Sadržaj:

Uvod ..............................................................................................................................................2

1. O narodnoj bajci ...................................................................................................................4

1.1. Narodna bajka kroz vekove proučavanja .................................................4

1.2. Narodna bajka i Vuk Karadžić .......................................................................6

1.3. Narodna bajka kao umetničko delo .............................................................8

1.4. Narodna bajka i poteškoće u vezi sa njom ...............................................9

1.5. Narodna bajka i dete .......................................................................................10

2. Likovi narodne bajke ......................................................................................................15

3. Likovi u narodnim bajkama .........................................................................................13

3.1. Pozitivni likovi ...................................................................................................15

3.2. Negativni likovi .................................................................................................18

Zaključak ...................................................................................................................................24

Literatura ..................................................................................................................................25

UVOD:

Nekada su bajke bile sastavni deo odrastanja svakog deteta. No,

današnje dete je okruženo televizijom, mnoštvom emisija koje ne utiču

pozitivno na formiranje njegove ličnosti. Crtani filmovi sa nasilnim

junacima, „kečeri ’’ tj. glumci koji se surovo bore, nasilje – to savremeno

dete okružuje svakog dana. Ako se tome dodaju i sve kič i šund emisije

zabavnog karaktera – to su nepovoljni uticaji koji čine život svakog deteta i

oblikuju ga na pogrеšan način.

Ukoliko dete ima sreće da se upozna sa bajkama, to su uglavnom

umetničke bajke poznate i široko popularne svuda. Mnoge od tih bajki su

ekranizovane, ali nisu sve te bajke pogodne za dete. Neke od njih se ne

mogu svrstati u dela sa pozitivnom moralnom sadržinom – to su amoralni

junaci koji se obogaćuju prevarom (npr. Mačak u čizmama ). Iako u mnogim

umetničkim bajkama možemo naći prave bisere književnosti, posebno

savremene bajke su književna dela bez suštine koja odgovara kategoriji

dobra i njegovoj večnoj pobedi nad zlom.

Zato se ovaj rad bavi isključivo našim narodnim bajkama, pravim

biserima narodnog stvaralaštva. Decu sa bajkama upoznaju odrasli, oni su ti

koji prave izbor za dete. Današnje dete zna za Snežanu i sedam patuljaka,

Devojčicu sa šibicama, ali ne zna za Kravarić Marka ili za bajku Zlatna

jabuka i devet paunica. Roditelj i vaspitač dete moraju upoznati sa

sopstvenom kulturnom baštinom, koja obiluje vrednim umetničkim delima,

pa onda i sa ostalim bajkama koje to zavređuju. Budući da je roditelj danas

primoran da radi i da njegovu ulogu u vaspitanju i obrazovanju sve više

preuzima vaspitač, taj vaspitač mora vrlo pažljivo i promišljeno osmisliti

aktivnosti u kojima će dete provesti dan. Pričanje bajki mora biti pažljivo

2

osmišljena aktivnost: izbor priče odnosno bajke, način pričanja i praćenje

reakcije deteta.

Pored teorijskih izlaganja o bajci koja je nastajala na našim

prostorima, razmatranja o uopštenim odlikama likova, ovaj rad se bavi

likovima bajki *1 koje su od strane teoretičara i psihologa preporučene

upravo za predškolski uzrast .

Mi, odrasli, odgovorni smo za decu koja od nas zavise. Okrećući ih

pravim vrednostima i ophodeći se prema njima kao pravim osobama,

možemo se nadati da će izrasti u dobre i stabilne ljude. Život će im ionako,

kako rastu, postajati sve teži i komplikovaniji, zato ih zaštitimo magičnim

svetom narodne bajke i učinimo ih boljim ljudima.

1. O NARODNOJ BAJCI

1* - Аždaja i carev sin, Čardak ni na nebu ni na zemlji, Nemušti jezik, Zmija mladoženja, Žabica carica, Zlatna jabuka i devet paunica, Biberče, Kravarić Marko, Usud, Đavo i njegov šegrt,Baš čelik – Antologija narodnih bajki u izdanju Narodne knjige.

3

1.1. Narodna bajka kroz vekove proučavanja

Čovek od svog nastanka priča priču, i tom pričom pokušava da osmisli

svoje postojanje i svet oko sebe. Neke od tih priča do danas su nestale, ali

neke još traju. Najšire rasprostranjene i najpoznatije od tih drevnih priča

svakako su bajke. One predstavljaju vrstu usmenog stvaralaštva koje su

različiti narodi, shodno svojoj tradiciji i običajima, posebno oblikovali. No,

nezavisno od naziva, narodna bajka predstavlja razvijenu, stilizovanu i

fantastičnu priču u čiju se istinitost ne veruje.

Kakva je bajka bila na svojim prapočecima, to se danas pouzdano ne

zna, ali je srodnost motiva, mitova i bajke na različitim jezicima, među

udaljenim narodima, pokretala istraživačku radoznalost i različita naučna

tumačenja. To interesovanje za bajku traje i danas.

Najpre ovakva istraživanja dobijaju zamah u sklopu programa

evropskih romantičara, a posebno zahvaljujući nemačkim filozofima

Vilhelmu i Jakobu Grimu. Oni su sličnost bajki kod različitih naroda tumačili

postojanjem drevnog indoevropskog mita. Ova tzv. mitološka teorija i rad

braće Grim utiče na početak skupljanja narodnih pripovedaka i na

balkanskim prostorima. Vuk Stefanović Karadžić počinje prikupljanje

narodnih umotvorina. Iako se Vuk nije zadržavao na tumačenjima porekla

bajke, njegove zbirke predstavljaju materijal generacijama naučnika,

filologa, istoričara i književnih istoričara, da svoje stavove potkrepe

primerima – građom narodnog stvaralaštva. Predstavnici mitološke teorije

na našim prostorima bili su Ilarion Ruvarac, Matija Valjevac i Natko Nodil

( prema Samardžija, Snežana ; 2005:6 ).

