KOZA NOSTRAIstorija sicilijanske mafije

Don Diki

Preveo Zoran Ili

IV

V

Naslov originala John Dickie Cosa Nostra, A History of the Sicilian Mafia

Copyright 2004 by John Dickie Translation Copyright 2007 za srpsko izdanje, LAGUNA

KOZA NOSTRAIstorija sicilijanske mafije

VI

VII

SADRAJ

Prolog 15 Uvod 25 Ljudi od asti 33 1. Nastanak mafije, 18601876. Dve boje Sicilije 45 Doktor Galati i bata limunova 50 Inicijacija 58 Baron Turizi Kolona i Sekta 63 Industrija nasilja 71 Takozvana mafija: Kako je mafija dobila ime 79 2. Mafija ulazi u italijanski sistem, 18761890. Instrument lokalne uprave 91 Bratstvo iz Favare: Mafija u zemlji sumpora 110 Primitivci 118 3. Korupcija u vrhovima vlasti, 18901904. Novi soj politiara 125 Sanorijev izvetaj 131 Notarbartolovo ubistvo 159

VIII

Don Diki

Koza nostraKorida 433 Sudbina velikog suenja 439 11. Bombe i zaranjanje, 19922003. Vila Tota Rine 449 Posle Kapaija 453 Ujka ulio 461 Ulazak Traktora 468 Nadzornik i marketinki mag 476 Zahvalnost 487 Zahvalnost za fotografije 490 Bibliografija 491 Indeks 507

IX

4. Socijalizam, faizam, mafija, 18931943. Korleone 185 ovek dlakavog srca 202 5. Mafija se ustoliava u Americi, 19001941. Do Petrozino 225 Amerika Kole entilea 243 6. Rat i preporod, 19431950. Don Kalo i preporod udruenja asnih 265 Upoznajte Grekove 285 Poslednji hajduk 291 7. Bog, beton, heroin i Koza nostra, 19501963. Mladost Tomaza Buete 303 Unitavanje Palerma 309 Do Banana ide na odmor 321 8. Prvi mafijaki rat i njegove posledice, 19621969. Bombaki napad kod akulija 337 Kao u ikagu dvadesetih? Prvi mafijaki rat 343 Antimafija 351 Fenomen kolektivnog kriminaliteta 358 9. Uzroci drugog mafijakog rata, 19701982. Uspon Korleoneza: 1 Luano Leo (19431970) 365 Duhovna kriza Leonarda Vitalea 374 Smrt Leviarskog fanatika: Pepino Impastato 379 Heroin: veza pica 391 Bankari, masoni, skupljai poreza, mafijai 397 Uspon Korleoneza: 2 Mattanza pripreme i tok (19701983) 403 10. Terra Infidelium, 19831992. estita manjina 413 Izuzetni leevi 417

X

XI

XII

XIII

Kao to e ubrzo postati oigledno, ove stranice neizbeno sadre ozbiljne iskaze koji se odnose na izvesne pojedince. Zato je veoma vano da se knjiga ita imajui u vidu sledee: Mafijaka Porodica i porodica po krvnom srodstvu dva su razli ita pojma. injenica da su jedan ili vie lanova neke porodice koji su pomenuti u ovoj knjizi primljeni u mafiju ni sluajno ne znai da su i njihovi roaci bilo krvni ili brakom steeni lanovi mafije, da rade u njenom interesu ili da su ak svesni da njihovi roaci jesu lanovi ili su to bili. U stvari, poto je Koza nostra tajna organizacija, postoji pravilo da njeni pripadnici ne smeju da priaju lanovima svojih porodica o njenim aktivnostima. Iz istog razloga, a fortiori, ne bi trebalo izvoditi zakljuke da je ijedan potomak sada ve pokojnih osoba, za koje se u ovoj knjizi iznose sumnje o umeanosti u aktiv nosti mafije, u bilo kom vidu i sam umean. Tokom itave svoje istorije, sicilijanska mafija i amerika mafija uspostavljale su veze sa pojedinim poslovnim ljudima, politiarima i lanovima organizacija kakve su npr. strukovni sindikati. Isto tako, i sicilijanska i amerika mafija uspostavile su veze sa kompanijama, strukovnim sindikatima, politikim strankama ili grupama u okviru tih stranaka. Istorijski materijal koji nam je na raspolaganju reito nam ukazuje na to da je jedna od primarnih karakteristika tih veza njihova raznolikost. Na primer, u sluajevima kada se mafiji plaa reket za zati tu, organizacije i pojedinci koji su u to ukljueni mogu biti potpuno nevine rtve iznude ili svesni sauesnici u organizovanom kriminalu. Komentari o takvim organizacijama i pojedincima u ovoj knjizi ni

