čeg 511 hek ta ra ze mlji šta u dr­žav noj svo ji ni iz nji ma zna nih raz lo ga

"

4 27. maj 2016.

SUD BI NA OD U ZE TE IMO VI NE (25)

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Vi še go to vo da i ne ma sku pa (pri­vred­nog,­po­li­tič­kog,­struč­nog...) na ko me se, bar ka da

je­reč­o­pri­vre­di­i­pro­iz­vod­nji,­u­pr­vi plan ne sta vlja ju se lo i se lja ci. To nam je eko nom ski oslo nac i op šti spas­uvek­ka­da­je­dr­ža­vi­bi­lo­te­ško.­I­da­nas­se­naj­ve­će­i­naj­br­že­šan­se­za­ za­po­šlja­va­nje,­ čak­mi­lion­ne­za­po­sle­nih­u­ze­mlji,­vi­di­u­po­vrat­ku­na­se­lo,­za­po­šlja­va­nju­u­i­oko­po­ljo­pri­vre de.Me­đu­tim,­glav­na­ze­mljo­rad­nič­ka­

aso­ci­ja­ci­ja,­ da­nas­ Za­dru­žni­ sa­vez­Sr bi je, uglav nom ta vo ri, pa s njim i ve­ći­na­od­738.000­ze­mljo­rad­nič­kih­ga­zdin­sta­va.­Šan­su­za­na­pre­do­va­nje­ima ju sa mo re gi stro va ni, a njih je na­po­čet­ku­ove­go­di­ne­bi­lo­135.000!­Jer­sa­mo­oni­mo­gu­da­do­bi­ja­ju­sub­ven ci je, kre di te i dru ge sti mu la ci je. Eko­nom­ska­ aso­ci­ja­ci­ja­ za­dru­ga­ra u Sr bi ji osno va na je pre vi še od 100­go­di­na­(1894.­go­di­ne)­ne­ka­da­je­bi­la­oko­sni­ca­eko­nom­skog­raz­vo­ja se la. Ima la je uspe ha i pa do va, ali­ či­ni­ se­ ni­ka­da­ ni­je­ ima­la­ ta­ko­ma lo uti ca ja na eko nom ski i uku pan ži­vot­se­la­(ima­ ih­4.706)­ i­se­lja­ka. Iz­gle­da,­ do­šlo­ se­ do­ dna.­ Uz­ sve­no­vi­je­ za­kon­ske­ pro­pi­se,­ ured­be,­ za­ključ­ke,­ pred­iz­bor­na­ obe­ća­nja­ i­ za­kli­nja­nja,­ sa­ve­to­va­nja,­stra­te­gi­je­ –­ ne­ ide.­ Čak­ i­ ka­da­ču­ve­ne­ ze­mljo­rad­nič­ke­ za­dru­ge­ to­nu­ u­ fi­nan­sij­skom­ ko­vi­tla­cu,­mno ge su u ve li kim gu bi ci ma, a ni je ma li broj onih ko je po sto je sa­mo­na­pa­pi­ru.­Ta­ko­da­nas­u­Sr­bi­ji­ po­sto­ji­ oko­ 2.000­ za­dru­ga,­ a­u­2004.­ go­di­ni­ ak­tiv­nih­ je­ bi­lo­ sa­mo­ 1.493!­ One­ su­ u­ 2004.­ go­di­ni­ ostva­ri­le­ pri­hod­ od­ 25­ mi­li­jar­di­ di­na­ra,­ a­ u­ nji­ma­ je­ za­po­sle­no­oko­ 13.000­ rad­ni­ka.­ S­ gu­bi­ci­ma od­1,27­mi­li­jar­di­di­na­ra­ta­da­je­po­slo­va­lo­ 489­ za­dru­ga.­ Od­ ukup­nog­bro­ja­ ze­mljo­rad­nič­kih­ ga­zdin­sta­va­da­nas­u­Sr­bi­ji­ima­oko­120.000­za­dru­ga­ra­i­vi­še­od­sto­ti­nu­hi­lja­da­ko­o pe ra na ta.„Dok­ se­ za­dru­gar­stvo­ u­ sve­tu­

raz­vi­ja,­kod­nas­se­na­la­zi­u­za­peć­ku.­Da­nas­se­je­dan­broj­na­ših­ta­ko­zva­nih­ za­dru­ga­ ba­vi­ svim­ dru­gim, a naj ma nje svo jim osnov nim po slom. Sve­to­je­po­sle­di­ca­op­štih­te­ško­ća,­ali i pro ma ša ja i ne do sled no sti u agrar­noj­po­li­ti­ci,­po­ja­va­ma­no­vih­po­slov nih part ne ra, se lja ka. Po sta vlja se­ i­ pi­ta­nje­ za­što­ je­ ne­moć­na­ ze­mljo­rad­nič­ka­ aso­ci­ja­ci­ja.­ Ona­bi­ tre­ba­lo­ da­ ob­u­hva­ta­ naj­ve­ći­ i­naj­va­žni­ji­ eko­nom­ski­ po­ten­ci­jal ze­mlje.­ Pi­ta­nje­ je­ da­ li­ je­ reč­ o­pre­va­zi­đe­nim­ shva­ta­nji­ma­ funk­ci je te in sti tu ci je pa i nje sa me, ili­ o­ obič­nim­ uda­ri­ma­ onih­ ko­ji­ma ni­ka­kva­ ozbilj­na­ or­ga­ni­za­ci­ja­ ni­je­po treb na, po go to vo u po ljo pri vre di, ili ne spo sob nost lju di ko ji ra de na or­ga­ni­zo­va­nju­se­lja­ka,­ili­po­ne­čem­tre­ćem”,­ka­že­biv­ši­pred­sed­nik­Za­dru­žnog­sa­ve­za­Sr­bi­je­Dra gan Go­ve­da­re­vić.Naj­ve­ći­ deo­ agrar­nog­ po­ten­ci­

ja­la­ ze­mlje,­ iz­u­zev­ ve­li­kih­ po­se­da­ko­ji­ su­sad­pri­va­ti­zo­va­ni,­na­la­zi­ se­

u­ vla­sni­štvu­ obič­nih­ ma­lih­ se­lja­ka­ i­ ta­ko­ od­ 5,11­mi­li­o­na­ hek­ta­ra­po­ljo­pri­vred­nog­ ze­mlji­šta­ čak­ 4,25­mi­li­o­na­ hek­ta­ra­ su­ ob­ra­di­ve­ po­vr­ši­ne.­ vi­še­ od­ 80­ od­sto­ tog­ po­se­da u par ce la ma od po tri hek ta ra na­la­zi­ se­ u­ pri­vat­nom­ vla­sni­štvu.­Naj­ve­ći­ deo­ tih­ se­lja­ka­ je­ ne­za­šti­ćen­ i­ neo­r­ga­ni­zo­van.­ Ne­ka­da­šnji­pred­sed­nik­ Za­dru­žnog­ sa­ve­za­ Voj­vo di ne Đor­đe­ Bu­ga­rin­ is­ti­če­ da oni­ sve­ če­šće,­ po­sle­ pri­va­ti­za­ci­je­dru­štve­nih­pred­u­ze­ća­po­sta­ju­ma­la­slat­ka­ri­ba­u­če­lju­sti­ma­pred­u­zi­mlji­vih po slov nih lju di, kao što su bi li i do Dru gog svet skog ra ta, po sle ko ga su­do­da­nas­osta­li­u­če­lju­sti­ma­dr­ža­ve­i­nje­ne­ide­o­lo­gi­je.­U­po­sled­nje­vre­me,­već­po­tra­di­ci­ji,­ima­mno­go­pri­ča­ o­ zna­ča­ju­ se­la­ i­ se­lja­ka,­ po­tre­bi­ da­ se­o­ska­ ga­zdin­stva­ ja­ča­ju­eko nom ski, da se o ske ne ve ste vi še ra­đa­ju.­I­u­ko­vi­tla­cu­tih­pri­ča­i­obe­ća­nja­ srp­sko­ se­lo­ ne­sta­je.­ Sva­ko­če­tvr­to­ se­lo­ ili­ njih­ 1.200­ u­ Sr­bi­ji­usko­ro­će­ne­sta­ti.­Već­da­nas­u­Sr­bi ji go di šnje vi še umre ne go što se ro­di­40.000­lju­di,­u­se­li­ma­je­pra­zno­vi­še­od­40.000­ku­ća.­Sve­se­uglav­nom­ svo­di­ na­ to,­ jed­ni­ obe­ća­va­ju,­dru­gi­če­ka­ju­i­–­ne­sta­ju.U­ me­ra­ma­ da­na­šnje­ eko­nom­

ske­ po­li­ti­ke­ za­dru­ge­ ni­su­ go­to­vo­ni­ po­me­nu­te.­ Po­no­vo­ se­ oče­ku­je­ i­od­no­ve­vla­sti­ iz­ra­da­za­ko­na­o za­dru­ga­ma,­ od­no­sno­ za­dru­žnim­ dru­štvi­ma. Po­sled­nji,­ još­ va­že­ći­ Za­kon­ o­ za­dru­ga­ma­ do­net­ je­ na­ sa­ve­znom­ni­vou­ 1991.­ go­di­ne.­ Po­ nje­mu­ je­bi­lo­ obe­ća­no­ da­ će­ se­ za­dru­ga­ma i­za­dru­ga­ri­ma­vra­ti­ti­i­neo­prav­da­no­od­u­ze­ta­imo­vi­na­po­sle­Dru­gog­svet­skog­ra­ta.­I­tu­je­sve­osta­lo­na­obe­ća­nji­ma.­Jer­ta­imo­vi­na­sad­ima­no­ve vla sni ke. I još ne što: mno gi sad po­ku­ša­va­ju­da­pri­va­ti­zu­ju­za­dru­žnu­imo­vi­nu.­To­ je­ne­mo­gu­će­ jer,­ka­ko­pri­va­ti­zo­va­ti­ ono­ što­ već­ odav­no­ima­vla­sni­ka!„Se­lja­ci­da­nas­ni­su­or­ga­ni­zo­va­ni.­

Bez­za­dru­ga­oni­će­i­da­lje­bi­ti­pre­pu­šte­ni­ sti­hi­ji.­ Mi­ se­ za­la­že­mo­ da­po­sto­je­ za­dru­ge,­ da­ se­ kom­plet­na­eko­no­mi­ja­se­la,­iz­onog­što­pla­ni­ra­Vla da Sr bi je, pre li je na lo kal ni ni vo, u­za­dru­ge.­To­su­kre­di­ti­ za­ te­ku­ću­pro­iz­vod­nju,­ in­ve­sti­ci­je,­ na­bav­ka­sred­sta­va­ za­ po­ljo­pri­vre­du,­ ugo­va­ra­nje­ i­ pre­u­zi­ma­nje­ ro­be­ za­ tr­ži­šte.­ Za­dru­ga­ tre­ba­ da­ ga­ran­tu­je od­re­đe­nu­ si­gur­nost­ se­lja­ku­ i­ tr­ži­štu.­ Za­da­tak­ za­dru­žnih­ sa­ve­za­ i­ za­dru­ga­ ni­je­ sa­mo­ da­ tr­gu­ju,­ već­ da­ or­ga­ni­zu­ju­ pro­iz­vod­nju za­dru­ga­ri­ma­i­da­se­ba­ve­za­šti­tom­nji­ho­vih­in­te­re­sa.­U­na­šoj­ze­mlji­na­se­lu­da­nas­ži­vi­3.206.000­sta­nov­ni­ka.­Mi­slim­da­bi­za­dru­ge­vra­ti­le­ži­vot­se­lu.­Za­dru­ge­pred­sta­vlja­ju­i­ne­za­men­ljiv­ ob­lik­ or­ga­ni­zo­va­nja­ po­ljo­pri­vred­nih,­ali­i­dru­gih­pro­iz­vo­đa­ča.­Ov­de­je­reč­sa­mo­o­ze­mljo­rad­nič­kim­za­dru­ga­ma,­ali­na­ma­tre­ba­10.000­svih­za­dru­ga.­Tu­mi­slim­na­ze­mljo­rad­nič­ke,­ stam­be­ne,­ po­tro­šač­ke. Me­đu­tim,­ još­ je­ loš­ od­nos­ vla­sti­pre­ma­za­dru­žnom­po­kre­tu.­U­sve­tu­

je­to­obr­nu­to”­na­vo­di­Go­ve­da­re­vić. U­ vre­me­ ka­da­ se­ pri­va­ti­zu­je­ dru­štve­na­ i­ dr­žav­na­ svo­ji­na,­ tre­ba­odvo­ji­ti­šta­je­za­dru­žno,­a­ono­što­je­ka­sni­je­ulo­že­no­u­raz­ne­pre­ra­đi­vač­ke­ objek­te,­ pro­ce­ni­ti­ i­ iz­dvo­jit­za­dru­ga­ma­u­vi­du­ak­ci­ja.­Ali,­to­sad­ni ko ne po mi nje. „Ako­ je­ ne­prav­da­ se­lja­ci­ma­

uči­nje­na­ 1953.­ go­di­ne,­ sma­nje­njem­ ze­mlji­šnog­ mak­si­mu­ma­ i­kon­fi­ska­ci­jom,­ istu­ te­ži­nu­ ima­ i ne­prav­da­ uči­nje­na­ za­dru­ga­ma­ ka­da­ je­ nji­ho­va­ imo­vi­na­ po­društvlje­na­ tran­sfor­ma­ci­jom­ u­osnov­ne­ or­ga­ni­za­ci­je­ ko­o­pe­ra­na­ta pri­ ve­li­kim­ dru­štve­nim­ kom­bi­na­ti­ma.­ Za­dru­ga­ri­ za­to­ i­ da­nas­ s­ pra­vom­ tra­že­ po­vra­tak­ svo­je­ imo­vi­ne.­ To­ se­ ver­bal­no­ pri­zna­je,

ali­u­prak­si­se­ne­spro­vo­di.­Mi­mo­ra­mo­ u­ sva­kom­ tre­nut­ku­ ima­ti­ u­ vi­du­ pri­vat­nost­ osno­va­ za­dru­žne­ svo­ji­ne,­ jer­ bez­ za­dru­žne svo­ji­ne­ ne­ mo­že­ bi­ti­ ni­ sta­bil­nog­raz­vo­ja­ za­dru­ga­ i­ za­dru­gar­stva”,­na­vo­di­Go­ve­da­re­vić.„U­vre­me­ga­še­nja,­od­no­sno­spa­

ja­nja­ za­dru­ga­ s­ ve­li­kim­ po­ljo­pri­vred nim kom bi na ti ma i na stan ka osnov­nih­ or­ga­ni­za­ci­ja­ ko­o­pe­ra­na­ta, sa mo u Voj vo di ni je dru štve nom sek­to­ru­ pre­ne­to­ 200.000­ hek­ta­ra,­ze­mlji­šta,­ de­set­ kla­ni­ca,­ šest­mle­ka­ra,­19­mli­no­va,­osam­ fa­bri­ka­ za­pre­ra­du­ vo­ća,­ če­ti­ri­ ku­de­lja­re...­Osim­to­ga,­u­raz­vo­ju­pre­hram­be­ne­in­du­stri­je­ni­su­uče­stvo­va­li­sa­mo­za­po­sle­ni,­već­i­za­dru­ga­ri,­pro­iz­vo­đa­či­si­ro­vi­na.­Za­ko­nom­o­za­dru­ga­ma­ iz­1996.­go­di­ne,­za­dru­žna­imo­vi­na­se­po­tra­žu­je­od­or­ga­ni­za­ci­ja­ko­je­su­je­svo­je­vre­me­no­ pre­u­ze­le.­ Me­đu­tim,­i­da­nas,­u­ iš­če­ki­va­nju­no­vog­za­ko­na,­ve­li­ki­broj­zah­te­va­za­po­vra­ćaj­imo­vi­ne­ sto­ji­ za­ro­bljen­ u­ op­šti­na­ma.­ Za­dru­ge­ po­slu­ju­ u­ ote­ža­nim­uslo­vi­ma­ i­ ima­ju­ gu­bit­ke.­ Ak­tu­el­ne­vla­sti­ kao­da­ne­će­da­zna­ju­da­u­tr­ži­šnoj­eko­no­mi­ji­ze­mljo­rad­nič­ko­za­dru­gar­stvo­ ima­ po­se­ban­ zna­čaj.­Bez­ za­dru­ga­ se­lja­ci­ su­ pre­pu­šte­ni­sti­hi­ji­ tr­ži­šta,­ ra­znim­na­kup­ci­ma i­ pre­kup­ci­ma,­ ko­ji­ bez­ ra­da­ od­no­se­ pro­fit”,­ na­vo­di­ Bu­ga­rin. U­ vre­me­ ka­da­ se­ osta­je­ bez­ po­sla u gra do vi ma, po vra tak na se­lo­ ne­će­ zna­či­ti­ i­ po­se­lja­če­nje. Rad u po ljo pri vre di, ali i oko

po­ljo­pri­vre­de,­ mo­že­ da­ obez­be­di­ no­vu­ eg­zi­sten­ci­ju­ mno­gi­ma­ ko­ji­ do­bi­ja­ju­ ot­prem­ni­nu­ od­ 5.000­do­ 10.000­ evra.­ Biv­ši­ pot­pred­sed­nik­ Pri­vred­ne­ ko­mo­re­ Sr­bi­je­ i­ biv­ši­ pred­sed­nik­ Za­dru­žnog­ sa­ve­za­ Sr­bi­je,­ dr­ Sto­jan­ Jev­tić,­ is­ti­če­ da­ se­ za­ taj­ no­vac­mo­že­ ku­pi­ti ima­nje,­iz­gra­di­ti­pla­ste­nik,­za­po­če­ti­no­vi­ži­vot­na­se­lu.­Ti­me­će­se­vra­ti­ti­ži­vot­se­lu, otvo­ri­ti­ve­ći­broj­no­vih­rad­nih­me­sta.­Da­kle,­ ko­rist­ će­ bi­ti­vi­še­stru­ka.­ To­ zna­či­ otva­ra­nje­ ve­li kog bro ja no vih, ma lih i sred njih pred­u­ze­ća­ u­ okvi­ru­ za­dru­ga­ ko­je­or­ga­ni­zu­ju­ pri­mar­nu­ pro­iz­vod­nju.­Se­o­ska­ga­zdin­stva­ras­po­la­žu­i­broj­nom­ ra­zno­vr­snom­ me­ha­ni­za­ci­jom,­a­ u­ se­li­ma­ ta­ko­re­ći­ ne­ma­ ser­vi­snih­ra­di­o­ni­ca­za­nji­ho­vu­po­prav­ku.­Zbog­to­ga­bi,­ka­ko­ka­že­Jev­tić,­bi­lo­in­te­re­sant­no­da­se­u­okvi­ru­za­dru­ga­or­ga­ni­zu­ju­ova­kve­ra­di­o­ni­ce.­Je­dan­broj­ rad­ni­ka­ mo­že­ da­ na­đe­ po­sao­u­ze­mljo­rad­nič­kim­za­dru­ga­ma­ko­je­da nas osku de va ju u ka dro vi ma.

­ (Na­sta­vi­će­se)­

(De lo vi iz knji ge Bra ni sla va Gu la na „Sud bi na od u ze te imo vi­ne˝. Knji ga se mo že na ru či ti (ce­na 2.000,00 di na ra) kod iz da va ča ba nat ski kul tur ni cen tar, JNA 35, No vo Mi lo še vo, e­mail:ba nat ski kul tur ni cen tar@g mail.com ili na tel 023/783­155 ili kod auto ra na e­mail:gu lan@nsca ble.net ili na tel. 063/8­666­527).

Se lja ci sa mi na le di niMno­go­je­kon­tro­ver­zi­oko­ze­mljo­rad­nič­kog­za­dru­gar­stva,­se­la­i­se­lja­ka.­Za­ko­nom­o­za­dru­ga­ma­pred­vi­đe­no­je­vra­ća­nje­za­dru­žne­imo­vi­ne,­ali­to­još­ni­je­ostva­re­no.­Če­ka­se­no­vi­za­kon­o­za­dru­ga­ma

U­ sve­tu­ ima­ oko­ 800­ mi­li­o­na­ za­dru­ga­ra­ i­ vi­še­ od­ sto­mi­li­o­na­za­po­sle­nih­pre­ko­za­dru­ga.­Za dru gar stvo u sve tu je i sta ro vi­še­od­sto­ti­nu­go­di­na.­Pr­va­za­dru­ga­u­Sr­bi­ji­osno­va­na­je­1894.­go­di­ne­u­se­lu­Vra­no­vu,­u­bli­zi­ni­Be­o­gra­da.­Ona­je­na­sta­la­ne­po­sred­no­ po­ osni­va­nju­ pr­vih­ za­dru­ga­ slič­nog­ ti­pa­ u­ evrop­skim­ze­mlja­ma,­pre­sve­ga,­kao­ iz­raz­po tre be si ro ma šnog se lja štva u od­bra­ni­ ze­le­na­ša.­ Već­ na­red­ne­

1895.­go­di­ne,­osno­van­je­Sa­vez­srp­skih­ ze­mljo­rad­nič­kih­ za­dru­ga­ko­ji­ je­te­ iste­go­di­ne­u­Lon­do­nu,­ sa­ još­ de­se­tak­ na­ci­o­nal­nih­za­dru­žnih­sa­ve­za,­bio­je­dan­od­osni­va­ča­ICA­–­In­ter­na­ti­o­nal­co­o­pe­ra­ti­ves­ Al­li­an­ce,­ Me­đu­na­rod­nog­ za­dru­žnog­ sa­ve­za,­ od­no­sno­ me­đu­na­rod­ne­ za­dru­žne­or­ga­ni­za­ci­je.­ Za­dru­žni­ sa­vez­Sr bi je od pre ne ko li ko go di na po­no­vo­ se­ na­la­zi­ u­ nje­go­vom okri lju.

U­ svo­joj,­ za­ na­še­ pri­li­ke­ du­goj­ isto­ri­ji,­ za­dru­gar­stvo­ je­ ima­lo­i­uspo­na­ i­pa­do­va,­u­za­vi­sno­sti­od­dru­štve­no­eko­nom­skih­ i­ po­li­tič­kih­pri li ka, ko je su da va le okvir ra du i po­slo­va­nju­za­dru­ga.­Si­gur­no­ je­da­su­ ze­mljo­rad­nič­ke­ za­dru­ge­ uvek­ima­le­ po­zi­ti­van­ uti­caj­ na­ raz­voj po ljo pri vre de i po bolj ša nje uslo va ži­vo­ta­na­se­lu.­Dok­se­za­dru­gar­stvo­u­sve­tu­raz­vi­ja,­pro­ces­tran­zi­ci­je­u­na­šoj­ ze­mlji­ ga­si­ ove­ or­ga­ni­za­ci­je­ko je su u su šti ni pri vat na svo ji na.

Dr­ža­va­da­nas­u­svo­jim­osnov­nim­ ak­ti­ma­ (Stra­te­gi­ja­ raz­vo­ja­agra ra), ko ju je usvo ji la Vla da Sr bi je ali ne i srp ski par la ment, iz­be­ga­va­ da­ pri­ka­že­ de­fi­ni­ci­ju­ i­sta­nje­ za­ dru­gar­stva.­ To­ go­vo­ri­da­ za­dru­ge­ u­ Sr­bi­ji­ de­le­ sud­bi­nu­ tran­zi­ci­je­ i­ ukup­nih­ eko­nom skih pri li ka, po seb no u agra ru. Mno­ge­za­dru­ge­su­ne­sta­le­jer­ni­su­iz­dr­ža­le­ne­lo­jal­nu­kon­ku­ren­ci­ju no vog pri vat nog sek to ra. Ne bi tu­bi­lo­ni­čeg­lo­šeg­da­se­pri­vat­ni­sek­tor­ (tr­go­vač­ke­ i­ snab­de­vač­ke­fir­me)­do­brim­de­lom­ni­je­raz­vio­ na­ mi­nu­lom­ ra­du­ za­dru­ga­ i sti­ču­ći­pro­fit­u­si­voj­zo­ni.­Sa­ne­stan kom mno gih ve li kih ba na ka,

u­ ne­po­vrat­ su­ oti­šla­ i­ za­dru­žna­sred stva.

I još ne što: u ne kim ra ni jim pro­ce­si­ma­ pre­tva­ra­nja­ za­dru­ga­ u­or­ga­ni­za­ci­je­ko­o­pe­ra­na­ta­i­nji­ho­vo­uvla­če­nje­u­kom­bi­na­te,­mno­ga­za­dru­žna­ svo­ji­na­ je­ ne­prin­ci­pi­jel­no­pre ve de na u dru štve nu i sa da se uz­pu­nu­sa­gla­snost­dr­žav­nih­or­ga­na­pri­va­ti­zu­je.­To­je­ne­do­pu­sti­vo,­kao što je ne do pu sti va i pro da ja za­dru­žne­imo­vi­ne­kroz­ste­čaj­za­dru ge.­Šta­je­s­pra­vi­ma­za­dru­ga­ra­na­nji­ho­ve­ude­le­i­za­kon­skom­oba­ve­zom­da­se­ste­če­na­za­dru­žna­imo­vi­na­iz­dvo­ji­i­po­slu­ži­za­or­ga­ni­zo­va­nje­no­vih­za­dru­ga.­Re­še­nje­pro­ble­ma vi­di­se­u­to­me­da­dr­ža­va­u­no­vom­

Usta­vu­na­pra­vi­na­čin­de­fi­ni­še­za­dru­žnu­ svo­ji­nu­ i­ ko­ nač­no­ usvo­ji­za­kon­o­za­dru­ga­ma.­Sad­bi­dr­žav­ni­ or­ga­ni­mo­ra­li­ da­ spre­če­ be­za­za­ko­nje­ u­ ras­tu­ra­nju­ i­ ras­pro­da­ji­za­dru­žne­ imo­vi­ne.­ Pri­me­ra­ ra­di,­struč­ne­slu­žbe­Za­dru­žnog­sa­ve­za­Sr­bi­je­su­još­2002.­go­di­ne­iz­ra­di­le­ Na­crt­ no­vog­ za­ko­na­ o­ za­dru­ga­ma,­ ali­ on­ još­ če­ka­ da­ uđe­ u­skup štin sku pro ce du ru. Ni pro šla na ova vla da Re pu bli ke Sr bi je ne­ma­re­še­nja­za­po­vra­ćaj­za­dru­žne­imo­vi­ne­i­to­je­glav­ni­ka­men­spo ti ca nja oko do no še nja no vog za­ko­na.­A,­za­dru­gar­stvo­bez­ja­sno­de­fi­ni­sa­ne­za­dru­žne­ imo­vi­ne­gu­bi­svoj iden ti tet.

Za­dru­gar­stvo­u­sve­tu

Pri va ti za ci ja pri vat ne imo vi ne

527. maj 2016.

VE­LI­KI­RA­DIN­CI­•­NA­STA­VLJA­SE­URE­ĐE­NJE­SE­LA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Fru ško gor sko se lo Ve li ki Ra din­ci, pre ma po sled njem po pi su bro ji 1.800 sta nov ni ka i je di no

je na pod ruč ju Srem ske Mi tro vi ce u ko jem je na ta li tet još uvek ve ći od sto pe mor ta li te ta. Da ta ko bu de, upr kos broj nim is ku še nji ma ko ja sto je pred srp skim se lom, u zna­čaj noj me ri uti če ide a lan ge o graf ski po lo žaj se la. Ve li ki Ra din ci na la ze se bli zu Srem ske Mi tro vi ce i kao ta kvi pred sta vlja ju svo je vr sni cen tar ka ko jem gra vi ti ra ju Šu ljam, Gr gu rev ci i Be še no vo, a ka ko Ra din ča ni u ša li is ti ču, nji ho ve pu te ve, ba rem ka da kre nu ka Mi tro vi ci, ne za o bi la ze ni Ste ja nov ča ni.

Po red ge o gra fi je, za slu ge za to što se ov de još uvek vi še ro di lju­di ne go što umre ima i Me sna za­jed ni ca ko ja već du ži niz go di na u kon ti nu i te tu spro vo di či tav niz ak ci­ja raz li či tog obi ma ko je za cilj ima ju una pre đe nje kva li te ta ži vo ta u se lu.

Ta ko je ne dav no u cen tru Ra di­na ca po sta vljen no vi par king, ure­đe no je oko 800 kva dra ta tro to a ra, po sta vljen je let nji ko vac na se o skoj če smi, kom plet no ure đe ne pro sto ri­je FK Bo rac, a iz nad uprav ne zgra de na ko joj će usko ro po če ti po sta vlja­nje no ve fa sa de, iz gra đe na je i ve­li ka sve ča na sa la. Sve to, iako ni je ma lo, pre ma re či ma pr vog čo ve ka se la Mi­la­na­Ma­rin­ko­vi­ća, još uvek ni je do volj no, pa će ta ko i vre me ko je do la zi bi ti u zna ku zna čaj nih pro je ka ta ko ji će, na da ju se me šta­ni se la ko je je na vi klo na ve li ke ra­do ve, u pot pu no sti pro me ni ti iz gled nji ho vog na se lja.