4

Po tzv. migracionoj teoriji koju zastupa Teodor Benfej, motivi bajke

su nastali na jednom mestu, najverovatnije u Indiji, koji su se od 6. veka

usmenim i pisanim putem rasprostrli po Aziji, Severnoj Africi i Evropi, i to

najviše tokom krstaških ratova ( prema Vuković, Novo ; 1996:165 ). Na

našim prostorima zagovornici ove teorije bili su Vatroslav Jagić i Stojan

Novaković, a kasnije i Pavle Popović, Vladimir Ćorović i Nikola Banašević.

Konkretna teorija Aleksandra N. Veselovskog negira postojanje

jednog centra u kome je nastala bajka i podrazumeva ih znatno više.

Najzad, po tzv. antrpološkoj teoriji, koju zastupa Eduard Tejlor,

istovetni motivi bajki nastajali su nezavisno na raznim krajevima sveta

„zbog podudarnosti obeležja istih stupnjeva razvitka ljudskih zajednica’’

(2005:168 ). Čuveni antropolozi Frejzer i Levi-Stros su u potvrđivanju ove

teorije ukazali na srodnost bajke i mita. Po njima je bajka ,, oslabljeni’’ mit.

Srpskim narodnim pripovetkama je na ovakav način prilazio Veselin

Čajkanović. Njegova zbirka Srpske pripovetke, nastala 1927. godine, ujedno

je i jezgro indeksa motiva i presek kroz varijante ( motivi bajki različitih

naroda).

Značajan pomak u izučavanju bajke načinili su strukturalisti. Na

prvom mestu je Vladimir Prop u svom delu Morfologija bajke ( 1928 )

ukazao na činjenicu da u prvom planu izučavanja i upoređivanja bajki treba

da budu FUNKCIJE LIKOVA. Broj funkcija u bajkama je ograničen, redosled

im je isti. On broj funkcija likova svodi na sedam. Svojim proučavanjem

Prop daje svoju ključnu hipotezu – postoji samo jedna bajka, a sve ostale

poznate bajke su samo njene varijante.

5

Stilom evropske bajke bavio se Maks Liti u svom delu Evropska

narodna bajka. Poreklom bajke, tipologijom, poetikom, značenjima,... bavili

su se E.M. Militinski, K. Levi-Stros, A.Ž. Gremas, K. Bremon, A. Joles, J.

Lotman, V.V. Ivanov, B. Helbak, H. Jason i drugi značajni naučnici,

teoretičari, istoričari književnosti i folklora. Bajku su izučavali i lingvisti,

etnolozi i psiholozi. Tako su Frojd i Jung, tragajući za poreklom oblika i

značenja simbola koji održavaju kolektivnu podsvest u bajci videli izraz

potisnutih infantilnih incestualnih želja ( Frojd ) odn. riznicu arhetipova. *2

Na našim prostorima su se na ovaj način bajkom bavili V. Latković, M.

Bošković-Stulli, N. Milođević-Đorđević, Z. Karanović, M. Detelić, V. Matić, D.

Antonijević i drugi. Ipak, najveći doprinos očuvanju bajke i njenom

proučavanju dao je upravo Vuk Stefanović Karadžić.

1.2. Narodna bajka i Vuk Karadžić

,, Bajke su Srbi doneli iz prapostojbine , iz perioda divljaštva, kada su

distance između stvarnog i nadravnog bile u istoj sferi ljudskog

premišljanja ’’ ( Milinković, Miomir ; 2003:24 ). Iako postoje dokazi i

spomenici koji svedoče o postojanju i negovanju usmenog stvaralaštva na

našim prostorima još i pre Vuka, tek on celokupnom usmenom stvaralaštvu

srpskog naroda daje zasluženo mesto.

Vuk Karadžić bajke određuje kao priče o kojekakvim čudesima što ne

može biti. Po nagovoru Jerneja Kopitara koji ga je upoznao sa radom braće

Grim, Vuk objavljuje 1821. godine u Beču zbirčicu Narodnih srpskih

2* arhetip – iskonska slika koja dolazi iz nesvesnog, psihičkog sloja zajedničkog svim narodima i vremenima. Arhetipovi predstavljaju spremnost da se uvek iznova reprodukuju iste ili slične mitske predtave koje održavaju opšte ljudske situacije, nadanja, potrebe, strahovanja – suštinsku ljudsku psihu u njenim osnovnim elementima.

6

pripovjedaka, najpre u Novinama serbskim, a zatim i kao zasebno izdanje.

Tek 1853. godine Vuk Karadžić objavljuje svoju veliku zbirku Srpskih

narodnih pripovijedaka čiji je izbor načinjen po strogim estetskim

merilima. ,, Ovo je delo presudno podstaklo beleženje i publikovanje

pripovedaka južnoslovenskih naroda ’’ ( 2005:6 ). U predgovoru ovog dela

Vuk je naglasio uvažavanje udela pojedinca pri oblikovanju usmene

varijante, a na istom mestu je ostavio i podatke o svojim prethodnicima na

ovom polju. Sav budući naučni rad utemeljen je na Vukovoj sakupljačkoj

delatnosti.

Vuk je bajku odredio kao čudesnu *3 priču. On je narodne pripovetke

podelio na MUŠKE i ŽENSKE odnosno one realističnog i one čudesnog

sadržaja. Kasnije je istakao i postojanje pripovedaka koje su na međi. Bajke

koje su predmet ovog proučavanja su takozvane ženske priče. Tako,

zahvaljujući Vuku, mi smo danas u prilici da se upoznamo sa svim ovim

bajkama: Čardak ni na nebu ni na zemlji, Aždaja i carev sin, Nemušti jezik,

Zmija mladoženja, Zlatna jabuka i devet paunica, Biberče, Usud, Đavo i njegov

šegrt, Kravarić Marko i druge.

1.3. Narodna bajka kao umetničko delo

3* - kategorija čudesnog se odnosi na obeležavanje svojstva nekog događaja kao natprirodnog, nemogućeg, obeleženog čudom. Ukolikom se to ,, čudo ’’ prihvata kao moguće, makar izvan naše realnosti – u pitanju je čudesno. Ukoliko odbacujemo i najmanju mogućnost uvažavanja tog čuda, onda je u pitanju fantastično.

