U OVOM BROJUOBELEŽEN SVETSKI DAN JABUKA

Voće koje ima kupca! Strana 6.

ISTINA O IZVOZU SVINJA U RUSIJU

Blokada zbog kuge Strana 13.

SMS MALI OGLASI 063/8526-021

"Produktna berza"AD, Novi Sad, Bulevar oslobođenja 5Tel: 021/442-935, fax: 021/442-931, 443-457, 442-932

E-mail:nsberza@eunet.rs, www.proberza.co.rs

SREMSKA

POLJOPRIVREDAGodina V • Broj 94 • 18. novembar 2016. • cena 40 dinara

od 7.11. do 10.11. 2016.

Fo to

: M

. M

ileu

snić

Mla di po vr tar Si ni ša Stoj ko vić iz Ku ku je va ca sa ocem Slo-bo da nom, uz ra tar stvo na 35 ju ta ra ze mlje, ba vi se i po-vr tar stvom. Pro iz vo de sop stve nu ra sa du i ga je go to vo

sve vr ste po vr ća: krom pir, cr ni luk, lu be ni ce, di nje, pa pri ku, ku-ku ruz še će rac i cve klu.

Ka ko ka že, ove je se ni je pro da ja krom pi ra sla bo išla, a ima li su i ne vo lju sa lu kom, jer je zbog lo šeg se me na pro pa lo 80 od sto pro iz ve de nog ro da. Stra na 7.

MOLOVINODLUKOM VLADE SRBIJE

Lacarak, Zeleznicka 40, Tel/Fax: 022/671-006

SREMSKA

Lacarak, Zeleznicka 40, Tel/Fax: 022/671-006www. jankovic-mes.co.rs

MUKE

Rast ce ne pšenice

De ša va nja na svet skim ber za ma

STEVA SMAJIĆ, POLJOPRIVREDNIK

od 7.11. do 10.11. 2016.

Rast ce ne pšenice

Čekamo boljavremena

STEVA SMAJIĆ, POLJOPRIVREDNIK

Država kupuje kukuruz Strana 5.

Strana 11.

2 18. novembar 2016.

AK TU EL NO STI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Osnivač i izdavač: NIPD "Sremske novine" d.o.o. Sremska Mitrovica • Trg vojvođanskih brigada broj 14/II • direktOr: Dragan Đorđević

• Glavni i OdGOvOrni urednik: Živan Negovanović • direktOr MarketinGa: Zlatko Zrilić tehnički urednik: Marko Zrilić • re dak Ci Ja: Sve tla na Đa ko vić, Miroslav Ninković, Marija Balabanović, Sa nja Mi haj lo vić, Stevo Lapčević, Mi lan Mi le u snić (fo to re por ter), Gordana Majstorović • MarketinG: 063/8526-021 • ŠtaMpariJa: DOO MAGYAR SZO KFT OJ Štamparije "Forum" Novi Sad • e-mail: poljoprivreda@sremskenovine.co.rstelefOn/fax: 022/610-144 • Registarski broj NV000659

SREMSKA

POLJOPRIVREDACIP - Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад

63(497.113)

Sremska poljoprivreda / glavni i odgovorni urednik Živan Negovanović. - God. 1, br. 1 (okt. 2012) - . - Sremska Mitrovica: Sremske novine, 2012-. - Ilustr. ; 46 cm

Dva puta mesečno.ISSN 2217-9895COBISS.SR-ID 273701127

Pri li kom ne dav ne po se te kom-pa ni ji „Do ne ra“ u Ru mi, mi ni-star po ljo pri vre de u Vla di Re-

pu bli ke Sr bi je Bra ni slav Ne di mo­vić, je u obra ća nju me di ji ma go vo-rio o mno gim ak tu el nim me ra ma ko je mi ni star stvo pred u zi ma ka ko bi se broj ni pro ble mi u po ljo pri vre di re ši li, i na red nim ko ra ci ma i pla no-vi ma, ko ji ma bi se na ša po ljo pri vre-da uči ni la sa vre me nom i kon ku rent-nom na mno gim tr ži šti ma.

- Mi sa da ra di mo za jed no sa Me-đu na rod nom ban kom za ob no vu i raz voj (IBRD), start up kre di te, i že li mo sve ono što je no vo u po-ljo pri vred noj pro iz vod nji, bi lo da je reč o po di za nju za sa da, ču va nju ili pre ra di. Isto ta ko ra di će mo i sa po-slov nim ban ka ma na te ri to ri ji Sr-bi je. Do no si mo kom plet ne me re

agrar ne po li ti ke, ko je usa gla ša va-mo sa de le ga ci jom Svet ske ban ke. Že li mo da ko ri sti mo ala te ko ji su da li do bre re zul ta te, i bo ri će mo se da od MMF-a do bi je mo one me re ko je će po ve ća ti kon ku rent nost. Do kra ja go di ne oče ku je nas još do sta po sla, i u po gle du do no še nju me ra agrar ne po li ti ke i usva ja nja sa mog bu dže ta. Jed na od bit ni jih stva ri na ko ji ma će mo in si sti ra ti je ste pre ra-đi vač ki sek tor, in ve sti ci je u me ha ni-za ci ju, skla di šne pro sto re, u su ša re i sve ono što po ve ća va kon ku rent-nost srp ske po ljo pri vre de i agra-ra. Po red do bre pri če sa Ru skom fe de ra ci jom ko ja je otvo ri la do bre per spek ti ve pre de se tak go di na za raz voj vo ćar stva i iz vo za, mi smo pot pi sa li ser ti fi ka te sa Re pu bli kom Ki nom, ve za nih za iz voz jag nje ćeg

i go ve đeg me sa. Na še tri kom pa-ni je su do bi le ove ser ti fi ka te i one će za po če ti iz voz na ovaj pro stor. Dva pre ra ži va ča su iz Voj vo di ne, a je dan je iz cen tral ne Sr bi je. Mi na ovaj na čin kao mi ni star stvo, otva ra-mo mo guć no sti za raz voj pro iz vod-nje i pre ra de. Pre de se tak go di na ni smo ima li ova kve za sa de vo ća u Sr bi ji, ali je mo guć nost tr ži šta sta-vi la u iz gled pro iz vo đa či ma da ho će da raz vi ja ju vi še go di šnje za sa de, što je za re zul tat da lo po ve ćan raz-voj vo ćar sta va i po vr tar stva u na šoj ze mlji. Na dam se da će ova pri li ka ko ja nam se uka za la, kao po sle di ca za jed nič kog spo ra zu ma iz me đu Vla-de Re pu bli ke Sr bi je i kin skih zva nič ni ka pre ne kih go di nu i po da na, bi ti is ko ri šće na. Mo-ra mo bi ti pa met ni i is ko ri sti ti sve ka pa ci te te ko je ima mo, da usme ri mo svo ja fi nan sij-ska sred stva u raz voj ovog što nam sto ji na ras po la ga-nju na kon pot pi sa nih ser ti fi-ka ta. Do kra ja go di ne vo di-će mo raz go vo re i o dru gim pre hram be nim pro iz vo di ma ko ji iz na še ze mlje mo gu sti ći na ovo ne pre gled no tr ži šte. Bez tr ži šta, ne vre-de nam ni za sa di, ni far me, ni pro iz vod nja, re kao je mi ni star Ne di mo vić.

- Mo ra mo se oslo bo di-ti ne kih de ma go ških stva ri u po ljo pri vre di, i pre sta ti da pla ća mo sve isto, jer on da tu ne ma raz vo ja. Ulo ži ću ogrom-nu ener gi ju i sna gu, za jed no sa svo jim ti mom, da ovo us-po sta vi mo. Ako ne uspem, da ću ostav ku i ba vi ću se ne-kim dru gim po slom. Ja pot-pu no in si sti ram na raz vo ju no vih tr ži šta, pre ra đi vač kom sek to ru i na us po sta vlja nju kon tro le kva li te ta. Kon tro-la je ne mi nov na ne sa mo u obla sti mle ka. Ima mo pri ču i oko se men ske pro iz vod nje, pro iz vod nje se me na za ži to, fa mo zni pra vil nik o kon tro-li kva li te ta ži ta. Mo ra mo sve da uči ni mo da raz vi je mo ala-te jer mi sa da ne ma mo ala te za ro ko ve pla ća nja u agra ru. Mi ni smo u EU i ne ma mo kao ze mlje čla ni ce dva iz vo ra za fi nan-si ra nje. Po ku ša će mo da usko ro do-bi je mo je dan od tih iz vo ra. Ću ti mo i ra di mo, i vr lo br zo će mo da vi di mo da li ima mo re zul ta te ili ih ne ma mo, na gla sio je mi ni star.

Jed no od pi ta nja mi ni stru Ne di mo-vi ću, od no si lo se i na rok is pla te za ra tar sku i sto čar sku pro iz vod nju.

- Do kra ja go di ne is pla ti će mo sve ono što nam sto ji kao utvr đe-na oba ve za pro pi som. U de lu sto-čar stva ra di mo pre nos sred sta va sa

me ra ko je ni su do volj no po tro še ne na one gde se po aj vi la ve ća za in-te re so va nost. Iz me ni će mo krov nu ured bu ve za nu za in ve sti ci je. Mi smo odvo ji li 500 mi li o na di na ra ove go di ne u bu dže tu, a zah te va ima mo za pre ko 900 mi li o na di na ra. Sva ko ko je pod neo zah tev za in ve sti ci ju, bi će is pla ćen. Obez be di će mo sred-stva iz na ših, unu tra šnjih re zer vi i ne će mo ih ni od ko ga tra ži ti. Naj-pre da po tro ši mo onaj no vac ko ji ima mo za bu džet iz 2015. go di ne.

Ako ga ne po tro ši mo, mi-slim da bi bi lo sra mo ta da ja on da od la zim kod pre mi-je ra i tra žim no vac da lje, a mi ni smo zna li da po tro ši-mo ni onaj ko ji nam sto ji na ras po la ga nju. Mo ra mo se po na ša ti kao u svo joj ku ći, da kle do ma ćin sko po slo va-nje u bu dže tu agra ra.

Kao va žan za da tak dr ža-ve u na red nom pe ri o du, mi-ni star je is ta kao pod sti ca nje pro iz vo đa ča da vi še pro iz-vo de. Na veo je i pri mer do-la ska jed nog ve li kog evrop-skog pre ra đi va ča go ve đeg me sa, ko ji je re kao da onog tre nut ka ka da bu de po sto-ja la do volj na ko li či na, oni od mah otva ra ju svo ju kom-pa ni ju.

- Na ma tre ba ju si ro vi ne u obla sti sto čar stva. Pri ča sa me snom kom pa ni jom „Te nis“, je pri ča o pro iz vod-nji srp skih pra si ca, na na-šim far ma ma. Mo ra mo da ima mo do volj no ma te ri ja la da mo že mo da ra di mo tov. Mi na ža lost ov de u Sre mu ne ma mo do volj no pra si ca. „Mi tors“ po ve ća va svo ju pro iz vod nju, ne dav no su iz-i šli na tr ži šte EU sa ter mič-ki ob ra đe nim pro iz vo di ma. Ali na ma tre ba ta kvih de set „Mi tro sa“. Tre ba nam isto to li ko pre ra đi va ča vo ća jer tu ima mo ne ve ro va tan po-

ten ci jal. Fir ma „Do ne ra“ da je do bar pri mer ka ko vi še go di šnji za sa di tre-ba da iz gle da ju, ali či ta va pri ča u ce loj Sr bi ji ni je za vr še na uko li ko ne-ma do volj no pre ra đi vač kih, sla dišt nih ka pa ci te ta, da ne mo ra da se pro da je on da ka da se pro iz ve de, ne go da se mo že sa če ka ti tre nu tak ka da ce na bu de bo lja, iz ja vio je na kon obi la ska ove kom pa ni je mi ni star po ljo pri vre de Bra ni slav Ne di mo vić.

M. nin ko vić

RU MA • Mi ni star pO lJO pri vre de Bra ni slav ne di MO viĆ

Otva ra nje no vih tr ži šta i pod sti caj pro iz vod nje- Mo ra mo se oslo bo di ti ne kih de ma go ških stva ri u po ljo pri vre di i pre sta ti da pla ća mo sve isto, jer on da tu ne ma raz vo ja. ulo ži ću ogrom nu ener gi ju i sna gu, za jed no sa svo jim ti mom, da ovo us po sta vi mo – re kao je mi ni star ne di mo vić

Mi ni star je ta ko đe go vo rio i o si tu a ci ji na tr ži štu mle ka, iz no se ći stav da se ona po bolj ša la i da se oče ku je na sta vak ova kvog tren da jer se otva ra ju no va tr ži šta.

- Ono što je pro blem, je su ozbilj ne pri med be ko je nam sti žu od stra ne naj vi ših evrop skih zva-nič ni ka iz obla sti po ljo pri vre de i tr go vi ne, na na še za štit ne me re ko je eg zi sti ra ju. Te za štit ne me re su bi le neo p hod ne i da le su do bre re zul ta te. Mi ni smo ima li mo guć-nost da iz me ra evrop ske agrar ne po li ti ke do bi je mo sred stva pa da ne pro iz vo di mo mle ko. U po sled-njih 6 me se ci, 350 mi li o na evra je is ko ri šće no za in ter ven ci je na tr-ži štiu mle ka. Je di no što smo ima li

na ras po la ga nju kao alat, bi lo je ne što ma lo nov ca i ove ad mi ni-stra tiv ne me re. Nji ma smo za-šti ti li ko li ko god smo mo gli naš mle kar ski sek tor, jer da to ni je ura di la Vla da Sr bi je, de si la bi se ne ve ro vat na ka ta stro fa. Do kra ja go di ne uči ni će mo sve da otvo ri mo ka nal za kon tro lu kva li te ta mle ka, i da se to či ni u Na ci o nal noj re-fe rent noj la ba ra to ri ji. Gle da će mo da na ra vi mo i pod ruč ne je di ni ce na dve-tri tač ke. Ima će mo vo zi la ko ja će od la zi ti na te ren, uzi ma ti uzor ke, ra di će se kon tro la kva li-te ta. Ide ja je da u 2018. go di ni, i sa me sub ven ci je usta no vi mo na osno vu kva li te ta. Na taj na čin raz vi ja će mo i kon ku rent nost.

Bra­ni­slav­Ne­di­mo­vić­sa­pred­sed­ni­kom­rum­ske­op­šti­ne­Sla­đa­nom­Man­či­ćem­

O mle kar stvu

Pri­li­kom­po­se­te­„Do­ne­ri“­

po red do bre pri če sa ru skom fe de ra ci jom ko-

ja je otvo ri la do bre per spek ti ve pre de se tak go di na za raz voj vo-ćar stva i iz vo za, mi smo pot pi sa li ser ti fi ka te sa re pu bli kom ki nom, ve za nih za iz voz jag nje ćeg i go-ve đeg me sa. na še tri kom pa ni je su do bi le ove ser ti fi ka te i one će za po če ti iz voz na ovaj pro stor

"

318. novembar 2016.

AK TU EL NO STI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Me šta nin Srem ske Ra če Zdrav ko Ba bić iz li ci ti rao je na nad me ta nju odr ža noj

15. no vem bra u Srem skoj Mi tro vi-ci dr žav no po ljo pri vred no ze mlji šte po po čet noj ce ni od 28.000 di na ra. Ra di se o vi še manjh par ce la ko je će on ko ri sti ti u svo joj ka ta star skoj op šti ni za se tvu ku ku ru za i so je.

- Za do vo ljan sam re zul ta tom ko-ji sam po sti gao iako sam bio je di ni za in te re so van pa sam ze mlju do bio po po čet noj ce ni. Od mah mo ram da ka žem da ta ze mlja ne vre di 28.000 di na ra ko li-ko sam pri stao da pla tim, jer je u pi ta nju če tvr ta i pe ta kla sa i ona vre di re-al no do 15.000 di na ra po hek ta ru. Pu no je tu vo de, jer one bo lje i ve će par-ce le na po te su “Li pi ca” uze li su far me ri po osno-vu pra va pre čeg. Ovo su ma nje par ce le i na nji ma ću na pro le će se ja ti ku-ku ruz i so ju – pla ni ra Zdrav ko Ba bić.

U Srem skoj Mi tro vi ci je 15. no-vem bra odr žan je pr vi krug li ci ta-ci je dr žav nog po ljo pri vred nog ze-mlji šta, a po ogla su ob ja vlje nom u sred stvi ma in for mi sa nja na po nu du je bi lo 492 hek ta ra dr žav nog po ljo-pri vred nog ze mlji šta pre o sta log od da va nja na ko ri šće nje far me ri ma po osno vu pra va pre čeg za ku pa. Ze-mlji šte se na la zi u ka ta star skim op-šti na ma Bo sut, Gr gu rev ci, Ku zmin, La ća rak, Le ži mir, Man đe los, Mar tin-ci, Srem ska Ra ča, Mi tro vi ca i Čal-

ma, a na ras pi sa ni oglas pri ja vi lo se 15 za in te re-so va nih pro iz vo đa ča ko ji su uglav nom uče stvo va li na li ci ta ci ji.

- Bu du ći da u Srem-skoj Mi tro vi ci ne ko vre-me ni je bi lo li ci ta ci ja, jer je sva ze mlja da va na u za kup far me ri ra po osno-vu pra va pre čeg za ku pa, ko mi si ja je do ne la od lu-ku da se po čet ne ce ne za par ce le u ka ta star skim op šti na ma, ko je su sa da

na po nu di, od re de po pro seč noj ce-ni ostva re noj na li ci ta ci ja ma u lo kal-nim sa mo u pra va u oko li ni Srem ske Mi tro vi ce – ob ja šnja va pred sed nik Ko mi si je za li ci ta ci ju i po moć nik gra do na čel ni ka Bog dan Ku zmić.

Zbog na pred re če nog po čet na ce na je u pro se ku iz no si la 32.000 di na ra za hek tar ze mlje tre će kla se. Ce na kva li tet ni je ili lo ši je ze mlje se po ve ća va la od no sno sma nji va la po pro pi sa noj ska li.

Mo mir Vu ko lić iz La ćar ka iz-li ci ti rao je sko ro 11 hek ta ra dr žav nog po-ljo pri vred nog ze mlji šta u ka ta star skoj op šti ni svog se la i to po ce ni od 31.400 di na ra. Ve o ma je za do vo ljan, jer je u pi ta nju do bra ze mlja.

- U pi ta nju je ze mlja ko ju sam ra ni je ra dio i znam ka kva je. Za to sam uče stvo vao na li ci-ta ci ji. Mi slim da je da-va nje u za kup na go di nu

da na kra tak rok i da bi bi lo bo lje za ku plji va ti na du đi rok – sma tra Vu ko lić.

Za li ci ta ci ju ze mlji šta u ka ta-star skoj op šti ni Ku zmin, zbog ce-ne ko ja je u nad me ta nju do sti gla dvo stru ko ve ći iz nos od po čet nog, do šlo do pre ki da li ci ta ci je i za ka-

zi va nja nje nog na stav ka za sre du, 16. no vem bra. Na i me, po čet na ce na od 24.500 di na ra za hek tar li ci ti ra njem dvo ji ce za-in ter so va nih pre ma ši la dvo stru ki iz nos te ce ne. Za to su uče sni ci mo ra li da obez be de ve će de po zi-te ne go što su upla ti li. Na su tra dan za vr še noj li ci ta-ci ji po me nu te ze mlji šte u Ku zmi nu za ku plje no je po 49.000 di na ra za hek tar.

Na čel nik za po ljo pri vre du Vla di-mir Na sto vić ka že da je tok li ci ta-ci je po ka zao da ze mlju do bi ja onaj ko po nu di vi še nov ca.

- Ja sno je sa da da po sto ji za in te-re so va nost po ljo pri vred nih pro iz vo-dja ča za li ci ta ci je. To po seb no va ži za ukrup nje ne par ce le i kva li tet ni je nji ve, ali i za dru ge par ce le. Ze mlja ko ja je bi la na li ci ta ci ji i osta la je ne iz li ci ti ra na bi će po nu dje na u dru-gom kru gu – pod se ća na čel nik Na-sto vić.

Raz log za što je ova li ci ta ci-ja re la tiv no ka sno or ga ni zo va na, iako je sve bi lo za nju sprem no dva me se ca ra ni je, je ste če ka nje na sa gla snost od nad le žnih u Re-pu bli ci. Na i me za jed nu par ce lu u dr žav noj svo ji ni ob u hva će nu ovom li ci ta ci jom za in te re so van je ino-stra ni in ve sti tor sa na me rom da tu po dig ne voć njak i sa gra di hlad nja-ču, sa zna li smo u Grad skoj upra vi za po ljo pri vre du. Ta pro ce du ra je stro go za ko nom de fi ni sa na, mo ra se is po što va ti, a za to se če ka lo sa ras pi si va njem ogla sa i or ga ni zo va-nje ove li ci ta ci je.

Uz sko ro or ga ni zo va nje dru gog kru ga li ci ta ci je za ko ji je osta lo oko 290 hek ta ra, od če ga je 100 hek ta ra pa šnja ka u fru ško gor skim se li ma, sko ro sle di na sta vak pro-ce du re oko pot pi si va nja ugo vo ra sa za kup ci ma i nji ho voh ula že nja u po sed. Nad le žni sma tra ju da će za kup ci ze mlji šte mo ći da ko ri sti-a ko ne za ka snu je se nju se tvu ili se tvu na pro le će.

S. Đ – Sl. N.

Naj ni ža po čet na ce na za za kup po ljo pri vred nog ze mlji šta u In đi ji iz no si la je 7.477 di na-

ra a naj vi ša 67.554 di na ra ču lo se na po sled njem jav nom nad me ta nju ko je je tra ja lo tri da na, ali je in te-re so va nje po ljo pri vred ni ka bi lo ve-o ma ma lo.

Po ras pi sa nom jav nom ogla-su pod ne to je sve ga 12 pri ja va za ukup no 297,1 hek ta ra po ljo pri vred-nog ze mlji šta, od no sno za 11 par-ce la od ukup no po nu đe nih 139. Po-nu de su se od no si le na ze mlji šte u ka ta star skoj op šti ni Be ška i to dve pri ja ve, u k.o In đi ja jed na pri ja va, u k.o Kr če din pet pri ja va i k.o No vi Slan ka men ukup no če ti ri pri ja ve is-ta kli su nad le žni. Naj vi ša iz li ci ti ra na ce na to kom jav nog nad me ta nja do-sti gla je 62.500 di na ra po hek ta ru za par ce lu po vr ši ne oko 17 hek ta ra u k.o No vi Slan ka men. Ka ko je is ta-kao Dra gan Jan ko vić iz Agen ci je za eko nom ski raz voj ko ja spro vo di li ci ta ci ju, ze mlji šte se da je u za kup na jed nu go di nu.

- Na osno vu otvo re nih po nu-da ko je su pri sti gle kon sta to va li smo da je iz li ci ti ra no 297, 1 hek-ta ra po ce na ma ko je se kre ću u ra spo nu od 100 do 508 evra u di nar skoj pro tiv vred no sti. Ovo je pr vi krug nad me ta nja u ko jem su pra vo uče šća ima la li ca ko ja ima ju pre bi va li šte u ka ta star skim op šti na ma u ko ji ma se nu di po-ljo pri vred no ze mlji šte u za kup - na vo di Jan ko vić i do da je da je to raz log sma nje nog in te re so va nja po ljo pri vred ni ka.

- Oče ku je mo da ze mlji šte ko-je ni je iz li ci ti ra no, bu de po nu đe-no u dru gom kru gu ko ji oče ku je-mo usko ro i ka da će pra vo za ku pa ima ti sva za in te re so va na fi zič ka i prav na li ca bez ogra ni če nja ka da go vo ri mo o me stu bo rav ka, po vr-ši na ko je po se du ju u svom vla sni-štvu i dru gih uslo va ko ji su pro-pi sa ni za ko nom - re kao je Dra gan Jan ko vić na kra ju li ci ta ci je.

M. Ba la ba no vić

IN ĐI JA • NA LI CI TA CI JI PO LJO PRI VRED NOG ZE MLJI ŠTA

Sla bo in te re so va nje po ljo pri vred ni kaPo ras pi sa nom jav nom ogla su pod ne to je sve ga 12 pri ja va za ukup no 297,1 hek ta ra po ljo pri vred nog ze mlji šta, od no sno za 11 par ce la od ukup no po nu đe nih 139. U pr vom kru gu nad me ta nja pra vo uče šća ima la li ca ko ja ima ju pre bi va li šte u ka ta star skim op šti na ma u ko ji ma se nu di po ljo pri vred no ze mlji šte u za kup

Sla bo in te re so va nje po ljo pri vred ni ka

Za kup dr žav nog po ljo pri vred-nog ze mlji šta spre ča va uzur pa ci je ko je se sve če šće ja vlja ju u Sre mu i Sr bi ji. Na sto ja nja dr ža ve da se u toj obla sti uve de re da re zul ti ra lo je da ove go di ne da u Srem skoj Mi tro vi ci lo kal na sa mo u pra va do-ne se po treb ne od lu ke i obe re rod sa 26 hek ta ra so je i če ti ri hek ta ra ku ku ru za za se ja nog na uzur pi ra-nim dr žav nim ora ni ca ma.

- Uzur pa to ri su ima li šan su da ko ri ste ovu ze mlju zbog to ga što oni ko ji su je do bi li po pra vu pre-

čeg ni su ze mlju ko ri sti li iz nji ma po zna tih raz lo ga. Ove go di ne smo pri me ni li sve za kon ske od red be ve za ne za uzur pi ra nje ova kve ze-mlje. Ne ki su is ko ri sti li mo guć-nost ured be Vla de Sr bi je o van-sud skom po rav na nju i po sle su mir no mo gli da obe ru rod, ali je je dan deo onih ko ji su bes prav no ko ri sti li dr žav no ze mlji šte to ipak pre sko čio i nji ma se ubi ra nje le-ti ne vr ši lo u or ga ni za ci ji lo kal ne sa mo u pra ve – pod se ća na čel nik Na sto vić.

Od 492 hek ta ra dr žav nog po ljo pri vred nog ze mlji šta za dru gi krug li ci ta ci je osta lo vi še od po lo vi ne. Naj vi še ze mlje za ku plje no je po po čet noj ce ni a naj ve ća do stig nu ta ce na je 49.000 di na ra za hek tar i od no si se na par ce lu u ka ta star skoj op šti ni Ku zmin

SREM SKA MI TRO VI CA • LI CI TA CI JA DR ŽAV NOG PO LJO PRI VRED NOG ZE MLJI ŠTA

Dr žav ne nji ve dra go ce ne po ljo pri vred ni ci ma

Li ci ta ci ja

Uzur pa ci je

Pred sed nik Ko mi si je

Bog dan Ku zmićNa čel nik Vla di mir Na sto vić

Pot pi si va nje po tvr de

4 18. novembar 2016.

SUD BI NA OD U ZE TE IMO VI NE (31)

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

U ra du je, po red krat kog osvr­ta na na sta nak i ka rak te ri sti­ke do sa da šnjeg raz vo ja ze­

mljo­rad­nič­kog­za­dru­gar­stva,­pri­ka­za­na­ana­li­za­sta­nja­i­de­fi­ni­sa­ni­prav­ci­raz­vo­ja­ ze­mljo­rad­nič­kog­za­dru­gar­stva­u­Sr­bi ji, s pred lo gom ak tiv no sti i me ra ko je u­ci­lju­re­struk­tu­ri­sa­nja­ze­mljo­rad­nič­kog­za dru gar stva tre ba da pre du zmu za dru­ge,­za­dru­žni­sa­ve­zi­i­dr­ža­va.

„Do pri nos ra da je uka zi va nje na po­tre bu sve stra ni je po dr ške raz vo ju ze­mljo­rad­nič­kog­ za­dru­gar­stva­ kao­ mo­de­lu­ eko­nom­sko­so­ci­jal­ne­ odr­ži­vo­sti­po­ro­dič­nih­ ga­zdin­sta­va­ u­ po­ljo­pri­vre­di­Sr­bi­je,­nu­žnost­re­for­me­za­dru­žnog­za­ko no dav stva u skla du sa evrop skom za­dru­žnom­ le­gi­sla­ti­vom­ i­ si­stem­skim­pro me na ma u pri vred nom za ko no dav­stvu­ Sr­bi­je,­ kao­ i­ neo­p­hod­nost­ pro­iz­vod­no­eko­nom­skog­ i­ or­ga­ni­za­ci­o­nog­re­struk­tu­ri­sa­nja­ze­mljo­rad­nič­kih­za­dru­ga­i­tran­sfor­ma­ci­je­sa­da­šnjih­za­dru­žnih­sa­ve­za­ u­ po­slov­ne­ aso­ci­ja­ci­je­ za­dru­ga­i­za­dru­ga­ra.

Po seb no je is tak nu to da ze mljo rad­nič­ke­ za­dru­ge,­ po­red­ efe­ka­ta­ na­ eko­nom­ski­ i­ so­ci­jal­ni­ po­lo­žaj­ za­dru­ga­ra­ i­dru­gih­po­ljo­pri­vred­ni­ka­ko­ji­po­vre­me­no­po­slov­no­ sa­ra­đu­ju­ sa­ za­dru­ga­ma,­ tre­ba­da­ima­ju­ve­ću­dr­žav­nu­po­dr­šku­kao­pri­vred­ni­ su­bjek­ti­ odr­ži­vog­ eko­nom­skog raz vo ja u se li ma i lo kal nim sa mo­u­pra­va­ma­na­ru­ral­nim­pod­ruč­ji­ma­–­ko­ja za u zi ma ju do mi nant ni deo te ri to ri je Sr­bi­je”,­ uka­zu­je­ autor­ prof.­ dr­ Mi­la­din­Še­var­lić.Pri­ de­fi­ni­sa­nju­ pra­va­ca­ raz­vo­ja­ ze­

mljo­rad­nič­kog­ za­dru­gar­stva,­ po­seb­no­su raz ma tra ni sta vo vi i opre de lje nja u Stra­te­gi­ji­ raz­vo­ja­ ze­mljo­rad­nič­kog­ za­dru­gar­stva­ u­ Re­pu­bli­ci­ Sr­bi­ji­ (2012)­ i­Na­cr­tu­ Za­ko­na­ o­ za­dru­ga­ma­ (2013)­i­ pred­lo­že­ne­ ak­tiv­no­sti­ i­ me­re­ za­ re­for­mu­ ze­mljo­rad­nič­kog­ za­dru­gar­stva,­uklju­ču­ju­ći­i­for­mi­ra­nje­or­ga­ni­za­ci­o­no­i­tr­ži­šno­kon­ku­rent­ni­jih­na­ci­o­nal­nih­spe­ci­ja­li­zo­va­nih­ ze­mljo­rad­nič­kih­ za­dru­ga,­po­slov­nu­ tran­sfor­ma­ci­ju­ i­ za­jed­nič­ko­de­lo­va­nje­svih­za­dru­žnih­sa­ve­za­kao­je­din­stve­nog­za­dru­žnog­po­kre­ta­u­Sr­bi­ji­i­re­a­fir­ma­ci­ju­ de­ce­ni­ja­ma­ za­po­sta­vlje­ne­sa­rad­nje­ sa­ Me­đu­na­rod­nim­ za­dru­žnim­sa­ve­zom­ (MZS)­ i­ Za­dru­žnim­ sa­ve­zom­Evro­pe­(ZSE).Ključ­ne­ re­či:­ze­mljo­rad­nič­ko­za­dru­

gar stvo, raz voj po ljo pri vre de i se la, sma­nje­nje­ si­ro­ma­štva,­ re­for­ma­za­dru­žnog­sek­to­ra,­Sr­bi­ja.

Osnov ni ob lik udru­ži­va­njaZe­mljo­rad­nič­ke­ za­dru­ge­ su­ sko­ro­

160­ go­di­na­ osnov­ni­ ob­lik­ udru­ži­va­nja­vla­sni­ka­sit­nih­po­ro­dič­nih­po­ljo­pri­vred­nih­ga­zdin­sta­va­u­Sr­bi­ji.­One­ im­omo­gu­ća­va­ju­po­bolj­ša­va­nje­kon­ku­rent­no­sti­

i­ eko­nom­skih­ re­zul­ta­ta­ ko­je­ po­je­di­nač­na­ po­ro­dič­na­ ga­zdin­stva­ ne­ mo­gu­da­ ostva­re­ u­ na­bav­ci­ re­pro­ma­te­ri­ja­la­i sred sta va ra da za or ga ni zo va nje po­ljo pri vred ne pro iz vod nje i u pla sma nu svo­jih­ re­la­tiv­no­ma­lih­ i­ tr­ži­šno­ ne­pre­po­zna­tlji­vih­ vi­ško­va­ po­ljo­pri­vred­no­pre­hram­be­nih­pro­iz­vo­da.

Cilj ra da je da se ana li zom do sa da­šnjih­ re­zul­ta­ta­ is­tra­ži­va­nja­ oce­ni­ sa­da­šnje­ sta­nje,­ pred­lo­že­ prav­ci­ raz­vo­ja­ze­mljo­rad­nič­kog­ za­dru­gar­stva­ i­ si­ste­ma ti zu ju ak tiv no sti i me re ko je za dru­žni­ sek­tor­ i­ dr­ža­va­ tre­ba­da­obez­be­de­da­ bi­ se­ ze­mljo­rad­nič­ko­ za­dru­gar­stvo­u prak si ostva ri lo kao eko nom sko­so­ci­jal­ni­ kon­cept­ odr­ži­vog­ raz­vo­ja­ po­ro­dič­nih­ga­zdin­sta­va,­po­ljo­pri­vre­de­i­se­la­u­Sr­bi­ji.Zna­čaj­ ra­da­ pro­iz­la­zi­ iz­ či­nje­ni­ce­

da­ po­ro­dič­na­ po­ljo­pri­vred­na­ ga­zdin­stva­ či­ne­ do­mi­nan­tan­ deo­ i­ naj­sla­bi­je­or ga ni zo va ne su bjek te u po ljo pri vre di Sr­bi­je,­ko­ja­ras­po­la­žu­s­pre­te­žnim­de­lom­ agrar­nih­ re­sur­sa­ ali­ su­ usit­nje­na­i­ ne­pri­pre­mlje­na­ sa­da­šnjim­ i­ bu­du­ćim­uti­ca­ji­ma­ glo­ba­li­za­ci­je­ po­ljo­pri­vre­de­ i­li­be­ra­li­za­ci­je­ tr­go­vi­ne­ po­ljo­pri­vred­no­pre­hram­be­nim­pro­iz­vo­di­ma.Osnov­ni­ iz­vor­po­da­ta­ka­su­re­zul­ta­ti­

do­sa­da­šnjih­na­uč­nih­ is­tra­ži­va­nja­o­ ze­mljo­rad­nič­kom­ za­dru­gar­stvu­ u­ Sr­bi­ji,­na­ve­de­nih­u­Li­te­ra­tu­ri­ovog­ra­da­–­po­seb­no­ Stra­te­gi­je­ raz­vo­ja­ ze­mljo­rad­nič­kog­ za­dru­gar­stva­ u­ Re­pu­bli­ci­ Sr­bi­ji­(SRZZ;­2012)­[3],­ana­li­ze­do­sa­da­šnjih­za­kon­skih­ pro­pi­sa­ o­ za­dru­gar­stvu­ u­Sr­bi­ji­ –­ po­seb­no­ Na­cr­ta­ Za­ko­na­ o­ za­dru­ga­ma­ (Na­crt­ ZoZ;­ 2013)­ [4],­ ba­za­po da ta ka o re gi stro va nim za dru ga ma u­Agen­ci­ji­ za­ pri­vred­ne­ re­gi­stre­ (APR)­i­ re­zul­ta­ti­ Po­pi­sa­ po­ljo­pri­vre­de­ 2012.­Re­pu­blič­kom­za­vo­du­za­sta­ti­sti­ku­Sr­bi­je­(RSZ)­o­po­ro­dič­nim­po­ljo­pri­vred­nim­ga­zdin­stvi­ma­ (PPG)­ i­ ze­mljo­rad­nič­kim­za­dru­ga­ma­ (ZZ),­ kao­ i­ dru­ge­ ras­po­lo­ži­ve­po­dat­ke­ i­ in­for­ma­ci­je­o­za­dru­gar­stvu,­po­ljo­pri­vre­di­i­se­lu­u­Sr­bi­ji.U­ ra­du­ su­ ko­ri­šće­ni­ me­tod­ ana­li­ze­

sa­dr­ža­ja­ pu­bli­ko­va­nih­ re­zul­ta­ta­ is­tra­ži­va­nja­ o­ za­dru­gar­stvu,­ osnov­ni­ sta­ti­stič­ki­me­to­di­za­ob­ra­čun­i­pri­ka­zi­va­nje­po­ka­za­te­lja­ raz­vo­ja­ ze­mljo­rad­nič­kog­za dru gar stva, kao i sin te za re zul ta ta is­tra­ži­va­nja­u­de­fi­ni­sa­ne­prav­ce­raz­vo­ja­ i­pre­po­ru­ke­za­re­a­li­za­ci­ju­ak­tiv­no­sti­i­me­ra­u­ci­lju­re­for­me­ze­mljo­rad­nič­kog­za­dru­gar­stva­u­Sr­bi­ji.Ce­ne­ći­ulo­gu­i­zna­čaj­Srp­ske­aka­de­

mi­je­ na­u­ka­ i­ umet­no­sti­ (SA­NU),­ u­ ra­du­ se­ po­kre­će­ ini­ci­ja­ti­va­ da­ Od­bor­ za­se­lo­ SA­NU­ pred­lo­ži­ iz­me­nu­ i­ do­pu­nu­pro pi sa o te ri to ri jal noj po de li Re pu bli­ke­Sr­bi­je­ko­jom­bi­se,­po­red­grad­skih,­uve­la­i­se­o­ska­na­se­lja;­kao­i­da­za­u­zme­stav­ o­ se­man­tič­kom­ pi­ta­nju­ iz­ obla­sti­za­dru­gar­stva­u­po­ljo­pri­vre­di­Sr­bi­je:­Da­li­i­da­lje­tre­ba­ko­ri­sti­ti­tra­di­ci­o­nal­ni­na­

ziv­ ze­mljo­rad­nič­ke­ ili­ na­šoj­ i­ svet­skoj­prak si pri me re ni ji po jam po ljo pri vred ne za dru ge?

