kulturno-tehnoloŠke determinante razvoja i ......aristotel, politika, 1313b, citirano prema: dr...

Ljubica M. Zjali! 1 UDK 008+331.01Biblid 0025-8555,55(2003)

Vol. LV, br. 3-4, pp. 374-394Izvorni nau!ni rad

Avgust 2003.

KULTURNO-TEHNOLOŠKE DETERMINANTE RAZVOJA I KVALITET ŽIVOTA I RADA

ABSTRACTIn this paper the author explores the correlation between culture,

education, science and the technological development, and their common impacton the quality of life and work. She points to the fact that informationtechnologies have become essential part of education, science and culture, andthat investment in human resources is of greatest significance for successfuleconomic development, employment, social cohesion and stability.

Uvod

Slo�enost �ivota i rada se jasnije uo!ava kada po!inje da se ponavlja, a ponavljase !esto. Prepoznavanje problema kod nas traje dugo pa je razumljivo za�to sene mo�e ulaziti u razli!ite mogu"nosti reagovanja i ne tra�i se krivac za takvo

stanje. No, kada se u#e u maticu zbivanja, koja se danas ogleda u globalizaciji, a kojaje asimetri!an proces (pravila su ista za sve, ali svi ne defini�u pravila),2 vidi se dase razvoj pojedinih zemalja odvaja od njihovog prirodnog ambijenta, �to proizvodistrepnju i dovodi do pitanja: da li se izlaz tra�i u pravom susretu sa stvarno�"u?Na!in na koji se taj proces odvija, na primer kod nas, bitno odre#uje tranzicija, koja

374

1 Dr Ljubica M. Zjali", nau!ni savetnik u Ekonomskom institutu, Beograd

2 Dr Dragan $uri!in, Od privatizacije do reprivatizacije i nazad, X milo!ersko savetovanje,Finansijska tr�i�ta, korporativno upravljanje i koncentracija vlasni�tva, Milo!er, 18-20. septembra2002, str. 40.

se tek osmi�ljava, pa deluje kao vakum zahtevaju"i sveobuhvatno prestrukturiranjeprivrede i dru�tvenih institucija, obrazovanja, da bi se zadovoljili standardi iuspostavio stil �ivota na putu ka integracionim tokovima.

Standarde treba usagla�avati da se vidi kako �iveti po meri svoje profesije,talenta i kvaliteta, uz obezbe#ivanje uslova za li!ni razvoj. Treba prepoznati kvalitetu sebi da se, kona!no, bude u samoj stvarnosti uspostavljaju"i individualnu ikolektivnu strategiju, koja "e �ivot u!initi boljim. Naravno, sve to zahteva sasvimnovu koncepciju razvoja, kao i uskla#enost unutar jedne celine, jer je to procesizrastanja novog iznutra, iz onoga �to ve" postoji, a �to �umpeter naziva �kreativnadestrukcija�- razbijanjem postoje"eg gradnjom novog.3 Pa, ipak, nema jednostavnogre�enja, ve" standardi postaju prioritetni, nekako kao zadati cilj.

Standardi,4 u osnovi, reprezentuju �to se sve mora znati za uspeh(ekonomije) u 21. veku, u kom pravcu se svet kre"e, da li se na tokove razvoja mo�euticati ljudskom akcijom, iako je poznato da se u rukovo#enju ljudskim resursimasamo mo�e do"i do rezultata, ako se do njih dolazi znanjem. Od tih rezultata zavisistrategija razvoja celokupnog dru�tva, pa i obrazovanja, �to pokre"e nove kreativnetokove primerenije prirodi modernog dru�tva, koje je panorama slo�enih iizukr�tanih promena �to se, opet, do�ivljava kao stalna intelektualna evolucija. Utome se ogleda i sama stvarnost, ponekad haoti!na, u kojoj svaka !injenica nosi jakpe!at svoje celine, tj. njoj pripadaju"ih odluka. Tako jedna pojedinost mnogo govorio prirodi dru�tva, a njih vi�e zajedno (kultura, tehnologija, razvoj ili samo obrzovanjei znanje) defini�u dru�tvo kao razvijeno ili nerazvijeno.

Informati!ke tehnologije, opet, pokazuju da je znanje intelektualnatehnologija, da se informacije transformi�u u znanje, �to predstavlja razvijeni obliksaznanja o mogu"nostima za stvaranje novih intelektualnih instrumenata. Ovde senekim nevidljivim unutarnjim moranjem razotkrivaju zakonitosti koje se ti!ufunkcionisanja obrazovanja i u kojima se veza izme#u obrazovanja i razvoja,posebno na podru!ju zaposlenosti, iskazuje na uverljiv na!in.5 Pa �tamo gde treba dase izvr�e promene, to bi bilo zato da se ne�to sa!uva�, !ime se ne izlazi iz okvira

375

MP 3-4, 2003 � Razvoj i kvalitet �ivota i rada(str. 374-394)

3 Citirano prema: Dr Veselin Vukoti", Ekonomske reforme - manje vidljiva strana, X milo!erskosavetovanje, Finansijska tr�i�ta, korporativno upravljanje i koncentracija vlasni�tva, Milo!er, 18-20. septembra 2002, str.12.

4 "Prava funkcija svakog standarda je da prenosi informacije od onoga ko ima obrazovanje do onogakome je potrebno da znanje koristi�. Diana Ravitch, National Standards in American Education,Brookings Institutions Press, Washington D.C, 1995, p. V.

5 Tri su osnovne grupe !inilaca koje se nalaze u korenu uslovljenosti �ivota i rada kulturno-tehnolo�kim determinantama razvoja. Prvi, !inilac obuhvata tehnologiju, kulturu i ekonomskurazvijenost; Drugi se svodi na spajanje ne!ega �to je, ina!e, nespojivo za usagla�avanje uslova�ivota i rada, a �to u svetu karakteri�e postoje"i �spoj� izme#u privreda razli!itih stepenarazvijenosti u razli!itim zemljama sveta; Tre"i !inilac je to �to se taj �spoj�, u velikoj meri,odra�ava na kvalitet �ivota, kome kultura i tehnologija daju najve"i doprinos. UNCTAD, WorldInvestment Report (WIR), New York, 2000, p. 12.

modernog obrasca. Novo se shvata kao rezultat napora da se u starom, koje �ivotniuslovi po!inju da podrivaju, promenama odr�i ono �to je u njemu najvrednije i da seto unapredi i u!vrsti, jer �nasle#ivanje� ili o!uvanje �uop�te ne isklju!uje na!elounapre#enja�. To je, mo�da, samo izazov promenama, koje treba da odigraju velikuulogu u harmonizaciji koju je neminovno izvesti u su!eljavanju sa procesimaevropeizacije, a da se u tim procesima i procesi unutarnjeg (me#usobnog)uskla#ivanja odvijaju.

Uspe�nost promena nije ni malo jednostavan cilj, pogotovo u zemljama ukojima se to smatra kao novo svitanje. I da li je ljudska svest po!ela da sazreva zasve tananije razlikovanje unutra�njeg od spolja�njeg, lokalnog od globalnog, onoga�to pripada prisnosti li!nog �ivota, od onoga �to je deo porodi!nog i, �ire narodnog�ivota? Kako biti siguran u to, kada je na po!etku 21. veka ve"ina ljudi prinu#ena da�ivi, prvenstveno, spolja�njim �ivotom �to zna!i tro�e"i najve"i deo energije natra�enje posla i zarada, kako bi se odr�ala porodica. To sti�e spolja, moglo bi se re"iod nepravednog upravljanja dru�tvom, ali i od samih ljudi unutar zajednice. Pa, �onikoji su po!eli da naziru vezu izme#u zbivanja u svom du�evnom �ivotu i spolja�njihdoga#aja, vesnici su po!etka individualizacije !oveka (da li i !ove!anstva?) u kojoj"e lagano da napreduje u njemu razlikovanje subjekta od objekta, uzroka i posledice,uz jo� laganije svitanje u svesti ljudi fenomena slobode�.6 Poziv je (evropskom)!oveku na preobra�aj, jer je volja uz intelekt jedna od osnovnih !ovekovihsposobnosti.7 A �!ovek je jak kada je duboko svestan da je slab�. �Zakon osvete�mogu"e je prevazi"i po�tovanjem. Zato treba paziti da se !ovek ne ponizi, jer se te�kopodnosi svaki gubitak, a naro!ito stvarala!ki talenat. %ovek, ina!e, vodi rat u sebiizme#u zahteva nametljivog tra�enja od njega i onoga �to on mo�e ostvariti.8

Od svega toga se treba braniti znanjem. Na taj na!in se mo�e na"i izvorre�enja, a ne problem koji treba re�iti. Sve se to projektuje na �ivot ljudi, ali sukulturne determinante razvoja tehnologije i ukupnog dru�tva interakcija ciljeva istrategija u!enja i okrenute su razvijenim komunikacijma i ve�tinama, ispoljavaju"i


376

6 Dr Vladeta Jeroti", Bo�anska i ljudska mudrost u Davidovim Psalmima, Gutenbergova Galaksija,Beograd, 2001, str. 166. Jo� je ARISTOTEL pisao da tiranin da bi se odr�ao, �treba da u!ini sveda ljudi �to manje upoznaju jedni druge, jer me#usobno poznavanje ra#a uzajamno poverenje�.Aristotel, Politika, 1313b, citirano prema: Dr Vojislav Ko�tunica, Ugro�ena sloboda � politi!ke ipravne rasprave, Institut za filozofiju i dru�tvenu teoriju, Beograd, 2002, str. 58.