7

Narodna bajka je jedna od retkih književnih vrsta koje su namenjene

i deci i odraslim. Uživanje koje doživljavamo čitanjem bajke proizilazi, pre

svega, iz njenih literarnih kvaliteta – od same priče kao umetničkog dela.

Kao i sa svakom velikom umetnošću, najdublje značenje bajke je različito za

svaku osobu ponaosob, kao i za istu osobu u različitim trenucima života.

Van pojedinačnih doživljaja, narodna bajka predstavlja i ogledalo

teškog života naroda kao i izraz njegove težnje da neukrotive sile učini

svojim saveznicima. Zato bajka uvek osvaja naše simpatije – i ona sama je

naklonjena slabim i nedužnim. Narodni pripovedač uvek staje na stranu

ugnjetavanih, poniženih i obespravljenih, dok progonitelje i predstavnike

eksploatatorskih slojeva uvek strogo kažnjava. Naše narodno prozno

stvaralaštvo ima veliki broj prelepih bajki u kojima je izražena stvaralačka

mašta narodnih pripovedača. Šta god da ima za temu – narodna bajka uvek

izražava misao da se zlo, ma koliko bilo veliko, može pobediti. A svaka

umetnost koja služi ideji dobra može postati prava umetnost. Bajka je to u

svom hiljadugodišnjem razvitku uspela da postigne.

Narodna bajka i danas ima svoju vernu publiku. Odrasli, makar oni

koji su imali sreću da se upoznaju sa bajkom kao deca, u njoj nalaze sećanje

na detinjstvo i trenutke provedene sa najbližima. Odrasli uživaju u deljenju

doživljaja u čitanju sa svojim detetom. Iako odrasli drugačije doživljavaju i

razumeju bajku od deteta, ona na neki način pothranjuje ono dečije u

svakom čoveku: da će dobro uvek pobediti zlo i da postoji nada za bolji

život. Pojednostavljeni likovi slikani crno – belom tehnikom, iako nerealni,

potvrđuju onu iskonsku veru čoveka koji nije sasvim ogrezao u zlu da, ako

čini dobro – dobrim će biti nagrađen, i da makar negde daleko postoji lepši i

srećniji život. Vraćanje bajci takođe predstavlja i odmor od svakodnevnih

životnih poteškoća i problema. Već je rečeno da bajka za svakog čoveka

nudi posebno značenje, ali njene univerzalne ideje i sama priča

8

predstavljaju užitak u umetnosti koja je lišena onoga što savremena

književnost ali i život, nude u izobilju – nesrećnih i nepravednih završetaka.

1.4. Narodna bajka i poteškoće u vezi sa njom

Iako je književna kritika u različitim periodima različito promatrala i

ocenjivala narodnu bajku i svrsishodnost njenog uključivanja u život deteta,

ipak je preovladalo mišljenje da bajke treba da budu deo dečjeg odrastanja.

Zatim se postavljalo pitanje da li se književna kritika može svesti na nivo

dostupan detetu i da li je kritika koju dete može da pojmi uopšte potrebna.

Različiti stručnjaci koji su se bavili ovim pitanjima su različito tumačili ovu

problematiku. Ipak, mogu se izvesti sledeći zaključci: postojanje književne

kritike je neophodno čak i kada je nedostupna deci, jer ona koristi svim

onim koji su u kontaktu sa decom ( roditelji, članovi šire porodice ), kao i

onim koji profesionalno rade sa decom ( vaspitači, učitelji, psiholozi ).

Književna kritika se ne može svesti na dečji nivo, a da ne izgubi mnogo od

svoje naučnosti, a na nivo deteta predškolskog uzrasta se uopšte i ne može

svesti jer posrednik između bajke i deteta je uvek neko odrastao.

U planovima i programima za osnovnu školu predviđen je niz

narodnih bajki preko kojih se učenici upoznaju sa narodnim stvaralaštvom i

njegovim bogatstvom, ali se preko narodnih bajki realizuje i niz

funkcionalnih ciljeva iz predmeta Srpski jezik i književnost. Međutim, sa

vaspitačima to nije slučaj.

Veliki broj stručnjaka se bavio vrednostima i značenjem bajke. Dete se

sa bajkom upoznaje prvo u krugu porodice. Roditelj je tada u prilici da u

toku pričanja bajke pouzdanije utvrdi koje bajke njegovom detetu bolje

9

odgovaraju, a koje ne. U skladu sa reakcijama deteta – roditelj prema detetu

prilagođava i izbor bajki. Zna se i da dete najviše interesovanja za bajku

pokazuje upravo na predškolskom uzrastu, od druge do sedme godine

( različitih inteziteta ). Vaspitač mora poznavati svoje polaznike, ali i

narodne bajke. Izbor mora biti sačinjen na osnovu teorijskih saznanja o

bajci.

Bajci ne sme ni roditelj niti vaspitač prići sa didaktičkim namerama.

Svrha pričanja svake bajke treba da bude zajedničko uživljavanje i uživanje

u bajci, i samo iz tog zadovoljstva u detetu mogu niknuti kvaliteti koji će ga

obogatiti za ceo život. Detetu se ne smeju objašnjavati značenja bajke jer bi

se time narušilo njegovo lično poimanje – svako dete kao i odrasli, u bajci za

sebe pronalazi nešto posebno. Ali da bi dete moglo da doživi i razume bajku

– pripovedač mora i sam je da razume.

1.5. Narodna bajka i dete

Umetničko delo je tvorevina čovekovog talenta, intelekta, emocija... ali

bilo da je namenjeno deci, odraslima ili i jednim i drugim, ono treba da

pruži užitak, utehu, novo saznanje o životu i nama samima – da nas svojom

sadržinom i poukom oplemeni i učini boljim. Kada su u pitanju umetnička

dela namenjena deci – kriterijumi moraju biti strožiji zato što dete još ne

ume da samostalno vrši selekciju i odabir. Zato se onaj manji broj naučnika,

koji se nije bavio poreklom i motivima bajke već njenom sadržinom,

značenjem i značajem za decu, opredelio u korist narodne , a ne moderne

bajke ( kojoj danas nedostaje suština, spoznaja o dobrom kao neprolaznoj

vrednosti ).