Na­sta­nak­i­raz­voj­ze­mljo­rad­nič­kog­za­dru­gar­stva­u­Sr­bi­jiIs­ho­di­šte­ za­dru­gar­stva­ uop­šte­ i­ po­

seb­no­ ze­mljo­rad­nič­kog­ za­dru­gar­stva­ u­Sr­bi­ji­su­po­ro­dič­ne­(ku­ćev­ne,­krv­ne)­za­dru­ge­[5:14–76],­ko­je­su­prav­no­de­fi­ni­sa­ne­i­ure­đe­ne­Srp­skim­gra­đan­skim­za­ko­ni­kom­(1844)­[6].Zna­čaj­ze­mljo­rad­nič­kog­za­dru­gar­stva­

u­Sr­bi­ji­pro­iz­la­zi­iz­tri­či­nje­ni­ce:­ dve go di ne po sle osni va nja pr ve „sa­

vre­me­ne”­za­dru­ge­u­Evro­pi­(1844)­[7],­u­Bač­kom­Pe­trov­cu­je­for­mi­ran­Ga­zdovský­spo­lok­ –­ pr­vi­ ob­lik­ udru­ži­va­nja­ ze­mljo­rad ni ka na sa da šnjoj te ri to ri ji Re pu bli ke Sr­bi­je­[8:19];

­ za sa mo go di nu da na od osni va nja pr­ve­ze­mljo­rad­nič­ko­kre­dit­ne­za­dru­ge­u­Vra­no­vu­(1894),­na­ta­da­šnjoj­te­ri­to­ri­jiSr­bi­je,­u­Sme­de­re­vu­je­1895.­go­di­ne­

for­mi­ran­ i­ Glav­ni­ sa­vez­ srp­skih­ ze­mljo­rad­nič­kih­ za­dru­ga­ (GSSZZ),­ ko­ji­ je­ bio­me­đu­ 11­ osni­va­ča­ MZS­ (In­ter­na­ti­o­nal­Co­ope­ra­ti­ve­Al­li­an­ce­–­ICA)­u­Lon­do­nu­(1895)­[8,­9,­10,­11];­­ ­ ze­mljo­rad­nič­ke­ za­dru­ge­ su­ do­mi­

nant­ni­ob­lik­za­dru­ga­u­za­dru­žnom­sek­to­ru­Sr­bi­je­[3:­8].

U pe ri o du od po ja ve pr ve ze mljo rad­nič­ke­za­dru­ge­u­Vra­no­vu­do­po­čet­ka­Pr­vog­svet­skog­ra­ta­(1914)­u­Kra­lje­vi­ni­Sr­bi­ji­su­osno­va­ne­782­ze­mljo­rad­nič­ke­kre­dit­ne­za­dru­ge­Raj­fa­ze­no­vog­ti­pa,­sa­vi­še­od­ 100.000­ za­dru­ga­ra­ iz­ oko­ 18­ od­sto­ukup­nog­ bro­ja­ se­o­skih­ do­ma­ćin­sta­va.­[8:­18]­–­če­mu­su,­po­red­dr­žav­ne­kre­dit­ne­po­mo­ći,­do­pri­ne­la­i­pr­va­dva­za­ko­na­o­za­dru­ga­ma­[12,­13].

Raz voj za dru gar stva na sta vljen je i u pe­ri­o­du­iz­me­đu­Pr­vog­i­Dru­gog­svet­skog­ra ta, po seb no u uslo vi ma svet ske eko­nom­ske­kri­ze­(1932)­i­pot­po­mog­nut­Za­ko­nom­o­pri­vred­nim­za­dru­ga­ma­ (1937)­[14],­ ta­ko­ da­ je­ u­ Sr­bi­ji­ (1939)­ bi­lo­ukup­no­3.674­za­dru­ge­(1.077­kre­dit­nih,­1.819­ na­bav­no­pro­daj­nih­ i­ 751­ osta­lih)­[8:­23–24].

U pe ri o du po sle Dru gog svet skog ra­ta,­ze­mljo­rad­nič­ko­za­dru­gar­stvo­u­Sr­bi­ji pro šlo je kroz pet pot pe ri o da pro me­na­ob­li­ka­ za­dru­žnog­ or­ga­ni­zo­va­nja:­ (1)­ko­lek­ti­vi­za­ci­ja­ i­ for­mi­ra­nje­ SRZ­ (1945–1953)­[15,­16,­17];(2)­ re­or­ga­ni­za­ci­ja­ SRZ­ i­ pro­mo­vi­sa­

nje­ po­društvlja­va­nja­ i­ raz­li­či­tih­ mo­de­la­ko­o­pe­ra­ci­je­u­po­ljo­pri­vre­di­(1953–1974)­[18,­19,­20,­21,­22];­ (3)­ tran­sfor­ma­ci­ja­ ze­mljo­rad­nič­kih­ za­dru­ga­ i­ udru­ži­va­nje ze mljo rad ni ka i rad ni ka u osnov ne (OOK)­ i­ rad­ne­or­ga­ni­za­ci­je­ko­o­pe­ra­na­ta­(ROK)­ s­ pre­u­zi­ma­njem­ zna­čaj­nog­ de­la­ za­dru­žne­ imo­vi­ne­ u­ dru­štve­noj­ svo­ji­ni­ u­ ko­rist­ po­ljo­pri­vred­nih­ kom­bi­na­ta­(1974–1989)­[23,­24];­(4)­re­vi­ta­li­za­ci­ja­za­dru­gar­stva­u­skla­du­sa­me­đu­na­rod­nim­

za­dru­žnim­prin­ci­pi­ma,­uz­ig­no­ri­sa­nje­po­vra­ća­ja­ imo­vi­ne­ za­dru­ga­ od­u­ze­te­ bez­na­kna­de­u­pe­ri­o­du­po­sle­1953.­go­di­ne­i­pri­va­ti­za­ci­ju­iste­u­to­ku­post­so­ci­ja­li­stič­ke­tran­zi­ci­je­(1989–2009)­[25,­26,­27,­28,­29,­30,­31,­32];­ i­ (5)­ „euta­na­zi­ja”­ 736­ze­mljo­rad­nič­kih­ pro­tiv­u­stav­nim­ ste­ča­je­vi­ma­ i­ „po­dr­ža­vlje­nje”­ nji­ho­ve­ pre­o­sta­le imo vi ne pre no še njem iste na ras po­la­ga­nje­Re­pu­blič­koj­ di­rek­ci­ji­ za­ imo­vi­nu­(2009–2012)­ [33,­ 34]­ –­ što­ je­ uslo­vi­lo­zna­čaj­no­sma­nje­nje­bro­ja­ze­mljo­rad­nič­kih­za­dru­ga­i­nji­ho­ve­po­vr­ši­ne­ze­mlji­šta­u­Sr­bi­ji­(Ta­be­la­1).

Pred­lo­zi­za­ini­ci­ja­ti­ve­Od­bo­ra­za­se­lo­SA­NUNa­dru­gom­Okru­glom­sto­lu­Od­bo­ra­za­

se­lo­SA­NU­[74],­autor­ovog­ra­da,­Mi­la­din­Še­var­lić,­ je­u­di­sku­si­ji­po­kre­nuo­pi­ta­nje­neo sno va ne iz op šte no sti poj ma se lo iz ti­po­va­na­se­lja­u­Re­pu­bli­ci­Sr­bi­ji.­Na­i­me,­Ured­bom­o­no­men­kla­tu­ri­sta­ti­stič­kih­te­ri­to­ri­jal­nih­ je­di­ni­ca­ (NSTJ;­ 2009,­ 2010)­[80]­ usta­no­vlje­na­ je­ po­de­la­ na­se­lja­ na­grad­ska­i­osta­la­na­se­lja­(!?).­Shod­no­to­me,­u­Sta­ti­stič­kom­go­di­šnja­ku­Re­pu­bli­ke­Sr­bi­je­ (2012)­ [81:­ 19],­ pre­ma­NSTJ,­ u­Re­pu­bli­ci­Sr­bi­ji­po­sto­ji­ukup­no­6.158­na­se­lja­(u­to­me­1.449­na­te­ri­to­ri­ji­Ko­so­va­i­ Me­to­hi­je),­ ko­ja­ se­ raz­vr­sta­va­ju­ u­ dve­pod­gru­pe:­195­grad­skih­ (u­ to­me­26­na­te­ri­to­ri­ji­KiM)­i­5.963­osta­lih­na­se­lja­(!?).­Ne za vi sno od ar gu me na ta da sva osta la na­se­lja­ni­su­sa­mo­se­o­ska­(zbog­va­ro­ši­ca­ i­ even­tu­al­no­ dru­gih­ ti­po­va­ na­se­lja),­iz op šta va nje se la kao do mi nant nog ti pa na­se­lja­ u­ Sr­bi­ji­ je­ isto­rij­ski,­ te­ri­to­ri­jal­no,­ de­mo­graf­ski­ i­ re­surs­no­pro­iz­vod­no­ne do pu sti vo i ima vi še stru ke ne ga tiv ne po­sle­di­ce.Ujed­no,­Od­bor­za­se­lo­SA­NU­tre­ba­da­

raz­mo­tri­ i­oce­ni­ i­pred­log­da­se­ume­sto­do­sa­da­šnjeg­uobi­ča­je­no­ko­ri­šće­nog­na­zi­va­ze­mljo­rad­nič­ka­za­dru­ga­isti­za­me­ni­s­po­ljo­pri­vred­na­za­dru­ga­–­ko­ji­je­se­man­tič­ki­sa­gla­sni­ji­ka­rak­te­ru­de­lat­no­sti­ko­je­ob­u­hva­ta­ju­za­dru­ge­u­ko­je­se­udru­žu­ju,­ne­ sa­mo­ze­mljo­rad­ni­ci,­ već­ i­ dru­ge­ka­te­go­ri­je­po­ljo­pri­vred­ni­ka­(sto­ča­ri,­pče­la­ri…),­a­u­pri­log­to­me­tre­ba­uze­ti­u­ob­zir­da­smo­već­ ima­li­Za­kon­o­po­ljo­pri­vred­nim­ za­dru­ga­ma­ (1965)­ [21]­ i­ Pred­log­Za­ko­na­ o­ po­ljo­pri­vred­nim­ za­dru­ga­ma­(2004)­[82].Či­nje­ni­ca­ je­ da­ SA­NU,­ kao­ naj­vi­ša­

aka­dem­ska­ in­sti­tu­ci­ja­ u­ Sr­bi­ji,­ or­ga­ni­zo­va­njem­ na­uč­nog­ sku­pa­ „Per­spek­ti­ve­raz­vo­ja­se­la”­(2013)­[84]­sve­ve­ći­zna­čaj­pri­da­je­odr­ži­vom­raz­vo­ju­po­ljo­pri­vre­de­i­se la, a svo jim auto ri te tom i po kre ta njem na­ve­de­nih­ini­ci­ja­ti­va­mo­že­i­tre­ba­da­uti­če­na­Vla­du­ i­Na­rod­nu­skup­šti­nu­Re­pu­bli­ke­Sr­bi­je­ da­ iz­me­ne­ i­ do­pu­ne­NSTJ­ i­usta no ve ka te go ri ju se o ska na se lja i da se­u­za­dru­žnom­za­ko­no­dav­stvu­ i­prak­si­do­sa­da­šnji­na­ziv­ze­mljo­rad­nič­ka­pro­me­ni­u­po­ljo­pri­vred­na­za­dru­ga.­Va­žnu­ulo­gu­u­pro­ce­su­or­ga­ni­zo­va­nja­ze­mljo­rad­ni­ka­u­za­dru­ge­ ima­ sa­mo­i­ni­ci­ja­ti­va,­ pred­u­zet­nič­ki­ duh­ i­ li­der­ska­ spo­sob­nost­ po­je­di­

na­ca,­pre­ sve­ga­mla­đih­ ze­mljo­rad­ni­ka­ i­ru­ko­vo­di­la­ca­ za­dru­ga­ u­ lo­kal­nim­ za­jed­ni­ca­ma­ –­ ko­je­ u­ ši­roj­ za­dru­žnoj­ za­jed­ni­ci­tre­ba­afir­mi­sa­ti­kao­za­dru­žne­li­de­re.­Po red sa mo or ga ni zo va nja po ljo pri vred­ni­ka­u­udru­že­nja­i­za­dru­ge,­po­treb­na­je­po­moć­ i­ lo­kal­ne­ sa­mo­u­pra­ve,­ uspe­šnih­za­dru­ga­ i­ svih­ ni­voa­ or­ga­ni­zo­va­nja­ za­dru­žnih­ sa­ve­za,­ sa­ve­to­dav­ne­ slu­žbe­ i­dru­gih­struč­nih­ i­na­uč­nih­ in­sti­tu­ci­ja,­re­sor­nih­mi­ni­star­sta­va,­ne­vla­di­nih­i­dru­gih­or­ga­ni­za­ci­ja.­Pri­me­ri­do­bre­prak­se­udru­ži­va­nja­po­

ljo­pri­vred­ni­ka,­me­đu­ko­ji­ma­su­i­udru­že­nja­ i­za­dru­ge­pro­mo­vi­sa­ni­na­Okru­glom­sto­lu­Od­bo­ra­za­se­lo­SA­NU­(2012),­bez­ob­zi­ra­ na­ to­ da­ li­ se­ ra­di­ o­ „sta­rim”­ ili­„no­vim”­ za­dru­ga­ma,­ od­no­sno­ o­ op­štim­ili­ spe­ci­ja­li­zo­va­nim­ za­dru­ga­ma,­ tj.­ dru­gim za dru ga ma za ne a grar ne de lat no sti u se li ma, uka zu ju da za dru gar stvo ima per­spek­ti­vu­ u­ Sr­bi­ji.­ Ras­po­lo­ži­va­ li­te­ra­tu ra i pro gra mi obra zo va nja za za dru­ga­re,­ ru­ko­vo­di­o­ce­ za­dru­ga­ i­ za­dru­žnih­sa ve za tre ba da im bu du do stup ni ji da bi sa no vim sa zna nji ma sa gle da li svo ju per­spek­ti­vu­ u­ za­dru­žnom­ mo­de­lu­ eko­nom­ske,­so­ci­jal­ne­i­dru­štve­ne­odr­ži­vo­sti­u­po­ljo­pri­vre­di­i­se­lu.Sta­nje­u­ko­jem­se­na­la­zi­srp­sko­se­lo­i­

po­ljo­pri­vre­da,­a­po­seb­no­ze­mljo­rad­nič­ko­za­dru­gar­stvo,­zah­te­va­ju­hit­ne­re­form­ske­pro­ce­se­i­ve­ću­po­dr­šku­dr­ža­ve­za­dru­ga­ri­ma,­za­dru­ga­ma­i­za­dru­žnim­sa­ve­zi­ma.­Neo­p­hod­na­ je­ sna­žni­ja­ ma­te­ri­jal­na­ po­dr­ška­ dr­ža­ve­ za­dru­žnom­ ob­li­ku­ or­ga­ni­zo­va­nja,­ ja­ča­nje­ teh­nič­ko­teh­no­lo­ške­ i­in­for­ma­tič­ke­ opre­mlje­no­sti­ za­dru­ga,­ a­po­seb­no­ fi­nan­sij­ska­ po­dr­ška­ obez­be­đe­nju­ka­dro­va­za­pre­va­zi­la­že­nje­te­ško­ća­u­ra­du­po­sto­je­ćih­i­osni­va­nje­no­vih­za­dru­ga,­pr­ven­stve­no­sa­vi­so­ko­struč­nim­i­za­dru­žno­ori­jen­ti­sa­nim­ka­dr­o­vi­ma.

Uspe šne za dru ge, u sa rad nji sa za­dru­žnim­ sa­ve­zi­ma,­ tre­ba­ da­ po­mog­nu­ma nje i sla bi je za dru ge na po slov nom pod­ruč­ju­u­nji­ho­vom­okru­že­nju,­a­za­dru­žni­ sa­ve­zi­ da­ for­mi­ra­ju­ struč­ne­ ti­mo­ve­za­po­moć­u­oži­vlja­va­nju­za­dru­ga­sa­te­ško­ća­ma­ u­ po­slo­va­nju­ i­ za­ sa­rad­nju­ sa­ste­čaj­nim­uprav­ni­ci­ma­za­za­dru­ge­u­ste­čaj­nim­ po­stup­ci­ma.­ Po­red­ udru­ži­va­nja­u­ za­dru­ge,­ neo­p­hod­no­ je­ i­ udru­ži­va­nje­za­dru­ga­u­za­dru­žne­sa­ve­ze­ i­ for­mi­ra­nje­re­pre­zen­ta­tiv­nih­ i­ za­dru­ga­ma­ po­slov­no­ ori­jen­ti­sa­nih­ za­dru­žnih­ sa­ve­za­ –­ od­okru­žnih­ do­ po­kra­jin­skog­ i­ re­pu­blič­kog­za­dru­žnog­ sa­ve­za.­ Neo­p­hod­no­ je­ i­ da­se ob je di ni de lo va nje sek tor ski i te ri to­ri­jal­no­or­ga­ni­zo­va­nih­za­dru­žnih­sa­ve­za­u­na­ci­o­nal­no­ je­din­stve­ni­ za­dru­žni­ si­stem,­u­ ci­lju­ uspe­šni­jeg­ za­jed­nič­kog­ na­stu­pa­pre­ma­dr­žav­nim­or­ga­ni­ma­i­u­Evrop­skom­i­Me­đu­na­rod­nom­za­dru­žnom­sa­ve­zu.I­po­red­ne­po­volj­nog­za­dru­žnog­okru­

že­nja,­ne­iz­gra­đe­nog­pri­vred­nog­am­bi­jen­ta,­neo­d­go­va­ra­ju­ćeg­od­no­sa­dr­ža­ve­pre­ma se lu, po ljo pri vre di i po seb no za dru­gar­stvu­–­pri­me­ri­do­bre­za­dru­žne­prak­se­uka­zu­ju­ da­ ljud­ski­ fak­tor­ ima­ ključ­nu­ulo­gu­u­raz­vo­ju­za­dru­gar­stva.

(Na­sta­vi­će­se)­

PRAV­CI­RAZ­VO­JA­ZE­MLJO­RAD­NIČ­KOG­ZA­DRU­GAR­STVA­U­SR­BI­JI

Se­la­ne­ma­me­đu­poj­mo­vi­ma­na­se­ljaNe­za­vi­sno­od­ar­gu­me­na­ta­da­sva­osta­la­na­se­lja­ni­su­sa­mo­se­o­ska­(zbog­va­ro­ši­ca­i­even­tu­al­no­dru­gih­ti­po­vana­se­lja),­iz­op­šta­va­nje­se­la­kao­do­mi­nant­nog­ti­pa­na­se­lja­u­Sr­bi­ji­je­isto­rij­ski,­te­ri­to­ri­jal­no,­de­mo­graf­ski­i­re­surs­no-pro­iz­vod­no­ne­do­pu­sti­vo­i­ima­vi­še­stru­ke­ne­ga­tiv­ne­po­sle­di­ce

Ta­be­la­1:­Broj­ze­mljo­rad­nič­kih­za­dru­ga­i­nji­ho­va­po­ljo­pri­vred­na­po­vr­ši­na­u­Sr­bi­ji

Broj za dru ga In­deks­lan­ča­ni Po­vr­ši­na­(ha)

4619 100,0 309.237­

2355 51,0 270.062

1201 51,0 506.888

771 64,2 466.182

303 39,3 207.764­

130­ 42,9 31.135­

674­ 518,5 68.548

783 116,2 153.885

748 95,5­ 133.851

1198** 160,2 105.779*

*­Po­ljo­pri­vred­na­po­vr­ši­na­u­2012.­go­di­ni,­RGZ,­2013.**­Ob­ra­čun­auto­ra,­2013.

Iz­vor:­Po­ljo­pri­vre­da­Sr­bi­je­1947–1996.­RZS,­Be­o­grad,str.­361­i­364.­

518. novembar 2016.

AKTUELNOSTI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Na osno vu Za ključ ka vla de Re­pu bli ke Sr bi je od 09.11.2016. go di ne, Re pu blič ka di rek ci ja za

rob ne re zer ve iz vr ši će ot kup 51.256 to na ku ku ru za ro da 2016. go di ne.

Ka ko je sa op šte no iz no vo sad ske Pro dukt ne ber ze, ot kup mer kan til nog ku ku ru za u zr nu ro da 2016. do ma­ćeg po re kla, po ce ni od 16,50 din/kg (PDV ura ču nat u ovu ce nu), fco si los ovla šće nog skla di šta ra Di rek ci je, u ukup noj ko li či ni od 51.256 to na, vr­ši će se od re gi stro va nih po ljo pri vred­nih ga zdin sta va (u ak tiv nom sta tu su) u in di vi du al nom sek to ru (fi zič kih li ca) i ze mljo rad nič kih za dru ga (ši fre pre­te žne de lat no sti u APR­u: 0111)– re­gi stro va nih ga zdin sta va (u ak tiv nom sta tu su). Mi ni mal na ko li či na ku ku ru za

ko ja se ku pu je po no si o cu ga zdin stva za in di vi du al ni sek tor (fi zič kog li ca) je 10 to na, a mak si mal na ko li či na je 100 to na, dok je mi ni mal na ko li či na ku ku­ru za ko ja se ku pu je po no si o cu ga­zdin stva za za dru ge 20 to na, a mak si­mal na 200 to na.

Ot kup se vr ši pre ko "Pro dukt ne ber ze" u No vom Sa du, a Di rek ci ja će pla ća nje ku plje nog ku ku ru za iz vr ši ti u ro ku do 15 da na od da na do sta vlja­nja kom plet ne do ku men ta ci je, od no­sno pot pi si va nja ugo vo ra sa pro dav­ci ma ku ku ru za. Po ten ci jal ni pro dav ci su oslo bo đe nji pla ća nja ber zan ske pro vi zi je, a sno se sa mo tro ško ve tran­spor ta do ovla šće nog skla di šta ra po dis po zi ci ji Di rek ci je i tro ško ve ana li ze kva li te ta ku ku ru za ko ji su sprem ni da pro da ju. S. P.

Sr bi ja ne pro iz vo di ni 50 od sto mle ka naj bo ljeg kva li te ta, a za ula zak u EU po treb no je da ce­

lo kup na pro iz vod nja bu de po evrop­skim stan dar di ma, upo zo ra va Lju bi­ša Jo va no vić, pre ed sed nik Uprav nog od bo ra Aso ci ja ci je pro iz vo đa ča mle ka Sr bi je. „To ne zna či da do ma ći po tro­ša či pi ju zdrav stve no ne is prav no mle­ko jer se ono ter mič ki ob ra đu je, ali se pri li kom pre ra de uni šta va ju vi ta mi ni“, re kao je on na Dru gom srp skom kon­gre su mle kar stva.

Na sku pu je re če no da se u Sr bi ji go di šnje pro iz vo de vi še od 1,4 mi li jar­de lti a ra mle ka. Po tro šnja u ze mlji je u opa da nju i kre će se oko 50 li ta ra po sta nov ni ku. On je na sku pu ka zao da je neo p hod na pro me na si ste ma sub­ven ci ja i da tre ba uki nu ti li ne ar no da­va nje pre mi ja pro iz vo đa či ma.

­ Pred la žem da u pre la znom pe ri o­du pro iz vo đa či ko ji ima ju mle ko eks­tra kva li te ta do bi ja ju pre mi jie od 10 di na ra po li tru, a da se za dru gu kla su is pla ću ju tri do če ti ri di na ra. Te ma­nje pre mi je po sle iz ve snog pe ri o da ne tre ba is pla ći va ti, bez ob zi ra da li su ti pro iz vo đa či po sti gli naj vi ši kva li tet ­ ob ja snio je Jo va no vić.

On je do dao da uki da nje pre lev ma­na na uve ze no mle ko za vi si od svet ske ce ne mle ka i da ima na zna ka da se ona opo ra vlja, što bi zna či lo da ra ste i do ma ća ce na mle ka pa bi se ta vr sta za šti te do ma ćih mle ka ra uki nu la.

Struč njak iz Cen tra za in ve sti ci je Or­ga ni za ci je za hra nu i po ljo pri vre du Uje­di nje nih na ci ja (UN FAO) Dmi trij Pri­hot ko re kao je da čak 95 od sto mle ka ko je se pro iz vo di na ma lim far ma ma ko je po se du ju do pet kra va, ne za do vo­lja va stan dar de evrop skog kva li te ta.

­ Ve li ki pro iz vo đa či is po ru ču ju 70 od sto mle ka za do vo lja va ju ćeg kva li­te ta, a sred nji, u ko je spa da ju far me

ko je ima ju do 20 kra va, 62 od sto. To ne zna či da i jed ni i dru gi tre ba da pre­sta nu da ra de na po bolj ša nju kva li te­ta pre o sta lih ko li či na. Tre ba do da ti da čak 27 od sto ve li kih pro iz vo dja ča ima pro ble me jer u mle ku ima so mat skih će li ja ko je pre ma šu ju do zvo lje ni ni vo ­ ob ja snio je Pri hot ko.

Sa rad nik Cen tra za in ve sti ci je FAO Bo ris Sterk is ta kao je da se u Sr bi ji 49 od sto mle ka u pre ra đe nom ili ne­pre ra dje nom ob li ku pro da je ne for mal­nim ka na li ma, a evrop ski pro sek je is pod je dan od sto.

Ru ko vo di lac Gru pe za sto čar stvo u Mi ni star stvu po ljo pri vre de Ne nad Ter zić na gla sio je da će dr ža va i da lje pru ža ti po dr šku mle kar skoj pro iz vod­nji, ali da je za una pre dje nje kva li te­ta mle ka i do bi ja nje sub ven ci ja „uslov svih uslo va la bo ra to ri ja za is pi ti va nje kva li te ta mle ka“ i da oče ku je da će ona usko ro po če ti da ra di.

Otva ra nje la bo ra to ri je će po mo­ći, ka ko je ob ja snio, da se pre mi je za mle ko is pla ću ju u skla du sa kva li te­tom a ne kao sa da – svi ma po se dam di na ra po li tru. Kon gres mle ka ra or ga­ni zo va li su FAO i Evrop ska ban ka za ob no vu i raz voj. B. G.

Na srem skim po­lji ma se užur­ba no za vr ša va ju

ber ba i se tva. Iako su pro šli svi op ti mal ni ro­ko vi za se tvu, po je di ni po ljo pri vred ni pro iz vo­đa či su bi li pri nu đe ni da pro du že se tvu ta ko da se spo ra dič no još se je po srem skim ora­ni ca ma.

Ge ner la ni se kre tar Srem ske pri vred ne ko­mo re Vla di mir Vla­o vić ka že da je pla ni­ra no da se ove je se ni pše ni com u Sre mu za­se je 56.000 hek ta ra, a do sa da je po se ja no oko 40.000 hek ta ra, što je 71 od sto pla ni ra nih po vr ši na, a u od no su na pro šlo go di šnjih 58.660 hek ta ra, sma nje nje je 33 od sto.

Što se ti če ozi mog ječ ma, plan je bio da se za se je 4.500, a za se­ja no je 5.130 hek tra, od no sno 14 po sto vi še od pla na, ili če ti ri po sto vi še ne go la ne.

Tri ti kal je bio pla ni ran na 2.000 hek ta ra, za se ja no 1.802 hek ta ra, od no sno 90 od sto od pla na ili 12 od sto ma nje ne go la ne. Ulja nom re pi com za se ja no je 1.265 hek ta ra ko li ko je i pla ni ra no.

­ Mi slim da će se tva str ni na pod­ba ci ti i za se ja će se ma nje po vr ši ne ne go la ne. Raz log to me su ni ske ce­ne pše ni ce. Ove go di ne je bi lo do­brih pri no sa pše ni ce, za li he ži ta u si lo si ma su ve li ke, ce na ni je do bra i mno gi ra ta ri su od u sta li od se tve pše ni ce – ka že Vla o vić.­ Po red to ga,

raz log ma nje se tve su i ne po volj­ne vre men ske pri li ke jer smo ima li pro men lji vo vre me s ki šom kra jem ok to bra i po čet kom no vem bra, pa mno gi po ljo pri vred ni ci po sle ski da­nja ku ku ru za ni su us pe li da za se ju pše ni cu. Ne ki od njih sa da po ku ša­va ju da pro pu šte no na dok na de ka­snom se tvom, ali je pot pu no ne iz­ve sno ka kav će pri nos do ne ti ta kva se tva.

Vla o vić prog no zi ra da će, na uštrb sma nje nja po vr ši na pod pše­ni com, na red ne go di ne ve će po vr ši­ne bi ti za se ja ne so jom i še ćer nom re pom.

­ Ove go di ne so ja je ima la do bre pri no se i ce nu, še ćer na re pa ta ko đe i oče ku je mo da se na pro le će po ve­ća ju po vr ši ne pod ovim kul tu ra ma. Ne ve ru jem da će se ma nja se tva pše ni ce od ra zi ti na zna čaj ni je po­vre ća nje po vr ši na pod ku ku ru zom jer on uvek za u zi ma naj ve će po­

vr ši ne bez ob zi ra što tre nut no ni ce na ove ži ta ri ce ne za do vo lja­va kal ku la ci je se lja ka – ka že Vla o vić.

Što se ti če je se nje ber be glav nih ja rih kul­tu ra, mo že se re ći da je u to ku sam fi niš ber be.

Za vr še no je ski da­nje ro da sun co kre ta sa 11.931 hek tar, pro se­čan pri nos je 2,6 to na po hek ta ru što je se­dam od sto ma nji pri­nos ne go la ne. So ja je ski nu ta sa 22.277 hek­ta ra, uz od li čan pri nos

od 3,4 to ne po hek ta ru što je čak 67 po sto ve ći pri nos od lanj ske lo še go di ne.

Od 9.324 hek ta ra, rod še ćer ne re pe je iz va đen sa 8.006 hek ta ra, od no sno 80 od sto za se ja nih po vr ši­na, a pri nos je 61,3 to ne po hek­ta ru, od no sno 16 po sto ve ći pri nos ne go la ne.

Mer kan til ni ku ku ruz je na 114.117 hek ta ra i osta lo je da se rod ovih da na ski ne sa sa mo tri od­sto po vr ši na, pro se čan pri nos je 8,5 to na po hek ta ru što je čak 54 po sto ve ći pri nos od lanj skog.

­ Ako vre me po slu ži na red nih da na, je se nji ra do vi će bi ti pot pu no za vr še ni ­ – ka že Vla o vić.­ Ku ku ruz se uglav nom skla di šti, pro da je ga sa mo ko mo ra, jer je ak tu el na ce­na na tr ži štu oko 15 di na ra. Za to se ku ku ruz uglav nom ču va u si lo si ma ili čar da ci ma.

Ž. N.

Kra jem pro šlog me se ca uru če­ne su na gra de Sa ve za no vi­na ra Sr bi je i Cr ne Go re. Ži ri u

sa sta vu Gor da na Eror, Du šan Da­vi do vić i Ži vo jin Ra ko če vić jed­no gla sno je od lu čio da ovo go di šnje na gra de za ži vot no de lo Sa ve za no­vi na ra Sr bi je i Cr ne Go re pri pad nu No vi ci Đu ri ću, Bra ni sla vu Gu la­nu i Vuk ma nu Vi da ko vi ću.

„Na gra du su za slu ži li no vi na ri sa ve li kim ra dom, is ku stvom i uti ca­jem, ka ko u svo jim sre di na ma, ta ko i na op štem pla nu. Nji ho vi tek sto­vi, ukup ni rad i an ga žman po ka zu ju ne pre ki nu tu is traj nost i tra ga nje za pro fe si o nal nom isti nom“,na ve de no je u obra zlo že nju ži ri ja. Go vo re ći na sve ča no sti Du šan Da vi do vić je re kao da je ži ri jed no gla sno do neo od lu ku i is ta kao da sva ki do bit nik po na o­sob pred sta vlja pod strek mla dim no vi na ri ma. Svi la u re a ti, pri ma ju ći na gra de, osvr nu li su se na te šku si­tu a ci ju u no vi nar skoj pro fe si ji.

No vi nar i pu bli ci sta iz No vog Sa­da Bra ni slav Gu lan, stal ni sa rad nik „Srem ske po ljo pri vre de“, do bit nik je na gra de za ži vot no de lo Sa ve za no vi na ra Sr bi je i Cr ne Go re. Ka ko je is tak nu to, Gu la na je če ti ri i po de ce ni je no vi nar i pu bli ci sta, vi še od dve de ce ni je član je Na uč nog dru štva eko no mi sta Ju go sla vi­je, po tom Sr bi je, član je Od bo ra za se lo Srp ske aka de mi je na u ka i umet no sti.

U no vi nar skom is tra ži vač kom ra­du du gom če ti ri de ce ni je Gu lan je ob ja vio vi še de se ti na hi lja da tek sto­va u li sto vi ma gde je ra dio, po naj vi še

u ku ći „Bor ba”, Pri vred noj ko mo ri Ju go sla vi je i Sr bi je, no vo sad skom „Dnev ni ku”, a za „Srem sku po ljo­pri vre du“ pi še od pr ve go di ne po­kre ta nja na šeg li sta. Autor je i oko 150 struč nih i na uč nih ra do va na na sa ve to va nji ma ši rom sve ta. Ob ja vio je vi še od 20 knji ga. Me đu nji ma su „Obe ća nja i oče ki va nja'', „Sud bi na od u ze te imo vi ne”, „Ko re ni”, „S obe stra ne pa kla”, „Dve stra ne isti ne” i niz dru gih sa eko nom skim te ma ma. Član je Udru že nja no vi na ra Sr bi je če ti ri i po de ce ni je! Bra ni slav Gu lan iz No vog Sa da je, pre sve ga eko­nom ski i agro e ko nom ski no vi nar, ko ji se pro fi li sao i kao eks pert za

te me iz obla sti po ljo pri vre de u naj­e lit ni jim ju go slo ven skim i srp skim me di ji ma i bio sa rad nik broj nih na­uč nih in sti tu ci ja i do bit nik va žnih pri zna nja.

Za hva lju ju ći na na gra di, Gu lan je pri me tio da su no vi na ri če šće na­gr đi va ni ne go na gra đi va ni, ta ko đe kon sta tu ju ći da je ovo zlo vre me za no vi nar stvo, i da se ob ja vlju ju uglav nom ne i sti ne i po lu i sti ne.

Na gra da za ži vot no de lo Sa ve za no vi na ra Sr bi je i Cr ne Go re se do­de lju je za uku pan rad u no vi nar­stvu i sa sto ji se od di plo me i zlat nog pr ste na.

S. P.

BE O GRAD • NA GRA DE SA VE ZA NO VI NA RA SR BI JE I CR NE GO RE

Pri zna nje na šem sa rad ni kuNa gra du za ži vot no de lo Sa ve za no vi na ra Sr bi je i Cr ne Go re do bio i Bra ni sl av Gu lan, stal ni sa rad nik „Srem ske po ljo pri vre de“

Vuk­man­Vi­da­ko­vić,­Bra­ni­slav­Gu­lan­i­No­vi­ca­Đu­rić

SREM SKA MI TRO VI CA • JE SE NJI RA DO VI NA SREM SKIM PO LJI MA

Ra ta ri od u sta ju od pše ni ceDo sa da je pše ni com po se ja no oko 40.000 hek ta ra, što je 71 od sto od pla na, a u od no su na pro šlo go di šnjih 58.660 hek ta ra, sma nje nje je 33 od sto

Srem­ski­ra­ta­ri­pše­ni­com­za­se­ja­li­za­tre­ći­nu­ma­nje­po­vr­ši­na­ne­go­la­ne

SR BI JA I MLE KO

Pro iz vod nja is pod stan dar daU Sr bi ji se pro iz ve de oko 1,4 mi li jar de lit a ra mle ka go di šnje, a sa mo po lo vi na je naj bo lo jeg kva li te ta

­ 95­od­sto­mle­ka­­ se­pro­iz­vo­di­na­ma­lim­far­ma­ma

BE O GRAD • NA OSNO VU ZA KLJUČ KA VLA DE RE PU BLI KE SR BI JE

Di rek ci ja ku pu je ku ku ruz Ce na 16,50 di na ra za ki lo gram sa PDV, fran ko si los ovla šće nog skla di šta ra Di rek ci je za rob ne re zer ve

Kon taktKon takt za sve in for ma ci je o

po čet ku, na či nu i tra ja nju pro da je ku ku ru za neo p hod no je ostva ri ti sa "Pro dukt nom ber zom" u No­vom Sa du na je dan od te le fo na „Pro dukt ne ber ze“ u No vom Sa du (po ziv ni 021):527­329, 443­493, 443­409, 445­407, 443­473, 63­34­251, 445­416, 445­406, 445­953, 63­39­061, 445­413 i 522­272.

­ Ku­ku­ruz­u­čar­da­ci­ma­­ če­ka­do­bru­ce­nu

6 18. novembar 2016.

AK TU EL NO STI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Mi ni star po ljo pri vre de i za šti te ži­vot­ne­ sre­di­ne­ Sr­bi­je­Bra­ni­slav­ Ne­di­mo­vić na ja vio

je­da­će­to­mi­ni­star­stvo­za­dva­de­se­tak­da­na­iza­ći­sa­me­ra­ma­za­sti­mu­li sa nje po ljo pri vred ne pro iz vod nje i raz­voj­no­vih­ga­zdin­sta­va­u­de­va­sti­ra­nim­pod­ruč­ji­ma­Sr­bi­je,­ka­ko­bi­se­spre­či­lo­ne­sta­ja­nje­se­la.U­Sr­bi­ji­ će­u­na­red­nom­pe­ri­o­du­

ne­sta­ti­na­de­se­ti­ne­se­la­ jer­u­sva­kom­ če­tvr­tom­ ži­vi­ ma­nje­ od­ 100­sta­nov­ni­ka,­oce­ni­la­je­ne­dav­no­Srp­ska­ aka­de­mi­ja­ na­u­ka­ i­ umet­no­sti,­pod­se­tio­je­mi­ni­star.