7 Prema L. S. Vigotskom (1896-1934) rusko - sovjetskom psihologu, volja nije uro#ena sposobnost,ve" se razvija usvajanjem spolja�njih zabrana i naredbi, ali se sa tim mi�ljenjem ne sla�emo - jerta volja mora biti delimi!no slobodna. Za odluku koju donosi !ovek je moralno odgovoran. Smatrase da u prvoj polovini �ivota te odluke ne moraju biti pozitivne. U drugoj polovini �ivota, u kojojdolazi do �pro�irenja svesti�, odluke su slobodnije i pozitivnije. %ovekova volja je tako u stalnojborbi sa njegovom neslobodom. Citirano prema: Dr Vladeta Jeroti", Bo�anska i ljudska mudrost uDavidovim Psalmima, Gutenbergova Galaksija, Beograd, 2001, str. 175.

8 Jo� je Heraklit pisao �da je u osnovi �ivota ve!na borba suprotnosti, koja tra�i od !oveka nekoobja�njenje, re�enje, okon!anje borbe�. Citirano prema: Dr Vladeta Jeroti", op. cit.,str. 112.

kreativno mi�ljenje i pona�anje. %esto se menja radno mesto i zanimanje, pa je !ovekizlo�en stalnim promenama, jer internacionalizacija znanja je domet savremenogobrazovanja i uti!e na formiranje pojedinca.

Pristup tehnolo�kim determinantama razvoja

Prelaziti na veoma jezgrovit i potpun prikaz toga (modernog) obja�njenjatehnologije, koje se izvodi iz celovite teorije o razvoju, smatra se tipi!nim sada zaperiod tranzicije. U stvari, treba imati u vidu shvatanje vrednosti tehnologije ikonstrukciju umre�enog modela, koji je prednost informacionih tehnologija. Tujedinka - !ovek ili organizacija preuzimaju svoju sasvim pojedina!nu akciju te�e"ida neposredno ostvare svoj cilj. Kada taj proces krene to je znak da su u dru�tvu ve"napravljeni mehanizmi koji stimuli�u i omogu"avaju promene. U toj ta!ci,orijentacija na tr�i�nu ekonomiju, opet, igra zna!ajnu ulogu u promovisanju kasnijegekonomskog rasta. To bitno doprinosi postizanju strukturnih promena kojeunapre#uju aktivnu investicionu klimu. Ali, nije mogu"e kategorisati tranzicijuekonomije u spektrum razli!itih modela, mada ih mogu koristiti kao alternativniprimer tranzicionih puteva.9 To je zato �to je podsticaj investicija atraktivne klime zanovi ulaz i susret tehnologije i institucionalnih promena u podsticanju, najve"iprioritet u tranzicionoj ekonomiji.10 Ali i tr�i�na privreda zna!i da se privreda nalazistalno u tranziciji. To i nekoliko ekonomskih indikatora sugeri�e da ekonomiju trebapoja!ati, �to ponekad kreira zrele uslove za ve"u inflaciju, kao �to je porast cenaberzanskih roba, naro!ito zlata.11

Ovde treba imati u vidu da istra�ivanje kao nau!ni proces se stalno odigravai da ono �to je danas op�te prihva"eno kao sasvim ispravno, sutra ne mora da budetako. Ali, kako je nauka traganje bez kraja i bez granica, a oni koji misle da nau!netvrdnje ne treba da budu vi�e kontrolisane i da se mogu smatrati definitvnoverifikovanim, treba da znaju da ljudima nije dato da saznaju istinu, nego unajboljem slu!aju da prepoznaju gre�ku.12 A istra�ivanja su do sada, uglavnom

377


9 Svaki sistem nalazi se u tranziciji, jer je tranzicija promena stanja sistema i ve!ito obele�je svegarealnog. Istina, ovaj termin je od skora u upotrebi (do�lo je iz potrebe da se posebno ozna!eprocesi promena dru�tvenih, politi!kih i ekonomskih sistema u biv�im socijalisti!kim zemljma).Da nije do�lo do promena karakteristi!nih za tranziciju, termin tranzicija bi, ipak, do�ao uupotrebu da ozna!i procese koji nastaju uvo#enjem novog tehnolo�kog sistema na globalnomnivou. Videti: Dr Vlastimir Mateji", Tri novija obja�njenja blokiranja razvoja: su�tina i primenana slu!aj SR Jugoslavije, Tehnologija, kultura i razvoj, monografija br. 6, Institut "MihajloPupin", Beograd, 2000, str. 23. A tranzicija je po definiciji neizvesna i niko unapred ne mo�e daodredi kad je kraj i prilago#avanja ne prestaju.

10 The World Bank, Transition - The First Ten Years, Washington D.C, 2000, p. XXV.

11 James Picerno, Watching for Inflation, Bloomberg Markets, No. 7/July 2002, p. 89.

12 Tako razmi�lja Karl Poper - filozof. Treba se prisetiti da je jo� ARISTOTEL uvideo da nijemogu"e sve dokazati, tj. da se ne�to mora pokazati i u!initi. Prosvetni pregled, br. 2146 (11) od3. IV 2002 - prilog Pedago�ka praksa, br. 497/april 2002, str. 6.

definisana razlikovanjem izme#u bazi!nih i primenjenih istra�ivanja. Ta razlika jesada manje prihvatljiva, ve" samim tim �to sve forme istra�ivanja imaju dinami!kupovezanost jednih sa drugima, formiraju"i vrstu istra�iva!kog trougla. Naukapo!inje sada da ulazi u razvoj ne pripadaju"i samo procesu globalizacije, ve" iunutra�njem nau!nom razvoju. A ranije je nauka definisana u skladu sa idejama oistini i !istom znanju, gotovo isklju!ivo kroz koncept !istog (bazi!nog) istra�ivanja.Stvari su danas postale vi�e komplikovane, uprkos nezaboravljanju na stare inegovane razlike i vrednosti. Naro!ito je prisutna ta razlika izme#u bazi!nog iprimenjenog istra�ivanja, u kojoj se bazi!no istra�ivanje smatralo naukom,primenjeno ista�ivanje manje vi�e biznisom. To je sada manje podesno za stvarnusituaciju na nivou razvoja modernog dru�tva pod udarom globalizacije. Ne zna!i,ipak, da bazi!na (nau!na) ista�ivanja ne"e dalje postojati. To je tip istra�ivanja odkoga se o!ekuje primena na dugi rok, ali ne kao vrsta koja bi se mogla tr�i�no ilirazvojno protezati u prostoru industrijskih preduze"a. Zato i jeste u upravljanjuglobalnom ekonomijom i njenim socijalnim i institucionalnim posledicama sve te�ebiti i dobar, a treba da se bude vrhunski nau!nik. Taj novi koncept upu"uje naistra�iva!ki trougao: a) !isto bazi!no istra�ivanje, b) primenjeno istra�ivanjeorijentisano na bazi!no i c) produkt orijentisanog istra�ivanja. Taj trougao je, dakle,esencijalna forma istra�ivanja u perspektivi globalizacije i tehnolo�kih inovacija.13

Problem je transdisciplinaran. A !ovek 21. veka bi"e li�en realnosti sa kojom "e senadmetati u redu da razvija sam sebe.14 Pa, ipak, nije koncept obrazovanja za novetehnologije jo� izgra#en, �to pokazuje da je ljudski kapital kriti!na ta!ka usavremenom razvoju, tim pre �to je stvaranje uvek individualan !in. %injenica je dase takav koncept obrazovanja prvo defini�e u stabilnim dru�tvima u definisanomsvetu, u kome je model razvoja podvrgnut mogu"em prilago#avanju. Tako individuemogu da otkriju novi pristup identitetu ne kroz telesnu strukturu, ve" kroz pripadanjeduhovnim vrednostima.

U pro�losti su dru�tva zasnivala dominaciju na tehnologiji zato �to su setehnologije menjale sa socijalnim, simboli!kim, religioznim, hijerarhijskim i drugimizrazima.15 Prelaz na tr�i�nu ekonomiju sada, u stvari, je ekonomska i socijalna


378

13 Jurgen Mittelstranss, New Challenges to Education and Rresearch in a global economy, reviewPROSPECTS (UNESCO), No. 3/september 2001, pp. 395, 396.

14 Najkompletniji i simboli!ki zapadni imid� obrzovanja za !oveka odre#en je Hegelovom,Phenomenology of Mind, izuzev�i sektor mehani!kog rada, to je sve vi�e i vi�e pojmovni rad.Zaista rad na kompjuteru (kod ku"e ) nije takav da mu se samo daje oblik u Hegelovom smislunaziva. Sukob sa objektivnom realno�"u, koja primorava na preispitivanje subjektivnogstanovi�ta i adaptiranje pogleda, u skladu sa tokom doga#aja je, mo�da, bezna!ajan danas. GianniVattimo, The Generalized Communication Society, KEYS to the 21st Century, Ed. By JeromeBinde, UNESCO Publishing, Paris, 2001, pp. 231, 233.