10

Deca vole narodnu bajku. Pripovedana na pravi način bajka postaje

deo suštine detetovog bića. Dete, pre svega, uživa u zajedničkom doživljaju

čitanja odnosno u zajedništvu sa onim koji priča, a i u samoj priči. Narodna

bajka je detetu zanimljiva, interesantna i čudesna. Ona podstiče detetovu

radoznalost. Ona podstiče dečju maštu, pomaže mu da razjasni svoje

osećaje, razvije inelekt. Iako u narodnoj bajci ne postoji očigledna veza sa

konkretnim uslovima života danas, bajka nudi rešenja za unutrašnje

probleme deteta. Ti problemi su u vezi sa životom koji je za dete zbunjujući

i ono pokušava da shvati sebe u tom svetu. Opredeljivanje deteta za neki od

jednostavno slikanih likova i poistovećivanje sa njim pomaže mu da odredi

svoje mesto. Narodne bajke nude i bezbolno usvajanje moralnih normi koje

su danas na vrlo nezavidnom nivou, a da se dete ne optereti i ne zbuni

etičkim pojmovima koje ono ne može da razume. Narodne bajke se obraćaju

detetu na polaznoj tačci njegovog psihičkog i emocionalnog razvoja nudeći

mu nesvesno oslobađanje pritisaka i iznalazeći rešenja za njegove

unutrašnje sukobe. Usmeravajući detetovu maštu, narodna bajka nudi

pomoć detetu prvenstveno na onom nesvesnom nivou da bi mu pomogla da

se izbori i sa svesnim. Suparništvo sa braćom i sestrama, razočarenja, strah

od odrastanja, neposvećivanje pažnje i zanemarivanje usled savremenih

zakonitosti porodice – problemi su koji preokupiraju dete koje kroz bajku

može, poistovećujući se sa junacima – da uspe da se izbori sa njima.

Priznavajući ono nesvesno u detetu i kanališući ga bajkama, detetu

pomažemo da sazri u stabilnu ličnost. Bajka to postiže svojim umetničkim

dojmom i suprotstavljanjem likova – jedan dobar / drugi je zao.

Prikazivanjem ovakvih polariteta karaktera detetu je lakše da shvati razliku

između njih. Sem toga, dobar lik mora da je detetu više simpatičan od onog

drugog, odnosno, što je dobar lik jednostavniji i otvoreniji, detetu je lakše

da se poistoveti sa njim. Dete se poistovećuje sa likom zato što je lik osvojio

njegove simpatije, a ne zato što je taj lik dobar.

11

Narodna bajka ozbiljno shvata i odgovara na detetove strahove i

strepnje – usamljenost, izolovanost, zebnju, koje dete izražava kao strah od

mraka, neke životinje i slično. Mnoge bajke imaju za temu čovekovu potrebu

da bude voljen, ljubav prema životu, strah od smrti, ... Naše narodne bajke

rešenja nude tokom priče likovima i završecima: Ako nisu umrli, još su živi ...i

Doveka su srećno živeli ...

Dete nikada nije obmanuto da je večni život moguć, ali uspostavljanje

srećne veze sa nekim drugim ublažava strah od smrti. ,,Priče uče da je

čovek, kad to postigne, dosegao vrhunac emocionalne bezbednosti

postojanja i trajnosti odnosa koji su mu dostupni, a jedino to može odagnati

strah od smrti ’’ ( Betelhajm, Bruno ; 24 ). Onda čoveku ne treba večni život.

Završetak: Posle su dugo i srećno živeli – zadovoljava.

Pošto je narodna bajka okrenuta budućnosti, ona pomaže detetu da se

oslobodi ,,zavisnosti’’ od porodice. Kao i glavni lik, dete može ,,otići u svet’’ i

doživeti avanture, ali na kraju neće biti samo i nesrećno. Taj usamljeni

junak koji uspeva da dostigne sreću vrlo je blizak današnjem, usamljenom

detetu, koje zahvaljujući narodnoj bajci može da veruje da će uspeti.

Pored svih teorija, naučnih radova i istraživanja koja su se na različite

načine bavile i bave bajkom, ono što je najvažnije je sama bajka za koju i

danas kod nas ,, ima mesta ’’.

2. LIKOVI NARODNE BAJKE

12

,, Uobičajena podela likova na glavne i sporedne, pozitivne i

negativne, aktivne i pasivne, najizrazitije se uočava u narodnim bajkama ’’

(2005:16 ). Likovi u bajci, oblikovani kao oruđe univerzalne ideje da dobro

uvek pobeđuje, se vrlo lako i jednostavno razlikuju po pripadnosti

kategoriji dobra ili zla. Pored svih prepreka i teškoća pozitivni junak –

nosilac ideje dobra, na kraju pobeđuje, dok negativni strada. U tom

kontekstu, likovi nisu uopšte psihološki iznijansirani, slikani su crno –

belom tehnikom. Jednostavna podela na dobre i zle olakšava uočavanje

ideje i značenja bajke, posebno za dete, a to je postignuto kroz vekove

oblikovanja ovih likova posredstvom darovitih pojedinaca i narodne

tradicije.

Tipiziranost likova omogućava i ,,prepoznavanje’’ junaka

jednostavnim imenovanjem: car, najmlađi carev sin, brat, baba, princeza,

aždaja, itd. Oni se u pripovedanje uvode bez ikakvih teškoća.

Neportretisanje likova omogućeno je njihovom ,,razijenom biografijom’’,

obeležjima koja su poznata i starijioj i mlađoj publici jer su ukorenjeni u

tradiciji. Bilo da su u pitanju fantastični ili realistični likovi ( Jova, Mara,

Marko ), formulacije uopštenog tipa ( brat, car, siromah, ...), sistem

ukorenjenih asocijacija i dalje važi – likovi su prepoznatljivi. Likovi narodne

bajke su jednodimenzionalne figure, prepoznatljivi u kategorijama dobra i

zla od početka do kraja ( M. Liti ).