XIV

Don Diki

XV

u kom sluaju nisu dati s namerom da unapred osuuju specifinu prirodu pojedinanih sluajeva u tom pogledu. Takoe ne treba izvo diti zakljuak da takve organizacije ili pojedinci koji su, u odreenom trenutku, i imali izvesne veze sa mafijom, te veze i dalje imaju. tavie, nikakve zakljuke ne treba donositi na osnovu onoga to je u ovoj knji zi napisano o bilo kojoj organizaciji ili pojedincu ija se imena, istom sluajnou, podudaraju sa onima koja su ovde pomenuta. Ova knjiga, kao i mnoge druge studije o mafiji, objanjava iro ki istorijski ablon po kome su se lanovi mafije trudili da izbegnu krivino gonjenje ee nego to bi se to oekivalo. U okviru ovog irokog ablona, pojedinani sluajevi poseduju raznolike karakteristi ke. Nemogue je uvek imati osnova za sumnju da se desio ma kakav propust ili da je pokazana nekompetentnost ma kog pripadnika poli cijskih slubi, lanova pravosudnih organa, svedoka ili porotnika. Pre ma tome, ne treba izvoditi nikakve zakljuke ni o kakvim propustima ili nekompetentnosti ukoliko oni nisu eksplicitno izneti. Mnogi su poricali postojanje mafije ili se trudili da se njen uticaj ne istie. Veina tih ljudi govorila je i postupala sasvim poteno. Slino tome, mnogo ljudi je iznelo potene, razumne i ponekad apsolutno opravdane sumnje u pouzdanost svedoenja pojedinih pentita mafije (pentito prebeglica) ili pentita uopte. Naprotiv, ukoliko nije eksplicitno navedeno na ovim stranicama, nikako ne treba donositi zakljuke o povezivanju neke osobe sa mafijom samo na osnovu injenice da se prialo kako ta osoba porie ili ne istie postojanje mafije ili iznosi sumnje u iskaze izvesnih pentita. U sluajevima kada su se, kao to je to izneto u ovoj knjizi, lanovi mafije sastajali u hotelima, restoranima, prodavnicama ili na drugim javnim mestima, ne treba izvoditi zakljuak da su vlasnici, uprava ili osoblje pomenutih mesta bili na ma koji nain povezani sa mafijom ili bili svesni takvih susreta, kriminalnog kalibra uesnika takvih susreta ili kriminalne prirode poslova obavljanih prilikom takvih susreta. Iz praktinih razloga, nije bilo mogue obaviti razgovor sa svim ljudima koji su jo ivi i ije su rei ovde navoene iz pisanih izvo ra kao to su intervjui u knjigama i novinama. U svakom takvom sluaju autor je pretpostavio da su njihove rei u takvim knjigama i novinama prenete tano i dobronamerno.

PROLOG

Dve prie, dva dana u mesecu maju, razdvaja ih samo jedan vek istorije. Obe prie prva izmiljena melodrama, druga tragina realnost otkrivaju neto vano o sicilijanskoj mafiji i o tome zato istorija mafije tek sada moe da bude napisana. Prva pria je svetu predstavljena u Teatru Kostanci u Rimu, 17. maja 1890. godine prilikom, kako to mnogi veruju, najuspenije operske premijere svih vremena. Kavalerija rustikana (seosko vitetvo) Pjetra Maskanjija stavila je tunu melodiju u slubu jed nostavne prie o ljubomori, asti i osveti, smetene meu seosko stanovnitvo Sicilije. Doekana je sa oduevljenjem. Zavesa je na kraju podizana trideset puta; u pozoritu je bila i kraljica Italije i aplaudirala je itavo vee. Kavalerija je brzo postala meunarodni hit. Nekoliko meseci posle te veeri u Rimu, Maskanji je jednom svom prijatelju napisao da se od ove opere jednoinke u svojoj dvadeset i estoj godini obogatio za itav ivot. Svako zna bar neki muziki odlomak iz Kavalerije rustikane i svako prepoznaje njenu povezanost sa Sicilijom. Njen intermeco se uje za vreme uvene usporene uvodne sekvence Razjarenog bika, Skorsezeove analize italoamerikog maizma, gordosti i ljubomore. Opera je ukljuena i u trei deo filma Frensisa Forda