­­ To­ je­ je­dan­ dru­štve­ni­ fe­no­men­ ko­ji­ je­ ne­ve­ro­vat­no­ va­žan­ za­ na­šu­dr­ža­vu­i­ne­mo­že­sa­mo­u­okvi­ru­po­ljo­pri­vre­de­da­se­re­ša­va.­ Tre­ba­ mul­ti­di­sci­pli­nar­ni­pri­stup­da­na­pra­vi­mo­ši­ro­ku­ak­ci­ju­­­re­kao­je­ Ne­di­mo­vić­ u­ iz­ja­vi­ Ta­nju­gu.On­ je­ ka­zao­ da­ će­ u­

okvi­ru­ de­lat­no­sti­ Mi­ni­star­stva­ bi­ti­ po­kre­nu­ta­ak­tiv­nost­u­na­red­nom­bu­dže­tu­ka­ko­bi­se­u­naj­ne­ra­zvi­je­nim­pod­ruč­

ji­ma­ sti­mu­li­sa­li­ po­ljo­pri vred na pro iz vod nja i raz­voj­no­vih­ga­zdin­stva­u­de­va­sti­ra­nim­ pod­ruč­ji­ma­Sr­bi­je.­­ Za­ dva­de­se­tak­ da­na­

će­mo­iza­ći­sa­tim­me­ra­ma­­­re­kao­je­Ne­di­mo­vić.Aka­de­mik­ Dra gan

Ško­rić,­ ured­nik­ knji­ge­ "Una­pre­đe­nje­ se­la­ u­brd­sko­ pla­nin­skim­ pod­ruč­ji­ma­Sr­bi­je",­re­kao­je­

da­ u­ oko­ 1.000­ se­la­ u­ Sr­bi­ji­ ima­ma­nje­ od­100­ sta­nov­ni­ka­ i­ da­ su­

to­uglav­nom­lju­di­pro­seč­ne­sta­ro­sti­59­go­di­na­i­sa­lo­šom­škol­skom­struk­tu­rom.Pre­ma­ nje­go­vim­ re­ci­ma,­ ne­

sta­ja­nje­ po­seb­no­ pre­ti­ brd­sko­pla­nin­skim­ se­li­ma,­ ko­ja­ se­ naj­

vi­še­na­pu­šta­ju­ zbog­ lo­ših­uslo­va­za­ži­vot.­­Vre­me­je­za­uz­bu­nu­ka­da­su­se­la­

u­pi­ta­nju­­­do­dao­je­Ško­rić­na­gla­siv­ši­da­tre­ba­od­mah­po­ku­ša­ti­da­se­za­u­sta­ve­te­ne­ga­tiv­ni­tren­do­vi. S. P.

Dan­ ja­bu­ke­ 20.­ ok­to­bar­ u­sve­tu­ je­ pr­vi­ put­ obe­le­žen­1990.­go­di­ne,­s­cilјem­

uka­zi­va­nja­na­zdrav­stve­ni­zna­čaj­tog­ vo­ća­ i­ da­ bi­ se­ de­mon­stri­ra­le­ mno­go­broj­ne­ sor­te­ ja­bu­ke.­Ka­da­ je­ reč­ o­ pro­iz­vod­nji­ ovog­vo­ća,­ pre­ma­ po­da­ci­ma­ Pri­vred­ne­ko­mo­re­Sr­bi­je,­u­2016.­go­di­ni­ oče­ku­je­ se­ pro­iz­vod­nja­ od­ od­oko­350.0000­to­na.­Naj­vi­še­ovog­vo­ća­ se­ iz­vo­zi­ u­ Ru­si­ju,­ pa­ je­ u­2015.­go­di­ni­od­tog­pla­sma­na­vo­ća­u­ze­mlju­je­sti­glo­oko­100­mi­li­o­na­ do­la­ra.­ I­ pro­iz­vod­nja­ ­ i­ iz­voz­ sva­ke­ go­di­ne­ ra­stu.­ Naj­bo­lji­do­kaz­je­da­je­u­2014.­go­di­ni­de­vi­zni­pri­hod­bio­76­mi­li­o­na­do­la­ra.­Naj­ve­ći­pro­iz­vo­đa­či­ja­bu­ke­u­Evro­pi­ su­ Polјska,­ Ita­li­ja,­ Fran­cu­ska­ i­Ne­mač­ka,­ a­ ukup­na­ pro­iz­vod­nja­tog­vo­ća­u­EU­u­2013.­go­di­ni,­bi­la­je­bli­zu­12­mi­li­o­na­to­na.Isto­vre­me­no­Sr­bi­ja­ i­uvo­zi­ ja­

bu­ke.­ Po­naj­vi­še­ iz­ Polјske,­ Ita­li­je­ i­Ma­ke­do­ni­je­ i­ u­ 2015.­ go­di­ni­­je­uve­zla­tog­vo­ća­za­17­mi­li­o­na­do­la­ra.­Rast­uvo­za­ je­bio­ve­o­ma­ve­lik,­ ako­ se­ zna­ da­ je­ u­ 2014.­go­di­ni­bi­lo­ku­plje­no­za­7,5­mi­li­o­na­ do­la­ra.­Naj­ve­će­ po­vr­ši­ne­ pod­ja­bu­kla­ma­u­Sr­bi­ji­ su­u­op­šti­na­ma­Su­bo­ti­ca,­Sme­de­re­vo,­Groc­ka­i­ Ča­čak,­ dok­ se­ po­sled­njih­ go­di­

na­ in­ten­ziv­no­po­di­žu­no­vi­za­sa­di­naj­vi­še­ u­Voj­vo­di­ni,­ Fru­škoj­ go­ri­i­Šu­ma­di­ji.­

Rast pro iz vod nje i iz vo za

U­za­pad­noj­Sr­bi­ji­u­to­ku­je­ber­ba­ja­bu­ka­ko­je­su­ove­go­di­ne­od­lič­nog­kva­li­te­ta­ i­ ima­ ih­ u­ ogrom­nim­ ko­li­či­na­ma.­Bi­će­do­volj­no­ za­do­ma­će­tr­ži­šte,­ali­i­za­iz­voz.­Ove­go­di­ne­za­raz­li­ku­ od­ sor­te­ „gre­ni­ smit”,­ ko­ja­ima­lo­šu­ce­nu­i­ma­lo­je­tra­že­na,­sor­ta­„aj­da­red”­je­naj­tra­že­ni­ja­i­go­to­vo­kom­ple­tan­ rod­mo­gao­bi­ da­ za­vr­ši­na­ ru­skom­ tr­ži­štu.­ Pro­fe­sor­ no­vo­sad­skog­ Po­ljo­pri­vred­nog­ fa­kul­te­ta­dr Zo­ran­Ke­se­ro­vić­ is­ti­če,­da­rod­ja­bu­ka­ kao­ i­ nji­hov­ iz­voz,­ po­sled­njih­go­di­na­ima­ju­ogro­man­rast.­To­po­ka­zu­je­i­zna­ča­jan­rast­voć­

nja­ka­u­Sr­bi­ji.­Ali,­rast­pro­iz­vod­nje­i­iz­vo­za­ne­pra­te­i­ce­ne.­Pri­me­ra­ra­di,­pro­daj­na­ce­na­“gre­ni­smi­ta”­u­ot­ku­pu­sad­je­40­di­na­ra­za­ki­lo­gram­pr­ve­kla­se,­a­dru­ga­kla­sa­je­od­28­do­30­di­na­ra.­Pre­ma­po­da­ci­ma­sa­tr­ži­šta­,,Aj­da­red’’­je­naj­tra­že­ni­ja­sor­ta­i­ima­do­bru­ce­nu,­ne­zah­te­va­ne­ke­po­seb­ne­uslo­ve­u­ teh­no­lo­gi­ji­ ga­je­nja­ ta­ko­da­u­na­šim­uslo­vi­ma­ova­sor­ta­da­je­najbolјe­re­zul­ta­te­ima­ju­ći­u­vi­du­či­nje­ni­cu­da­su­u­EU­od­u­sta­li­od­pro­iz­vod­nje­ove­sor­te.­To­je­šan­

sa­da­mi­pro­da­mo­‘‘aj­da­red’’­na­ru­skom­tr­ži­stu,­ka­žu­struč­nja­ci.

Ja bu ka ­ bo gat stvo vi ta mi na

Po­sto­ji­ vi­še­ od­ 7.000­ raz­li­či­tih­sor­ti­ ja­bu­ka.­ Ja­bu­ka­ spa­da­ u­ ve­o­ma­ko­ri­sne­na­mir­ni­ce,­jer­je­bo­ga­ta­vi­ta­mi­ni­ma­C,­A,­E,­B1,­B2,­B6,­be­ta­ka­ro­te­nom,­ vlak­ni­ma,­ ka­li­ju­mom,­kal­ci­ju­mom,­ fos­fo­rom,­ gvo­žđem­ i­mag­ne­zi­ju­mom.­U­tom­vo­ću­ima­85­do­90­od­sto­vo­de.­Ja­ča­ imu­no­lo­ški­si­stem­or­ga­ni­zma,­a­ima­uti­ca­ja­i­u­bor­bi­pro­tiv­vi­ru­sa,­bak­te­ri­ja,­a­šti­ti­or­ga­ni­zam­i­od­pre­hla­de.­Ka­da­je­reč­o­pro­iz­vod­nji­u­Sr­bi­ji,­pro­seč­ni­pri­no­si­ ja­bu­ka­ po­ hek­ta­ru­ su­ 10,7­to­na.­Isto­vre­me­no­u­Evrop­skoj­uni­ji­je­to­znat­no­vi­še.­Pri­me­ra­ra­di,­u­Austri­ji­se­po­hek­ta­ru­pro­iz­ve­de­90,­Ho­lan­di­ji­ po­50,­ a­ u­Slo­ve­ni­ji­ pro­seč­no­ po­ 38­ to­na­ ja­bu­ka.­ Ta­kvu­pro­iz­vod­nju­im­omo­gu­ća­va­ju­u­sub­ven­ci­jew­ko­je­su­čak­10­pu­ta­ve­će­ne­go­u­Sr­bi­ji.­Naj­bo­lji­do­kaz­ta­kvog­sta­nja­ je­ da­ Sr­bi­ja­ za­ šest­ go­di­na­ima­ sub­ven­ci­je­ u­ po­ljo­pri­vre­di­ od­175­mi­li­o­na­ evra.­ One­ u­ su­sed­noj­Hr­vat­skoj­ iz­no­se­oko­dve­mi­li­jar­de­evra­za­šest­go­di­na,­ili­pro­seč­no­go­di­šnje­ 332­mi­li­o­na­ evra.­Da­ bi­ bi­li­kon­ku­rent­ni­ u­ agra­ru­ sa­ Evro­pom­

ko­joj­te­ži­mo,­po­treb­no­je­da­Agrar­ni­ bu­džet­ bu­de­ 10­ od­sto­ ukup­nog­bu­dže­ta­ Re­pu­bli­ke­ Sr­bi­je,­ na­vo­di­agrar­ni­ana­li­ti­čar­Mi­lan­Pro­stran.­Jer,­on sad iz no si tek ne što vi še od dva od­sto.­To­je­i­su­prot­no­za­ko­nu,­ko­ji­pred­vi­đa­da­ to­bu­de­naj­ma­nje­pet­od­sto!­Za­tim,­nu­žno­je­da­se­oba­vi­za­šti­ta­ ge­o­graf­skog­po­re­kla,­ da­ se­do­bi­je­ bit­ka­ za­ kva­li­tet,­ auten­tič­nost­i­autoh­to­nost­pro­iz­vo­da.

Vir tu el na pro mo ci ja voć­nja­ka

Po­vo­dom­ Svet­skog­ da­na­ ja­bu­ka­(20.­ok­to­bar),­kom­pa­ni­ja­ ,,Del­ta­Agrar’’­ ko­ja­ se­ba­vi­ vo­ćar­stvom­na­500­hek­ta­ra,­pri­re­di­la­je­vir­tu­el­nu­pro­mo­ci­ju­svog­voć­nja­ka­ja­bu­ka­u­Če­la­re­vu­ko­ji­ se­pro­sti­re­na­400­hek­ta­ra­ i­ ko­ji­ je­naj­ve­ći­ voć­njak­u­ju­go­i­stoč­noj­Evro­pi.­Cilj­je­bio­da­se­pred sta vi ka ko se ko ri sti teh no lo gi ja u­pro­ce­su­pro­iz­vod­nje­i­skla­di­šte­nja­ja­bu­ka.­U­voć­nja­ku­,,Del­ta­Agra­ra’’­u­Če­la­re­vu,­do­sa­da­je­pro­iz­ved­neo­90­mi­li­o­na­ki­lo­gra­ma­ja­bu­ka.­Sa­mo­u­ovoj­go­di­ni­oče­ku­je­se­pro­iz­vod­nja­ od­ 20­ mi­li­o­na­ ki­lo­gra­ma­ ovog­vo­ća.­ Ja­bu­ke­ se­ naj­vi­še­ iz­vo­ze­ na­tr­ži­šte­Ru­ske­fe­de­ra­ci­je.­Pro­seč­ni­ pri­no­si­ ja­bu­ka­ u­ voć­

nja­ku­u­Če­la­re­vu­su­pre­ko­70­to­na­po­hek­ta­ru,­a­od­nje­go­vog­po­di­za­nja­ 2007.­ pa­ do­ da­nas­ ubra­no­ je­90­mi­li­o­na­ ki­lo­gra­ma­ ja­bu­ka,­ ko­je­su­snab­de­va­le­ tr­ži­šte­Sr­bi­je,­ali­ se­i­ iz­vo­zi­le­ naj­vi­še­ u­ Ru­si­ju­ i­ zemlјe­EU.­U­pla­nu­je­i­pro­ši­re­nje­voć­nja­ka­i­asor­ti­ma­na­sa­još­če­ti­ri­no­ve­klup­ske­sor­te.­Sr­bi­ja­se­na­la­zi­me­đu­12­naj­ve­ćih­svet­skih­pro­iz­vo­đa­ča­ja­bu­ka,­a­u­Evro­pi­za­u­zi­ma­pe­to­me­sto,­na gla ša va je Zo­ran­Đo­gić,­me­na­džer­za­vo­ćar­stvo­i­vi­o­no­gra­dar­stvo­u­ ,,Del­ta­Agra­ru’’.­Na­šoj­ kom­pa­ni­ji­ni­je­cilј­da­sa­ma­uz­ga­ja­ja­bu­ke,­već­da­kao­ve­li­ki­si­stem­or­ga­ni­zu­je­pro­iz­vod­nju­ve­li­kog­bro­ja­ma­njih­pro­iz­vo­đa­ča­i­da­im­svo­jom­lo­gi­sti­kom­obez­be­di­ pla­sman­ ro­be­ na­ glo­bal­

nom­tr­ži­štu.­I­pro­iz­vod­nju­i­pro­da­ju­sad­će­mo­po­ve­ća­ti­jer­je­,,Del­ta­Agrar’’­do­bi­la­li­cen­cu­za­pro­iz­vod­nju­još­jed­ne­pre­sti­žne­klup­ske­sor­te­­­,,Eve­li­na’’.­­Do­sa­da­su­se­već­do­ka­za­le­ klup­ske­ sor­te­ ,,Pink’’,­ ,,Lady’’,­,,Ki­ku’’­i­,,Mo­di’’,­ko­je­pred­sta­vlja­ju­i­ kru­nu­ pro­iz­vod­nje­ ja­bu­ka­ u­ ovoj­kom­pa­ni­ji.­On­ je­na­gla­sio­da­ je­ za­ re­a­li­zo­

va­nje­ta­kvog­pla­na­po­treb­no­fi­nan­sij­ski­ po­mo­ći­ ma­le­ pro­iz­vo­đa­če,­selјake­i­far­me­re,­jer­mo­de­ran­uz­goj­ja­bu­ka­tra­ži­ula­ga­nja­ko­ja­pro­se­čan­pro­iz­vo­đač­ne­mo­že­da­pri­u­šti.­„Si­stem­ kre­di­ti­ra­nja­ i­ sub­ven­ci­ja­ pod­povolјnim­uslo­vi­ma­mo­gao­bi­Sr­bi­ju­uči­ni­ti­re­spek­ta­bil­nim­pro­iz­vo­đa­čem­ja­bu­ka­ i­ ti­me­bi­ se­obez­be­di­la­eg­zi­sten­ci­ja­ve­li­kog­bro­ja­se­o­skih­po­ro­di­ca,­a­sa­mim­tim­i­pro­me­na­de­mo­graf­ske­sli­ke,­od­no­sno­oču­va­nje­srp­skog­se­la”,­is­ta­kao­je­Đo­gić.

Pro­iz­vod­nja­vo­ća­u­Sr­bi­ji

Ina­če,­u­2015.­go­di­ni­u­Sr­bi­ji­je­ostva­e­na­ pro­iz­vod­nja­ vo­ća­ od­ 1,3­mi­li­o­na­to­na,­što­je­bi­lo­vi­še­za­13,4­od­sot­u­od­no­su­na­pret­hod­nu­go­di­nu.­Znat­no­bo­lji­pri­nos­ostva­ri­le­su­ja­bu­ke­ko­je­su­u­2015.­go­di­ni­la­ne­da­le­ rod­ od­355.664­ to­ne.­Od­mah­iza­ njih­ su­ bi­le­ bre­skve­ sa­ 96.502­to­na,­ma­li­ne­sa­66.176­to­na­i­ja­go­de­sa­26.036­to­na…Od­ ukup­no­ 454.444­ to­na­ vo­ća­

ko­je­ je­ u­ 2015.­ go­di­ni­ iz­ve­ze­no­ iz­Sr­bi­je­ostva­ren­ je­pri­hod­od­583,4­mi­li­o­na­do­la­ra,­što­je­bi­lo­za­5,6­od­sto­vi­še­od­od­no­su­na­2014.­go­di­nu.­Ja­bu­ke­su­do­ne­le­u­ze­mlju­102­mi­li­o­na­ do­la­ra.­Ot­kup­na­ ce­na­ ja­bu­ka­u­ze­mlji­je­bi­la­od­50­do­120­di­na­ra­po­ki­lo­gra­mu.­Isto­vre­me­no­u­2015.­go­di­ni­Sr­bi­ja­je­uve­zla­282.984­to­ne­ vo­ća­ za­ šta­ je­ po­tro­ši­la­ 201,4­mi­li­o­na­do­la­ra.­U­uvo­zu­su­do­mi­ni­ra­le­ ba­na­ne­ za­ 44­ mi­li­o­na­ do­la­ra,­po­mo­ran­dže­za­21,7­mi­li­o­na­do­la­ra,­le­šnik­za­8,6­mi­li­o­na­do­la­ra…

B. Gu lan

BE­O­GRAD­•­NA­JA­VA­MI­NI­STRA­BRA­NI­SLA­VA­NE­DI­MO­VI­ĆA

Me­re­Vla­de­Sr­bi­je­za sti mu li sa nje se laIz­na­red­nog­bu­dže­ta­će­se­u­naj­ne­ra­zvi­je­nim­pod­ruč­ji­ma­sti mu li sa li po ljo pri vred na pro iz vod nja i raz voj no vih ga zdin stva u­de­va­sti­ra­nim­pod­ruč­ji­ma­Sr­bi­je.

U oko 1.000 se la u Sr bi ji ima ma nje od 100 sta nov ni ka

Mi ni star Bra­ni­slav­Ne­di­mo­vić

U­SR­BI­JI­OBE­LE­ŽEN­SVET­SKI­DAN­JA­BU­KA­­

Vo­će­ko­je­ima­kup­ca!Ja bu ke se u Sr bi ji ga je na oko 24.000 hek ta ra. U po sled nje tri go­di­ne­pro­seč­na­go­di­šnja­pro­iz­vod­nja­je­ve­ća­od­300.000­to­na.­U 2015. go di ni iz voz ja bu ka u Sr bi ju do neo 102 mi li o na do la ra

Ja bu ke su do ne le u ze mlju 102 mi li o na do la ra

Po pro iz vod nji ja bu ka Sr bi ja je na pe tom me stu u Evro pi

718. novembar 2016.

AK TU EL NO STI

NA­ŠI­DO­MA­ĆI­NI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Me­đu­ ­ dva­de­se­tak­ po­ljo­pri­vred­ni­ka­iz­Sr­bi­je­­za­ko­je­su­„Del­ta­ agrar“­ u­ sa­rad­nji­ sa­

kom­pa­ni­jom­ „Pi­o­nir“­ kao­ svo­je­vr­snu­na­gra­du­za­sa­rad­nju­i­ver­nost,­kra­jem­ok­to­bra­or­ga­ni­zo­va­la­stu­dij­sko­pu­to­va­nje­u­Ame­ri­ku,­bi­la­su­ i­tri­iz­Sre­ma­i­je­dan­iz­Ma­čve,­a­me­đu­ nji­ma­ i­ Sta­ro­pa­zov­ča­nin­Mi hal Do mo nji La ka toš. Ka­ko­ka­že,­ovo­pu­to­va­nje­za­njih­

je­ve­o­ma­zna­čaj­no­jer­su­na­u­či­li­ne­što­no­vo­i­vi­de­li­mno­go­za­ni­mlji­vih­stva­ri.­Mi­hal­na­gla­ša­va­da­je­to­stu­dij­sko­ pu­to­va­nje­ ko­je­ je­ bi­lo­ tu­ri­stič­kog­i­edu­ka­tiv­nog­ka­rak­te­ra,­po­nje­go­vom­ sa­zna­nju­ pr­vi­ put­ or­ga­ni­zo­va­no­ is­klju­či­vo­ za­ in­di­vi­du­al­ne­po­ljo­pri­vred­ni­ke,­ ne­ za­ pred­u­ze­ća,­te­da­bi­ta­ko­tre­ba­lo­da­bu­de­i­u­na­red­nim­go­di­na­ma.­­­Bi­li­smo­u­po­se­ti­po­ljo­pri­vred­

ni­ci­ma,­ vi­de­li­ smo­ ka­ko­ oni­ ob­ra­đu­ju­ ze­mlju,­ nji­ho­vu­ ra­tar­sku­pro­iz­vod­nju­ s­ kom­bi­na­ci­jom­ sto­čar­stva,­ ali­ na­gla­sak­ je­ na­ ra­tar­stvu,­a­u­pi­ta­nju­je­dr­ža­va­Ajo­va.­Sve­je­sa­la­šar­skog­ti­pa.­Lju­di­ra­de­od­1.000­do­4.000­hek­ta­ra­ze­mlje­­

s­ve­o­ma­ma­lo­rad­ne­sna­ge.­Po­se­ti­li­ smo­ jed­nog­ pro­iz­vo­đač­la­ ko­ji­je­ re­kor­der­ SAD­ 2014.­ go­di­ne­ sa­prin­som­ 20,8­ to­na­ ku­ku­ru­za­ po­hek­ta­ru,­ go­spo­di­na­ Džo­na­ Mak­sve la­ ko­ji­ kom­bi­nu­je­ sto­čar­stvo,­ali­ sto­ku­dr­ži­ sa­mo­ ra­di­ đu­bre­nja­po­ljo­pri­vred­nog­ze­mlji­šta.­Pro­da­ja­sto­ke­ i­ mle­ka­mu­ je­ nus­pro­i­zvod­–­iz­no­si­svo­ja­za­pa­ža­nja­Mi­hal­Do­mo­nji­ La­ka­toš­ ko­ji­ ob­ra­đu­je­ oko­60­hek­ta­ra­ ze­mlje,­ a­u­pri­mar­noj­ra­tar­skoj­ pro­iz­vod­nji­ za­stu­plje­ni­su­mu­ ku­ku­ruz,­ so­ja,­ sun­co­kret­ i­pše­ni­ca.On­ka­že­da­ih­je­nji­hov­ame­rič­ki­

do­ma­ćin­uve­rio­da­ve­štač­ko­đu­bri­vo­u­svo­joj­pro­iz­vod­nji­ko­ri­sti­sa­mo­do­20­od­sto,­osta­lo­je­staj­njak.­Je­di­no­do­da­je­ azot­na­ đu­bri­va­ za­ po­lo­vi­nu­po­treb­nih­ko­li­či­na,­osta­lo­cr­pi­iz­staj­skog­đu­bre­ta.­­­Me­đu­tim,­ka­da­smo­sa­gle­da­va­

li­nji­ho­ve­ i­na­še­mo­guć­no­sti,­vi­de­li­smo­ da­ smo­mi­ po­ pri­rod­nim­mo­guć­no­sti­ma­ ja­ko­ bli­zu­ nji­ma.­ Na­i­me,­ oni­ ima­ju­pu­no­pa­da­vi­na,­ čak­i­vi­še­ne­go­što­je­po­treb­no,­ta­ko­da­ne­ma­ju­ri­zik­na­ve­o­ma­gust­sklop.­

Mi­mo­ra­mo­una­pred­da­vo­di­mo­ra­ču­na­da­li­će­go­di­na­bi­ti­su­šna­i­da­li­ je­ do­volj­no­ pa­lo­ sne­ga,­ pa­ ko­ri­gu­je­mo­sklop.­Sklop­kod­nas­je­do­75.000­ bi­lja­ka,­ a­ kod­ njih­ je­ od­95.000­bi­lja­ka­po­hek­ta­ru.­Sve­ra­de­no­til,­od­no­sno­ne­ore­se,­ne­go­ ide­di­rekt­no­se­tva­u­ne­u­zo­ra­no­ze­mlji­šte.­ To­ je­ je­dan­ no­vi­ si­stem,­ spo­mi­njao­ se­ i­ ov­de,­ pro­ba­li­ su­ lju­di,­ali­ za­ to­ su­ po­treb­ne­ po­seb­ne­ se­ja­či­ce­ko­je­omo­gu­ću­ju­ta­kvu­se­tvu.­Ta­ se­ja­či­ca­dro­bi­ ze­mlju­ sa­ svo­jim­ta­nji­ri­ma­u­se­tve­nu­struk­tu­ru­i­vu­ku­je­te­ški­trak­to­ri,­a­ka­ko­nam­je­go­spo­din­Mak­svel­ka­zao,­već­15­go­di­na­oni­ne­oru­ze­mlju­uop­šte­i­da­im­je­taj­na­čin­ra­da­is­pla­ti­vi­ji­–­pri­ča­Do­mo­nji­La­ka­toš­i­do­da­je­da­su­na­pre­zen­ta­ci­ji­ za­so­ju­do­šli­do­po­da­tka­da­smo­mi­ov­de­bo­lji­po­pri­no­si­ma­so­je­jer­ova­kul­tu­ra­ne­pod­no­si­ve­li­ku­vla­žnost.­Ka­ko­ su­ uoči­li,­ pro­duk­tiv­no­sti­

do­pri­no­se­i­ve­li­ke­ze­mlji­šne­par­ce­le­na­jed­nom­me­stu.­­­­–­Je­di­no,­što­se­raz­li­ku­je­mo­od­

njih­je­u­vre­men­skim­uslo­vi­ma­i­što­oni­ ne­ma­ju­ usit­nje­nost­ par­ce­la,­ a­me­ha­ni­za­ci­ja­je­iden­tič­na­kao­i­ov­

de.­Je­di­no­što­smo­mi­vi­še­okre­nu­ti­Kla­so­vim­ma­ši­na­ma,­a­oni­„Džon­di­ro­vim“.­To­ni­je­ni­šta­no­vo­za­nas.­No­ve­su­ne­ke­dru­ge­stva­ri.­Ge­net­ski­mo­di­fi­ko­van­ku­ku­ruz­i­so­ja­­gde­se­s­ma­nje­tro­ško­va­do­bi­ja­ju­ve­ći­pri­no­si.­Oni­su­ube­đe­ni­da­je­ge­net­ski­mo­di­fi­ko­va­na­hra­na­zdra­va­ i­da­se­pod­uti­ca­jem­ra­znih­lo­bi­ja­ši­ri­pri­ča­pro­tiv­ge­net­ski­mo­di­fi­ko­va­ne­pro­iz­vod­nje­–­is­pri­čao­je­naš­sa­go­vor­nik­i­ do­dao­ da­ su­ od­ svo­jih­ do­ma­ći­na­

sa­zna­li­da­se­ku­ku­ruz­tre­ti­ra­od­bol­se­ti­ i­ in­sektci­da­ ­ u­ fa­zi­me­tli­če­nja­što­se­kod­nas­ne­ra­di,­a­što­do­pri­no­si­ zdra­vom­ kli­pu­ ko­ji­mo­že­ vi­še­da­se­za­dr­ži­na­nji­vi.­Ina­če,­ po­ nje­go­vim­ re­či­ma,­ ta­

mo­šnjim­ po­ljo­pri­vred­ni­ci­ma­ dr­ža­va­po­ma­že­sa­mo­u­slu­ča­ju­tor­nda,­dru­ge­ sub­ven­ci­je­ ne­ma­ju,­ a­ u­ ta­kvoj­pro­duk­tiv­no­sti­im­i­ne­tre­ba­ju.­Sma­nje­ni­ su­ tro­ško­vi­ pro­iz­vod­nje,­jed­no­stav­na­ ob­ra­da,­ svi­ po­ljo­pri­vred­ni­ci­ ima­ju­ svo­je­ si­lo­se,­me­đu­sob­no­sa­ra­đu­ju,­a­sa­sa­ve­to­dav­nom­po­ljo­pri­vred­nom­ slu­žbom­ sa­ra­đu­ju­na­dru­ga­či­ji­na­čin­od­nas,­na­gla­ša­va­Mi­hal.­­–­Bi­li­smo­i­kod­dru­gog­pro­iz­vo­

đa­ča­ ko­ji­ je­ ma­lo­ sla­bi­ji­ po­ljo­pri­vred­nik,­po­se­ti­li­smo­cen­tra­lu­kom­pa­ni­je­„Pi­o­nir“,­„Džon­­di­ro­vu”­fa­bri­ku­se­ja­či­ca­i­tu­ri­stič­ki­ob­i­šli­Či­ka­go­–­re­kao­ je­na­kra­ju­Mi­hal­Do­mo­nji­La­ka­toš,­ is­ta­kav­ši­ da­ je­ or­ga­ni­za­ci­ja­ovog­stu­dij­skog­pu­to­va­nja­bi­la­bes­pre­kor­na,­a­nje­mu­pre­o­sta­je­da­pro­ba­da­uve­de­ne­ke­no­vi­ne,­ re­ci­mo­se­tvu­sun­co­kre­ta­bez­ora­nja.

­ G.­Maj­sto­ro­vić­

Ka­da­ se­ nje­gov­ otac­ Slo­bo­dan po­čeo­ ba­vi­ti­ po­vr­tar­stvom­ da­le­ke­ 1999.­ go­di­ne,­­

Si­ni­ša­Stoj­ko­vić­je­ži­veo­u­Ze­mu­nu­gde­ je­po­ha­đao­sred­nju­ško­lu,­na­kon­če­ga­je­upi­sao­fa­kul­tet­ali­ga­je­na­pu­stio­2004.­go­di­ne­i­do­šao­da­ži­vi­kod­oca­u­Ku­ku­jev­ce.

­­ Još­ to­kom­ osmo­go­di­šnjeg­ško­lo­va­nja­ i­ na­ ras­pu­stu,­ uvek­ka­da­ sam­ imao­ pri­li­ku­ i­ vre­me­na,­do­la­zio­sam­kod­oca­na­ima­nje­u­Ku­ku­jev­ce­da­mu­po­ma­žem­u­po­slu­ko­ji­je­ot­po­čeo.­Uz­nje­ga­sam­za­vo­leo­po­vr­tar­stvo­i­na­u­čio­mno­go­u­ve­zi­to­ga,­a­s­ob­zi­rom­

da­ su­ mi­ u­ Ku­ku­jev­ci­ma­ ži­ve­li­de­da­i­bra­ća­od­stri­če­va,­to­mi­je­­bio­ do­dat­ni­ mo­tiv­ da­ na­pu­stim­grad­i­da­do­đem­da­ži­vim­na­se­lo.­Da­nas­ra­dim­za­jed­no­sa­ocem­i­ do­go­va­ra­mo­ se­ rav­no­prav­no­ o­sve­mu,­jer­mi­slim­da­je­je­di­no­to­na­čin­ da­ po­sao­ ide­ ka­ko­ tre­ba.­Ima­mo­35­ju­ta­ra­ze­mlje­ i­ je­dan­pla­ste­nik­ gde­ pro­iz­vo­di­mo­ na­šu­ra­sa­du.­ Ga­ji­mo­ go­to­vo­ sve­ vr­ste­po­vr­ća:­krom­pir,­cr­ni­luk,­lu­be­ni­ce,­ di­nje,­ pa­pri­ku,­ ku­ku­ruz­še­će­rac­ i­ cve­klu.­ Ima­mo­ rad­ni­ke­ sva­ko­dnev­no,­ jer­ je­ to­ ve­li­ki­obim­po­sla­ko­jeg­nas­dvo­ji­ca­ne­bi­ mo­gli­ sa­mi­ da­ po­stig­ne­mo­ –­ka­že­Si­ni­ša.Po­vr­tar­stvo­ tra­ži­ pri­su­stvo­ čo­

ve­ka­sva­ki­dan,­ogrom­na­su­ula­ga­nja,­a­i­tro­ško­vi­su­ja­ko­ve­li­ki.­­­ Ov­de­ pro­da­mo­ lu­be­ni­cu­ i­

pa­pri­ku­naj­ve­ći­deo­ko­li­či­ne­ko­je­ima­mo,­a­ono­što­pre­o­sta­ne­vo­zi­mo­u­Be­o­grad­na­kvan­taš.­Ove­je­se­ni­ krom­pir­ je­ sla­bo­ išao,­ a­ima­li­smo­i­ne­vo­lju­sa­lu­kom,­jer­nam­je­zbog­ lo­šeg­se­me­na­pro­pa­lo­80­od­sto­od­ukup­ne­ko­li­či­

ne­ ko­ju­ smo­ pro­iz­ve­li.­ To­ se­me­ar­pa­dži­ka­ smo­ pla­ti­li­ 180.000­di­na­ra,­a­sa­da­nam­je­tro­šak­to­li­ki­da­ne­će­mo­iz­vu­ći­ni­taj­iz­nos­ko­ji­smo­ulo­ži­li­u­se­me.­Isti­pro­blem­su­ima­li­ i­svi­osta­li­ko­ji­su­ku­pi­li­ to­ se­me,­ko­je­ je­na­vod­no­bi­lo­ uvo­zno­ iz­Ho­lan­di­je­ –­ pri­ča­Si­ni­ša­ Stoj­ko­vić­ iz­ Ku­ku­je­va­ca­ i­do­da­je­da­od­ma­ši­na­za­po­vr­tar­stvo­po­se­du­je­sve­što­mu­je­neo­p­hod­no,­a­da­ ih­je­sve­na­pra­vio­nje­gov­otac.S­ ob­zi­rom­ da­ je­ po­vr­tar­stvo­

uno­san­ bi­znis,­ Si­ni­ša­ bi­ sa­ve­to­vao­i­dru­gi­ma­da­se­ba­ve­ti­me,­ali­sa­mo­pod­uslo­vom­da­­obez­be­de­pla­sman­ro­be­i­na­vod­nja­va­nje.­­Zna­nje­u­po­čet­ku­ni­je­neo­p­

hod­no,­ne­go­ je­va­žni­je­ is­ku­stvo­ko­je­ čo­vek­ stek­ne­ to­kom­ go­di­na­ ko­je­ pro­ve­de­ uz­ bilj­ku.­ A,­na­rav­no,­od­sve­ga­je­naj­va­žni­ja­lju­bav,­ kao­ i­ u­ sva­kom­ dru­gom­po­slu­ko­jim­se­ne­ko­ba­vi­–­ka­že­Si­ni­ša,­po­vr­tar­iz­Ku­ku­je­va­ca.

­ S.­Mi­haj­lo­vić­ Fo­to:­M.­Mi­le­u­snić

KU­KU­JEV­CI­•­SI­NI­ŠA­STOJ­KO­VIĆ,­PO­VR­TAR

Naj­va­žni­je­je­obez­be­di­ti­pla­smanRa­dim­za­jed­no­sa­ocem­i­do­go­va­ra­mo­se­rav­no­prav­no­o­sve­mu,­jer­mi­slim­da­je­je­di­no­to­na­čin­da­po­sao­ide­ka­ko­tre­ba.­Ima­mo­35­ju­ta­ra­ze­mlje­i­je­dan­pla­ste­nik­gde­pro­iz­vo­di­mo­na­šu­ra­sa­du,­a­ga­ji­mo­go­to­vo­sve­vr­ste­po­vr­ća­­­ka­že­Si­ni­ša­Stoj­ko­vić

STA­RA­PA­ZO­VA­•­MI­HAL­DO­MO­NJI­LA­KA­TOŠ­O­STU­DIJ­SKOM­PU­TO­VA­NJU­PO­LJO­PRI­VRED­NI­KA­PRE­KO­OKE­A­NA

Ame­ri­kan­ci­dru­ga­či­je­ob­ra­đu­ju­ze­mlju –­Raz­li­ku­je­mo­od­njih­u­vre­men­skim­uslo­vi­ma­i­što­oni­ne­ma­ju­usit­nje­nost­par­ce­la,­a­me­ha­ni­za­ci­ja­je­iden­tič­na­kao­i­ov­de­–­ka­že­Lak­toš

Ame­rič­ki­far­me­ri­ob­ra­đu­ju­od­1.000­

do­4.000­hek­ta­ra­ze­mlje­­s­ve­o­ma­ma­lo­rad­ne­sna­ge.­Po­se­ti­li­smo­jed­nog­ko ji je bio re kor der SAD 2014.­go­di­ne­s­pri­no­som­od­20,8­to­na­ku­ku­ru­za­po­hek­ta­ru,­go­spo­di­na­Džo­na­Mak­sve­la­ko­ji­sto­ku­dr­ži­sa­mo­ra­di­đu­bre­nja­po­ljo­pri­vred­nog­ze­mlji­šta

Mi hal Do mo nji La ka toš, dru gi s le va, sa ko le ga ma iz Sre ma

Po se ti li kom pa ni ju „Pi o nir“

"

Si­ni­ša­Stoj­ko­vić,­po­vr­tar­iz­Ku­ku­je­va­ca

Ne vo lja sa lu kom - zbog lo šeg se me na pro­pa­lo­80­od­sto­od­ukup­ne­ko­li­či­ne­

ko ju su pro iz ve li

8 18. novembar 2016.

