КРИТСКО-МИКЕНСКИ СВЕТ

- најранија европска цивилизација развила се на Криту и острвима у Егејском мору

(Кикладима); по легендарном краљу Миносу, она се назива и минојска;

- са Крита се проширила и на Пелопонез, са центром у граду Микени, па се назива и

критско-микенска култура;

- минојска цивилизација је трајала од око 2600-1200. г.п.н.е.

- у 3. миленијуму п.н.е. настају градови Кносос, Фестос, Малија и Хагија Тријада на

Криту, као и на Кикладским острвима (Самос) и малоазијској обали (Ефес, Милет и

Илион/Троја)

- постојала је жива трговина између Крита и континенталне Грчке, Мале Азије,

Кипра и Египта; да су постојале интензивне везе између Крита и Египта показују

материјални извори у виду златних и сребрних посуда са Крита пронађени у Египту,

и диорита, камена који се вадио у Египту, а пронађена је статуа од овог материјала

на Криту

- палата у Кнососу се издвајала од других, јер је по легенди у њој постојао лавиринт

са чудовиштем Минотауром; унутрашњост палате у Кнососу била је украшена

живописним фрескама са представама биљног и животињског света, као и сликама

мушкараца и лепо обучених жена; није било слика војних похода, што указује на то

да Крићани нису били војнички народ

- Крићани су били одлични у производњи керамике, која је имала танке и чврсте

зидове, па се назива и "керамика љуске јајета"; критске занатлије су израђивале

накит, камене печате, обрађивали су слоновачу увожену из Египта

- критско писмо имало је неколико фаза: прво је било пиктографско (сликовно)

писмо, затим се развило писмо познато као линеар А, које није на грчком језику и

вероватно представља писмо аутохтоних Крићана пошто још увек није

дешифровано, а из њега се у 15. веку п.н.е. развија писмо линеар Б, које је било

грчко слоговно писмо

- крајем 17. века п.н.е. (?) дошло је до катастрофе која је погодила острво Крит, а за

коју се претпоставља да је изазвана ерупцијом вулкана на нешто севернијем острву

Тера; вулкански пепео је уништио усеве, а вулкан је произвео цунами који је

уништио сва насеља на северној обали Крита; после ерупције, чести су били

земљотреси и градови нису успели да се опораве;

- средином 15. века п.н.е. градове на Криту заузимају Ахајци, грчко племе које је

почетком 2. миленијума п.н.е. дошло на Пелопонез; Ахајци на Пелопонезу оснивају

више градова под утицајем критске културе: Микену, Пилос, Тиринс, Орхомен

- градови су подизани на узвишењима и утврђивани огромним необрађеним

каменим блоковима ("киклопским зидовима"); централни део града заузимала је

владарска палата са великом двораном, тзв. мегароном

- археолошки проналасци потврдили су моћ и богатство Микене; Атрејева ризница

(гробница) садржала је бројне предмете префињене израде, међу којима је и

златна маска која се приписивала легендарном краљу Агамемнону; позната је и

северна капија града, Лавља капија, која указује на везе са Египтом

Тројански рат;

- по предању, пред крај микенског периода избио је рат између Грка (Ахајаца) и

Тројанаца; рат је почео кад је Парис, син тројанског краља Пријама, отео Јелену,

жену спартанског краља Менелаја; Менелај и његов брат, краљ Микене,

Агамемнон, скупили су велику војску и флоту од 1200 бродова;

- када су дошли под зидине Троје, Грци су поставили опсаду, али се град бранио 9

година; Троја је, по Илијади, освојена лукавством, тако што је убачен тзв. тројански

коњ, наводно дар богињи Атини, који су Тројанци прихватили, не слутећи да се у

њему налазе Менелај, Одисеј и други грчки јунаци, који су током ноћи изашли из

коња и отворили градске капије Грцима, што су ови искористили да заузму,

опљачкају и спале град

- почетком 12. века п.н.е. пелопонеске градове заузели су Дорци, што је означило и

крај критско-микенске цивилизације; она је била брзо заборављена, и остало је

тако све док је научници Шлиман (Троју и Микену) и Еванс (Кносос) нису открили