15 KEYS to the 21st Century, Ed. by Jerome Binde, UNESCO Publishing, Paris, 2001, p. 254. �Ali,odkud kod nas toliki strah od uspeha (od uspe�nih ljudi) otkud toliko njihovo omalova�avanje ipovezivanje sa mu"kama i kriminalom�? Videti: Dr Veselin Vukoti", Ekonomske reforme - manje

transformacija besprimerna, besprimerna u prethodnom razvoju. Ali, ako su reformejedine koje vode prosperitetu, onda je neophodno reformisati i me#unarodneekonomske institucije (IMF, WB i WTO), koje imaju veliki uticaj na ekonomsketokove i velika su prepreka uspe�noj transformaciji.16

Kvalitet �ivota, mo�e se s pravom re"i, uspostavlja se u susretanju znanja istvaranja. Modernizacija dru�tva, njena orijentacija ka informacionim tehnologijma,uti!e na inoviranje �ivota i rada. Danas dominira shvatanje da su obrazovanje, znanjei ljudski resursi (�ljudski kapital�) prioritetno upu"eni na prihvatanje informacionetehnologije i ne mogu se zameniti drugim razvojnim faktorima. Zato i treba otkrivatiaspekte nekih problema koji se ne znaju. Do�ivotno u!enje je, me#utim, vi�e negoekonomija. Olak�a"e razvoj, obrazovanje i obuku, doprine"e uskla#enosti sarelevantnim elementima na druge procese. A tr�i�te rada, na primer, kompetentno jeu predvi#anju potrebne stru!nosti, jer nedovoljna stru!nost ne osigurava uklju!ivanjeu tr�i�te rada. Tu se prepoznaje da je investiranje u ljude (razvijanje doma"ih ljudskihresursa) od najvi�eg zna!aja, ne samo za uspeh ekonomskog razvoja ve", dakle, i zazaposlenost, socijalnu koheziju i stabilnost.17 Koncept u!enja u toku celog �ivota jedirektan put ka dru�tvu koje nudi mnoge i raznovrsne prilike u dru�tvenom ikulturnom �ivotu, ali i potrebu za ve"om saradnjom sa porodicom, industrijom iljudima aktivnim u oblasti kulture.18

Kvalitet �ivota i rada u svetlu kulturnog razvoja

%esto se ukazuje da je ekonomski razvoj osnova dobrog �ivota. Isto tako semisli da je kulturna orijentacija u dana�njem svetu, pogotovo, veoma zna!ajna zanivo toga kvaliteta. Va�no je shvatiti da se na kulturu gleda kao na jedan posebanpristup i da to nije samo prilago#avanje sredini i promenama, nego da su to uzajamniodnosi izme#u organizma i njihove sredine, (�kultura je dobro vaspitanje, maniri i

379


vidljiva strana, X milo!ersko savetovanje ekonomista, Milo!er, 18-20. septembra 2002, str. 17.To se posebno mo�e ilustrovati neadekvatnim numerisanjem nau!nih projekata, koji su poslati narecenziju u inostranstvo i zamenjivanje njhovih brojeva, da bi neuspe�ni projekti dobili recenzijuuspe�nih. Re! je o projektima sa brojevima: 1902, 1324, 1908 iz 2001/2002. godine.

16 O ovome detaljnije u: Joseph E. Stiglitz, Globalization and Its Discontents, Allen Lane an imprintof Penguin Books, 2002, p. 247. Naslov za ovu knjigu predlo�io je Hal Varian, imaju"i u vidu daje FROJD napisao knjigu pod naslovom, Culture and Its Discontents, (1930) sa pesimisti!kimtekstom, a ne, Civilization and Its Discontents, iako civilizacija ozna!ava fazu razvoja globalnekulture, jer za nezadovoljstvo u kulturi nema razumljiva leka, a mislio je i na Bizmarkov, KulturKampf, koji je kori�"en u propagandne svrhe. Imao je, jednostavno, u vidu krizu onoga doba, kojapo!iva na psihologiji masa. Videti: What Future for Literature? By Fillipe Sollers, KEYS of the21st Century, UNESCO Publishing, 2001, p.171. i J. E. Stiglitz, op. cit., p. XXII.

17 European Training Faundation, Work Programme, 2002, p.7.

18 �ak Delor (Jacques Delors), Obrazovanje skrivena riznica, UNESCO - Izve�taj me#unarodnekomisije o obrazovanju za 21. vek, Beograd, (1996), citirano prema: Ministarstvo za prosvetu inauku Republike Crne Gore, Knjiga promjena 2001, Podgorica, 2001, str. 33.

moralnost�. A. Klosovska), te da je integracija kona!an cilj tih odnosa.19 Pitanje jesamo �to razvoj, pa i tehnolo�ki razvoj, posebno informacione tehnologije, zahtevaod jedne kulture? To, svakako, uklju!uje i mehanizme koji "e odrediti kvalitet �ivotai budu"nost kulture. A rana svest o integracionim procesima omogu"avapravovremeno formiranje alternativnih stavova i �titi od opasnosti da ti procesipogaze kulturne vrednosti.

Raznovrsnost je najdragocenija osobina kulture sveta jer se, kroz slobodnurazmenu sa drugim kulturama, istovremeno !uva i svoja originalnost. Kultura semora nau!no-tehnolo�ki kultivisati, kako bi mogla da dá svoj doprinos uintegracionim procesima, jer funkcioni�e u svetu globalne me#uzavisnosti. To biimalo za cilj stvaranje otvorenih, slobodnih i, svakako, prosve"enih oblikovanihrelacija, koje bi omogu"avale povratnu spregu izme#u kulturnog identiteta, kvaliteta�ivota i rada, na svakom nivou njihovog uskla#ivanja. Istovremeno je postupnost ukojoj generisanje ideja o odre#enim problemu predstavlja sr� kreativnograzmi�ljanja.20 Sve to, u osnovi, zna!i korak napred prema promi�ljenimintegracionim procesima, jer je kultura, odnosno kulturni identitet jedan od izuzetnova�nih elemenata koncepcije ukupnog razvoja, kakav treba ostvariti i, sasvimsigurno je da su kulturni identitet i ukupni razvoj nerazmrsivo isprepleteni.

U takvim odnosima kultura mo�e obezbediti adekvatan doprinos, jerkulturne prepreke promenama zajedni!ke su svim dru�tvima iz o!iglednog razloga�to bliske promene prete postoje"im navikama, na!inu �ivota i dr. Te�ko je prihvatitiizmenjene okolnosti, jer sada postoje druga!iji na!ini industrijske organizacije,raspodele resursa, obrazovanja (posebno univerzitetskog) i dono�enja odluka, a da suti novi na!ini uspe�niji.21

Kultura je i sredstvo za procenu vrednosti velikog dela (na�eg) opredeljenjai pona�anja (koristi se u diplomatiji i vlastitoj promociji). Da bi se iz ovog izvukloono najbolje potrebna je fleksibilnost, �to podrazumeva da se o!uva sposobnost, dase organizacije unutar njene sfere odr�avaju u procesu stalne evolucije. �Kultura je


380

19 Julian H. Steward, Theory of Cultural Change- The Theory of multiliner evolution, BIGZ,Beograd, 1981, str. 54. (prevod)

20 �Bele�enje ideja, u naporu da se unapredi kreativnost, smatra se izuzetno zna!ajnim korakom,jer ideje !esto is!ile i nestanu. Kreativno razmi�ljanje je podloga svih procesa u dono�enju svihodluka i odnosi se na sve oblasti i funkcije organizma�. Tony Proctor, Menagement Creativity,Prentice Hall, Simon and Schuster C., 1995, citirano prema: Ekonomska poliitka, br. 2338, od27. januara 1997, str. 29. Za neke narode se misli vrlo odre#eno kao: �Karakteristi!na jeintelektualna nadarenost Jugoslavena�. Pa, �Srbi su u o!ima evropskih naroda uporan i vrloindividualisti!ki narod, s primetnim ose"ajem za vlastitu vrednost, sa jako izra�enimose"anjem�. Vladimir Dvornikovi", Psiha jugoslovenske melanholije, izdanje knji�are Z.I.V.Vasi"a, Zagreb, 1925, str. 3.

21 Na to ukazuje i dodela Nobelove nagrade iz ekonomije za 2002. godinu Danijelu Kanemanu -psihologu i Vernonu Smithu - ekonomisti, za primenu psiholo�kih istra�ivanja i eksperimenata uekonomskoj nauci. - Ekonomist, br. 126 od 21. oktobra 2002. str.41.

!ovekov proizvod, nastao tokom istorije i stvaran od niza prethodnih generacija, kojisvaki novi nara�taj usvaja i prera#uje.22 Zato se smatra da kultura unosi �dodatnuvrednost u rad i �ivot svakog pojedinca�.