NA­UČ­NO­STRUČ­NI­RA­DO­VI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

U Sr­bi­ji­ se­ već­ po­la­ ve­ka­hleb­ pro­iz­vo­di­ uglav­nom­od­pše­ni­ce­pro­iz­ve­de­ne­na­

te­ri­to­ri­ji­ Re­pu­bli­ke­ Sr­bi­je.­ Hleb­ je­pra­vljen­12.000­go­di­na­pre­Hri­sta,­od­ vo­de­ i­ di­vljih­ ži­ta­ri­ca­ zdro­blje­nih­i­pe­če­nih­na­ka­me­nim­plo­ča­ma­u­pe­ći­na­ma.­Hleb­no­ ži­to­ se­u­naj­ve­ćoj­fa­bri­ci­pod­otvo­re­nim­ne­bom­­u­ Sr­bi­ji­ sad­ se­je­ pro­seč­no­ na­ oko­580.000­hek­ta­ra.­To­do­no­si­rod­od­oko­2,5­mi­li­o­na­to­na­zr­na­go­di­šnje.­­Že­lja­svih­mi­ni­sta­ra­­po­ljo­pri­vre­de,­za­po­sled­nje­če­ti­ri­de­ce­ni­je,­je­da­to­bu­de­600.000­hek­ta­ra­sva­ke­go­di­ne­id­a­rod­bu­de­iz­nad­tri­mi­li­oan­to­na.­Za­is­hra­nu­sta­nov­ni­štva,­i­za­li­he­po­treb­no­je­oko­1,6­mi­li­o­na­to­na­zr­na.­Za­ iz­voz­ pro­seč­no­ go­di­šnje­ osta­je­oko­mi­lion­to­na.S­to­ga­on­spa­da­u­naj­sta­ri­je­pri­

pre­ma­nu­ hra­nu.­ Raz­do­blje­ u­ pra­vlje­nju­hle­ba­od­4000­do­1000­go­di­na­pre­Hrist­pri­pa­da­Egip­ća­ni­ma.­U­ Bri­tan­skom­ mu­ze­ju­ u­ Lon­do­nu­na­la­zi­se­hleb­star­oko­4000­go­di­na!­Pro­na­đen­ je­ uz­ egi­pat­ske­ mu­mi­je­ko­je­su­se­sa­hra­nji­va­le­sa­hle­bom.­­Kao­i­mno­ge­dru­ge­na­mir­ni­ce,­hleb­je­u­Evro­pu­sti­gao­iz­Egip­ta,­pre­ko­an­tič­kih­Gr­ka.­Ri­mlja­ni­su­pro­iz­vod­nju­ hle­ba­ do­ve­li­ do­ sa­vr­šen­stva.­Upra­vo­su­u­Ri­mu­osno­va­ni­pr­vi­pe­kar­ski­ce­ho­vi­i­pe­ka­ri­su­do­bi­li­za­se­ban­za­nat.

Tek­ ta­da­ no­ve­ za­na­tli­je­ pri­pre­ma­le­ su­ hleb­ od­ jef­ti­ni­jih­ ži­ta­ri­ca­po­put­zo­bi,,­ra­ži­ječ­ma.­Mno­go­ka­sni­je­mli­na­ri­ za­po­či­nju­pro­iz­vod­nju­la­ga­nog­be­log­hle­ba­ko­ji­je­bio­iz­u­zet­no­skup.­Na­ovom­ni­vou­pe­kar­stvo­se­za­dr­ža­lo­ve­ko­vi­ma,­do­po­čet­ka­uvo­đe­nja­ma­ši­na.­Za­ po­sled­njih­ de­vet­ go­di­na­ po­

tro­šnja­ hle­ba­ u­ Sr­bi­ji­ je­ pa­la­ za­17,97­ki­lo­gra­ma­po­sta­nov­ni­ku,­pa­smo­se­po­to­me­pri­bli­ži­li­evrop­skim­stan­dar­di­ma.­Ta­ko­po­ka­zu­ju­po­da­ci­iz­ana­li­ze­o­po­tro­šnji­hle­ba­u­Sr­bi­ji,­po­ ko­ji­ma­ je­ 2006.­ go­di­ne­ za­ 365­da­na­sva­ko­od­nas­po­jeo­po­101,5­ki­lo­gra­ma,­ a­ de­vet­ go­di­na­ ka­sni­je­sa­mo­83,71­ki­lo­gram.­Da­kle,­po­tro­šnja­hle­ba­u­Sr­bi­ji­za­po­sled­njih­de­vet­go­di­na­sma­nje­na­je­za­17,79­ki­lo­gra­ma­go­di­šnje­ili­za­17,53­od­sto!­Ta­ po­tro­šnja­ je­ma­nja­ čak­ za­ 290­gra­ma­od­ono­ga­što­go­di­šnje­po­je­de­je­dan­Ne­mac,­pa­glas­ko­ji­Sr­be­bi­je­da­je­du­naj­vi­še­hle­ba­u­Evro­pi­od­la­zi­u­isto­ri­ju.­Ako­ se­ po­gle­da­ po­ re­gi­o­ni­ma,­

Be­o­gra­đa­ni­su­već­po­sta­li­ve­ći­Evro­plja­ni­i­od­Ne­ma­ca­i­od­Da­na­ca,­a­sa­Austri­jan­ci­ma­su­u­is­toj­rav­ni.­Sta­nov­ni­ci­ srp­skog­glav­nog­gra­da­go­di­šnje­na­tr­pe­zi­ima­ju­70­ki­lo­gra­ma­ove­na­mir­ni­ce,­ko­li­ko­ i­Austri­jan­ci,­Nem­ci­(84)­i­Dan­ci­(72­ki­lo­gra­ma).­Be­o­gra­đa­ni­ sma­nje­nu­ po­tro­šnju­hle­ba­na­dok­na­đu­ju­pe­ci­vom,­ko­jeg­po­je­du­10­ki­lo­gra­ma,­go­di­šnje,­dok­je­kon­zu­ma­ci­ja­ovog­zna­čaj­no­sku­pljeg­pro­iz­vo­da­od­ži­ta­ri­ca­u­ne­raz­vi­je­nim­pod­ruč­ji­ma­upo­la­ma­nja.­U­tim­ kra­je­vi­ma­ je,­me­đu­tim,­ hleb­ i­da­lje­do­mi­nant­na­na­mir­ni­ca,­pa­se­ta­ko­u­ju­žnoj­i­is­toč­noj­Sr­bi­ji­po­je­de­92­ki­lo­gra­ma­po­gla­vi­sta­nov­ni­ka­za­go­di­nu­da­na.­Struč­nja­ci­ ima­ju­raz­li­či­ta­mi­šlje­

nja­ o­ to­me­ za­što­ je­ do­šlo­ do­ ta­ko­ dra­stič­nog­ pa­da­ kon­zu­mi­ra­nja­ne­ka­da­ naj­za­stu­plje­ni­je­ ži­vot­ne­na­mir­ni­ce­ u­ Sr­bi­ji.­ Jed­ni­ma­ je­ to­sig­nal­ da­ je­ si­ro­ma­štvo­ oti­šlo­ to­li­

ko­da­le­ko­da­vi­še­ni­si­ro­tinj­sku­na­mir­ni­cu­ ne­ mo­že­mo­ da­ pri­u­šti­mo­u­ do­volj­nim­ ko­li­či­na­ma,­ dok­ dru­gi­tvr­de­da­nas­ je­na­čin­ ži­vo­ta­na­te­rao­ da­ ba­ta­li­mo­ hleb.­ Ob­ja­šnje­nje­struč­nja­ka­je­da­nji­ve­sve­vi­še­ob­ra­đu­ju­ma­ši­ne,­ta­ko­da­se­se­lja­ci­(u­Sr­bi­ji­po­sto­ji­631.000­ga­zdin­sta­va)­sve­ma­nje­fi­zič­ki­tro­še.­To­zah­te­va­i­ma­nju­ po­tro­šnju­ ­ sla­ni­ne­ i­ hle­ba­na­ nji­vi,­ po­sle­ te­škog­ fi­zič­kog­ ra­da.­ Na­u­ka­ tvr­di­ da­ se­ lju­di­ da­nas­sve­vi­še­hra­ne­u­pe­ka­ri­jer­im­je­to­jef­ti­ni­je­ne­go­da­na­pra­ve­ru­čak.­To­uka­zu­je­na­to­da­nam­je­pao­ži­vot­ni­stan­dard,­ali­i­tem­po­ži­vo­ta­je­ta­kav­da­je­zna­ča­jan­broj­lju­di­zbog­­po­sla­od­su­tan­od­ku­će,­pa­ne­ku­pu­ju­hleb­već­je­du­van­ku­će.­Za­to­ku­pu­ju­pe­ci­va,­ko­ja­su­če­sto­zbog­svo­jih­do­da­ta­ka­mno­go­ne­zdra­vi­ja­od­hle­ba,­ko­ji­je­zna­čaj­na­ži­vot­na­na­mir­ni­ca.­Oba­ve­zan­ je­za­do­ru­čak­ i­ ru­čak,­a­za­ve­če­ru­ga­ne­tre­ba­kon­zu­mi­ra­ti.­U­za­vi­sno­sti­od­te­ži­ne,­go­di­na­sta­ro­sti,­ ne­ tre­ba­ je­sti­ vi­še­ od­ 30­ do­mak­si­mal­no­100­gra­ma­dnev­no.­Hleb­br­zo­do­da­je­ki­lo­gra­me,­pre­

pun­ je­ so­li,­ a­ naj­zdra­vi­ja­ vr­sta­ je­ona­ko­aj­je­na­pra­vlje­na­od­ra­že­nog­bra­šna.­Sve­ovo­su­tač­ne­či­nje­ni­ce­o­hle­bu­ko­je­su­­po­zna­te­ve­ći­ni­lju­di,­a­nu­tri­ci­o­ni­sta­Mil­ka­Ra­i­če­vić,­ob­ja­šnja­va­ko­li­ko­je­za­i­sta­hleb­zdrav,­ko­li­ko­ga­sme­mo­je­sti,­a­ka­da­mo­že­da­ po­sta­ne­ opa­san­ po­ na­še­ zdra­vlje.­ Hleb­ tre­ba­ da­ bu­de­ na­ na­šoj­tr­pe­zi.­On­sa­dr­ži­kom­pleks­vi­ta­mi­na­či­ji­ ne­do­sta­tak­mo­že­ ne­ga­tiv­no­ da­uti­če­ na­ na­še­ po­na­ša­nje,a­ naj­pre­

na­ po­na­ša­nje­ de­ce,­ iza­zi­va­ju­ći­ hi­pe­rak­tiv­nsot­ i­ agre­si­ju.­Ma­njak­ vi­ta­mi­na­B­mo­že­da­do­ve­de­i­do­pro­me­na­u­pig­ment­dla­keIpak,­po­tro­šnja­hle­ba­je­ozbi­ljan­

in­di­ka­tor­ da­ je­ si­ro­ma­štvo­ u­Sr­bi­ji­uze­lo­ma­ha,­što­uka­zu­je­i­agro­e­ko­nom­ski­ana­li­ti­čar,­autor­ovih­re­do­va.­U­ pe­ri­o­di­ma­ te­ške­ eko­nom­ske­ kri­ze­ i­ ra­stu­ćeg­ si­ro­ma­štva­ po­ pra­vi­lu­do­la­zi­do­sma­nji­va­nja­­po­tro­šnje­me­sa,­mle­ka,­si­ra,­vo­ća­i­po­vr­ća,­a­ra­ste­po­tro­šnja­hle­ba.­Me­đu­tim,­to­pra­vi­lo­oči­gled­no­ je­da­kod­nas­ne­va­ži­u­ak­tu­el­noj­eko­nom­skoj­si­tu­a­ci­ji­ u­ Sr­bi­ji,­ jer­ je­ oči­gled­no­ sti­glo­to­li­ko­si­ro­ma­štvo­da­­je­za­ve­li­ki­deo­sta­nov­ni­štva­i­hleb­po­stao­ne­do­stu­pan!­Naj­bo­lji­do­kaz­je­na­gli­pad­ve­li­ke­po­tro­šnje,­pre­sve­ga,­hle­ba,­ali­i­svih­dru­gih­ži­vot­nih­na­mir­ni­ca.

Usko­ro­hleb­po­no­vim­pra­vi­li­ma

Di­le­me­o­to­me­ka­kav­hleb­je­de­mo­i­da­ li­ to­od­go­va­ra­ono­me­što­pi­še­na­de­kla­ra­ci­ji,­mo­gla­bi­da­se­re­ši­ no­vim­ pra­vi­li­ma­ pro­pi­sa­nim­

za­ pe­kar­sku­ in­du­stri­ju.­ Pra­vil­nik­tre­ba­ da­ bu­dent­ do­net­ do­ kra­ja­2016.­go­di­ne.Na­i­me,­ u­ Mi­ni­star­stvu­ po­ljo­

pri­vre­de­ na­vo­de­ da­ je­ pre­ ne­ko­li­ko­da­na­usvo­jen­no­vi­Pra­vil­nik­o­kva­li­te­tu­ži­ta,­mlin­skih­i­pe­kar­skih­pro­iz­vo­da­i­te­ste­ni­ne­ko­ji­će­za­me­ni­ti­ pro­pis­ ko­ji­ je­ na­ sna­zi­ još­ iz­1995.­go­di­ne.Na­čel­nik­ Re­pu­blič­ke­ po­ljo­pri­

vred­ne­ in­spek­ci­je­ Ne­nad­ Vu­jo­vić­ka­že­da­je­cilj­do­no­še­nja­Pra­vil­ni­ka,­či­ja­ je­ iz­ra­da­ oku­pi­la­ pred­stav­ni­ke­pro­iz­vo­đa­ca,­ Mi­ni­star­stva,­ in­stu­tu­ta­i­fa­kul­te­ta,­da­se­omo­gu­ći­je­dan­bo­lje­ po­sta­vlje­ni­ si­stem­ u­ po­gle­du­bez­bed­no­sti­kva­li­te­ta­pro­iz­vo­da.Kao­ naj­va­žni­ju­ iz­me­nu­ pro­pi­

sa­Vu­jo­vić­na­vo­di­to­što­su­ja­sni­je­od­re­đe­ni­ pro­cen­ti­ ko­ji­ mo­ra­ju­ da­bu­du­po­što­va­ni­ka­ko­bi­ne­ko­svoj­hleb­ na­zvao­ –­ ra­ža­nim,­ ku­ku­ru­znim,­helj­di­nim,­spel­ti­nim.Ka­ko­je­ka­zao,­cilj­je­bio­da­se­

pre­po­zna­ju­ stan­dar­di­ i­ od­red­ni­ce­ko­je­ će­ omo­gu­ći­ti­ da­ se­ ujed­na­či­pri­stup­kva­li­te­tu.„Ovaj­pra­vil­nik­je­usa­gla­šen­po­

pi­ta­nju­kva­li­te­ta­sa­pro­pi­si­ma­ko­ji­se­pri­me­nju­ju­u­ino­stran­stvu­i­mi­sli­mo­da­će­po­tro­ša­či­ma­i­pro­iz­vo­đa­ci­ma­bi­ti­ja­sni­je­ka­ko­taj­pro­iz­vod­ po­ pi­ta­nju­ kva­li­te­ta­ tre­ba­ da­iz­gle­da“,­re­kao­je­Vu­jo­vić.On­is­ti­če­da­se­rad­na­gru­pa­po­

tru­di­la­ da­ po­sta­vi­ ja­sni­ja­ pra­vi­la­u­od­no­su­na­ono­sto­je­naj­vi­še­zbu­nji­va­lo­po­tro­ša­ce,­a­pre­sve­ga,­ka­da­se­ra­di­o­vr­sta­ma­hle­ba­po­put­ra­ža­nog,­hle­ba­od­ku­ku­ru­znog­bra­sna,­od­helj­de.„Pre­ci­zi­ra­li­ smo­ ko­ji­ je­ to­ od­

nos­si­ro­vi­na­u­pro­iz­vo­du­da­bi­on­mo­gao­da­se­na­zo­ve­ra­ža­nim­hle­bom“,­ re­kao­ je­ on­ i­ do­dao­ da­ su­u­pret­hod­nom­pra­vil­ni­ku­po­sto­ja­la­pra­vi­la­ko­ja­ su­na­ne­ki­na­čin­bi­la­ne­ja­sna.Pre­ma­no­vim­pra­vi­li­ma,­ko­ja­će­

na­sna­gu­stu­pi­ti­od­ja­nu­a­ra­2018.­go­di­ne,­ uko­li­ko­ ra­že­ni­ hleb­ ne­ma­u­se­bi­mi­ni­mum­70­od­sto­tog­bra­sna,­ ne­mo­že­ se­ sma­tra­ti­ ta­kvim­hle­bom.„Uko­li­ko­ helj­din­ hleb­ ne­ma­ u­

se­bi­30­od­sto­helj­de,­ne­mo­že­se­na­zva­ti­ helj­di­nim­ hle­bom“,­ ob­ja­snio­je­Vu­jo­vić.Pre­la­zni­ro­ko­vi­su­ši­ro­ki,­a­Pra­

vil­nik­ na­ sna­gu­ stu­pa­ od­ ja­nu­a­ra­2018.­go­di­ne.„Ta­da­bi­ti­na­sna­zi­u­pu­noj­for­mi­

i­u­tom­pe­ri­o­du­pro­iz­vo­đa­či­mo­ra­ju­ da­ se­ pri­pre­me­ za­ po­stu­pa­nje­po­ tom­pra­vil­nku.­ Po­sto­ji­ par­ od­red­ni­ca­u­pra­vil­ni­ku­ko­je­su­stu­pi­le­na­sna­gu­od­mah,­pre­sve­ga­ka­da­go­vo­ri­mo­o­kva­li­te­tu­ži­ta,­od­no­sno­pi­rin­ča“,­re­kao­je­Vu­jo­vić.

Hleb­i­po­tro­šnja­u­Sr­bi­jiZa­po­sled­njih­de­vet­go­di­na­po­tro­šnja­hle­ba­u­Sr­bi­ji­je­pa­la­za­17,97­ki­lo­gra­ma­po­sta­nov­ni­ku,­pa­smo­se­po­to­me­pri­bli­ži­li­evrop­skim­stan­dar­di­ma

Pi­še:­Bra­ni­slav­Gu­lan

Po­tro­šnja­hle­ba­po­sta­nov­ni­ku­u­sve­tu

Dr­ža­va Po­tro­šnja­u­kg

Ne­mač­ka 84

Sr­bi­ja 83,41

Dan­ska 72

Austri­ja 70

Ita­li­ja 66

Bel­gi­ja 65

Ho­lan­di­ja 60

Špa­ni­ja 57

Ve­li­ka­Bri­ta­ni­ja 37

Vla­da­ Sr­bi­je­ pro­du­ži­la­ je­ i­ u­­2016.­ ­ go­di­ni­ ured­bu­ ko­jom­ se­ce­na­ hle­ba­ od­ bra­šna­ "T­500"­ogra­ni­ča­va­ na­ mak­si­mal­no­ do­46­di­na­ra.­Ka­ko­se­na­vo­di,­ovom­ured­bom­de­fi­ni­še­ se­ pro­iz­vo­đač­ka­ce­na­od­36,68­di­na­ra­po­vek­ni­hle­ba,­a­ma­lo­pro­daj­na­ce­na­sa­ura­ču­na­tim­PDV­om­ne­sme­pre­ći­

ce­nu­od­46­di­na­ra­po­vekni hleba. Uče­šće­ove­vr­ste­hle­ba­u­struk­tu­ri­na­bav­ke­svih­vr­sta­hle­ba­tr­go­va­ca­tre­ba­da­bu­de­naj­ma­nje­40­od­sto,­ pi­še­ u­ sa­op­šte­nju.­ Vla­da­Sr­bi­je­je­ce­nu­tog­hle­ba­pod­tr­go­vač­kim­ ime­nom­ "sa­va",­ pr­vi­ put­ured­bom­ ogra­ni­či­la­ u­ ju­lu­ 2011.­go­di­ne.

Hleb­ne­će­po­sku­pe­ti

Hleb­od­117­evraHleb­od­400­gra­ma,­sa­zlat­

nom­ pra­ši­nom,­ a­ ce­na­ mu­ je­pra­va­sit­ni­ca­–­tek­117­evra!!!­U­Špa­ni­ji­je­jed­na­pe­ka­ra­u­svoj­asor­ti­man­ pro­izvoda­ uvr­sti­la­ i­ ovaj­ neo­bi­čan­ hleb­ za­ ko­ji­mo­že­da­se­ka­že­da­je­me­đu­naj­sku­plji­ma­na­­sve­tu­ ili­da­ je­čak­i­naj­sku­plji­hleb.­U­se­lu­Al­ga­to­cin­ u­ An­da­lu­zi­ji­ (Špa­ni­ja),­u­ po­ro­dič­noj­ pe­ka­ri­ po­ ime­nu­„Pan­Pi­na’’ pro­da­je­se­vek­na­sa­zlat­nom­pra­ši­nom­od­117­evra.­Sva­ki­hleb­te­žak­je­oko­400­gr­a­ma,­ume­šen­je­sa­bra­šnom­od­ce­log­zr­na,­sa­do­dat­kom­spel­te­i­de­hi­dri­ra­nog­me­da.­Uz­sve­te­sa­stoj­ke­u­hleb­se­uba­cu­je­me­še­ći­još­250­gra­ma­je­sti­ve­zlat­ne­pra­ši­ne,­ je­dan­deo­od­la­zi­u­sa­mo­te­sto,­a­osta­tak­se­po­si­pa­po­hr­ska­voj­ko­ri­ci.­

Po­tro­šnja­hle­ba­po­re­gi­o­ni­ma­Re­gion Po­tro­šnja­u­kg

Be­o­grad 70

Voj­vo­di­na 81,41

Šu­ma­di­ja­i­Za­pad­na­Sr­bi­ja 89,94

Ju­žna­i­is­toč­na­Sr­bi­ja 92,07

Go­di­šnja­ me­lja­va­ pše­ni­ce­u­ Sr­bi­ji­ iz­no­si­ 1,2­ mi­li­o­na­ to­na.­ Od­ to­ga­ se­ pro­iz­ve­de­ oko­860.000­ to­na­ bra­šna.­ One­ se­utro­še­ za­ pro­iz­vod­nju­ hle­ba­ i­pe­ci­va,­ ne­po­sred­nu­ po­tro­šnju­ta­nov­ni­štva,­ te­ste­ni­ne,­ kon­di­tor­sku­ in­du­stri­ju­ i­ iz­voz.­ Da­kle,­ana­li­ze­po­ka­zu­ju­da­je­Sr­bi­ji­ go­di­šnje­ po­treb­no­ za­ hleb­377.000­to­na­bra­šna­i­za­pe­ci­vo­još­51.000­to­na.­ ­Za­te­ste­ni­ne­

se­po­tro­ši­42.000­to­na­bra­šna,­dok­je­za­rad­kon­di­tor­ske­in­du­stri­je­go­di­šnje­po­treb­no­54.000­to­na­bra­šna!­U­ovoj­go­di­ni­oče­ku­je­ se­ iz­voz­ od­ oko­ 200.000­to­na­ bra­šna.­ ­ Da­kle,­ Sr­bi­ji­ je­go­di­šnje­po­treb­no­oko­780.000­to­na­bra­šna­za­nor­mal­no­funk­ci­o­ni­sa­nje­ pa­ u­ bi­lan­su­ bra­šna­po­sto­ji­ pro­stor­ da­ se­ po­ve­ća­nje­gov­ iz­voz,­ pod­ uslo­vom­ da­se­pro­na­đu­no­va­tr­ži­šta.

Po tro šnja hle ba je ozbi ljan in di ka tor da je si ro ma štvo u Sr bi ji uze lo ma ha

Me­lja­va­pše­ni­ce

918. novembar 2016.

AK TU EL NO STI

NA­ŠI­DO­MA­ĆI­NI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Za pče lar stvo ka žu da je po sao ko ji se na sle đu je ge ne ra cij ski sa ko le na na ko le no. Da mir

Iva­ni­še­vić, tri de se tro go di šnji mla­dić iz In đi je, mo že za se be da ka že da je sa mo uk, jer je svoj za nat do­veo do per fek ci je is klju či vo uz po­moć te o ri je i struč ne li te ra tu re, a ne sa ve ti ma sta ri jih čla no va po ro di ce. Za hva lju ći upor no sti, vo lji i že lji, ovaj mla di pče lar je pre dve go di ne na pu stio po sao u jav nom pred u ze ću i pot pu no se po sve tio ho bi ju ko ji je us peo da pre tvo ri u bi znis.

­ Pre ne go što sam po čeo pče lar­stvom da se ba vim, ra dio sam u JKP „Ko mu na lac“ kao rad nik obez be đe­nja. Sve je po če lo sa svim slu čaj no 2007. go di ne u po slov noj je di ni­ci u Ma ra di ku, ka da me je ko le ga ko ji se ba vio pče la ma, za mo lio da mu po mog nem da pre ne se ko šni ce. In te re sant no je re ći da je taj do ga­đaj mo žda bio klju čan za me ne, s ob zi rom da se moj te ča ba vi pče­lar stvom i da sam kao de te če sto bio u do di ru sa ko šni ca ma, pa me je ta ko sam mi ris pri vu kao i pod se tio na de tinj stvo ­ po či nje pri ču pče lar iz In đi je i ka že da ga je ko le ga za­in te re so vao za pče lar stvo ko je je u po čet ku do ži vlja vao kao ho bi.

­ Vr lo br zo sam po čeo da se edu­ku jem i či tam struč nu li te ra tu ru o

pče lar stvu, što mi je pu no po mo glo. U to vre me ni sam ni mi slio da ću se ozbilj no ba vi ti ovim po slom, iako sam imao na umu da za poč nem pri­vat ni bi znis. Što sam vi še pro u ča­vao te o ri ju, sve mi se vi še do pa da la pri ča, te sam kre nuo sa 18 ko šni ca – pri ča Da mir.

­ Ni je bi lo la ko, is klju či vo sam se osla njao na zna nje iz knji ga i na rav­no učio na svo jim gre ška ma. Sre ća, pa sam bio pri lič no di sci pli no van i ja ko do bro sa vla dao te o ret ski deo.

Pr ve go di ne ka da je kre nuo, us­peo je da broj ko šni ca udvo stru či sa 18 na 36, što je za po čet ni ka bio iz u ze tan uspeh i sre ća, se ća se on i ka že:

­ Već sle de će go di ne sam ku pio ka mion opre mljen sa 37 ko šni ca, ta ko da se i da lje po ve ća vao po sao. Oslo nio sam se na već ste če no zna­nje ko je se za i sta is pla ti lo.

Ima ju ći u vi du či nje ni cu da je pče lar stvo po sao na toč ko vi ma, pre ma Da mi ro vim re či ma, ve o ma je va žno do bro po zna va ti te ren gde se pče le vo ze.

­ Po čet kom se zo ne, od no sno po­čet kom apri la ka da kre ne ulja na re­pi ca se li mo pče le na pod ruč je Sta­re i No ve Pa zo ve, za tim Pla ti če va i Šap ca. Ovo je raz voj na pa ša ka da se pče le pri pre ma ju za ba gre mo vu pa šu a ka da kre ne ba gre mo va se­li mo se u op šti nu Vla di mir ci u se­lo Ja lo vik, na kon to ga na pod ruč je Ose či ne, po tom Lju bo vi je i So kol­skih pla ni na ­ ob ja šnja va on.

­ Na kon to ga sle di bes pa šni pe­

riod ko ji krat ko tra je, na kon če ga sle di li po va pa ša na Fru škoj go ri i sun co kre to va u Bač koj i Ba na tu.

Da mir se de vet go di na uspe šno ba vi pče lar stvom, ka ko ka že po­sled njih ne ko li ko go di na je nje gov po sao kre nuo uz la znom pu ta njom te sa da ima vi še od 350 ko šni ca. To mu je omo gu ći lo fi nan sij sku si gur­nost, pa je 2014. go di ne na pu stio jav no pred u ze će i pot pu no se po­sve tio pče la ma.

­ Na i la zio sam na broj ne kri ti ke, jer su mi lju di u okru že nju go vo ri­li da ne tre ba da na pu štam po sao u jav nom pred u ze ću, ali sam ipak po slu šao svoj ose ćaj ko ji me ni je pre va rio. U to vre me sam već bio fi nan sij ski sta bi lan, pa sam mo gao da fi nan si ram da lji raz voj po sla ­ is­ti če Da mir i na vo di da je kre nuo kao ho bi sta sa am bi ci jom da po sta ne pro fe si o nal ni pče lar.

­ Po treb no je pre sve ga ulo ži ti vre me, trud i ogro man rad da bi se vi de li pr vi re zul ta ti. Ne mo že te oče­ki va ti da vam po sao od mah kre ne, va žna je di sci pli na.

Da mir med pro iz vo di na ve li ko i pre da je ga ot ku plji va či ma. Ka ko na­vo di, ne pro da je ga po što po to jer pu no po la že na kva li tet pro iz vo da.

­ Ne ka da če kam i po dve go di ne da pro dam med, a de ša va se da na la ge ru imam i 10 to na ka že on i is ti­če da se pri no si kre ću u pro se ku od 30 do 40 ki lo gra ma po pro iz vod nom dru štvu. Ova go di na je bi la ka ta­stro fal na za sve pče la re ka da smo mo ra li pče le da hra ni mo ka ko ne bi ugi nu le od gla di, a to nam je stvo­ri lo do dat ne tro ško ve. Na dam se da će idu ća bi ti bo lja, ga jim ume re ni op ti mi zam ­ is ti če on.

Go vo re ći o ak tu el nim po slo vi ma, Da mir is ti če da je sa da pe riod mi ro­va nja, pče li nje za jed ni ce se či ste od pa ra zi ta ok sal nom ki se li nom i vr­še se pri pre me za sle de ću se zo nu. Na kra ju raz go vo ra ka že da ra di na adap ta ci ji objek ta od 150 kva drat­nih me ta ra u ko jem na me ra va da na pra vi pu ni o ni cu me da.

­ Ide ja je ste da se od re đe nu ko­li či nu me da sta vljam u ma nja pa­ko va nja pri god na za ugo sti te lje i u tom prav cu usme rim svoj po sao. Obje kat mo ra da is pu nja va naj vi­še kri te ri ju me i stan dar de ka ko bi mo gao da ra di i na red ne go di ne ću bi ti fo ku si ran da ga sta vim u funk ci­ju ­ is ti če Da mir Iva ni še vić, pče lar iz In đi je. ­ M.­Ba­la­ba­no­vić

Udru že nje Pan če vač ki ra ta ri i aso ci ja ci ja Agrar ni fo rum iz Pan če va za tra ži li su se iz vi­

ška u bu dže tu is pla ti po ljo pri vred­ni ci ma pod sti caj po 2.000 di na ra po hek ta ru jer su do sa da, od obe ća nih 6.000 di na ra po hek ta ru, do bi li po 4.000 di na ra.

Pred sed nik Uprav nog od bo ra Udru že nja Pan če vač ki ra ta ri Jo van Ne go van re kao je agen ci ji Be ta da je pro šle go di ne u de cem bru, ka da su sub ven ci je po ljo pri vred ni ci ma pre po lo vlje ne, obe ća no da će i pod­sti ca ji bi ti po ve ća ni, ako bu de pa ra u bu dže tu.

­ Oče ku je mo da se su fi cit u bu­dže tu Sr bi je, ko ji je pre ma re či ma pre mi je ra Alek san dra Vu či ća 34 mi­li jar de di na ra, is ko ri sti za vra ća nje de la od u ze tih pa ra na ime pod sti ca ja do ukup no 6.000 di na ra po hek ta ru.

Ove go di ne je is pla će no 2.000 di­na ra kao pod sti caj za bilj nu pro iz­vod nju i tre ba lo je da se is pla ti po 2.000 di na ra kao re gres za mi ne ral­no đu bri vo, ali to ni je u pot pu no sti is ko ri šće no", re kao je Ne go van.

On je do dao da "ima pro sto ra za is pla tu još po 2.000 di na ra sub ve­ni ci ja i to bez uslo vlja va nja, kao za đu bri vo", i da to mo že da se oba vi u krat kom ro ku, do no še njem ured be.

­ Pod sti caj za đu bri vo su uslo­vlje ni ti me da za de vet me se ci tre ba da se ko ri sti 400 ki lo gra ma đu bri va po hek ta ru, a ka ko su va ži li sa mo ra ču ni za pro leć nu se tvu, a ne i za je se nju, bi lo je be smi sle no da to li ku ko li či nu đu bri va upo tre bi mo sa mo u pro le će ­ re kao je Ne go van.

On je do dao da su mi ni stru po­ljo pri vre de Bra ni sla vu Ne di mo vi­ću­ra ta ri do sta vi li zah tev i da je "on

pri mio k zna nju i obe ćao da će se bo ri ti da agrar ni bu džet za sle de ću go di nu bu de de set od sto ve ći ne go ove go di ne".

­ Uki nu ti re gres za đu bri vo di­rekt no štet no uti če na se tvu jer zbog bes pa ri ce još ni je ob ran ku ku ruz, a pše ni com je za se ja no tek 50 od sto pla ni ra nih po vr ši na iako je pro šao op ti mal ni rok ­ re kao je Ne go van i is ta kao da je mi ni stru do sta vljen i pred log me ra no ve agrar ne po li ti ke jer je do sa da šnji "an ti a grar ni pro­gram re strik tiv nog ka rak te ra

Ne go van je na gla sio da po ljo pri­vred ni ci ma po Za ko nu o bu dže tu tre ba da pri pad ne pet od sto bu dže­ta, od no sno oko 50 mi li jar di di na ra, a da je opre de lje no 40,6 mi li jar di di na ra.

Pod sti ca ji po ljo pri vre du su, pre­ma nje go vim re či ma, u de cem bru

pro šle go di ne pre po lo vlje ni taj no, bez ras pra ve i u sek to ru po ljo pri­vre de ima mno go ne lo gič no sti, a jed na od krup ni jih su i tak se za od­vod nja va nje ko je se na pla ću ju re­tro ak tiv no za pret hod ne dve go di ne i iz no se 3.500 di na ra.

­ Još 2010. go di ne pod net je zah tev Ustav nom su du za oce nu za­ko ni to sti na pla te do pri no sa za od­vod nja va nje ali do da nas ni je raz­ma tran. Ako nam uzmu taj no vac to je kao da nam ni su ni da li pod sti ca­je ­ re kao je Ne go van. S. P.

IN ĐI JA­•­DA­MIR­IVA­NI­ŠE­VIĆ,­IZ­JAV­NOG­PRED­U­ZE­ĆA­U­PČE­LA­RE

Per­fek­ci­ja­uz­po­moć­li­te­ra­tu­re-­Po­čeo­sam­da­se­edu­ku­jem­i­či­tam­struč­nu­li­te­ra­tu­ru­o­pče­lar­stvu­u­vre­me­ka­da­ni­sam­ni­mi­slio­da­ću­se­ozbilj­no­ba­vi­ti­ovim­po­slom,­iako­sam­imao­na­umu­da­za­poč­nem­pri­vat­ni­bi­znis.­Što­sam­vi­še­pro­u­ča­vao­te­o­ri­ju,­sve­mi­se­vi­še­do­pa­da­la­pri­ča,­te­sam­po­čeo­sa­18­ko­šni­ca­–­pri­ča­Da­mir

PAN ČE VO­•­ZAH­TEV­UDRU­ŽE­NJA­PAN­ČE­VAČ­KI­RA­TA­RI­I­ASO­CI­JA­CI­JE­AGRAR­NI­FO­RUM

Od­vi­ška­is­pla­ti­ti­pod­sti­ca­je-­Još­2010.­go­di­ne­pod­net­je­zah­tev­Ustav­nom­su­du­za­oce­nu­za­ko­ni­to­sti­na­pla­te­do­pri­no­sa­za­od­vod­nja­va­nje­ali­do­da­nas­ni­je­raz­ma­tran.­Ako­nam­uzmu­taj­no­vac­to­je­kao­da­nam­ni­su­ni­da­li­pod­sti­ca­je­-­re­kao­je­Jo­van­Ne­go­van

Ho­će­li­bi­ti­no­vih­pod­sti­ca­ja?

Po­se­du­je­vi­še­od­350­ko­šni­ca

Da­mir­Iva­ni­še­vić

U­pri­pre­mi­pu­ni­o­ni­ca­me­da

Da bi mlad čo vek re šio da osta ne u svom se lu i da bi, još vi še od pro stog re še nja, svo ju, za vre­

me u ko jem ži vi mo, u mno go če mu sme lu od lu ku spro veo u de lo, po treb­no je do sta lju ba vi, po žr tvo va no sti, ali i re še no sti da se odo li is ku še nji ma sa­vre me nog ži vo ta. Mno gi bi re kli da se sve to mo že sa bra ti u sa mo jed nu reč „lu dost“, ali mla di Slav ko Jo ve ško­vić (19) ni je sklon ta kvoj ka te go ri za­ci ji. Za nje ga, ži vot na se lu je iz vor si gur no sti, bez bed no sti, to je istin ska me ra upra vlja nja sop stve nim ži vo tom i mo guć nost da se pla ni ra vre me ko je do la zi. Za nje ga, ne do sta ci ko je ži vot

na se lu sa so bom no si ni su pro iz vod sa mog se la, već okol no sti u ko ji ma se se lo na la zi, pa je ta ko i mo guć­nost nji ho vog pre va zi la že nja te sno po ve za na sa mo guć no šću me šta na na ših se la da se iz nad tih ne ga tiv nih okol no sti uz dig nu.

Slav ko je lo vac i po ljo pri vred nik. Ži vot ne se lu ne do ži vlja va kao te ret, a ka da ga pi ta te či me že li da se ba vi, sa osme hom od go vo ra „onim či me su se ba vi li i či me se da nas ba ve otac, de da, pra de da“. Ka da se ima slo bod­nog vre me na – lo vom, a ka da ne – ora ni ca ma, onim sa ko jih se u zo ru usta je i u ko je se sa ve če ri le že.