Iako se čini da naše narodne bajke imaju bezbroj likova, uloge koje ti

likovi dobijaju su dosta ograničenije. V. Prop je izdvojio ograničen broj

elemenata na kojima se gradi bajka. Uočivši trideset jednu funkciju

narativnih modela i na osnovu radnje koju obavlja lik, Prop je izdvojio samo

sedam delokruga delovanja svojstvenih učesnicima događaja, pa ih je

odredio kao:

13

1. pošiljaoca

2. pomoćnika

3. protivnika

4. cara i carevu kćer

5. darodavca

6. junaka i

7. lažnog junaka

Međutim, isti lik može obavljati funkcije iz nekoliko različitih

delokruga. Princeza je žrtva, ali i pomoćnik ( Aždaja i carev sin ).

U narodnoj bajci i aktivni i pasivni junaci mogu dobiti nagradu,

ukoliko su svrstani u kategoriju dobra. Aktivni junak je ,,zasluži’’ sam, dok

pasivnom pomogne neko čudotvorno biće, biljka ili stvar. No, bez obzira na

aktivnost odnosno pasivnost junaka, razvijenost kompozicije, bajka ne prati

ceo život svojih junaka već samo periode u kojima se njihov status bitno

menja.

Često su centralni likovi bajke mladići i devojke stasali za brak.

Proučavaoci bajke su uočili bitnu vezu bajke sa iskonskim obredima

prelaza ( ritualne provere nečije zrelosti ). To ukazuje na fiktivnost svih

likova i radnje u bajci koji su oslonjeni na rituale i zaboravljene mitove.

Ma koliko su likovi narodne bajke stereotipni i šablonizovani,oni uvek

iznova osvajaju naše simpatije, drže našu pažnju i obogaćuju naš unutrašnji

svet. Likovi narodnih bajki oduvek, pa i danas najlakše dopiru do dece i

nekolicine darovitih pojedinaca koji su nam darovali Snežanu, Crvenkapu,

Hari Potera,...

3. LIKOVI U NARODNIM BAJKAMA

14

Iako su likovi u našim narodnim bajkama oslikani jednostavno i

jednostrano, ipak predstavljaju fantastična i zanimljiva bića sa kojima se

lako poistovećujemo, čiju sudbinu vrlo zainteresovano pratimo i uživamo.

Likove u našim narodnim bajkama bi mogli svrstati u sedam funkcija likova

koje je istakao Vladimir Prop. Međutim, podela na pozitivne i negativne,

centralne i sporedne likove je jednostavnija i svrsishodnija u smislu rada sa

decom.

3.1. Pozitivni likovi

Centralni lik u bajci Aždaja i carev sin je najmlađi carević. Po nestanku

svoje starije braće koji su se izgubili u lovu, najmlađi brat kreće da ih traži.

Postupivši promišljenije od svoje starije braće i ne pojurivši za zecom jer

mu je na prvom mestu bila potraga za braćom, a ne lov, najmlađi carević

susreće jednu babu koja mu pomaže da otkrije gde je aždaji snaga. Carević

se ne plaši već odlazi na jezero, sukobljava se i bori sa aždajom i na kraju,

promišljenošću ubija aždaju, vepra, zeca, goluba i vrapca, ali i saznaje kako

kako da povrati braću i vraća se po njih. Njegovim likom je predstavljena

ideja potrebe brige o članovima svoje porodice. Iako je imao pomagače,

carević je spasio braću zahvaljujući svojoj hrabrosti i promišljenosti.

Sporedni likovi u ovoj bajci su car, careva dva starija sina, drugi car,

njegova kćer i baba, ali samo baba i careva kćer imaju funkciju pomagača.

Baba otkriva gde je aždaji snaga, a careva kćer pomaže najmlađem careviću

da pobedi aždaju. Carev sin se na kraju i ženi princezom, a spasivši braću,

može da živi srećno carujući do kraja svog veka.

15

*

Bajka Čardak ni na nebu ni na zemlji takođe za centralni lik ima

najmlađeg carevog sina. Pošto sestru otima zmaj, braća kreću po svetu da je

traže. Naišavši na čardak ni na nebu ni na zemlji, najmlađi carević se penje u

njega ali tek kad je zaklao to jest žrtvovao svog konja, što starija braća nisu

htela. U čardaku je našao svoju sestru i odmah se okomio na zmaja udarivši

ga buzdovanom u glavu. Spustivši sestru i devojke braći, najmlađi carev sin

bi nasamaren od strane braće koji presekoše oputu da on ne bi mogao sići.

Iako je zahvaljujući krilatim konjima mogao odmah da se spusti za braćom,

carević to ne čini, već kad su se dvojica braće ženila – on ih udaranjem u

leđa opominje, a kad se ženilo čobanče koje su braća postavila umesto

njega, on čobanče ubija i otkriva se ocu. Car kažnjava sinove oteravši ih od

sebe, a namlađi carević osta da caruje. Najmlađi carev sin je mogao da

postane srećan jer on je jedini bio spreman da za sestru žrtvuje svoj život

rizikujući kada se peo na čardak, i konja.

Sporedni pozitivni likovi su sestra i devojke koje je carević spasao:

sestra koja pokazuje bratu gde je zmaju snaga i potvrdivši bratovljevu priču,

kada su pomogle i oslobođene devojke.

*

Čobanin je glavni lik bajke Nemušti jezik. Bliže određenje ko je

čobanin i kakav je – nebitno je. On je iz požara izbavio zmiju kad mu je ona

nazvala Boga. I zmija koju je izbavio mu savetuje da od njenog oca, zmijskog

cara, traži samo nemušti jezik. Zahvaljujući novoj čudotvornoj moći, čovek

uspeva da se obogati i uspešno vodi celo svoje gazdinstvo. Sistem uzroka i

posledica je sasvim opravdan – čobanin spašava zmiju – zmija ga nagrađuje,

ali epizoda sa navaljivanjem žene ima još jednu funkciju. Čobanin se izborio

sa požarom i postao pravi domaćin, ali nije kadar da se suprostavi ženi. Tek

poučen petlovom pričom – on pokazuje ženi što se ,, smeje ’’ i lako, ne

16

otkrivši tajnu zbog čijeg otkrivanja bi umro, nastavlja da živi u miru sa

ženom.

U ulozi pomagača u ovoj bajci su životinje – zmija koja čobaninu

daruje nemušti jezik u znak zahvalnosti, stari ker koji čuva gazdinstvo iz

odanosti i petao koji ,, savetuje ’’gazdu kako se postupa sa ženom.

