kujundŽija, sudanska bajka

KUJUNDIJA, sudanska bajkaPosted on 6, 2013

Jedan vrlo bogat ovek imao dva sina. ovek ree:

- Bogatstvo se stie i rastie. Ali znanje koje se stekne ostaje uvek imanje. Dugo

je o tom razmiljao; naposletku se odlui za dva zanata: starijeg sina da da izui

limarski zanat, a mlaeg, koji je bio lep deak, kujundijski. Kad mu obadva sina

temeljno nauie sve to dobar limar i dobar kujundija moraju znati, otac im

ree:

- Sad, sinovi moji, nije vie potrebno da radite poslove zanata koje ste izuili. Ja

sam dovoljno imuan da vam obojici mogu dati ono to vam treba. Izaberite

trgovake poslove koji vam se najvie sviaju i trgujte. Ako se dogodi da u

trgovanju budete imali tekoa i neuspeha, vratite se svojim zanatima. Ali tek u takvu sluaju. Tako se obadva

njegova sina pojave na bazaru kao trgovci. Uzmu u zakup dva duana, urede ih, snabdeju robom i ponu trgovati,

ne zajedniki, nego svaki za sebe. Trgovakim poslom bavili su se dok im je otac bio iv, a i nekoliko godina posle

njegove smrti. Za to vreme propadne im sav oev imetak te postanu puki siromasi. Tada stariji brat ree mlaem:

- Odsad neemo moi pozivati prijatelje na svetkovanja, ni dovoditi devojke da se zabavljamo, ni piti vino. Mlai

ree:

- Jest, brate, nita od svega toga nee vie biti, jer smo ve straili sve to smo nasledili od oca. Mati primeti da su

joj sinovi veoma potiteni. Mati ree:

- Zato ste, sinovi moji, tako potiteni? Poto sam vam sama razdelila oevu imovinu, znam kolika je ona bila. A

poto sam videla kako ivite i ta radite, znam i to da ste dosad morali izgubiti sve to ste od oca nasledili. Bie da

ste s tog razloga tako potiteni i alosni.

Sinovi rekoe:

- Ti, majko, sasvim pravo rasuuje. Tako je kako kae. Mati ree:

- Kad je tako, onda ne treba, mislim, da budete alosni. Va otac je bio pametan ovek i kao pametan ovek dao

vas je obadvojicu na zanat. Zanate ste nauili kako valja. Vratite se sada poslu zanatlija i izdravajte se zaradom

to je kao zanatlije budete imali. Ako vam taj rad bude katkad teak, setite se veselih asova to ste ih dosad

proveli i tako ete iz svojeg ranijeg ivota sa zadovoljstvom izvui uvek i korist i osveenje.

Sinovi se saglase s majkom i zahvale joj na savetu i njezinim razumnim i utenim reima. Limar se vrati svome

bivem majstoru i postane njegov pomonik. Pokazao se kao sposoban i priljean radnik i majstor je bio njime

zadovoljan. Stari nije imao sina, ali je imao ker, i kad je uvideo kako bi mu teko bilo nai bolja zeta, da

trgovakom sinu ker za enu, a sam se pone sve vie povlaiti iz posla. Mlai pak sin, koji je bio kujundija i vrlo

lep momak, nastani se u majinoj kui i nedaleko od nje otvori malu radionicu. Majka mu je u svemu ila naruku i

esto mu govorila:

- Veruj mi da e ti zarada to je bude dobio ovakvim radom doneti vie radosti nego sve nasledstvo. Jo mu majka

i ovo ree:

belegbg

KUJUNDIJA, sudanska bajka | belegbg http://belegbg.wordpress.com/2013/05/06/kujundzija-sudanska-bajka/

1 of 6 10.12.2013 0:43

- Sinko, radi svakom i za svakog, i svi e te voleti. Samo te opominjem da se jednog uva: budi na oprezu od onih

koji dolaze iz pustinje. Meu njima ima ljudi koji ponude oveku najbolju stvar, a sprva je i dadu, ali samo sa

svrhom da onog kome je dadu upropaste za svoj raun i u svoju korist. Tvoj mi je otac rekao na umoru da te na

ovo opomenem za vremena.

Kujundija ree:

- Imau, majko, na umu tvoju opomenu. Kujundija je bio vredan radnik, a poto je uz to bio i vrlo preduzimljiv,

dobro je zaraivao. Zbog njegove mladosti i lepote ene su se, naravno, radije obraale njemu da im izradi nakite

nego starim i mrzovoljnim kujundijama. Pri svemu tom, on je katkad morao raditi mnogo i premnogo, a katkad

pak sedeti skrtenih ruku, jer nije imao dovoljno sredstava da svoje najbolje zamisli pretvori vlastitim zlatom i

srebrom u umetnika dela, a onda eka dok ne naiu ljubitelji takvih dela i kupe ih.