­ Lov i po ljo pri vre da su dve stva ri ko je kroz či ta vu po zna tu isto ri ju pra­te mo ju po ro di cu. Lo vom se ba vim ja, ba vi se moj otac Sve to zar, ba vio se pra de da Ži van i je di no je de da pre sko­čio pu šku. Ali za to ni je plug. To nam je svi ma bi lo i osta lo glav no oru đe. Lov je uvek bio za ni ma ci ja, ho bi, a plug je bio i ostao iz vor na šeg po sto ja nja, pri­ča nam mla di Gr gu rev ča nin.

Za pra vo, Slav ko još uvek ni je lo­vac. Su štin ski on to je ste još od svo je sed me go di ne, ka da je pr vi put po čeo da pra ti oca, for mal no, ima sta tus lov­ca­pri prav ni ka i na red ne go di ne do­bi će pri li ku da se oslo bo di pri prav nič­kog sta tu sa. Član je Lo vač kog dru štva „So ko“ ko je tre nut no bro ji 30 ak tiv nih lo va ca i ko je se sa pu nim pra vom sma­tra jed nim od ve ćih u Fru ško gor ju.

­ Lov stvo me je uvek pri vla či lo. Vo­leo sam i sa da vo lim šet nju kroz pri­ro du, svež va zduh, za mor, ti ši nu i pri­ja te lje sa ko ji ma de li te istu lju bav ko­

ja vam omo gu ća va da ma kar za tren za bo ra vi te na pro ble me i po slo ve ko ji vam oti ma ju sva ko dnev ni cu. Gr gu rev­ci ima ju fud bal ski klub, ima ju fol klor­nu sek ci ju, lo vač ko dru štvo, ta ko da mi slim da sva ko mo že da oda be re ono što mu se svi đa. Mi je smo ma lo se lo, ali se lo u ko jem se mla di ma ipak pru­ža šan sa. Sve to ide te ško, spo ro, ali ne tre ba od u sta ja ti. Mi slim da mla di tre ba da bu du ak tiv ni u svo jim se li ma i ta ko za jed ni ca ma či ji su deo omo gu­će da na pre du ju i da se raz vi ju. Mo že­

mo mi do su tra pri ča ti ka ko je te ško da nas ži ve ti na se lu, ali ako ni šta ne ura di mo da to pro me ni mo, ne mo že­mo oče ki va ti da će nam ika ko bi ti bo­lje, do da je Jo ve ško vić.

A da na se lu ni je la ko ži ve ti, mla di Slav ko je i te ka ko sve stan. O to me mo žda naj bo lje sve do či či nje ni ca da jed na ko ko li ko u lo vu, svog oca Sve­to za ra pra ti i u pa or skim ra do vi ma. Jo ve ško vi ći ima ju 30 ju ta ra svo je ze­mlje, se ju ku ku ruz, pše ni cu i de te li nu, dr že sto ku. Sve te po slo ve, sam ili sa

ocem Slav ko ra do oba vlja. Po no san je na svo je se ljač ko po re klo ko je, is ti če ne bi ni za šta me njao.

­ Ni je te žak po sao. Ra di mo od ju­tra do mra ka, ali smo na vi kli, to vam je ži vot na se lu. Se lo je za onog ko ga vo li! Ono što nam te ško pa da je su ni ske i ne sta bil ne ce ne ro be, na sta vlja Jo ev ško vić i do da je: ­ Ta da nam se či­ni da oni ko ji ne ra de naš po sao, ali su po zva ni da ga ce ne kroz no vac za pra­vo ni su ni sve sni šta se lo da je i ko li ko se se ljak mu či da pro iz ve de ono što se če sto da je za ba ga te lu. Zbog to ga se i de ša va da mla di od la ze u gra do ve. Ne mo gu ni da im za me rim, ka ko bih? Ja se sa mo na dam da će do ći vre me u ko jem će mo mi ko ji na se li ma osta­je mo mo ći pri stoj no da ži vi mo, jer to zna či da će on da bo lje ži ve ti i oni u gra do vi ma. Sve je to po ve za no. Što pre to shva ti mo, svi ma će nam bi ti bo lje. S. L.

10 18. novembar 2016.SREMSKA

POLJOPRIVREDA

NA ŠI DO MA ĆI NI

Još dok je išao u vr tić, Ras ti slav Đi er čan iz Ši da sa ku pljao je igrač­ke po ljo pri vred nih ma ši na i cr tao

trak to re, jer je u to vre me sa svo jim de dom po čeo da od la zi na nji vu. Ka ko su go di ne pro la zi le ta nje go va lju bav pre ma po ljo pri vre di je po sta ja la sve ve ća, ta ko da na kon za vr še ne osmo­go di šnje ško le ni je imao di le me šta će bi ti nje go vo ži vot no i pro fe si o nal no opre de lje nje. Upi sao je sred nju po ljo­pri vred nu ško lu u Fu to gu, a na kon to­ga i Po ljo pri vred ni fa kul tet u No vom Sa du. Me đu tim, ipak ni je na sta vio da stu di ra, ne go se opre de lio da se ba vi ze mljo rad njom.

­Raz mi šljao sam prak tič no – sve i da za vr šim fa kul tet ne bih vo leo da se dim u kan ce la ri ji, ne go bih išao na te ren, te sam upra vo zbog to ga od lu­čio da se vra tim ku ći i po sve tim se ze­mljo rad nji, jer je to po sao ko ji me naj­vi še is pu nja va. U to me su me po dr ža li i mo ji ro di te lji po što su vi de li da je to ono što ne sa mo da vo lim, ne go i što umem da ra dim. Ob ra đu jem 80 hek­ta ra ora ni ca, od če ga je oko 30 hek­ta ra u na šem po ro dič nom vla sni štvu. Ze mlju sam na sle dio ne što od ma mi­nog po koj nog ta te, a ne što od dru gog

de de Ste va na, ko ji mi je i dan da nas, iako ima već 77 go di­na, ve li ka po dr ška i po moć u sve mu što ra dim. Osim de de, po ma žu mi još i otac i mla­đi brat. Ipak, uvek gle dam da od svih ja naj vi še ura dim ka­ko bih svo jim pri me rom po­ka zao ka ko tre ba da se ra di. Ta ko sam od u vek mi slio, da onaj ko je ga zda ili šef tre ba pr vi da po vu če da bi vu kli i osta li. Uz ga jam stan­dard ne po ljo pri vred ne kul tu re: pše ni cu, ku­ku ruz, še ćer nu re pu i so ju i imam svu po­treb nu me ha ni za ci ju. S ob zi rom da po se du jem kom bajn, če sto ra dim i dru gi ma uslu žne po­slo ve – ova ko pri ča je dan od naj mla đih ra­ta ra u Sre mu Ras ti slav Đi er čan iz Ši da.

S ob zi rom da ima tek 21 go di nu, uvek na đe vre me na i da iza­đe uve če sa dru štvom, ma da mu je, ipak, ka­ko sam pri zna je po­

sao na nji vi pri o ri tet. Ve o ma ozbilj no shva ta sve oba ve ze ko je no si ze mljo rad nja i na­gla ša va da mu ni šta ne pa da te ško, jer da je ta ko to ne bi taj po sao ni ra dio.

­ Ja jed no stav no uži vam u ovom po slu i uve če kad do­đem ku ći sa nji ve ­ iako sam umo ran i pra šnjav, bu dem ipak ja ko za do vo ljan, jer je to ono što me is pu nja va i či ni sreć nim. Usta jem sa vo ljom i sa vel kim po le tom idem da ra dim sva ko ju tro. Je di no uko li ko po gle dam

kraj nju za ra du bu dem ma lo raz o ča­ran, ali ipak ne pre vi še, ne go na sta­vljam da lje, sve stan da se u ovom po slu ni šta ne po sti že pre ko no ći, ne go da se čo vek mo ra tru di ti što vi­še i toj ze mlji pru ži ti ono što ona tra­ži. To pod ra zu me va kom plet ne agro­teh nič ke me re, jer sma tram da po što se ne mo že mo bo ri ti sa ce nom, on da se mo ra mo bo ri ti sa pri no si ma. Mo­ra mo uči nit sve da ze mlja da naj vi­še što mo že ka ko bi bi li kon ku ren ti

u od no su na osta le – pri ča Ras ti slav Đi er čan iz Ši da.

Ka že da u pla nu ima uve ća va nje po se da, jer se, pre ma nje go vom mi­šlje nju, sa mo ta ko mo že op sta ti ­ uz mno go tru da i ra da na ve li koj po vr­ši ni ze mlje. Raz mi šlja da na red ne go di ne od u sta ne od se ja nja pše ni ce, jer se ne is pla ti, po seb no ako se u ob zir uzme aren da ko ja je vi so ka – ta da mu je ra ču ni ca u mi ni su. Is ti če da mu je ove go di ne naj vi še za ra de

do ne la še ćer na re pa, ali oko nje ima ja ko pu no po sla i naj­vi še ula ga nja, pa ka že da mu se zbog to ga ne is pla ti da je se je na po vr ši ni ve ćoj od po­lo vi ne nje go vog ukup nog po­se da i do da je:

­ Ta ko đe, u pri log to me da sma njim po vr ši ne pod re pom ide i či nje ni ca da ne mam ni kom bajn za va đe nje re pe, pa bih mo rao pla ti ti ne ko me tu uslu gu, što mi se ne is pla ti, jer je ve o ma sku po. Ra ču ni ca je ot pri li ke da ja mo ram svo­jim žit nim kom baj nom ovr ši ti dva ju tra da bih pla tio jed no ju tro va đe nja re pe.

A na pi ta nje da li se do sa­da kre dit no za du ži vao ka že da do sa da ni kad ni je uzi mao ni ka kve kre di te od ba na ka, s ob zi rom da ne ma si gur ne pri­ho de, pa se pla ši da se za du­žu je i do da je:

­ Jer, šta ako do go di ne bu­de su ša, ne ću ima ti od če ga da vra ćam kre dit. Me đu tim, ako bu dem hteo ne što no vo od me ha ni za ci je, mo ra ću da raz­mi šljam i o to me.

S. Mi haj lo vić Fo to: M. Mi le u snić

GR GU REV CI • SLAV KO JO VE ŠKO VIĆ, PO LJO PRI VRED NIK I LO VAC

Se lo je za one ko ji ga vo leSlav ko je lo vac i po ljo pri vred nik. Ži vot ne se lu ne do ži vlja va kao te ret, a ka da ga pi ta te či me že li da se ba vi, sa osme hom od go vo ra „onim či me su se ba vi li i či me se da nas ba ve otac, de da, pra de da“

Lo vac od ma lih no gu

Slav ko sa ocem Sve to za rem i kom ši jom

ŠID • RAS TI SLAV ĐI ER ČAN, JE DAN OD NAJ MLA ĐIH ZE MLJO RAD NI KA U SRE MU

Do la zim sa nji ve umo ran, ali sre ćan- Usta jem sa vo ljom i sa vel kim po le tom idem da ra dim sva ko ju tro. Je di no uko li ko po gle dam kraj nju za ra du bu dem ma lo raz o ča ran, ali ipak ne pre vi še, ne go na sta vljam da lje, sve stan da se u ovom po slu ni šta ne po sti že pre ko no ći, ne go da se čo vek mo ra tru di ti što vi še i toj ze mlji pru ži ti ono što ona tra ži – ka že Ras ti slav Đi er čan

­ I u ovom po slu, kao i u ne­kom dru gom, neo p hod no je usva­ja ti no va sa zna nja i stal no pra ti­ti ka kvo je sta nje na nji vi. Ja se o sve mu po treb nom edu ku jem ili pre ko in ter ne ta ili iz struč ne li te­ra tu re, a ve o ma če sto idem i na se mi na re ko ji se or ga ni zu ju za nas po ljo pri vred ni ke. Na sto jim da pri­me nju jem kva li tet ne agro teh nič­

ke me re, bez ob zi ra što su ta kvi pre pa ra ti če sto naj sku plji. Jer, po mom mi šlje nju, naj sku plje je ono što ne od ra di po sao, kao što je i naj sku plji onaj trak tor ili kom bajn ko ji sto ji i ne ide na nji vu, a sve ono što je efi ka sno i da je do bar re­zul tat ne mo že bi ti sku po – ka že 21­go di šnji po ljo pri vred nik iz Ši da Ras ti slav Đi er čan.

Edu ka ci ja je neo p hod na

Ras­ti­slav­Đi­er­čan­iz­Ši­da

De­da­Ste­van­naj­ve­ća­po­dr­ška

1118. novembar 2016.SREMSKA

POLJOPRIVREDA

NA­ŠI­DO­MA­ĆI­NI

Iako je za šao u sed mu de ce ni ju ži­vo­ta,­Le­ži­mi­rac­Đor­đe­Ba­jić­i da­lje­je­ve­zan­za­svo­je­ora­ni­ce.­

De­ce­ni­ja­ma­ već,­ Ba­ji­ći­ su­ uspe­šni­ra­ta­ri,­ Đor­đe­ je­ bio­ re­do­van­ uče­snik­ tak­mi­če­nja­ re­kor­de­ra­ Sre­ma,­a­ jed­nom­pri­li­kom­je­sa­svo­jim­ži­tom­osvo­jio­ i­ tre­će­me­sto.­Od­ne­ka­da­šnjeg­pro­iz­vo­đa­ča­i­po­sve­će­ni­ka­pa­or­skom­po­slu,­pre­ra­stao­ je­u­od­lič­nog­ sa­ve­to­dav­ca,­ pa­ ta­ko­ da­nas­ra­di­je­da­je­struč­ne­sa­ve­te­ćer­ki­Zo­ri­ci­ i­ ze­tu­Sre­te­nu­Ži­va­no­vi­ću ko­ji­su­na­se­be­pre­u­ze­li­naj­ve­ći­deo­po­slo­va­ u­ ve­zi­ sa­ po­ljo­pri­vre­dom.­Is­ku­stvo­ ko­je­ ima­ je­ bo­ga­to,­ kao­ma­lo­ či­je­ u­ Le­ži­mi­ru,­ pa­ ga,­ ka­ko­smo­ču­li,­ra­do­slu­ša­ju­i­dru­gi.­­Pod­na­ma­ je­ne­vi­đe­no­bla­go­ i­

sa­mo­ je­ pi­ta­nje­ ka­ko­ će­mo­mi­ is­ko­ri­sti­ te­po­ten­ci­ja­le­ko­je­ga­zi­mo­ i­ko­je­nam­ni­ko­osim­na­šeg­ne­ra­da­i­ne­tru­da­ne­mo­gu­ote­ti.­Sve­nam­ro­di,­al'­sve­nam­je­dža­ba.­Ne­ma­raz­li­ke,­da­ li­ je­ ze­mlja­pr­ve,­dru­ge­ ili­ne­ke­tre­će­kla­se,­za­sve­ima­mo­bilj­ku,­do­bro­tlo,­ali­ne­i­one­ko­ji­o­se­lja­ku­tre­ba­da­vo­de­ra­ču­na.­U­ze­mlji­uži­vam­i­dok­me­tra­je­bi­će­mi­uvek­za­do­volj­stvo­da­odem­do­svo­jih­nji­va,­da­vi­dim­ka­ko­ni­ču­se­me­na,­da­se­ na­u­di­šem­onog­ na­šeg­ istin­skog­se­ljač­kog­va­zdu­ha,­jer­sa­mo­me­to­či­ni­za­do­volj­nim,­pri­ča­Đor­đe­Ba­jić.Ba­jić­ima­40­ju­ta­ra­svo­je­ze­mlje.­

Aren­du­ne­ma­ni­ti,­ka­ko­ka­že,­“tr­či”­ka­ugo­vo­ri­ma­ko­ji­se­mo­ra­ju­ot­pla­ći­va­ti.­Naj­vi­še­ve­ru­je­se­bi,­svom­ra­du­ i­mo­guć­no­sti­ma.­ Svo­ju­ ze­mlju,­kao­i­obič­no,­ovaj­vred­ni­Le­ži­mi­rac­po­krio­je­u­naj­ve­ćem­po­stot­ku­pše­

ni­com­i­ku­ku­ru­zom.­­­Ove­go­di­ne­smo­ ima­li­pše­ni­cu­

iz­u­zet­nog­kva­li­te­ta­i­ro­da.­Sa­20­ju­ta­ra­ iz­ne­li­ smo­ iz­u­zet­nih­osam­va­go­na­što­je­iz­u­zet­no­do­ba­ro­ostva­re­nje.­­Se­tvu­smo­za­vr­ši­li,­po­se­ja­li­smo­pše­ni­cu­na­17­ ju­ta­ra,­ni­kla­ je­le­po,­ured­no­i­na­vre­me­smo­ba­ci­li­đu­bre,­pri­me­nje­na­je­pu­na­agro­teh­ni­ka­tri­pu­ta­smo­je­pr­ska­li­i­bi­lo­bi­do­bro­ka­da­bi­se­ko­ri­go­va­le­ce­ne­i­pa­ri­te­ti.­Sve­što­je­do­nas,­mi­smo­ura­di­li­i­sa­da­je­vre­me­da­i­oni­ko­ji­tre­ba­da­bri­nu­o­se­lu­ne­što­za­i­sta­i­ura­de,­pri­ča­de­da­Đor­đe.Za­ raz­li­ku­ od­ mla­đih­ ge­ne­ra­ci­

ja,­ja­san­je­Đor­đe­Ba­jić,­ge­ne­ra­ci­je­ko­je­su­kao­pa­o­ri­ sta­sa­va­le­pre­ tri­i­vi­še­de­ce­ni­je­ ima­le­su­mno­go­vi­še­mo­guć­no­sti­ da­ na­pre­du­ju­ i­ pre­sve­ga­da­pla­ni­ra­ju­ svo­ju­pro­iz­vod­nju.­Naj­ve­će­za­slu­ge­za­to,­sma­tra­Đor­đe,­ pri­pa­da­ju­ re­še­no­sti­ dr­ža­ve­

da­ svo­jim­ma­lim­ i­ ogr­ni­če­nim­ po­sed­ni­ci­ma­omo­gu­ći­do­bar­ži­vot.­Ne­do­sta­tak­ ja­sne­ ide­je­ šta­ se­ sa­po­ljo­pri­vre­dom­da­nas­že­li,­si­gu­ran­je,­osnov­ni­je­fak­tor­sve­te­žeg­sta­nja­u­ko­jem­se­pro­iz­vo­đa­či­na­la­ze.­­Mo­ja­ge­ne­ra­ci­ja­je­ima­la­je­dan­

pe­riod­ ka­da­ se­ za­i­sta­ mo­glo­ ži­ve­ti­od­svog­ ra­da.­Ku­ća­u­ko­joj­ sam­gra­đe­na­je­od­se­la,­pre­dve­ipo­de­ce­ni­je,­ da­nas­me­ pi­ta­ju­ da­ li­ sam­ta­da­ra­dio­u­ino­stran­stvu,­a­ja­ma­lo­kroz­smeh,­a­ma­lo­u­žal­bi­ka­žem­da­je­ta­da­ino­stran­stvo­bi­lo­ov­de,­kod­nas.­Na­ve­li­ku­ža­lost,­taj­pe­riod­tra­jao­ je­ isu­vi­še­krat­ko,­ to­kom­dru­ge­po­lo­vi­ne­ osam­de­se­tih.­ Ta­da­ sam­za­pše­ni­cu,­pu­tem­raz­me­ne,­us­peo­da­ ku­pim­ no­vi­ trak­tor.­ Ži­to­pro­me­tu­sam­za­32­to­ne­ku­pio­do­bar­Fer­gu­son,­dru­gi­sam­uzeo­za­42­to­ne,­sa­da­za­ tu­ko­li­či­nu­ne­mo­gu­ni­da­pri­đem­trak­to­ru­kva­li­te­ta­tih­Fer­gu­so­na.­Ka­sni­je­je­išlo­sve­sa­mo­lo­ši­je,­tvr­di­Đor­đe.Ra­dio­ je­Đor­đe,­ sve­do­ ras­pa­da­

Ju­go­sla­vi­je,­i­do­sta­vo­ća­i­po­vr­ća,­a­pre­sve­ga­bo­sta­na.­Po­se­me­je­išao­u­Ma­đar­sku,­a­tr­ži­šte­mu­je­bi­la­či­ta­va­biv­ša­i­ve­li­ka­dr­ža­va.­­­ Ima­li­ smo­ i­ od­li­čan­ krom­pir­

svo­je­vre­me­no.­ Se­ja­li­ smo­ pra­vi­pra­ve,­ ori­gi­nal­ne­ ho­land­ske­ sor­te,­ima­li­smo­ugo­vo­re­ne­po­slo­ve­sa­fir­ma­ma,­di­rekt­no­smo­is­po­ru­či­va­li­sa­nji­ve­do­kraj­njeg­ko­ri­sni­ka,­što­sve­go­vo­ri­da­se­ne­ka­da­mo­glo­ži­ve­ti­od­agra­ra.­La­žu­oni­ko­ji­ka­žu­da­je­sve­bi­lo­lo­še­i­da­je­u­ono­vre­me­se­ljak­te­ško­ži­veo.­U­ta­vre­me­na,­ja­sam­od­se­la­na­pra­vio­ku­ću,­za­no­vio­me­

ha­ni­za­ci­ju,­ku­pio­dva­auto­mo­bi­la,­a­da­vi­dim­da­da­nas­ta­ko­se­lja­ci­ure­de­se­bi­ži­vot.­Sve­što­sam­ste­kao,­ste­kao­ sam­ u­ ta­ “lo­ša”­ vre­me­na.­Sa­da­se­to­sve­sa­mo­odr­ža­va,­a­za­pra­vo­po­la­ko­pro­pa­da,­dok­se­ jed­nom­ne­do­đe­do­kra­ja­pu­ta,­iskre­no­pri­ča­le­ži­mir­ski­pa­or.Ume­sto­la­ke­i­le­pe­tr­go­vi­ne,­go­

di­ne­su­do­ne­le­za­du­ži­va­nja,­kre­di­te,­lo­še­ot­ku­pe,­du­ga­če­ka­nja­na­za­ra­đe­na­ sred­stva­ i­ ne­iz­ve­snost­ ko­ja­pa­o­ri­ma­ne­da­mi­ra.­Tru­de­ći­se­da­“ne­upad­ne­u­zam­ke”,­Đor­đe­ i­da­nas­ iz­be­ga­va­ bi­lo­ ka­kvo­ kre­di­ti­ra­nje,­što­sa­ve­tu­je­ i­dru­gim,­mla­đim­po­ljo­pri­vred­ni­ci­ma.­­­Ja­ni­sam­lju­bi­telj­kre­di­ta­i­tru­

dim­se­da­sa­oni­ma­ko­ji­mi­kre­di­te­nu­de­ne­ula­zim­u­du­gač­ke­raz­go­vo­re.­Sve­što­se­uzme­mo­ra­se­i­vra­ti­ti,­a­oda­kle­da­se­vra­ti­ako­ne­ma­te­do­volj­no­ za­ra­đe­nih­ sred­sta­va?­ Za­što­da­uzi­mam­ne­što­za­šta­ni­sam­si­gu­ran­ da­ ću­ mo­ći­ da­ ot­pla­tim?­Ima­ih­ko­ji­su­od­mu­ke­uzi­ma­li,­pa­od­još­ve­će­mu­ke­na­pu­šta­li­ is­pla­tu­i­osta­ja­li­bez­me­ha­ni­za­ci­je,­a­to­ je­

naj­go­re­ što­ jed­nom­ se­lja­ku­ mo­že­da­se­de­si,­bez­ob­zi­ra­da­ li­ je­me­ha­ni­za­i­ja­ sta­ra­ ili­ no­va.­ Onaj­ ko­ji­ima­sta­ru,­već­se­do­volj­no­mu­či­pa­ne­mo­že­ da­ je­ za­no­vi,­ a­ onaj­ ko­ji­ima­no­vu,­ili­je­i­nju­uzeo­pod­ne­ku­ot­pla­tu,­ ili­ se­mo­rao­od­re­ći­ go­mi­le­stva­ri­da­bi­ je­na­ba­vio.­Čo­vek­tre­ba­da­gle­da­ko­li­ko­mo­že­sam.­Naj­če­šće,­ po­seb­no­ u­ na­še­ vre­me,­ to­ni­je­do­volj­no,­ali­ je­je­di­ni­na­čin­da­se­op­sta­ne.­Ma­li­te­ško­da­će­po­sta­ti­ve­ći­da­nas,­za­ to­ne­vre­di­du­ži­ti­do­ma­ćin­stvo,­ ve­li­ki­ mo­žda­ i­ mo­gu­da­mi­sle­ o­ tim­ stva­ri­ma,­ a­mi,­ da­ka­žem­sred­nji,­mi­ne­ka­ko­naj­lak­še­pad­ne­mo­pod­ tu­ ka­ma­ta­šku­ ide­ju.­Uči­ni­ nam­ se­ da­ nam­ “sa­mo­ma­lo­tre­ba”­da­se­odvo­ji­mo,­da­kre­ne­mo­na­bo­lje,­ali­nas­lo­ši­pa­ri­te­ti,­ce­ne,­se­me­ i­ ne­vre­me­ la­ko­ ube­de­ da­ to­baš­ i­ni­je­ ta­ko.­Ka­da­bu­de­mo­mo­gli­da­pla­ni­ra­mo­pro­da­ju,­ka­da­bu­de­mo­ zna­li­ ma­kar­ mi­ni­mum­ ce­ne­ro­be,­on­da­će­mo­mo­ći­ lak­še­da­se­za­du­žu­je­mo.­ Do­ ta­da­ ni­ka­ko,­ za­klju­ču­je­Đor­đe.

S. L.

Po­ljo­pri­vred­nik­ iz­Mo­lo­vi­na­Ste­va­Sma­jić­ovim­po­slom­se­ba­vi­još­od­ma­lih­no­gu,­jer­je­uz­oca­

dok­je­bio­još­de­čak­po­čeo­da­ra­di­na­nji­vi,­baš­kao­što­da­nas­i­nje­mu­po­ma­žu­nje­go­vi­si­no­vi,­sta­ri­ji­ko­ji­ ima­12­i­mla­đi­od­6­go­di­na.­­Kao­i­oni,­ isto­ta­ko­sam­i­ja­vo­

leo­sve­po­slo­ve­na­nji­vi­kad­sam­bio­nji­ho­vih­go­di­na,­a­da­li­će­se­oni­ti­me­u­ ži­vo­tu­ za­i­sta­ i­ ba­vi­ti,­ to­ za­vi­si­sa­mo­od­njih,­ko­jim­pu­tem­će­da­kre­nu­da­lje.­Ja­sam­za­vr­šio­osnov­nu­ško­lu­ i­po­sle­vi­še­ni­sam­hteo­da­se­ško­lu­jem,­ne­go­sam­ostao­na­po­ro­dič­nom­ ima­nju.­ Po­se­du­jem­ oko­ 30­

ju­ta­ra­ ze­mlje,­ na­ ko­ji­ma­ uz­ga­jam­ku­ku­ruz,­ sun­co­kret,­ pše­ni­cu­ i­ so­ju.­Po­što­ smo­mi­ ov­de­ma­lo­ na­ vi­šem­de­lu,­so­ja­nam­sla­bo­uspe­va,­jer­ona­vi­še­ vo­li­ ni­zi­nu.­ Za­to­ sam­ je­ po­se­jao­na­sa­mo­dva­ju­tra­i­mo­gu­re­ći­da­sam­za­do­vo­ljan­pri­no­som,­jer­je­ove­go­di­ne­do­bro­ro­di­la.­Od­me­ha­ni­za­ci­je­imam­sko­ro­sve­što­mi­ je­po­treb­no­osim­kom­baj­na,­nje­ga­unaj­mim­kad­na­red­do­đu­ti­po­slo­vi.­Od­ovo­ga­se­mo­že­ skrom­no­ ži­ve­ti­ uko­li­ko­ čo­vek­vred­no­ra­di.­Pam­tim­ i­ne­ka­sreć­ni­ja­vre­me­na,­jer­smo­pre­ra­ta­ži­ve­li­bo­lje.­Re­ci­mo,­ne­ka­da­je­bi­lo­do­volj­no­da­se­uhra­ni­se­dam,­osam­bi­ko­va­pa­

kad­se­oni­pro­da­ju­od­tih­pa­ra­smo­mo­gli­da­ku­pi­mo­no­vi­trak­tor.­Da­nas­je­ si­tu­a­ci­ja­ za­ nas­ po­ljo­pri­vred­ni­ke­mno­go­te­ža,­jer­za­no­vi­trak­tor­sa­da­tre­ba­­čak­30­bi­ko­va­–­pri­ča­po­ljo­pri­vred­nik­Ste­va­Sma­jić­iz­Mo­lo­vi­na.Pre­ma­ nje­go­vom­ mi­šlje­nju,­ po­

moć­i­pod­sti­ca­ji­ko­je­da­je­dr­ža­va­su­ne­do­volj­ni­ i­ se­lja­ci­ ih­ sla­bo­ ose­te.­Zbog­to­ga­je­raz­o­ča­ran,­po­la­ko­gu­bi­i­op­ti­mi­zam,­jer­već­15­go­di­na­se­na­da­i­oče­ku­je­da­će­za­se­lja­ke­do­ći­ne­ka­bo­lja­vre­me­na,­ali­ona­ne­do­la­ze,­ne­go­je­stal­no­“jed­no­te­isto”­i­do­da­je:­Tu­smo­gde­smo,­ra­di­mo­svi­ovo­

što­ima­mo­i­ću­ti­mo,­jer­bo­lje­ne­ma­mo,­ a­ ne­ma­mo­ ku­da­ dru­go­ ni­ da­ode­mo.­Ov­de­imam­ze­mlju­i­ku­ću,­pa­ako­bih­sve­to­pro­dao­i­ku­pio­ku­ću­u­Ši­du,­od­ če­ga­bih­ ta­mo­ži­veo.­Za­to­mi­je­bo­lje­da­ću­tim­i­da­ra­dim,­jer­ne­mam­iz­bo­ra.­Po­ne­kad­uhra­nim­svi­nje,­imam­tre­nut­no­šest­kr­ma­ča,­pa­i­ti­me­ma­lo­na­do­me­stim­pri­ho­de.­Ra­ni­je­sam­hra­nio­i­bi­ko­ve,­ali­sam­od­u­stao­od­tog­po­sla,­jer­se­ne­is­pla­ti.­Mi­se­lja­ci­uvek­za­vi­si­mo­od­ne­če­ga,­ili­od­vre­men­skih­uslo­va,­da­li­će­bi­ti­ki­ša­ili­su­ša,­a­kad­se­de­si­da­tu­do­bro­pro­đe­mo­i­pri­nos­bu­de­do­bar,­e­on­da­nas­do­če­ka­ju­ni­ske­ot­kup­ne­ce­ne,­pa­smo­do­kra­ja­sva­ka­ko­na­gu­bit­ku.

­ S.­Mi­haj­lo­vić fo­to:­M.­Mi­le­u­snić

LE­ŽI­MIR­•­U­PO­SE­TI­ĐOR­ĐU­BA­JI­ĆU

Sve­nam­ro­di,­al'­sve­nam­je­dža­ba­­Pod­na­ma­je­ne­vi­đe­no­bla­go­i­sa­mo­je­pi­ta­nje­ka­ko­će­mo­mi­is­ko­ri­sti­te­po­ten­ci­ja­le­ko­je­ga­zi­mo­i­ko­je­nam­ni­ko­osim­na­šeg­ne­ra­da­i­ne­tru­da­ne­mo­gu­ote­ti.­Sve­nam­ro­di,­al'­sve­nam­je­dža­ba.­Ne­ma­raz­li­ke,­da­li­je­ze­mlja­pr­ve,­dru­ge­ili­ne­ke­tre­će­kla­se,­za­sve­ima­mo­bilj­ku,­do­bro­tlo,­ali­ne­i­one­ko­ji­o­se­lja­ku­tre­ba­da­vo­de­ra­ču­na,­ka­že­Đor­đe­Ba­jić

Ne ka da se mo glo lak še do „Fer gu so na“

Đor­đe­Ba­jić

MO­LO­VIN­•­STE­VA­SMA­JIĆ,­PO­LJO­PRI­VRED­NIK

Stal­no­če­ka­mo­ne­ka­bo­lja­vre­me­na­­Već­15­go­di­na­na­ma­je­stal­no­jed­no­te­isto,­sa­mo­tap­ka­mo­u­me­stu,­ali­dru­gog­iz­bo­ra­ne­ma­mo,­ne­go­da­ću­ti­mo­i­ra­di­mo­–­ka­že­Ste­va­Sma­jić,­ra­tar­iz­Mo­lo­vi­na

Po­ljo­pri­vred­nik­Ste­va­Sma­jić­iz­Mo­lo­vi­na Čar­dak­pun­ku­ku­ru­za

12 18. novembar 2016.

NA U KA U PRAK SI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Kod ku pu sa se za is hra nu ko ri­sti gla vi ca, ko ja na sta je po sle obra zo va nja 15 do 20 li sto va

ro ze te a kao re zul tat ak tiv no sti i za­tva ra nja ter mi nal nog pu pa i uspo­re nog ra sta sta bla. Po znat je ve li ki broj sor ti i hi bri da ku pu sa. U za vi­sno sti od na me ne i hi bri di za ci ja ku­pu sa da nas je ve o ma ve li ka. Ko ri sti se svež za sa la te, ku van za va ri va, ki se ljen, i su šen.

Ku pus sa dr ži 10 % su ve ma te ri je, a po sar dža ju vi ta mi na B vi ta min i vi ta min C, na ro či to u ki se loj va ri jan­ti. U sve tu se ga ji na oko 2000000 ha a u evro pi oko 500000ha. Naj ve­ći pro iz vo đa či su Ki na i In di ja.

Ber ba ku pu sa se od vi ja u teh­no lo škoj zre lo sti. Be ra či ima ju pre­su dan uti caj na kva li tet ubra nog ku pu sa. Mo ra ju ima ti pra vil ne in­struk ci je u oda bi ru zre lo sti i mo ra ju pa zi ti ka ko ubra ti gla vi cu i ka ko sa njom ru ko va ti po sle ber be. Is ku san be rač će pro ve ru čvr sti ne gla vi ce oce ni ti opi pa va njem iste, vo de ći ra­ču na o ve li či ni gla vi ce. Od lu ku be­ra ča o oce ca nju gla vi ce be rač mo že do ne ti ta ko đe po spo lja šnjem iz gle­du gla vi ce, bo ji gla vi ce, po kri ve no­

sti li sto vi ma i na rav no ve li či ni i tvr­do či gla vi ce. Zreo ku pus ima bo lju i du žu mo guć nost ču va nja. Osnov ni in deks za od re đi va nje vre me na ber­be je od nos te ži ne i ve li či ne gla vi ce. Ber ba po či nje ka da gla vi ce do stig­nu u preč ni ku 10 cen ti me ta ra, pa do 25 cen ti me ta ra. Gla vi ce se be ru pre gi ba njem na jed nu stra nu i od­se ca njem no žem. Nož tre ba da je oštar i čist. Ne sme da bu de hr đav. Gla vi ce ne tre ba od se ca ti gru bo i sa uvi ja njem jer će do ći do ošte će nja iste. Gla vi ce tre ba se ći sa dva tri ovoj na li sta. Oni ima ju ulo gu ovo­ja kod tran spor ta ku pu sa. Po žu te li, ošte će ni li sto vi se pre pro da je mo­ra ju uklo ni ti. Gla vi ce se po sle se­če nja mo ra ju pre gle da ti. Ošte će ne gla vi ce, bi lo od ber be ili in se ka ta mo ra ju se sklo ni ti sa stra ne, oči sti ti i pre da ti u pre ra du. Ku pus je mo gu­će ubi ra ti i me ha ni zo va no. Kod me­ha nič ke ber be ku pus se pre ra đu je. Ne mo že se ču va ti. Od la ga nje ber be mo že do ve sti do ve li kih šte ta ko je mo gu bi ti iza zva ne pu ca njem gla vi­ca, iz ne nad nim na pa dom šte to či na. Neo bran ku pus na vre me iz lo žen je na pa du bilj nih bo le sti, što za po sle­

di cu mo že ima ti gu bi tak ce lo kup nog pri no sa.

Ku pus se mo ra sklo ni ti sa di rekt­nog sun če vog sja ja ako se na me­ra va du že ili kra će ču va ti. Ku pus i osta lo li sna to po vr će ve o ma je ose­tlji vo na di rekt nu sun če vu sve tlost i

vi šu tem pe ra tu ru na kon bra nja. Da bi se sma nji la tem pe ra tu ra gla vi ca ob ra nih sa nji ve po treb no je u ro ku od par sa ti ohla di ti gla vi ce do tem­pe ra tu re oko 4 ste pe na. Naj če šće se ko ri sti for si ra no va zdu šno hla đe­nje u vre me nu od 2 do 6 sa ti. Udu­

va va se hla dan va zduh u kon tej ne re sa gla vi ca ma ku pu sa. Po zna to je i vo de no hla đa nje ali se ono kod nas ne ko ri sti. Za što du že ču va nje gla­vi ce se mo ra ju hla di ti do tem pe ra­tu re naj ni že mo gu će pre smr za va­nja. Ako do đe do smr za va nja do la zi ido pro pa da nja gla vi ca ka da se od­mr znu. Ku pus se po sle bra nja kla­si fi ku je u dve kla se. Pr va kla sa je ku pus naj bo ljeg mo gu ćeg kva li te ta. Mo ra ima ti sve ži nu, ka rak te ri sti ke i ob lik ve zan za tu sor tu ili hi brid. Dru gu kla su či ni pre o sta li ku pus ko ji ni je mo gao da za do vo lji kri te ri ju me pr ve kla se. Ali gla vi ce dru ge kla se mo ra ju ta ko đe bi ti sve že i zdra ve.

Ku pus se pa ku je u kar ton ske ku­ti je i mre ža ste vre će do te ži ne do 25 ki lo gra ma. Kod pa ko va nja u vre­će mo ra se vo di ti ra ču na o za šti ti od po vre da jer ne pru ža ju za šti tu kao kar ton ska am ba la ža. U no vi je vre­me ku pus se za ču va nje pa ku je u evro pa le te za pre mi ne jed nog me­tra kub nog.

Kod nas je ras pro sta njen obi čaj pro da je je se njeg ku pu sa sa se o skih špri te ra i pri ko li ca gde se ku pus pro da je za pre ra du ki še lje njem.