*

Iako se u naslovu bajke Zmija mladoženja očekuje da je glavni lik

upravo on, to je ipak zmijina nevesta. Bog je carici ispunio želju i dao joj

dete – zmiju. Religijski kontekst ispunjenja caričine želje je da Bog

pravednima ispunjava želje – to jest mitsko poimanje religije. I kada je dete

– zmija doraslo za ženidbu – on prosi jednu siroticu koja u dvor dolazi rado

i veselo. Kad sirotica –nevesta zatrudni, svekrva je primorava da joj otkrije

tajnu. I tad nevesta čini pogrešku – spaljuje sa svekrvom zmijsku košuljicu i

time narušava utvrđeni poredak. Zato biva kažnjena – da se ne može rastati

sa detetom dok ,,ne podereš gvozdene opanke i ne satreš gvozdeni štap

tražeći me, niti ćeš se rastati sa tim detetom dokle ruku preko tebe ne

prebacim ’’ ( 2005:46 ). Noseći dete tri godine dana, odluči se da ide tražiti

muža. Na putu sreće sunčevu majku koja joj zbog njene dobrote pomaže i

daruje je. Tako je i sa mesečevom majkom, dok joj sin majke vetra ne otkri

gde joj se nalazi muž i savetova je kako da mu se približi. Iako joj je nova

carica, druga muževa žena, odmagala, na kraju muž prebacuje ruku oko nje,

ona rađa dete i zajedno se vraćaju u svoje pređašnje carstvo. Ova bajka

govori, preko lika sirotice – neveste, da i sirota može biti srećna, ali da ne

sme želeti više nego što ima, i da mora okajati sve grehe da bi ponovo bila

srećna.

Sporedni pozitivni likovi su sunčeva, mesečeva i vetrova majka, dok

lik carice – zmijine majke takođe govori da se niko ne sme mešati u volju

17

božju – dobila je dar od Boga, dete zmiju, nije se smela polakomiti ukoliko

to Bog nije tako hteo.

*

Nešto manje poznata bajka je bajka o Žabici carici. Jednom čoveku i

ženi Bog usliši želju i dobiše dete – žabu. Kad joj je majka ostarila , žabica joj

pomaže preuzimajući njene dužnosti. Carević je nagrada koju ona zaslužuje

svojom dobrotom i nežnošću prema roditeljima, ali i domišljatosti – da je

najlepši cvet klas pšenice bez koje se ne može. Žaba se pretvara u lepoticu i

postaje carica. Ružni i neprivlačni mogu postati lepši i srećniji – samo ako

su dobri i pametni.

*

Jedna od naših najlepših narodnih bajki je bajka Zlatna jabuka i devet

paunica. Ova bajka je nešto duža i radnja se sastoji od uvoda, zapleta,

vrhunca, peripetije i raspleta ( kompozicija bajke ) i neznatno je proširena.

Naime, glavni junak je najmlađi carev sin koji uspeva da sačuva očevu

jabuku. On time izaziva zavist svoje starije braće koji su uz pomoć babe

oterali devojku paunicu. Onda on kreće da je traži i nailazi na dvor babe

carice koja je htela da ga oženi svojom kćerkom uz pomoć nevernog sluge.

Devojka paunica sugeriše careviću zbog čega ne može da je vidi, i carević

nastavlja potragu. Naišavši na pustinjaka, carević saznaje gde je paunica i

njih dvoje se venčavaju. Međutim, tu se radnja proširuje i ovaj junak dobija

jednu negativnu karakternu osobinu – preteranu radoznalost: otvara

zabranjena vrata i odmah biva kažnjen – zmaj mu otima ženu. Pomogavši

ribici, lasici i kurjaku u ponovnoj potrazi za voljenom, on stiče pomagače.

Saznavši gde je jedini konj na kome sa caricom može umaći zmaju, carević

služi kod jedne babe i zahvaljujući životinjama kojima je pomogao, uspeva

da uzme konja, a sa njim da povrati caricu. I tek tad su carevali do svoga

veka. Likom carevića narodni pripovedač je ispričao kako treba da budemo

18

zadovoljni onim što imamo i da ne smemo biti previše ljubopitljivi – samo

vrline mogu da nas učine srećnim.

*

Jedna od naših najpoznatijih narodnih bajki je Biberče. Kao i u bajci

Zmija mladoženja, Bog je uslišio želju jednoj majci i dao joj sina velikog kao

biberovo zrno. Iako srećna što ga je rodila, majka okrene u plač svaki dan

što joj sin ne raste. San je utešio – sin će joj porasti. Međutim, Biberče je to

morao da zasluži – spasivši jabuku carskoj kćeri. Ala od koje je spasao

jabuku poče zatim da uzima devojke, i kada je došao red na carevu kćer –

Biberče koji je tad porastao – izbavio je od ale, objasnio devojci kako da se

ponaša i otišao sa alinim jezicima. U određeno vreme, pred devojčinu udaju

Biberče se, pored lažnog junaka – caričinog verenika, javlja kao ubica

čudovišta. I pošto sud nije mogao odrediti ko je prav, a ko kriv, Biberče tek u

zoru kad je Bog odredio odlazi u crkvu i osvaja devojku.On je lik koji je

osvojio carevu kćer zahvaljujući dobroti, domišljatosti i veri u Boga.

*

Kravarić Marko je bajka o istoimenom junaku, Marko – kao tipično i

domaće ime, a Kravarić – koje upućuje na njegovu vezu sa kravom. Budući

da je Marko ostao bez majke, njegov otac se ženi drugom ženom koja je bila

zla i koja ga je ostavljala gladnog. Po savetu jedne babe, Marko počinje da se

hrani kravljim mlekom, da ,,se kravi’’ ( doji kravu ). Kad zla maćeha to

sazna, naumi da kolje kravu i uspeva da ubedi muža. Opet baka savetuje

dečaka – da beži sa kravom. Sa njom on za tri godine naraste kršan momak,

ali po kravinoj želji, kad je došlovreme za rastanak , on je ubija iako je voli. I

tada upoznaje dva junaka – Tarigoru i Krivigredu sa kojima se sprijateljuje.