Danas sasvim obi!no zvu!i �kulturno pona�anje�, �kultura �ivljenja�,�kultura proizodnje�, �kultura usluga� itd., a !esto se kultura poistove"uje saduhovnom nadgradnjom ili se ograni!ava na oblast morala i umetnosti. Osobine, kao�to su ta!nost, pedantnost, organizacijske sposobnosti, uporna te�nja da se postignecilj, svojstvene su samo nekim narodima, �to zavisi od stepena njihove razvijenosti.Zato je kulturan !ovek, uz sve njegove nedostatke, mnogo bogatiji, istan!aniji islobodniji od �prirodnog !oveka�,23 jer se na kulturu gleda kao na produkt dru�tva,odnosno kao na najva�niji aspekt dru�tvenog �ivota, �to se mo�e posti"i ja!anjemkulturnog identiteta. A �kulturni identitet je samosvest pripadnika jedne grupe, kojaistorijski nastaje i razvija se u zavisnosti od kriterijuma koje uspostavlja u odnosu sadrugim dru�tvenim grupama�.24 Specifi!nost kulturnog identiteta (kao pojave)sastoji se u njegovoj posedovnoj sposobnosti da upije u sebe, da zadr�ava, danagomilava u vidu znanja, oru#a za rad, inovacije i misli mnogih pokolenja, po�tokultura izra�ava onaj aspekt dru�tvenog �ivota, koji akumulira vrednosti radipreno�enja na budu"e generacije.

Obrazovanje, zasigurno, ima velikog uticaja na kulturu. Mora da postojivisok stepen koordinacije izme#u njih. To pospe�uje da bi se prepoznale mogu"nostiuklju!ivanja kulture u �iri spektar raznih oblasti i da, istovremeno, prepoznajuu!inke, koje na kulturni �ivot mogu imati drugi faktori. Kultura i nauka zavise odklime jednog dru�tva pa se nebi moglo dopustiti da nedostatak sredstava za obe budezastrt oblakom nelegitimnih interesa, jer omogu"avaju da se dru�tvo, u dovoljnojmeri, slobodno i energi!no udru�uje, kako bi se osigurao razvoj.25 Me#utim, ljudi "ese ose"ati sigurni u ovom procesu tek onda kad su cenjeni i ukoliko se, pri tome,po�tuje njihov ose"aj pripadnosti. Izazov sa kojim se suo!avaju zemlje Evrope u 21.veku sastoji se u tome da se zadr�i �elja za identitetom i samoodre#ivanjem, a daone, pri tome, lako deluju unutar globalnog sistema, zakona i trgovine.

381


22 Usvajajnje ovako kompleksnih funkcija je veoma slo�en proces koji se naziva enkulturacija(enculturation - !iji je tvorac Melvil Herskovich), a ne termin socijalizacija. Enkulturacija uprvom redu analizira proces usvajanja kulturnih vrednosti i sadr�aja, a ne dru�tvenih uloga inormi kako je to slu!aj u procesima socijalizacije. Nastanak i razvoj identiteta rezultat je procesaenkulturalizacije u kome biolo�ka jedinka usvaja kulturu dru�tva u kojem je ro#ena i unutar kogatokom odrastanja postaje li!nost. Idenitet ne samo pojedinca, ve" i grupe utemeljen je, dakle, ukulturi shva"enoj kao celini �saznanja i vrednosti koje nisu predmet nikakvog specifi!nogobrazovanja, ali koji je, ipak usvojio svaki pripadnik odre#ene zajenice�. UNESCO, citiranoprema: Dr Branimir Stojkovi", Evropski kulturni identitet, Prosveta, Ni�, 1993, str. 31.

23 E.V. Sokolov, Kultura i li!nost, Prosveta, Beograd, 1976, str. 34.

24 Dr Branimir Stojkovi", Evropski kulturni identitet, Prosveta, Ni�, 1993, str. 26.

25 Symon Mundy, Cultural Policy - A Short Guide, Council of Europe, 2002, str. 58.

Postoji, me#utim, jedan fundamentalni cilj koji bi trebalo da upravljaodnosima izme#u kulturnog i ostalih sektora (koji uti!u na kvalitet �ivota i rada).Treba fino podesiti njegove instrumente i jasno postaviti njegove namere, jer postojei neki drugi ciljevi, koji sme�taju kulturu u �iri razvojni kontekst, jer kulturnikontekst neprekidno evoluira. Jezici se, na primer, �ire i skupljaju, ali je o!uvanjejezika (u Evropi, pa i drugde) od vitalne va�nosti, jer oni predstavljaju bogatstvomisli izraza. �Izgubiti sposobnost razumevanja literature u njenom izvornom oblikuzna!ilo bi izgubiti veliki deo njene estetske snage�.26 A uloga literature je da ka�eistinu i, kao �to se zna, istina nije uvek prijatna.27

Nove tehnologije globalizuju znanje u svetu i menjaju na!in na koji se radi.Zato svestrano procenjivanje uticaja koji prognozirani razvoj, posebno,informacione tehnologije, mogu da imaju na ekonomski, civilizacijski razvoj, nakonkurentnost proizvoda na svetskom tr�i�tu, na strate�ku opciju u me#unarodnojpodeli rada i na procenjivanje osnovnih promena koje treba vr�iti, kulturni aspekt jejedan od presudnih. A kultura je, istovremeno, najintimnija briga neke zemlje i jednood najvi�e obavezuju"ih me#unarodnih pitanja. Kultura postaje sve va�niji deome#unarodnog dijaloga. Me#uzavisnost globalnih poslova i brzina kojom seobavljaju, zna!e svakodnevno ja!anje zajedni!kih veza. Istina, kultura ne mo�e dau!ini sve �to bi se u jednom dru�tvu htelo (i kojom brzinom bi se htelo), ali bezkulture pobolj�anje kvaliteta �ivota bilo bi neizmerno te�e posti"i. %ovekovomkulturnom okru�enju u uslovima tehnolo�kog, pa i svakog drugog razvoja, koji jerazli!it po svom sadr�aju, po dubini, treba da odgovaraju odre#eni nivoi kreativnesvesti. To bi trebalo da se poklapa sa dostignutim razvojem i ukoliko je bogatiji,utoliko je vi�e stvarala!ke inicijative. Pitanje je samo �ta razvoj, pa i tehnolo�kirazvoj, zahteva od jedne kulture?28 Posebno, kakav je tehnolo�ki razvoj potreban ve"oblikovanom kulturnom identitetu jedne nacije, tim pre �to me#unarodno tr�i�tepodsti!e procese u kojima zemlje nau!e i shvate da u kapacitete koji se kreiraju spadai kulturno opho#enje. Izvesno je da se tek u odnosu prema drugima mo�e do"i dosvesti o samom sebi.

Tehnologija kao uslov za podizanje �ivotnih i radnih mogu"nosti

Svet se nalazi u sr�i tehnolo�ke revolucije bazirane na informacionimtehnologijama, koje se defini�u kao kompjuteri, kompjuterski softveri itelekomunikaciona oprema. Efekti ove revolucije imaju op�ti uticaj (!estodelimi!no) na stepen razvoja: prvo, tehnolo�ke promene pove"avaju produktivnost uinovativnom sektoru; drugo, doprinose padu cena; tre"e zna!ajno uti!u na


382

26 Symon Mundy, op. cit, str. 69.

27 Philippe Sollers, What Future for Literature, Ed. Jerome Binde, KEYS to the 21st Century,UNESCO Publishing, Paris, 2001, p. 171.

28 UNESCO, World Science Report, Paris, 1996, p. 8.

reorganizaciju proizvodnje kapitalnih dobara zasnovanih na novim tehnologijama.Prednost informati!kih tehnologija uvek je vidljiva u nekim ekonomijama, naro!itou razvijenim.

Nova ekonomija temelji se na novim znanjima i bez stalnog u!enja nemanapretka, pa je posebna uloga novih tehnologija i u u!enju i u podu!avanju, jerprimena tih tehnologija zavisi od nivoa informati!kog znanja. Efikasnost primenenovih tehnologija i ekonomska opravdanost velikih investicija ne dokazuje se njenimteoretskim mogu"nostima, ve" primenom u svakida�njim �ivotnim aktivnostima. Ainvestiranje u informati!ke tehnologije za na�u zemlju dobija novu dimenziju samimtim �to je potrebno istra�iti sigurnost informacija i njihove mogu"e posledice.Upravljanju se, prema zahtevima standarda, koji "e doprineti sigurnostiinformacionih tehnologija, da je strate�ka uloga i usmeravaju"a uloga uneposrednom radu i primeni tehnolo�kih re�enja. To, istovremeno, ukazuje naizuzetno va�an korak napred, od ve" pro�le tehnolo�ke revolucije, gde je ve"inapogodnosti od prirasta informacionih tehnologija vodila pre na kori�"enje, nego naproizvodnju IT srodnih dobara. �Zato rasprava o ume"u �ivljenja poga#a cilj ipostavljenu metu. %ovek je uvek na gubitku�.