Post har vest je pe riod na kon ber be vo ća. Kon tro la bilj nih bo le sti u pe ri o du pre ubi ra­

nja za sno va na na In te gral noj za šti ti use va, na sta vlja se to kom bra nja, ru ko va nja, pa ko va nja i tan spor ta. Ne ke od naj če šćih pa to ge na ko ji se mo gu raz vi ti na ubra nim plo do vi ma je su Bo trytis ci ne rea, Pe ni ci li um ex pan sum i Mu cor pi ri for mis.

Bo trytis ci ne rea i Pe ni ci li um ex­pan sum mo gu se raz vi ti na ra na­

ma i otvo ri ma. Po ja vlju je se če sto to kom du gog ču va nja. Na po ja vu naj vi še uti če: Zdrav stve no sta nje voć nja ka, hi gi je na pro sto ri jau ko ji­ma se vr ši pa ko va nje, kva li tet vo de u vo de nim si ste mi ma ko ji ma se vr ši tran sport i kla si ra nje ja bu ke, sva ka ma ni pu la ci ja i ru ko va nje ko jim je mo gu će stva ra nje ra na i po vre da. Ta ko đe na po ja vu mo že uti ca ti tem­pe ra tu ra kao i pri me na fun gi ci da (u ze mlja ma gde je do zvo lje na, ma da

se re zi stent nost ja vlja kao sve ve ći pro blem)

Mu cor pi ri for mis, (Mu cor rot) pre ma li te ra tu ri u Ka li for ni ji po­sta je ozbi ljan pro blem na sor ta ma Granny smith i Fu ji. Glji va ži vi u ze­mlji štu u voć nja ku. Vo će sa ku plje­no sa ze mlje i ze mlja ko ja se pre ko gaj bi ca ili bo xo va pre ne se do si ste­ma za pa ko va nje skla di šte ili kao i vo da , la ko za ra zi zdra vo vo će. Mu­cor iza zi va vla žnu tru lež, spo re se u skla di štu br zo ši re na zdra vo vo će. Ni ske tem pe ra tu re uspo ra va ju rast glji ve, hlo ri sa na vo da i ve ći na fun­gi ci da ni je mno go efi ka sna. Osnov­ne me re da se uma nji po ja va su: ne skla di šti ti opa lo vo će i gaj bi ce ne dr ža ti na ze mlji pri bra nju.

Ber ba i tran sport vo ća su pr va pri li ka za stva ra nje gu bi ta ka. Sto­ga je va žno obe le ži ti ih po da ci ma o be ra ču. Pra vi la za ber bu 1) Bra nje sa pe telj kom po su vom vre me nu, 2) Iz be ga va nje ve li kog pri ti ska pr­sti ma 3) Iz be ga va nje ošte će nja od do di ra iz me đu plo do va: ka da se vo­će pre ba cu je u gaj be ili kor pe to ne tre ba da se ču je 4) Hi gi je na rad ni ka ­ be ra ča

Vre me iz me đu ber be i hla đe nja tre ba sve sti na naj kra će – ovo je po če tak lan ca ras hla de. Obez be di­ti za se nu – plo do vi na vr hu gaj be mo gu do sti ći čak i 50°C . Uko li ko je vo će na kon ber be osta vlje no 24 sa ta na 20°C to re zul ti ra jed noj ne­de lji ma nje u skla di štu . Tran sport vr ši ti pa žlji vo.

Pre co o ling ­ ras hla đi va nje pro iz­vo da na kon ber be a pre skla di šte­nja je oba ve zno u svim sa vre me nim si ste mi ma hla đe nja. Po sto ji ne ko li­ko na či na ras hla đi va nja vo ća.

For si ra no va zdu šno hla đe nje: ras hla đe ni va zduh se ko ri sti kao me di jum, kroz pro iz vo de spa ko va­ne u bo xe vi ma. Pro iz vo di su po sat­vlje ni u dva re da, pre kri ve ni.Va zduh se iz vla či kroz tu ne le po mo ću ven ti­la to ra. Za vo će tra je i do 6h.

• Hla đe nje uz po moć hlad nog zi­da Cold wall system­ vr sta ras hlad­nog zi da sa ni žim va zdu šnim pri ti­skom od ko mo re u ko joj je pro iz vod i va zduh se uvla či kroz pro iz vod. Bok se vi bi tre ba lo da ima ju min 5%

boč nu ven ti la ci ju da bi bio omo gu­ćen pro tok va zdu ha

Hla đe nje va zdu hom mo že iza za­va ti gu bi tak vla ge u pro iz vo di ma, što za vi si od vr ste pro iz vo da, mo že se spre či ti umo tav njem u pla stič ne fo li je ili pa ku ju ći u ke su.

• Hi dro hla đe nje Hydro­co o ling: Hla đe nje se vr ši po mo ći vo de i to pr ska njem pro iz vo da u vi du spre ja ili po ta pa njem pro iz vo da u hlad nu vo du. Vo da bo lje pre no si to plo tu od va zdu ha. U do bro di zaj ni ra nim co o­

ler­sho wer objek ti ma vi šnje se mo­gu ohla di ti za 10 min. Na dok na đu­ju iz gu blje nu vla gu to kom bra nja. Vo da mo že pre no si ti pa to ge ne, pa mo ra bi ti ste ri li sa na , naj če šće Cl.

• Ro om­co o ling: Di rekt na iz lo­že nost hlad nom va zdu hu. Upa ko­va ni pro iz vo di mo gu se ohla di za oko 24 h, ako pa ku je u kon tej ne re sa oko 5% ven ti la ci je; ku ti je na pa­le ta ma , pa le te su ras po re đe ni po­red 10 do 15 cm, da se rav no mer­no di stri bu i ra pro tok va zdu ha.

Ku pus ber ba, sor ti ra nje i pa ko va njeKu­pus­i­osta­lo­li­sna­to­po­vr­će­ve­o­ma­je­na­kon­bra­nja­ose­tlji­vo­na­di­rekt­nu­sun­če­vu­sve­tlost­i­vi­šu­tem­pe­ra­tu­ru­

Pi še: Dra­gan­Mar­ko­vić,­dipl.ing.,­PSS­Zre­nja­nin

� Be�ra�či�ima�ju�pre�su�dan�uti�caj�na�kva�li�tet�ubra�nog�ku�pu�sa

PO STUP CI NA KON BER BE VO ĆA KO JI UTI I ČU NA KVA LI TET VO ĆA I DU ŽI NU ČU VA NJA

Ka­ko­spre­či­ti­mo­gu­ću­šte­tuPi še:­Ma­ja­Su­di­mac,­dipl.ing.,­­In­sti­tut­Ta­miš­Pan­če­vo

Hla�đe�nje�uz�po�moć�hlad�nog�zi�da

Kor�pe�za�ber�bu

Za�se�na�za�pri�vre�me�no�sme�sta�nje�u�to�ku�ber�beFor�si�ra�no�va�zdu�šno�hla�đe�nje

1318. novembar 2016.

NA U KA U PRAK SI

NA­ŠI­DO­MA­ĆI­NIAK TU EL NO STI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Ne­sme­tan­ iz­voz­ ži­vih­ svi­nja­i­ sve­žeg­me­sa­ u­ Ru­si­ju­ ni­je­mo­guć­ pre­ 2020.­ jer­ Evrop­

ska­uni­ja­pre­ko­svo­je­te­ri­to­ri­je­za­bra­nju­je­tran­sport­ži­vo­ti­nja­vak­ci­ni­sa­nih­od­svinj­ske­ku­ge,­ tvr­di­Bra­ni slav Gu lan,­ član­ Aka­de­mij­skog­­od­bo­ra­ za­ se­lo­ Srp­ske­ aka­de­mi­je­na­u­ka­i­umet­no­sti.Od­ pre­stan­ka­ vak­ci­na­ci­je­ svi­nja­

pro­tiv­ku­ge,­ka­ko­Gu­lan­ob­ja­šnja­va,­tre­ba­da­pro­đu­tri­go­di­ne­da­bi­smo­po­no­vo­ do­bi­li­ do­zvo­lu­ EU­ za­ iz­voz­sve­že­svi­nje­ti­ne,­a­ka­ko­ je­Upra­va­za­ve­te­ri­nu­na­ja­vi­la­da­će­vak­ci­na­ci­ja­ bi­ti­ za­vr­še­na­ u­ ja­nu­a­ru­ 2017,­iz­voz­će­bi­ti­mo­guć­tek­po­sle­2020.­­Sve­na­ja­ve­iz­vo­za­sve­žeg­svinj­

skog­me­sa­u­Ru­si­ju­su­bez­osno­va.­Iz­vo­za­ne­ma­jer­je­ne­mo­gu­će­svinj­sko­me­so­tran­spor­to­va­ti­pre­ko­te­ri­to­ri­je­EU,­a­tran­sport­avi­o­nom­se­ne­is­pla­ti.­Pre­o­sta­je­je­di­no­da­se­me­so­

tran­spor­tu­je­bro­dom,­pr­vo­do­Lu­ke­Bar,­a­za­tim­bro­dom­u­Ru­si­ju,­za­šta­je­po­treb­no­47­da­na.­To­ta­ko­tre­ba­da­tra­je­sve­do­2020.­go­di­ne,­a­Sr­bi­ja­ će­mo­ći­ da­ uđe­u­ EU­ tek­ kad­po­sle­ pre­stan­ka­ vak­ci­na­ci­je­ pro­đe­šest­go­di­na­­­ka­že­Gu­lan.Ko­li­ko­ je­ blo­ka­da­ iz­vo­za­ sve­že­

svi­nje­ti­ne­u­Ru­si­ju­kop­ne­nim­pu­tem­po­gub­na­za­Sr­bi­ju­po­tvr­đu­ju­i­po­da­ci­Re­pu­blič­kog­za­vo­da­za­sta­ti­sti­ku,­ko­ji­ po­ka­zu­ju­ da­ je­ iz­voz­ svi­nje­ti­ne­ove­go­di­ne­ma­nji­za­20­mi­li­o­na­evra.­Dok­je­Sr­bi­ja­u­2015.­go­di­ni­u­Ru­si­ju­ iz­ve­zla­ 10.670­ to­na­ sve­že­ i­za­mr­znu­te­svi­nje­ti­ne­u­vred­no­sti­od­21,9­mi­li­o­na­evra,­za­se­dam­me­se­ci­ove­go­di­ne­u­tu­ze­mlju­ is­po­ru­če­no­

je­ sve­ga­ 1.311­ to­na,­ vred­nih­ 1,9­mi­li­o­na­evra.Raj­ko­ La­ti­no­vić,­ pred­sed­nik­

Od­bo­ra­za­po­ljo­pri­vre­du­u­PKS­i­di­rek­tor­me­sne­in­du­stri­je­„Imes“,­is­ti­če­da­ro­ko­vi­o­za­bra­ni­iz­vo­za­sve­že­svi­nje­ti­ne­u­EU­i­pre­ko­nje­ne­te­ri­to­ri­je­ni­su­to­li­ko­ve­li­ki­pro­blem­ko­li­ko­či­nje­ni­ca­ da­ Sr­bi­ja­ ne­ma­me­sa­ za­iz­voz.­Kad­smo­mo­ra­li,­mi­smo­za­mr­znu­to­me­so­iz­vo­zi­li­mo­rem­pre­ko­Cr­ne­Go­re,­ko­je­ je­u­Ru­si­ju­sti­za­lo­za­ 45­ da­na,­ ali­ to­ je­ ne­is­pla­ti­vo­ ­­ka­že­La­ti­no­vić.­ S. P.

Ko­li­ko­ je­ za­po­je­din­ca­ zna­čaj­no­ i­va­žno­da­po­se­du­je­ne­ko­ima­nje,­ do­bro­ zna­ Pan te li­

ja­ Ste­va­no­vić­ iz­ Ve­li­kih­ Ra­di­na­ca.­Ovaj­biv­ši­gra­đe­vin­ski­rad­nik­u­mi­tro­vač­kom­ "Pro­le­te­ru",­ ka­sni­je­ i­rad­nik­u­"Mi­tro­sre­mu",­a­sa­da­sta­nov­nik­se­la­bez­po­sla,­dok­je­bio­u­rad­nom­od­no­su­ni­je­išao­na­od­mo­re­već­je­ra­dio­i­svu­za­ra­du­ula­gao­u­ku­po­vi­nu­ze­mlje.­Sa­da­je­vla­snik­16­ju­ta­ra­ze­mlje,­a­spre­ma­se­i­da­do­go­di­ne­ uče­stvu­je­ u­ za­ku­pu­ po­osno­vu­ pra­va­ pre­če­ na­me­nje­nog­far­me­ri­ma.­­Pan­te­li­ja­je­bio­za­in­te­re­so­van­za­

za­kup­dr­žav­nog­po­ljo­pri­vred­nog­ze­mlji­šta­pred­tek­mi­nu­lu­mi­tro­vač­ku­li­ci­ta­ci­ju.­Pre­sve­ga­hteo­ je­ze­mlju­kao­ far­mer,­ ali­ je­ za­ka­snio­ pa­ će­mo­ra­ti­da­če­ka­do­go­di­ne­svo­ju­pri­li­ku.­On­još­ni­je­do­sti­gao­go­di­ne­ži­vo­ta­za­pen­zi­ju­pa­se­ba­vi­po­ljo­pri­vred­nom­ i­ hra­ni­ svi­nje­ sve­stan­ da­je­do­bro­ra­dio­što­je­svo­je­vre­me­no­na­ba­vljao­ze­mlju.­­Ni­sam­imao­uslo­va­za­za­kup­ra­

ni­je,­ma­lo­ze­mlje­ra­dim,­a­sa­da­bih­je­uzeo­ra­di­sto­ke,­no­spre­man­sam­da­če­kam­kad­za­to­do­dje­red.­Bi­lo­bi­mi­do­volj­no­sve­ga­pet­hek­ta­ra­za­hra­nu­za­mo­je­svi­nje­­–­ka­že­Pan­te­li­ja.Ima­ ovaj­ po­ljo­pri­vred­nik­ vo­lju­

i­ že­lju­ da­ hra­ni­mno­go­ vi­še­ svi­nja­od­60­–­70­ko­ma­da­ko­li­ko­ ih­sa­da­ima,­jer­su­po­volj­ni­je­ot­kup­ne­ce­ne.­Sa­sto­čar­stvom­ni­je­pre­ki­dao­ni­ka­da­ su­ to­vlje­ni­ke­ sla­bi­je­ pla­ća­li,­ jer­

su­mu­se­svi­nje­is­pla­ti­le.­Od­svo­jih­vred­nih­ru­ku­Pan­te­li­ja­je­ku­pio­sve­što­ima­u­svom­do­ma­ćin­stvu.­U­Ve­li­kim­Ra­din­ci­ma­se­sve­ma­

nje­dr­že­svi­nje,­pa­je­sa­da­Ste­va­no­vić­je­dan­od­ve­ćih­pro­iz­vo­dja­ča.­Ka­da­je­svo­je­vre­me­no­od­lu­čio­da­se­bi­ku­pi­ze­mlju,­vo­ju­tro­ku­pio­je­ka­da­je­ pre­šao­ da­ ra­di­ u­ ”Mi­tro­sre­mu”.­Sa­ svo­jom­fir­mom­ "Pro­le­te­rom"­ je­ra­dio­ na­ te­re­nu,­ ali­ je­ od­ za­ra­de­ i­osta­lo­pa­je­do­bro­do­šlo­za­no­va­ju­tra­ze­mlje.Ka­da­ sam­ vi­deo­ ka­ko­ dru­gi­ ra­

de.ku­po­vao­sam­ju­tro­po­ju­tro­i­sad­imam­ukup­no­16­ju­ta­ra­ze­mlje.­Ni­sam­ po­gre­šio.­ Dok­ če­kam­ pen­zi­ju­imam­od­če­ga­da­ži­vim­i­šta­da­ra­dim­–­po­ru­ču­je­­Pan­te­li­ja­­Ste­va­no­vić­iz­Ve­li­kih­Ra­di­na­ca.­ S.Đ.

Ve­li­ki­uti­caj­na­uspeh­pro­iz­vod­nje­ vo­ća­ ima­ pra­vi­lan­ iz­bor­sad­nog­ ma­te­ri­ja­la.­ Za­ po­di­

za­nje­za­sa­da­bi­lo­ko­je­voć­ne­vr­ste­tre­ba­ko­ri­sti­ti­is­klju­či­vo­sad­ni­ce­pr­ve­kla­se,­sa­do­bro­raz­vi­je­nim­ko­re­no­vim­ si­ste­mom­ i­ pot­pu­no­ zre­lim­(zdr­ve­nje­nim)­ nad­zem­nim­ de­lom.­Sad­ni­ce­tre­ba­da­ima­ju­do­bro­raz­vi­je­ne­pu­polj­ke­po­ce­loj­du­ži­ni,­do­bro­sra­slo­spoj­no­me­sto,­da­su­pra­ve­ i­bez­ ­me­ha­nič­kih­ošte­će­nja.­Po­seb­no­je­va­žno­da­sad­ni­ce­ ima­ju­sna­žan,­do­bro­raz­vi­jen­ži­li­čast­ko­re­nov­si­stem.­Za­tim,­iden­ti­tet­sor­te­mo­ra­da­bu­de­ap­so­lut­no­ta­čan.­

Ako­ume­sto­pla­ni­ra­ne­sor­te­gre­škom­do­spe­ne­ka­dru­ga,­na­ro­či­to­u­slu­ča­ju­sa­mo­be­splod­nih­sor­ti,ne­ma­ro­da,­voć­ke­cve­ta­ju­ali­plo­do­ve­ne­za­me­ću.­Ne­do­la­zi­ do­ oplod­nje­ jer­je­po­tre­ban­po­len­dru­ge­ so­tre­ko­ji­je­kom­pa­ti­bi­lan­sa­po­le­nom­iza­bra­ne­sor­te.­Iz­bor­sor­te­na­od­go­va­ra­ju­ćoj­pod­lo­zi­ je­ne­ma­nje­bi­tan­či­ni­lac.­Pod­lo­ga­ na­ ko­joj­ je­ voć­ka­ oka­

le­mlje­na­uslo­vlja­va­gu­sti­nu­sad­nje,­uz­goj­ni­ob­lik­i­re­zid­bu,kao­i­kva­li­tet­i­tip­ze­mlji­šta­na­ko­jem­se­voć­njak­mo­že­za­sa­di­ti.­Sad­ni­ce­mo­ra­ju­bi­ti­zdra­ve,­bez­vi­ru­snih­i­dru­gih­bo­le­sti­

i­pri­su­stva­šte­to­či­na.­Even­tu­al­na­ošte­će­nja­ od­ mra­za­ utvr­đu­je­mo­na­osno­vu­pri­su­stva­tam­nih­pe­ga­ili­ li­ni­ja­ na­ po­preč­nom­ pre­se­ku­gor­njeg­ de­la­ sad­ni­ce­ i­ ko­re­no­vih­ži­la.­U­sa­vre­me­noj­vo­ćar­skoj­pro­iz­vod­nji,­ za­po­di­za­nje­ za­sa­da­mo­gu­ se­ ko­ri­sti­ti,­ jed­no­go­di­šnji­sad­ni­ce,­ dvo­go­di­šnje­ sad­ni­ce­ i­oku­lan­ti.­

Pre­ma­va­že­ćem­pra­vil­ni­ku­o­nor­ma­ma­ kva­li­te­ta­ oku­lan­ti­ i­ sad­ni­ce­tre­ba­da­is­pu­nja­va­ju­sle­de­će­uslo­ve:1.­ Oku­lan­ti­ ­­ da­ ima­ju­ tri­ ske­

let­ne­ ži­le,­ sa­ naj­ma­njom­ du­ži­nom­od­ 10cm.­ Du­ži­na­ nad­zem­nog­ de­la­tre­ba­da­ iz­no­si­naj­ma­nje­30­cm,­a­preč­nik­ ne­po­sred­no­ iz­nad­ ko­re­no­vog­vra­ta­naj­ma­nje­6­cm.2.­Jed­no­go­di­šnje­sad­ni­ce­–ko­re­

nov­si­stem­sa­naj­ma­nje­5­osnov­nih­ži­la,­sad­ni­ce­ora­ha­naj­ma­nje­3.­Du­ži­na­sva­ke­ži­le­mo­ra­bi­ti­naj­ma­nje­20­cm,­du­ži­na­nad­zem­nog­de­la­sad­ni­ce­ ja­bu­ke,­kru­ške,­du­nje,­kaj­si­je­i­ tre­šnje­mo­ra­ da­ je­ 1m;­ bre­skve,­vi­šnje,kru­ške­ na­ du­nji,­ ja­bu­ke­ na­

sla­bo­buj­nim­pod­lo­ga­ma­i­le­ske­naj­ma­nje70cm.­Preč­nik­sad­ni­ce­ne­po­sred­no­ iz­nad­ po­ve­za­nog­me­sta­ ne­sme­bi­ti­ma­nji­od­10­cm,­a­pre­sek­spoj­nog­me­sta­da­ je­za­ra­stao­naj­ma­nje­40%.3.­ Dvo­go­di­šnje­ sad­ni­ce­ –ko­re­

nov­si­stem­sa­naj­ma­nje­4­ske­let­ne­ži­le,orah­3.­­Pre­sek­spoj­nog­me­sta­tre­ba­da­je­za­ra­stao­naj­ma­nje­80%,­a­is­pod­ra­me­nih­gra­na,­sad­ni­ca­mo­ra­bi­ti­de­be­la­naj­ma­nje­12­cm.4.­ Iz­dan­ci­ma­li­ne­ i­ku­pi­ne­ ­mo­

ra­ju­ima­ti­do­bro­raz­vi­je­ne­le­to­ra­ste­du­ži­ne­oko­80­cm­a,­ko­re­nov­si­stem­da­ima­vi­še­sit­nih­ži­la­du­ži­ne­pre­ko­5cm.

VE­LI­KI­RA­DI­NI­CISU SRET SA PO LJO PRI VRED NI KOM PAN­TE­LI­JOM­STE­VA­NO­VI­ĆEM­

Ju tro po ju tro – ce lo ima nje Ra­din­ča­nin­Pan­te­li­ja­Ste­va­no­vić­ni­je­imao­ni­pe­dalj­svo­je­ze­mlje,­ali­je­to­kom­go­di­na­ži­vo­ta­vred­no­ra­dio­i ku pio ukup no 16 ju ta ra ze mlje. Sad se uz ra tar stvo ba­vi­i­sto­čar­stvo­i­spre­ma­se­da­do­go­di­ne­kon­ku­ri­še­za­ze­mlju­po­osno­vu­pra­va­pre­čeg­za­ku­pa­

Pan­te­li­ja­Ste­va­no­vić

ISTI­NA­O­IZ­VO­ZU­SVI­NJA­U­RU­SI­JU

Blo ka da zbog ku geOve go di ne de set ko van iz voz jer je za bra njen pre voz me sa ži­vo­ti­nja­vak­ci­ni­sa­nih­pro­tiv­bo­le­sti­ku­ge­pre­ko­te­ri­to­ri­je­EU

Či­nje­ni­ce

• 3,2 mi li o na svi nja ima u Sr bi ji

• 330.000 ži vih svi nja uve zla je Sr bi ja u 2015. go di ni

• 270.000 to na je go di šnja pro iz­vod nja svinj skog me sa u Sr bi ji

• 19 ki lo gra ma svi nje ti ne po je de go di šnje sva ki sta nov nik Sr bi je

Pre­ra­đe­vi­ne­mo gu u iz vozU­Mi­ni­star­stvu­po­ljo­pri­vre­de­

po­tvr­đu­ju­da­je­u­EU­za­bra­njen­iz­voz­ sve­žeg­ svinj­skog­ me­sa,­ali­ is­ti­ču­ da­ je­ do­zvo­ljen­ iz­voz­me­snih­ pre­ra­đe­vi­na,­ ba­re­nih­i­ ku­va­nih­ ko­ba­si­ca­ i­ sla­ni­ne.­Pre­ra­da­mroa­bi­ti­vna­tem­pe­ra­tu­re­ ve­ćoj­ od­ 70­ ste­pe­ni.­ ­ Ne­po­sto­je­ pre­pre­ke­ za­ tran­sport­tih­ me­snih­ pre­ra­đe­vi­na­ pre­ko­te­ri­to­ri­je­EU.­Pi­ta­nje­pla­sma­na­pro­iz­vo­da­ is­klju­či­vo­ je­ od­lu­ka­pro­iz­vo­đa­ča,­a­ulo­ga­Mi­ni­star­stva­po­ljo­pri­vre­de­je­da­otva­ra­no­va­tr­ži­šta­za­na­še­pro­iz­vo­đa­če,­ali­i­da­ukla­nja­dru­ge­ad­mi­ni­stra­tiv­ne­ba­ri­je­re,­ka­žu­u­Mi­ni­star­stvu.

Kva li tet sad nog ma te ri ja laSad­ni­ce­mo­ra­ju­bi­ti­zdra­ve,­bez­vi­ru­snih­i­dru­gih­bo­le­sti­i­pri­su­stva­šte­to­či­na

Pi­še:­J.Klja­jić,­dipl.inž.,­­PSS­Ki­kin­da

Oku­lan­ti­­da­ima­ju­tri­ske­let­ne­ži­le

Preč­nik­sad­ni­ce­ne­po­sred­no­iz­nad­po­ve­za­nog­me­sta­ne­sme­bi­ti­

ma­nji­od­10­cm

Ko­re­nov­si­stem­da­ima­vi­še­sit­nih­ži­la

14 18. novembar 2016.

PROG­NO­ZNO­IZ­VE­ŠTAJ­NA­SLU­ŽBA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Ja­bu­ča­sto­i­ko­šti­ča­vo­vo­će­se­na­la­zi­u­fa­zi­95­(50%­li­šća­žu­to­ i­opa­lo)­–­97­(­svo­li­šće­opa­lo)­po­

BBCH­ska­li.Ovo­ je­pe­riod­ka­da­ se­pre­po­ru­

ču­je­tre­ti­ra­nje­vo­ća­pre­pa­ra­ti­ma­na­ba­zi­ ba­kra.­ Ovaj­ tret­man­ se­ pre­po­ru­ču­je­ kao­ pre­ven­tiv­na­me­ra­ za­dez­in­fek­ci­ju,­pre­sve­ga­oži­lja­ka­ko­ji­na­sta­ju­ na­ gra­na­ma­ kao­ po­sle­di­ca­odva­ja­nja­ li­šća,­a­ko­ji­ pred­sta­vlja­ju­otvo­ren­put­za­pa­to­ge­ne.­Pre­sa­mog­ tre­ti­ra­nja­ po­treb­no­ je­ uklo­ni­ti­sve­su­ve­gra­ne­i­tru­le­plo­do­ve­iz­kro­šnji­i­iz­ne­ti­ih­iz­voć­nja­ka.Kom­bi­na­ci­ja­ he­mij­ske­ za­šti­te­ i­

me­ha­nič­kog­ či­šće­nja­ sma­nju­je­ in­fek­tiv­ni­ po­ten­ci­jal­ pa­to­ge­na­ ko­ji­iza­zi­va­ju­ bilj­ne­ bo­le­sti­ kao­ što­ su:­mo­ni­li­o­ze­na­ko­šti­ča­vom­vo­ću,­ko­vr­dža­vost­­li­šća­bre­skve,­ro­gač­šlji­ve,­ šu­plji­ka­vost­ li­šća­ ko­šti­ča­vog­vo­ća,­ rak­ ra­ne­ i­ iz­u­mi­ra­nje­ gra­na,­bak­te­ri­o­zna­pla­me­nja­ča­ja­bu­ča­stog­vo­ća,­esko­ri­o­za­vi­no­ve­lo­ze­i­dr.

Tret­man­oba­vi­ti­po­mir­nom­i­su­vom­vre­me­nu­ka­da­su­tem­pe­ra­tu­re­pre­ko­10°C.­­Mo­gu­se­ko­ri­sti­ti­ne­ki­od­ sle­de­ćih­ fun­gi­ci­da­ na­ ba­zi­ ba­kra:·­Bla­u­vit­u­kon­cen­tra­ci­ji­1%·­ Fun­gu­ran­OH­ u­ kon­cen­tra­ci­ji­

0,2­0,3%·­ Nor­dox­ 75WG­ u­ kon­cen­tra­ci­ji­

0,2%·­ Ba­kar­ni­ ok­si­hlo­rid­ 50/Ba­kar­ni­

kreč­50­u­kon­cen­tra­ci­ji­0,75%·­Pla­vo­ulje­ u­ kon­cen­tra­ci­ji­ 3%,­

i­dr.Tre­ti­ra­nje­se­mo­ra­oba­vi­ti­de­talj­

no­ ta­ko­ da­ ras­tvor­ do­spe­ u­ sva­ku­pu­ko­ti­nu­na­sta­blu­i­gra­na­ma­–­„da­ka­plje“­ jer­upra­vo­na­ tim­me­sti­ma­pre­zi­mlja­va­ju­ pro­u­zro­ko­va­či­ bilj­nih­

bo­le­sti.Na pod ruč ju de lo va nja RC Som­

bor,­ko­šti­ča­ve­voć­ne­vr­ste­se­na­la­ze­u­ fe­no­fa­zi­ sta­re­nje,­ po­če­tak­mi­ro­va­nja­–po­BBCH­ska­li­95­(50­%­li­šća­ žu­to­ i­ opa­lo).­ U­ fe­no­fa­zi­ ka­da­je­ 50­70%­ li­šća­ opa­lo­ po­treb­no­ je­ura­di­ti­ tret­man­ u­ ci­lju­ sma­nje­nja­in­fek­tiv­nog­ po­ten­ci­ja­la­ pa­to­ge­na­ i­dez­in­fek­ci­je­ra­na­ko­je­na­sta­ju­po­sle­opa­da­nja­li­šća.Ovim­ tret­ma­nom­ ­ sma­nju­je­ se­­

in­fek­tiv­ni­ po­ten­ci­jal­ sle­de­ćih­ pa­to­ge­na,­pro­u­zro­ko­va­ča:

­­ko­vr­dža­vo­sti­li­sta­bre­skve­(Tap­hri­na­de­for­mans),­­ šu­plji­ka­vo­sti­ li­sta­ ko­šti­ča­vog­

vo­ća­(Stig­mi­na­car­pop­hi­la),­­mo­ni­li­o­ze­ko­šti­ča­vog­vo­ća­(Mo­

ni­li­nia­spp.),­­ rak­ ra­na­ i­ iz­u­mi­ra­nja­ gra­na­­

(Pse­u­do­mo­nas­syrin­gae).Za­ tret­man­se­pre­po­ru­ču­je­ne­ki­

od­fun­gi­ci­da­na­ba­zi­ba­kra:·­Bla­u­vit­(Cu­iz­ba­kar­nog­hi­drok­

si­da)­0,5­1%­ili·­Nor­dox­75­WG­(Cu­iz­ba­kar­ok­

si­da)­0,2%­­ili·­Ba­kar­ni­ok­si­hlo­rid­50­(Cu­iz­ba­

kar­ok­si­hlo­rid)­0,5­0,75%Tret­man­ura­di­ti­na­tem­pe­ra­tu­ra­

ma­iz­nad­5°C.Na te ri to ri ji RC No vi Sad­ voć­ni­

za­sa­di­­na­la­ze­se­u­fa­zi­od­po­čet­ka­opa­da­nja­li­šća­(ja­bu­ka)­do­70%­li­sto­va­opa­lo­(ko­šti­ča­vo­vo­će)­­(BBCH­93­95).U­ fa­zi­ ka­da­ opad­ne­ 70%­ li­sne­

ma­se­pre­po­ru­ču­je­se­he­mij­ski­tret­man­ pre­pa­ra­ti­ma­ na­ ba­zi­ ba­kra.­Ovaj­ tret­man­vr­ši­se­u­ci­lju­dez­in­fek­ci­je­sta­ba­la,­a­spre­ča­va­se­i­pro­dor­pa­to­ge­na­kroz­ra­ne­ko­je­na­sta­ju­opa­da­njem­li­šća.­Ta­ko­đe,­sma­nju­je­

se­ i­ in­fek­tiv­ni­ po­ten­ci­jal­ pa­to­ge­na­kao­što­su­mo­ni­li­o­ze­ko­šti­ča­vog­vo­ća­(Mo­ni­lia­spp.),­ko­vr­dža­vost­li­šća­bre­skve­(Tap­hri­na­de­for­mans),­šu­plji­ka­vost­ li­sta­ ko­šti­ča­vog­ vo­ća­(Stig­mi­na­ car­pop­hi­la),­ pro­u­zro­ko­va­či­bak­te­ri­o­znih­obo­lje­nja­(Er­wi­nia­amylo­vo­ra,­Pse­u­do­mo­nas­syrin­gae)­i­dru­gi.­Tret­man­oba­vi­ti­po­mir­nom­i­su­vom­vre­me­nu­ka­da­je­tem­pe­ra­tu­ra­iz­nad­5°C.Fun­gi­ci­di­na­ba­zi­ba­kra:·­Ba­kar­ni­kreč­50­(­Cu­iz­ba­kar­

ok­si­hlo­ri­da)­0,75%·­Bla­u­vit­(Cu­iz­ba­kar­hi­drok­si­da)­

0,5­1%­u­ko­šti­ča­vom­vo­ću­i­0,7%­u­ja­bu­ča­stom­vo­ću·­Cu­pro­xat­(Cu­ iz­ba­kar­sul­fa­ta)­

0,25­0,35%­ u­ ko­šti­ča­vom­ vo­ću­ i­0,5­0,6%­u­ja­bu­ča­stom­vo­ću

Na pod ruč ju de lo va nja RC Niš,­ko­šti­ča­vo­ vo­će­ se­ na­la­zi­ pred­ kraj­ve­ge­ta­ci­je­po­BBCH­ska­li­95­(50­do­70%­li­šća­se­žu­ti­i­opa­da).Ka­da­ opad­ne­ 70%­ li­sne­ ma­se­

pro­iz­vo­đa­či­ma­ko­šti­ča­vog­vo­ća­pre­po­ru­ču­je­se­ je­se­nji­ tret­man­u­ci­lju­sma­nje­nja­ in­fek­tiv­nog­ po­ten­ci­ja­la­pro­u­zro­ko­va­ča­ bo­le­sti­ ko­ji­ su­ pri­sut­ni­i­pre­zi­mlja­va­ju­na­bilj­nim­de­lo­vi­ma,­kao­i­ra­di­ ­dez­in­fek­ci­je­za­sa­da­tj.­oži­lja­ka­ko­ji­na­sta­ju­na­gra­na­ma­kao­po­sle­di­ca­odva­ja­nja­li­šća,­a­ko­ji­pred­sta­vlja­ju­otvo­ren­put­za­pa­to­ge­ne.Pri­me­ni­ti­ pre­pa­ra­te­ na­ ba­zi­

ba­kra.Pre­pa­ra­ti­ko­ji­se­mo­gu­pri­me­

ni­ti:·­Nor­dox­75­WG­(a.m.­Cu­­ok­sid)­

0,2%­ili·­ ­ Fun­gu­ran­OH­ (­ a.m.­ CU­hi­

drok­sid)­0,2­0,3%­ili·­­Ba­kar­ni­ok­si­hlo­rid­50­(a.m.­Cu­

ok­si­hlo­rid)­0,75%­ili

·­ Bla­u­vit­ (a.m.­ Cu­hi­drok­sid)­1%.Tret­man­ iz­vr­ši­ti­po­mir­nom­vre­

me­nu­i­tem­pe­ra­tu­ra­ma­iz­nad­7°C.

Zdrav stve no sta nje use­va­ječ­ma

Vi­zu­el­nim­ pre­gle­dom­ use­va­se­men­skog­ ječ­ma,­ sor­ta­ Bo­sut­(20ha),­ uoče­ni­ su­ simp­to­mi­mre­ža­ste­pe­ga­vo­sti­li­sta­ječ­ma,­Pyre­nop­ho­ra­ te­res,­ na­ 54%­ bi­lja­ka.­Pa­ra­zit­ se­ pre­no­si­ se­me­nom­ ali­ i­pu­tem­ pse­u­do­te­ci­ja­ na­ osta­ci­ma­

sla­me.­ Usled­ po­volj­nih­ vre­men­skih­uslo­va­iza­zi­va­pe­ge­i­cr­ti­ce­na­li­sto­vi­ma­ ječ­ma­ ko­je­ se­ spa­ja­ju­ i­ima­ju­ iz­gled­mre­že.­Za­sad­se­ne­pre­po­ru­ču­je­ tret­man­ pro­tiv­ ovog­pa­to­ge­na­ ječ­ma.­ U­ use­vu­ ječ­ma­re­gi­stru­ju­ se­ pr­ve,­ po­je­di­nač­ne­ko­lo­ni­je­li­snih­va­ši,­Ap­hi­di­dae­spp.­(od­ ko­jih­ su­ ne­ke­ od­ njih­ vek­to­ri­ vi­ru­sa­ žu­te­ pa­tu­lja­vo­sti­ ječ­ma.­Ko­lo­ni­je­li­snih­va­ši­i­nji­ho­ve­kri­la­te­for­me­se­uoča­va­ju­i­na­ivi­ci­i­u­unu­tra­šnjo­sti­ par­ce­le.­ Neo­p­hod­ni­su­re­dov­ni­vi­zu­el­ni­pre­gle­di­use­va­ječ­ma,­i­uko­li­ko­se­na­sta­vi­pe­riod­to­plog­vre­me­na­(­sa­tem­pe­ra­tu­ra­ma­ iz­nad­ pro­se­ka),­ RC­ Vr­bas­ će­bla­go­vre­me­no­da­ti­sig­nal­za­tre­ti­ra­nje­li­snih­va­ši.Pre­gle­dom­ par­ce­la­ ozi­mih­ ječ­

mo­va­na te re nu RC Sen ta,­utvr­đe­no­ je­ da­ se­ ra­ni­je­ po­se­ja­ni­ use­vi­na­la­ze­u­fe­no­fa­zi­12­13­BBCH­ska­le­(2­3­li­sta­raz­vi­je­na).Pri­su­stvo­ simp­to­ma­ mre­ža­ste­

pe­ga­vo­sti­ječ­ma­(Pyre­nop­ho­ra­te­res)­re­gi­stro­va­no­je­na­0­­do­39%­bi­lja­ka.He­mij­ske­ me­re­ za­šti­te­ se­ ne­

pre­po­ru­ču­ju.­Na lo ka li te tu Zob na ti ca,­u­use­

vu­ozi­mog­ječ­ma­(sor­ta:­Sa­la­man­der,­po­vr­ši­na:­31­ha,­vre­me­se­tve:­8­10.10.2016,­ pre­du­sev:­ so­ja),­vi­zu­el­nim­ pre­gle­dom­ od­ 01.11.­­re­gi­stro­va­ni­ su­ simp­to­mi­ mre­ža­ste­pe­ga­vo­sti­ ječ­ma­(pro­u­zro­ko­vač­Pyre­nop­ho­ra­ te­res)­ na­ 5%­pre­gle­da­nih­bi­lja­ka,­ dok­ je­ ­ 14.11.2016.­­utvr­đe­no­ši­re­nje­simp­to­ma­­i­pri­su­stvo­na­12%­bi­lja­ka.Pre­po­ru­ka­ za­ pro­iz­vo­đa­če:­

re­dov­nim­obi­la­skom­par­ce­la­utvr­di­ti­pri­su­stvo­i­ni­vo­ši­re­nja­pa­to­ge­na.­Za­ sa­da­ ne­ pred­u­zi­ma­ti­ he­mij­ske­me­re­su­zbi­ja­nja.