Jednog dana zastane kod njega na trgu ovek o kojem je mladi kujundija ve bio uo da trguje zlatom i da je vrlo

bogat. Trgovac zlatom sedne kod njega i zapodene s njim razgovor. Pre no to e otii, ree mu:

- Ti mi se ini valjan mladi i sposoban radnik. Koliko zarauje zanatskim radom?

Kujundija ree:

- Kako kad. Biva da jednog dana zaradim stotinu pjastara, po kojeg dana pedeset, katkad pak dva ili samo jedan

pjaster, a bogme mnogih, mnogih dana upravo ni jedan.

Trgovac zlatom ree:

- To je premalo za tako sposobna mladia kao to si ti. Uzmi ovu granicu, poloi je na lonac s kalajem i istopi je.

Ono to bude dobio, neka je tvoje! I davi mu jednu crvenu granicu, trgovac zlatom ode. Kujundija poe

smesta jednom susedu koji je imao mnogo kalaja i ree mu:

- Pozajmi mi, prijatelju, iniju kalaja! Prijatelj mu da kalaj. Kujundija pohita s njim u radionicu, napuni kalajem

sud za topljenje, poloi na nj crvenu granicu i istopi je. A kad se istopljeni kalaj s granicom ohladio, imao je ta i

videti: u sudu se nalazilo isto zlato. On ga proda, isplati prijatelju dug za pozajmljeni kalaj i tako, zahvaljujui

daru stranog trgovca zlatom, doe do znatne svote novca. Posle nekoliko dana onaj bogati trgovac zlatom pojavi se

opet na trgu. Kujundija potekne za njim i zamoli ga da svrati malo kod njega. A kad se trgovac odazva njegovu

pozivu i sede, kujundija mu ree:

- Hteo sam da te pitam koliko treba da ti predam od novca to sam ga dobio za prodano zlato? Bogati trgovac se

nasmei i ree:

- To sam ti ve pre kazao. Ti si poten i sposoban mlad ovek, ali ja nisam imao na umu to to ti misli da sam

imao. Onaj komadi crvena drveta ja sam ti poklonio. A ono to si njime zaradio, to je tvoje. Kujundija pade

svome dobrotvoru pred noge i ree:

- Oe moj, ime sam zasluio takvu dobrotu? Oe moj, kako da ti za toliku dobrotu zahvalim?

Trgovac zlatom ree:

- Ti mi se, mladi ovee, svia, i to je dovoljno. A sad kad sam se uverio u to da si mi bezgranino zahvalan drag

si mi kao moje roeno dete. Evo hou da te nauim kako se pravi zlato te da za sav ivot ne bude vie imao

nikakvih briga.

U znak zahvalnosti, mladi kujundija htede se opet baciti pred noge starog trgovca zlatom, ali stari ree:

- Ostavi sad to. Nego dede da ponemo odmah da uimo. Treba samo da se negde brzo potkrepimo rukom, jer

nam valja poi na jedan krai put. Da ti, moda, nije stan gdegod u blizini? Mladi kujundija ree:


2 of 6 10.12.2013 0:43

- Stanujem nedaleko odavde, kod majke. Brzo u da zakljuam radionicu, pa moemo poi zajedno. Ti pojai

magarca i kreni, a ja u odmah za tobom peice.

Tako stari trgovac zlatom usedne na magarca i poe oznaenim pravcem; hitri mladi kujundija pristie ga ubrzo.

Kad je bogatog trgovca zlatom doveo do kue, uvede ga u sobu i ponudi ga da sedne, te mladi kujundija ree:

- Priekaj asak, ja u se brzo vratiti; idem da se javim majci. Ona e nam spremiti neto za ruak.

- I to rekavi, ode preko k majci da razgovara s njom. Videvi ga gde dolazi, majka mu, krei ruke, izie u susret i

ree:

- Sine moj, sine moj, koga li si samo doveo u moj i svoj dom? Pa to je upravo onaj ovek od koga sam te odvraala.

On mladim ljudima uini isprva po kakvo dobroinstvo da im posle, kad mu je to od koristi, doe glave. To je

ovek o kojem nam je tvoj otac na umoru rekao da ga se uvamo. Proi ga se, sine, i pobrini se za to da nam to

pre ode iz kue. Uini tako kako te majka moli i preklinje.