Ure­đenje­put­ne­in­fra­struk­tu­re

­ Što se ti če tro to a ra, pro šle go­di ne smo po če li da se ba vi mo tim pi ta njem ma lo vi še ne go ra ni je. Ure di li smo cen tar, ta ko da ima mo no vi par king. U do go vo ru sa lo kal­nom sa mo u pra vom ove go di ne oče­ku ju nas ra do vi u uli ca ma ko je ni­su as fal ti ra ne, a ima mo i tri uli ce u ukup noj du ži ni od 650 me ta ra ko je ni su as fal ti ra ne do kra ja. Se lo smo kroz ko je mno gi pro la ze, što nam sa jed ne stra ne od go va ra, ali sa dru ge, ve li ka kon cen tra ci ja sa o bra ća ja lo še se od ra ža va po ko lo voz i to je na ro­či to vi dlji vo u glav noj uli ci. U raz­go vo ru sa na čel ni kom Vla di mi rom Pet­ko­vi­ćem do šli smo do do go vo ra da tre ba što pre pre svu ći glav nu i uli cu Mo še Pi ja de. U pla nu nam je da ra di mo i Vod nu uli cu do kra ja, ta ko da će mo je spo ji ti sa uli com Mar ša la Ti ta. Ti ra do vi pod ra zu me­va ju i iz grad nju ću pri je na na šoj re­

či ci, či me će mo prak tič no omo gu ći ti kru žno kre ta nje kroz se lo, što će na ma ko ji u Ve li kim Ra din ci ma ži vi­mo bi ti od po seb nog zna ča ja. Na ša že lja je, a pod ne li smo nad le žni ma i zva ni čan zah tev, da se, uko li ko je mo gu će, iz ra di pro je kat ka ko bi u cen tru se la do bi li kru žni tok. Uli­ce su ši ro ke, pro sto ra ima, bi lo bi i prak tič no, a ti me bi se ste kli uslo vi da se na sta ro me sto vra ti ve li ki se­o ski krst ko ji je tu sta jao. Ono što bi even tu al no ko či lo naš rad na tom po lju je su upra vo ti ve li ki ka mi o ni ko ji bi se te že okre ta li, pri ča Ma rin­ko vić.

Osta­nak­na­se­lu,­je­di­ni­cilj

Po čet kom ju na u Ra din ci ma se oče ku je i po če tak grad nje se o ske ka pe le. Pro jek ti su sprem ni, ugo vo­ri pot pi sa ni, a za po kri va nje objek ta obez be đe no je u bu dže tu bli zu tri mi li o na di na ra. Oko ze mlja nih ra do­va po moć će pru ži zi „Hi dro grad nja“, dok će osta le ra do ve po kri ti bu džet. Po red to ga, u fa zi iz ra de je i pro­je kat za cr kvu ko ja ća bi ti gra đe na na gro blju, a pre ma vo lji Sa ve ta i me šta na ove Me sne za jed ni ce, bi će po sve će na Spa sov da nu.

­ Od ve li ke va žno sti nam je da do bi je mo cr kvu i ka pe lu. Ima mo mi u pla nu i iz grad nju Pa ro hij skog do­ma u bli zi ni te no ve cr kve, ali to su već du go go di šnji pla no vi. Uko li ko sve bu de ka ko bi mi hte li, dom bi mo gao bi ti go tov za če ti ri go di ne, na po mi nje pred sed nik se la.

I dok je iz grad nja Pa ro hij skog do ma, ba rem za sa da, vi še stvar po tre be i že lje, či ni se da je ure­đe nja sta rog Do ma kul tu re već si­gur na stvar. Ka ko is ti če Ma rin ko vić,

raz go vo ri se vo de sa lo kal nom sa­mo u pra vom, tre nut no se ra de pro­jek ti, pa se usko ro mo že oče ki va ti i po zi ti van is hod istih.

­ Dom je pro ap dao, po sta jao je sve ve će ru glo se la, a pa ra lel no sa tim iz go di ne u go di nu ra sla je i po­tre ba za jed nim ova kvim objek tom u ko jem bi se sa ku plja li na ši mla di pre sve ga, na sta vlja pri ču Ma rin ko­vić. ­ Ovaj pro blem tre nut no re ša­va mo ta ko što ko ri sti mo sa lu ko ju smo na pra vi li pri uprav noj zgra di Fud bal skog klu ba. Sa la je po vr ši ne oko 120 kva dra ta, ali upr kos či nje­ni ci da je no va i kva li tet no od ra đe­na, sma tra mo da ne mo že da na­

dok na di ono što pru ža Dom kul tu re. Ne ka da su se se la po no si la do mo vi­ma, po nji ma su bi la pre po zna tlji­va i mi će mo se tru di ti da naš Dom pot pu no pre u re di mo.

U pla nu je i iz grad nja sport ske ha le ko ja, pre ma za mi sli Sa ve ta tre ba da se sme sti iza Do ma kul tu­re. Ono što je iz ve sni je, a u ve zi je sa spor tom, je ste na sta vak ra do va na igra li štu Bor ca. Na red ne go di ne oče ku je se iz grad nja tri bi na i po sta­vlja nje re flek to ra, či me bi ra do vi na una pre đe nju uslo va u ko ji ma igra­či tre ni ra ju i tak mi če, bi li na znat no vi šem ni vou.

­ Naš cilj je da omla di nu za dr­ži mo u se lu, ali i da dru ge mla de, iz su sed nih se la, pri vu če mo u Ra­din ce. Da bi to ura di li, po treb ni su nam i Dom i sport ska sa la, a ako bi bi lo po na šoj za mi sli, to ne bi bi­la ba lon­sa la, ne go pra va dvo ra na ko ju bi ko ri sti la i ško la, ali i lju bi te­lji spor ta sa svih stra na. Pla no va je mno go, ne ki se već ostva ru ju, ne ke smo ostva ri li, a oni ko ji ni su mo gu se ostva ri ti sa mo ako se uje di ni mo i po ka že mo do volj no vo lje. Ko li ko ja po zna jem Ra din ča ne, ta ko će i bi ti, za klju ču je raz go vor Ma rin ko vić.

Od­„Fru­ške­go­re“­do­„Še­ve“

Tre nut no, po red Fud bal skog klu­ba Bo rac, u Ve li kim Ra din ci ma po­sto je i isto i me ni Šah klub, Kul tur no­umet nič ko dru štvo „Iz vor“, kao i Lo­

vač ko dru štvo „Še va“. Na če lu ovog naj po sto ja ni jeg udru že nje ko je je osno va no iz me đu dva svet ska ra ta sto ji Ma­ri­jan­Sla­vić. U dru gom je man da tu i ka ko is ti če, ra di nač ki lov­ci ima ju od lič ne uslo ve za da lji raz­voj lov stva u svom se lu.

­ Po okon ča nju Dru gog svet skog ra ta, ob no vljen je rad Dru štva ko­je se ta da zva lo „Fru ška go ra“, da bi se po lo vi nom se dam de se tih, na pred log ta da šnjeg se o skog uči te lja i pred sed ni ka Gru­ji­ce­Do­ki­ća, uze lo no vo ime „Še va“, ko jim se di či mo i da nas. Na še Lo vač ko dru štvo ga­zdu je sa bli zu dve hi lja de hek ta ra ze mlji šta i tre nut no ima mo 36 ak­tiv nih čla no va i pet mo ma ka u pod­mlat ku. Po no sni mo smo na njih jer su iz u zet no ak tiv ni, pa se na da mo da će u bu duć no sti po sta ti do bri lov ci i lju bi te lji pri ro de. Lo vi mo sit nu di vljač: zec, fa zan, pre pe li ca, ja re­bi ca i dru go, ima mo i sr ne ću di vljač, oko dva de se tak je din ki, ali nju ne lo vi mo. Sa cr nom di vlja či, od no sno sa di vljim svi nja ma ne ga zdu je mo i one su kod nas sa mo u pro la zu, ob­ja šnja va nam Sla vić.

U biv šoj Ju go sla vi ji, ra di nač ki lov ci re dov no su po se ći va li Si min Han u Bo sni i Her ce go vi ni, ali po­sled njih go di na ni su utvr đi va li no­ve po bra tim ske od no se. Ipak, ka ko na po mi nje pred sed nik „Še ve“, lov ci su otvo re ni za sva ku sa rad nju ko ja za cilj ima afir ma ci ju lov stva.

­ Po ku ša va li smo da ob no vi­mo ve ze, sa sta ja li smo se ne ko li ko pu ta, ali pro me nje ne okol no sti su uči ni le svo je. Sam pre la zak pre ko gra ni ce je za nas lov ce vr lo kom­pli ko va na i slo že na stvar, ta ko da prak ti ku je mo lov na do ma ćem te re­nu, pri ča Ma ri jan.

U sa rad nji sa lo kal nom sa mo u­pra vom i Me snom za jed ni com, pro­sle go di ne po kri ve ne su pro sto ri je Do ma, ove go di ne po sta vlje na je no va ke ra mi ka, a u sa rad nji sa dru­gim udru že nji ma u se lu, re dov no uče stvu ju na svim svet ko vi na ma.

­ Ka da smo bi li fi nan sij ski ja­či, vi še smo i po ma ga li. To i da nas ra di mo, ali ma nje. Tu smo ako za­tre ba mo fud ba le ri ma, vr ti ću, ško li, KUD­u. Mi smo ne pro fit na or ga­ni za ci ja, di vljač ne pro da je mo, svi smo ži te lji na ših Ra di na ca i ono li ko ko li ko smo sprem ni da po mog ne mo jed ni dru gi ma, to li ko mo že mo oče­ki va ti da će nam bi ti do bro. Mi to zna mo i ta ko se po na ša mo. Vo li mo svo je se lo i uvek smo mu na ras po­la ga nju, za vr ša va Sla vić.

­ S.­Lap­če­vić

Do­la­zi­vre­me­ve­li­kih­pro­je­ka­ta-­Pla­no­va­je­mno­go,­ne­ki­se­već­ostva­ru­ju,­ne­ke­smo­ostva­ri­li,­a­oni­ko­ji­ni­su­mo­gu­se­ostva­ri­ti­sa­mo­ako­se­uje­di­ni­mo­i­po­ka­že­mo­do­volj­no­vo­lje.­Ko­li­ko­ja­po­zna­jem­Ra­din­ča­ne,­ta­ko­će­i­bi­ti,­ka­že­Mi­lan­Ma­rin­ko­vić

Mi­lan­Ma­rin­ko­vić

Ma­rin­ko­vić­u­no­voj­sa­li­na­igra­li­štu­Bor­ca

Sle­di­re­kon­struk­ci­ja­Do­ma­kul­tu­re

Ma­ri­jan­Sla­vić

Lo­vač­ki­dom

6 27. maj 2016.

PO­GLED­•­RE­IN­DU­STRI­JA­LI­ZA­CI­JA­AGRA­RA­SR­BI­JE

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

U Sr­bi­ji­se­ret­ko­ga­je­mleč­ne­ra­se­ova­ca.­Na­re­gi­o­nu­Re­pu­bli­ke­Sr­bi­je­–­se­ver­(Be­

o­grad­ski­re­gion­i­re­gi­o­na­Voj­vo­di­ne)­u­2014.­bi­lo­je­sve­ga­7.000­mu­znih­ova­ca,­ dok­ je­ na­ re­gi­o­nu­ Re­pu­bli­ke­Sr­bi­je­–­ jug­ (re­gion­Šu­ma­di­je­ i­Za­pad­ne­Sr­bi­je­i­Ju­žne­i­Is­toč­ne­Sr­bi­je)­ bi­lo­ ukup­no­ 148.000­ mu­znih­ova­ca.­Ukup­no­je­po­mu­že­no­19­mi­li­o­na­ li­ta­ra­ ov­či­jeg­ mle­ka­ u­ 2014.­go­di­ni,­a­ne­što­ma­nje­i­u­2015.­go­di­ni.­­Mleč­nost­ova­ca­u­lak­ta­ci­o­nom­pe­ri­o­du­kre­će­se­od­oko­50­–­90­li­ta­ra,­što­po­ka­zu­je­da­se­ov­čar­stvo­za­sni­va­na­ li­ni­ja­ma­za­pro­iz­vod­nju­me­sa.­ Naj­ve­ći­ deo­ ukup­nog­ go­di­šnjeg­obro­ka­ova­ca­je­pa­ša,­(a­nju­ko­ri­sti­24,3­od­sto­ova­ca).Pre­ma­ re­zul­ta­ti­ma­ po­pi­

sa­ polјoprivrede­ iz­ 2012.­ go­di­ne­broj­ čla­no­va­ i­ stal­no­ za­po­sle­nih­na­ polјoprivrednim­ ga­zdin­stvi­ma­u­ Sr­bi­ji­ je­ 1,44­ mi­li­o­na.­ Od­ to­ga,­na­ ima­nji­ma­prav­nih­ li­ca­ ­za­po­sle­no­ je­26.000­gra­đa­na.­To­zan­či­da­re­al­no­ne­po­sto­ji­ni­jed­na­pri­vred­na­de­lat­nost­u­Sr­bi­ji­ko­ja­ta­ko­ma­sov­no­ rad­no­an­ga­žu­je­sta­nov­ni­štvo,­a­da­pri­tom­dr­ža­vu­mi­ni­mal­no­ko­šta.­Da­kle,­ pred­lo­že­na­ stra­te­ška­ ula­ga­nja­bi­zna­čaj­no­uti­ca­la­na­pred­lo­že­nu­ma­kro­–­eko­nom­sku­ ­sta­bil­nost,­otva­ra­nje­no­vih­rad­nih­me­sta,­ali­i­na­pro­spe­ri­tet­ži­vo­ta­na­se­lu­i­po­ve­ća­nje­ži­vot­nog­ stan­dar­da­ i­ na­ta­li­te­ta.­ A,­bez­se­o­skog­sta­nov­ni­štva­ni­je­mo­gu­će­po­ve­ća­ti­ni­broj­sta­nov­ni­ka­Sr­bi­je.­Ovim­pro­jek­ti­ma­mo­gu­će­je­ot­klo­ni­ti­po­sle­di­ce­ de­mo­graf­skih­ de­for­ma­ci­ja­ko­je­su­uslovlјene­pro­pa­da­njem­i­ne­sta­ja­njem­se­la­u­Sr­bi­ji.­Nјihovim­ne­sta­ja­njem,­ne­sta­je­i­Sr­bi­ja.­A,­ta­mo­gde­ne­ma­na­ro­da,­ne­će­bi­ti­ni­dr­ža­ve.­Uosta­lom,­i­šta­da­ra­di­mo­sa­ze­mljom­bez­na­ro­da,­­pod­vla­či­Si­min.

Polјoprivredno­ zemlјište­ pred­stavlјa­ osnov­ni­ uslov­ za­ uspe­šno­obavlјanje­ agrar­ne­ pro­iz­vod­nje.­Re­la­tiv­no­ povolјan­ od­nos­ iz­me­đu­polјoprivrednih­ i­ ob­ra­di­vih­ po­vr­ši­na,­ ­ pre­ma­ bro­ju­ sta­nov­ni­ka,­ uz­povolјne­ kli­mat­ske­ i­ dru­ge­ pri­rod­ne­ uslo­ve­ za­ polјoprivrednu­ pro­iz­vod­nju,­osnov­ su­ za­uspe­šno­or­ga­ni­zo­va­nje­i­re­a­li­za­ci­ju­pla­ni­ra­nog­raz­vo­ja­ polјoprivredne­ pro­iz­vod­nje­do­ 2026.­ go­di­ne.­ Re­la­tiv­no­ či­sta­zemlјišta,­ ko­ja­ ni­su­ za­ga­đe­na­ he­mij­skim­ sred­stvi­ma,­ ras­po­lo­ži­va­rad­na­ sna­ga,­ struč­ni­ ka­dro­vi­ i­ do­stig­nu­ća­u­obla­sti­ge­ne­ti­ke­i­se­lek­ci­je,­uz­po­ve­ća­nje­do­ma­će­po­tro­šnje­i­po­ve­ća­nje­iz­vo­za,­osnov­su­uspe­šne­or­ga­ni­za­ci­je­ polјoprivredne­ pro­iz­vod­nje.­ Ras­po­lo­ži­ve­ polјoprivredne­i­ ob­ra­di­ve­ po­vr­ši­ne,­ po­seb­no­ ora­nič­ne­ po­vr­ši­ne,­ mo­gu­ se­ ra­ci­o­nal­no­ ko­ri­sti­ti­ po­ve­ća­njem­ sto­čar­ske­pro­iz­vod­nje­ i­ iz­me­nom­ pro­iz­vod­ne­ struk­tu­re­ u­ bilјnoj­ pro­iz­vod­nji­u­ prav­cu­ ve­će­ zastuplјenosti­ in­du­strij­skog­ bilјa,­ kva­li­tet­ne­ ka­ba­ste­stoč­ne­hra­ne,­vo­ća­i­po­vr­ća.

Pad po tro šnje

U­Sr­bi­ji­ sve­ma­nje­ pa­ra­ ima­ za­hra­nu­ i­ u­ pa­du­ je­ po­tro­šnja­ svih­pre­hram­be­nih­ pro­iz­vo­da,­ a­ na­ro­či­to­ me­sa,­ mle­ka­ I­ hle­ba.­ Ako­ se­po­tro­šnja­ na­mir­ni­ca­u­2015.­go­di­ni­upo­re­di­ s­ vi­še­go­di­šnjim­ pro­se­kom­od­2008.­do­2014.­go­di­ne,­vi­di­se­da­nam­je­na­tr­pe­za­ma­ma­nje­ i­vo­ća­ i­po­vr­ća,­pa­i­hle­ba­i­pe­ci­va.­Ni­je­ni­ču­do­ka­da­se­zna­da­sva­ki­član­do­ma­ćin­stva­u­Sr­bi­ji­me­seč­no­za­hra­nu­na­ras­po­la­ga­nju­ima­61­evro,­da­kle­tek­po­dva­evra­dnev­no­za­tri­obro­ka.­To­je­na­ni­vou­si­ro­ma­šnih­ze­ma­lja,­me­đu­ko­ji­ma­se­na­la­zi­i­Sr­bi­ja.­

Pad­ po­tro­šnje,­ pre­ sve­ga,­ se­od­no­si­ na­ svinj­sko­ i­ ju­ne­će­me­so,­mle­ko­pa­I­hleb.­U­Sr­bi­ji­je­go­di­šnja­po­tro­šnja­sve­žeg­me­sa­po­gla­vi­sta­nov­ni­ka­u­2015.­go­di­ni­iz­no­si­la­bli­zu­39­ki­lo­gra­ma,­od­če­ga­ju­ne­ćeg­i­go­ve­đeg­tri­ki­lo­gra­ma,­svinj­skog­14,5,­jag­nje­ćeg­0,9,­ži­vin­skog­16,8­i­ri­be­3,9­ki­lo­gra­ma.­Sve­je­to­vi­še­ne­go­skrom­no­ u­ po­re­đe­nju­ s­ po­je­di­nim­zemlјama­ u­ EU.­ U­ Evrop­skoj­ uni­ji­sve­žeg­me­sa­su­tro­ši­li­oko­65,5­ki­lo­gra­ma.­Za­go­di­nu­daa­sta­nov­ni­ci­tih­ zemalјa­ po­je­du­ 10,7­ ki­lo­gra­ma­ju­ne­ti­ne,­ 31,4­ ki­lo­gram­ svinj­skog­me­sa,­ a­ ži­vin­skog­21,6­ ki­lo­gra­ma.­Po­tro­šnja­kravlјeg­kon­zum­nog­mle­ka­(bez­pre­ra­đe­vi­na)­od­46,2­li­ta­ra­po­ sta­nov­ni­ku­u­Sr­bi­ji­ zna­čaj­no­ je­ma­nja­u­od­no­su­na­onu­u­EU,­gde­je­90­li­ta­ra.­Re­ci­mo,­Austri­jan­ci­po­pi­ju­81­li­tar­go­di­šnje,­Nem­ci­74­li­tra,­Gr­ci­69­li­ta­ra...­U­pe­ri­o­du­2008–2014.­go­di­ne­u­pro­se­ku­je­sva­ki­član­do­ma­ćin­stva­ u­ Sr­bi­ji­ tro­šio­ 4,5­ ki­lo­gra­ma­ ri­be,­a­2015.­go­di­ne­ se­ još­po­ne­ka­ izmigolјila­ –­ osta­lo­ je­ 3,9­ki­lo­gra­ma.­Ma­lo­vi­še­smo­tro­ši­li­ulјa­(la­ne­12­ li­ta­ra,­a­u­pret­hod­nih­se­dam­go­di­na­u­pro­se­ku­11,4).­

O­ to­me­ko­li­ko­su­nam­tr­pe­ze­si­ro­ma­šne­ kva­li­tet­ni­jom,­ od­no­sno­skuplјom­hra­nom­go­vo­ri­či­nje­ni­ca­da­smo­ma­sla­ca­ tro­ši­li­ tek­ 200­ gra­ma­go­di­šnje.­Po­da­ci­po­ka­zu­ju­i­to­da­je­la­ne­sva­ki­član­do­ma­ćin­stva­u­Sr­bi­ji­po­jeo­52,4­ki­lo­gra­ma­vo­ća,­dok­je­go­di­nu­ra­ni­je­mo­gao­da­pri­u­šti­i­dalјe­mi­ni­mal­nu­ko­li­či­nu,­ali­ipak­vi­še­od­to­ga­–­53,9­ki­lo­gra­ma.­Dva­ki­lo­gra­ma­vo­ća­ma­nje­ku­pi­li­smo­ne­go­od­­2008.­do­2014.­go­di­ne,­a­još­je­ve­ći­pad­po­tro­šnje­po­vr­ća­–­122,9­ki­lo­gra­ma­u­2015.­go­di­ni­ spram­131,4­ ki­lo­gram­u­pret­hod­nih­se­dam­go­di­na.Ni­zak­ži­vot­ni­stan­dard­sta­nov­ni­

štva­ u­ Sr­bi­ji,­ ko­ja­ se­ na­la­zi­me­đu­si­ro­ma­šnim­ agrar­nikm­ ze­mlja­ma,­do­pri­no­si­to­me­da­je­do­ma­će­tr­ži­šte­ogra­ni­ča­va­ju­ći­ fak­tor­za­ ra­ci­o­nal­no­ko­ri­šće­nje­zna­čaj­nih­agro­e­ko­lo­ških,­pro­iz­vod­nih­i­lјudskih­re­sur­sa­pa­iz­laz­ iz­po­sto­je­će­si­tu­a­ci­je­ tre­ba­du­go­roč­no­tra­ži­ti­u­iz­vo­znoj­ori­jen­ta­ci­ji­polјoprivrede­(ko­ja­sad­uče­stvu­je­sa­23­od­sto­u­ukup­nom­iz­vo­zu­ze­mlje)­ kao­ osnov­nom­ uslo­vu­ po­ve­ća­nja­ukup­ne­efi­ka­sno­sti­agro­in­du­strij­ske­pro­iz­vod­nje­ i­nje­nog­br­žeg­ukla­pa­nja­u­svet­sko­tr­ži­šte­i­evrop­ske­in­te­gra­ci­o­ne­pro­ce­se.

Ana­li­za­po­tro­šnje­hle­ba­u­Sr­bi­ji

Re­pu­bli­ka­ Sr­bi­ja­ pro­iz­vo­di­ do­volj­no­pše­ni­ce­za­po­tre­be­svog­sta­nov­ni­štva,­pa­po­sled­njih­go­di­na­za­iz­voz­pre­o­sta­je­oko­mi­lion­to­na­go­di­šnje.­ ­ U­ 2016.­ go­di­ni­ po­sto­ji­ vi­šak­pše­ni­ce­u­ce­lom­sve­tu.­Pr­ro­da­ja­ide­ne­što­sla­bi­je­i­sre­di­ni­om­go­di­ne­u­Sr­bi­ji­se­na­za­li­ha­ma­na­la­zi­bli­zu­

500.000­ to­na.­ Pro­iz­vod­nja­ pše­ni­ce­ je­ eks­ten­zi­van­ po­sao.­ Se­tva­ se­sta­bi­li­zo­va­la­na­pre­ko­550.000­hek­ta­ra,­a­ukup­na­pro­iz­vod­nja­se­sta­bi­li­zo­va­la­ na­ oko­ 2,5­mi­li­o­na­ to­na­go­di­šnje.­Za­za­li­he­ i­ is­hra­nu­na­ro­da­u­ze­mlji­Sr­bi­ji­je­po­treb­no­go­di­šnje­oko­1,6­mi­li­o­na­to­na.­Do­volj­no­je­ i­zbog­to­ga­što­po­sled­njih­go­di­na­opa­da­i­po­tro­šnja­hle­ba­u­Sr­bi­ji.­Raz­log­je­rast­si­ro­ma­štva,­ali­po­sto­ji­i­tu­ma­če­nje­da­zbog­ma­nje­fi­zič­kih­po­slo­va­i­ma­njeg­­ra­da­na­nji­va­ma­se­lja­ci­ je­du­ i­ ma­nje­ hle­ba!?­ Pre­o­sta­li­ vi­šak­ pše­ni­ce­ od­ oko­ mi­li­oan­toan­se­iz­vo­zi.­Po­sled­nje­tri­go­di­ne­u­ Sr­bi­ji­ se­ go­di­šnje­ že­tva­ pše­ni­ce­oba­vlja­na­vi­še­od­550.000­hek­ta­ra.­ Pri­no­si­ se­ kre­ću­ od­ 2,6,­ za­tim­2,3­ pa­ u­ 2015.­ go­di­ni­ 2,4­mi­li­o­na­to­na.­ I­u­2016.­go­di­ni,­ ako­vre­me­po­slu­ži,­oče­ku­je­se­be­ri­ćet­na­že­tva­u­ce­lom­sve­tu­(od­oko­700­mi­li­o­na­to­na­pše­ni­ce),­ a­u­Sr­bi­ji­ to­ će­bi­ti­oko­2,5­mi­li­o­na­to­na.­Zbog­bo­ga­tog­ro­da­bi­će­i­ni­ska­ce­na­pše­ni­ce.­Da­kle,­ka­da­je­hleb­­u­pi­ta­nju,­ne­tre­ba­da­se­bri­ne!­Sr­bi­ja­ga­ima­do­volj­no­iz­do­ma­će­pro­iz­vod­nje­pše­ni­ce­za­ is­hra­nu­ stan­vni­štva.­Da­ bi­smo­utvr­di­li­ka­kve­su­ak­tu­el­ne­ten­den­ci­je­­u­Sr­bi­ji,­ana­li­zi­ra­li­smo­po­tr­o­šnju­hle­ba­po­gla­vi­sta­nov­ni­ka­u­po­sled­njih­ de­vet­ ­ go­di­na­ (2006.­2014.go­di­ne).

­ Na­sta­vi­će­se

Ma­njak­pa­ra­za­po­tro­šnju­uslo­vio­i­sma­nje­nu­pro­iz­vod­njuPi­še:­Bra­ni­slav­Gu­lan

Sto­čar­stvo­Sr­bi­jeBroj­gr­la 19891 19962 19973 2014. 20154

Go­ve­da 2.026.000 1.737.324 1.720.866 920.068 915.641

Svi­nje 4.374.000 4.399.891 4.209.216 3.235.658 3.284.378

Ov­ce 2.575.000 2.184.389 2.109.327 1.748.110 1.789.144

Ko ze 275.112 238.200 218.603 202.828

Ži­vi­na 199129.270.000 25.441.662 24.950.693 17.167.364 17.449.938

Ko­nji 76.867 74.123 15.606 15.222

Broj­ko­šni­ca 175.066 ­­800.000

Sek­tor­ov­čar­stvaBroj­gr­la 19895 19966 19977 2014. 20158

Ov­ce 2.575.000 2.184.389 2.109.327 1.748.110 1.789.144

Ov ce i pri plod 1.592.430 1.575.758 1.646.000

Ori­jen­ta­ci­o­ni­bi­lans­svinj­skog­me­saKa­te­go­ri­ja/go­di­na 2012 2013 2014 2015­

ulaz

Ukup­na9­do­ma­ća­pro­iz­vod­nja­svinj­skog­me­sa­(u­to­na­ma) 252.000 249.000 258.000 278.000

Uvoz­(u­to­na­ma) 9.186 10.557 18.780 20.137

Ukup­ne­ras­po­lo­ži­ve­ko­li­či­ne 261.186 259.557 276.780 298.137

iz­laz

Iz­voz­(u­to­na­ma) 2.431 709 16.094 12.063

Ukup­na­do­ma­ća­po­tro­šnja­(u­tonama) 258.755 258.848 260.686 286.074

Ukup­na­po­tro­šnja­(u­to­na­ma) 261.186 259.557 276.780 298.137

Tro­ši­mo­ma­nje­ne­go­gra­đa­ni­EUU­Sr­bi­ji­je­go­di­šnja­po­tro­šnja­

sve­žeg­me­sa­po­gla­vi­sta­nov­ni­ka­u­2015.­go­di­ni­iz­no­si­la­bli­zu­39­ki­lo­gra­ma,­od­če­ga­ju­ne­ćeg­i­ go­ve­đeg­ tri­ ki­lo­gra­ma,­ svinj­skog­14,5,­jag­nje­ćeg­0,9,­ži­vin­skog­16,8­i­ri­be­3,9­ki­lo­gra­ma.­Sve­ je­ to­ vi­še­ ne­go­ skrom­no­ u­ po­re­đe­nju­ s­ po­je­di­nim­zemlјama­ u­ EU.­ U­ Evrop­skoj­uni­ji­sve­žeg­me­sa­su­tro­ši­li­oko­65,5­ki­lo­gra­ma.­Za­go­di­nu­daa­sta­nov­ni­ci­ tih­ zemalјa­ po­je­du­10,7­ ki­lo­gra­ma­ ju­ne­ti­ne,­ 31,4­ki­lo­gram­svinj­skog­me­sa,­a­ži­vin­skog­21,6­ki­lo­gra­ma.­Po­tro­šnja­kravlјeg­kon­zum­nog­mle­ka­(bez­pre­ra­đe­vi­na)­od­46,2­li­ta­ra­po­sta­nov­ni­ku­u­Sr­bi­ji­zna­čaj­no­je­ma­nja­u­od­no­su­na­onu­u­EU,­gde­je­90­li­ta­ra.