Sta­nje­vo­ćar­skih­i­ra­tar­skih­kul­tu­ra

Ap hi di dae spp.

Simp to mi mre ža ste pe ga vo sti pe ga vo sti ječ ma

Za sad bre skve

Za sad kru ške

Za sad nek ta ri ne

Usev ječ ma

Iz la ga nje sun cu po go du je stva-ra nju ko lo ni ja će li ja a ne sa mo izo lo va nih će li ja, pre di spo ni ra-

nih za rak, na vo di se u stu di ji ob-ja vlje noj u ča so pi su „Pro ce e dings of the Na ti o nal Aca demy of Sci en ces“.

Sun ce mo že da iza zo ve mu ta ci je ge na za su zbi ja nje tu mo ra „p53“ u će li ja ma eider me (ke ra ti no ci ti) i ta-ko ih uči ni ti pre di spo ni ra nim za rad. De fek tan „p53“ je uzrok oko po lo-vi ne po ja va ra ka kod lju di. Ova no-va stu di ja su ge ri še da ul tra vi o let no zra če nje či ni de fekt nim gen „p53“ u će li ja ma i da se za tim mul ti pli ku ju i stva ra ju na sla ge.

Is tra ži va či su shva ti li da uče sta-lost tih na sla ga će li ja sa de fekt nim ge nom „p53“ va ri ra od tri de set tri na kva drat ni cen ti me tar ko že za vi sno od iz la ga nja sun cu.

Oni sma tra ju da ove će li je ne bi bi le gru pi sa ne na taj na čin da mu-ta ci ju u ge nu „p53“ iza zva na ul tra-vi o let nim zra če njem ni je na sa moj po vr ši ni.

Vak ci na pro tiv ra ka ko že

Vak ci na ko ja le či smr to no sne for me ra ka ko že ko ri ste ći pa ci jen-to ve tu mor ske će li je, po ka za la je svo je pred no sti u od no su na du ge te ra pij ske me to de ko je se ko ri ste u le če nju ove bo le sti, ka žu na uč ni-ci sa „To mas Dže fer son Uni ver zi te-ta“ u Ame ri ci. Če tvo ro go di šnji rad na ovoj vak ci ni, ko ji je pre zen to van na go di šnjem sa stan ku ame rič kog udru že nja kli nič kih on ko lo ga, po-ka zao je da je du ži na pre ži vlja nja ve ća ne go kod pa ci je na ta le če nih hi ru škim ili dru gim le ko vi ma.

Da bi se na pra vi la vak ci na, pa ci-jen to ve inak ti vi ra ne tu mor ske će li-je se tre ti ra ju „di ni tro fe ni lom“. Dr. Dej vid Berd ka že da se na ovaj na-čin će li je me nja ju i do ži vlja va ju kao stra ne kod imu no-si ste ma, ta ko da on po či nje da stva ra an ti te la i da ih ubi ja. Is tra ži va nje je ob u hva ti lo 62 pa ci jen ta (na kon hi ru škog za hva-ta) od ko jih je 47 bi lo zdra vo na kon

če ti ri go di ne, dok je 58 pa ci je na ta pre ži ve lo.

Si ro vo me so kao lek

U sta rom Egip tu go to vo op šta prak sa u le če nju otvo re nih ra na bi la je da se na ra ne sta vlja si ro vo me-so. Le ka ri ovu prak su sta rih Egip ća-na po tvr đu ju kao is prav nu jer ka žu da se mi ši ća vo tki vo u si ro vom me-su mo že sma tra ti za ag nes ko ji do-vo di do zgru ša va nja kr vi u krv nim su do vi ma na otvo re noj ra ni (ži voj ra ni).

No vi ne u le če nju ra ka ko že

Rak ko že je naj ra spro stra nje ni ji ob lik ma lig nih obo le nja. Za raz li-ku od me la no ma ko ji su pro u zro-ko va ni pre te ra nim iz la ga nju sun cu u de tinj stvu, ba zo ce lu lar ni kar ci-no mi re zul tat su pre te ra nog sun-ča nja to kom či ta vog ži vo ta. Za to se oni po ja vlju ju naj če šće po sle pe de se te go di ne na de lo vi ma te-la ko ji su naj i zlo že ni ja sun če vom zra če nju.

Rak ko že uglav nom ni je ta ko opa san kao dru gi ob li ci tu mo ra, ali se on ma ni fe stu je u for mi vi še stru-kih re ci div nih tu mo ra. Ne ki pa ci jen ti ta ko ima ju 10, 15, pa čak i 20 tu-mo ra ko ji zah te va ju in ter ven ci je iza ko jih osta ju ne e ste ski ožilj ci. Da bi se iz be gli ovi ne pri jat ni ožilj ci na ro-či to ako se ima u vi du da se čak u 90 od sto slu ča je va rak ko že po ja-vlju je na li cu, u Fran cu skoj su u bol-ni ci SEN Lui u Pa ri zu rak le če fo to-te ra pi jom. Ova me to da se sa sto ji u to me što se na obo le li deo u ob li ku kre me na ne se je dan fo to sen zi bil ni ele me nat ko ji na se lek ti van na čin pro di re u će li je tu mo ra.

Sa ma kre ma ni je efi ka sna uko li-ko se to me sto za tim ne zra či ha-le go nom sve tlo šću ko ja taj mo le kul pre tva ra u fo to tok sič ni pro iz vod ko ji uni šta va tu mor. Po što se uni šti tu-mor, ko ža se re ge ne ri še za pet na e-stak da na i ne ma ni ka kvog ožilj ka. Je di ni ne do sta tak ove te ra pi je je što na me stu tu mo ra osta ju tra-go vi pig me na ta ili de pig men ta ci je, za či je na sta ja nje je po treb no ne-što vi še vre me na. Mno gi pa ci jen ti u Fran cu skoj i dru gim ze mlja ma već

su le če ni ovom me to dom i pre ma sa da šnjim po da ci ma u čak 90 od sto slu ča je va je do šlo do iz le če nja.

(Na sta vi će se)

(Iz vo di iz knji ge “Le ko vi tim bi ljem pro tiv kar ci no ma“,

autor Mom či lo Mo ci Sreć ko vić, Slo bo mir 2015.)

18. novembar 2016. 15

ZA NI MLJI VA IZ DA NJA

Prognoza vremena do 15. decembra

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Sta ri re cep ti

Po treb no je: 500 g bra šna, 180 g ma sti, 150 ml mla ke vo de, 1 kva-sac, 1 ma la te gli ca pek me za, 200 g prah še će ra, 2 ka ši ke še će ra, 150 g mar ga ri na

Pri pre ma: Sta vi ti kva sac u mla-ku vo du da us ki sne. Za tim ga po-me ša ti sa bra šnom, pa do da ti mast i še ćer, pa ume si ti te sto. Osta vi ti te-sto 30 mi nu ta, da na ra ste.

Raz vi ti te sto što ta nje, iz ren da-ti pre ko nje ga mar ga rin. Za tim sva če ti ri kra ja te sta pre klo pi ti ka sre di-ni (da iz gle da kao pi smo) i on da sa jed nom po lo vi nom te sta pre klo pi ti dru gu po lo vi nu, da se do bi je pra vo-u ga o nik.

Ise ći te sto na ši ro ke tra ke, a sva-ku tra ku ise ći na tro u glo ve. Na sva ki tro u gao sta vlja ti ka ši či cu pek me za, pa pra vi ti ki fl i ce.

Pre ma prog no zi RHMZ, sred-nja mi ni mal na tem pe ra tu ra va zdu ha u de cem bru ima će

vred no sti iz nad vi še go di šnjeg pro-se ka, pri če mu će nje na vred nost u pro se ku bi ti vi ša za oko 0.8ºS u od no su na vi še go di šnji pro sek. U Be o gra du i ši roj oko li ni pred vi đa se vred nost de cem bar ske sred nje mi ni mal ne tem pe ra tu re va zdu ha od 1.0ºS.

Sred nja mak si mal na tem pe ra-tu ra va zdu ha u de cem bru bi će u gra ni ca ma vi še go di šnjeg pro se ka,

sa vred no sti ma u pro se ku vi šim za oko 0.2ºS u od no su na vi še go di šnji pro sek. U Be o gra du i ši roj oko li ni sred nja mak si mal na tem pe ra tu ra va zdu ha to kom de cem bra bi će oko 5.8ºS.

Sred nja ko li či na pa da vi na to-kom de cem bra bi će u gra ni ca ma vi še go di šnjeg pro se ka sa vred-no sti ma u pro se ku vi šim za oko 3 mm u od no su na vi še go di šnji pro sek. U Be o gra du i ši roj oko li ni sred nja de cem bar ska ko li či na pa-da vi na iz no si će oko 54 mm.

VRE MEN SKA PROG NO ZA ZA NA REN DI ME SEC

To pli ji i pro seč no vla žan de cem bar

Slat ke ki fl i ce

BI LJEM PRO TIV KAR CI NO MA

Sun ce iza zi va rak ko že?Sun ce mo že da iza zo ve mu ta ci je ge na za su zbi ja nje tu mo ra „p53“ u će li ja ma eider me (ke ra ti no ci ti) i ta ko ih uči ni ti pre di spo ni ra nim za rad

Rak be ši keU Džon Hop kins on ko lo škom

cen tru, Bert Vo gel stin, pro fe sor on-ko lo gi je, ana li zi ra ge net ske ne nor-mal no sti u će li ja ma pro na đe nim u mo kra ći. Nje go vo is tra ži va nje mo-že do ve sti do jed no stav nog te sta za urin ko ji mo že i ra ni je i lak še da ot kri je pri su stvo ra ka be ši ke.

- Kad pro ši ri mo na ša zna nja o ge ne ti ci, ka že dr Vo gel stin, do ći će mo do oru đa ko ja će stvo ri ti bo lje na či ne na ko je će mo ot kri ti ko je naj po dlo žni ji po ja vi ra ka, da bi smo na pra vi li efi ka sne le ko-ve i na da mo se, spre či ti na sta nak bo le sti.

Mi ši ća vo tki vo u si ro vom me su mo že sma tra ti za ag nes ko ji do vo di do zgru ša va nja kr vi u krv nim su do vi ma na otvo re noj ra ni

Zna ča jan rast ber zan skog pro me-ta se be le ži ove ne de lje. Iako je

rad na ne de lja skra će na, pro met je vi še stru ko ve ći u od no su na pret-hod ni ne delj ni pe riod. Pre ko no vo-sad ske „Pro dukt ne ber ze“ je pro-me to va na ko li či na od ukup no 3.250 to na ro be, od no sno 8 pu ta vi še ne-gu pro šle ne de lje, dok je fi nan sij ska vred nost pro me ta ve ća za pre ko šest pu ta i iz no si la je 68.220.000,00 di na ra.

Iako je ce na ku ku ru za osta la ne-pro me nje na u od no su na pret hod-ni pe riod, ko li čin ski obim tr go va nja ovom ži ta ri com na or ga ni zo va nom ber zan skom tr ži štu se zna čaj no uve ćao. Pro me to va no je 2.000 to na žu tog zr na, a ce na je iz no si la 15,00 din/kg bez PDV-a (16,50 din/kg sa PDV-om) sa kla u zu lom oba ve znog iz vla če nja do 15. de cem bra, od no-sno 14,70 din bez PDV-a (16,17 din

sa PDV-om) za ku ku ruz sa vla gom do 14,3%.

Iako je ce na so je u od no su na pro šlu ne de lju ni ža za 0,33%, ove ne de lje je u ber zan skom tr go va-nju be le žen rast po tra žnje za ovom ulja ri com. Pon de ri sa na ce na zr na so je je iz no si la 40,37 din (44,40 din/kg sa PDV-om).

Po sle du gog pe ri o da ce nov ne sta bil no sti ce na hleb nog zr na je u ber zan skom tr go va nju za be le ži la rast. Ce na pše ni ce je u od no su na pro šlu ne de lju vi ša za 8,16% i ki lo-gram je ko štao 16,22 din bez PDV-a (17,85 din sa PDV-om). To kom ne-de lje je ce na ove ži ta ri ce ima la ras-tu ći trend, a tr go va nje je za tvo re no sa ce nom od 16,25 din bez PDV-a, što je ujed no naj vi ša ce na ovo go di-šnjeg ro da.

v.d. di rek tor Mi loš Ja njić

16SREMSKA

POLJOPRIVREDA 18. novembar 2016.

PRODUKTNA BERZA NOVI SAD

Promet roba na Produktnoj berziod 7. 11. do 10. 11. 2016.

Najva`nije iz protekle nedelje:

Cene poljoprivrednih proizvoda u protekloj nedeljina vode}im robnim berzama su bile slede}e:

E-mail: nsberza@eunet.rs,internet sajt: www.proberza.co.rs

INFO SLU@BA021/443-413 od 730 do 1430

21000 Novi Sad, Radni~ka 30a Tel: 021/4750-788; Fax:021/4750-789

miroslav.sidor@limagrain.combranimir.alivojvodic@limagrain.comwww.limagrain.rs

Francuski hibridikukuruza i suncokreta

SPONZOR

*Objavljeni nedeljni ponderi cena nisu zvani~an podatak, usled ~injenice da su obuhva}eni podaci o trgovanju do trenutka {tampanja informatora.

PRE GLED DNEV NIH PRO ME NA CE NA NA CME GRO UP, DECEMBARSKI FJU ČERS 2016.

po ne de ljak uto rak sre da če tvr tak pe tak

Pše ni ca 152,20 $/t 150,65 $/t 152,56 $/t 149,40 $/t - $/t

Ku ku ruz 137,24 $/t 136,22 $/t 139,44 $/t 134,09 $/t - $/t

• Rast ce ne pšenice• De ša va nja na svet skim ber za ma

Rast ce ne pše ni ce je do pri neo to me da vred nost PRO DEKS-a bu-de vi ša za 2,35 in dek snih po e na

u od no su na kraj pro šle ne de lje, od no sno ber zan ski in deks da nas iz no si 197,10 po e na.

Pregled zaklju~enih i ponu|enih koli~ina, kao i dijapazon zaklju~enih i ponu|enih cena poljoprivrednih proizvoda tokom protekle nedelje, dati su u slede}oj tabeli:

PRODEX

ROBA PONUĐENA KOLIČINA (t)

CENA PONUDE DIN/KG SA

PDV-OM

ZAKLJUČENA KOLIČINA (t)

ZAKLJUČENA CENA DIN/KG

SA PDV-OM

PROMENA U ODNOSU NA PRETHODNU

NEDELJU

Ku ku ruz, rod 2016. vla ga 14,3% 1000 16,17 1000 16,17 -

Ku ku ruz, rod 2016. gra tis la ger do 25.12. 1000 16,50 1000 16,50 -

Pše ni ca, rod 2016. 50 17,38 50 17,38 +5,33

Pše ni ca, rod 2016. 700 17,88 700 17,88 +8,36

So ja, rod 2016. 100 44,11 100 44,11 -0,99

So ja, rod 2016. 200 44,55 200 44,55 0,00

So ja, rod 2016. vla ga 13,3% 100 44,00 100 44,00 -

So ja, rod 2016. fco-ku pac 100 44,44 100 44,44 -

BUDIMPE[TAP[ENICA KUKURUZ

133,97 €/t (fju čers dec 16)

130,70 €/t (fju čers dec 16)

EURONEXT PARIZP[ENICA KUKURUZ

160,75 €/t (fju čers dec 16)

161,75 €/t (fju čers jan 16)

U Či ka gu, u od no su na pro šlu ne de lju, pše ni ca je po jef ti ni la za 1,31%, a ku ku ruz je po jef ti nio za 2,12%.

U Či ka gu, u od no su na pro šlu ne de lju, so ja je po sku pe-la za 0,24%, a so ji na sač ma je po sku pe la za 1,63%.

PRE GLED DNEV NIH PRO ME NA CE NA NA CME GRO UPpo ne de ljak uto rak sre da če tvr tak pe tak

So ja, zr no, nov. 16 360,61 $/t 363,48 $/t 368,03 $/t 360,83 $/t - $/t

So ji na sač ma, dec. 16 309,00 $/t 311,90 $/t 315,70 $/t 311,40 $/t - $/t

U Bu dim pe šti ce na pše ni ce je po ra sla za 0,34%.

U Pa ri zu ce na pše ni ce je pa la za 0,92%.

STIPS - VOJVODINA

VOĆE 7.11.2016. - 14.11.2016.

POVrĆE 7.11.2016. - 14.11.2016.

REPUBLIKASRBIJA

MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE,[UMARSTVA

I VODOPRIVREDE

* Kvalitet proizvoda je prema JUS standardima ukoliko druga~ije nije nazna~eno

Mesto prikupljanja cena: Beograd klanica

* Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno

GAZDINSTVO Mesto prikupljanja cena: Loznica

MALOPRODAJA Mesto prikupljanja cena: Loznica

PIJACA Mesto prikupljanja cena: Loznica

18. novembar 2016.

Mesto prikupljanja cena: Beograd - kvantaška pijaca

Mesto prikupljanja cena: Beograd - kvantaška pijaca

CENE ŽIVE STOKE

Mesto prikupljanja cena: Loznica - stočna pijaca

* Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno

17

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1

Kukuruz (okrunjen, veštački sušen)

džak 50kg Domaće kg 18.00 22.00 20.00 - prosečna

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Stočno brašno džak 33kg Domaće kg 18.00 23.00 21.00 bez promene prosečna

R.B Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1Kukuruz (okrun-

jen, veštački sušen)

džak 50kg Domaće kg 19.00 22.00 21.00 - dobra

2 Pšenica džak 50kg Domaće kg 20.00 24.00 22.00 bez promene slaba

3 Sojina sačma (44% proteina) džak 33kg Domaće kg 60.00 70.00 65.00 bez promene prosečna

4 Stočno brašno džak 33kg Domaće kg 19.00 23.00 22.00 bez promene dobra

5Suncokretova

sačma (33% pro-teina)

džak 33kg Domaće kg 30.00 45.00 35.00 bez promene slaba

R.B Proizvod Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Blitva (sve sorte) Domaće veza 14.00 15.00 15.00 pad dobra

2 Boranija (žuta) Uvoz(uvoz) kg 200.00 220.00 220.00 rast vrlo slaba

3 Brokola (sve sorte) Domaće kg 110.00 140.00 130.00 rast prosečna

4 Celer (sve sorte) Domaće kg 55.00 60.00 60.00 bez promene dobra

5 Cvekla (sve sorte) Domaće kg 25.00 30.00 25.00 bez promene dobra

6 Karfiol (sve sorte) Domaće kg 60.00 80.00 70.00 rast dobra

7 Kelj (sve sorte) Domaće kg 40.00 60.00 45.00 bez promene slaba

8 Kelj pupčar (sve sorte) Domaće kg 160.00 180.00 160.00 pad slaba

9 Krastavac (Kornišon) Domaće kg 55.00 70.00 60.00 pad dobra

10 Krastavac (salatar) Domaće kg 70.00 90.00 80.00 pad dobra

11 Krompir (beli) Domaće kg 25.00 30.00 28.00 bez promene dobra

12 Krompir (crveni) Domaće kg 25.00 30.00 28.00 bez promene dobra

13 Kupus (sve sorte) Domaće kg 15.00 25.00 18.00 bez promene dobra

14 Luk beli (sve sorte) Domaće kg 400.00 500.00 500.00 bez promene dobra

15 Luk crni (mladi) Domaće veza 16.00 20.00 18.00 rast slaba

16 Luk crni (sve sorte) Domaće kg 20.00 25.00 20.00 bez promene dobra

17 Paprika (Babura) Domaće kg 90.00 120.00 100.00 pad prosečna

18 Paprika (ljuta) Domaće kg 260.00 350.00 350.00 rast slaba

19 Paprika (ostala) Domaće kg 90.00 130.00 120.00 bez promene prosečna

20 Paprika (šilja) Domaće kg 70.00 130.00 120.00 bez promene prosečna

21 Paradajz (chery) Uvoz(uvoz) kg 220.00 300.00 230.00 rast slaba

22 Paradajz (sve sorte) Domaće kg 90.00 95.00 95.00 rast slaba

23 Paradajz (sve sorte) Domaće kg 55.00 70.00 60.00 pad dobra

24 Pasulj (beli gradištanac) Uvoz(uvoz) kg 190.00 200.00 190.00 bez promene dobra

25 Pasulj (beli tetovac) Uvoz(uvoz) kg 180.00 350.00 200.00 bez promene dobra

26 Pasulj (beli) Domaće kg 180.00 190.00 180.00 bez promene dobra

IZVE[TAJ O CENAMA @IVE I ZAKLANE STOKE U KLANICAMA

SILOS Mesto prikupljanja cena: Loznica

IZVE[TAJ ZA @ITARICE, ULJANE KULTURE I KRMNO BILJE

R.B. Proizvod Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Ananas (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 140.00 170.00 170.00 rast slaba

2 Banana (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 105.00 110.00 105.00 pad dobra

3 Dunja (sve sorte) Domaće kg 70.00 80.00 80.00 bez promene vrlo slaba

4 Grejpfrut (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 110.00 115.00 110.00 pad prosečna

5 Grožđe (belo Afuz Ali) Uvoz(uvoz) kg 75.00 85.00 80.00 pad prosečna

6 Grožđe (belo Italija) Uvoz(uvoz) kg 160.00 180.00 160.00 bez promene slaba

7 Grožđe (belo Smederevka) Domaće kg 45.00 50.00 45.00 bez

promene vrlo slaba

8 Grožđe (crno Hamburg) Domaće kg 80.00 100.00 90.00 - vrlo slaba

9 Grožđe (crno ostale) Uvoz(uvoz) kg 75.00 110.00 90.00 rast prosečna

10 Jabuka (Ajdared) Domaće kg 25.00 40.00 35.00 bez promene dobra

11 Jabuka (Delišes ruž.) Domaće kg 35.00 45.00 40.00 bez promene dobra

12 Jabuka (Delišes zlatni) Domaće kg 35.00 40.00 40.00 bez promene dobra

13 Jabuka (Delišes zlatni) Domaće kg 50.00 60.00 55.00 - slaba

14 Jabuka (Gloster) Domaće kg 35.00 35.00 35.00 bez promene slaba

15 Jabuka (Greni Smit) Domaće kg 35.00 40.00 40.00 bez promene dobra

16 Jabuka (Jonagold) Domaće kg 35.00 40.00 35.00 bez promene dobra

17 Jabuka (Melrouz) Domaće kg 25.00 35.00 35.00 - slaba

18 Jabuka (Mucu) Domaće kg 35.00 40.00 35.00 bez promene prosečna

19 Jabuka (ostale) Domaće kg 45.00 60.00 50.00 bez promene slaba

20 Kivi (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 85.00 90.00 85.00 - slaba

21 Kivi (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 100.00 120.00 115.00 rast prosečna

22 Kruška (Viljamovka) Domaće kg 80.00 90.00 90.00 rast slaba

23 Kruška (ostale) Domaće kg 70.00 80.00 80.00 bez promene do

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

R.B. Naziv živ. Težina/uzrast RasaCena (din)

Trend Ponuda,broj grlamin max dom

1 Jagnjad sve težine sve rase 250.00 300.00 280.00 bez promene 16-20

2 Jarad sve težine sve rase 210.00 240.00 230.00 bez promene 6-10

3 Jarad sve težine sve rase 210.00 240.00 230.00 bez promene 6-10

4 Koze sve težine sve rase 140.00 160.00 150.00 bez promene 0-5

5 Koze sve težine sve rase 140.00 160.00 150.00 bez promene 0-5

6 Krmače za klanje >130kg sve rase 100.00 130.00 115.00 bez promene 0-5

7 Ovca sve težine sve rase 130.00 170.00 150.00 bez promene 11-15

8 Prasad 16-25kg sve rase 160.00 190.00 170.00 bez promene 51-80

R.B. Naziv živ. Težina/uzrast RasaCena (din)

Trend Ponuda,broj grlamin max dom

1 Bikovi >500kg HF 215.00 220.00 220.00 bez promene prosečna

2 Bikovi >500kg SM 230.00 240.00 240.00 bez promene prosečna

3 Tovljenici 80-120kg sve rase 180.00 190.00 187.00 bez promene prosečna

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Kukuruz (okrunjen, veštački sušen) džak 50kg Domaće kg 18.00 22.00 20.00 - prosečna

2 Lucerka (seno u bala-ma) bala 12-25kg Domaće kg 18.00 22.00 20.00 bez

promene prosečna

3 Pšenica džak 50kg Domaće kg 20.00 24.00 22.00 bez promene slaba

4 Sojino zrno džak 50kg Domaće kg 35.00 50.00 40.00 bez promene slaba

5 Stočni ječam džak 50kg Domaće kg 20.00 24.00 22.00 bez promene slaba

6 Stočno brašno džak 33kg Domaće kg 18.00 22.00 20.00 bez promene prosečna

PO LJO PRI VRED NA ME HA NI ZA CI JA

• Trak tor IMT 533 pro iz ve den 1978. go di-ne. Dvo ste pe no kva či lo, de be la blo ka da. Trak tor je u ve o ma do brom sta nju, blok ni je pu cao, pre dve go di ne za me nje na pum pa hi dra u li ke. Tel: 063/584-632.

• Pro da jem kom bajn de utz fa hr 3570. Tel: 063/836-18-59.

• Pro da jem trak tor IMT 560, 1982. god. Mo že do go vor. Pr vi sam vla snik. Tel: 064/158-45-21.

• Pro da jem trak tor Ur sus 355C i dvo-brazd ni plug. Ve o ma po volj no. Tel: 064/976-01-93.

• Pro da ja po ljo pri vred nih ma ši na. Tel: 063/832-83-73.

• Mo to kul ti va tor "Gar latt", 3KS, sa brig-so vim mo to rom u kom ple tu - sa svim pri ključ ci ma, za hva ta 95cm, po gon na-pred na zad, ben zi nac ma li po tro šač. Tel: 064/218-74-00.

• Si lo kom bajn Sip. U od lič nom sta nju, ma lo ko ri šćen. Tel: 063/544-390.

• Pro da jem trak tor 577 no vi tip sa dva pa ra zad njih toč ko va.Tel: 069/668-206.

• Kom bajn Đu ro Đa ko vić za ku ku ruz i pše ni cu. Tel: 063/200-483.

• Pro da jem Vla di mir ca, no vi tip sa jed-nim me nja čem u do brom sta nju. Mo že za me na za Fer gu so na 533 ili 539. Pro da-jem se tvo spre mač u do brom sta nju. Tel: 467-717.

• Pro da jem kom bajn Zmaj 143, 2004 go di šte sa seč kom za sla mu i ku ku ru znim adap te rom. Tel :064/0 63-24-3 4 .

• Prodajem traktor Ma sej Ferg us on 8160 od 200k s i kombajn N ow holand 8070 sa kukuruznim adapterom. Tel:062/4 51-25 2.

• Komb aj n Zmaj 142 Sečka Heder na pr-od aju. Tel : 063/20 0-483.

• Prodajem kombajn žitni Džon Dir 950. Tel: 0 60 /067-01- 45.

• IMT 560 bez ulaga nja u odlič no m st-anju. G um e skoro n ove, r egist ro van, gar ažiran. Ra dio sam o lagane po sl ove - pr sk an je , seja nje , bali ra nje, razba civanje veštaka, košenje i tran sp ort. Te: 069/5-57-00-41.

• Pr odaje m traktor U r sus 3 55C i dvobrazdni plug. Veoma pov oljno. Tel: 06 4/97 6-01-93.

• Ursus C335, registr ov an. Tel: 064/37-0-23-12.

• Torpe do RX 170. T rakto r u d ob rom s tanju, za ostale in forma ci je poziv na broj tel. Može zamena za manji tr ak tor. Tel : 063/776-7828.

• Proda jem t ra ktor IMT 57 7 uz priklj-uč ne maš ine , 19 83 go diste -5 brzina, hidraul icni vo la n. u voznom stanju. Cena traktora 4000 e ura. Tel: 0 69/162- 52 - 45 .

OPREM A

• Proda je m jednooso vinku p rikolicu tehnos tro j 4 tone, bunker, stanje besprekorno, gume 8, 25- 15. Tel : 06-9/668- 20 6.

• Tra kt or ska prikol ica. Nosivost prikolice do 3 to ne. Tel: 0 63/ 71 4-98-59.

• Prodaj em dve prskalice za tr aktor "Metalna RAU" od 350 lita ra. Te l: 0 64/539-53- 12.

• Odža čk i rasturivač za djubriv o, rast-urivač je u odlič no m stan ju , kupljen nov 2006 godine, nosivosti 150 0 kg. T el: 069/ 147-12-65.

• Freza- oumpa- a gr eg at. Te l: 022/ 664- 937.

• Pri ko lica po tpu no ispr av na 5.5t nosivo-st me talne stranice i p atos nig de nije trula ima rinfuz u sa le ve stran e i ispust na patosu tubeles g ume. Tel : 0 65/517- 92-95.

• Rotori za drljač u u dob ro m stanju , mo-žda 2-3 le ža ja z amenuti. Kuplje ni zbog nadogradnje i tako os t ali . Tel: 0 64 /249-17-02.

• P neumat sk a sejalic a ol t 48 se tvenih jedinica u solindnom stanj u. Tel: 065/ 52-1-0 5-22.

• Na pr oda ju, po p romot ivn oj ce ni , najpro stija m ini so la rn a suš ara za voće po vr će , leko vi to bi lj e malog k apacite ta . Suša ra k oristi sunč evu energ ij u ak um ulira je i uti skuje ve nt ilatori ma , koji se mogu po kre tati a da pterom od 12v ili solarnim pa nel om. Tel: 06 1/114 -1 1- 97.

• Se tv ospremač marke Pa nonija 3m širin e sa 30 kom vel ikih s op ruga v eč inom su sve nove i pa či j im noga ma sam oo štrečim iz rad io nice H uđ ik Te merin i ma dva r otora ub ačen i novi le žajevi znači setvospremač u ekstra st anju. Tel: 061/200-32-17.

• P rodaj berač Zmaj 222 1982. g odi šte. Tel: 063/734-17-19.

• Trobrazni plug IMT 7 56. Te l: 061/22-2-74-32.

• Pro da jem sila žni kombajn. 2000. g odište, marke PZ M H 9 0 S, u ra dnom stanju, bez dodatnih ulag an ja. Te l: 064/3-75 -80-55.

• Pr odajem polovne delo ve sa trak tor a IMT 533 sta r 9 godin a i dvoredni Olto špartač za kukuriz. Tel: 022 /3 12-314 i 06-2/112-7 0-90.

• Prodajem traktorsku frezu I MT. Te l: 0 64/161-5 5- 09.

• Pr od ajem se jalic u za k uk uruz Bekericu četiri reda potpuno ispravn. Cena 1.000 evra. Tel: 06 0/ 670-36 -60 .

• Pro dajem pr ikolic u Zmajevku, 7 tona i stado o va ca. Tel : 06 3/80-0 93-62

• Proda je m prikolic u mark e Pobeda, nosivosti 5 tona. Per ic a. Tel : 064/289-77 -8 4.

• P rodajem tifon fi 110dužina creva 3 00m. T el: 063/ 21 2-399.

• Prodajem polov ne delove IMT 539 star osa m godi na i dvoredni Oltov špartač kukur uz a. Tel: 062/112 -70 -90 .

• Prod aj em pum pu za na vo dn javanje Vilager dizer u delov im a. Tel: 060/584- 01 -83.

• Prikolica Zmaj na pr od aju. Te l: 063 /200-483.

• Prodaje m presu Welger 71 u dobrom st anj u. T el : 06 4/516- 97- 10 .

• Pol jo mehaniz ac ij a- pocinkovan i silosi, e levator iod 10 -60 tona- CAS, roto i vibro selek tor . Tel: 0 62/848- 81 -08.

• Kardansko Izlazno vratilo MTZ 820, 920, 1221.Tel: 0 64/232-18-80 .

• Presa John De er e 33 6A u odličn om stanju, g aražira na . Bez ulaganj a. P roletos u rađ en i komp le t petljaci. Sa tanji rim a, nosačima (s ve n ovo) i rem on to van kli p stavlj en i novi ležajevi i šine za vođenje kl ip a. Tel : 064/136-20-90.

• Prodajem b era č Zmaj 22 2 i li menjam za balirku, uz dop lat u. Tel: 06 3/825-65-1 4.

• Šestore dni adapter za suncokret za Deutz F har. Tel: 066 /4 55- 540.

• Prodajem IM T četvoro redni šp ar tač za k uku ruz sa nov im kuti jama za đubrivo.U odličnom s ta nju. T el: 066/312-736.

• Prodajem berač Zmaj 223 19 8 8g .Te l: 063 /1 62 -06-46.

• Samoutova rn a prikolica za seno . 1991 godiste ima kardan i no zeve. T el: 063 /8-82 -51-04 .

• Dobro oču van ra st urivač veštač kog đ ub-riva. Korišćen samo jednu se zo nu. Tel: 0 63 /5 75-040.

• Kosačica sa g nječili com, S IP 165G, 20 03 godište. Prvi vlas nik . Korišć ena za sops-tvene potrebe. U ispravnom stan ju . Tel: 0 65 /514- 20-5 5.

• Prik ol ica pot pun o ispra vn a 5.5t nosivos t met alne s tranice i pa tos nigd e nije trula i ma rinfuzu s a lev e strane i ispust na patosu tubele s gume . Tel:065/517- 92- 95

• Si lo komb ajn S ip . U odličnom stanju, malo ko ri šćen. Tel:0 63/54 4-390.

• Prodajem IMT dvobrazdni pl ug. Tel :0 66 /312-7 36 .

• Trak to rs ka prikoli ca. Nosivost prikolice do 3 to ne. Tel:063 /714- 98 -5 9.

• Set vo spremač marke P an onija 3m š irine s a 30 kom veli kih s o pr uga ve či nom s u s ve n ove i pač ij i m nogam a samo oš trečim iz radi on ice Hu đi k Tem erin im a dva ro tora uba čeni novi lež ajevi z nači setvospremač u ekstra st anju. Tel:061/200- 32 -17.

• D vobraz dni plug – Slavonac. Stanje od-li čno. Tel :0 63/88 2- 51-04.

• Vuč ena tanjirača Ferokop 40 di skova. T el: 066/455 -540.

• Rotori za drljaču u dobr om s tanju, mož-da 2-3 lež aj a za menuti. Kupljen i zbog nadogradnje i tako o stali. Te l:064/249 -1-7-02.

• Tešk a dr lja ča 5. 5 m etara. Nova, ne-korišćena dr ljača 2016 go d, menj am z a traktor 70-100 konja. Hidra ul ika. T el:065/250-6625.

• Prodajem b era č Zmaj 22 2 i li menjam za balirku, uz dop lat u. T el : 063/ 82 5-65-14.

• Setvospremači prodaja. Tel: 063/83 2- 8373 , 022/301 -7 51.

• N a p ro daju vučene i noševe V tanjirače. Tel: 069/771 -6 51, 0 22 /2 30-17-51.

• Na prodaj u prikoli ca 5.5t, m etalne s tranice i pat os, rinfuz a sa lev e strane , ispust na patosu, tubeles gume . Tel: 06-5/5 17 -9 2-95.

• Na proda ju M otokult ivator IMT 506 u ispravnom stan ju . Tel : 063/ 370-150.

• Na p rodaj u alko farmer 2002 god malo radi al . Tel: 06 2/364-442.

• N a prodaju Dvobrazni plug – Slavona c. Tel: 063/882-5104.

• Na prodaju B era č SI P EKO 3 500. Berač u besprekor on om stanju, kao nov! 1991. godište . Tel: 0 63/882-51- 04 .

• Na p ro daju krunja č za ku ku ruz, trofazni 3kW, bubanj širine 400mm. T el : 022/ 476-092 . ZEML JA , PLACEVI , KUĆE , STANOVI, LOKALI

• Dajem ze ml ju u Jark u kod S remske Mitrovice u arendu, vlasni k. Tel: +381611- 658-99 8.

• Prodajem kuću u S taroj Paz ov i od 150m 2 sa pratećim obje ktima na pla-cu od 18 ari. S truj a, voda, tel efon, pli n. Povo ljno za bav ljenje p oljoprivrednom i zanatskom radnjom. Tel 022/ 31 2-914 i 062/ 11 2-70- 90.

• Prodajem le po očuvanu kuću od 1 20m 2 sa baštom od 1000 m2 u Nikin cima. Te l: 063/766- 43-20.

• Da jem Jarku k od S remsk e Mitrovi ce 4,5 ha obradive zemlje u komadu. Tel:0 61 /1-65-89-98.

• Prodajem b aš tu površ ine 0 ,75 jutara kod Va šarišta u Šašincima 300 m od asfalta. Tel: 02 2/684- 607 i 060/505-19-99.

• Pro dajem ze mlju od 8 i 6 ar i blizu sel a pogodno za voce, vinograd il i baštu. Tel: 063/19- 39 -707.

• P ro dajem kuć u 100m2 u Rivici s a pratećim objektima na 10 ar i placa. Tel: 022/21-00-369.

