KRLE

Jezekilj 5:4Celo ovo poglavlje govori o sudu Boijem narodu. Iako se pria kroz sliku tog vremena, po svoj prilici to se moe primeniti i na narataj neposredno pred Hristov povratak (vidi $$ Jzk. 5:1-17 na kraju teksta crvenom bojom).U svemu ovome veoma su zanimljivi 3. i 4. stih. Prva etiri stiha su slika onoga to Bog eli da porui, ali ceo nastavak poglavlja se odnosi samo na objanjenje prva dva stiha, dok se o druga dva stiha uopte ne govori, a naredno poglavlje poinje sa novim uputstvima (tj. ova celina zavrava se krajem poglavlja, iako je zapoeta jo u treem). Ta dva stiha govore o malom delu Boijeg naroda koji e biti sauvan.Naroito je zanimljiv 4. stih, koji doslovno glasi: I od njih e opet uzeti i bacie ih meu (tu) vatru i spalie ih u (toj) vatri od njih e izai vatra na ceo dom Izrailjev. Prvo se postavlja pitanje zato se od njih uopte baca u vatru, a potom zato nakon toga izlazi vatra na ceo dom Izrailjev?

Ako je Bog ve eleo neto da sauva (stavljanje u skut), zato je, onda, dozvolio da jedan deo toga strada (spaljivanje u vatri)? U istorijskim okolnostima ovo ne bi imalo nikakvog smisla. Ako neko nije zasluio zlo, nije bilo potrebe da ga iskusi, a naroito ne samo jedan deo tih ljudi, dok je drugi ostao sauvan. Ovo ne moe da spada pod pravednik se uzima pred zlo (Isa. 57:1), jer su oni baeni u istu vatru kao i ona prva treina (u tekstu stoji odreeni lan). Dakle, oni ginu u istoj nevolji koja je zadesila i one koji su to zasluili. Ovo ima smisla samo ako se radi o poslednjem vremenu, kada e mnogi morati da budu povueni, jer ne bi mogli da izdre sve ono to dolazi ili nisu dovoljno pripremljeni za vreme bez Hristovog posredovanja.

Druga stvar je vatra koja izlazi na ceo dom Izrailjev, poto su ovi iz skuta baeni i izgoreli. Ovde bi trebalo postaviti dodatno pitanje, da li vatra izlazi od njih ili zbog njih. Od njih ne moe da izae kazna za ceo Izrailj, poto su stradali. Moglo bi se rei da e oni, ubrojani meu svete, ipak suditi drugima (1.Kor. 6:2, 3). Meutim, taj sud se ne deava u opisano vreme, nego kasnije u drugom roenju (Mt. 19:28) a to vreme ovde nije ni spomenuto. To je vreme kada je potrebno da oni dobiju pravdu (Otk. 6:9-11), kako bi dobili pravo na vaskrsenje. I ne samo to tada nije vreme kada oni sude, nego bi trebalo da sude i oni koji su ostali u skutu (nisu stradali).Poto ovi uslovi nisu zadovoljeni moemo da kaemo da vatra na ceo dom Izrailjev ide zbog njih. Oni e biti izdani, mueni i ubijani, ak i od ljudi koji su im bili veoma bliski (Mt. 24:9, 10). Religiozni progon je uvek bio najei u sopstvenim redovima. Kada doe do razmimoilaenja u stavovima meu dojueranjim istomiljenicima, uvek manjina strada. Zbog toga ne izlazi vatra na ceo svet, nego samo na Izrailj (oni koji se predstavljaju kao Boiji narod), jer su oni krivi za ovo to se desilo u sluaju spaljenih iz skuta.Ovome u prilog ide i terminologija samog poglavlja vidimo da je re o Jerusalimu (5), a vatra izlazi na ceo Izrailj. U istorijskom kontekstu tog vremena Izrailj nije imao nikakvu mo nad Jerusalimljanima. Njihovo carstvo je dokrajila Asirija pre deavanja oko ropstva u Vavilonu, kada je pao Jerusalim i Judejci odvedeni u ropstvo. Pre e biti da se ovde radi o slikama poslednjeg vremena gde Jerusalim predstavlja Boiju instituciju (denominciju koju vodi Bog), a Izrailj sve one koji se smatraju Boijom decom (i denominacije i pojedinci). Drugim reima, mnogi e se predstavljati kao Boiji narod i Boija deca, ali samo malo njih e to stvarno biti. ak i velika veina onih koji su u, kako se to kae, pravoj crkvi, stradae, jer nisu bili posluni Bogu i pored saznanja koja su imali, kao i zbog progona ili anatemisanja onih koji su bili u pravu (kao deo cekokupnog Izrailja).