Treba se prisetiti drevne misli o prolaznosti i relevantnosti svakog ljudskogpoduhvata. Otuda u ovoj atmosferi to je, istovremeno, glas opomene, priznanjeznanju, osve�"enje. Voljno i nevoljno, iluzije, obmane, privid, vladaju svetom mo�daja!e i sna�nije od onog �to se smatra osvojenom ili pobedni!kom istinom. Posebnaopasnost se vidi u mogu"nostima da se to oseti u svim slojevima dru�tva i da sezloupotrebe znanja, a da ne postoji apsolutna za�tita.29

Te�ko je boriti se protiv ekonomskog zla: da se, na primer, akcijama trgujepo cenama koje znatno nadma�uju njihovu stvarnu vrednost, �to je protivure!nopredvi#anjima ekonomske teorije; da ljudi procenjuju verovatno"u doga#aja, radijese pri tom priklanjaju"i utiscima nego, recimo, statisti!kim !injenicama i da to !inesasvim subjektivno, pa se na berzi mogu da prevare (u svojoj oceni) i najiskusnijiljudi kad cene budu"nost pojedinih akcija, �to, na primer, mo�e biti u vezi sa otkri"emda na ljudsku psihu vi�e uti!u gubici, nego dobici. To dokazuje da se ne postupa uveku skladu sa svojim umom.30 Va�no je, ipak, da �siromah ne trpi nasilje mo"nih�.31A�izazovi informati!ke tehnologije nala�u brigu za dva stuba obrazovanja za 21. vek -u!iti da bi se znalo i u!iti da bi se znalo raditi�, a to zna!i da se mora ovladatiinformativno - telekomunikacionom tehnologijom, raditi i �iveti s njom.

383


29 Dr Slobodan Petrovi", Kompjuterski kriminal, Dru�tvo za informatiku i Ekonomski fakultet,Beograd, 2000, str. 40.

30 Ovo su otkri"a Danijela Kanemana - psihologa ( 68) i Vernona Smitha, ekonomiste (75),dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju 2002. godine, a koji su zaslu�ni za postavljanje temeljanovih nauka, koje se danas zovu �ekonomska psihologija� i �eksperimentalna ekonomija� .Ekonomist, br. 126 od 21. oktobra 2002. str. 42.

31 Fjodor Uspenski, Istorija Vizantijskog carstva, Zepter Book World, Beograd, 2000, str. 42.

Jezgro (teku"e) informativno-tehnolo�ke revolucije je napredovanje umaterijalnoj nauci, vode"i porastu snage i padu cena mikro procesora. Takoinformacione tehnologije imaju upadljivu sli!nost sa ve" pro�lom tehnolo�komrevolucijom, ali sa nagla�enim razlikama. Te sli!nosti su: prednost od novetehnologije je podsticana snagom kapitala i bila je prouzrokovana padom relativnihcena. Nova tehnologija je vodila reorganizaciji proizvodnje uvo#enjem sistemafabrika u prvoj fazi industrijske revolucije (1750), jer je industrijalizacija donela prvedobitke preduzetnicima, pronalaza!ima i vlasnicima fabrika i njihovim finansijskimpodr�avaocima, koji su shvatili da "e ti novi metodi proizvodnje voditi ka pove"anjuprofita. Tek su kasnije generacije radnika dobile ne�to od op�teg porasta prosperiteta,koji je proisticao iz industrijalizacije.32

Tako je industrijska revolucija, zajedno sa ranijom nau!nom revolucijomnepristrasnog istra�ivanja i ispitivanja, stvorila u dru�tvo ugra#enu, navi�e usmerenuspiralu ekonomskog rasta i tehnolo�kog napretka. Novi pronalasci, nove proizvodnetehnike, novi oblici transporta i novi kapital te�ili su da podsti!u jedni druge.33 Takoje kapacitet ljudskog uma nalazio na!ine da podstakne nove pristupe starimproblemima, �to povla!i za sobom trku izme#u proizvodnje i resursa. Drugim re!ima,treba posmatrati ekonomske prilike (kasnog 18. veka) kao metaforu za izazove sakojima se suo!ava i (na�e) dana�nje dru�tvo i to dva veka nakon industrijskerevolucije, da bi se do�lo do razumevanja me#uzavisnosti ovih problema u danassli!nim dilemama. Ali, prave razlike nisu u prirodi (na�ih) globalnih problema, ve" unjihovom ve"em intenzitetu danas. Svedoci smo eksplozije znanja u neobi!novelikom broju tehnologija i u proizvodnji. U oba elementa uticaj je ve"i i ose"a semnogo ja!e, jer je integrisani svet nauke i komunikacija neizmerno ubrzao koraktehnolo�kih promena.

Najve"i test za ljudsko dru�tvo koji stoji pred 21. vekom je kako upotrebitimo" tehnologije, kako prona"i delotvorna globalna re�enja da se tri-!etvrtinesiroma�nog !ove!anstva oslobodi (od rastu"e) prisilne migracije ( oru�anihkonflikta) u oblasti gde su tehnolo�ki resursi daleko ve"i.34 Tako novi nau!ni prodori!esto stvaraju strukturne probleme preno�enja njihovih blagodati od �imaju"ih� ka�nemaju"im� unutar dru�tva.

Dana�nja globalna zajednica je darovana daleko ve"im izazovom, jernapredne informacione tehnologije prete da potkopaju privrede dru�tava u razvoju.Te tehnologije imaju generalno primarno vodstvo na finasijskom tr�i�tu. A upore#enju sa pro�lim tehnologijama, informacione tehnologije su mnogo vi�e


384

32 Paul Kennedy, Preparing for the Twenty-first Century, Slu�beni list SRJ, Beograd, 1997, str. 24.

33 Na primer, stvaranje velikog broda sa metalnim trupom proizvod je revolucije u nauci i industriji,ali i sredstvo globalne komunikacije (snadbevanje hranom, migracije itd.). Otada jeme#udelovanje tehnolo�kih promena i industrijskog razvoja nezaustavljivo. Ovo je tema knjigeLandesa, Unbound Prometheus, citirano prema: Paul Kennedy, op. cit., str. 25.

34 Paul Kennedy, op. cit., str. 28.

globalizovane. One mogu da doprinesu rastu produktivnosti rada kroz podsticanjekapitala i totalnom rastu svih faktora produktivnosti. Promena u produktivnosti radapripisuje se visokom nivou kapitala po radniku.

Drugi put je doprinos informacionih tehnologija ekonomskom rastu.Informacione tehnologije uvek zna!ajno doprinose produktivnosti rada kroztehnolo�ki progres koji ima prodoran u!inak u postepenom pobolj�anju standarda�ivota svih !lanova dru�tva. A mo�da, mo�e da se postavi pitanje: da li nas dana�njeglobalne promene ne nose iza na�ih tradicionalnih smernica ka potpuno novomsticaju okolnosti, takvom, u kome ljudska organizacija dru�tva mo�e biti nedoraslaizazovima kao �to su o!uvanje prirodne sredine, revolucija podsticana tehnologijom,ali i kulturnim vrednostima?35 U stvari, najva�nije je da nacija bude sposobna daodgovara na promene, da oblikuje sada�nji �ivot i rad. Trka u tehnologiji utica"e naneka dru�tva vi�e nego na druga i negativno i na pozitivno, jednostavno zbognejednakog obrasca promena i diferenciranih odgovora !ove!asntva na te promene,tim pre, �to su glavni tvorci i kontrolori informacionih tehnologija postale velikemultinacionalne korporacije, koje imaju vi�e globalnu mo", nego globalnuodgovornost.

Globalizaciju sna�no podr�avaju te korporacije, koje ne preme�taju samokapital, nego i tehnologije.36 Ulazi se u eru u kojoj ne"e biti nacionalnih proizvoda ilitehnologija, ni nacionalnih korporacija, ni nacionalnih industrija, ali "e dalji razvojsvetske ekonomije zavisiti od ja!ine i interakcije !etiri zna!ajna tr�i�ta: finansija ikapitala, telekomunikacija i imformatike, radne snage i prirodnih resursa, ekologije.Globalizacija "e tako poga#ati poslovna o!ekivanja pojedinaca i, uop�te, strukturuzapo�ljavanja. Logika globalnog tr�i�ta ne obra"a pa�nju na to gde je proizvodnapravljen pa, ipak, nacionalna dr�ava ostaje, prvenstveno, mesto identiteta ve"ineljudi. A pitanje uvo#enja kvaliteta i me#unarodnih standarda pokazuje dastandardizacija nije laka i da se bazira na znanju i iskustvu najrazvijenih privredasveta, �to je samim tim uslov za pristupanje u WTO. Pa, upravo zato, informacionetehnologije u odnosu na stare tehnologije, koje su tako presko!ene, !ine mogu"im ivi�e radikalnih razvojnih zna!enja. Posebno su transformisane finansijske uslugemenjanjem brzine vidokruga37 i prirodne informacije, procene i komunikacije. A brzirast u proizvodnji informaciono - tehnolo�kih dobara uklju!uje promene globalnih

385


35 Paul Kennedy, op. cit., str. 31.

36 �Tako postoji sistem koji se zove globalna vladavina bez globalnih vlada, jedna u kojoj je maloinstitucija - Svetska banka (WB), Me#unaordni monetarni fond (IMF) i Svetska trgovinskaorganizacija (WTO) i malo igra!a: finansijski, komercijalni i ministar trgovine, zatvaraju"i krugfinansijskim i komercijalnim interesima - dominiraju"i na sceni u kojim mnogi od njih svojimodlukama su levo -ve"inom bez glasa. Vreme je da se promene neka pravila vladanjame#unarodnim ekonomskim poretkom�. Videti: Joseph E. Stiglitz, Globalization and ItsDiscontents, Allen Lane an imnprint of Penguin Books, 2002, pp. 9 i 22.