U Evrop skoj uni ji je de se vi še me sa ne go u Sr bi ji

Sr bi ja je si ro ma šna agrar na ze mlja

Re­pu­bli­ka­Sr­bi­ja­je­i­da­nas­si­ro­ma­šna­agrar­na­ze­mlja.­Jer,­po­ljo­pri­vre­da,­ve­o­ma­če­sto,­di­rekt­no­ do­no­si­ bli­zu­ 20­ od­sto­ bru­to­do­ma­ćeg­ pro­iz­vo­da,­ a­ sa­ pra­te­ćim­de­lat­no­sti­ma,pre­sev­ga,­pre­hram­be­nom­in­du­stri­jom,­po­ne­kad­to­se­i­udvo­stru­ču­je.­Iz­voz­si­ro­vi­na­iz­agra­ra­uče­stvu­je­sa­23­od­sto­u­ukup­nom­iz­vo­zu­Sr­bi­je!­Da­

smo­si­ro­ma­šna­agrar­na­ze­mlja­sa­ni­skom­pro­duk­tiv­no­šću­po­tvr­đu­ju­i­či­nje­ni­ce­da­je­dan­srp­ski­se­ljak­pro­iz­vo­di­hra­ne­za­15­lju­di,­u­Ne­mač­koj­čak­­za­152­oso­be,­Fran­cu­skoj­ 77,­ Austri­ji­ 56,­ Slo­ve­ni­ji­25,­a­pro­sek­u­EU­je­iz­me­đu­50­i­80­sta­nov­ni­ka.­I­po­tro­šnja­hra­ne­u­ Sr­bi­ji­ je­ znat­no­ is­pod­ pro­se­ka­u­EU.

Si­ro­ma­šna­agra­ra­na­ze­mlja

727. maj 2016.

AK TU EL NO STI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Još od ma lih no gu Vo ji slav Be­šlić iz Bo su ta ba vio se po ljo­pri vre dom. Da nas on u svom

vla sni štvu ima 20 hek ta ra ze mlje, a još to li ko uzi ma u aren du.

­Ze mlju sam na sle dio od svo jih ro di te lja, a sve te hek ta re je moj otac ku po vao po ste pe no, od ka ko se 1976. go di ne do se lio u Bo sut iz Sem be ri je. Ja sam za vr šio sred nju ško­lu,­ smer­ me­ha­ni­čar­ po­ljo­pri­vred nih ma ši na, što mi je do sta po­mo glo u mom sva ko dnev nom po slu na nji vi. Od me ha ni za ci je po se du­jem go to vo sve što mi je po treb no, a svo je vre me no sam imao i li ni ju za še­ćer­nu­re­pu­sve­dok­ni­sam­pre­de­se tak go di na od u stao od tog po sla. Sa­da­uz­ga­jam­stan­dard­ne­kul­tu­re꞉­sun co kret, so ju, ku ku ruz, tri ti kal, pše ni cu, lu cer ku...Ne ka da sam dr­žao­oko­40­go­ve­da,­ali­s­ob­zi­rom­da­je pro šla go di na bi la baš lo ša, sla bo je ro di lo na nji va ma, sma njio sam broj gr la, jer je bi lo i ma nje hra ne za njih, ta ko da tre nut no imam 20 te­la­di,­a­svi­nje­dr­žim­uglav­nom­sa­mo­za­svo­je­po­tre­be­–­pri­ča­Vo­ji­slav­Be­šlić,­po­ljo­pri­vred­nik­iz­Bo­su­ta.Ka­ko­ka­že,­ ce­ne­po­ljo­pri­vred­nih­

pro iz vo da, kao i sto ke, su ve o ma ni­ske, a ju nad su sa dva evra ne dav­no pa la na 1,85 evra. Ka da se sve to­sta­vi­na­pa­pir,­sla­ba­je­ra­ču­ni­ca­za po sao.

­Ne ka da je ta „ma te ma ti ka“ bi la sa­svim­dru­ga­či­ja,­jer­pam­tim­vre­me­na ka da se za jed nog bi ka ku po va lo dva i po te le ta, a sa da se mo gu ku pi ti sa mo dva, ali da se do da na to još 150­evra,­ta­ko­da­je­to­čist­gu­bi­tak.­Isti­slu­čaj­je­i­sa­svi­nja­ma,­sve­is­pod­170 di na ra se ne is pla ti uop šte ni hra­ni­ti,­jer­se­ne­mo­že­mo­uklo­pi­ti­­da­

ih sa tom ce nom ni pre hra ni mo. A uz sve to mi se lja ci naš rad uop šte i ne ra­ču­na­mo,­ne­go­is­pa­da­da­sve­sno­ra­di mo sa gu bit kom. A ra di ti mo ra mo, ne­ mo­že­mo­ sad­ da­ pre­ki­ne­mo­ jer­dru gog iz bo ra ne ma mo. Ja sam ceo ži­vot­sva­šta­rio­sa­mo­da­bih­ne­što­za­ra dio, go di na ma sam vo zio ka mion, re gi stro va ni sam auto pre vo znik, a imam i re gi stro va no ga zdin stvo. Ra­dim i me ha ni ku, kao i uslu ge dru gi­ma kom baj nom i sve to za ne ke sit ne pa re na kra ju. Za to ne znam ka ko bih sa ve to vao ne ko ga ko je mlad i ko raz mi šlja da lid a se ba vi po ljo pri vre­dom.­Či­ni­mi­se­što­god­bih­mu­ka­zao, po ka jao bih se, jer ovaj po sao tra­ži­kom­plet­nog­čo­ve­ka­365­da­na­u­go­di­ni­–­ka­že­Be­šlić­i­do­da­je­da­ni­je­pre­te­ra­ni­op­ti­mi­sta,­ne­ve­ru­je­da­će­usko ro bi ti bo lje, jer je iz go di ne u go­di­nu­po­lo­žaj­se­lja­ka­sve­go­ri.Pre­ma­nje­go­vom­mi­šlje­nju,­dr­ža­

va uop šte ne ma ade kva tan pro gram za agrar, a mo gla bi da po ljo pri vred­ni ci ma po mog ne ta ko što bi ga ran­to va la ce ne pro iz vo da i da va la pod­sti ca je. A­ka­da­je­reč­o­pla­no­vi­ma,­Vo­ji­

slav­ka­že­da­još­uvek­če­ka­da­vi­di­ka­kav­će­ove­go­di­ne­da­bu­de­rod­na­nji­va­ma­i­do­da­je꞉­Ako­do­bro­ro­di,­to­će­zna­či­ti­da­

će­bi­ti­ i­ hra­ne­ za­go­ve­da,­ ta­ko­da­bi­na­red­ne­go­di­ne­mo­žda­i­po­ve­ćao­

broj gr la. A ako ne, ne is pla ti mi se da ku pu jem hra nu, po što je tek to či­sti­gu­bi­tak.­Nas­u­Bo­su­tu­je­do­sta­una za di la po pla va ko ja je bi la pre dve go di ne, jer nam je uni šti la kva­li­tet­ ze­mlje.­ Na­ša­ ze­mlja­ je­ ina­če­lo ša, u od no su na su sed na me sta. Re ci mo, kod nas u Bo su tu na hek­ta­ru­ne­mo­že­da­ro­di­ko­li­ko­mo­že­u­Ku zmi nu na jed nom ju tru, iako to mno­gi­ne­ve­ru­ju.­Slič­na­je­si­tu­a­ci­ja­i­ u­Ra­či,­ sva­ ze­mlja­na­ le­voj­ oba­li­Sa­ve­lo­še­ra­đa,­ne­pro­pu­šta­vo­du­i­

te ška je za ob ra du. Za to ako u dva da­na­u­pro­le­će­ne­uspe­mo­da­je­ob­ra di mo i usit ni mo, ona osta ne bu­se­ni­ta,­pa­ako­na­sve­ to­ još­na­i­đu­i pod zem ne vo de, on da nam use vi si­gur­no­pro­pa­da­ju­–­ob­ja­šnja­va­Vo­ji­slav­Be­šlić,­po­ljo­pri­vred­nik­iz­Bo­su­ta­i do da je da se hek tar ze mlje u ovom se­lu­pro­da­je­po­ce­ni­od­tri­do­3.500­evra, ta ko da se i po to to me od mah mo­že­ vi­de­ti­ o­ ka­kvom­ kva­li­te­tu­ora ni ca se ra di. S. Mi haj lo vić

M. Mi le u snić

Već­ šest­ go­di­na­ Bo ško Ska­kun­iz­La­ćar­ka­ži­vi­pen­zi­o­ner­ske da ne, ali ne one opu šte ne,

bez ra da i rad nog me sta. Na pro tiv, po sao ko jim je za ra dio svo ju pen zi­ju za me nio je dru gim ­ po ljo pri vre­dom.­Bo­ško­ka­že­da­ta­ko­mo­ra­bi­ti,­da je to tra di ci ja nje go ve po ro di ce. Po ljo pri vre dom se ba vio i dok je ra­dio na rad nom me stu, a sa da joj se po­sve­ću­je­još­vi­še.­

­ Ne mam mno go ze mlje, sve ga pet hek ta ra, za to se ba vim i ra tar­stvom­ i­ sto­čar­stvom.­ Sam­ pro­iz­vo dim hra nu za sto ku ko ju to vim. Dr­žim­tov­ne­svi­nje,­dr­žim­i­kr­ma­če­pa ne ku pu jem na zi mad za tov osim ako za tre ba. Ne ka da sam imao u mom­ to­vi­li­štu­ 10­ kr­ma­ča,­ ali­ sam­nji hov broj sa da sma njio. Sve ra dim što tre ba oko sto ke. Ta ko je ra dio i moj­­otac­ko­ji­ ­ je­bio­čist­po­ljo­pri­vred­nik.­ Ja­ sam­ ra­dio­u­fir­mu,­bio­sam pe kar u grad skoj pe ka ri du gi niz go di na. Mo rao sam uze ti ot pust sa po sla , na pu sti ti ra ni je me sto u pe ka ri, jer mi se otac raz bo leo. Pro­veo sam ka sni je ne ko vre me na bi­rou,­go­di­nu­da­na­sta­ža­sam­do­ku­pio­­i ta ko ste kao uslov za pen zi ju. Ono što­sam­po­vre­me­no­ra­dio­i­u­če­mu­sam po ma gao ocu sa da ra dim, a

ko­li­ko­mo­že­po­ma­že­mi­i­sin­ko­ji­je­za­po­slen­­­­pri­ča­Bo­ško­Ska­kun.­

Go di šnje ovaj po ljo pri vred nik i pen­zi­o­ner­uz­po­moć­po­ro­di­ce­­uto­vi­200 ko ma da svi nja. Po sla se ne bo­ji,­ taj­ po­sao,­ ka­že,­ ide­ne­ka­ko,­ ali­se ne is pla ti.

­ Sin pra ti evi den ci ju oko sto­ke­i­ce­na.­Ka­kvo­je­sta­nje­na­tr­ži­štu­vi dim i ja. Na pri mer ce na od 110 di­na­ra­ili­ma­nje­za­ži­vu­me­ru­svi­nja.­Gde­da­vi­dim­ra­ču­ni­cu?­­Kad­je­bi­la­

ona­ve­li­ka­eko­nom­ska­kri­za­1993­i­1994.­go­di­ne­za­tvo­rio­sam­to­vi­li­šte­svi­nja­i­hra­nio­pi­li­će.­Po­hi­lja­du­ko­ma da sam ih imao i imao sam vaj de od­to­ga.­Ra­dio­sam­i­uslu­žni­tov­pi­li­ća,­ i­ to­ se­ is­pla­ti­lo.­ Pre­ko­ ve­te­ri­nar ske sta ni ce sam do bi jao hra nu, imao pro ce nat od po sla ko jim sam se­ba­vio.­Po­sle­smo­broj­pi­li­ća­po­ve­ća­li­na­800­ko­ma­da­,­ali­ni­to­ni­je du go tra ja lo jer se ni je is pla ti lo – go vo ri Bo ško o po slo vi ma ko ji ma se ba vio.Već­ go­di­na­ma­ una­zad­ ova­ po­

ro di ca ga ji svi nje. Pro da je ih sa da ono me ko vi še pla ti. Ni su ta ko uvek ra di li, jer su ima li du go go di­šnjeg po slov nog sa rad ni ka u me snoj in­du­stri­ji.­Obič­no­bi­to­vi­li­svi­nju­do­sto­ ili­ ko­ju­ ki­lu­ vi­še.­ To­ se­ ra­ču­na­kao pr va kla sa me sa i naj bo lje pla­ća.­ Sa­da­ ni­su­ ta­kvi­ uslo­vi,­ de­ša­va­se­sva­šta­i­ne­mo­že­se­ra­ču­na­ti­ko­li­ko­će­se­una­pred­za­ra­di­ti.­

Ra ni je se mo glo do bro pro da ti ku­ku­ruz,­pše­ni­ca­a­sa­da­se­ne­mo­že­­od­tog­po­sla­da­is­fi­nan­si­ra­pro­iz­vod­na­ go­di­na.­ Ipak­ Ska­kun­ ob­ra­đu­je­ze mlju i to vi sto ku, na da se bo ljem, a to je za nje ga si gur na pro iz vod nja sa­fi­nan­sij­skim­po­kri­ćem.­Se­ća­pro­šle go di ne ka da su ce ne ot ku pa sto­

ke­bi­le­znat­no­bo­lje­mo­žda­i­vi­so­ke.­On je pro tiv nik to ga, ni je za vi so ke ce ne,ali je sva ka ko za ne ko je bi do­ne­le­is­pla­tiv­nost­ra­da­sto­ča­ri­ma.

­ Ni ska ce na ot ku pa svi nja se ne od sli ka va na ce nu u ma lo pro da ji. Ka­da­je­­to­vlje­nik­pla­ćan­po­200­di­na ra ki lo gram u pro da ji je bi lo me­

so­ko­je­se­pla­ća­lo­500­ili­600­di­na­ra­po ki lo gra mu. Ka da je ce na ot ku pa bi la 100 di na ra ,a ki la me sa u me­sni­ci­je­oko­399­di­na­ra.­Ne­ka­svi­nje­ko šta ju 100 di na ra, ali i ne ka me so u­me­sni­ci­bu­de­200­ili­300­di­na­ra­–­po­ru­ču­je­­Bo­ško­Ska­kun.

S. Đ.

BO SUT • VO JI SLAV BE ŠLIĆ, STO ČAR I RA TAR

Po ljo pri vred ni ci sve sno ra de sa gu bit komNe ka da sam dr žao oko 40 go ve da, ali s ob zi rom da je pro šla go di na bi la baš lo ša, sla bo je ro di lo na nji va ma, sma njio sam broj gr la, ta ko da tre nut no imam 20 te la di, a svi nje dr žim uglav nom sa mo za svo je po tre be. Ovaj po sao se vi še uop šte ne is pla ti, ali mo ra mo da ga ra di mo jer ne ma mo dru gog iz bo ra – pri ča Vo ji slav Be šlić, po ljo pri vred nik iz Bo su ta

Po ljo pri vred nik iz Bo su ta Vo­ji­slav­Be­šlić

U­šta­li­dr­ži­20­te­la­di

LA­ĆA­RAK • BO ŠKO SKA KUN, PEN ZI O NER I PO LJO PRI VRED NIK

Ra di i na da se bo ljem sta nju u sto čar stvu

Bo ško Ska kun

Pro iz vo di ku ku ruz za svo je svi nje (ar hiv ska sli ka)

Stva ra njem uslo va za ula zak stra nih in ve sti ci ja u po ljo­pri­vre­du,­ što­ će­ se­ do­go­di­ti­

stu­pa­njem­na­ sna­gu­ Spo­ra­zu­ma­ o­sta­bi­li­za­ci­ji­ i­ pri­dru­ži­va­nju­ Evrop­skoj­ uni­ji,­ na­go­ve­šta­va­ dra­stič­ne­pro me ne u toj obla sti, sa ozbilj nim po­sle­di­ca­ma­ po­ eg­zi­sten­ci­ju­ srp­skog­se­lja­ka.­To­će­se­do­go­di­ti­već­1.­ sep­tem­bra­ 2017.­ go­di­ne,­ ka­da­će­stran­ci­i­zva­nič­no­mo­ći­da­ku­pu­ju­nji­ve­po­Sr­bi­ji.­­Na­to­uka­zu­je­is­ku stvo ze ma lja u ko ji ma je do šlo do kon cen tra ci je vla sni štva nad ob ra di­vom ze mljom i pri rod nim re sur si ma u ru ka ma ve li kih in ve sti to ra i me­đu­na­rod­nih­kor­po­ra­ci­ja,­ob­ja­šnja­va­autor­ovih­re­do­va,­ko­ji­se­za­la­že­za­to­da­dr­ža­va­i­ma­li­pro­iz­vo­đa­či­osta­nu­vla­sni­ci­ze­mlje.­Uosta­lom­ta­ko­je­u Izra e lu pa sve funk ci o ni še ka ko tre ba!U­Sr­bi­ji­se­pro­ces­“oti­ma­nja”­po­

ljo­pri­vred­nog­ ze­mlji­šta­ od­vi­ja­ kao­sa stav ni deo pri va ti za ci je, ko ji naj­pre pod ra zu me va ukrup nja va nje po se da, a po tom pro da ju, po vi so­kim ce na ma, stra nim kor po ra ci ja­ma.­U­pri­log­to­me­naj­bo­lje­sve­do­či­

po­da­tak­da­če­tvo­ri­ca­srp­skih­taj­ku­na­po­se­du­ju,­u­pro­se­ku,­po­25.000­hek ta ra ora ni ca, ko je su ste kli ku­po­vi­nom­po­ljo­pri­vred­nih­pred­u­ze­ća­u­Voj­vo­di­ni.­Sa­ova­kvom­agrar­nom­po li ti kom po ljo pri vre da se sve vi še po sma tra kao pro ve re ni re cept za sti­ca­nje­pro­fi­ta­ma­le­gru­pe­ lju­di,­a­ne kao do bra osno va za pre hram­be­nu­ si­gur­nost­ sta­nov­ni­štva.­ Pod­se­ti­ću­na­to­da­su­kroz­pri­va­ti­za­ci­ju­uni šte ni po ljo pri vred ni kom bi na ti, po­put­PKB­a,­ko­ji­su­bi­li­za­o­kru­že­ne­ce­li­ne.­Deo­PKB­ko­ji­ je­ostao­I­ još­uvek­je­u­dr­žav­nom­vla­sni­štvu­sad­če­ka­ne­ko­ga­ ko­ će­ dag­a­ ku­pi,­ ali­ka­da­ce­na­ne­bu­de­ni­pri­bli­žna­tr­ži­šnoj.­­Na­ža­lost,­sa­da­su­svi­pro­fi­ta­bil­ni­de­lo­vi­PKB­a­(Imlek,­Pe­ka­be­ta,­Fri­kom),­ pri­va­ti­zo­va­ni.­ To­ ras­par­ča­va­nje­ je­ do­ve­lo­ do­tle­ da­ vla­snik­Imle­ka­sa­da­ima­mo­no­pol­na­tr­ži­štu­mle­ka,­a­kri­za­od­pre­ne­ko­li­ko­go­di­na­po­ka­za­la­nam­je­ka­ko­ve­li­ka­fir­ma­dik­ti­ra­uslo­ve­ot­ku­pa.­Oti­ma­nje­ob­ra­di­vog­ze­mlji­šta­u­Sr­bi­ji­od­vi­ja­lo­se kroz dru štve nu i svo jin sku tran­sfor ma ci ju, a kraj nji efe kat je bio po­ra­ža­va­ju­ći.­Od­2.284­pred­u­ze­ća,­

pri­va­ti­zo­va­nih­ u­ pe­ri­o­du­ od­ 2001.­do­ 2012.­ go­di­ne,­ u­ ste­ča­ju­ je­ za­vr­ši­lo­ 1.070,­ dok­ je­ u­ slu­ča­ju­ 664­pred­u­ze­ća­ ras­ki­nut­ ku­po­pro­daj­ni­ugo­vor.­Ta­ko­su­ i­po­ljo­pri­vred­na­pred­u­ze­ća­i­ze­mlji­šte­u­dru­štve­nom­vla sni štvu po sta li pred met pri va ti­za­ci­je,­sa­lo­šim­is­ho­dom.­Či­nje­ni­ca­je­da­su­u­253­pri­va­ti­zo­va­na­po­ljo­pri­vred­na­ pred­u­ze­ća­ evi­den­ti­ra­ne­broj ne ne za ko ni to sti jer pret hod no ni je re še no pi ta nje nji ho ve svo ji ne nad­po­ljo­pri­vred­nim­ze­mlji­štem.­Ka­da­je­o­agra­ru­reč­od­oko­320­

oba vlje nih pri va ti za ci ja, sva ka tre­ća­je­po­ni­šte­na!­Osim­to­ga,­ot­pu­šte­no­ je­ bli­zu­ 100.000­ po­ljo­pri­vred­nih­ rad­ni­ka.­ Zna­či­ osta­lo­ je­vi­še­od­300.000­glad­nih­usta.­Na­sve­to,­u­iz­ve­šta­ju­iz­2012,­upo­zo ra va i Sa vet za bor bu pro tiv ko rup ci je, raz me re pri sva ja nja dr­žav­nog­ i­ za­dru­žnog­ ze­mlji­šta­ni su po zna te jer su no vi vla sni ci knji­ži­li­ ne­ sa­mo­ dru­štve­ni­ ka­pi­tal­ko­ji­su­ku­pi­li,­već­i­dr­žav­nu­i­za­dru­žnu­svo­ji­nu.­Deo­PKB­ko­ji­je­op­stao­na­ve­tro­

me­ti­ni­i­na­la­zi­se­u­bli­zi­ni­tr­ži­šta­od­

dva­mi­li­o­na­po­tro­ša­ča­(­ to­ je­Be­o­grad)­ tre­ba­ sa­ču­va­ti­ ka­ko­ dr­žav­ni­gi­gant­ jer­ on­ ima­ uslo­ve­ da­ pro­fi­ta­bil­no­po­slu­je­i­kao­dr­žav­no­pred­u­ze­će.­Ta­ko­će­se­sa­ču­va­ti­ i­ rad­na­me sta, ali ne po re cep tu da bu du so­ci­jal­na­ka­te­go­ri­ja.­Eto,­ima­li­smo­­kra­jem­2015.­go­

di­ne­ne­dav­no­pri­va­ti­za­ci­ju­PIK­,,Be­čej’’,­pa­je­vi­še­od­600­lju­di­osta­lo­

na­uli­ci!­To­je­oko­2.000­glad­nih­usta­u­Be­če­ju.­Ko­li­ko­je­to­po­tro­šač­ki­gu­bi­tak­naj­bo­lje­će­vam­re­ći­pro­dav­ci­u­Be­če­ju,­ko­ji­će­ima­ti­znat­no­ma­nji­pa­zar.­Jer,­uvek­ka­da­su­rad­ni­ci­PIK­,,Be­čej’’­do­bi­ja­kli­pla­tu­oni­su­se­ra­do­vi,­pa­za­ru!­I­u­vre­me­ka­da­je­gi­gant­bio­u­ste­ča­ju!­­Sad­tu­gu­ju!

B. Gu lan

8 27. maj 2016.

GAZDINSTVA

PO GLE DI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Na­ sve­ga­ pet­na­e­stak­ ki­lo­me­ta­ra­od­Sta­re­Pa­zo­ve,­na­uz­vi­še­noj­ oba­li­ Du­na­va­ na­la­zi­

se­se­lo­Sur­duk.­U­an­tič­ko­do­ba­ovo­na se lje je bi lo po zna to kao Rit ti­um, te se svr sta va u red po zna tih ar­he­o­lo­ških­lo­ka­li­te­ta­u­Sre­mu.­Sa­mo­ se­lo­ bro­ji­ ne­što­ vi­še­ od­ 1.500­sta­nov­ni­ka,­ po­zna­to­ je­ po­ fi­ja­ke­ri­ja­di­ i­uz­ga­ji­va­či­ma­ko­nja­ li­pi­ca­ner­ske­ra­se.­Sta­ri­ji­me­šta­ni­se­ma­hom­ba ve po ljo pri vre dom, dok su mla di okre­nu­ti­ka­Be­o­gra­du,­ko­ji­ je­uda­ljen­ če­tr­de­se­tak­ ki­lo­me­ta­ra­ i­ ta­mo­pro­na­la­ze­ za­po­sle­nje.­Me­đu­tim,­ za­

Da ni la Dronj ka,­dva­de­set­dvo­go­di­šnjeg­mla­di­ća,­po­ljo­pri­vre­da­je­vi­še­od­obič­nog­po­sla.­Po­red­et­no­ku­će­ko ju je ne dav no na pra vio od svo je de­do­vi­ne,­ovaj­vred­ni­mla­dić­uz­ga­ja­svi­nje­i­ob­ra­đu­je­po­ro­dič­nu­ze­mlju.­Že­li,­ka­ko­ka­že­da­osta­ne­u­se­lu­i­tu­na sta vi tra di ci ju po ljo pri vre de ko ja se­pre­no­si­sa­ko­le­na­na­ko­le­no­ge­ne­ra­ci­ja­ma.­Po­ljo­pri­vre­dom­se­ba­vim­od­ka­

ko­znam­za­se­be,­reč­je­o­po­ro­dič­noj tra di ci ja još od pra de de i de de tvr­di­on­i­ka­že­da­ima­oko­80­ju­ta­ra­ze­mlje­ko­je­ob­ra­đu­je­sa­se­strom­

i­ ro­di­te­lji­ma.­ Svi­ smo­ uklju­če­ni­ u­po sao u za vi sno sti ko li ko je ko u mo­guć­no­sti,­ ali­ sva­ka­ko­ ima­ pu­no­oba­ve­za.­ Ma­ma­ i­ se­stra­ su­ naj­vi­še­an­ga­žo­va­ne­oko­ba­šte­dok­ ta­ta­i­ja­oko­sto­ke­ka­že­on.­Ra­di­mo­lu­be­ni­ce,­ še­će­rac,­ ku­ku­ruz,­ pše­ni­cu,­ži­to,­ je­čam­ i­dr­žim­oko­170­svi­nja­ko­je­pro­da­jem.­Sve­pro­iz­vo­de­ko­je­do bi jem od svi nja pro da jem u se lu, od­šun­ki,­ko­ba­si­ca,­sla­ni­ne,­čva­ra­ka­a­ lju­di­ ra­do­ ku­pu­ju,­ pa­ čak­ i­ tu­ri­sti­ko­ji­do­đu­u­se­lo­jer­se­ra­di­o­kva­li­tet­noj­i­do­ma­ćoj­hra­ni­­ka­že­on.­Imam­i­jed­nog­ra­snog­ko­nja­li­pi­ca­ne­ra­ko­jeg­sam­ku­pio­kao­ždre­be­a­pla­ni­ram­da­ku­pim­još­pri­ča­nam­Da­ni­lo.­Ni­je­ la­ko­ bi­ti­ po­ljo­pri­vred­nik,­

mo­že­le­po­da­se­ži­vi­ali­zah­te­va­ce­lo­dnev­ni­rad­po­ru­ču­je­ovaj­mla­dić­i­kroz­ smeh­ ka­že­ da­ ga­ je­ otac­ još­od škol skih da na bu dio sva ko ju tro u­šest­da­na­mi­ri­ sto­ku.­Da­nas­mu­je za hva lan na to me, jer je ste kao rad­ne­na­vi­ke­i­do­bio­vi­zi­ju­či­me­že­li­da­se­ba­vi­u­ži­vo­tu.­Ka­da­ je­ se­zo­na­ on­da­ pro­da­je­

mo­ i­ lu­be­ni­ce,­baš­ tu­ is­pred­ku­će.­Ima­mo­oko­ če­ti­ri­ ju­tra­ ze­mlje­pod­bo sta nom, i sva ko le to sve pro da mo na­gla­ša­va­Da­ni­lo.S­ob­zi­rom­da­ je­Da­ni­lo­va­ge­ne­

ra ci ja ma hom bez po sla, ka ko on ka­že,­ka­da­se­ne­što­ja­ko­že­li­i­vo­li,­on­da­se­sve­i­sti­že.

­Imam baš do sta po sla jer usta­jem sva ko ju tro u šest sa ti i pr vo za vr šim kod sto ke, on da idem na nji­vu­da­obi­đem­ži­to,­lu­be­ni­ce­ili­je­čam­i­da­vi­dim­da­li­ne­što­tre­ba­da­se­ura­di.­Za­vr­ša­vam­uve­če­oko­po­no­ći­ka­že­on­i­na­vo­di­da­ne­ma­pu­no­slo­bod­nog­vre­me­na.

­Ka­da­je­se­zo­na­on­da­an­ga­žu­je­mo­i­rad­ni­ke,­naj­če­šće­u­ber­bi­lu­be­ni­ca­ ili­ka­da­se­ is­to­va­ra­ je­čam,­ži­to­ ili­ku­ku­ruz­ko­je­skla­di­štim­za­pre­hra­nu­sto­ke.Da­ni­lo­ima­svo­ju­vi­zi­ju­i­ne­skri­

va je, a to je da na sta vi da se ba vi po ljo pri vre dom, da una pre di po nu­du­u­et­no­ku­ći­ i­ po­bolj­ša­ tu­ri­zam­ovog­ srem­skog­ na­se­lja,­ jer­ ka­ko­ka­že­se­lo­ima­ve­li­ki­po­ten­ci­jal.

­ ­Odav­no­ sam­ re­šio­ da­ ću­ bi­ti­ sam­svoj­ ga­zda,­ a­ po­ljo­pri­vre­da­mi­je­to­omo­gu­ći­la­i­do­bio­sam­pri­li ku da is ko ri stim njen po ten ci jal za ne ke mo je da lje pla no ve oko et no ku­će­ka­že­ovaj­vred­ni­mla­dić­iz­Sur­du­ka.­Že­lim­da­sa­ču­vam­po­ro­dič­nu­tra di ci ju, da su tra mo ja de ca na sta­ve­po­ro­dič­ni­bi­znis­i­do­bi­ju­mo­guć­nost­da­ra­de­ono­što­že­le­i­da­ujed­no­uži­va­ju­u­to­me. M. B.