Ali joj mladi kujundija odvrati ljutito:

- Majko, o svima bogatim i neobinim ljudima mnogo se pria. Ostavi me danas na miru. Nego, umesto prianja,

spremi nam brzo dobar ruak, jer emo posle on i ja poi nekud. Evo ti malo zlata pa kupi ta treba i nai nam

kakva deaka da nas poslui.

I ne uputajui se dalje ni u kakva objanjenja s majkom, vrati se mladi kujundija trgovcu zlatom.

Posle nekog vremena javi mu majka po sluetu kojeg je za ovu priliku brzo nala da je ruak spremljen, i sin

joj s trgovcem pree u trpezariju. Kad s rukom behu pri kraju, bogati trgovac zlatom izvadi kriom iz depa jednu

boicu i nekoliko kapi tenosti iz nje saspe u erbet mladog kujundije. im mladi otpi malo erbeta, onesvesti se

i pade nauznak kao mrtav-pijan. Ne asei asa, bogati trgovac zlatom podigne ga, iznese iz sobe i poloi na

magarca, pokrije ga svega velikom vreom, a onda i sam sedne na magarca pa kasom proe kroz grad i gradsku

kapiju.

S onesveenim kujundijom ode trgovac zlatom daleko, daleko u pustinju. Tek sutradan zastane na jednom

mestu, poloi mladia na pesak i duhne mu u nozdrve nekakav praak. Taj praak dovede mladia k svesti.

Podigne glavu, pogleda oko sebe i zapita trgovca:

- Kako se to dogodilo da se iz kue svoje majke naem odjednom u ovoj pustinji? Trgovac zlatom ree:

- To je tek prvi deo dogaaja. Nas dvojica nalazimo se na putu k jednom mestu gde raste drvee od ijih se grana i

granica pravi zlato. Poveo sam te sa sobom zato da i ti ovu stvar najpre naui, a posle uiva u koristima to ih

bude imao od toga znanja. Potpuno umiren ovim reima, mladi kujundija raspoloi se jo vie kad mu trgovac

zlatom pokaza u daljini brda na kojima je raslo ovo udotvorno drvee. I kad trgovac zlatom pojaha magarca i

krenu, on je pored njega peaio bodro i veselo. Tako su ili sve dok ne stigoe do pred podnoje brda. Padine ovih

brda bile su, meutim, vie stotina stopa tako strmo stenje da nigde nije bilo moguno popeti se na njih. Trgovac

zlatom ree:

- Vidi li ona stabla tamo gore na ivici stene? To su ti ta udotvorna stabla ije drvo pretvara kalaj u zlato. Tvoj

zadatak sastoji se samo u tome da im bude bio gore, nakupi to je moguno vie sasuenih grana tog drvea i

baci ih ovamo meni. A kad bude siao s brda, podeliemo meu sobom sve to bude nakupio i dobacio mi.

Mladi kujundija ree:

- To mi se ini pravo i u redu. Ali kako da se popnem na brdo? Trgovac zlatom se osmehne i ree:

- Ima za to naina i odmah u ti ga pokazati. Trgovac zlatom bio je poveo sa sobom jednog ovna. Zakolje ga, i dok

je jo iz ovna tekla krv na pesak, ree:

- Pogledaj, sinko, onog velikog orla kako krui vazduhom tamo iznad brda. On trai hranu za svoje orlie i ve je


3 of 6 10.12.2013 0:43

osmotrio ovna. Mi emo ovako postupiti: ja u ovna odrati, uiu te u njegovo runo, a onda u otii malo dalje.

im se budem udaljio od tebe, orao e sleteti i odnee te. Kad bude bio na brdu, prorezae ovnujsku kou ovim

malim noem to ti ga dajem, izvui e se iz nje i odmah e se predati poslu; odlomie to vei broj sasuenih

grana s onog drvea pomou kojeg se dobiva zlato, pokupie ih i bacie ih ovamo meni. Te grane podeliemo im

bude siao s brda. Kako vidi, izvrenje tvojeg zadatka je vrlo prosto. Mladi kujundija ree:

- Zaista je vrlo prosto. Uij me brzo u ovnujsko runo! Trgovac zlatom uije mladia u runo i ode s magarcom malo

dalje. Posle nekoliko trenutaka, stuti se orao s visine, odnese u ovnujsku kou uivena mladia na brdo i spusti ga

na granje jednog drveta blizu gnezda u kojem su se nalazili njegovi orlii. Da uplai orla, mladi kujundija pone

tada odjednom gromko vikati, orao odlete, on proree ovnujsku kou i izvue se iz nje. Pogledavi oko sebe, vide

da se nalazi meu drveem ije su grane bile upravo onakve kao ona granica koju mu je trgovac zlatom bio dao i

kojom je istopljeni kalaj pretvorio u isto zlato. Daleko, daleko u nizini ugleda starog trgovca gde stoji kraj

magarca. Mladi kujundija uzme brzo lomiti sasuene grane ovog drvea i bacati ih niz brdo. A kad je smatrao da

ih je dovoljno nakupio i bacio, ree samom sebi:

- Ve je vreme da iziem iz ove ume i siem s brda. Onda pone traiti najpodesnije mesto s kojeg bi poao

nizbrdo. Ali isto onako kao to ranije nije mogao ugledati kakvu bilo stazu kojom bi se uspeo na brdo, isto tako ne

nae sada nikakvu putanju kojom bi s njega siao. Tako prie samoj ivici brdske padine i doviknu trgovcu zlatom:

- Kako da siem s brda? Dole stari trgovac pokupi sve grane to mu ih je mladi kujundija bacio s brda, napuni

njima vreu i natovari na magarca. Na mladievo pitanje kako da sie s brda, odgovori:

- Mnogi su se ve nali tamo gde si sad ti, ali se nijedan nije otud vratio. Obazri se malo oko sebe pa e se lako u

to uveriti. I to rekavi, potera magarca i krene kroz pustinju natrag ka dalekom gradu. Mladi kujundija zae

dublje u umu. to je dalje iao, sve je ee nailazio na kosture ljudi koji su tamo poumirali od gladi i ei. Stari

trgovac je zaista pravo kazao da su mnogi ostavili na ovom brdu svoje kosti. Mladi kujundija ree samom sebi:

- Neu da umrem tako brzo. Potraiu spas na drugoj strani brda. I onda se kroz umu uputi na drugu stranu brda.

Iao je i iao, i inilo mu se da ovoj umi sa udotvornim drveem nema kraja. Svuda je nailazio na kosti ljudi koji

su poumirali od gladi. Naposletku ukaza mu se kroz proreena crvena stabla istina i sve oko njega postade

svetlije. Ve se bio zamorio, ali je iao dalje i dalje. Na ljudske kosti nailazio je sve ree, a prelazei preko jedne

velike gole ravnice, ne vide ih nigde vie. Idui dalje tom ravnicom, ugleda na obzorju umarak o kojem je odmah

pomislio da je vrt i usred tog umarka jedan visok gasr zgradu s kulom. Prikupi svu snagu i stigne do gasra. Ali

pred samom kapijom, kad je pruio ruku da je otvori, padne od iznemoglosti i onesvesti se.

Kad opet doe k sebi, nalazio se u prostranoj sobi, poloen na meke jastuke, udiui vazduh slatka mirisa; oko

njega stajalo je sedam vrlo lepih devojaka. Kad otvori oi, najstarija ree:

- Gledajte samo kako su mu i oi lepe! Jedne od njih poteknu da mu donesu pie za osveenje, a druge narede

slukinjama da pred njim mahalicama hlade vazduh. Pribravi se, mladi kujundija se malo podigne i zapita:

- Gde li se to ja nalazim? Na to mu jedna od devojaka odgovori:

- Ti se nalazi u kui keri kralja aldana. Tada im mladi kujundija ispria svoje doivljaje, a kad je svrio,

najstarija devojka ree:

- Tako taj opaki ovek ini ve odavno, tokom mnogih godina, i to stalno iz godine u godinu. Svake godine rtvuje

u ovnujskom runu po jednog mladog oveka da bi se dokopao grana sa zlatotvorna drvea. I svi lepi mladii,

njegove rtve, poumirali su u umi crvenih stabala, svi osim tebe, koji si stigao do naeg gasra. Sad mora ostati

kod nas godinu dana. Kad se godina bude navrila, opaki ovek doi e opet da mu na orao odnese na brdo u

ovnujskom runu zaivena mladia, jednu novu njegovu rtvu. Mi emo te tada na jednom od naih mladih orlova


4 of 6 10.12.2013 0:43

poslati tamo da dokraji njegove zloine i ubije ga. Mladi kujundija ree:

- Ne mogu zamisliti nita prijatnije od godinjeg boravka kod vas, u vaem drutvu. Samo mi je ao to e mi

majku muiti za to vreme velike brige za mene. I mladi kujundija ostane godinu dana u gasru aldanovih keri. Za

sve to vreme gostile su ga i negovale kao da je sin kakva sultana. Svaka mu je elja bivala ispunjena, i on je ubrzo

nauio provoditi ivot prineva koji umeju uivati u dobrima to ih daje bogatije drutvo. Vreme mu je brzo

prolazilo i zato se veoma iznenadi kad su mu sedam sestara jednoga dana s velikom alou rekle:

- Ti si sada skoro godinu dana proiveo s nama i mi smo te zavolele kao brata. Za nekoliko dana bogati trgovac

zlatom opet e doi. Tada e nas morati ostaviti. I mladi kujundija primi njihove rei s velikom alocu. Posle

nekoliko dana jedna od sestara doe mu s jednim mladim orlom, a druga mu donese i preda u ruke ma. One mu

rekoe:

- Tvoje vreme se navrilo. Sad najpre poleti na orlu i donesi nam glavu toga opakog oveka. Mladiu pak koga je

on doveo da ga poalje na brdo ponesi malo crvena drveta i predaj mu ga.

Mladi ovek oprosti se sa sestrama, pripae ma i usedne na orla. Orao brzo poleti s njim ka umi drvea crvenih

grana i sleti kraj same ivice brdske padine. Mladi kujundija sjae i baci pogled u nizinu. Dole je stajao stari

trgovac zlatom zajedno s jednim mladiem, i upravo u tom trenutku vadio je no da zakolje ovna. Mladi

kujundija hitro odlomi s drvea nekoliko suhih grana, usedne na orla i odmah izvadi ma iz korica.

Stari trgovac zlatom je jo klao ovna kad mu je iza leda sleteo orao i opazio je kujundiju tek kad je ovaj ve bio

zamahnuo maem. Trgoveva odrubljena glava padne pred noge mladia kojeg je taj opaki ovek bio doveo.

- O, zato ubi dobrog, starog oveka? uzviknu mladi. Kujundija ree:

- Taj ovek nije bio dobar! Zatim ispria mladiu sve to je sam bio doiveo i ta su, na mnogo straniji nain,

doiveli pre njega mnogi drugi mladi ljudi. Tako mladi sazna u kakvoj se opasnosti nalazio i zahvali kujundiji to

ga je spasao. Onda mu kujundija ree:

- Sada ti, prijatelju, uzmi magarca opakog oveka i vrati se kui putem kojim si doao, i to je moguno bre. A evo

ti ovo nekoliko sasuenih crvenih grana koje e ti koristiti da u vascelom svojem ivotu ne oseti bedu ni oskudicu.

ta treba da uini s ovim granama, to ve zna; tome te je opaki ovek nauio.

Potom turi ma u korice, povadi iz trgovevih depova i uzme prakove i sve drugo ime se opaki ovek u

izvoenju svojih zloinakih dela sluio, dohvati njegovu odrubljenu glavu i usedne na orla, koji smesta poleti ka

gasru keri kralja aldana.

Kad prispe u njihov dom, preda im, po obeanju, glavu tog ubice mnogih mladih ljudi. One mu zahvale i uzmu ga

moliti da ostane kod njih jo koje vreme, ali im mladi kujundija odgovori kako se sad, po svrenom zadatku,

mora to pre vratiti kui, gde ga ve tako dugo eka brina majka. Teka srca saglase se sedam keri kralja aldana s

njegovom odlukom. Plaui uzmu oprotaj od njega i svaka ga, za uspomenu, daruje po jednim dragocenim

darom. Potom mladi ovek usedne na orla, svrati u umu zlatotvorna drvea, gde uzme i ponese sa sobom

nekoliko sasuenih crvenih grana, a onda potera monu pticu da to bre odleti s njim u zaviaj.

Majka mladog kujundije bila je jo u ivotu. Sedam aldanovih keri javljalo joj se esto u snu utenim reima da

e joj se sin u ne odve dalekoj budunosti vratiti kui kao veoma ugledan ovek. Ona je, istina, toliko plakala za

njim da je od silnog plaa bila oslepela, ali kad joj se prispeli sin obisnu o vrat i poljubi je, ponovo je progledala.

Mladi kujundija vratio se kui s velikim blagom, a za vreme boravka kod aldanovih keri, njegova priroda toliko

se izmenila da niko nije hteo verovati kako je to onaj isti kujundija koji je jednog dana bio nestao.


5 of 6 10.12.2013 0:43

Share this:

Like this:

Be the first to like this.

Bajke. .

belegbg

You May Like

1.

About these ads

Related

PEPELJU PETRU, rumunska bajka CARSKA KI PET CVETOVA, indijska bajka ODAJE SA IVOPISOM, maarska bajka

The Twenty Ten Theme. WordPress.com.


6 of 6 10.12.2013 0:43

kujundŽija, sudanska bajka

Documents