37 IMF, World Economic Outlook, October, 2001, p. 139.

zahteva vo#enih glavnim informaciono - tehnolo�kim koristima unapre#enjaekonomije, posebno izvoza informaciono - tehnolo�kih proizvoda zemlje.

Tehnologija je, ina!e, sastavni deo ekonomije, dru�tva i kulture, iz njihproizlazi i njima slu�i, iako ne svuda i svima na isti na!in. Ona, zapravo, �potvr#ujeva�nost postoje"ih dru�tvenih obrazaca�.38 Ta !injenica se obja�njava dvemarazvojnim tendencijama. Jedna se odnosi na razvoj same tehnologije, a druga na(dru�tvenu) primenu tehnologije. U tome je informaciona tehnologija usmerena natehnologiju obrade informacija i telekomunikacija. Takav pomak odre#uje razvojnistepen i tip dru�tva.

Putevi za bolje �ivotne uslove

U vlastitom dru�tvu stvoriti moderne institucije i uspe�nu ekonomiju,najpovoljniji je put da se ostvare bolji �ivotni uslovi i vizija za bolji �ivot. Mo�da jenajva�nije uveriti sebe da je to i mogu"e posti"i, ako se upotrebe sposobnosti i kultivi�uvrline koje se poseduju. Sve treba sagledati, kako kratkoro!no, tako i dugoro!no da bise ostvarili ciljevi, jer za realizaciju bilo kog poduhvata uvek ne�to nedostaje. To �tonedostaje odla�e re�enje, a odlaganje se nalazi pod novom uslovljeno�"u.

Ve" je prihva"eno mi�ljenje da tranzicija socijalisti!kih privreda u tr�i�nimodel (kapitalisti!ki) podrazumeva: makroekonomsku stabilizaciju, liberalizaciju,privatizaciju, ure#ivanje dr�anih finansija i ukupnu strukturu prilago#avnja. Isto takoje utvr#eno i sedam tranzicionih tro�kova: skra"ivanje o!ekivanog trajanja �ivotastanovni�tva, porast smrtnosti, pove"anje siroma�tva, uve"avanje nejednakosti uprihodu i bogatstvu, izra�enija nejednakost me#u polovima, pogor�anje u sistemuobrazovanja i enormni porast nezaposlenosti.39 Sve su to i jo� mnoge druge preprekeda se reformama stigne (pogotovo brzo) do pobolj�anja �ivotnih uslova, pa reformskiput treba i jasno objasniti.

Tranzicija jeste neizbe�an proces. Ipak, na tome putu treba ne�to menjati,po�to se sada�nja imovinska diferencijacija jo� uvek odvija kroz haoti!nu i socijalnoproblemati!nu privatizaciju. Potrebna su, da ne bi do�lo do usporavanja reformi iodlaganja priliva novih investicija, !ista, stabilna i odr�iva re�enja. UsvajanjemUstavne povelje dr�avne zajednice Srbije i Crne Gore dove�"e u najva�nijim, kakopoliti!kim, tako i ekonomskim relevantnim aspektima, do preure#enja sada�njezajedni!ke dr�ave i usmeriti je na procese evropske integracije. Tu ni�ta ne bi trebaloda ostane nedore!eno da se ne upadne u zamku, kakva je ve" sada (oko ekonomskihkriterijuma) prisutna.40 Centralno �ari�te je ustanoviti razumevanje uloge dr�ave. Ne


386

38 Manuel Castells (1997, 1:363), citirano prema: Manuel Castells, The Information Age: Economy,Society and Culture, Volume 1, The Rise of the Network Society, Golden marketing, Zagreb, 2000,atr. 16.

39 Videti istra�ivanja: Socijalna slika Srbije i reforme, Beograd, 2002. 40 Za zajedni!ku dr�avu potreban je, pre svega, jedinstveni carinski prostor koji osigurava

racionalnu razmenu sa inostranstvom. Dr Neboj�a Savi", Ekonomske osnove nove dr�avnezajednice, Ekonomist, br. 2/2002, str. 4.

u!i se kako da se re�i problem, ali kroz sticanje znanja i (teoretsko) razumevanjeneophodno je razmi�ljati da se uvedu promene u proces.41 Treba da se sagleda �dali smo uop�e sposobni da sami upravljamo procesima koji se ti!u nas samih ili suspoljni katalizatori neophodni jer, jednostavno re!eno, ne mo�emo, ne"emo ili neumemo da se dogovorimo�42 i sagledamo svoje mogu"nosti.

Na te mogu"nosti upravo je ukazano. Strategija privrednog razvoja do 2010.godine,43 za !ije postavljanje ne postoji �alat u misaonom smislu�, ura#ena je popojedinim privrednim sektorima da se poka�e da celokupna privreda nije i ne mo�eda bude konkurentna, ali da sve �to se proizvede treba da bude izvezeno ili da svojimkvalitetom spre!i uvoz robe. Izvoznu proizvodnju treba zasnivati na dobro pla"enomkvalifikovanom radu, jer je ustanovljeno da Srbiji nedostaje 30.000-40.000 radnikaspecifi!nih struka. Znanje kao resurs treba da ima sve ve"u ulogu u odnosu naprivredne resurse. Utvr#eno je koliko i za koji konkretan razvojni projekat (njih 50)treba da se investira. Tako, do 2010. godine, mogao bi da se ostvari privredni rast od8,55%, izvoz od 42% dru�tvenog proizvoda, dohodak oko 5.000 $ po glavistanovnika. Takav razvoj zahteva transformaciju dru�tva. A adekvatan pristupomogu"io bi da se krupne dru�tvene promene utemelje na objektivnim !injenicamaili bar na pouzdanijim predvi#anjima i projekcijama. Potrebno je harmonizovatisisteme kroz jasne finansijske mehanizme i, isto tako, adaptirati zakonodavneokvire.44 A ustanovljavanje (pune) ekonomske saradnje i harmonizacije tr�i�tadr�avne zajednice bio bi najracionalniji oblik (ekonomskog) povezivanja, kojesvakoj !lanici omogu"uje najbr�e sprovo#enje tranzicije i najkra"i put ka evropskojintegraciji �to je, ujedno, strate�ko razvojno opredeljenje. Racionlano re�enje je ipovezivanje sa dr�avama u regionu i sa zemljama Jugoisto!ne Evrope, �to bi biomobilizacioni faktor da se brzo promeni situacija i dobije veliko tr�i�te. Ulazak u EUpodrazumeva da se osna�e glavni oslonci u procesu pribli�avanja. Treba se pona�atipo normama i standardima EU i, istovremeno, usaglasiti odnose unutar zajednice. Pritome treba imati u vidu da glavna ekonomska korist od !lanstva u EU jesu, upravo,efekti kori�"enja prednosti tr�i�ta EU, koji se mogu posti"i ako su tehnolo�kimodernizovani proizvodni kapaciteti i obu!ena stru!na radna snaga i ako je

387


41 Svaki primer se mo�e prezentirati u istom formatu sa pet pitanja: 1) What - opisati u praksi; 2)Why- potreba ili re�enje problema; 3) How - strategija, skala vremena, resursi, te�ko"e; 4) Who- inicijatori, oni koji podr�avaju, oni koji primenjuju; 5) Results - uspesi, odr�ivost,preporu!ljivost. Videti: Soren Nielsen and David Oldroyd, Dissmination of good practice in VETteacher and trainer training to the West Balkans, Vocational Education and Training Teacher andTrainer Training (VET TTT)- Compendium of Good Practice, 2002, p. 7.

42 Zna!ajno je ista"i da u oblasti YU finasijskih tr�i�ta postoji raspolo�ivi kadrovski potencijal itehnolo�ko - informativna osnova kao preduslov neophodan za uspe�an rad i razvoj. Dr �ivotaRisti", YU i EU finansijska tr�i�ta - globalni osvrt, Ekonomist, br. 1/2002, str. 121.

43 Prof. Dr Vlastimir Mateji" i grupa autora, Strategija privrednog razvoja Srbije do 2010. godine,MNTR Republike Srbije, Beograd, 2002.