AGRA R U RA LJA MA PRI VA TI ZA CI JE

Ta o ci svet skih kor po ra ci jaOd oko 320 oba vlje nih pri va ti za ci ja, sva ka tre ća je po ni šte na! Ot pu šte no je bli zu 100.000 po ljo pri vred nih rad ni ka. Zna či osta lo je vi še od 300.000 glad nih usta. Na sve to, u iz ve šta ju iz 2012. upo zo ra va i Sa vet za bor bu pro tiv ko rup ci je, raz me re pri sva ja nja dr žav nog i za dru žnog ze mlji šta ni su po zna te jer su no vi vla sni ci knji ži li ne sa mo dru štve ni ka pi tal već i dr žav nu i za dru žnu svo ji nu

Stra ni in ve sti tor uvek ima pred nost

SUR­DUK • DA NI LO DRO NJAK, MLA DI PO LJO PRI VRED NIK SA VI ZI JOM

Na u čen od ma le na da ra diNi je la ko bi ti po ljo pri vred nik, mo že le po da se ži vi ali zah te va ce lo dnev ni rad po ru ču je ovaj mla dić i kroz smeh ka že da ga je otac još od škol skih da na bu dio sva ko ju tro u šest da na mi ri sto ku. Da nas mu je za hva lan na to me, jer je ste kao rad ne na vi ke i do bio vi zi ju či me že li da se ba vi u ži vo tu

Da ni lo Dro njak, mla di po ljo pri vred nik

Obo­ža­va­ko­nje

927. maj 2016.

RAZ VOJ

REČ STRUČ NJA KA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Iz vod: Epi trix cu cu me ris (Har ris) je in se kat po re klom iz Se ver ne Ame ri ke, ko ji je pr vi put opi­

san u Evro pi 1979. go di ne u Por­tu ga lu (Bo a vi da i Ger main, 2009). Pri pa da re du Co le op te ra, fa mi li ji Chryso me li dae, pod fa mi li ji Al ti ci­nae (bu va či). Po red ove vr ste kao šte to či ne krom pi ra iz ro da Epi trix su i Epi trix si mi la ris, Epi trix tu be­ris, Epi trix sub cri ni ta i Epi trix hir ti­pen nis. Pre ma po da ci ma Evrop ske or ga ni za ci je za za šti tu bi lja (EP PO) Epi trix cu cu me ris i Epi trix si mi la ris su pri sut ni u Evro pi od 2004. go di ne ka da su de tek to va ne šte te u kon­ti nen tal nom de lu Por tu ga la (Oli ve i­ra at al., 2008), a po tvr đe no je da se ra di o ovim šte to či na ma to kom 2008. go di ne.

Glav ni do ma ćin ove šte to či ne je krom pir, kao i ga je ne i ko rov ske vr­ste iz fa mi li je So la na ce ae ­ pa pri­ka, pa ra dajz, du van, ta tu la, ke re će gro žđe, kao i ku pus, kra sta vac, ze­le na sa la ta, pa sulj, še ćer na re pa. Na in ten ziv no ši re nje ove šte to či ne uti če uvoz za ra že nih kr to la. Za be le­že ni gu bi ci u pri no su su i do 20%, a za ra že ne kr to le gu be tr ži šnu vred­nost.

Ključ ne re či: Bu vač, Epi trix cu cu­me ris, gu bi tak

Mor fo lo gi ja

Od ra sli in sekt Epi trix cu cu me ris je du ži ne oko 1,7 mm, ši ri ne oko 1 mm. Te lo mu je cr ne bo je pre­kri ve no gu stim dla ka ma, sa braon no ga ma i an te na ma. Ja ja su elip­tič na, be li ča sta, du ga oko 0,5 mm, ši ro ka 0,2 mm. Lar ve su be le bo je sa braon gla vom, du ži ne do 5 mm. Bu va či krom pi ra iz ro da Epi trix su ja ko slič ni, tač na iden ti fi ka ci ja vr­sta je mo gu ća na osno vu raz li ka u pro to rak su od ra slih, kao i u ra zli ci ge ni ta li ja iz me đu vr sta.

Bi o lo gi ja i eko lo gi ja

Epi trix cu cu me ris ima jed nu ge ne ra ci ju go di šnje. Pre zi mi kao od ra stao in se kat na po vr ši ni ze­mlji šta u bilj nim osta ci ma, ili u ze mlji štu na du bi ni 15­25 cm. U pro le će, od sre di ne ma ja do po­čet ka ju na, od ra sli in sek ti se se le na no va po lja pod use vom krom­pi ra, gde se hra ne na mla dom li­šću. Uko li ko krom pir ni je ni kao,

hra ne se na osta lim biljka ma do­ma ći ni ma, uglav nom vr sta ma iz fa mi li je So la na ce ae (pa pri ka, pa ra dajz, ko rov ske vr ste ­Da tu­ra stra mo ni um ­ ta tu la, So la num ni grum ­ ke re će gro žđe). Žen ke po la žu ja ja po je di nač no u ze mlji­šte oko mla dih bilj ka, na du bi ni 12­20 mm. To kom ži vo ta, žen ka u pro se ku po lo ži do 100 ja ja, po­ne kad i vi še od 200. Po la ga nje ja ja tra je od ju na do av gu sta me­se ca. Za po le ga nje ja ja, žen ke bi ra ju vla žni ja ze mlji šta, jer ne­do sta tak vla ge mo že uspo ri ti pi­lje nje. U za vi sno sti od vre men skih uslo va em bri o nal ni raz voj tra je od 6­8 da na u to pli jim vre men skim uslo vi ma do 11­12 da na u hlad ni­jim uslo vi ma. Sta di jum lar vi tra je od 13­ 45 da na, uglav nom 20­25 da na, dok sta di jum lut ke 3­22 da­na, uglav nom 6­10da na[1].

Na kon pi lje nja, lar ve se hra ne ko re nom, a po vre me no pra ve šte­te na kr to la ma. Is hra nom na po­vr ši ni kr to la, pra ve hod ni ke ko je sma nju ju tr ži šnu vred nost kr to la. Hod ni ci ko je pra ve lar ve mo gu bi­ti du bo ki do 3 cm. Na li sto vi ma krom pi ra, kao po sle di ca isra ne od ra slih po ja vlju ju se ošte će nja u vi du ne pra vil nih ru pa, preč ni ka 1­1,5 mm, ka rak te ri stič nih za šte­te ko je pro u zro ku ju bu va či.

Ve će šte te su to kom su vog i to plog vre me na. Uko li ko su bilj­ke krom pi ra u do broj kon di ci ji, gu sti na po pu la ci je od 100 je din ki po bilj ci, ne mo že uti ca ti na pri­nos (Se na nayake at al., 1993), dok kod bi lja ka ko je su ošte će ne od krom pi ro ve zla ti ce 5­25 ima ga bu va ča mo že uti ca ti na sma nje nje pri no sa.

Otvo ri na kr to la ma, ko ji na sta ju kao po sle di ca is hra ne lar vi, mo gu bi ti ulaz za dru ge pa to ge ne, kao što su tru lež kr to la ­ Rhi zoc to nia spp, kra sta vost kr to la ­ Strep­tomyces spp., (Han son, 1933), pr ste na stu tru lež ­ Cla vi bac ter mic hi ga nen se subsp. se pe do ni cus (Chri stie at al., 1993).

Su zbi ja nje

Da bi se spre či lo uno še nje i ši re­nje ove šte to či ne, po treb no je pred­u ze ti sve agro te nič ke, me ha nič ke a u slu ča ju po ja ve ima ga i he mij ske me re su zbi ja nja. Za se tvu ko ri sti ti oči šće ne kr to le sa ma nje od 0,1% ze mlje. Po što va nje plo do re da u tra­ja nju od naj ma nje 3 go di ne, u ko ji ni su uklju če ne bilj ke iz fa mi li je So­la na ce ae. Su zbi ja ti ko ro ve u par ce­la ma pod krom pi rom, po seb no ko­rov ske vr ste ta tu lu i ke re će gro žđe. Po što se ima go hra ni na do njem li­šću te ško se pri me ti, pa od sre di ne ma ja, po sta vlja njem žu tih le plji vih klop ki, pra ti se po ja va ima ga.

U ze mlja ma gde je ova šte to či­na pri sut na, he mij ske me re za šti te se od no se na pri me nu pre pa ra ta iz gru pe neo ni ko ti no i da i pi re tro i da. Pre ma li te ra tu ri pr vi tret man in sek­ti ci dom je po treb no ura di ti u vre me po ja ve pre zi mlju ju ćih ima ga (Oli ve­i ra, pers. comm., 2010).

Za klju čak

Jed nom une še ne u ze mlju, vr­ste ro da Epi trix, te ško je is ko re ni­ti, jer ima ju ve li ki broj do ma ći na, pa je po treb no pred u ze ti sve me­re ko je spre ča va ju uno še nje, kao i spro vo đe nje mo ni to rin ga nad ovim šte to či na ma, u ci lju ra ne de tek ci je. U pro me tu kr to la krom pi ra, ka ko za se me, ta ko i za ljud sku is hra nu, do zvo lja va ti sa mo opra ne i oči šće­ne kr to le, na ko ji ma se ne na la zi vi še od 0,1% ze mlje. To kom ma ja me se ca na po vr ši na ma pod use­vom krom pi ra po sta vi ti žu te le plji ve klop ke, ka ko bi se pra ti la even tu a­la na po ja va bu va ča, i vr ši ti vi zu el­ne pre gle de u ju tar njim ča so vi ma. Dru gi vi zel ni pre gled vr ši ti to kom va đe nja krom pi ra, da bi se evi den­ti ra le even tu al ne šte te od lar vi. U slu ča ju da se po tvr di pri su stvo ovih šte to či na ne bi tre ba lo se ja ti na za­ra že nim par ce la ma bilj ke iz fa mi li je So la na ce ae 3 go di ne.

Ve li ka žit na vaš (Si to bion ave­nae) je šte to či na na mno go­broj nim bilj nim vr sta ma iz

fa mi li je Po a ce ae, po seb no u ume re­nim kli mat skim zo na ma.

Bo ja te la ve li ke žit ne va ši va ri ra, od žu te do ze le ne, cr ve ne, lju bi ča­ste i braon, što je ge net ski od re đe­no, kao i od uslo va sre di ne. Naj če­šće se mo gu na ći ko lo ni je ze le ne ili na ran dža ste bo je.

Šte te ko je na no se va ši mo gu bi ti di rekt ne i in di rekt ne. Di rekt ne šte te na no si hra ne ći se bilj nim so ko vi ma na li stu, sta blu i kla su, što do vo di do sma nje nja pri no sa (na ja če na pad nu­tim kla so vi ma mo že do ći do po ja ve štu rih zr na). Sma nje nje bro ja kla si ća i sma nje nje pro seč ne te ži ne zr na su glav ni raz log sma nje na pri no sa. Naj­

ve će šte te od ve li ke žit ne va ši su ka­da se ma sov na po ja va po du da ra sa fa zom cve ta nja i obra zo va nja zr na. Ka sni ja po ja va, u fa zi mleč ne zre lost ne uti če na sma nje nje pri no sa, ali uti če na sma nje nje kva li te ta zr na.

In di rekt ne šte te od ove šte to či ne se ogle da ju u pre no še nju vi ru sa, kao i od med ne ro se ko je lu če li sne va ši (na se lja va ju glji ve ča đa vi ce, što do­vo di do sma nje nja fo to sin te ze).

Ve li ka žit na vaš je vek tor sle de­ćih vi ru sa: vi rus žu te pa tu lja vo sti ječ ma (Bar ley yel low dwarf vi rus ­BYDV), vi ru sa mo za ič ne kr žlja vo sti ku ku ru za (Ma i ze dwarf mo sa ic vi rus ­ MDMV), vi ru sa mo za i ka gra ška (Pea mo sa ic vi rus ­ PMV), vi ru sa žu tog mo za i ka pa su lja (Bean yel low mo sa ic vi rus ­ BYMV) i dr.

Sma nji va nju šte ta od ve li ke žit­ne va ši do pri no si su zbi ja nje ko ro va, iz ba lan si ra no đu bre nje azo tom. He­

mij ske me re za šti te tre ba spro ve­sti ka da je u fa zi po čet ka cve ta nja na pad nu to 30% kla so va, u pu nom

cve ta nju 70 po sto kla so va, a na po čet ku mleč ne zre lo sti pre ko 80 po sto.

VE LI KA ŽIT NA VAŠ - SI TO BION AVE NAE

Pre no si lac mno go broj nih vi ru saVe li ka žit na vaš je vek tor sle de ćih vi ru sa: vi rus žu te pa tu lja vo sti ječ ma (Bar ley yel low dwarf vi rus -BYDV), vi ru sa mo za ič ne kr žlja vo sti ku ku ru za (Ma i ze dwarf mo sa ic vi rus - MDMV) i dru gih

Pi še: dipl.ing Sen ka Mi ško vić

Va ši u kla suVa ši na li stu

ŠTE TO ČI NE IN SEK TI

Bu vač krom pi ra (Epi trix cu cu me ris)Jed nom une še ne u ze mlju, vr ste ro da Epi trix, te ško je is ko re ni ti, jer ima ju ve li ki broj do ma ći na, pa je po treb no pred u ze ti sve me re ko je spre ča va ju uno še nje, kao i spro vo đe nje mo ni to rin ga nad ovim šte to či na ma, u ci lju ra ne de tek ci je

Pi še: Sen ka Mi ško vić, dipl.ing

Ima go Epi trix cu cu me ris

Simp to mi na li stu

To kom pro te klih go di na, u se li ma ši rom Srem ske Mi tro vi ce pri met­no je bu đe nje fol klor nih sekcci ja

i ob na vlja nje ra do va Kul tur no­umet­nič kih dru šta va. Ka ko me šta ni Bo su ta, Ku zmi na, Ša ši na ca, Le ži mi ra, Gr gu­re va ca, Ra di na ca, Be še no va i dru gih se la sa po no som is ti ču, pro no še nje na rod ne pe sme i igre kroz sre mač ke so ka ke mo žda i naj bo lje sve do či da su iz bit ke sa kri zom se la za sa da iza šla kao po bed ni ci i da su sprem na za na­sta vak bor be.

Iako još uvek za vi si od ma le gru­pe en tu zi ja sta i po sve će ni ka, ob na­vlja nje ra da sta rih i po kre ta nje no vih KUD­ova, do dat no je zbli ži lo Srem ce, a no si o ce lo kal ne vla sti pod sta klo da još jed nom po raz mi sle o sta roj i do bro po zna toj isti ni da su na ša se la je di ne fa bri ke ko je su nad ja ča le sve tran zi­ci je od ko jih smo oče ki va li (ili to još uvek či ni mo) bo lji i do sto jan stve ni ji ži vot. Se la su to us pe la bez stra nih ula ga ča, sa manj kom sub ven ci ja, ali sa svim do volj no du ha ko ji ih i da nas odr ža va, a ko ji se ču va, ja ča i pre no­si upra vo na rod nom pe smom i igrom, po kre tom u ko lu i ve zom na na rod noj no šnji.

Sva ka je re ka na iz vo ru ma le na

Kul tur no­umet nič ko dru štvo „Iz vor“ iz Ve li kih Ra di na ca, jed no je od naj­mla đih KUD­ova na pod ruč ju Srem ske Mi tro vi ce. Osno va no je pro šle go di ne i tre nut no funk ci o ni še u okvi ru fol klor­ne sek ci je i ho ra. Na če lu KUD­a na la­zi se uči te lji ca pr vog raz re da Gor da­na Mi lo še vić, dok o ko re o gra fi ja ma bri nu fol klo ra ši iz vrd nič kog KUD­a „Ste van Ša la jić“. To što su mla di, ka­ko isit ču, Ra din ča ni ma ne pred sta vlja pro blem već iza zov vi še i pod strek da u vre me nu ko je do la zi da ju sve od

se be ka ko bi fol klor u se lu ko je bro ji 1800 sta nov ni ka za ži veo. U kraj njem, po ru ču ju slo žno: „sva ka je re ka na iz­vo ru ma le na“.

­ Fo klor ni an sambl či ne tri gru pe: de či ja, od pred škol skog do če tvr tog raz re da, sred nja, pre di zvo đač ka gru­pa, od pe tog do sed mog raz re da, i omla din ci ko ji su za i sta do bri. Hor je ne dav no tek po čeo sa ra dom, ta ko da ukup no ima mo 60­tak ak tiv nih čla no­va. Sa de či jom gru pom bi li smo na op­štin skoj smo tri fol klo ra i pro šli smo na zon sku, gde smo osvo ji li sve sim pa ti je pu bli ke, pri ča uči te lji ca Gor da na.

Kao svoj cilj, KUD „Iz vor“ je po­sta vio stva ra nje uslo va za for mi ra nje ama ter sko kul tur no­umet nič ko stva­ra la štvo, kao i pod sti ca nje mla dih da se što je mo gu će vi še po sve te oču va­nju tra di ci je.

­ Da bi smo ostva ri li ci lje ve, po­treb no je da se u se lu ure di Dom kul­tu re ko ji bi re šio na še pro ble me sa pro sto rom. Ko li ko znam, stva ri se po­la ko kre ću u tom prav cu i na dam se da će mo usko ro ima ti Dom, ka ko vi še ne bi mo ra li da ve žba mo u ško li ili u no­voj sa li na igra li štu. Sa dru ge stra ne, fol klor je po tre ban pre sve ga omla di­ni, jer, kao što zna te, dru štve ni ži vot u na šim se li ma je pri lič no si ro ma šan i mla di su vi še ne go za in te re so va ni za naš rad. De ca uvek ra do pri hva te ono što im po nu di te, ali je va žno da se svi mi ko ji u se li ma ži vi mo ma lo po kre­ne mo i pru ži mo im šan su da na na še po zi ve od go vo re, sma tra Gor da na Mi­lo še vić i na po mi nje: ­ Na ša de ca su do bar po ten ci jal. To kom pro te klih de­ce ni ja sta nov ni štvo se u Ve li kim Ra­din ci ma stal no me ša lo, ta ko da je to kon stant no ukr šta nje raz vi lo kod de ce pre di spo zi ci je za ba vlje nje či ta vim ni­zom ak tiv no sti, od pe va nja i igra nja, do sli ka nja i spor ta. Na na ma, kao pro svet nim rad ni ci ma, ali i ro di te lji ma i me šta ni ma sre di na u ko ji ma smo je da to uvi di mo i u de ci po kre ne mo. Ne mo že mo oče ki va ti da će to ne ko uči­ni ti za nas.

Bez fol klo ra, ne ma ni Gr gu re va ca

Kul tur no umet nič ko dru štvo Do si tej Ob ra do vić iz Gr gu re va ca osno va no je sa da već dav ne 1939. Go di ne. U KUD­u po sto ji bo ga ta ar hi va, pa ta ko Gr gu rev­ča ni do ku men tu ju da je u se lu po sto ja la i dram ska sek ci ja. To kom pr ve dve tri go di ne ra da, for mi ran je i hor od čak 80 čla no va ko jim je ru ko vo di oe Pe ko Vu ko­vić on da šnji pa roh gr gu re vač ki.

Po čet kom Dru gog svet skog ra ta, rad KUD­a bio je pre ki nut, pa su mno­gi na rod ne igre za me ni li rat nim igra ma i pri klju či li se bor bi pro tiv ne mač kog

oku pa to ra i nje go vih po ma ga ča u Sre­mu­Usta ša.

­ Grad nnjom Do ma kul tu re, po sle ra ta, kao uosta lom i u dru gim se li ma, i kod nas je osno va na me sna omla din ska or ga ni za ci ja ko ja je na sta vi la rad dru­štva. Ima li smo ta da mu zič ku, fol klor­nu, dram sku sek ci ju, a sta ri ji čla no vi ko ji do bro pam te tvr de da je pri bi bli o­te ci Osnov ne ško le po sto ja la i li te rar na sek ci ja, pri ča nam pr vi čo vek „Do si te ja

Ob ra do vi ća“ Va si li je Jo ve ško vić i do­da je: ­To kom se dam de se tih i osam de­se tih go di na, ka da sam bio ak ti van član KUD­a, funk ci o ni sa le su mu zič ka, fol­klor na i dram ska sek ci ja.

Be še nov ci kao in spi ra ci ja

Od 1979. go di ne, pa sve do po­čet ka ras pa da Ju go sla vi je, u Gr gu­rev ci ma se re dov no odr ža va lo „Ko lo

Sre ma“. Ini ci ja ti vu za po kre ta nje ove smo tre, Gr gu rev ča ni su pro na šli kod svo jih kom ši ja Be še no va ca ko ji su re­dov no or ga ni zo va li „Pr vi glas Sre ma“, kao tak mi če nje ama te ra pe va ča.

­ Mi smo do šli na ide ju da im pa­ri ra mo, ali i da obo ga ti mo kul tur nu­umet nič ku po nu du Fru ško gor ja, pa smo re ši li da, ka da se već u Be še no vu tak mi če pe va či, da to u na šem se lu ra de igra či. Ta ko je i bi lo, pa se Srem­ci svih na ci o nal no sti i da nas sa bi ra ju sva kog le ta kod nas, pri ča Jo ve ško­vić i do da je: ­ Ka ko je dr ža va u ko joj smo od ra sta li i stva ra li KUD pre sta la da po sto ji, ka ko je do šla jed na kri za, pa dru ga, tre ća, ka ko su mla di po če li sve vi še da se okre ću ka fi ći ma, ta ko je i rad dru štva po čeo da za mi re. KUD je 2006. po no vo osno van, pa smo po kre­nu li i „Ko lo Sre ma“, ta ko da je 2007. odr ža na na ša smo tra, a ovaj put, na de set go di na od ob no ve, 11. ju na ugo sti će mo pre ko 15 sre mač kih KUD­ova iz Sre ma, kao i ve li ki broj go sti ju iz van na še rav ni ce. Oče ku je mo igra če i pe va če iz Dra ga ljev ca, iz Re pu bli ke Srp ske, kao i Ma đar ski KUD „Bu njev­ci“ iz Bač kog Mo no što ra.

Tre nut no, KUD „Do si tej Ob ra do­vić“ ima tri sek ci je: mu zič ku, fol klr nu i pe vač ku. Broj čla no va je stan dar dan, mla di su za in te re so va ni za rad, ro di­te lji ih u to me po ma žu, a no šnje im ši ju vred ne že ne iz Udru že nja že na „Vi šnje“.

­ Ja ko je va žno da se la ima ju svo­je fol klo re. Ti me ču va mo ba šti nu, ali i uči mo de cu so li dar no sti, jed na ko sti, upu će mo ih jed ne na dru ge, a pru ža­mo im i mo guć nost da pro pu tu ju, da upo zna ju dru ge kra je ve Sr bi je, na u če no ve igre i su tra po sta nu do bri lju­di, za klju ču je raz go vor Jo ve ško vić uz na po me nu da se da nas Gr gu rev ci ne mo gu ni za mi sli ti bez fol klo ra i „Ko la Sre ma.“ S. Lap če vić

10 27. maj 2016.SREMSKA

POLJOPRIVREDA

VE LI KI RA DIN CI, GR GU REV CI • FOL KLOR PO STA JE SVE VA ŽNI JI

Pe sma i igra bu de uspa va ne so ka keSe la su us pe la da po be de tran zi ci o ne ne vo lje bez stra nih ula ga ča, sa manj kom sub ven ci ja, ali sa svim do volj no du ha ko ji ih i da nas odr ža va, a ko ji se ču va, ja ča i pre no si upra vo na rod nom pe smom i igrom, po kre tom u ko lu i ve zom na na rod noj no šnji

Ra­di­nač­ki­omla­din­ci:­Vla­ške­igre

Sa­jed­nog­od­na­stu­pa­Gr­gu­rev­ča­na

Fol­klor­je­dru­gar­stvo

Gor­da­na­Mi­lo­še­vić­sa­svo­jim­ma­li­ša­ni­ma

Ma­li­rad­inač­ki­fol­klo­ra­ši

1127. maj 2016.SREMSKA

POLJOPRIVREDA

GA ZDIN STVA

AK TU EL NO STI REČ NA U KE

Sticajem životnih okolnosti Marija Vučković i njen suprug Milenko svojevremeno su

dali otkaze na radnim mestima na kojima su bili zaposleni. Marija je radila u jednom mitrovačkom komunalnom preduzeću, završila je učiteljsku školu a taj posao je radila samo dve godine. Pošto nije mogla da nađe stalan posao u svojoj struci zaposlila se u komunalnom.

Njen suprug je radio na “Mitrosu”, ali su oboje pre više od 15 godina stalne poslove napustili i opredelili se za poljoprivredу misleći da se tako može lakše živeti. - Došla su ta previranja 2000. godine, sve je teško išlo. Godine su stizale deca su otišla svojim putem, ćerka se kasnije udala, sin se zaposlio u Novom Sadu i ja sam imala viška vremena. Htela sam svoje vreme da iskoristim na najbolji mogući način, posčela sam da držim krave i tako sam spojila korisno i lepo, a pri tome radim posao od koga se može živeti kaže Marija Vučković.

Svest da iako su hobi, mlekarstvo i proizvodnja sira mogu da omoguće zaposlenje i zaradu, Marija je stekla u vreme kada je imala samo jednu kravu, koju je njen suprug preveo je od strica Nikole koji je bio star i nije mogao da radi oko nje.

- Pitala sam muža: ko će to da muze? On je rekao: ti. Ali, ja sam odrasla u Mitrovici i kravu sam vi-

dela ranije samo na slici. Međutim, kada sam sela kod krave bez ika-kavih problema kod mene je sve proradilo kako treba. U početku sam mleko prodavala u komšiluku, sir nisam pravila, jer je bilo malo mleka. Posle je moj Milenko otišao na PKB, kupio dobru kravu koja je davala između 30 i 40 litara mleka.

Od nje je krenulo ovo čime se sada bavim, nastavlja Marija Vučković.

Nastavila je da prodaje mleko, a višak koji nije mogla da proda nosi-la je u seosku mlekaru. To je bilo ot-kupno mesto jedne poznate srpske mlekare, ali je bila neredovna ispla-ta i ova žena je videla da tu neće biti neke zarade. Zato je odlučila da prodaje mleko i pravi sir.

Naša sagovornica hvali svoje krave, kaže da su dobre, da daju kvalitetno mleko. Od tri litre mleka dobije kilogram sitnog sira, a od 3,5 litre mleka kilogram podlivanog sir.

- To niko ne veruje, ni naš ve-terinar. Inače, računa se odnos sira i mleka: oko 5 do 6 litara za kilo-gram podlivanog, a oko 4,5 litre za kilogram sitnog. Verovatno je ge-netika krava i dobra ishrana razlog kvaliteta mleka u našem slučaju hvali se Marija.

Marija je neobična domaćica i mlekarka. Ona ima sveske u koji-ma vodi svoje knjigovodstvo. Svi koji vide te knjige a ispisala je ne-koliko beležnica, oduševljeni su nje-nom pedantnošću i podacima. Ona u tome uživa. U beleške upisuje sve podatke vezane za mleko i sir. - Uveče sednem, stavim naočare i pišem. Svaki dan upisujem proda-ju i pazar. Znam koliko sam mleka pomuzla, koliko sam sira napravila, koliko sam prodala, koliko naplati-la i ko su dužnici. Prošlog meseca u muži su mi bile dve krave, imala

sam promet od dve prosečne plate reče ova žena.

Od prodaje sira ima oko 60 od-sto, ostalo pojedu krave. Ima ona sada i penziju nije velika za 20 go-dina radnog staža, ali uz novac od sira i mleka ne žali se. Ima sira da spremi deci, prijateljima, da pro-da. Svaka njena redovna mušte-rija dobije na poklon mesečno po malo sira.

- Ja sam spojila lepo i korisno i uspela sam da ostvari svoje želje – komentariše Marija.

U vreme kada smo je posetili u njenoj kući u Martincima jedna od krava se upravo otelila. I to sama. Marija kaže da krave imaju kondici-ju i da je to razlog što se ova sama otelila.

- Krave imaju imena - Maša, Malena koja se sada otelila, Bač-ka, Marta. To nam je dovoljno za rad. Noću obilazim sir, sa osme-hom ulazim u prostoriju gde ga proizvodim, po receptu koji sam

dobila od svoje svekrve. Malo sam ga inovirala nekim svojim stvari-ma i nikom to ne otkrivam osim mojoj snaji koja želi da zna recept, kaže ova Martinčanka.

S. Đaković M. Mileusnić

Svet ski fond za pri ro du (WWF) upo zo rio je da je kri vi com lju di 30 od sto vr sta bilj ka i ži vo ti nja ugro že no. “Pro ces iz-

u mi ra nja vr sta kon stant no se ubr za va, te je da nas 1.000 do 10.000 br ži ne go što bi to bi lo u pri rod nim uslo vi ma”, na vo di se u sa op šte-nju Fon da.

Svet ski fond za pri ro du je na veo da pla-ne ta Ze mlja po sta je sve si ro ma šni ja pri rod-nim re sur si ma: če tvr ti na si sa ra u sve tu je glo bal no ugro že na, sva ki če tvr ti si sar, sva ki tre ći vo do ze mac i sva ka osma pti ca je pred ne sta ja njem.

U sa op šte nju WWF se is ti če da za raz li ku od ma sov nih iz u mi ra nja ko ja su bi la iza zva na zbi va nji ma iz ge o lo ške isto ri je Ze mlje, za sa-da šnje iz u mi ra nje bilj nih i ži vo tinj skih vr sta sko ro is klju či vo je od go vor na jed na vr sta – čo vek.

- U Sr bi ji se na la zi 33 od sto bilj nih vr sta, 38 od sto si sa ra ili 51 od sto vr sta pti ca ko je

na sta nju ju Evro pu. Ova ko vi sok ste pen bi o-lo ške ra zno vr sno sti je či nje ni ca za po nos, ali i ve li ku od go vor nost ka ko bi se ona oču va la, iz ja vi la je di rek tor ka WWF pro gra ma u Sr bi ji Du ška Di mo vić.

Sr bi ja je jed na od pot pi sni ca Me đu na rod-ne kon ven ci je o bi o lo škoj ra zno li ko sti po ko joj se oba ve za la da će do 2020. go di ne po ve ća ti ukup nu po vr ši nu te ri to ri je pod za šti tom na 10 od sto.