XVI

Don Diki

Koza nostra

XVII

Kopole Kum. U zavrnoj sceni, mafijaki ubica preruen u sve tenika prikrada se svojoj rtvi kroz raskoni Teatar Masimo u Palermu dok se na pozornici izvodi Kavalerija. Sin don Majkla Korleonea peva glavnu ulogu Turidua. Na kraju filma, ponovo se uje intermeco, njime je propraena usamljena smrt ostarelog dona, koga igra Al Paino. O Kavaleriji se manje zna da je njena pria najistiji i najblai prikaz mita o Siciliji i mafiji, mita koji je, skoro vek i po, srodan zvaninoj ideologiji sicilijanske mafije. Verovalo se da mafija nije organizacija, ve oseaj prkosnog ponosa i asti, ukorenjen duboko u identitet svakog Sicilijanca. Predstava o seoskom vitetvu bila je u suprotnosti sa idejom da bi mafija ak mogla imati i svoju isto riju vrednu pomena. Danas je, meutim, nemogue izneti priu o mafiji, a zanemariti mo tog istog mita. Druga pria nas vodi na brdo iznad puta koji spaja Palermo sa lokal nim aerodromom. Neto pre 18 asova, 23. maja 1992. godine, ovani Bruska, bucmasti i bradati mladi ovek od asti, osmatra kratki deo autoputa pre skretanja u mali grad Kapai. U tom delu su njegovi ljudi pomou skejtborda napunili odvodnu cev sa trina est malih buradi u kojima je skoro 400 kilograma eksploziva. Nekoliko metara iza Bruske, jedan stariji mafija pui i pria preko mobilnog telefona. Iznenada prekida razgovor i naginje se da pogleda put kroz durbin nameten na postolje. Kada ugleda konvoj od tri automobila koji se pribliava onom mestu, piskavim glasom uzvikuje: Vai! (Hajde!) Nita se ne deava. Vai!, ponavlja. Bruska je primetio da se konvoj kree sporije nego to su oe kivali. eka nekoliko sekundi, koje mu deluju kao venost, i ak doputa da automobili prou pored jednog starog friidera koji je postavio kraj puta kao orijentir. Tek kada iza sebe zauje tree, skoro uspanieno Vai!, pritiska prekida. Razlee se poput bubnjeva dubok zvuk niza detonacija. Snana eksplozija kida asfalt i baca prvi automobil u vazduh. On pada ezdesetsedamdeset metara dalje u maslinjak. Drugi automobil