44 European Agency of Reconstruction, Terms of Reference, Belgrade, 2002, p. 9.

konkurentna i uskla#ena doma"a ponuda sa tra�njom na evropskom tr�i�tu. Dodatneprilike zahtevaju od zajednice da uskladi politiku, ekononmske promene, va�nereforme, ve"u otvorenost, bolju regulaciju finansijskog tr�i�ta. Ali, �svako vreme isvaka zemlja su razli!iti�.45 Fenomen globalizacije je, upravo, bli�a integracijazemalja i ljudi koja bi doprinela enormnoj redukciji tro�kova u transportu ikomunikacijama i oborila ve�ta!ki stvorene barijere za tokove roba, usluga, kapitala,znanja i prelaz ljudi preko granica. Globalizacija ekonomije okoristila je odre#enezemlje daju"i im prednost u tra�enju novog tr�i�ta za njihov izvoz i za dobrodo�lestrane investicije. Za mnoge zemlje, opet, globalizacija je negostoljubiva, pa se onado�ivljava kao protivure!nost.46

Globalizacija je, u odnosu na ono �to je ranije bila, novi oblik u kome sekreira nova globalna ekonomija, u kojoj razvoj i rast nije samo odr�iv i manjenepostojan, nego plodovi toga razvoja morali bi se pravednije deliti. Mo�da ba� trebapo"i od prakti!nog stava da ne mo�e da se pravi tipski model. Treba po"i od toga �toje optimalno za novu dr�avnu zajednicu, jer integracija u EU nije sama sebi cilj, ve"sredstvo i okvir da se bolje �ivi. Originalnost je pojam koji najvi�e pokriva �ivot,li!nost i misao. Tu se ne izra�avaju neka olujna drama ni tragedija �ivota, koje trebauramljene ovekove!iti, ve" se naslu"uju lepota, smisao i vrednosti stvarala�tva, kojese trebaju iskazati. To je ne�to sasvim posebno za iskustvo i pro�lost Srbije i CrneGore i najubedljiviji dokaz njihove snage. Ako bi se u�lo u EU sa nedoumicama dase �putuje bez puta, a put se za njim ra#a�, 47 samo bi se odlo�io problem i postavilobi se pitanje vremena do dono�enja pravog re�enja. Samim tim, �tranzicija u tr�i�nuekonomiju mnogo vi�e je nego upravo ekonomski eksperiment: to je transformacijadru�tva, socijalnih i politi!kih struktura�.48 Tr�i�na ekonomija se ne mo�e kreiratibez prate"ih insitucija. Pre nego �to se do#e na tr�i�te roba, mora se znati da li susigurne i regulacije na tr�i�tu. To su sada sve nove i neke druge okolnosti koje trebausvojiti i ugraditi, na neki na!in, da Ustavna povelja o preure#enju odnosa budepotpunija da bi se obezbedio bolji standard, pobolj�ali uslovi �ivota i rada i preintegracije u EU, jer na novom po!etku treba, nanovo, misliti o strategiji razvoja.%ak i kada bi se postigao dogovor o reformama, odupiranje bi se probudilo odfinansijskih centara. Odnos prema tranziciji i regulisanoj privatizaciji, kao njenomcentralnom procesu ne bi smeo biti neiskren, jer bi se, umesto tranzicije sistema,sprovodila tranzicija mo"i.49


388

45 Joseph E. Stiglitz, Globalization and Its Discontents, Allen Lane an imprint Peninguin Books,2002, p. 9.

46 Joseph E. Stiglitz, op. cit .p. 248.

47 Videti: Zadu�bina (Vuka Karad�i"a), br. 56, septembar 2001, str. 3.

48 Josepf E. Stiglitz, Globalization and Its Discontents, Allen Lane an imprint of Penguin Books,2002, p. 135.

49 Videti: Ministarstvo za prosvetu i nauku Repulike Crne Gore, Knjiga promjena 2001, Podgorica2001, str. 7.

Zaklju!na razmatranja

Kad se raspravlja o ovoj temi, zaklju!uje se da u informacionimtehnologijama glavnu re! imaju globalna finansijska tr�i�ta, a ne vi�e vlasnicikapitala. Pri tome treba imati u vidu obrazovni kvalitet ljudskih resursa, �to bi se lakorazabralo kao skup samih �remek dela� u svim oblastima, jer potrebni su nam svimogu"i iskoraci iz nekog prethodno ustanovljenog poimanja kulturnog i tehnolo�kograzvoja. Uticaj kulturnih, tehnolo�kih pa i ekonomskih promena bi"e sve ve"i i sveja!i zbog uslova koje "e te promene nametnuti.50 U globalnoj ekonomiji treba seboriti iz dva razloga: prvo, neizvestan je obrazac ekonomskog rasta; drugo,takmi!arski razlog prisiljava da se odabere izme#u neposredne bezbednosti idugoro!nije ekonomske bezbednosti. Sve ove sile putuju �rekom vremena�, ali niznju mogu �kormilariti sa manje ili vi�e ve�tine i iskustva�.51 Kako "e se pro"i na tomputovanju, mo�da treba re"i, zavisi, u velikoj meri, od mudrosti svake zemljeposebno, ali se mo�e re"i i ne�to druga!ije, ako uspeju da brode niz �reku vremena�.

Proces globalizacije i individualizacije, u ambijentu stalnih inovacija, !initehnologiju, kulturu i, svakako, obrazovanje klju!nim polugama razvoja. Potreba zausvajanjem novih znanja, odnosno potreba za njihovom brzom difuzijom, defini�u ipromenu sistema gotovo planetarnim zadatkom. Shodno tome, znanje postajeosnovni resurs razvoja, tehnologije i kulture svakog dru�tva, kao i njegovihkonkurentskih sposobnosti u budu"oj globalnoj, na informacijama zasnovanoj,ekonomiji.52 Za sve to treba posedovati koncepcijska usmerenja, da bi, kada seobra#uju problemi mikro karaktera, zaklju!ivanja bila i makro ekonomska.53 Trebapristati na konkurentske mogu"nosti razli!itih organizacionih formi, kako bimakroekonomija stimulisala izvoz. �Tranzicija je jedna!ina bez kona!nog re�enja� iuvek se mora ispravljati postoje"a situacija da se na#e bolji put od onog koji se tektrasira,54 jer je tr�i�na privreda uvek u tranziciji. U konceptu razvoja privrede jednezemlje mora kontinuirano da se ostvaruje povratna sprega na makro i na mikro planuradi poznavanja problema i mogu"nost za sintezu, da bi se do!arao budu"i razvoj,koji bi bio u skladu sa osnovnom koncepcijom dugoro!nog razvoja na�e zemlje.

389


50 Paul Kennedy, The Rise and Fall of the Great Powers - Economic Change and Military Conflictfrom 1500 to 2000, Slu�beni list SRJ, Beograd, 1999, str. 187 (prevod).

51 Parafrazirana Bizmarkova opaska, Bizmark and Development of Germany, p.17. Citirano prema:Paul Kennedy, str. 597.

52 Videti: Ministarstvo za prosvetu i nauku Republike Crne Gore, Knjiga promjena 2001, Podgorica2001, str. 7.

53 Nije jedini problem, na primer, da se privatizacija preduze"a �to br�e obavi, ve" da preduze"astalno rade. Ona moraju neprekidno da pove"avaju vrednost, iako jo� nisu privatizovana, jer jesvrha privatizacije da se efikasnost preduze"a pove"ava.

54 Aleksandra Gregori", Janez Pra�nikar, Ivan Ribnikar, Corporate governance in transitionaleconomies: the case of Slovenia, X milo!ersko savetovavnje ekonomista, Milo!er, 18-20.septembra 2002, str. 386-402.

Mo�da, ipak, izostaje ono �to je najdelikatnije i najslo�enije, a i najte�e, a to jeorijentacija na krupna pitanja dugoro!ne razvojne strategije, krupne dileme ialternative razvojne politike. Za njih su potrebne impozantne argumentacije da bi sena�le prave razmere i postavile jasne proporcije. Zato je istra�ivanje alternativa zacelu jednu privredu i krupne opcije te�ko razmatrati kao dugoro!ne ishode i odlukekoje moraju biti donesene ve" danas.55 A prema stepenu uva�avanja !injenica mo�ese ceniti i ozbiljnost jendog poduhvata, posebno na dugi rok.

Dobro izvedena sprega izme#u uvida u elemente privredne a, posebnoizme#u tehnolo�ke stvarnosti i nu�no futurolo�ki obojenog pogleda u daljubudu"nost, predstavlja analiti!ku konstrukciju koja je koliko retka, toliko idragocena. Posebno to va�i ako se radi o investicijama u kontekstu usporavanjaprivrednog rasta.56 Re�avanje te sprege bio bi jedan od najvrednijih ili najvredniji inau!ni doprinos. Mo�da je zna!ajno i pitanje �kuda je oti�lo obrazovanje�,57 ve"samim tim �to dana�nje �kole treba da prenose znanje dana�njeg sveta. A najbolji putda se pomogne (siroma�nima) jeste podsticati ekonomski rast.58 Me#utim,globalizacija je u centru reformi. Glavni stubovi (radikalne strategije) reformi su:stabilizacija/liberalizacija/privatizacija, a oni, naravno, nisu programi rasta.Stabilizacija se odnosi na sistem, liberalizacija na tr�i�te, a privatizacija naprestrukturiranje privrede, kojoj su potrebne (nove) investicije, pri !emu dolazi i dogubljenja posla. Bez neophodnih infrastrukturnih institucija u zemljama u tranziciji,privatizacija vodi ogoljevanju imovine vi�e nego svetsko kreiranje. Suprotno,privatizacija uz istovremeno regulisanje, korporativno restrukturiranje i energi!nokorporativno upravljanje, vodi visokom rastu.59

Ako se u dru�tvu shvati da svako treba da ima �ansu za uspeh, za o!uvanjezdravlja i obrazovanje, �ansu da kreira svoj �ivot, te da shvati ozbiljnost trenutka odkoga to sve zavisi i da prepozna zna!aj svakog problema, onda se mo�e izabratinajpovoljnije re�enje, jer ekonomija je nauka izbora.60


390

55 Mo�da se treba setiti !uvenog rimskog pesnika Vergilija koji za nesigurna i slo�ena vremena, kaoona u vreme desetogodi�njeg Trojanskog rata ka�e: �Bojim se Danajaca (Grka) i kada darove nose�.