- Tre nut no je u Sr bi ji za šti će no sa mo 6,5 od sto te ri to ri je, što je znat no is pod pro se ka. Ne sa mo da je po treb no po ve ća ti broj i po vr-ši nu za šti će nih pod ruč ja, ne go je i neo p hod no una pre di ti sta nje u već za šti će nim pod ruč ji-ma, ka za la je Di mo vić.

U sve tu je u ne de lju obe le žen Me đu na rod ni dan bi o di ver zi te ta. Bi o di ver zi tet, ili bi o lo ška ra zno vrst nost, pred sta vlja ra zno vr snost ge-na, vr sta i eko si ste ma na pla ne ti i ima di rek-tan uti caj na ži vot svih lju di. Be ta

MARTINCI • MARIJА VUČKOVIĆ, DOMAĆICА I MLEKARKА

Spojila lepo i korisnoMarija ima četiri krave muzare od čijeg mleka pravi kvalitetan sir a prodaje ga u selu i gradu. Iskustvo ove Martinčanke govori da se uvek može nači način za zaradu i egzistenciju, ali se ne treba bojati rada

Vaganje sira

Radni danMarija Vučković nema baštu,

ali ima cveće u dvorišu. Usta-je u pola pet, voli da sama pije kafu uz nekoliko cigara, odgle-da TV, onda se oblači sređuje i ide da obiđe sir. U pola sedam silazie u štalu. Muž počisti ispod krava, ona opere vimena, kada pomuze kravu suprug preu-zima mleko, sipa ga u amper, nosi, cedi, a kada muža krava bude gotova raspoređuju koliko će mleka ostaviti za sitni, koliko za prodaju.

Kod krava

IZ IZ VE ŠTA JA SVET SKOG FON DA ZA PRI RO DU

Ugro že no 30 od sto vr sta bi lja ka i ži vo ti nja

Ugro­že­no­30­od­sto­vr­sta­bi­lja­ka­i­ži­vo­ti­nja

U po čet nim fa za ma raz vo ja so ja je kao i dru ge oko pa vi ne naj o se tlji vi ja na pri su stvo ko ro va. Za su zbi ja nje istih

na ro či to je bit no da se is po štu je plo do red, pra-vo vre me na i kva li tet na ob ra da ze mlji šta, pred-se tve na pri pre ma i što je naj znač jni je do bar tj pra vi lan iz bor i pri me na her bi ci da.

U ovom pe ri o du je već za vr še na pri me na her bi ci da ko ji se ko ri ste pre se tve uz in kor po-ra ci ju kao i dru gi ko ji se pri me nju ju po sle se tve a pre ni ca nja.

Za su zbi ja nje ši ro ko li snih ko ro va u so ji po sle nje nog ni ca nja se pri me nju ju sle de ći pre pa ra ti na ba zi: ben ta zo na (Ba sa gran, Gal be non), lak-

to fe na (Co bra), ima ze ta pi ra (Pi vot 100-E),ima-za mok sa(Pul sar 40), ti fen sul fu ton-me ti la (Har-mony 75 WG), ok sa sul fu ro na (Oxon 75 WG).

Op ti mal no vre me pri me ne je ka da se so ja na la zi u fa zi 1 – 3 tro li sta, a ko ro vi u fa zi ko ti-le do na do 4 li sta. Da bi se pro ši rio spek tar de-lo va nja na ko ro ve pre po ru ču ju se kom bi na ci je na ve de nih her bi ci da.

Za su zbi ja nje us ko li snih ko ro va (npr. di vljeg sir ka iz ri zo ma) se pre po ru ču ju sle de ći pre pa ra-tii: Agil 100-EC, Fo cus ul tra, Fu si la de for te,Pan-te ra,Tar ga su per,Ara mo 50, idr. Na ve de ni her-bi ci di se pri me nju ju ka da je di vlji si rak u fa zi 3-6 li sto va.

SU ZBI JA NJE KO RO VA U SO JI

Tre ba po što va ti pra vi la Dipl.ing. Mir ja na To ja gić Mi lo va no vić

12 27. maj 2016.

GA ZDIN STVA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Ra­din­ča­nin­ Mla den Ne na do­vić (64) je dan je od ple ja de sre­mač­kih­pa­o­ra­ko­ji­ je­či­tav­

svoj­ži­vot­pro­veo­na­nji­vi.­Svo­svo­je­zna­nje,­svoj­rad­i­na­da­nja­po­klo­nio­je­ fru­ško­gor­skim­ ora­ni­ca­ma.­ Uvek­je­ bio­ svoj­ ga­zda,­ i­ on­da­ ka­da­ se­ži­ve­lo­la­ko­i­on­da­ka­da­se­ži­ve­lo­te­ško.­Rad­ni­staž­ne­ma,­ali­za­to­ima­če­ti­ri­ raz­re­da­ osnov­ne­ ško­le.­ Otac­mu,­ka­že,­ni­je­do­pu­stio­da­tro­ši­vre­me­na­ stva­ri­ ko­je­ sa­ ze­mljom­ne­ma­ju­ve­ze.­Pr­vi­trak­tor,­ko­ji­i­da­nas­ču­va­u­svom­dvo­ri­štu,­de­da­Mla­den­je­ do­bio­ kra­jem­ še­zde­se­tih,­ pa­ je­sa­svo­jih­12­go­di­na,­ko­li­ko­se­se­ća,­već­uve­li­ko­se­deo­za­vo­la­nom.­

Vre me na su se me nja la, bi lo je da­na­ka­da­je­i­za­me­rao­ocu,­ali,­pri­zna­je,­ ka­da­ sa­da­ „pod­vu­če­ cr­tu“,­sma­tra­ da­ ni­je­ to­li­ko­ lo­še­ pro­šao.­Ne­ka­ko­mu,­po­ru­ču­je,­do­đe­na­isto,­jer­i­oni­ko­ji­ima­ju­ško­lu,­baš­kao­i­pa­o­ri,­ne­za­vi­se­od­svog­zna­nja­i­ra­da,­ne­go­od­tu­đe­vo­lje­i...­vre­men­skih­pri­li­ka.­Za­raz­li­ku­od­for­mal­ne,­onu­„ne­

for­mal­nu“­ili­ka­ko­je­zo­vu­„ži­vot­nu“­ško­lu,­de­da­Mla­den­je­ka­že­za­vr­šio­sa­ „pro­men­lji­vim­uspe­hom“.­ Svo­je­pro­iz­vo­de­ pro­da­vao­ je­ ši­rom­biv­še­Ju­go­sla­vi­je,­ pa­ je­ na­ saj­mo­vi­ma,­pi­ja­ca­ma­i­va­ša­ri­ma­su­sre­tao­raz­ne­lju­de­i­upo­zna­vao­nji­ho­ve­ću­di.­Sve­to,­kao­ i­od­lu­ka­ko­ju­ je­u­nje­go­vo­ime­ do­neo­ otac,­ na­u­či­lo­ ga­ je­ da­vo­li­i­po­štu­je­ora­ni­ce.­­­Na­u­čio­sam­da­po­štu­jem­svoj­i­

tuđ­rad,­ali­iz­nad­sve­ga,­na­u­čio­sam­da­ce­nim­ze­mlju­ko­ja­me­je­hra­ni­la­i­ko­ja­da­nas­hra­ni­me­ne­i­mo­ju­po­ro­di­cu.­Da­sam­kre­nuo­dru­gim­pu­tem,­pi­ta­nje­ je­ka­kav­bih­bio.­Ov­de,­na­nji­vi,­ čo­vek­ ži­vi­ is­klju­či­vo­ od­ svog­ra­da.­Bi­ti­ svoj­ga­zda,­ne­zna­či­ sa­mo­ra­di­ti­se­bi,­ne­go­zna­či­i­za­pra­vo­ra­di­ti,­od­ju­tra­do­mra­ka,­bez­pre­da­ha,­ pa­u­ze­ ili­ za­bu­ša­va­nja,­ pri­ča­nam­Mla­den.­Ne­na­do­vi­ći­ tre­nut­no­ ob­ra­đu­ju­

30­hek­ta­ra­svo­je­ze­mlje­ i­150­200­hek­ta­ra­u­za­ku­pu.­Uko­li­ko­uzme­mo­u­ob­zir­da­je­pro­se­čan­po­sed­u­Ra­din­ci­ma­ 10­ hek­ta­ra,­ mo­že­ se­ slo­bod­no­re­ći­da­ova­vred­na­po­ro­di­ca­spa­da­u­sred­nje­po­sed­ni­ke.­­­ Da­ bi­ po­sti­gli­ sve,­ u­ rad­ se­

uklju­ču­je­či­ta­va­po­ro­di­ca,­ko­ko­li­ko­i­ kad­mo­že.­ Pre­ sve­ga­po­ma­že­mi­sin Želj ko,­su­pru­ga­Ru ži ca,­a­tu­su­i sna ja Di ja na i­unu­ci­Mi li ca, Mla­den i Alek san dar.­Sin­je­za­in­te­re­so­van­za­ovaj­po­sao,­tru­di­se­da­na­sta­vi­gde­sam­stao­i­da­na­pre­du­je,­

a­da­li­će­ta­kva­bi­ti­i­nje­go­va­de­ca,­vi­de­će­mo.­Ja­se­na­dam,­za­sa­da­su­do­bri,­ a­pre­ svih­moj­ ime­njak­ko­ji­ne­pro­pu­šta­pri­li­ku­da­sa­na­ma­pre­gle­da­me­ha­ni­za­ci­ju­ i­ vr­ši­pri­pre­me­za­po­slo­ve,­pri­ča­naš­do­ma­ćin­i­na­sta­vlja:­­­Ra­di­mo­sva­šta,­a­pre­sve­ga­tu­su­re­pa­ku­ku­ruz,­so­ja­i­pše­ni­ca.­U­vre­me­Ju­go­sla­vi­je­ra­di­li­smo­i­do­sta­ po­vr­ća.­ Sa­ra­đi­va­li­ smo­ ta­da­sa­fir­ma­ma­iz­go­to­vo­či­ta­ve­dr­ža­ve,­ka­ko­ se­ to­ pro­me­ni­lo,­ ka­ko­ se­ dr­ža­va­pro­me­ni­la,­tr­ži­šte­se­zna­čaj­no­sma­nji­lo,­ pa­ smo­ to­ na­pu­sti­li.­ Da­nas­ma­lo­ ra­di­mo­ sa­ šlji­va­ma­ i­ ja­go­da­ma,­ali­i­to­je­te­ško.­Ka­da­ro­di­on­da­ ima­ i­ pre­vi­še,­ ka­da­ ne­ ro­di,­ne­ma­nig­de­i­ta­ko.­Pre­dve,­tri­go­di­ne­ ima­li­ smo­ve­li­ke­ pro­ble­me­ sa­ja­go­da­ma,­ta­ko­da­ni­smo­mo­gli­da­

po­kri­je­mo­ni­ rad.­Do­bro­ je­ da­ ba­rem­bu­de­de­ci,­ma­da­ su­ i­ oni­ si­ti,­i­nji­ma­je­sla­đe­ka­da­se­do­ne­se­sa­pi­ja­ce.­Ku­ku­ruz­ su­ Ne­na­do­vi­ći­ pro­da­li.­

Ce­na,­ka­že­nam­do­ma­ćin,­ni­je­bi­la­do­bra,­ali­je­po­mi­sao­da­se­rad­ni­ka­da­ne­će­ni­is­pla­ti­ti­uči­nio­svo­je.­­Sla­ba­je­ce­na,­a­još­je­go­re­to­

što­ovi­na­ši­„struč­nja­ci“­ka­da­ho­će­da­nam­ob­ja­sne­ka­ko­je­kod­nas­do­bro­ili­ka­ko­eto­ni­je­„baš­to­li­ko­lo­še“,­obič­no­ sve­ upo­re­đu­ju­ sa­ ino­stran­stvom,­ za­bo­ra­vlja­ju­ći­ pri­ to­me­ da­na­zna­če­ko­li­ko­su­sed­ne­dr­ža­ve­sub­ven­ci­o­ni­šu­ svo­je­ po­ljo­pri­vred­ni­ke.­Sad­i­ono­što­smo­ima­li,­vi­še­ne­ma­mo,­i­to­je­uki­nu­to­i­sma­nje­no.­Do­sa­da­smo­se­ i­sna­la­zi­li­ne­ka­ko,­ jer­smo­ ima­li­ ušte­đe­vi­na­ i­ za­li­ha.­Me­

đu­tim,­ka­da­se­ušte­đe­vi­na­po­tro­ši,­za­li­he­ras­po­ra­dju,­pi­ta­ću­ja­sve­njih­što­nam­po­ru­ču­ju­da­nam­„ni­je­to­li­ko­lo­še“,­šta­da­ra­di­mo!­Kod­nas­svi­vo­le­da­ka­žu­ka­ko­je­eto­se­lja­ku­la­ko,­ka­ko­on­„pro­da­kra­vu­i­pla­ti­po­rez“,­ali­šta­po­sle­to­ga?­Ko­li­ko­kra­va­tre­ba­ja­da­pro­dam,­pod­uslo­vom­da­ih­imam,­da­ot­pla­tim­sve­što­se­od­me­ne­tra­ži­i­da­imam­da­ulo­žim­u­sva­ku­na­red­nu­se­zo­nu?­A­šta­ću­da­pro­dam­po­sle­kra­va,­ je­di­no­ku­ću­ i­ze­mlju,­a­on­da­ne­ću­va­lja­ti­ni­se­bi,­ ni­ po­ro­di­ci­ ni­ dr­ža­vi­ ko­ja­me­na­sve­to­na­vo­di,­ka­že­kroz­sme­šak­Ne­na­do­vić.Svo­ju­ ze­mlju,­ Ne­na­do­vi­ći­ ob­

ra­đu­ju­ sa­ sta­rom­ me­ha­ni­za­ci­jom,­a­kao­ i­ ve­ći­na­na­ših­pa­o­ra,­ i­de­da­Mla­den­ sma­tra­ da­ se­ pre­ ne­ko­li­ko­de­ce­ni­ja­bo­lje­ži­ve­lo­sa­ze­mlji­šnim­mak­si­mu­mom­ ne­go­ da­nas­ sa­ sto­ju­ta­ra­u­pri­vat­nom­po­se­du.­­Se­ćam­se­ ja­ tih­da­na­ka­da­se­

mo­glo­pri­lič­no­la­ko,­ili­uz­ma­nje­od­ri­ca­nja­do­ći­do­no­vog­ trak­to­ra.­Či­ta­vi­Ra­din­ci­su­se­cr­ve­ni­li­od­no­vih­IMT­ova,­a­da­nas,­ako­vi­di­te­ne­što­mla­đe­ od­ de­set­ go­di­na,­ do­bro­ je.­Ne­znam­da­li­je­u­pro­te­klih­ne­ko­li­ko­go­di­na­u­se­lo­sti­glo­vi­še­od­dva­no­va­trak­to­ra,­pri­ča­Ne­na­do­vić­i­na­

po­mi­nje:­­­Kra­jem­osam­de­se­tih,­sa­de­set­hek­ta­ra­ze­mlje,­ja­sam­ku­pio­no­vi­trak­tor­i­na­pra­vio­ku­ću.­Da­nas­je­ to­ ne­za­mi­sli­vo.­ Ipak,­ šta­ nam­osta­je­dru­go­ne­go­da­ ra­di­mo.­ Ima­nas,­ Bo­gu­ hva­la,­ pa­ će­ valj­da­ bi­ti­i­onih­ko­ji­će­do­če­ka­ti­to­„bo­lje­su­tra“.­Ka­da­će­to­bi­ti,­ne­znam,­mo­žda­će­moj­mla­đi­ima­njak­sa­zna­ti.­

S. Lap če vić

VE­LI­KI­RA­DIN­CI­• U PO SE TI MLA DE NU NE NA DO VI ĆU

Na nji vi se naj bo lje uči­ Na nji vi, čo vek ži vi is klju či vo od svog ra da. Bi ti svoj ga zda, ne zna či sa mo ra di ti se bi, ne go zna či i za pra vo ra di ti, od ju tra do mra ka, bez pre da ha, pa u ze ili za bu ša va nja, pri ča nam Mla den Ne na do vić

Mla­den­Ne­na­do­vić

Dva Mla de na

Kad otac re ši: Trak tor kao uspo me na

Lju bav pre ma ze mlji stva ra se od ma lih no guKu­ku­ruz­su­Ne­na­do­vi­ći­pro­da­li

1327. maj 2016.

PROG­NO­ZNO­IZ­VE­ŠTAJ­NA­SLU­ŽBA­ZA­ŠTI­TE­BI­LJA­AP­VOJ­VO­DI­NE

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Na te re nu RC Srem ska Mi­tro vi ca, u pe ri o du cve ta nja ja bu ke na po je di nim lo ka li­

te ti ma bi lo je gra do no snih pa da­vi na. Uslo vi za raz voj bak te ri o zne pla­me­nja­če­ostva­re­ni­su­u­pe­ri­o­du­od 22.apri la. Ka sni je do la zi pe­riod hlad ni jeg vre me na gde ni smo ima li uslo ve za in fek ci ju.Me­đu­tim,­ grad­ u­ pe­ri­o­du­ cve­

ta nja na pra vio je ogrom ne šte te na­ro­či­to­na­mla­dim­za­sa­di­ma,­ta­ko da su po treb ne ra di kal ne me re ukla­nja­nja­ za­ra­že­nih­ bilj­nih­ de­lo­va.Pro­iz­vo­đa­či­ma­ se­ pre­po­ru­ču­je­­

me­ha­nič­ko­ ukla­nja­nje­ za­ra­že­nih­­bilj nih de lo va sa simp to mi ma.

U po stup ku ukla nja nja, po treb­no­je­ko­ri­sti­ti­dez­in­fi­ko­van­alat­­a­za­ra­že­ne­ bilj­ne­ de­lo­ve­ ise­ći­ ta­ko­da se za hva ti 30­40 cm na iz gled zdra vog bilj nog ma te ri ja la.Ise­če­ne­ bilj­ne­ de­lo­ve­ sta­vi­ti­ u­

vre­će­iz­ne­ti­iz­voć­nja­ka­i­spa­li­ti.Na­kon­ iz­vr­še­nog­ me­ha­nič­kog­

ukla­nja­nja­ za­ra­že­nih­ bilj­kih­ de­lo­va, po treb no je iz ve sti pre ven tiv ni he mij ski tret man pre pa ra ti ma na ba zi ba kar nih jo na u kon cen tra ci­ji od 0,05%. Naj bo lji bak te ri cid ni efe kat ima ju pre pa ra ti na ba zi ba­kar hi drok si da.

Do­zre­lost­i­is­pra­žnje­nost­pse­u­do­te­ci­ja­

La bo ra to rij skim pre gle dom pre­zi­me­log­ li­šća­ ja­bu­ke,­ utvr­đe­na­ je­do zre lost pse u do te ci ja od 100 po­sto i na sor ti Zlat ni De li šes i na sor­ti­Aj­da­red­na­pod­ruč­ju­de­lo­va­nja RC No vi Sad.Is­pra­žnje­nost­pse­u­do­te­ci­ja­kod­

sor te Zlat ni De li šes iz no si 92 po­sto. Od ukup no pre gle da nih 50 pse­u­do­te­ci­ja,­ 46­ su­ is­pra­žnje­ne.­Kod­ sor­te­ Aj­da­red­ is­pra­žnje­nost­iz no si 94,23 po sto, od ukup no pre gle da ne 52 pse u do te ci je, 49 su is­pra­žnje­ne.

Pri­su­stvo­bak­te­ri­o­zne­pla­me­nja­če­ja­bu­ča­stog­vo­ća

Na te re nu RC No vi Sad pre gle­dom za sa da ja bu ka re gi stro va no je pri su tvo bak te ri o zne pla me­nja­če­ ja­bu­ča­stog­ vo­ća­ (Er­wi­nia­amylo vo ra). Simp to mi bo le sti pri­sut ni su na gra na ma i plo do vi ma. U­vla­žnim­uslo­vi­ma­ovo­obo­lje­nje­se ve o ma br zo ši ri te je neo p hod­no­ukla­nja­nje­za­ra­že­nih­de­lo­va­bi­lja ka. Me re za šti te za su zbi ja nje bak­te­ri­o­zne­ pla­me­nja­če­ su­ do­sta­

te ške. One ob u hva ta ju hi gi jen ske me­re­gde­se­dez­in­fi­ku­je­alat­sa­70­% al ko ho lom ko jim se ot kla nja ju za­ra­že­ni­de­lo­vi­bi­lja­ka­ko­ji­ se­za­tim­ sta­vlja­ju­ u­ dža­ko­ve­ iz­no­se­ iz­voć­nja­ka­ i­ pa­le.­ Za­ra­že­ne­ gra­ne­se ku se 30 do 40 cm is pod za ra­že­nog­ tki­va.­ Na­kon­ me­ha­nič­kog­ukla­nja­nja­ voć­njak­ is­tre­ti­ra­ti­ sa­pre pa ra ti ma na ba zi ba kar hi drok­si da u kon cen tra ci ji 0,05%. Ove me re oba vlja ti po su vom i to plom vre me nu ka ko ne bi do šlo do da­ljeg ši re nja.

Po­ja­va­ci­ka­de­Scap­ho­i­de­us­ti­ta­nus

Na se ver nim ob ron ci ma Fru ške go re za sa di vi no ve lo ze se na la­ze u fa zi cva sti pot pu no raz vi je ne, cve­to­vi­odvo­je­ni­(BBCH­57).

Vi zu el nim pre gle dom vi no ve lo­ze,­na­na­lič­ju­li­sta,­re­gi­stro­va­no­je­pri su stvo tek is pi lje nih lar vi ci ka­de Scap ho i de us ti ta nus, u in dek su na pa da 0,06. Ova ci ka da je vek tor fi­to­pla­zme­Fla­ve­scen­ce­do­ree­ko­ja­

iza zi va obo lje nje na vi no voj lo zi ­ zla­ta­sto­žu­ti­lo­vi­no­ve­lo­ze.­S­ob­zi­rom da se na la zi mo na sa mom po­čet­ku­ pi­lje­nja­ lar­vi­ ove­ šte­to­či­ne,­a­da­su­tek­tre­ći­lar­ve­ni­sta­di­ju­mi­spo­sob­ni­ da­ pre­ne­su­ fi­to­pla­zmu,­za­sa­da­se­ne­pre­po­ru­ču­ju­he­mij­ske me re za šti te.

Šlji­vin­smo­ta­vac

Pre gle dom za sa da šlji ve na pod­ruč­ju­ de­lo­va­nja­ RC­ Zre­nja­nin,­ na­pri su stvo ja ja šlji vi nog smo tav ca (Grap­ho­li­ta­fu­ne­bra­na)­re­gi­stro­va­li­smo­po­če­tak­po­la­ga­nja­ja­ja­ove­šte­to­či­ne­na­2%­pre­gle­da­nih­ plo­do va, sa in de xom na pa da 0,5. Za­sa di šlji ve se na la ze u fe no lo škoj fa­zi­po­BBCH­ska­li­75­plod­je­oko­po­lo­vi­ne­kraj­nje­ve­li­či­ne.

Tre nut na su ma aku mu ka ci je od­ bi­o­fi­xa­ je­ 88,6­ dd.U­ sle­de­ćem­pe ri o du sa po ra stom tem pe ra tu ra oče­ku­je­mo­ in­ten­ziv­ni­je­ po­la­ga­nje­ja­ja­kao­i­po­če­tak­pi­lje­nja­lar­vi.­RC­Zre­nja­nin­če­ in­ten­zi­vi­ra­ti­obi­la­ske­za sa da šlji ve.

Do­zre­lost­pse­u­do­te­ci­ja­Ven­tu­ria­ina­e­qu­a­lis

Vi zu el nim pre gle dom za sa da ja­bu­ke­n­pod­ruč­ju­RC­Zre­nja­nin­uoče­na kod sor te Zlat ni de li šes fa za po BBCH­ ska­li­ 65,fa­za­ pu­nog­ cve­ta­nja,a­ kod­ sor­te­ Aj­da­red­ po­ BBCH­ska­li­67,pre­cve­ta­va­nje.Pre­gle­dom­ pre­zi­me­log­ li­šća­ ja­

bu ke sa lo ka li te ta Su tje ska, u ci­lju­pra­će­nja­for­mi­ra­nja­i­do­zre­va­nja­pse­u­do­te­ci­ja­pro­u­zro­ko­va­ča­ča­đa­ve­pe ga vo sti li sto va i kra sta vo sti plo­do­va­ ja­bu­ke­ (Ven­tu­ria­ ina­e­qu­a­lis),­kon­sta­to­va­li­smo­sle­de­će:na­ li­šću­ sor­te­Zlat­ni­ de­li­šes­ do­

zre lost pse u do te ci ja do sti gla je 88,6%­,­a­is­pra­žnje­nost­17,8%.na­li­šću­isor­te­Aj­da­red­do­zre­lost­

pse­u­do­te­ci­ja­­je­81,7%­a­is­pra­žnje­nost 19,6%.

Zdrav­stve­no­sta­nje­lu­ko­va

Na­lo­ka­ci­ja­Čo­ka,­RC­Sen­ta­re­gi­stro va ni su simp to mi pe ga vo sti na li­sto­vi­ma­ cr­nog­ lu­ka­ (luk­ za­pro­iz­vod nju se me na) na 100% bi lja ka, a­ na­ lu­ku­ iz­ ar­pa­dži­ka­ (fa­za­ od­ 8­li sto va) na 20 % bi lja ka.

La bo ra to rij skim pre gle dom usta­no vlje no je pri su stvo pro u zro ko va­ča­pe­ga­vo­sti­li­sto­va­lu­ka­Al­ter­na­ria­por ri i Stemphyli um bo tryosum.

Simp­to­mi­ od­ pla­me­nja­če­ lu­ka­(Pe­ro­no­spo­ra­ de­struc­tor)­ upr­kos­po volj nim vre men skim uslo vi ma za in fek ci ju još ni su re gi stro va ni.Pe­ge­na­li­šću­su­du­ži­ne­do­2­cm­

sa­ ja­sno­ iz­ra­že­nim­ kon­cen­trič­nim­zo­na­ma.­ Simp­to­mi­ se­ če­sto­mo­gu­po­me­ša­ti­sa­pla­me­nja­čom­lu­ka.Ta­ko­đe­ su­ re­gi­stro­va­ne­ i­ lar­ve­­

trip­sa­(­Thrips­ta­ba­ci­)­,­na­se­men­skom lu ku u in dek su na pa da od 33%,­a­na­ lu­ku­ iz­ ar­pa­dži­ka­u­ in­dek su do 15%Pre­po­ru­ču­je­se­pre­gled­use­va­na­

pri­su­stvo­ove­šte­to­či­ne.­Uko­li­ko­se­re gi stru je vi še od 1 do 2 lar ve po li stu po treb no je iz vr ši ti he mij ske me re za šti te sa in sek ti ci dom Di car­zol­ 50­ SP­ (for­me­ta­nat­hi­dro­hlo­rid)­1 kg/ha.

Po­ja­va­žu­te­rđe­na­pše­ni­ci

Obi la skom use va pše ni ce na te­re­nu­ RC­ SEN­TA­ po­sled­njih­ ne­de­lju­da­na­se­me­sti­mič­no­re­gi­stru­ju­sim­pro­mi­ žu­te­ ­ rđe­ pše­ni­ce­ (Puc­ci­nia­stri­i­for­mis)­.­Bo­lest­se­ja­vlja­na­ose­tlji vim sor ta ma ili na ne a de kvat no tre ti ra nim par ce la ma.

Use vi pše ni ce se na la ze u fe no­fa zi od kra ja kla sa nja do kra ja cve­ta­nja­ (BBCH­ 59­69).­ Pre­gle­dom­sort nog ogle da pše ni ce na ogled­nom po lju PSS Sen ta od 43 sor ti , simp­to­mi­ rđe­ su­ iz­bi­li­ na­ 14­ sor­ti.­Za­hva­će­ni­su­li­sto­vi­do­za­sta­vi­ča­ra­(­Z)­ili­do­li­sta­is­pod­za­sta­vi­ča­ra­(Z­1­ili Z­2).

Do­zre­lost­i­is­pra­žnje­nost­pe­ri­te­ci­ja

Na lo ka li te tu Vr šac, sor ta zlat ni de li šes pre gle dom pre zi me log li­šća­na­pri­su­stvo­asko­spo­ra­u­pe­ri­te­ci­ja­ma­glji­ve­pro­u­zro­ko­va­ča­ča­đa­ve­ kra­sta­vo­sti­ plo­do­va­ i­ li­sto­va­(Ven­tu­ria­ina­e­qu­a­lis)­usta­no­vlje­no­je da je do šlo do pot pu nog pra­žnje­nja­asko­spo­ra­ ­­ is­pra­žnje­nost­iz no si 100%.Na po mi nje mo da je na ovom lo ka li te tu u pe ri o du od 12.05.­ka­da­je­is­pra­žnje­nost­iz­no­si la 90% do pre gle da 20.05. pa lo 55mm pa da vi na.

Pla­me­nja­ča­vi­no­ve­lo­ze

U za sa du vi no ve lo ze, sor ta ša­sla, RC Vr šac, re gi stro van je simp­tom­pla­me­nja­če­(Pla­smo­pa­ra­vi­ti­co­la).Vi no va lo za se na la zi u fe no fa zi po­čet­ka­ cve­ta­nja­­ cva­sti­ pot­pu­no­raz­vi­je­ne,cve­to­vi­ odvo­je­ni­ (BBCH­57).

Uslo vi za ostva re nje pri mar ne in ku ba ci je su ostva re ni u pe ri o du 01.­03.05.Pri mar na in ku ba ci ja je is te kla 13.05.,uslo vi za spo ru la ci ju su bi li po volj ni u pe ri o du 14.­15.05.Pr va se kun dar na in ku ba ci ja,ko ja je po­če­la­14.05.­je­u­to­ku.