Marko uspeva da sačuva ručak od starca, a zatim se spušta u podzemni svet.

Nazvavši Boga kolu baba, žena i devojaka,on pronalazi starca i sljušti mu

bradu, al’ ipak mu sačuva život: ,,Poklanjam ti, starče život ’’, veli Marko, ,,jer

19

nijesam rad da iko na mene zažali, a još manje da me prate čije suze i kletve,

volim nepravdu trpjeti, nego li je činiti; dobrim se i neprijatelj pridobija, a

zlim i prijatelj odbija, ...’’ ( 2005: 147 ). Starac ga u znak zahvalnosti

nagrađuje blagom i devojkom, a on uzima blaga i devojke i za svoju dvojicu

prijatelja koji ga izneveravaju. Ostavši u podzemnom svetu, spašava ptiće

orletice i ona ga za nagradu vodi u gornji svet. Pobratime ostavlja bez blaga

i otera ih od sebe, a sa svojom izabranicom živi još dugo, srećno i

zadovoljno. Kao nosilac ideje dobra, lik ovog junaka je nešto intezivnije

obojen religijskim moralom, sve radi u ime Boga, i kao što mu starac

kaže: ,,Ti si dosta jak, a Bog ti pomaže, jer ga se bojiš i štuješ i slušaš ...’’

( 2005: 147 ), i na kraju živi dugo i srećno.

*

Bajka Usud je sadržinom i idejom nešto specifičnija od ostalih srpskih

narodnih bajki. Njen glavni lik ne bori se protiv aždaja, ala i zle braće, već je

njegovo stanje sudbinski predodređeno. U ovoj bajci izraženo je fatalističko

verovanje primitivnog čoveka da mu je sudbina unapred određena. Ipak,

anonimni pripovedač nije sa tim hteo u potpunosti da se složi – pa je

glavnom junaku dao dovitljivost i snagu da se izbori od zle sudbine. Jedan

brat je u kući sve radio, a drugi lenčario – ali su svega imali. Kad se radni

brat odelio – osiromašio je i susrevši svoju sreću – kreće da traži Usuda. Kad

je video da je rođen kao siromah i da će takav ostati – vara sudbinu i opet se

bogati. Opomena da sve uvek mora biti u Miličino ime utvrdilo je njegov

stav da to uvek potvrđuje. Epizode sa rodom, domaćinom kom ne umiru

roditelji i koji čeljad ne može nahraniti, domaćinom kojem gazdinstvo ne

napreduje, su u funkciji moralne pouke da se roditelj mora poštovati i

slično.

*

20

Đavo i njegov šegrt je bajka u kojoj se glavni pozitivni lik sukobljava

direktno sa đavolom, najvećim zlom, i zahvaljujući lukavosti i domišljatosti

ga pobeđuje. Đavo uzima dečaka na zanat, ali po savetu babe, dečak ne

odaje da je išta naučio. Kad već postaje mladić – đavo ga otera od sebe.

Pretvaranjem u konja, trgovinu, prsten, proju i mačku, zanat koji je naučio

od đavola uspeva da porazi đavola i da osvoji princezu. Likom ovog mladića

ispričana je priča da zlo, koliko god moćno i privlačno bilo, uvek bude

savladano.

*

Jedna od naših najlepših, najrazvijenijih i najpoznatijih bajki je Baš

Čelik. Ova bajka ima veliki broj likova. U prvom redu tu je najmlađi carević

koji je glavna ličnost bajke. On doživljava niz iskuš enja na putu do sreće.

Svoje osobine ispoljava u odnosima prema različitim ličnostima : ocu, braći,

sestrama, šuracima, tastu, caru, ženi, mehandžiji, divovima, Baš Čeliku. Lik

carevića karakterišu postupci i preživljavanja. Iako je njegov lik prikazan u

raznim situacijama i odnosima, on nije dat u razvoju, nego je uglavnom

statičan, kao i likovi u drugim bajkama. U odnosu na braću on je

superiorniji, prilikom udaje sestara postupa drugačije od braće, slepo sluša

očev savet. Najmlađi carev sin čini najveće podvige i pokazuje najveće

vrline: hrabrost, skromnost, osećajnost, ljubav prema sestrama, upornost,

ala i lukavstvo i strah. On je skroman u razgovoru sa braćom, ne ističe svoje

junaštvo dok ga lukavi mehandžija ne izazove,prema sestrama više iskazuje

ljubav. Međutim, lik carevića ispoljava i negativne osobine, a to je preterana

radoznalost. Ovoj osobini bliska je i druga : nepromipljenost u postupcima,

kad demona oslobađa, a sam strada. Carević ispoljava i upornost u traženju

žene, ali ona nije realno zasnovana na njegovim mogućnostima, zato on

strada. On pomoću lukavstva pobeđuje divove, ali ga kasnije šuraci savetuju

kako da porazi Baš Čelika.

21

U bajci su skicirani još neki likovi. Car kome divovi satiru narod

nemoćan je. On je blag, ne kažnjava neposlušnog zeta i odvraća ga od

potrage za ženom. Likovi braće su takođe samo naznačeni u meri u kojoj

ističu lik najmlađeg brata.

3.2. Negativni likovi

Ono što je zajedničko svim likovima koji su nosioci kategorije zla, je

da oni uvek stradaju. Što su im postupci gori – to grđe stradaju.

Aždaja ( bajka Aždaja i carev sin ) strada, kao i svaka druga neman

koja ugrožava nevine živote, međutim ova aždaja menja oblike – pretvara se

u poznato ( vrabac, golub, vepar ), ali ipak biva uništena. Često su negativni

likovi dva starija brata, kao u bajci Čardak ni na nebu ni na zemlji . Braća su

krenula u potragu za sestrom, ali pred prvom preprekom su posustali – nisu

hteli da žrtvuju svoje konje i nisu hteli da se popnu na čardak. Kad njihov

brat spašava sestru i spušta im devojke i blago, oni su prekinuli oputu i

onemogućili bratu da siđe. Brat ih razotkriva ocu, i car ih tera od sebe.