56 Uzrok za usporavanje privrednog rasta ne treba tra�iti u obimu investicija, nego u njihovojstrukturi, zbog alokativnog mehanizma: nesposobnosti racionalnog alociranja investicionihsredstava i dono�enja dovoljnog broja dobrih odluka. Re! je i o finansijskoj slabosti preduze"a injihovim problemima preteranog dimenzioniranja tro�kova, nedovoljne motivacije kaekonomisanju i uve"avanju kapitala, kao i stalnom upadanju u gubitke. Borisav Srebri", Prilozianalizi o politici privredog razvoja , Savezni sekreterijat za razvoj i nauku, Beograd, 2001, str. 11.

57 Lant Pritchett, Where Has All the Education Gone?, The World Bank Economic Review, No.3/2001, pp. 367-391.

58 Joseph E. Stiglitz, Globalization and Its Discontents, Allen Lane an imprint of Penguin Books,2002, p. 78.

59 Joseph E. Stiglitz, op. cit., p. 220.

60 Ekonomist kao �to je Andrei Shleifer, koji je prepoznao zna!aj institucionalne infrastrukture zatr�i�nu ekonomoju, verovao je da privatizacija nije sredstvo da se ostvari vodstvo politi!kogzahteva za institucije, ve" da se vlada pivatnom svojinom. Joseph E. Stiglitz, op. cit.,p. 164.

LITERATURA

1. Manuel Castells, The Information Age: Economy, Society and Culture, Volume I,The Rise of the Network Society, Golden Marketing, Zagreb, 2000.

2. Vladimir Dvornikovi", Psiha jugoslovenske melanholije, izdanje knji�are Z.I.V.Vasi"a, Zagreb, 1925.

3. Dragan $uri!in, Od privatizacije do reprivatizacije i nazad, X milo!erskosavetovanje: Finansijaka tr�i�ta, korporativno upravljanje i koncentracijavlasni�tva, Milo!er, 18-20. septembra, 2002.

4. European Training Faundation, Work Programme, 2002.5. Aleksandar Gregori", Janez Pra�nikar, Ivan Ribnikar, Corporate governance in

transitional economies: the case of Slovenia, X milo!ersko savetovanje:Finansijaka tr�i�ta, korporativno upravljanje i koncentracija vlasni�tva,Milo!er, 18-20. septembra, 2002.

6. Vladeta Jeroti", Bo�anska i ljudska mudrost u Davidovim Psalmima,Gutenbergova Galaksija, Beograd, 2001.

7. Paul Kennedy, Preparing for the Twenty-first Century, Slu�beni list SRJ, Beograd,1997.

8. Paul Kennedy, The Rise and Fall of the Great Powers - Economic Change andMilitary Conflict from 1500-2000, Slu�beni list SRJ, Beograd, 1999.

9. Vlastimir Mateji", Tri novija obja�njenja blokiranog razvoja: su�tina i primena naslu!aj SR Jugoslavije, Tehnologija, kultura i razvoj, monografija br. 6,Institut �Mihajlo Pupin�, Beograd, 2000.

10. Vlastimir Mateji" i grupa autora, Strategija privrednog razvoja Srbije do 2010.godine, Ministarstvo za nauku, ehnologiju i razvoj Republike Srbije,Beograd, 2002.

11. Jurgen Mittelstranss, New Challenges to Education and Research in a globaleconomy, rewiew PROSPECTS (UNESCO), No. 3/september 2001.

12. Symon Myndy, Cultural Policy - A Short Guide, Council of Europe, 2002.13. Ministarstvo za prosvjetu i nauku Republike Crne Gore, Knjiga promjena 2001,

Podgorica, 2001.14. Soren Nielson and David Oldroyd, Dissmination of good practice in VET teacher

and trainer training to the West Balkans, Vocational Education and TrainingTeacher and Trainer Training (VET TTT) Compendium of Good Practice,2002.

15. Lant Pritchett, Where Hass All the Education Gone? The World Bank EconomicReview, No. 3/2001.

16. Slobodan Petrovi", Kompjuterski kriminal, Dru�tvo za informatiku i Ekonomskifakultet, Beograd, 2000.

391


17. Diana Ravitch, National Standards in American Education, Bookings InstitutionsPress, Washington D.C., 1995.

18. �ivota Risti", YU i EU finansijska tr�i�ta - globalni osvrt, Ekonomist, br. 1/2002.19. Branimir Stojkovi", Evropski kulturni identitet, Prosveta, Ni�, 1993.20. Branimir Stojkovi", Kulturna politika evropske integracije - Evropska Unija i

Savet Evrope- Institut za evropske studije, Beograd, 1995.21. Neboj�a Savi", Ekonomske osnove nove dr�avne zajednice, Ekonomist, br.

2/2002.22. Joseph E. Stiglitz, Globalization and Its Discontents, Allen Lane an imprint of

Penguin Books, 2002.23. Borisav Srebri", Prilozi analizi o politici privrednog razvoja, Savezni sekreterijat

za razvoj i nauku, Beograd, 2001.24. E. V. Sokolov, Kultura i li!nost, Prosveta, Beograd, 1976.25. Fillipe Sollers, What Future for Literature, KEYS of the 21st Century, Ed. by

Jerome Binde, UNESCO Publishing, 2001.26. UNESCO, World Scince Report, Paris, 1996.27. Fjodor Uspenski, Istorija Vizantijskog carstva, Zepter Book World, Beograd,

2000.28. Veselin Vukoti", Ekonomske reforme - manje vidljiva strana, X milo!ersko

savetovanje: Finansijska tr�i�ta, korporativno upravljanje i koncentracijavlasni�tva, Milo!er, 18-20. septembra, 2002.

29. Gianni Vattimo, The Generalized Communication Society, KEYS to the 21stCentury, Ed. by Jerome Binde, UNESCO Publishing, Paris, 2001.


392

Dr. Ljubica M. ZJALI"

CULTURAL AND TECHNOLOGICAL DETERMINANTS OF DEVELOPMENT AND THE QUALITY OF LIFE AND WORK

SUMMARY

Cultural and technological determinants of development exert substantial impact on life andwork in present conditions. One should bear in mind the network integrated society that has resultedfrom information technologies. Orientation towards information technologies innovates life and work.Today, there prevails the opinion that education, knowledge and human resources (human capital)have as their priorities adoption of information technologies. Lifetime education is more importantthan economy. It makes easier to achieve development and contributes to its harmonisation withelements of some other processes. In addition, the labour market is the one that determines thenecessary qualifications. One should recognise that investment in human resources is of the greatestsignificance for successful economic development, employment, social cohesion and stability. It isalso a direct way that offers numerous and various opportunities in the social and cultural life, but italso reflects the need to develop co-operation with the family, industry and the people who play anactive role in the field of culture.

Since it functions in the world of global interdependence culture must be scientifically andtechnologically cultivated so as to give its contribution to the integration processes. There onlyremains the question what development, this even including technological development andinformation technologies in particular, request from a culture to offer. This, certainly, also includesmechanisms that will determine the quality of life and the future of culture.

Culture was created by man in history, adopting and processing all its new products. For thisreason, culture is regarded to bring �additional value� to work and life of every individual,strengthening cultural identity, too. Cultural identity is a self-consciousness of a member of a groupbeing historically created and developed in accordance with the criteria established in theirrelationship with other social groups. New technologies make knowledge globalised changing themode of work. It is of importance to determine what kind of technological development suits thealready shaped cultural identity of a nation. The international market encourages the processes withinwhich countries learn and realise that cultural behaviour is also included in the facilities they create.It is only within the relationship to the others that one can become conscious of himself.

The challenges of the information technology require to take care of the two pillars ofeducation for 21st century � to study to know and to study to be able to work. This means that oneshould master the information and telecommunication technology, and work and live with it. In onesociety, this will create a spiral of economic growth and technological progress and it will be directedupward. The greatest test for human society in the 21st century is how to use the power of technologyand how to find efficient solutions to relive three fourth of the poor population of forced migration(armed conflicts) to technologically far more developed areas.

Actually, the most important thing is to make the nation respond to changes and shape itspresent life and work. Transnational companies that are the main creators and controllers ofinformation technologies have much greater power than responsibility. They transfer not only capitalbut technologies, too, and enter the age with no national products or technologies or nationalindustries. They will depend on the following four relevant markets: finance and capital,telecommunications and informatics, labour force and natural resources and ecology. In this way,globalisation will affect business expectations of individuals and, in general, the employmentstructure. Nevertheless, the national state will primarily remain the subject of identity for most people.

393


The best way to create better living conditions is to establish modern institutions andsuccessful economy in one�s own society. Knowledge becomes the basic resource of development.And as transition is an equitation with no definite result one should always improve the existingsituation in order to find a better way from the one that is just being traced. The reason for this is thefact that market economy is always in transition. The best way to help (poor people) is to encourageeconomic growth. If any individual in a society has a chance to make success and the access to healthcare and education, and also a chance to find a job and make his own life, to recognise the relevanceof every problem, than there could chosen the most optimal solution, since economy is the science ofchoices.


394

kulturno-tehnoloŠke determinante razvoja i ......aristotel, politika, 1313b, citirano prema: dr...

Documents