Sta­nje­vo­ćar­skih­i­ra­tar­skih­kul­tu­ra

Bak­te­ri­o­zna­pla­me­nja­ča­ER­WI­NIA­AMYLO­VO­RA

Ja je šji vi nog smo tav ca na plo duSimp­tom­bak­te­ri­o­zne­pla­me­nja­če­na­plo­du­ja­bu­ke

14 27. maj 2016.

GAZDINSTVA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Po ljo pri vred nik Bra­ni­slav­ Đa­ko­vić iz Srem ske Ra če ob ra­đu je ukup no 25 hek ta ra ora ni­

ca, ko je su u nje go vom vla sni štvu, dok još če tr de se tak uzi ma u aren­du. Ka že da se ze mljo rad njom ba­vio i nje gov otac, a on je taj po sao od nje ga pre u zeo 2002. go di ne.

­Jed no vre me sam ra dio ze mlju uslu žno za „Agro ru mu“, ali sam ipak svo to vre me po ma gao i ocu na nji vi. Za to sam i upam tio ne ka bo lja vre me na, ka da smo ma nje ze mlje ob ra đi va li, a ži ve li bo lje ne go sa da. Me ni u po slu po ma žu još i su pru ga i sin, a uz ga ja mo so ju, ži to, pše ni cu i ku ku ruz. Re pu smo se ja li još pre 20 go di na, jer smo bi li tran spor tom po­ve za ni sa su sed nom Bo snom. Me­đu tim, od ka ko je sve to po sta lo te­že i kom pli ko va ni je, od u sta li smo od tog po sla. A i ova ze mlja ov de ni je po svom kva li te tu po god na za re pu, ta ko da se ba zi ra mo vi še na dru ge kul tu re. Ta ko đe, ne ka da smo se ba­vi li i po vr tlar stvom, dok smo ima li obez be đen pla sman u Bi je lji ni, ali je i to pre sta lo od ka ko su se dr ža­ve raz dvo ji le. Ima mo svu po treb nu me ha ni za ci ju i sve to sam ku pio is­klju či vo od svog ra da, ni ka da ni sam uzi mao kre di te od ba na ka ni ti sam se za du ži vao kod ne ko ga. Je di no sam kom bajn do bio 1997. go di ne u rob noj raz me ni – pri ča Bra ni slav Đa ko vić, ra tar iz Srem ske Ra če.

Ka že da se od ra tar stva još uvek mo že skrom no ži ve ti, ali, sma tra, da je od sto čar stva to po sta lo go to­vo ne mo gu će, zbog ni ske ce ne sto­ke. Upra vo iz tog raz lo ga nje go va po ro di ca dr ži svi nje sa mo za sop­stve ne po tre be.

A na pi ta nje šta je to što bi dr­ža va mo gla da pro me ni ka ko bi olak ša la po lo žaj po ljo pri vred ni­ka, Bra ni slav na pr vo me sto is ti­če da va nje nov ča nih pod sti ca ja,

da bi se mo gla ku pi ti no va me ha ni za ci ja.

­Mi svi ima mo po tre bu da ob no vi mo me ha ni za ci ju, a to ne mo že mo da uči ni mo bez po mo ći dr ža ve. Osim to ga, tre­ba lo bi uve sti ne ke po volj ni je kre di te, a sva ka ko i ga ran to­va ti ot kup ne ce ne na ših pro­iz vo da. Jer, mi ne zna mo ce­nu sve dok ne pre da mo ro bu, ta ko da is pa da da ra di mo sve na pa met. Ma da, mi slim da je tre nut no ipak naj vi še ugro žen stoč ni fond, s ob zi rom na ni sku ce nu svi nja. Za to ne ko me ko je mlad, a ko raz mi šlja da se upu sti u ovaj po sao, ne bih to pre po ru čio uko li ko iza se be ne­ma ne ki vid po mo ći od dr ža ve. Jer, mi smo kre nu li sa pet hek­ta ra ze mlje, ali je ta da bi la do­bra ce na i ku ku ru za i pše ni ce, pa smo za to i us pe li da stek ne­mo sve ovo što da nas ima mo – ka že Bra ni slav iz Srem ske Ra če, do da ju ći da vi še ne ma ni uslu žnih po slo va sa trak to rom i kom baj nom kao što je to bi lo ne kad, jer su svi se bi na ba vi li ma ši ne da im po sao bu de lak ši i is pla ti vi ji.

Ve li ki pro blem ovom ra ta ru, baš kao i svim nje go vim kom ši ja ma u Ra či, stva ra či nje ni ca da mu se deo ze mlje na la zi sa dru ge stra ne gra­

nič nog pre la za, što mu, u je ku naj­ve ćih po slo va, uspo ra va i ote ža va sva ko dnev ni rad. Zbog gu žve na pre la zu, na ko jem uvek ima ve li ki

broj ka mi o na, po treb no mu je po ne kad i do dva sa ta da kom­baj nom pre ko gra ni ce stig ne do svo jih par ce la.

U ga zdin stvu po ro di ce Đa ko­vić, su pru ga Bi lja na za du že na je za ugo va ra nje pro iz vod nje za ze mljo rad nič ku za dru gu „Agro­nom“ iz Ši da.

­Mi smo ov de is tu re no ode­lje nje te ze mljo rad nič ke za dru­ge, ustva ri ma ga cin jer nam ov de do la zi ro ba i re pro ma te­ri jal, oda kle se snab de va ju ko­o pe ran ti. Ovo je je di na ze mljo­rad nič ka za dru ga ko ja u se lu po sto ji već ne kih pet na e stak go di na i naj za stu plje ni ja je. Ko o pe ran ti su za do volj ni sa­rad njom, jer im re pro ma te ri­jal obez be đu je mo na vre me, a osim to ga ne mo ra ju da ga pla ća ju u go to vi ni, ne go se raz­du žu ju pre ko pro iz vo da – ka že Bi lja na Đa ko vić iz Srem ske Ra­če i do da je da se, zbog bes pa ri­ce, go to vo svi po ljo pri vred ni ci u se lu snab de va ju na taj na čin.

Kod Bi lja ne me šta ni mo gu, ta ko đe, da iz vr še i osi gu ra nje use va od ele men tar nih ne po­go da, od no sno sve po slo ve ko­

je za dru ga ra di u Ši du, oba vlja ju se i u Ra či.­ S.­Mi­haj­lo­vić Fo to:­M.­Mi­le­u­snić

Još dok je išao u osnov nu ško lu, Mi­o­mir­ Mi­rić iz Mar ti na ca uz svog stri ca i oca po čeo je da se

ba vi ra tar stvom. Ta nje go va lju bav pre ma ze mlji je uti ca la na to da na­kon osmo go di šnjeg ško lo va nja ni je upi sao sred nju ško lu, ne go se po­sve tio po ljo pri vre di.

A da je na pra vio pra vi iz bor sve­do či o to me i či nje ni ca da se da nas ovaj 27­go di šnji mla dić mo že po hva­li ti pri zna njem za po stig nut re kord u pro iz vod nji ku ku ru za, ko je je do bio od Srem ske pri vred ne ko mo re.

­Imao sam pri nos od 11 to na i 680 ki lo gra ma, ali se pri zna nju, ipak, ni sam na dao. Pri ja vio sam se na na go vor kom ši je Đor­đa Kr­sti­ća i ja ko sam se ob ra do vao ka da sam čuo da sam osvo jio tre će me sto. To mi je pod strek za da lje na pre do­va nje, a re cept za do bar pri nos su agro teh nič ke me re ko je pri me nju­jem po pro pi si ma, a uz to ku pu jem i kva li tet no đu bri vo. Ob ra đu jem 11 hek ta ra ze mlje, od če ga je u mom vla sni štvu 11 ju ta ra, dok je 11 ju­ta ra za kup. Tu ga jim so ju, ku ku ruz i pše ni cu. Osim što se ba vim ra­tar stvom, za jed no sa ocem dr žim i sto ku, ima mo de vet kr ma ča, ne ra­sta i 60 to vlje ni ka, ta ko da sve što pro iz ve dem na nji vi is ko ri stim kao hra nu za svi nje, uve zao sam te dve de lat no sti – ra tar stvo i sto čar stvo

baš kao i mno gi dru gi. Na ža lost, sa­da se od ovog po sla sve te že mo že ži ve ti po što je ce na svi nja ma la, ne­dav no smo ih pro da li po 110 di na ra za ki lo gram, ta ko da ra di mo sa či­stim gu bit kom. Zbog to ga se po ne­kad i po ka jem što sam iza brao ovaj po sao, iako ga vo lim pr ven stve no jer sam stal no na po lju i u po kre tu –

ka že Mi o mir Mi rić, po ljo pri vred nik iz Mar ti na ca i do da je da za po sao ima svu po treb nu me ha ni za ci ju, sa mo mu fa li još žit ni kom bajn i se ja li ca.

S ob zi rom da je još uvek mlad, ka že da ne ko me ko je nje go vih go­di na ni ka ko ne bi pre po ru čio da kre­ne u ovaj po sao, sve dok se na ni vou dr ža ve ne usta no ve ne ki bo lji uslo vi za po ljo pri vred ni ke. Ka ko is ti če, tu pr ven stve no mi sli na uvo đe nje ne­

kih po volj nih kre di ta, za bra nu uvo­za svi nja i po ve ća nje ot kup ne ce ne pro iz vo da, kao i po ve ća nje sub ven­ci ja na ze mlju i do da je꞉

­Imam u pla nu da sle de će go di­ne pro ši rim objek te za tov svi nja i pra si li šte, jer su ovi po sto je ći isu vi­še ma li. Ali, vi de će mo još ka kva će si tu a ci ja da bu de.

Nje gov otac Đor­đe­Mi­rić do da­je da su od onog vre me na ka da je

Mi o mir po ma gao nje mu, sa da sti gli u fa zu ka da on po ma že Mi o mi ru, a kao na sle din ku u pot pu no sti mu je pre pu stio po sao. Uglav nom se do­go va ra ju o sve mu, ali ipak je od lu ka mla đeg čla na po ro di ce glav na.

­ S.­Mi­haj­lo­vić Fo to:­M.­Mi­le­u­snić

MAR TIN CI­•­MI­O­MIR­MI­RIĆ,­RA­TAR­I­STO­ČAR

Ra­di­mo­sa­či­stim­gu­bit­komSa­da­se­od­ovog­po­sla­sve­te­že­mo­že­ži­ve­ti­po­što­je­ce­na­svi­nja­ma­la,­ne­dav­no­smo­ih­pro­da­li­po­110­di­na­ra­za­ki­lo­gram,­ta­ko­da­se­ovaj­po­sao­sko­ro­uop­šte­vi­še­i­ne­is­pla­ti.­Zbog­to­ga­se­po­ne­kad­i­po­ka­jem­što­sam­iza­brao­da­se­ba­vim­po­ljo­pri­vre­dom,­iako­to­vo­lim­pr­ven­stve­no­jer­sam­stal­no­na­po­lju­i­u­po­kre­tu–­ka­že­Mi­o­mir­Mi­rić,­27­go­di­šnji­po­ljo­pri­vred­nik­iz­Mar­ti­na­ca

Za po sao ima svu po treb nu me ha ni za ci ju

Mi­o­mir­Mi­rić,­po­ljo­pri­vred­nik­iz Mar ti na ca

­Đor­đe­Mi­rić,­po­ma­že­si­nu­u­po­slu­na­nji­vi

SREM SKA RA ČA­•­BRA­NI­SLAV­ĐA­KO­VIĆ,­PO­LJO­PRI­VRED­NIK­

Dr­ža­va­tre­ba­da­ga­ran­tu­je­ot­kup­ne­ce­ne­Mi­ne­zna­mo­ko­li­ko­će­da­ko­šta­ju­na­ši­pro­iz­vo­di­sve­dok­ih­ne,­ta­ko­da­is­pa­da­da­ovo­što­ra­di­mo,­ra­di­mo­sve­na­pa­met.­Ne­ka­da­smo­se­ba­vi­li­i­po­vr­tlar­stvom,­dok­smo­ima­li­obez­be­đen­pla­sman­u­Bi­je­lji­ni,­ali­je­i­to­pre­sta­lo­od­ka­ko­su­se­dr­ža­ve­raz­dvo­ji­le­–­ka­že­ze­mljo­rad­nik­Bra­ni­slav­Đa­ko­vić­iz­Srem­ske­Ra­če

Trak­tor­spre­man­za­nji­vu:­Bra­ni­slav­Đa­ko­vić­iz­Srem­ske­Ra­če

Su­pru­ga­Bi­lja­na­Đa­ko­vić

Je sti sos od pa ra daj za ne ko li ko pu ta ne delj no sma nju je ri zik od ra ka pro sta te, po ka zu ju re zul-

ta ti naj no vi jeg is tra ži va nja, spro ve-de nog na 48.000 mu ška ra ca. Pret-hod na is tra ži va nja su da la kon fl ikt-ne re zul ta te kad je reč o od go vo ru na pi ta nje – da li pro iz vo di od pa ra-daj za ima ju ika kvog uti ca ja na ri zik ra ka pro sta te, is ta kao je dr. Edvard Đo va nu či sa Har vard skog uni ver zi-te ta u Ma sa ču set su (SAD).

Is tra ži va či su is pi ti va li dej stvo li-ko pe na – an ti ok si dan ta ko ji se na la-zi u pa ra daj zu. An ti ok si dan ti po ma žu u bor bi pro tiv ra ka i sr ča nih obo le-nja ne u tra li za ci jom štet nih mo le ku-la po zna tih kao slo bod ni ra di ka li ki-se o ni ka. U naj no vi joj stu di ji, eki pa is tra ži va ča je ana li zi ra la od go vo re 47.365 mu ška ra ca ko ji su uče stvo-va li u vi še go di šnjoj an ke ti.

Oni su tri pu ta na sva ke če ti ri go-di ne po čev od 1986 go di ne (1986, 1990 i 1994) po pu nja va li upit ni ke o svo jim na vi ka ma u is hra ni.U pe ri o-du od 1986 do 1998 go di ne, 2.481 is pi ta nik je obo leo od ra ka pro sta te. Is tra ži va či su bi li u mo guć no sti da iz ra ču na ju ko li či nu li ko pe na ko ji su is pi ta ni ci uno si li na osno vu po da ta-ka iz upit ni ka.

Mu škar ci ko ji su dnev no uno si li po 18.780 mi kro gra ma li ko pe na ima-li su za 16 od sto ma nji ri zik od po ja ve ra ka pro sta te ne go mu škar ci ko ji su

uno si li po 3.415. mi kro gra ma li ko pe-na dnev no. Sto pa sma nje nja ri zi ka bi la je ve ća kad je u pi ta nju kon zu-mi ra nje so sa od pa ra daj za.

Mu škar ci na či joj se tr pe zi sos od pa ra daj za na la zio dva ili vi še pu ta ne delj no ima li su za 23 od sto ma nji ri zik da obo le od ra ka pro sta te ne go oni ko ji su ga je li ma nje od jed nom me seč no. Le ka ri, me đu tim is ti ču, da tre ba bi ti oba zriv pri uno še nju ve će ko li či ne pa ra daj za i pro iz vo-da od tog po vr ća, dok de lo tvor nost i bez bed nost uno še nja ta ble ta li ko-pe na tek tre ba da bu de is pi ta na.

Fol na ki se li na mo že pre ven tiv no da de lu je na ri zik od ra ka de be log cre va, je ot kri će struč nja ka sa Har-var da, SAD.

Oni su utvr di li da sva ko dnev no uzi ma nje ko li či ne od oko 400 mi-kro gra ma fol ne ki se li ne sma nju je opa snost od po ja ve ove vr ste ra ka za 30 do 70% u za vi sno sti od dru-gih fak to ra.

Kod ove vr ste ra ka na ro či to su ugro že ne oso be u či joj po ro di ci je ne ko već bo lo vao od ove bo le sti, pa se nji ma na ro či to pre po ru ču je uzi-ma nje ove ki se li ne.

Fol ne ki se li ne naj vi še ima u ze-le nom li sna tom po vr ću kao što je, na pri mer spa nać,ima ga i u ja go-da ma, a ta ko đe po sto ji i sin te tič ka za me na.

Pre ma naj no vi jim po da ci ma, rak

de be log cre va je me đu naj smr to no-sni jim vr sta ma kar ci no ma u sve tu.

Bri tan ski is tra ži va či ot kri li su da bilj ka ko ja već se dam ve ko va se ko-ri sti u me di cin ske svr he mo že bi ti

no vo sre stvo za bor bu pro tiv ra ka.Bilj ka po zna ta pod ime nom bo-

ra ži na (Bo ra ge of fi ci na lis) sa dr ži sup stan cu pod na zi vom ga ma li on-ska ki se li na (GLA) za ko ju je is tra ži-

va njem utvr đe no da uni šta va će li je ra ka na mo zgu i pro sta ti i za u sta-vlja ši re nje ma lig nih tu mo ra.

U is pi ti va nju gru pe že na sa ra-kom doj ke, na uč ni ci iz No tin ge-ma ot kri li su da tret man kok te lom „GLA“ i an ti kan ce ro ge nog le ka „Ta-mok si fe na“ do vo di do ubr za nja po-zi tiv ne re ak ci je na lek.

Ulj ni eks trat bo ža ri ne pred sta-vlja bo gat iz vor „GLA“, na gla ša va dr Alek Mek Goun, na čel nik ode le nja za raz voj le ko va bri tan skog „Do bro-tvor nog dru štva za is tra ži va nja ra ka (CRC)“.

Bo ra ži na sa dr ži naj ve ću kon cen-tra ci ju GLA u pri ro di – u nje nom ulj-nom eks tra tu se na la zi 24 pro ce na ta ove ki se li ne. Ta he mij ska sup stan ca tak đe je pro na đe na u eks tra tu JA-GOR ČE VI NE.

Pre ma re či ma de Mek Go u na, bo ra ži na , ko ja ima ukus sli čan kra-stav cu, bi la je u sred njem ve ku ve-o ma po pu lar na u ku li nar stvu.

27. maj 2016. 15

ZA NI MLJI VA IZ DA NJA

Prognoza vremena do 15. juna

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Sta ri re cep ti

Pi le ći pa pri kaš se mo ze ku va ti i sa krom pi rom, i sa no kli ca ma, slič ne su griz-kne dla ma. Za

no kli ce upo tre bi ti me ko pse nič no bra sno, da ne bu du ni pre tvr de, ni pre me ka ne,tj. da se ne ras pa da ju…

Sa stoj ci:1 pi le ili 1kg pi le ćeg me sa, 2 gla-

vi ce cr nog lu ka, 1 šar ga re pa, 1 dl ulja ili ka ši ka ma sti, so, bi ber, ale va pa pri ka

No kli ce:3 ja je ta, 200 gr bra šna (oko 8

pu nih su pe nih ka ši ka),po la ka ši či-ce so li

Pri pre ma:Na ma sno ći iz din sta ti sit no se-

če ne dve gla vi ce cr nog lu ka i šar-

ga re pu ise če nu na ko lu to ve. Do da ti pi le ti nu ise če nu na ko ma de, pa krat-ko din sta ti na ti hoj va tri, do li va ju ći po ma lo vo de. Po-so li ti, po bi be ri ti, po su ti ale vom pa-pri kom, na li ti vo-dom da ogre zne i ku va ti na ti hoj va tri još ot pri li ke po la sa ta.

Za no kli ce umu ti ti vi lju škom ja ja, po so li ti, do da va ti po ste pe-no bra šno, dok se ne na pra vi re-đe te sto. Ka ši či com va di ti no kli ce

pa ih spu šta ti u klju ča li pa pri kaš. Ku va ti dok no kli ce ne is pli va ju na po vr ši nu. Pred slu že nje po su ti sit no sec ka nim per šu nom.

U pe ri o du od 21. do 26. ma ja pred vi đa se pro seč-no to plo i uglav nom su vo

vre me sa sred njom dnev nom tem-pe ra tu rom va zdu ha u gra ni ca ma vi še go di šnjeg pro se ka (od 16ºC do 20ºC). Vred no sti ju tar nje tem pe ra-tu re va zdu ha kre ta će se u in ter va lu od 11º do 14ºC, a naj vi ša dnev na tem pe ra tu ra u in ter va lu od 22ºS do 26ºS

Ima iz gle da da će do sre di ne ju-na, uz iz ve sna ko le ba nja dnev ne tem pe ra tu re va zdu ha, bi ti ma lo to pli je, ali ne sta bil no i pro men lji vo vre me. Ki ša me sti mič no ili lo kal-ni plju sko vi pra će ni gr mlja vi nom prog no zi ra ju se u pe ri o di ma od 27. ma ja do 03. ju na, kao i od 07. do 12. ju na. Sred nja dnev na tem-pe ra tu ra va zdu ha bi će ma lo iz nad

ili u gra ni ca ma vi še go di šnjeg pro-se ka (od 15º do 23ºC). Vred no-sti ju tar nje tem pe ra tu re va zdu ha kre ta će se u in ter va lu od 11ºS do 17ºS, a naj vi ša dnev na tem pe ra-tu ra u in ter va lu od 22º do 27ºC, a sre di nom i kra jem pr ve de ka de ju na i do 30ºS.

Prog no zi ra na ko li či na pa da vi na bi će u gra ni ca ma ili ne što is pod vi še go di šnjeg pro se ka za po sma-tra ni pe riod sa vred no sti ma u in-ter va lu od 58 mm na se ve ro i sto ku do 85 mm na ju gu Voj vo di ne, oko 83 mm u osta lom de lu Sr bi je, a na pla ni na ma do 105 mm.

Jun će bi ti to pao i ma lo su vlji dok nas u ju lu oče ku ju uglav nom to pli da ni. Jul ska ko li či na pa da vi na bi će ma nja, ali ipak u gra ni ca ma vi še go-di šnjeg pro se ka.

VRE MEN SKA PROG NO ZA ZA NA RED NI ME SEC

Ju ni to pao i ne sta bi lan

Pi le ći pa pri kaš sa no kli ca ma – ba kin re cept

BI LJEM PRO TIV KAR CI NO MA

Pa ra dajz, bo ra ži na i fol na ki se li na mo gu da po mog nu(Pre no si mo iz vo de iz knji ge “Le ko vi tim bi ljem pro tiv kar ci no ma“, autor Mom či lo Mo ci Sreć ko vić, Slo bo mir 2015.)

Pa ra dajz mo že da po mog ne

U pe ri o du od 16.05. - 20.05.2016., re gi stro va no

je ve o ma di na mič no ber zan sko tr go va nje na “Pro dukt noj ber zi” u No vom Sa du, ka ko sa sta no vi-šta obi ma pro me ta, ta ko i sa po-zi ci je ce nov nih pro me na na tr ži štu ku ku ru za, pše ni ce i so je. Upra vo za hva lju ju ći ce nov nim osci la ci ja-ma na po me nu tim tr ži šnim seg-men ti ma, ostva ren je pro met od čak 1.700 to na, što pred sta vlja vi-še ne go tro stru ko ve ću vred nost, u od no su na pret hod nu ne de lju i ujed no pred sta vlja naj ve ći ne delj-ni obim pro me ta u po sled nja dva me se ca. Kon se kvent no ra stu ko-li čin skog obi ma pro me ta ostva ren je i vi še ne go dvo stru ko ve ći vred-no sni obim pro me ta. Ukup na ovo-ne delj na vred nost pro me ta iz no si-la je 34.479.500,00 di na ra.

So ja be le ži da lji rast ce ne, iako ne ta ko iz ra žen kao pret hod ne ne-de lje. Pro me to va no je 50 to na so-je u zr nu, po je din stve noj ce ni od 47,30 din/kg, sa PDV-om (43,00 din/kg, bez PDV-a), što je za 0,77% vi še ne go pret hod ne ne de lje.

Za raz li ku od tr ži šta so je, ko-je be le ži kon ti nu i ra ni bla gi ce nov ni rast, tr ži šte pše ni ce je za be le ži lo pad ce ne. U okvi ru pro me to va nih 600 to na, ce na se kre ta la u ra spo-nu od 17,30 – 17,50 din/kg, bez PDV-a. Pon de ri sa na ne delj na ce-na od 19,07 din/kg, sa PDV-om (17,34 din/kg, bez PDV-a), ni ža je za 0,94% od pro šlo ne delj ne. Tre ba na po me nu ti da se pše ni ca iz vo znog kva li te ta, uz cer ti fi kat o svim re le-vant nim pa ra me tri ma kva li te ta, nu-di la od 18,00 – 18,50 din/kg, bez PDV-a, ali ku pa ca ni je bi lo. I po red ce nov nih pro me na na

tr ži šti ma pše ni ce i so je, ipak je naj tur bu lent ni je bi lo na tr ži štu ku ku ru za. Sa re gi stro va nim pro-me tom od 1.050 to na, ku ku ruz je uče stvo vao u struk tu ri ukup-nog pro me ta sa pre ko 61%. Iako je po če tak ne de lje na go ve šta vao pad ce ne žu tog zr na, jer su se u tom pe ri o du po slo vi za klju či va-

li u ce nov nom ra spo nu od 17,60 – 17,70 din/kg, bez PDV-a, do kra ja ne de lje, kao po le di ca ve-ćeg in te re so va nja tra žnje i sma-nje ne po nu de, ce na je do sti gla ni vo od 18,00-18,10 din/kg, bez PDV-a, pri če mu pred sam kraj ne de lje po ten ci jal ni pro dav ci ni-su že le li da re a li zu ju pro da ju ni po po me nu tim ce na ma.

Pro seč na ne delj na ce na od 19,67 din/kg (17,88 din/kg, bez PDV-a), je ste pri bli žno na ni-vou pro šlo ne delj ne, ali je ipak za even tu al na ce nov na pred vi-đa nja za na red ni pe riod, bit ni ji ve o ma iz ra žen ras tu ći ce nov ni trend ku ku ru za, po sma tra ju ći ber zan sko tr go va nje od po čet ka do kra ja ne de lje.

16SREMSKA

POLJOPRIVREDA 27. maj 2016.

PRODUKTNA BERZA NOVI SAD

Promet roba na Produktnoj berziod 16.5. do 20.5. 2016.

Najva`nije iz protekle nedelje:

Cene poljoprivrednih proizvoda u protekloj nedeljina vode}im robnim berzama su bile slede}e:

E-mail: nsberza@eunet.rs,internet sajt: www.proberza.co.rs

INFO SLU@BA021/443-413 od 730 do 1430

21000 Novi Sad, Radni~ka 30a Tel: 021/4750-788; Fax:021/4750-789

miroslav.sidor@limagrain.combranimir.alivojvodic@limagrain.comwww.limagrain.rs

Francuski hibridikukuruza i suncokreta

SPONZOR

*Objavljeni nedeljni ponderi cena nisu zvani~an podatak, usled ~injenice da su obuhva}eni podaci o trgovanju do trenutka {tampanja informatora.

PRE GLED DNEV NIH PRO ME NA CE NA NA CME GRO UP, JULSKI FJU ČERS 2016.

po ne de ljak uto rak sre da če tvr tak pe tak

Pše ni ca 174,39 $/t 174,39 $/t 176,96 $/t 176,37 $/t 172,18 $/t

Ku ku ruz 153,77 $/t 155,11 $/t 156,29 $/t 157,24 $/t 153,54 $/t

PRE GLED DNEV NIH PRO ME NA CE NA NA CME GRO UPpo ne de ljak uto rak sre da če tvr tak pe tak

So ja, zr no, jul 16 391,33 $/t 391,33 $/t 396,91 $/t 395,08 $/t 393,68 $/t

So ji na sač ma, jul 16 363,00 $/t 361,20 $/t 369,10 $/t 372,70 $/t 378,10 $/t

• Bla gi rast ce ne so je• Rast ce ne ku ku ru za

Skok ce ne ku ku ru za pred sam kraj ne de lje i bla gi rast ce-ne so je, uslo vi li su da PRO DEX po sled njeg da na u rad noj ne de-

lji za be le ži vred nost od 211,45 in dek snih po e na, što je za 0,62 in dek snih po e na vi še ne go pro-šlog pet ka.

Pregled zaklju~enih i ponu|enih koli~ina, kao i dijapazon zaklju~enih i ponu|enih cena poljoprivrednih proizvoda tokom protekle nedelje, dati su u slede}oj tabeli:

PRODEX

ROBA PONUĐENA KOLIČINA (t)

CENA PONUDE DIN/KG SA

PDV-OM

ZAKLJUČENA KOLIČINA (t)

ZAKLJUČENA CENA DIN/KG

SA PDV-OM

PROMENA U ODNOSU NA PRETHODNU

NEDELJU

Pše ni ca, rod 2015. 600 19,03-19,25 600 19,03-19,25

Ku ku ruz, rod 2015. 900 19,36-19,91 900 19,36-19,91

Ku ku ruz, rod 2015. gra tis la ger 150 19,80 150 19,80

So ja, rod 2015. 50 47,30 50 47,30

BUDIMPE[TAP[ENICA KUKURUZ

137,35 EUR/t (futures avg 16)

156,29 EUR/t (futures jul 16)

EURONEXT PARIZP[ENICA KUKURUZ

161,50 EUR/t (futures sep 16)

165,25 EUR/t (futures jun 16)

U Budimpešti pšenica je za 0,3% jeftinija, a kukuruz je za 0,7% skuplji u odnosu na

kraj prethodne nedelje. U Parizu cena pšenice je ista kao i krajem prethodne nedelje, dok je kukuruz poskupeo za 0,76%.

STIPS - VOJVODINA

VOĆE 16.5.2016. - 23.5.2016.

POVrĆE 16.5.2016. - 23.5.2016.

REPUBLIKASRBIJA

MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE,[UMARSTVA

I VODOPRIVREDE

* Kvalitet proizvoda je prema JUS standardima ukoliko druga~ije nije nazna~eno

Mesto prikupljanja cena: Južno-bački okrug klanica

* Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno

GAZDINSTVO Mesto prikupljanja cena: Loznica

MALOPRODAJA Mesto prikupljanja cena: Loznica

PIJACA Mesto prikupljanja cena: Loznica

27. maj 2016.