• Prod ajem dve njiv e od 8 i od 6 ari blizu se la u K raljevc im a p ogodne za sve vrste voća i vi no grada. Tel: 0 63/ 19 3-97-0 7.

• P ro dajem kuće u Ša šincim a, S ave Z de-la ra 38, druga kuća Svetoza ra Mil etića 9 2a , 28 a ri bašt e i ju tro zemlje .Zain-tereso va ni doći lič no na adr es u Save Zd-elara 38 Ša ši nc i.

• Prodajem dvor išni st an po luname št en 48m2 u Sremskoj Mitrovici. Ćukovac 6. T el : 627- 92 6 i 0 64/400 -2 3-9 6.

• P roda jem neiz gr ađeno g ra đe vinsk o zemljiš te, oranica, Vladimira Nazora u Šidu, 26 ,3 4 ara. Te l: 063 /8 53-25-70.

• Pro dajem u jednoj celini dve njive po re d glavn og puta u B restaču, uknjiženo, vlasnik 5h. cena 12.000 evra. Tel:064/430-23 -16.

• P rod aj em 1. 20.98 ha zemlje u Šašincima pored puta kod vaš ar a. Tel : 063/72- 98-463.

• Prod ajem kuću u S re mskoj Rači. Kom-pletno renov iran a. Lokal. Ogroman plac. Povo lj no. Tel:065/3 91-19-14.

• Prodajem 75 ari zemlje u N oć aju. T el: 063/248 -0 11.

• P rodajem kuć u ( tri celi ne ukupno 200m2 le gal no)sa dvo ri štem 10 ari , pom-oćn im objek ti ma, uži c ent ar Mitrovi ce. Lok aci jska doz vola z a g radnju. Po go dna za malu privredu i stanovanje. Tel: 063 /7-793-17 2 i 02 2/62 5-380 .

• Prodajem pol jo privr ed no zemlji štlj u B ačincim a povr šin e 4 jutr a i frta lj potes C ig lana uknjižena, cena po dogovo ru . Tel: 069/12 8-44-20.

• Prodajem 75 ari zemlje u No ćaju. Tel: 063/248 -01 1

• Proda jem kuću 165m2, severno od Plani ns ke. Te l: 062/8 69 -98-43

• Prodaje m kuću na Cr ve noj česmi u Sremsk oj Mitr ov ic ici, 180m2 d ve stambene jedinice plus ga ra ža. Te l: 06-4/173-9 7- 16

• P ro dajem kuću v ike nd na se lje Ležimir 220 m2 infrastr uktura sva, plus pomoćni objekt i 60m2. Tel: 0 69/617- 72 2

• P rodaj em 54ara zemlje B eš enovački Prnjavor atar Horvat ov ac. Te l: 063/ 152 -50-00

• Proda jem kuću u Laćarku 9 5m2 ili me-nj am za stan u

Sremskoj Mitro vi ci. Te l: 064/5 63-92-06

• Pr odajem k uć u u centru kod Bolnice - za mena. T el: 064/03 9- 18-65

• Hi tn o i po voljno prodajem ili izd aj em kuću na s prat 90m2 sa loka lom 50m2 u Hesn i, CG na gas, kaljev a pe ć. Prodaja 36.5 00 evra, izdavanje 150 evra mes eč-no. Te l: 064/ 70 0-5 9-46

• P rodaj em kuću u M ariborskoj ulici Despota Ste fa na . T el: 063 /3 21 -2-55

• P rodajem kuću u Šalabari Planinska ulica. 36.000 e vra. Tel: 0 63/32-12-55

• Prodajem dve njive od 8 i o d 6 ari blizu sela u Kral jevcima o god ne za sve vrste voća i vinogr ad a. Tel: 0 63/193 -9 7-07.

• Pr odaje m u jedn oj cel ini dve nji ve pored gl avnog p uta u Brest aču, uknjiženo, vlasnik 5h. cena 12.000 ev ra. Tel:-064/430-23- 16.

• Pro da jem Jarku k od S remsk e Mitrovi ce 4,5 ha obradive zemlje u ko ma du. Te-l:061/ 16 5- 89-98.

• P ro dajem baš tu p ovršine 0,7 5 jutara kod Vaš ari šta u Šašincima 300 m od asfalta. Tel: 022/ 68 4-607 i 060/505-19-99.

• Pr odaje m zem lju od 8 i 6 ari bl izu sela po godno za voce, vinograd ili ba št u. Tel : 063/19-39-707.

• Prodajem kuć u oko 200m 2 na placu 6 ari , delim ič no nameštena, CG , pa rk-et, sanit ar n i čvor, au to mehaniča rsk a radionica sa komorom u Laćar ku . Tel: 00436606 888249.

• Pr odaje m kuću na p la cu 5 ari ulica Petra Preradovića 108. Tel: 064/ 41 8-04-46 i 022 /487-606.

• Prodajem 75 ari zemlje u N oć aju. Te l: 063/2 48-01 1.

• P rodajem u se ljivu kuć u zona cen ta r do bonice u Sre mskoj Mi tr ovici i dva katasta-rski odv oj en a placa 5 a ri 4 sobe, 3 kup-atila i 2 kuhi nj e, 2 dnevne sobe, cena po dogovoru. Tel: 62 8-130 i 063 / 894-83 -3 6.

• Prodaje m kuću s eosko d omaćin stvo u dobrom stanju, Donji Petrovci. Tel: 02 2/

627-80 5 i 022 /6 28 -850.

• Prod aje m kuću u Ležimiru odmah useljiv a na 11,5ha pl ac a, bašta – voće cena po dogovoru. Tel: 064/08 2- 71-40 i 064/479-25-26 .

• Prodajem p lac 1 3,5 ar i, izlaz na dve ulice Šećer So ka k. Tel: 061/ 635-05 -18.

• Pro da jem jedno ju tro ze mlje n a i zl asku iz L aćarka prema Martincima na dr um u. Tel : 062/87 7-83-80 .

• P ro dajem kuću u centru, može zamena za s ta n. Tel : 064/ 24 0-62- 54.

• Prodajem le po očuvanu kuću od 1 20m 2 sa baštom od 1000 m2 u Nikinc im a. Tel : 063/766-43- 20 .

• Proda je m kuću 10 0m 2 u Rivici sa pr-atećim objektima na 10 ari pl ac a. Tel: 0 22/21-00-36 9.

• P rodajem dvorišni stan p olu na mešten 4 8m2 u Sremskoj Mitrovici. Ćukovac 6. Tel: 6 27-926 i 06 4/400- 23 -96 .

• Izda je m nameš te nu garsonjeru u priz-eml ju naselje Orao, Sremska M itr ovica. Te l: 022/624-765 .

vIzdaj em dvo sob an stan u cent ru Srems-ke Mitrovice sa daljinskim greja nje m. Tel: 064/0 11 -3 2-25.

PO LJ OPRIVR ED NI PROIZ VODI

• P rodajem baliranu slamu male b al e. Tel: 064/03 7-61-04.

• Pro dajem kru šku karmen i vi ljamovk u za konzum i li za rakij u. Karmen je u hladnjač i u gajb ama a vilj amovka se bere za koji dan. Cena 55 din/kg . Tel: 064/646- 10-99.

• Na pr odaju j aja z a nasa d od pat ul jastih kokink in a. Ce na po koma du 90 din. Mo-guća z am ena za jaja druge ukrasne živ-in e. Tel: 06 1/215 -4 5- 94.

Prodajem vikendicu sa {ljivikom u Kr~edinu sa pogledom na Dunav (vikend zona). Plac 42 ara, 220 stabala {ljiva 12 godina stare, asfaltni put, trofazna struja. Cena 20.000 evra.

Mob: 063/592-235

Pro da jem plac (8.005 m2) sa ku ćom, • objek ti ma i is pu stom za ko ze, vi no gra dom, voć nja kom i li va dom na Li po va či kod Ši da (pri laz sa 3 stra ne), ili me njam za ku ću u Er de vi ku. Do go vor. SMS/Tel: 064/1629-737

BESPLATNI MALI OGLASI 063/8526-021

MALI OGLASI

Prodajem krunja~ ru~ni, tu~ani. Tel: 022/685-081,

064/4615-799

Pr od ajem John D e ere ko mbajn 1075 H4; š ir ina h ed era 4,9 m et-ara, bu nker 5 t ona, 5 sl am otr esa, h idr op ogon, se čka, kl ima. C ena: d og ovor. Tel: 064/700-58-75

18 18. novembar 2016.

Prodajemo univerzalni selektor za ~i{}enje zrna i semena svih poljoprivrednih kultura,

cve}a i ukrasnog bilja. Tel: 063/8334-064 i 063/589-780

PRETPLATITE SE!!!Svakog drugog petka na Vašu adresuNovine za savremenu poljoprivredu

Godišnja pretplata 1.500,00 dinara

Nazovite smesta 1.500,00 dinara 1.500,00 dinara

615-200

VOĐENJE KNJIGOVODSTVA POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA

KNJIGOVODSTVENA AGENCIJA"BILANS VM"

Trg Vojvođanskih brigada BBSremska Mitrovica, Tel: 064/06-06-450

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

• P rodajem rol bale d atelin e tez ine 200kg. Prva klasa, prvi otkos, 4000 din bala. Druga klasa, prvi otkos, 3000din b al a. Tel: 06 1/202 -66 -53.

• Prod ajem oči šćene le šn ike prve klase na manje količine, do 10 0kg. T el : 063/ 204- 089.

• Prodajem rasadu krastavca Aj aks. Tel: 063/51 0-868.

• Prod ajem 10 to na sto čnog je čma. Cen a 17 dinara . Može do go vor i zamena z a pšenicu i kukuruz kila z a kilu. T el: 66/ 455-540.

• Prodajem očišće n le šnik - 8 00 ,00 d in/ kg i trogodišnje sadnice lešnika - 200 din/ ko m. Tel: 064/26 1-75-20.

• Prodajem stočno brašno, 6 t ona. T el : 069 /6 40-785.

• P rodaje m do maću rakiju šljivovicu, povoljno. Tel: 66 1-312 i 0 69/388 -83 -99.

• Prodajem sad nice, r ez nice š vedskog energetsko g drveta, seče se posle tri godine, Go jk o. Tel: 063 /109- 88-99.

• Prodajem mak ručno rad je n. Tel: 062/13 5-79-16.

• P ro dajem o čišćen lešnik 1.00 dinara kil-og ram. Tel: 0 62/466-220 .

• Pro dajem či st hum us od ovaca i koza urađena analiza. Tel: 060/ 44 3-20-6 6 i 022/4 43 -2 06.

• Prodajem rakiju šljiv ov icu. T el : 022/ 661-312.

• P rod ajem ko zije mle ko, sir i surutku, kućna dostava. Tel:661- 312 .

US LUG E, POSLO VI

• Pot rebna c ime rk a za baku u S remskoj Mi trovici, bez pratećih troško va. Tel: 0 61 /14-05-10 5.

• Potrebna ra dnica za o bu ku i rad u Fortu ni foto za vršena sredn ja škola, Ostaviti SV u radnji. Tel: 063/7 7-931- 72 i 02 2/625-38 0.

• Da j em čas ove opšteg k onverzaciono g engle sk og jezika za sve nivoe učeni ka. Tel: 0 63/532-90-57.

• Pot reb an r adnik z a rad na poljoprivre-dnom i man ju. O zbil jan, da nije kr iv ič no kažnj ava n i da zna ru ko va ti sa po ljopr-ivre dnim maš ina ma. T akođe p otr ebna i slobodn a žena. Besplat an s tan i hrana. Plata po dogovoru . Tel: 0 65 /3 00-39- 57.

• U sl uge fi lterisanja vina i raki je. T el : 064 /2 9- 86 -253.

• Dip lo mirani mat em ati čar daj e č asove s vi m uzrast im a, pripre mam učen ike za za vršni i prijemni ispit. Dolazim kod Vas. Tel: 022 /611 -622 i 062 2/617 -525

• Potr eb na odgov orna ž ena do 55 go din a za pom oć pokre tn oj bolesn ici 24 s at a i doži vo tnu brigu u zamenu za konforan stan blizu centra. Tel: 064/490- 45-81 i 06 4/490-46-22.

• S li kam port rete u svim tehnikam a (olovka , pastel, ulje) prodajem s like (ul ja na pl atnu, akvareli i druge tehni ke ). Te l: 0 62/971-37- 52 .

DOM AĆ E ŽIVO TINJE

• Prodaj em d ebele svinje. Cena po dogovor u. Tel: 06 4/1 20-99- 11 .

• Proda je m n esupras ne nazi mice i nerasto ve u čistoj rasi veliki jorkš ir. Tel: 0 60 /015-00-97.

• Ha fl inger kobila 6 g od . i po sav ac kon j 6 g od. odra s li za jed no mir ni konji i v eoma poslušni b ili za upotrebu samo za par ad u. Tel : 062/510- 291.

• Pr oda jem ko bilu žd rebnu lipicanerku, moze zamena za au to do 1600 EUR . Ima m esec dana do zdrebljenja mirna je i poslusn a. Tel: 06 2/194- 73 -6 5.

• Pr oda jem krmaču ma ngulicu p rv oprask-inju i nerasta ma ng ula na mladog teškog 100 kilograma. Te l: 06 4/239-46 -6 2.

• Na pr odaju p ast uv st arosti 4 god ine . Izuze tno dobar k onj , poslu š an, teran j e u zap rezi i naucen za ja hanje. M ogu deca da m u prilaz e, mir oljubi v je. M oguća sva-ka proba. Za me na samo za omicu do 2.5 godin e. Tel : 063/780 -8 2-40.

• Ha jk om kun ići - ze če vi svih uzrasta cena po mesecu, 400 di n. Te l: 063/86 9- 21-17.

• M ladi nerast i krmača mangul ic a. Tel: 0 63/522-439.

• Prodaj em 2 jarc a, zbog krvnog s rodstv a, staro st i šut 3 godine, rogat 3 godine, za 23000 h.din . Tel: 06 4/967 -49-0 6.

• Prodajem k r avu crno beli holštajn, ste-on a. Tel : 0 69/66 8- 206.

• Prodajem četvoro jarić a. Tel: 064/ 030-2 9- 96.

• Prodajem dva bela pulin a. Tel: 060/5-84-01-83.

• Prodajem dv a jarca. Tel: 661-3 12 .

• Prod ajem t ri krave umat ičene friške muzare idu u pašu, Su se k. Tel: 0 21/878-0- 25.

• Prodaje m 13 ko za starost i od 1- 3 godine daju do 3 litre mlek a. Tel: 064 /1 23-96- 41.

• Proda jem 20 jarića stare mesec dan a. Tel: 0 64/12 3-96-4 1.

• Proda jem krave r ase hol štajn, fa rm a od 35 grla, krave su umaticen e. Tel: 0 64 /0-69-13- 62 .

• Pr odajem manguli cu drugopraskinju sa pet prasića. Tel:064/239-46-62.

• 5 s vinja , od 1 00 do 200 k il a žive va ge star e o ko 8 meseci , o rga nski h ra njene, be z konce ntr ata a dit iva i he mije. Hr anjene ko pr ivom, jec mo m, ovasom, kukuruzom i tritikalo m. Tel: 062/17 7- 32-37 .

• DU LEX TIM d oo vrš imo ot ku p svinj a u klasi ov aca, j unadi i tel adi – n ajpov-ol jn ije cene. Informacije tel efo no m: 069/ 773 -7 84.

P LA STENIC I, ST AK LENICI

• Prodajem pocinkovani plastenik 30x5 m. Tel:066/ 312 -736.

• Na pro daju dve du vanske sušare s va-ka po 6 0 rama n a gas, sa dilica 4 red a za d uv an (obična) i plastenik dužine 30m x 8m .Tel: 0 63 /8 32-35-70.

• Pr odajem pri kolicu sa 40 ko šnica AŽ Standar d, 8 00 ožičenih ramova, 4 nukleus a.. Tel: 061/17 4- 21-46.

P ČE LARSTVO

• Pr odajem pri kolicu sa 40 ko šnica AŽ Standar d, 8 00 ožičenih ramova, 4 nukleus a. Tel: 0 61/174-21-46.

• Prodaj em pčele na tri do pet LR r amova, kao i komplet no pče lin ja društva sa LR novim košnicam a. Tel: 060/ 33 5-58-39.

• Prodajem 10 pčelinj ih dr uštava uAŽ - standa rd ko šnicam a, smeštenih u demontažni paviljo n. Tel: 064/ 22 7-28-71.

• Prodajem 18 pčeli nj ih društav a na po 10 LR ramova i 5 p če li njih druš tava na po 2 Fararova nasta vka. T el: 022/673-447 . KUĆ NI LjU BIMCI

• Na pr odaju čist ok rvni hajk om kun ići svih uz ra sta od m es ec dana pa do odr aslih mužjaka i ženki za priplod . Tel: 0 63/ 56-4- 166.

• Na pr odaju prošlogodišnje kokinkin e. Tel: 061/215-45 -94.

• Leghorn. Petao i 4 kok e. Tel: 064/12-8-10- 72 .

• Haj ko m i pa non be li kun ići, staros ti mesec d ana, cena je po mesecu starosti. Tel: 064/12 8-1 0-72 i 061/623-9 0- 24.

MOTORN A VOZIL A

• Pro da jem Ford Fiestu go din a proiz-vodnje 20 04, oc ar inj ena i Reno 5 godina proizvodnje 199 5. Tel: 064/370- 45 -93.

• P rod ajem Jugo IN go dina proizv od nje 20 08 sa plinom p lus četiri zi msk e gume, registrovan u odličnom stanj u. Tel: 06 9/ 13 -32-1 32.

• Kup uj em a utomo bi le i spravne, neispravne havarisane do 2.000 evr a. Tel: 069/1 33 -2 1-32.

• Pr odaj em lad u limuzinu 1300 ispravna, cena 200 evra. Tel.022/55 3- 570 i 060/5-53-35-70.

• Pr od ajem R en o S enik 1,9 TD, godina proizvodnje 200 5. Tel: 063/80 0-32- 75 .

• Pr od aje m Fiat Punto go dina proizvod-nje 200 2, benzin ac 4-oro v rata , rađen za Nemačko tržište. Tel: 063/52 9- 672.

• BM W be nzin 2004. godišt e, re gi strovan 3 .8 00 evra može zamena za jefti ni ji. Tel: 0 63 /531- 620.

• Kup uj em a utomo bi le i spravne, neispravne havarisane do 2.000 evr a. Tel: 069/1 33-21-32.

• P rodaje m Jug o Koral In , god ina pro-izvodnje 2007, sa plinom, cena 900 ev ra. Tel: 060 /080-53- 31.

RAZNO

• U stup am grob no mesto na Pravos lav-no m groblju u Sremskoj Mitro vi ci. Tel :0-63/542 -61 4.

• Pr odajem sa dni ce, rez ni ce šve dskog en ergetskog dr veta. S eče se posle tri godine. Goj ko . Tel:0 63 /10 9-88-99 .

• Pr odajem gr amo fonsk e p loče l ong lej, sing lice na rodna, zabavna i strana muzik-a. Tel: 0 63/80-70-116.

• Prodajem trose d. T el: 063/ 852-60-21 .

• Krckalica za le šnik, ručna ili na elektromo to r. Tel: 063 /580-81 9.

• P rik ol ica z a prevoz st oke. Di me nzije duž ina 2.2 m etra, š irina 1. 3 me tr a, du bina 1 metar. Kombinacija drvo-metal . Tel: 02 2 /458- 05 0.

• Na proda ju me šaona kap ac it eta 250 k il-ograma sa bungur ačem za k ukuruz u k li pu i zrnu. B ungurač je trofazni, sa motorom od 4 kw. Tel: 022 /447- 205.

• Traktorsk a polo vna guma 11, 2/ 10-28 veoma dobra,bez ošteće nj a. Tel : 063/584 -6 32.

• Prodajem kazan za rakij u. Tel: 064/ 88-8-60-92 .

• Prek ru pa č za k ukuruz, domać i proizvođač Lifam, Stara Pazo va . Te l: 060 /518- 81 -01.

• Otk upljuj em vunu Cig aje, Pr amenke, Vitenberg, Ilde france. Tel: 022/4 43 -206 i 060/ 44-32-066

• Prodajem Euro kuku za Astru G. Tel: 060/661- 21-81.

• Prodajem tuje za živu ogradu. Tel: 022/5 57-63 0 i 063/703- 44-54.

• S ilo ćelije 45t, v ag a, pakerica 5-50 kg na prodaju. Tel:063/200-483.

• Prodajem dva ručno rađena inkubatora kapaciteta 60 i 120 jaja, vrlo povoljno. Tel:064/214-64-59.

• Prodajem krunjač, prekrupač Odžački, vagu Libela Celje, meri 300 kg u odličnom stanju, poljoprivrednu etno i drugu antiku za salaše i etno kuće. Tel: 063/19-39-707.

• Prodajem hladnjaču za mleko od 13 -1600 litar, prikolicu Dojčfar sa 23 noža i sejačicu za žito od 2,5 metra. Tel: 00/385-915-105-461.

• Prodajem krunjač sa 4 rupe, velikog kapaciteta 6t na sat.

• Prodajem sadnice, reznice švedskog energetskog drveta. Seče se posle tri godine. Gojko: Tel: 063/109-88-99.

• Biljne kapi divljeg krastavca Ecballium elaterium, pomoćno sredstvo za čišćenje sinusa. Tel: 061/289-11-56.

• Prodajem krunjač veliki Čakovec, 20 tona na kardan sa elevatorom za šepurike.Sve u radnom stanju, cena po dogovoru. Tel: 064/277-13-05

• Prodajem kavez za koke nosilje tacnaš, automatske pojilice, cena 240 evra. Tel: 063/771-68-64

• Prodajem frižider na butan, prekrupačnel uređaj za kontrolu svetla. Tel.631-320.

• Prodajem 500kg plavog kamena Zorka Šabac kristal, cena 330 dinara/kg za povrtlare i vinogradare. Za Poljoapoteke popust 10 posto na celu količinu. Tel: 063/611-257 i 015/774-15-86 Ljuban

• Prodajem bagremove stubove rezane, polovne, cena 250 dinara, Kuzmin. Tel;063/779-90-66.

• Prodajem krunjač prekrupač, Poljostroj Odžaci i vagu Libela Celje 300 kg. Tel: 063/193-97-07

• Prodajem presu Kveč, Kolečke, plug, drljaču, branu sve za Salaše i Etno kuće. Tel063/193-97-07.

• Prodajem kazan za rakiju 180 litara sa mesacem loziste skoro novo. Tel: 063/816-4750.

• Mašina za krunjenje i mlevenje kukuruza "Odžaci" u odličnom stanju. Tel: 064/987-13-06.

• Na prodaju krunjač prekrupač Odžaci u jako dobrom stanju. Tel: 064/573-04-47.

• Krunjač/prekrupač Lifam u ispravnom i veoma dobrom stanju. Tel: 064/573-04-47.

• Bosch pumpa za traktor Rikard Bencic Rijeka. Neispitana. Mislim da je ispravna. Tel: 064/810-72-58

• Nova muzilica diva garancija godinu dana, saljemo na kucnu adresu. Tel:022/555-178.

• Prodajem kazan za rakiju 180 litara sa mesacem loziste skoro novo. v063/816-4750.

• Krunjač za kukuruz, trofazni 3kW, bubanj širine 400mm. Tel:022/476-092.

• Prodajem krunjač sa 4 rupe, velikog kapaciteta 6t na sat. Pogon motora Lombardini 12KS dizel, u odličnom stanju, sve ispravno. Spreman za rad. Tel: 062/973-00-12.

• Kupujem razne elektromotore, ručni i električni alat, raznu građevinsku i poljo opremu, tanjirače, prekrupače, krunjače, šrafštuke, vinte, poljoprivrednu, etno i drugu antiku, butan boce i prodaja aluminijumske lamperije i limova za pokrivanje. Tel: 061/11-38-356.

• Prodajem gramofonske ploče longlej, singlice narodna, zabavna i strana muzika. Tel: 063/80-70-116.

• Izdajem garažu u naselju Matije Huđi u Sremskoj Mitrovici. Tel: 022/622-355.

• Prodajem peć na čvrsto gorivo i manju peć na plin. Tel: 627-761.

• Prodajem balkonska vrata 210dž80 vakum staklo, Slovenijales. Tel: 060/325-24-77 i 022/568.

630.

• OSB ploče za podaščavanje krovova. Cena296din/m2. Prevoz na adresu kupca. Tel: 062/437-236.

• Prodajem parket jasen 600h70, i hrast 500h62. Tel: 065/81-50-865.

• Na prodaju Motor za Zetor 3 cilindra, kompletan , novije generacije. Zetor 4711, 5011...Tel: 063/858-66-80, 063/879-73-35.

• Proizvodimo i prodajemo kontejnere za rasad povrća i cveća, sa 35 rupa, 60, 66, 73, 104 i uskoro sa 240. Tel: 062/200-678.

• Prodajem Moravin rotacioni inkubator kapaciteta 16.000 jajeta. Tel: 060/619-11-60.

• Na prodaju Bosch pumpa za traktor Rikard Bencic Rijeka. Neispitana. Mislim da je ispravna. Šaljem kurirskom službom ili lično preuzimanje. Tel: 064/810-7258.

• Prodajem plasticne cisterne od 1000l. cena 75 eura, za vece kolicine dogovor. Tel: 062/851-8899.

• Na prodaju cisterna za skladištenje nafte od 2000l. Tel: 069/119-5703

• Na prodaju ispravna muzilica, stara godinu dana. Tel: 064/466-5090

• Na prodaju nova kanadska prskalica za cveće, travu, metalna sa ventilom za regulisanje protoka vode. Tel: 063/557-477.

LIČNI OGLASI

• Momak 47/178/73, crn, zgodan, traži iskrenu, zgodnu devojku do 37 godina za ozbiljnu vezu, brak, koja ume da voli i da želi da bude voljena. Tel: 063/355-653.

• Udovac, 49 godina, želi upoznati žensku osobu od 45 do 50 godina radi druženja, eventualno braka. Tel: 066/421-739.

• Penzioner bez obaveza 58 godina antialkoholičar, materijalno i stambeno obezbeđen traži ženu radi braka do 60 godina.Tel: 065/455-10-98.

• Tražim ozbiljnu devojku radi druženja i braka, prvo SMS. Tel: +38163/893-32-08.

• Udruženje „Moja sreća“ iz Gornjeg Milanovca može da upriliči da se devojke iz Rusije udaju u Srbiju. Zainteresovani javite se na 065/552-43-11.

• Muškarac 49 godina sam, bez roditelja traži ženuod 33-40 godina radi braka i porodice. Tel: 064/36-55-896

• Fakultetski obrazovan muškarac, situiran sa imanjem, nepušač iz Sremske Mitrovice, traži ženu koja može da ima porodicu. Tel: 064/542-12-77.

• Tražim ozbiljnu ženu za brak od 25 do 40 godina. Pekar. Tel: 064/41-386-43

• Tražim ženu za pomoć u kući ili za udaju do 70 godina. Tel: 064/55-19-159.

• Tražim ženu za ženidbu koja može da ima porodicu. Tel: 022/618-031, 064/504-03-02 i 064/542-12-77.

• Situiran slobodan muškarac traži slobodnu ženu do 45 godina za druženje i eventualni brak. Tel: 064/944-12-95.

• Situirani muškarac srednjih godina traži žensku osobu do 45 godina radi druženja i eventualnog braka. Tel: 065/368-22-21 i 064/400-38-70.

BESPLATNI MALI OGLASI 063/8526-021

1918. novembar 2016.

VOĐENJE KNJIGOVODSTVA POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA

KNJIGOVODSTVENA AGENCIJA"KURIR-2"

Trg Vojvođanskih brigada BBSremska Mitrovica, Tel: 063/404-950

OSI GU RAJ TE VA ŠE USE VE I PLO DO VE

u kom pa ni ji sa tra di ci jom du gom 200 go di na!Tel: 064/4615-799

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDASREMSKA

POLJOPRIVREDA

• Sa “Sremskom poljoprivredom“ na sremskim poljima, farmama i vašim gazdinstvima

• „Sremska poljoprivreda“ svakog drugog petka na kioscima i u pretplati na vašu adresu

• Kako da unapredite sopstveni agrobiznis – kako do boljih prinosa na vašim poljima, kako do profi tabilnog uzgoja na vašim farmama...

• Dragoceni saveti eminentnih stručnjaka, samo u vašoj „Sremskoj poljoprivredi“

MARKETINGTel/fax 022/610-496

Mob:063/8526-021E-mail:poljoprivreda@sremskenovine.co.rs

MARKETING 063/8526-021

www.sremskenovine.rs

SREMSKA

POLJOPRIVREDAAKTUELNOSTI

SAVETI STRUČNJAKA

GAZDINSTVA

POLJOBERZA

MALI OGLASI

Novine

za savremenu

poljoprivredu

U PETAK, 7. NOVEMBRA NA KIOSCIMA NOVI BROJ SREMSKE POLJOPRIVREDE !

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Po ro di ca De vić iz Srem ske Mi-tro vi ce ge ne ra ci ja ma una zad ži vi u ovom gra du i ge ne ra ci-

ja ma se ba vi po ljo pri vre dom i ži vi od to ga. De vi ći su bi li ra ta ri i sto ča-ri, pro iz vo di li su ku ku ruz, pše ni cu, še ćer nu re pu, to vi li svi nje ra znih ra sa, ali se od pre ne ko li ko go di na u do ma ćin stvu Pa je De vi ća ba ve i ov čar stvom.

Pa ja, nje go va su pru ga i dva si na, od ko jih je je dan ože njen i ima svo-ju por di cu, po se du ju sta do od 60 ova ca ra se Il de Frans, a sa mi su ih na pra vi li sta je u eko nom skom de lu dvo ri štu ku će u na se lju Ma la Bo sna. U tom de lu pla ca ne ma ju mno go ni ze le ne tra ve, a ka mo li pa šnjak, ali za ovu ra su ova ca is pa ša i ni je po-treb na, pa su ih za to i na ba vi li.

Od če ti ri ov ce do sta da

- Na ba vi li smo ov ce od ušte dje vi-ne. Pr vo smo ku pi li sa mo če ti ri gr la, sa da ima mo 60 ova ca. Hra ni mo ih od onog što pro iz ve de mo na svo joj ze mlji, ta ko nam je i naj i spla ti vi je. Il de Frans je tov na ov ca, ne zah te-

va is pust u pa šu, to je štal ska ov ca ko ja ima ve li ki rad man me sa – ob-ja šnja va De vić

Jag nji se dva put go di šnje, baš ovih da na je na De vi će voj far mi vre me dru gog jag nje nja, pa će bi-ti pri no va. Ov ca svo je mla do no si pet me se ci, tri me se ca ga do ji, a ka da se sve sa be re za dve go di ne ona se tri pu ta jag nji i tu je nje na vred nost.

Pri ča o ži vo tu i po slu ne mo že bez pod se ća nja do ma ći na na sud bi nu svo je po ro di ce. Ži vot je sva ko dnev na bit ka, a to je i tra di ci ja ove po ro di ce. Ka da su se Pa jin otac i stric sšest de-se tih go di na pro šlog ve ka po de li li, u po ro dič noj ku ći ko ja je bi la u Ša-la ba ri ostao je stric, a otac je se-bi no vu ku ću na pra vio u mi tro-vač kom na se lju Ma la Bo sna. Na tom me stu u sa da šnjoj Kra ji škoj uli ci, ni je bi lo ta da dru gih ku ća. Bi lo je to tač no 1959. go di ne.

Rad za bo lji ži vot

- Us peo je moj otac, iako u de o bi ni je do bio ne što ve li-ko, da se sku ći ra de ći sa jed-

nim pa rom ko nja, vred nim ru ka ma čla no va svo je po ro di ce. Us peo je da na pra vi ku ću, a po sle je po la ko ku-po vao šta je do ma ćin stvu bi lo neo-p hod no. Mi smo ži ve li dru ga či je, ali je bit ka za bo lji ži vot na pre dak na ša ka rak te ri sti ka – pri ča Pa ja De vić.

Po za ni ma nju ko no bar ko ji je mo gao da ra di i u Ne mač koj, ali je ostao u Srem skoj Mi tro vi ci i ra dio u mno gim po zna tim ho te li ma i re sto-ra ni ma u Sre mu, Pa ja De vić je pri-stoj no za ra dji vao ali ni je ola ko tro-ši lo. Uvek su on i nje go va su pru ga šte de li i raz mi šlja li da stvo re ne što vi še. I de ca su ima la svo je ušte đe-vi ne, shva ti li su da je ulo žen no vac

uvek vre dan i ta ko su se opre de li li da na ba ve fran cu ske ov ce.

- Sa da već ima mo sta do. Ne ma-mo ot ku plji va ča i ne tre ba ju nam jer pla si ra mo ov ce na slo bod no. Ov ce su nam uma ti če ne, do ma ćin-stvo je re gi stro va no, ali sub ven ci je ni smo do bi li jer ih oče ku je mo od sle de će go di ne. Sub ven ci ja ma, ina-če, ni sam za do vo ljan, sma tram da dr ža va po ma že ve li ke, a tre ba da po ma že ma le pro iz vo dja če far me re ko ji tre ba da oja ča ju i da se upo sle – oce nju je Pa ja.

Za nje ga ni je stvar sa mo ra di ti i ima ti već i za ra di ti. Ima sre ću da je stal no za po slen, pa ne ži vi sa mo

od ov čar stva, ali je lo gi ka ista. Oko ova ca ima po sla, ali za ra de baš ne ma, ali se na da da će je bi ti.

Po sla se ne bo je

- O ov či joj vu ni je di-sku ta bil na pri ča, svo di se na kri mi nal. Pla ća ju je 40 di na ra ki lo gram, a jed no ši ša nje je 200 di na ra. Sve sam ra dim za jed no sa čla-

no vi ma po ro di ce. Imam i ma ši nu za ši ša nje pa i to sa mi ra di mo, jer se ne is pla ti pla ća ti. Jed na ko ži ca od jag nje ta Il de Frans, u ran gu je Me ri no ov ce, a ko šta 100 di na ra. Od to ga ži ve sa mo na kup ci – otvo-re no ka že Pa ja De vić.

De vi ći dr že i svi nje, pre sve ga za svo je po tre be. Sve što se opra-si u nji ho vom pra si li štu ne pro da ju kao pra se već to ve i pla si ra ju kao to vlje ni ke. Tu ima ju oko 1.000 di-na ra pre mi je do dr ža ve, ali i ona ka sni. Na ze mlju ko ju po se du ju ove go di ne još ni su ni šta do bi li.

Za to su na šli ra ču ni cu da se ju ono što tre ba nji ho voj sto ci i to im je do ka za no naj i spla ti vi je.

Ali, za rad na po lji ma tre ba me-ha ni za ci ja. Ima ju je, ali je pra sta-ra. Ser vi si ra na je, re gi stro va na, u vo znom sta nju, ali od slu ži la svo je. Trak tor je 1973. go di ne, a ni osta-la me ha ni za ci ja ni je mla dja. A o na bav ci no ve sa mo s era zmi šlja i od la ze do ne kih bo ljih vre me na.

Ipak Pa ja De vić se ne ža li, a ka-že da isto mi sle i osta li u nje go-voj po ro di ci - su pru ga, dva si na, sna ja i dvo je unu ča di. Zbog to ga, pre sve ga, ka že da su oni sreć na po ro di ca.

Sa svo jim ov ca ma Pa ja De vić je uče stvo vao na ma ni fe sta ci ji “Srem ski ru čak čo ban ski” u Ba šin-ci ma gde je la ne do bio pe har za sta do ši lje ža di. Od SRP “Za sa vi ca” je ta da kao na gra du do bio ma ga-re. Uče stvo vao je i ove go di ne u Ba čin ci ma na is toj ma ni fe sta ci je ali je na gra da oti šla dru gom uz ga ji va-ču. Na gra de ni su to li ko va žne ko li-ko uve re nje Pa je De vi ća da ra di ono što tre ba da ra de pra vi sre mač ki do ma ći ni.

S. Đ. - M. M.

20 18. novembar 2016.SREMSKA

POLJOPRIVREDA

NA ŠI DO MA ĆI NI

U eko nom skom dvo ri štu po ro di ca Pa je De vi ća odav no ga ji sto ku, a od sko ra tu su svo je me sto na šle i ov ce ra se Il de Frans. Do ma ćin ih ga ji jer ni su zah tev ne, ne mo ra ju na pa šnjak, a ve o ma su kva li tet ne tov ne ov ce

Il de Frans je fran cu ska me-sna ta ra sa ova ca, a na sta la je ukr šta njem ram bu je ova ca sa ov no vi ma ra se le ster. Pr vo bit-no je bi la po zna ta kao Me ri no di šlej, da bi ka sni je pre o vla dao da na šnji na ziv po po kra ji ni Il de Frans, ko ja se na la zi na se ve ru Fran cu ske. To je jed na od naj-po pu lar ni jih ra sa u Fran cu skoj.

Ova ra sa ova ca pri stu na je ši rom Evro pe i sve ta, uklju-ču ju ći i na šu ze mlju, a na ro-či to po sle Dru gog svet skog ra ta. Il de Frans ko ri sti se za ukr šta nje sa do ma ćim po pu-la ci ja ma.Ra sa je spe ci ja li zo-va na za pro iz vod nju me sa. Ra sa je ra no sta sna i ve o ma plod na. Ima ve o ma iz ra že-na re pro duk tiv na svoj stva. Uko li ko se ga ji u od go va ra-ju ćim uslo vi ma od 100 ova ca se u pro se ku do bi je 160 do 170 jag nja di.

U eko nom skom dvo ri štu po ro di ca Pa je De vi ća odav no ga ji sto ku, a od sko ra tu su svo je me sto na šle i ov ce ra se Il de Frans. Do ma ćin ih ga ji jer ni su zah tev ne, ne mo ra ju na pa šnjak, a ve o ma

SREM SKA MI TRO VI CA • PO LJO PRI VRED NO GA ZDINJ STVO PA JE DE VI ĆA

Uz ga ji va či ova ca fran cu ske ra se

Ov ce u sta ji ko ju su sa mi sa gra di li

Ka rak te ri sti ke ova ca

Pa ja De vić

Vre me no vog jag nje njaHra nje nje ova ca

Ga je svi nje za svo je po tre be