Na kraju jo jedan detalj. Zato su, kada je ve dolo do objanjavanja, samo prva dva stiha objanjena, a druga dva nisu? Poto ovo proroanstvo moe da se primeni na dva vremena ono koje je bilo aktuelno u vreme kada je Jezekilj saoptavao Boije rei i ono koje tek treba da doe treba ga posmatrati kao primenu i ispunjenje. Moda najpoznatije proranstvo takve vrste je Hristov eshatoloki govor (Mt. 24, Mk. 13 i Lk. 21), gde se govori o padu Jerusalima i o kraju sveta. Opis pada Jerusalima u ruke Rimljana ne moe u svim detaljima da se uklopi u tekst ovog Hristovog govora (npr. znaci Hristovog povratka i sam Njegov povratak, a sve primenjeno na tu generaciju Mt. 24:34). Zato se to naziva primena proroanstva, dok je ispunjenje tek stvar budunosti, kada se Hristos stvarno bude vratio na Zemlju. Tako bismo i za ovo proroanstvo mogli da kaemo da je primena ono to se deavalo Jevrejima onog vremena, a konano ispunjenje je ono to e se deavati duhovnom Jerusalimu i duhovnom Izrailju.U svetlu ovoga nije teko pretpostaviti zato je Bog dao objanjenje samo prva dva stiha to je bilo ono to se odnosilo na ljude tog vremena. Da im je dao celokupno tumaenje oni ne bi prepoznali ili bi pogreno shvatili ono to im je Bog preko proroka javljao. Osim toga, Bog ne eli da optereuje ljude neim to nije problem s kojim e se u ivotu sresti. Recimo, Danilu, preko kojeg su dola proroanstva opisana u njegovoj knjizi, nije bilo jasno ta sve to znai (Dan. 12:8), ali mu to nije bilo objanjeno ni posle njegovog zahteva da razume (Dan. 12:9-13). Istom prilikom mu je saopteno da e to ostati zapeaeno (neotkriveno i nerazumljivo) dok ne doe vreme kada e to biti neto to se deava tadanjoj generaciji (Dan. 12:9), a tada e ve biti onih koji e to razumeti (Dan. 12:10).

Slino ovome je pitanje uenika o Iliji (Mt. 17:10). Hristos im, meutim, odgovara na dva naina da Ilija tek treba da doe (Mt. 17:11) i da je ve doao (Mt. 17:12). Poto je Jovan Krstitelj ve bio mrtav (Mt. 14:10, 11) u to vreme, prva reenica ne moe da se odnosi na njega. Uenici su shvatili ono to se deavalo u njihovo vreme (Mt. 17:13), tj. ono to se odnosilo na Jovana Krstitelja, jer im je Hristos o tome ve priao (Mt. 11:14). Meutim, dolazak Ilije zapisan je u spisima Starog zaveta (Mal. 4:5) i to u poglavlju i u reenici koja se odnosi na Hristov drugi dolazak (dan Gospodnji). Odavde se moe zakljuiti da je, na osnovu Mal. 4:5, Jovan Krstitelj primena proroanstva, a da pravo ispunjenje, prilikom Hristovog dolaska, tek predstoji.

Nakon prvog pasusa:$$ Jzk. 5:1-17 Iako ovo izgleda kao neto to se deavalo samo Judejcima prilikom pada Jerusalima u ruke Vavilonjana, ima naznaka da e se to odigrati i u budunosti. Bog e uiniti neto to jo nije i nikada vie nee (9) ovako neto zahteva i vreme kakvo nikada nije bilo, niti e ga biti (Mt. 24:21), jer Bog uvek radi po istim principima i ako se neto ponavlja zasluuje isti tretman. Kada bi se mislilo samo na pad Jerusalima, o kojem je ovde re (5), onda to ne bi moglo da se primeni, jer on kasnije pao u rimske ruke, a to je Hristos i predvideo (to, naravno, nije sve, jer je Jerusalim bio pod mnogima koji nisu Judejci; npr. krstaki ratovi). Kanibalstvo najroenijih (10) je neto to je, takoe, znak poslednjeg vremena. Opisane nevolje (12, 16, 17) su sline onima iz drugog, treeg i etvrtog peata (Otk. 6:3-8). Poto izvri svoj gnev i namiri jarost, Gospod e se zadovoljiti (13) iako bi ovo moglo da se kae i za specifinu situaciju, konano zadovoljenje, po ovom pitanju Boije crkve, desie se u vreme pred Hristov povratak.