Mesto prikupljanja cena: Beograd - kvantaška pijaca

Mesto prikupljanja cena: Beograd - kvantaška pijaca

CENE ŽIVE STOKE

Mesto prikupljanja cena: Loznica - stočna pijaca

* Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno

17

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1

Kukuruz (okrunjen, prirodno sušen)

džak 50kg Domaće kg 21.00 23.00 22.00 bez promene prosečna

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Stočno brašno džak 33kg Domaće kg 17.00 21.00 19.00 bez promene dobra

R.B Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1Kukuruz (okrun-

jen, prirodno sušen)

džak 50kg Domaće kg 20.00 23.00 21.00 pad dobra

2 Pšenica džak 50kg Domaće kg 25.00 27.00 26.00 bez promene slaba

3 Sojina sačma (44% proteina) džak 33kg Domaće kg 60.00 75.00 65.00 bez promene prosečna

4 Stočno brašno džak 33kg Domaće kg 20.00 23.00 22.00 bez promene dobra

5Suncokretova

sačma (33% pro-teina)

džak 33kg Domaće kg 30.00 43.00 35.00 bez promene prosečna

R.B Proizvod Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Blitva (sve sorte) Domaće veza 15.00 20.00 18.00 rast prosečna

2 Boranija (šarena) Domaće kg 220.00 230.00 230.00 - vrlo slaba

3 Boranija (žuta) Domaće kg 250.00 250.00 250.00 pad vrlo slaba

4 Brokola (sve sorte) Domaće kg 200.00 250.00 220.00 rast vrlo slaba

5 Celer (sve sorte) Domaće kg 85.00 120.00 90.00 pad prosečna

6 Cvekla (sve sorte) Domaće kg 30.00 35.00 35.00 rast slaba

7 Dinja (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 150.00 155.00 155.00 pad vrlo slaba

8 Grašak (sve sorte u mahuni) Domaće kg 80.00 100.00 100.00 pad slaba

9 Karfiol (sve sorte) Domaće kg 180.00 200.00 180.00 bez promene vrlo slaba

10 Kelj (sve sorte) Domaće kg 130.00 130.00 130.00 rast vrlo slaba

11 Krastavac (salatar) Domaće kg 60.00 60.00 60.00 pad dobra

12 Krastavac (salatar) Domaće kg 50.00 50.00 50.00 pad dobra

13 Krompir (beli) Domaće kg 40.00 50.00 45.00 rast dobra

14 Krompir (crveni) Domaće kg 35.00 45.00 45.00 rast dobra

15 Krompir (mladi ) Domaće kg 45.00 60.00 50.00 pad dobra

16 Kupus (sve sorte) Domaće kg 22.00 30.00 25.00 - dobra

17 Lubenica (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 75.00 90.00 80.00 pad vrlo slaba

18 Luk beli (mladi) Domaće veza 25.00 30.00 30.00 rast prosečna

19 Luk beli (sve sorte) Domaće kg 450.00 500.00 500.00 bez promene prosečna

20 Luk crni (mladi) Domaće veza 15.00 22.00 20.00 rast dobra

21 Luk crni (sve sorte) Domaće kg 45.00 60.00 55.00 bez promene dobra

22 Paprika (Babura) Uvoz(uvoz) kg 200.00 340.00 270.00 rast slaba

23 Paprika (ljuta) Uvoz(uvoz) kg 350.00 450.00 400.00 pad slaba

24 Paprika (ostala) Uvoz(uvoz) kg 300.00 340.00 300.00 rast vrlo slaba

25 Paprika (šilja) Uvoz(uvoz) kg 180.00 270.00 270.00 pad slaba

26 Paradajz (chery) Uvoz(uvoz) kg 180.00 280.00 240.00 rast slaba

IZVE[TAJ O CENAMA @IVE I ZAKLANE STOKE U KLANICAMA

SILOS Mesto prikupljanja cena: Loznica

IZVE[TAJ ZA @ITARICE, ULJANE KULTURE I KRMNO BILJE

R.B. Proizvod Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Ananas (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 180.00 200.00 200.00 pad slaba

2 Banana (sve sorte) Domaće kg 130.00 135.00 130.00 bez promene dobra

3 Breskva (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 180.00 210.00 210.00 pad slaba

4 Grejpfrut (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 75.00 80.00 80.00 bez promene prosečna

5 Jabuka (Ajdared) Domaće kg 50.00 55.00 50.00 bez promene slaba

6 Jabuka (Ajdared) Uvoz(uvoz) kg 65.00 65.00 65.00 bez promene slaba

7 Jabuka (Delišes ruž.) Domaće kg 100.00 110.00 100.00 bez promene vrlo slaba

8 Jabuka (Delišes zlatni) Domaće kg 65.00 70.00 70.00 rast slaba

9 Jabuka (Delišes zlatni) Uvoz(Argentina) kg 85.00 85.00 85.00 bez promene slaba

10 Jabuka (Greni Smit) Domaće kg 50.00 55.00 55.00 - vrlo slaba

11 Jabuka (Greni Smit) Uvoz(uvoz) kg 85.00 85.00 85.00 - vrlo slaba

12 Jabuka (Jonagold) Uvoz(uvoz) kg 65.00 65.00 65.00 pad vrlo slaba

13 Jabuka (ostale) Domaće kg 55.00 70.00 55.00 pad slaba

14 Jagoda (sve sorte) Domaće kg 120.00 175.00 150.00 pad prosečna

15 Kajsija (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 190.00 220.00 210.00 pad vrlo slaba

16 Kivi (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 150.00 160.00 150.00 - slaba

17 Kruška (Viljamovka) Uvoz(uvoz) kg 200.00 220.00 210.00 - vrlo slaba

18 Kruška (ostale) Uvoz(uvoz) kg 200.00 200.00 200.00 - vrlo slaba

19 Lešnik (očišćen) Domaće kg 1000.00 1100.00 1000.00 bez promene slaba

20 Limun (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 190.00 210.00 210.00 - dobra

21 Limun (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 240.00 250.00 250.00 rast dobra

22 Mandarina (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 90.00 90.00 90.00 bez promene vrlo slaba

23 Nektarina (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 190.00 200.00 200.00 pad sla

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

R.B. Naziv živ. Težina/uzrast RasaCena (din)

Trend Ponuda,broj grlamin max dom

1 Jagnjad sve težine sve rase 280.00 300.00 290.00 bez promene 0-5

2 Jarad sve težine sve rase 210.00 230.00 220.00 bez promene 0-5

3 Koze sve težine sve rase 140.00 160.00 150.00 bez promene 0-5

4 Krmače za klanje >130kg sve rase 90.00 110.00 100.00 - 0-5

5 Ovca sve težine sve rase 130.00 170.00 150.00 bez promene 0-5

6 Prasad 16-25kg sve rase 160.00 180.00 170.00 bez promene 16-20

7 Prasad <=15kg sve rase 170.00 190.00 180.00 bez promene 16-20

8 Tovljenici 80-120kg sve rase 100.00 120.00 110.00 bez promene 0-5

R.B. Naziv živ. Težina/uzrast RasaCena (din)

Trend Ponuda,broj grlamin max dom

1 Junad >480kg sve rase 220.00 230.00 220.00 bez promene prosečna

2 Prasad 16-25kg sve rase 180.00 190.00 190.00 bez promene prosečna

3 Tovljenici 80-120kg sve rase 120.00 130.00 130.00 bez promene prosečna

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Kukuruz (okrunjen, veštački sušen) džak 50kg Domaće kg 19.00 22.00 20.00 - dobra

2 Lucerka (seno u bala-ma) bala 12-25kg Domaće kg 20.00 22.00 21.00 bez

promene prosečna

3 Sojino zrno džak 50kg Domaće kg 40.00 60.00 50.00 bez promene slaba

4 Stočni ječam džak 50kg Domaće kg 22.00 25.00 24.00 bez promene slaba

5 Stočno brašno džak 33kg Domaće kg 20.00 22.00 21.00 bez promene dobra

6 Stočno brašno džak 33kg Domaće kg 22.00 26.00 24.00 rast slaba

PO LJO PRI VRED NA ME HA NI ZA CI JA

• Pro da jem trak tor čić za ko še nje tra ve. Tel: 063/50-44-73.

• Po volj no dvo red ni be rač Zmaj K2 u od-lič nom sta nju ge ne ral no i de talj no re mon-to van no vo sve sta vlje no ka i še vi ,le že ji, ta rup ku či šta i le že je vi i no že vi no vi ta ru pa sa mo o štre ći, ko mu šač ki sto nov i osta le sve gu me ne lo pa ti ce na kra ju ofar ban i ura đe na elek tro in sta la ci ja... Tel: 061/200-32-17.

• Na pro da ju trak tor IMT 577 u do brom sta-nju. Tel: 064/178-31-54.

• Pro da jem kom bajn de utz fa hr 3570. Tel: 063/836-1859

• Pro da jem pri ko li cu Ki kin da. No si vost 2.5-3t. Me tal na. Ki per. Va zdu šna koč ni ca. Tel: 063/767-7492

• Pro da jem pri ko li cu Teh no stroj no si vo sti 4t. Ki per. Va zdu šna koč ni ca. Tel: 063/767-7492

• Pro da jem IMT špar tač. Dvo red ni. Ku ti ja za đu bri vo. Tel: 063/767-7492

• Pro da jem trak tor Ze tor 6321 u od lič nom sta nju. Tel: 062/443-385

• Pro da jem trak tor MTZ 82, kom plet no re-mon to van. Tel: 069/458-0309

• Na pro da ju trak tor IMT 577 u do brom sta-nju. Tel: 064/178-3154

• Pro da jem trak tor IMT 577 u do brom sta-nju. Tel: 064/178-3154

• Pro da jem trak tor Be la rus MTZ 82, 2004 god, is pra van, re gi stro van. Tel: 063/356-234

• Pro da jem trak tor čić za ko še nje trav nja ka i sa mo hod nu ko sa či cu. Tel: 063/50-44-73

• Pro da jem trak tor 577 no vi tip sa dva pa ra zad njih toč ko va.Tel: 069/668-206

• Pro da jem kom bajn žit ni Džon Dir 950. Tel: 060/0670145

• Pro da jem kom bajn Zmaj 143, 2004 go di-šte sa seč kom za sla mu i ku ku ru znim adap-te rom. Tel:064/0632434

• Pro da jem trak tor Ma sej Fer gu son 8160 od 200ks i kom bajn Now ho land 8070 sa ku ku-ru znim adap te rom. Tel:062/451252

• Kom bajn Zmaj 142 Seč ka He der na pro-da ju. Tel: 063/200-483

• Kom bajn Đu ro Đa ko vić za ku ku ruz i pše ni-cu. Tel: 063/200-483

• Na pro da ju mo to kul ti va tor, mo tor La 250 na me nja ču od Hon de f600, ma lo tro ši kao Hon da a sna žni ji. Mo tor pa li na pr vu i me njač ide la ga no. Uz fre zu ide i pri ko li ca. Tel: 064/128-10-72 i 064/233-8322.

OPRE MA

• Na pro da ju tran spor ter za ku ku ruz Li fam 9 m, kao nov. Pu ne gu me bez du va nja i tre-ći to čak po za di bez po di za nja, la ko se kre će. Tel: 022/313-543 i 066/521-8111

• Pro da ja ta nji ra ča. Tel: 022/301-751 i 062/101-6860

• Na pro da ju se tvo spre ma či. Tel: 022/301-751 i 062/101-6860

• Pro da jem mlin za ku ku ruz u kom ple tu: to ci lo, te ste ra za se če nje. Tel: 064/899-8196

• Na pro da ju vu če ne i no še ne V ta nji ra če. Tel: 069/771-651 i 022/230-1751

• Na pro da ju Wel ger AP 52 pre sa za ba li ra-nje. Ba lir ka u do brom sta nju. Sve is prav no na njoj i ra di. Tel: 064/116-2204

• Na pro da ju sse tvo spre ma či. Tel: 022/301-751 i 062/101-6860

• Pro da jem Mlin (če ki ćar), vi še na men ski Fa brič ki pro iz ve den (ita li jan ski), oču van - is-prav ni, sa ja kim tro fa znim elek tro mo to rom (''Elek tro ko vi na'' 5,5kw, 11A, 2900 o/min). po se du je pet si ta raz li či ih ve li či na otvo ra, ja ke - ma siv ne kon struk ci je. Tel: 064/802-1479 i 022/312-322

• Na pro da ju mo to kul ti va tor, fre za u od lič-nom sta nju ben zi nac ma li po tro šač ja ko ma-lo ra dio. Brik sov mo tor ne mač ke pro iz vod-nje, tri konj ske sna ge. Tel: 064/200-4100 i 022/237-1227

• Na pro da ju pri ko li ca pot pu no is prav na 5.5t no si vost me tal ne stra ni ce i pa tos nig de ni je tru la ima rin fu zu sa le ve stra ne i is pust na pa to su tu be les gu me. Tel: 065/517-9295

• Na pro da ju Pre sa Wel ger AP63. pre sa u od lič nom sta nju. Tel: 064/136-7546

• Pro da jem plug IMT 756, 3 bra zde, 12 co li, vi so ki kli rens, 3 cr ta la plus to čak. Tel: 063/767-7492

• Pro da jem dr lja ču Po be da sa 4 kri la. Tel: 063/767-7492

• Pro da jem se tvo spre mač: 3.5m, du pli pa-ker valj ci, fl ah ver zi ja. Tel: 063/767-7492

• Pro da jem OLT pne u mat sku se ja či cu: 4+2 re da sa de po zi to ri ma za gra nu la ste in sek ti-ci de. Tel: 063/767-7492

• Pro da jem pri ko li cu Teh no stroj no si vo sti 7.5t. Ki per. Va zdu šna koč ni ca. Tel: 063/767-7492

• Pro da jem ti fon IMT (ko pi ja Ba u e ra). Ima cre vo fi 90x400m, tur bi nu va ri ja tor, do dat no cre vo di men zi ja fi 75x15m, ka zan sa klap-nom. Tel: 063/767-7492

• Trak tor ska pri ko li ca u od lič nom sta nju. Tel: 063/733-2449

• Pro da jem dvo bra zni plug.Ce na do go vor. Tel: 022/662-077

• Na pro da ju elek trič na pum pa za pre ta ka-nje go ri va de ri va ta pum pa je be šum na, mo-no fa zna i pro fe si o nal na, kao no va je, uvoz

• Ne mač ka T.I.P. Mul ti oil 35M pum pen-teh nick 74919 hel ma stadt-Ger many Rp28500max2100l-h Hmah 35m, uz pum pu ide i kor pa i pi štolj za to če nje sa si gur no-snim ven ti li ma. Tel: 061/200-3217

• Na pro da ju plug Lem ken obr tač tro bra zni 3x30 12 co li, sta nje od lič no. Tel: 061/200-3217

• Na pro da ju me njač od hon de f 42ori gi nal ja pan , lom bar di ni mo tor la 250 - 7,5 ko nja. Mo tor i me njač u od lič nom sta nju. Me njač ima 3 br zi ne i ri kverc. Uz fre zu ide ko sa či ca za tra vu, i du bo ka pri ko li ca. Tel: 064/128-1072 i 061/623-9024

Pro da jem pri ko li cu sa 40 ko šni ca AŽ Stan-dard, 800 oži če nih ra mo va, 4 nu kle u sa.. Tel: 061/174-2146

• Ro to ri za dr lja ču u do brom sta nju, mo-žda 2-3 le ža ja za me nu ti. Ku plje ni zbog na do grad nje i ta ko osta li. In fo po ziv. Tel: 064/249-1702

• Pro da jem Euro ku ku za Astru G. Tel: 060/6612181

• Pro da jem trak tor sku fre zu IMT. Tel: 064/1615509

• Pro da jem se ja li cu za ku ku ruz Be ke ri cu če-ti ri re da pot pu no is pravn. Ce na 1.000 evra.

Tel:060/6703660

• Pro da jem pri ko li cu Zma jev ku, 7 to na i sta do ova ca. Tel: 063/8009362

• Pro da jem pri ko li cu mar ke Po be da, no si-vo sti 5 to na. Pe ri ca. Tel: 064/2897784

• Po ljo me ha ni za ci ja- po cin ko va ni si lo si, ele va to riod 10-60 to na- CAS, ro to i vi bro se lek tor. Tel: 062/8488108

• Pro da jem Vla di mir ca no vi tip sa jed nim me nja čem u do brom sta nju i se tvo spre mač. Tel:467-717

• Pro da jem Vla di mir ca, no vi tip sa jed nim me nja čem u do brom sta nju. Mo že za me na za Fer gu so na 533 ili 539. Pro da jem se tvo-spre mač u do brom sta nju. Tel: 467-717

• Pro da jem pre su Wel ger 71 u do brom sta-nju. Tel: 064/5169710

• Pro da jem kru njač ve li ki Ča ko vec, 20 to na na kar dan sa ele va to rom za še pu ri ke.Sve u rad nom sta nju, ce na po do go vo ru. Tel: 064/2771305

• Pro da jem pre su Wel ger 71 u do brom sta-nju. Tel. 064/5169710

• Pro da jem kru njač pre kru pač, Po ljo stroj Odža ci i va gu Li be la Ce lje 300 kg. Tel: 063/1939707

• Pro da jem pre su Kveč, Ko leč ke, plug, dr lja ču, bra nu sve za Sa la še i Et no ku će. Tel063/1939707

• Pro da jem po lov ne de lo ve IMT 539 star osam go di na i dvo red ni Ol tov špar tač ku ku-ru za. Tel: 062/1127090

• Pro da jem po lov ne de lo ve sa trak to-ra IMT533 star 9 go di na i dvo red ni Ol to špar tač za ku ku riz. Tel: 022/312-314 i 062/1127090

• Pro da jem kru njač, pre kru pač Odžač ki, va gu Li be la Ce lje, me ri 300 kg u od lič nom sta nju, po ljo pri vred nu et no i dru gu an ti ku za sa la še i et no ku će. Tel: 063/19-39-707

• Pro da jem hlad nja ču za mle ko od 13 -1600 li tar, pri ko li cu Doj čfar sa 23 no-ža i se ja či cu za ži to od 2,5 me tra. Tel: 00385915105461

• Pro da jem dva ruč no ra đe na in ku ba to-ra ka pa ci te ta 60 i 120 ja ja, vr lo po voq no. Tel064/214-6459

• Pri ko li ca Zmaj na pro da ju. Tel: 063/200-483

• Pro da jem pr ska li cu za pre mi ne 880 L, gra ne 18m (26 re do va ku ku ru za). Po gon 2 Ko met pum pe po 105 L. Mo guć nost po di za-nja gra na do 2m. Uve ze na iz Ne mač ke. Tel: 063/767-7492.

• Pro da jem pri ko li cu Ki kin da. No si vost 2.5-3t. Me tal na. Ki per. Va zdu šna koč ni ca. Tel: 063/767-74-92

• Na pro da ju trak tor ska pri ko li ca.U od lič nom sta nju vre di po gle da ti. Tel: 063/733-24-49.

• Na pro da ju va ljak, ruč ni rad. Tel: 063/714-9859

• Na pro da ju ma li po tro šač, vla snik, no-ve ta bli ce. Dajc de utz Tor pe do 4506. Tel: 069/161-7738.

• Pro da jem pri ko li cu Zma jev ku, 7 to na i sta do ova ca. Tel: 063/8009362

• Pro da jem pri ko li cu mar ke Po be da, no si vo-sti 5 to na. Pe ri ca. Tel: 064/289-77-84.

• Pro da jem Vla di mir ca no vi tip sa jed nim me nja čem u do brom sta nju i se tvo spre mač. Tel:467-717

• Pro da jem pre su Wel ger 71 u do brom sta-nju. Tel: 064/516-97-10.

• Pro da jem kru njač, pre kru pač Odžač ki, va gu Li be la Ce lje, me ri 300 kg u od lič nom sta nju, po ljo pri vred nu et no i dru gu an ti ku za sa la še i et no ku će. Tel: 063/19-39-707

• Pro da jem hlad nja ču za mle ko od 13 -1600 li tar, pri ko li cu Doj čfar sa 23 no ža i se ja či cu za ži to od 2,5 me tra. Tel: 00-385-915-10-54-61.

• Na pro da ju Cr ta lo IMT i LE O PARD. Tel: 022/742-808 I 062/129-01-84.

• Na pro da ju pre sa John De e re 336A u od lič nom sta nju, ga ra ži ra na. Bez ula ga nja. Pro le tos ura đe ni kom plet pe tlja ci. Sa ta nji-ri ma, no sa či ma (sve no vo) i re mon to van klip sta vlje ni no vi le ža je vi i ši ne za vo đe nje kli pa. Pre su pro da jem zbog pr stan ka ba-vlje nja sto čar stvom. Tel: 069/557-00-41 i 064/136-20-90.

• Na pro da ju pri ko li ca IMT jed no o so vin ka ki per 4 to ne, 1989. god. Tel: 063/531-155.

• Na pro da ju ras tu ri vač dju bri va kom plet sa kar da nom i je dan to cak za le o pard plug- 3. Tel: 064/586-75-54.

• Pro da jem plug pre vr tač sa te go vi ma za fre zu 506. Tel: 064/579-33-57.

• Na pro da ju Te ška dr lja ča 5,5 me ta ra. No-va, ne ko ri šće na dr lja ča 2016 god, me njam za trak tor 70-100 ko nja. Hi dra u li ka. Tel: 065/250-66-25.

• Pro da jem pr ska li cu 440li ta ra is prav na. Tel: 064/240-64-79.

• Na pro da ju plug 1 bra zda za voć njak ili pa ri ce du bi na 50cm , du gac ka da ska Tel: 064/586-75-54.

• Na pro da ju do bro oču va na pri ko li ca za raz ba ci va nje staj skog đu bri va. Mar ka: Gi li-bert. Tel: 063/575-040.

• Ko sa či ca sa gnje či li com SIP 165G sa gnje-či li com 2003 go di šte Pr vi vla snik. Ko ri šće na za sop stve ne po tre be. U is prav nom sta nju. Ce na po do go vo ru. Tel: 065/514-20-55 i 022/489-508.

ZE MLJA, PLA CE VI, KU ĆE, STA NO VI, LO KA LI

• Pro da jem ku ću oko 200m2 na pla cu 6 ari, de li mič no na me šte na,CG, par ket, sa ni tar ni čvor, auto me ha ni čar ska ra di o ni ca sa ko mo-rom u La ćar ku. Tel: 00/436/606-888-249.

• Iz da jem na me šten stan – ku ću 100m2, mo gu fi zič ki rad ni ci, stu den ti, po ro di ce. Tel: 062/154-29-10.

• Pro da jem ku ću u Srem skoj Ra či. Kom plet-no re no vi ra na. Lo kal. Ogro man plac. Po volj-no. Tel: 065/391-19-14.

• Pro da jem ku ću u uli ci Mak si ma Gor kog 6 u Srem skoj Mi tro vi ci od 120m2 i po drum . Tel: 064/429-47-85 i 061/209-20-36.

• Pro da jem ku će u Srem skoj Mi tro vi ci uli ca Pr vog No vem bra i uli ca Ste fa na La sta vi ce. Tel: 063/702-58-78 i 618-430.

• Na pro da ju ku ća sa pla cem od 28 ari i 6 hek ta ra ob ra di ve ze mlje u se lu Be še no vo. Tel: 060/643-19-30

• Pro da jem 75 ari ze mlje u No ća ju. Tel: 063/248-011

• Pro da jem ku ću u uli ci Pe tra Pre ra do vi ća broj 108. Tel: 022/487-606 i 064/418-04-46.

• Pro da jem 1,3 ju tra ze mlje u Srem skoj Mi-tro vi ci po tez Li va de. Tel: 065/222-4512

• Pro da jem tro šnu ku ću 650m2 u cen tru Srem ske Mi tro vi ce po red bol ni ce mo gu ća iz grad nja ma log ho te la ili pan si o na. Tel: 066/207-301 i 063/519-605

• Pro da jem ku ću kod bol ni ce ide al na za am bu lan tu, or di na ci ju ili apo te ku. Tel: 064/240-62-54

• Iz da jem na me šte nu ku ću uli ca Fru ško gor-ska 69 u Srem skoj Mi tro vi ci. Tel: 064/063-24-16

• Pro da jem le po oču va nu ku ću od 120m2 sa ba štom od 1000 m2 u Ni kin ci ma. Tel: 063/7664320

• Pro da jem ku ću u Pla nin skoj uli ci 100m2, plac 8 ari, sve re no vi ra no. Tel: 063/321-255.

• Pro da jem po slov no – stam be ni obje kat 150m2, na pla cu od 8 ari – Ka me njar. Tel: 065/32-11-255.

• Pro da jem plac u La ćar ku po vr ši ne 32 ara – ce na 15.000e. Hit no! Tel: 065/32-11-255.

• Pro da jem ku ću 125m2 na pla cu od 8 ari, mo že za me na cen tar. Tel: 064/240-62-54.

• Pro da jem ku ću 160m2 se ver no od Pla-nin ske, Srem ska Mi tro vi ca. Tel: 062/869-98-43.

• Pro da jem vi ken di cu na Fru škoj go ri sa 1h ze mlje pod vo ćem na do broj lo ka ci ji, le ga li-zo va no. Tel: 063/546-388

• Pro da jem ku ću u Srem skoj Mi tro vi ci uži cen tar gra da. Tel: 061/25-42-687.

• Iz da jem na me šte nu ku ću u uli ci kra lja Alek san dra Ka ra đor đe vi ća, Ra di ša. Tel: 063/899-21-37 i 032/558-93-59.

• Pro da jemm u jed noj ce li ni dve nji ve po red glav nog pu ta u Bre sta ču, uknji že no, vla snik 5h. ce na 12.000 evra. Tel:064/430-23-16.

• Iz da jem u Jar ku kod Srem ske Mi tro-vi ce 4,5 ha ob ra di ve ze mlje u ko ma du. Tel:061/165-8-998

• Pro da jem ba štu po vr ši ne 0,75 ju ta ra kod Va ša ri šta u Ša šin ci ma 300 m od as fal ta. Tel: 022/684-607 i 060/505-1-999

• Pro da jem ze mlju od 8 i 6 ari bli zu se la po god no za vo ce, vi no grad ili ba štu. Tel: 063/19-39-707

• Pro da jem dve nji ve od 8 i od 6 ari bli zu se la u Kra ljev ci ma po god ne za sve vr ste vo-ća i vi no gra da. Tel: 063/1939707

• Pro da jem ku ću u Sta roj Pa zo vi od 150m2 sa pra te ćim objek ti ma na pla cu od 18 ari. Stru ja, vo da, te le fon, plin. Po volj no za ba-vlje nje po ljo pri vred nom i za nat skom rad-njom. Tel 022/312-914 i 062/1127090.

• Pro da jem ne iz gra đe no gra đe vin sko ze mlji-šte, ora ni ca, Vla di mi ra Na zo ra u Ši du, 26,34 ara. Tel: 063/8532570

• Pro da jem ku će u Ša šin ci ma, Sa ve Zde la ra 38, dru ga ku ća Sve to za ra Mi le ti ća 92a, 28 ari ba šte i ju tro ze mlje.Za in te re so va ni do ći lič no na adre su Sa ve Zde la ra 38 Ša šin ci.

Pro da jem ku ću 100m2 u Ri vi ci sa pra te ćim objek ti ma na 10 ari pla ca. Tel: 022/21-00-369

• Pro da jemm u jed noj ce li ni dve nji ve po red glav nog pu ta u Bre sta ču, uknji že no, vla snik 5h. ce na 12.000 evra. Tel:064/4302316

• Pro da jem ku ću oko 200m2 na pla cu 6 ari, de li mič no na me šte na, CG, par ket, sa ni tar ni čvor, auto me ha ni čar ska ra di o ni ca sa ko mo-rom u La ćar ku. Tel: 00436606888249

• Iz da jem na me šten stan – ku ću 100m2, mo gu fi zič ki rad ni ci, stu den ti, po ro di ce. Tel: 062/154-29-10

• Iz da jem dvo so ban stan u cen tru Srem-ske Mi tro vi ce sa da ljin skim gre ja njem. Tel: 064/011-3225

• Pro da jem jed no i po so ban stan 47,5 m2 pro i ze mlje, Sta ri most 29/4. Tel: 064/28-11-422

• Pro da jem dvo ri šni stan po lu na me šten 48m2 u Srem skoj Mi tro vi ci. Ću ko vac 6. Tel: 627-926 i 064/400-23-96

• Pro da jem stan 60m2 Ma ti je Hu đi 57. Tel: 060/44-44-095

• Po volj no pro da jem dvo so ban stan u Ma-čvan skoj Mi tro vi ci uli ca Trg Žr ta va fa ši zma 13/2 na se lje ko lo ni ja ce na po do go vo ru. Tel: 069/712-365 i 022/2685-606

• Pro da jem tro so ban stan 97m2 ili za me na za ma nji uz do pla tu, Pej ton. Tel: 063/467-412 i 063/512-528

• Iz da jem dvo so ban ne na me šten stan na pr vom spra tu u na se lju Ma ti je Hu đi. Gre-ja nje na ka lje vu peć. Tel: 022/613-920 i 061/324-57-11

• Pro da jem jed no so ban stan, na I spra tu u na se lju Ma ti je Hu đi. Tel: 065/321-12-55

• Pro da jem stan u cen tru gra da pr vi srat sa ga ra žom. Tel: 065/321-11-255

• Iz da jem dvo ri šni stan u La ćar ku, po se ban ulaz, dve ma nje so be, ku hi nja i ku pa ti lo. Tel: 065/267-15-46

• Iz da jem jed no so ban stan u Ma ti je Hu đi. Tel: 022/626-209 i 063/535-530

• Iz da jem na me šte nu gar so nje ru u Ka zan-dži lu ku, Tel: 064/490-40-99

• Iz da jem na me šte ne gar so nje re uli ca Vo ji sla Ili ća 7 Pej ton. Tel: 062/411-835 i 022/628-015

Prodajem vikendicu sa {ljivikom u Kr~edinu sa pogledom na Dunav (vikend zona). Plac 42 ara, 220 stabala {ljiva 12 godina stare, asfaltni put, trofazna struja. Cena 20.000 evra.