Čobanče koje je pristalo da učestvuje u prevari starije braće, biva ubijeno.

U bajci Nemušti jezik negativni lik je preterano ljubopitljiva i

nerazumna žena. Zato je kraj ove priče moralizatorski zasnovan na

konzervativnom shvatanju da žensku ljubopitljivost treba batinom lečiti.

Sirotica nevesta iz bajke Zmija mladoženja pravedno je kažnjena za

svoje postupke i morala je okajati grehe da bi mogla ponovo da bude srećna.

Ali ona nije negativni lik, ( to je druga carica koja je uspavljivala muža da bi

ga obmanula – ali je sustiže kazna). Zlatna jabuka i devet paunica je bajka u

22

kojoj nekoliko junaka odmaže careviću. Carica baba biva kažnjena tako što

je ostala bez zeta. Sluga koji je izneverio gospodara biva strožije kažnjen –

srazmerno grehu, i biva ubijen, a zmaja ubija konj.

Lažni junak koji se predstavlja kao ubica ale i koji prevarom pokušava

da nadmudri Biberče, biva smrskan kad pada kroz pod crkve. On nije radio

pravo i uz božju pomoć – na kraju gubi život.

Tarigora i Krivigreda, prijatelji Kravarić Marka, nisu hteli da ga izvuku

iz podzemnog sveta iako ih je darovao devojkama, blagom i prijateljstvom,

pa ih on, izbavivši se, tera osiromašene od sebe. Đavo, kao glavni

predstavnik zla, takođe biva uništen, i to sopstvenim oružjem – veštinom

pretvaranja.

Negativan lik u bajci Baš Čelik nije ljudsko biće. Baš Čelik je isto što i

gvozdeni čovek odnosno gvozdeni demon, koji je u isto vreme i vodeni jer

dobija snagu u dodiru sa vodom. Njegova ličnost je snažna kao i reči kojim

se obraća careviću,kad mu traži vode, a i kad mu preti. Njegov lik čine

upečatljivim opis demona u okovima i opis njegove borbe sa vojskama

sokolova, orlova i zmajeva. Iako je Baš Čelik negativan lik, odlikuje ga i

jedna pozitivna osobina : drži zadatu reč i triput careviću prašta život. Ipak,

zbog svoje nezahvalnosti i zlobe, on na kraju gubi život.

ZAKLJUČAK

23

Još od najstarije bajke sveta ( Akru i Bata ) zabeležene u Egiptu pre

četiri hiljade godina, Mahabharate i Ramajane, Epa o Gilgamešu, nordijskih

saga, Kabale, pa sve do danas, bajka je bila i ostala sastavni deo odrastanja

deteta. Ipak, govoreći o bajkama, mora se jasno razgraničiti narodna od

umetničke bajke. Narodna bajka nije stvorena da budi samo lepa osećanja.

Ona je prizorima smrti kažnjavala one koji krše zabrane, ali ipak najviše

nudi uživanja i saživljavanja sa junacima i pouke. Sa druge strane

umetnička bajka, koja je stekla popularnost najviše zahvaljujući Andersenu i

braći Grim, je danas dosta ,, skrenula sa pravog puta ’’. Današnje, odnosno

moderne bajke zajedno koegzistiraju sa lažnim bajkama. U takvim bajkama

umesto da se dete uči plemenitosti sa željom da pobedi zlo u sebi i svom

okruženju, dete se uči nasilju. Zato roditelj i vaspitač, bilo da je u pitanju

narodna ili savremena bajka, moraju biti strogi i pažljivi u izboru. Ali, u

narodnim bajkama takvih zamki skoro da i nema, i sve novije antologije

sadrže bajke koje su primerene deci, tako da sa svih aspekata govorimo u

korist narodne bajke koja može da potpomogne da dete odraste u

pozitivnog junaka.

Od svog nastanka pa do danas, narodna bajka je formirala pojedinca,

kao i narod. Budući da je ovaj naš narod vekovima imao razloga da u

bajkama traži i pronalazi neki lepši svet, bajka nam je to i darovala. Zato su

mnoge majke poželele da im sinovi budu kao Biberče, a dečaci i devojčice da

postanu prinčevi i princeze. Svi mi moramo osećati odgovornost da duh

naše narodne bajke usadimo i u decu koja danas stasavaju, da bi i oni, u

teškoćama koja im tokom odrastanja predstoje, imali čemu da se okrenu.

LITERATURA

1. Betelhajm, Bruno ( 1989 ): Značenje bajki;

24

2. Crnković, Milan ( 1986 ): Dječja književnost, IX izdanje; Zagreb:

Školska knjiga.

3. Delić, Mićo i saradnici ( 1974 ): Metodički pristup književno –

umjetničkom tekstu – narodna književnost – proza;

Sarajevo: ,,Veselin Masleša’’ .

4. Lukić, Dragan ( 1960 ): Bajka u životu deteta; Beograd: Izdavačko

preduzeće ,, Rad ’’.

5. Milinković, Z. Miomoir ( 2003 ): Devojka brža od konja – narodne

umotvorine za decu; Užice: Učiteljski fakultet.

6. Prop, Vladimir ( 1982 ): Morfologija bajke; Beograd: Prosveta.

7. ( ) , ( 2005 ): приредила Самарџија Снежана Антологија

; : : . народних бајки Београд Политика Народна књига8. ( ) , . приредили Стефановић А Драгутин иМамузић Илија

( 1968 ): ; : .Књижевна лектира Београд Младо поколење9. , . Стефановић А Драгутин и Станисављевић Вукашин

( 1958 ): – Преглед југословенске књижевности народна

, I, ; :књижевност књига девето допуњено издање Београд

.Завод за уџбенике Социјалистичке Републике Србије10. Stevanović, Marko ( 1979 ): Modeli interpretacije domaće lektire;

Gornji Milanovac: Dečje novine

11. dr Vuković, Novo ( 1996 ): Uvod u književnost za djecu i omladinu,

drugo izdanje; Podgorica: ITP ,, UNIREX ’’.

12. др Живковић, ( 1994 ): ,Драгиша Теорија књижевности

; : једанаесто издање Београд Завод за уџбенике и

.наставна средства

25