Mob: 063/592-235

Pro da jem plac (8.005 m2) sa ku ćom, • objek ti ma i is pu stom za ko ze, vi no gra dom, voć nja kom i li va dom na Li po va či kod Ši da (pri laz sa 3 stra ne), ili me njam za ku ću u Er de vi ku. Do go vor. SMS/Tel: 064/1629-737

BESPLATNI MALI OGLASI 063/8526-021

MALI OGLASI

Prodajem krunja~ ru~ni, tu~ani. Tel: 022/685-081,

064/4615-799

Pr od ajem John D e ere ko mbajn 1075 H4; š ir ina h ed era 4,9 m et-ara, bu nker 5 t ona, 5 sl am otr esa, h idr op ogon, se čka, kl ima. C ena: d og ovor. Tel: 064/700-58-75

18 27. maj 2016.

Prodajemo univerzalni selektor za ~i{}enje zrna i semena svih poljoprivrednih kultura,

cve}a i ukrasnog bilja. Tel: 063/8334-064 i 063/589-780

PRETPLATITE SE!!!Svakog drugog petka na Vašu adresuNovine za savremenu poljoprivredu

Godišnja pretplata 1.500,00 dinara

Nazovite smesta 1.500,00 dinara 1.500,00 dinara

615-200

VOĐENJE KNJIGOVODSTVA POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA

KNJIGOVODSTVENA AGENCIJA"BILANS VM"

Trg Vojvođanskih brigada BBSremska Mitrovica, Tel: 064/06-06-450

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

• Iz da jem na me šte nu gar so nje ru sa CG u stam be noj zgra di . Tel: 063/616-150 i 022/625-751

• Iz da jem dvo so ban pra zan stan na pr-vom spra tu u na se lju Ma ti je Hu đi u Srem-skoj Mi tro vi ci gre ja nje na ka lje vu peć. Tel: 022/613-920 i 061/324-57-11

• Iz da je se jed no so ban stan na me šten sa CG u cen tru gra da od mah use ljiv. Tel: 022/639-351

• Iz da jem dvo so ban na me šten stan kod Sport skog cen tra Pin ki. Tel: 060/17-005-45

• Iz da jem dvo so ban na me šten stan u De-kan cu. Tel: 065/2615-336

• Iz da jem dvo so ban ne na me šten stan 56m2 na se lje Sta ri most. Tel: 062/364-399

• Pro da jem dvo so ban stan u Pej to nu. Tel: 062/592-586

• Iz da jem jed no so ban na me šten stan u Or-lu. Tel: 064/365-92-67

• Iz da jem dvo so ban stan eks tra na me šten, no vo grad nja, gre ja nje na gas, par king, ka blov ska, pre ko pu ta su da. Tel: 063/50-44-73

• Iz da jem ma nji lo kal kod Srem skih no vi na. Tel: 064/444-87-75

• Iz da jem lo kal u La ćar ku Bran ko. Tel: 064/615-16-82

PO LJO PRI VRED NI PRO IZ VO DI

• Pro da jem so ju rod 2015 za is hra nu sto-ke.. Ce na po do go vo ru. Za da lje in for ma ci je po zo vi te na tel: 063/539-301.

• Pro da jem ba li ra nu de te li nu oko 350 kom. Tel: 022/661-004.

• Na pro da ju ve ća ko li či na vi na od 1l, 0.7l i 0.5l. Vi na su sta ra oko 20 god. Tel: 065/201-4325 i 063/776-49-60.

• Na pro da ju so ji na po ga ča, ta ko đe vr šim za me nu so je za po ga ču, na 100kg so je, do-bi ja te 82kg po ga če. Tel: 066/644-17-25.

• Pro da jem ra sad pa pri ke ba bu re Blon di i Bo bi ta. Tel: 063/510-868.

• Na pro da ju 1.000 ba la sla me. Tel: 060/334-20-53.

• Na pro da ju le šnik je zgra, 1. kla sa, osu šen u su ša ri, bez lo ma, sme žu ra nih i tru lih plo-do va. Sop stve na pro iz vod nja. Na ras po la-ga nju ve li ke ko li či ne ujed na če nog kva li te ta. Tel: 063/693-073.

• Na pro da ju luk Vla šac na pro da ju, oži-lje ne bilj ke. Ša lje mo br zom po štom. Tel: 064/198-7615.

• Pro da jem du nje, bra ne u gaj ba ma od lic-nog kva li te ta. Ma ra dik-In dji ja. Oko 3 to ne. Tel:063/107-29-05.

• Pro da jem mak ruč no ra djen. Tel: 062/135-79-16L

• Pro da jem oči šćen le šnik 1.00 di na ra ki lo-gram. Tel: 062/466-220.

• Zr no helj de na pro da ju. Se lek to va na, ima-mo oko 1200 kg. Tel: 064/211-45-17.

• Pro da jem to plo ce đe no so ji no ulje. Tel: 061/194-4942.

• Na pro da ju sad ni ce pa u lov ni je. Na ve će ko li ci ne ce na po do go vo ru. Kva li tet sad nog ma te ri ja la za ga ran to van. Tel: 022/382-519 i 062/221-898.

• Na pro da ju ja ja za na sad od pa tu lja stih ko kin ki na. Ce na po ko ma du 90 din. Mo gu ća za me na za ja ja dru ge ukra sne ži vi ne. Lo ka-ci ja Srem ska Mi tro vi ca. Ša ljem br zom po-štom. Tel: 061/215-45-94.

• Ku pu jem se me lu be ni ce Ma u zer ke 100 ko-ma da . Tel: 062/514-005.

• Pro da jem čist hu mus od ova ca i ko-za ura đe na ana li za. Tel: 060/443-20-66 i 022/443-206.

• Pro da jem ra ki ju šlji vo vi cu. Tel: 022/661-312.

• Pro da jem ko zi je mle ko, sir i su rut ku, kuć-na do sta va. Tel:661-312.

• Pro da jem se me gra o ri ce, me ša na gra o ri ca i zob, stoč ni gra šak An ge la. Tel: 063/808-61-79.

USLU GE, PO SLO VI

• Ozbi ljan mu ška rac tra ži is klju či vo že-nu ra di bra ka od 35-45 go di na. Pe kar. Tel: 064/413-86-43

• Ozbilj na go spo đa tra ži mu škar ca do 60 go di na is klju či vo ra di bra ka. Lep še je u dvo-je. Tel: 061/186-57-58

• Ča so vi ma te ma ti ke za osnov ce i sred njo-škol ce. Ne boj ša. Tel: 065/39-11-914

• Tra žim ozbilj nu de voj ku ra di dru že nja i bra ka, pr vo sms. Tel: +38163/8933208

• Po tre ban rad nik za rad na po ljo pri vred nom ima nju. Ozbi ljan, da ni je kri vič no ka žnja van i da zna ru ko va ti sa po ljo pri vred nim ma-ši na ma. Ta ko đe po treb na i slo bod na že na. Bes pla tan stan i hra na. Pla ta po do go vo ru. Tel: 065/3003957

• Ča so vi ma te ma ti ke za osnov ce i sred njo-škol ce. Ne boj ša. Tel: 065/39-11-914.

• Sta ri ja go spo đa tra ži že nu za ne gu i spre-ma nje u ku ći mo že i no ću. Tel: 640-185.

• Knji go vod stve noj agen ci ji po tre ban ko-mer ci ja li sta. Tel: 063/513-060i 640-238.

• Po tre ban rad nik za rad na po ljo pri vred nom ima nju. Ozbi ljan, da ni je kri vič no ka žnja van i da zna ru ko va ti sa po ljo pri vred nim ma-ši na ma. Ta ko đe po treb na i slo bod na že na. Bes pla tan stan i hra na. Pla ta po do go vo ru. Tel: 065/300-39-57.

• Ča so vi ma te ma ti ke. Di plo mi ra ni ma te ma-ti čar da je ča so ve svim uz ra sti ma. Pri pre me za pri jem ni is pit za sred nje ško le i fa kul te te. Tel: 022/617-525 i 611-622.

• Po tre ban rad nik sa is ku stvom, auto me ha-ni čar. Tel: 064/171-00-47 i 060/517-10-04.

DO MA ĆE ŽI VO TI NjE

• Pro da jem ne ra sta man gu la na be le bo je za pri plod te zi ne oko 100kg. Tel: 064/239-4662

• Pro da jem ko nje. Tel: 063/899-6853 i 022/351-829

• Pro da jem man gu li cu pr vo pra ski nju sa 6 pra si ca, kr ma ca je te ska oko 70kg. Tel: 064/239-4662

• Pro da jem alp ske ko ze i ja ri će. U pi ta nju su tri ko ze i pet ja ri ća. Do ći lič no. Ce na po do go vo ru. Tel: 064/315-8145

• Te xel ov no vi sa pe di gre om oko 7 me se ci sta ri u top kon di ci ji. Tel: 066/453-081

• Pro da jem mla de mu zne ko ze sa ja ri ći ma ili bez. Tel: 069/650-594 i 060/355-1023

• Pro da jem jar ca 2 god, sa pe di gre om, či-sto krv ni al pi nac, bez ro go va i mu ško ja re 10 me se ci, uma ti če no, sa ro go vi ma, mo gu ća za-me na za sjag nje ne ov ce. Tel: 064/319-7246

• Pro da jem pra sad u In đi ji, te ži ne oko 20kg (pre o sta lo još 3 kom.) Tel: 061/222-7432

• Pro da jem kra vu cr no be li hol štajn, ste o na. Tel: 069/668206

• Pro da jem 20 ja ri ća sta re me sec da na. Tel: 064/1239641

• Pro da jem tri kra ve uma ti če ne fri ške mu za-re idu u pa šu, Su sek. Tel: 021/878025

• Pro da jem 13 ko za sta ro sti od 1-3 go di ne da ju do 3 li tre mle ka. Tel: 064/1239641

• Pro da jem dva jar ca. Tel: 661-312• Na pro da ju, zbog ne mo guć no sti dr ža nja, ve o ma kru pan ja rac star 2 go di ne. Tel: 064/175-29-76.

• Na pro da ju Alp ski uštro jen ja rac pre 6 me-se ci. Star go di nu i po Da na . te za je 80 kg. Tel: 064/239-46-62.

• Pro da jem pet ko za i osam ja ri ća.Ce na po do go vo ru. Tel: 063/703-80-76.

• Na pro da ju mu ško ždre be - li pi ca ner, sta ro 10 me se ci, ce na 700 EVR. Na pro da ju žen-sko ždre be - li pi ca ner, sta ro 7 me se ci, ce na 600 EVR. Tel: 062/852-79-43.

PLA STE NI CI, STA KLE NI CI

• Na pro da ju pla ste nik (kon struk ci ja) di-men zi ja 8 pu ta 28 i vi si ne 3,5m. Kon struk-ci ja je kao no va. Sta ra go di nu da na.Sa kon struk ci jom se da je i naj lon (izra el ski) nov neo t pa ko van.Uz na ve de ne stav ke ide i si stem za za li va nje (kap po kap) i oro ša va-nje. Tel: 062/682-479.

• Pro da jem pla ste nik di men zi ja 31,5x7,5 (mo guć nost pro du ža va nja 1.5m). Ram-pa, mač ka, vo di li ce, ko sa či ca - idu za jed no sa pla ste ni kom (ura ču na to u ce nu). Tel: 063/767-74-92.

• Pro da jem pla ste nik 10h40, vi si na 4,5 me-ta ra po volj no. Tel: 065/20-190-27.

PČE LAR STVO

• Pro da jem LR ko šni ce sa ra mo vi ma i sa ćem bez pče la. Tel: 022/742-110 i 066/951-84-70.

• Pro da jem 10 pče li njih dru šta va uAŽ- stan-dard ko šni ca ma, sme šte nih u de mon ta žni pa vi ljon. Ce na po do go vo ru. Tel: 064/227-28-71 I 064/490-59-69.

• Pro da jem ro je ve na ra mo vi ma za ko šni-cu. Ro je vi su na šest ra mo va, od ko jih če-ti ri le glo dva hra na. Ce na pre ba gre ma 60 EUR, po sle ba gre ma 40 EUR. Dru štva su na dva na stav ka od no sno dva de set ra mo va.Ce na dru štva bez ko šni ce je 150 EUR. Tel: 062/503-023.

KUĆ NI LjU BIM CI

• Na pro da ju či sto krv ni haj kom ku ni ći svih uz ra sta od me sec da na pa do od ra slih muž-ja ka i žen ki za pri plod. Tel: 063/564-166.

• Na pro da ju pro šlo go di šnje ko kin ki ne. Tel: 061/215-45-94.

• Leg horn. Pe tao i 4 ko ke. Tel: 064/128-10-72.

• Haj kom i pa non be li ku ni ći, sta ro sti me-sec da na, ce na je po me se cu sta ro sti. Tel: 064/128-10-72 i 061/623-90-24.

MO TOR NA VO ZI LA

• Ku pu jem auto mo bi le is prav ne, ne is prav ne ha va ri sa ne do 2.000 evra. Tel: 069/133-21-32.

• Pro da jem la du li mu zi nu 1300 is prav na, ce na 200 evra. Tel.022/553-570 i 060/553-35-70.

• Pro da jem Re no Se nik 1,9 TD, go di na pro-iz vod nje 2005. Tel: 063/800-32-75.

• Pro da jem Fi at Pun to go di na pro iz vod nje 2002, ben zi nac 4-oro vra ta , ra đen za Ne-mač ko tr ži šte. Tel: 063/529-672.

• BMW ben zin 2004. go di šte, re gi stro van 3.800 evra mo že za me na za jef ti ni ji. Tel: 063/531-620.

• Ku pu jem auto mo bi le is prav ne, ne is prav ne ha va ri sa ne do 2.000 evra. Tel: 069/133-21-32.

• Pro da jem Ju go Ko ral In , go di na pro iz vod-nje 2007, sa pli nom, ce na 900 evra. Tel: 060/080-53-31.

• Pro da jem Fi at Kro ma 2005. go di šte 1900 ku bi ka, 150 KS, auto ma tik u od lič nom sta-nju. Tel: 063/852-60-21

RA ZNO

• Na pro da ju ras te ri vač pa co va. Pro me na fre kven ci ja od 10 do 30 KHz u ne pra vil nim vre men skim raz ma ci ma spre ča va na vi ka-va nje pa co va na zvuk i re zul tat je na pu-šta nje do ma ći na na obo stra nu ra dost. Tel: 022/310-545.

• Na pro da ju če ru pa či su od po cin ko va nog li ma 1mm (bu re i dno) oja ča ni. Ni je far ban ta ko da ne ma opa sno sti od tra go va far be na me su. Ce na bez elek tro mo to ra je 100 EUR ce na sa mo no fa znim el.mo to rom je 170 EUR. Tel: 063/151-41-61.

• Na pro da ju ko si li ca za tra vu sa dža kom za sku plja nje tra ve, ko sa či ca je sa mo hod na. U is prav nom sta nju. Tel: 063/370- 150.

• Na pro da ju al ko far mer 2002 god ma lo ra di la. Tel: 062/364-442.

• Pro iz vo di mo i pro da je mo kon tej ne re za ra sad po vr ća i cve ća, sa 35 ru pa, 60, 66, 73, 104 i usko ro sa 240. Mi lo rad Đu rić. Tel: 062/200-678.

• Na pro da ju pro ce sor ma lo ko ri šćen, mo-gu ća za me na za zr no so je ili ku ku ruz. Tel: 062/381-238.

• Na pro da ju če ru palj ka za pi li će, mo no fa zni mo tor, ka pa ci tet 3 pi le ta. Tel: 063/584-342

• Na pro da ju Bosch pum pa za trak tor Ri kard Ben cic Ri je ka. Ne is pi ta na. Ša ljem ku rir skom slu žbom ili lič no pre u zi ma nje. Tel: 064/810-72-58.

• Na pro da ju ci ster na u od lič nom sta nju. Tel: 063/708-23-26.

• Ras hlad ni split ure đaj H.121-8.1X/BT Al fa La val sa svim kom po nen ta ma, te me ra tu-ra ras hla đi va nja do - 4 ste pe na, po god na za vo će i po vr će. Ce na po do go vo ru. Tel: 064/210-62-11.

• Na pro da ju no va ka nad ska pr ska li ca za cve će, tra vu, me tal na sa ven ti lom za re gu li-sa nje pro to ka vo de. Tel: 063/557-477

- Na pro da ju no va kan ta za mu zi li cu nod 20 li ta ra, pro vid na, sa po klop cem i dih tun gom. Tel: 022/555-178 i 062/555-178.

• Pro da jem sta kle nu na te gu za vi no ,kao no vo. Du ži na je 80 cm. Ko ri sti se za de gu-sta ci ju pi ća. Tel: 064/198-7615

• Na pro da ju ci ster na za skla di šte nje naf te od 2000l. Tel: 069/119-57-03.

• Pro da jem ka zan 65000 din. (100 l su bo-tič ki, sa me ša čom, pre vr tač, star dve go-di ne ve o ma ma lo ko ri šćen, is pe ko oko 10 ka za na). Pro da jem Inox ba čvu 55000 din (Ezio 850l, za ra ki ju, bez po sto lja, sta ra dve go di ne). Pro da jem pum pu sa fi l te rom Ro ver 22000 din. Tel: 060/056-54-98.

• Na pro da ju ukra sni bu na ri i mo sti ći i dr-ve na ko li ca, vr lo po volj no, vr lo lep ukras za dvo ri šte. Tel: 061/616-2800 i 062/626-803.

• Na pro da ju no va vul ka ni zi ra na, po god-na za du ple toc ko ve. Pro da je se jed na. Tel: 064/249-17-02.

• Na pro da ju me ša o na za stoč nu hra nu Ko sa 250kg. Me ša o na je u do brom sta nju, mo že da ide sa mo to rom i bez. Tel: 062/899-2885 i 022/688-183.

• Na pro da ju gra bu lje za ku plje nje le šni ka, ora ha i dru gog vo ća i po vr ća. Tel: 063/892-50-30.

• Pro da jem vr calj ku u od lič nom sta nju, ko-ri šće na jed nu se zo nu, sta ne 4 LR ra ma. Tel: 022/742-110 i 066/951-84-70.

• Pro da jem pa sulj ze le ni (sre mac). Ruč no pre bran. Se me je pr va re pro duk ci ja ta ko da je po go dan i za se tvu. Tel: 065/200-61-63.

• Pro da jem ka zan za ra ki ju. Tel: 064/888-60-92.

• Na pro da ju pla stič ne re zer vo a re-ba ze ne, u dve di men zi je 5x2 me tra od 10.000 li ta ra i 2x2 me tra od 4.000 li ta ra, du bi na ba ze na je 1.2 me tra.. Tel: 064/115-36-05.

• Pro da jem ter mo peć 4,5 ki lo va ti. Tel: 063/535-542.

• Ku pu jem raz ne elek tro mo to re, ruč ni i elek trič ni alat, ra znu gra đe vin sku i po ljo opre mu, ta nji ra če, pre kru pa če, kru nja če, šraf štu ke, vin te, po ljo pri vred nu, et no i dru-gu an ti ku, bu tan bo ce i pro da ja alu mi ni jum-ske lam pe ri je i li mo va za po kri va nje. Tel: 061/11-38-356.

• Pro da jem no vi je ko lor te le vi zo re E 37,55,72 LCD LED,ga ran ci ja 12 me se ci, do sta vljam na kuć nu adre su. Tel: 021/421-516 i 064/157-25-14.

• Ku pu jem is prav ne, ne is prav ne ko lor te le vi-zo re LCD LED, do la zim na adre su, non stop, Mla den. Tel: 021/421-516 i 064/157-25-14.

• Iz najm lju jem ka zan za ra ki ju. Tel: 064/125-30-66.

• Pro da jem ter mo peć 4,5 ki lo va ti. Tel: 063/535-542.

• OSB plo če za po da šča va nje kro vo va, ce na 296 din m2, pre voz na adre su kup ca. Tel: 062/437-236.

• Pro da jem dve dr ve ne ka ce za ko mi nu (šlji vu) jed no od 1200l i jed no od 1300l.Ta-ko đe pro da jem pet hra sto vih i jed no du do vo bu re ukup ne za pre mi ne 1500 li ta ra. TeL: 064/496-3140 i 022/458-087.

• Krc ka li ca za le šnik, ruč na ili na elek tro mo-tor. Tel: 022/455-489 i 063/580-819.

• Elek trič na pum pa za pre ta ka nje go ri va de ri va ta pum pa je be šum na, mo no fa zna i pro fe si o nal na, kao no va je, uvoz Ne mač ka T.I.P. Mul ti oil 35M pum pen teh nick 74919 hel ma stadt-Ger many Rp28500max2100l-h Hmah 35m, uz pum pu ide i kor pa i pi štolj za to če nje sa si gur no snim ven ti li ma. Tel: 061/200-32-17.

• Na pro da ju me tal na kon struk ci ja pa vi ljo-na sa ele men ti ma za sa sta vlja nje. Na la zi se u Do njim Pe trov ci ma.Po sto je sa lo nit plo će za krov i dr ve no le so nit na kon struk ci ja za stra ni ce. Tel: 064 5169703, 022/441-326 i 064/686-06-70

• Pro da jem vr calj ku za med, li me na, sa tri ra ma. Tel: 063/101-37-48.

• Na pro da ju svinj ska cre va uso lje na 92m uvo zna od 1450 din, svinj ska cre va uso lje na 10m uvo zna od 170din, ov či ja cre va uso lje-na 92m uvo zna od 1450 din, ju ne ća rav na cre va uso lje na ø 50-55 uvo zna pak. 10m od 1100 din. Tel:064/232-25-77 i 064/128-60-22.

LIČ NI OGLA SI

• Udru že nje „Mo ja sre ća“ iz Gor njeg Mi-la nov ca mo že da upri li či da se de voj ke iz Ru si je uda ju u Sr bi ju. Za in te re so va ni ja vi te se na 065/552-43-11.

• Mu ška rac 49 go di na sam, bez ro di te lja tra ži že nuod 33-40 go di na ra di bra ka i po-ro di ce. Tel: 064/36-55-896

• Fa kul tet ski obra zo van mu ška rac, si tu i ran sa ima njem, ne pu šač iz Srem ske Mi tro vi ce, tra ži že nu ko ja mo že da ima po ro di cu. Tel: 064/542-12-77.

• Tra žim ozbilj nu že nu za brak od 25 do 40 go di na. Pe kar. Tel: 064/41-386-43

• Tra žim že nu za po moć u ku ći ili za uda ju do 70 go di na. Tel: 064/55-19-159.

• Tra žim že nu za že nid bu ko ja mo že da ima po ro di cu. Tel: 022/618-031, 064/504-03-02 i 064/542-12-77.

• Si tu i ran slo bo dan mu ška rac tra ži slo bod nu že nu do 45 go di na za dru že nje i even tu al ni brak. Tel: 064/944-12-95.

• Si tu i ra ni mu ška rac sred njih go di na tra ži žen sku oso bu do 45 go di na ra di dru že nja i even tu al nog bra ka. Tel: 065/368-22-21 i 064/400-38-70.

• Ože njen mu ska rac dis kret no bi se dru žio sa da mom 50+ SMS.Tel:O62/145-43-90.

• Tra žim ozbilj nu de voj ku ra di dru že nja i bra ka, pr vo sms. Tel: +38163/893-32-08.

• Že leo bih da upo znam žen sku oso bu oko 45 go di na sta ro sti, ozbilj na ve za mo guć brak, vre di po ku ša ti Srem, Ba nat i Bač ka. Tel: 061/668-43-79.

BESPLATNI MALI OGLASI 063/8526-021

1927. maj 2016.

VOĐENJE KNJIGOVODSTVA POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA

KNJIGOVODSTVENA AGENCIJA"KURIR-2"

Trg Vojvođanskih brigada BBSremska Mitrovica, Tel: 063/404-950

OSI GU RAJ TE VA ŠE USE VE I PLO DO VE

u kom pa ni ji sa tra di ci jom du gom 200 go di na!Tel: 064/4615-799

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDASREMSKA

POLJOPRIVREDA

• Sa “Sremskom poljoprivredom“ na sremskim poljima, farmama i vašim gazdinstvima

• „Sremska poljoprivreda“ svakog drugog petka na kioscima i u pretplati na vašu adresu

• Kako da unapredite sopstveni agrobiznis – kako do boljih prinosa na vašim poljima, kako do profi tabilnog uzgoja na vašim farmama...

• Dragoceni saveti eminentnih stručnjaka, samo u vašoj „Sremskoj poljoprivredi“

MARKETINGTel/fax 022/610-496

Mob:063/8526-021E-mail:poljoprivreda@sremskenovine.co.rs

OGREVNO DRVO"Sto posto metar"

BATIKA• Prodaja • Sečenje i cepanje po meri• Donošenje na kućnu adresu

NOVO U SREMU!Uslugu sečenja i cepanja vršimonajnovijom mašinom, posle Vašeg odabira željenog drveta i uz Vaše prisustvo po želji.

Planinska 16(preko puta Doma učenika)

064/642-96-21 i 022/615-955

MARKETING 063/8526-021

Srem je naj lep ši ka da oze le ni i pro cve ta. Ta da nje go va se la do bi ju no vi iz gled i u nji ma se

po pr vi put u go di ni pro bu di ži vot. Šo ro vi za me nju ju ku će, sun ce to-plo tu pe ći, a klu pe i ka ča re za gre-ja ne so be.

Sa pro le ća, bu di se i sre mač ka lju bav. Ili, bo lje re če no, nje na li-ca vra ća ju svo je ru me ni lo, pa na sve tlost var lji vih da na pro ša ra nih sav skim, du nav skim i fru ško gor-skim ve trom iz la ze za lju blje no sti po ko ji ma je rav ni ca sme šte na iz me đu dve ju ve li kih re ka pre po-zna tlji va.

Pre svih tu je lju bav pre ma ora-ni ca ma. Se tva je pri kra ju, pa oni sta ri ji ko ji su da ne pro ve li u svo jim trak to ri ma po la ko od la ze na od mor i hva ta ju ko rak sa mla đi ma ko ji ovih da na sve svo je sna ge ula žu u igru, pe smu i dru že nje na ši ro kim šo ro-vi ma. Iz me đu ta bli ži ta tr či se za zma jem, ko li ko se mo že i ka da se mo že, atar skim pu tem pro tut nji i po ko ji li pi ca ner, sa ili bez fi ja ke ra, ali uvek u prat nji ne kog na sme ja nog Srem ca.

Ne ki, po put Emi li je Pe tro vić u Sta roj Bin gu li po pr vi put upo zna-ju na sta nak ži vo ta u svoj nje go voj

le po ti, a ne ki po put Slo bo da na Mi-li ća iz Ste ja no va ca, ži vo tu ko jeg su odav no upo zna li, po no vo, iz sveg sr ca, da ju svoj rad, kao naj ve ći za log ni ka da uga sle lju ba vi pre ma rav ni ci či ji su deo.

Sam, ili u prat nji svo je „cr ne vi-žlje, do ma će“, a za pra vo ma le nog cr nog psa ko ji u za vi sno sti od uda-lje no sti na ko joj se na la zi te (ali i od po tre be), me nja svo ju ra su i na rav, Slo bo dan, je dva do če kav ši le pe da-ne, svo jih pe de se tak ova ca, (ko je baš kao i „cr na vi žlja-do ma ća“ la ko mo gu da „spad nu“ na tri de set, sa-mo uko li ko ima te vo lju da ih bro ji-te) iz vo di u šet nju, do sta rog ste-ja no vač kog đer ma ko ji, kao ka kav spo me nik na sta re da ne i još sta ri-je lju ba vi, još uvek po sto ja no sto-ji i iz da ju ći svo je sa ple me ni ke ko ji su odav no na pu sti li svoj za da tak, u svo joj utro bi kri je hlad nu vo du.

Čal man ci se spre ma ju za svo ju „Po ni ja du“, dok Ra din ča ni, slo bod-no vre me u pa u zi iz me đu dva ko la ko ri ste za ve žba nje de či jih po lju ba-ca. Onih naj lep ših, iz ko jih se ra đa ju naj lep ša dru gra stva i lju ba vi. Pro leć nu lju bav, ba rem ka da je o

na šoj rav ni ci reč, ne mo gu za u sta-vi ti ni na še re ke. Ona na di la zi u gla-va ma onih ko ji to mo ra ju da či ne, po sta vlje ne gra ni ce. Ona se pre no si ve trom, skri ve na je u mi ri su cve ća, a upi ja ju je svi, pa čak i ono dvo je

za sa vič kih la bu do va što le pe tom kri la i sik ta njem na fo to-apa rat ne zna-nog go sta, bra ne pra vo svo jih se-dam ma lih na pri sto jan ru čak.

Srem je naj lep ši sa pro le ća. U le to, on pro me ni bo ju, mi ri se, nje-go vim po tre ba ma pri la go đa va ju se po slo vi. U je sen, po sle vred nih vre-lih da na rav ni ca se od ma ra i vi nom ve se li. Pri po je na uz pu šni cu, zi mi spa va... sve do no vog pro le ća, ka da će opet bi ti naj lep ša. Za raz li ku od da na, lju bav u Sre mu osta je ista. Sa mo je pi ta nje, ko ji će me sec ko je nje no li ce ot kri ti.

S. Lap če vić

20 27. maj 2016.SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Sva li ca sre mač ke lju ba vi...Iz me đu ta bli ži ta tr či se za zma jem, ko li ko se mo že i ka da se mo že, atar skim pu tem pro tut nji i po ko ji li pi ca ner, sa ili bez fi ja ke ra, ali uvek u prat nji ne kog na sme ja nog Srem ca...

NA ŠE PRO LE ĆE

Zmaj

Sre mač ki be li

Cr na vi žlja-do ma ća

Po lju bac

Emi li ja

Za sa vič ki la bu do vi