je beli, blindirani fijat kroma; motor leti u vazduh i automobil, raznet, zavrava u dubokom krateru. Tree vozilo je oteeno ali itavo. rtve eksplozije bili su glavni istrani sudija iz resora za borbu protiv mafije ovani Falkone, njegova supruga (u belom fijatu kromi) i tri lana njihove pratnje (u prvom automobilu). Ubivi Falkonea sicilijanska mafija se otarasila svog najopasnijeg neprija telja, simbola borbe protiv nje. Bombaki napad kraj Kapaija zaustavio je itavu Italiju. Vei na ljudi se tano sea gde su bili kada su uli za ovaj dogaaj, a kasnije je nekoliko javnih linosti izjavilo da ih je sramota to su Italijani. Za neke je tragedija kod Kapaija predstavljala krajnji vid demonstracije osionosti i moi mafije. Opet, napad je oznaio i smrt mita kristalisanog u operi Kavalerija rustikana zvanina ideologija mafije sada je zvanino unitena. Nije sluajnost to je prva verodostojna istorija mafije ikada napisana na italijanskom jeziku izdata tek posle bombakog napada kraj Kapaija. *** Mala pripovest o ljubavnom trouglu, Kavalerija rustikana, vrhu nac dostie na jednom sicilijanskom gradskom trgu kada ilavi koija Alfio odbija pie koje mu je ponudio mladi vojnik Turidu. Niko nikoga direktno ne optuuje, ali oba mukarca znaju da e ovo neznatno ispoljavanje omalovaavanja imati tragine posledi ce, poto je Alfiju reeno da Turidu ima neasne namere prema njegovoj eni. itav jedan primitivni sistem vrednosti zbijen je u njihovom kratkom susretu. Oba mukarca smatraju da je povre ena ast, da je krvna osveta neto sasvim ispravno i da je dvoboj jedini nain da se izravna dug. Kao to obiaj nalae, njih dvojica se grle i Turidu zubima hvata Alfija za desno uvo kao znak da je izazov prihvaen. Turidu se u suzama oprata sa svojom majkom i naputa pozornicu ne bi li se naao sa Alfiom u oblinjem vonja ku. Zatim se, iz daljine, zauje enski vrisak: Turidu je ubijen! Dok seljaci jadikuju u oaju, zavesa se sputa.

XVIII

Don Diki

Koza nostra

XIX

Maskanji, rodom iz Toskane, nikada nije bio na Siciliji pre no to je priu Kavalerije uobliio u muziko delo. Na probi je tenor promenio rei uvodne pesme zato to libretisti, obojica iz Maskanjijevog rodnog grada, nisu umeli da ih uoblie da zvue dovoljno sicilijanski. Ali to nije bilo mnogo vano. Sicilija ili u krajnju ruku izvesna predstava o njoj bila je 1890. godine u modi. Ono to je publika u Teatru Kostanci oekivala i dobila bilo je jedno ivopisno ostrvo kakvim su ga prikazivali ilustrovani aso pisi: egzotina zemlja sunca i strasti koju naseljavaju zamiljeni, tamnoputi seljaci. Godine 1890. mafija je ve bila ubitana i prefinjena kriminal na organizacija sa snanim politikim vezama i meunarodnim dometom delovanja. U glavnom gradu Sicilije, Palermu, lokalni politiari su bili upetljani u malverzacije sa bankama i akcijama i krali su novac iz gradskog fonda za obnovu za koji je bila odgo vorna optinska vlada; meu njima je bilo i mafijaa. Opet, iroko rasprostranjena predstava o mafiji bila je dosta drugaija. Maska njijeva publika je gledala na Turidua, a posebno na koijaa Alfija bez obzira na poseljaen patos njihove prie ne kao na tipine Sicilijance, ve kao na tipine mafijae. Zato to se re mafija iro ko upotrebljavala ne za neku organizaciju, ve za meavinu nasilne strasti i arapskog ponosa, koji je navodno bio dominantan u ponaanju Sicilijanaca. Mafija je, kako su mnogi na nju gledali, bila primitivna predstava o asti, rudimentarni viteki kodeks kome se povinuju nazadni ljudi iz sicilijanskih seoskih sredina. Nije to bilo ni tek pogreno shvatanje koje su propagirali uobra eni Italijani sa severa. Sedam godina posle zapanjujueg uspeha Maskanjijeve opere, istaknuti sicilijanski sociolog Alfredo Niefo ro napisao je studiju Savremena varvarska Italija, o nazadnim rasama june Italije. Nieforo je na pejorativan nain opisao neka kavalerijska opta mesta vezana za sicilijansku psihu: Sicili jancu neprestano kroz krvotok protiu pobuna i neograniena strast prema svom vlastitom egu mafioso u orahovoj ljusci. Nieforo, Kavalerija rustikana, kao i vei deo italijanske kulture u to vreme bez izuzetka poistoveuju Sicilijance i mafiju. Od tada su generacije posmatraa, bilo da su to Sicilijanci, Italijani ili stranci,

inile istu greku, ne pravei jasnu razliku izmeu mafije i onoga to je jedan engleski putopisac ezdesetih godina XX veka nazvao iskonskim mentalitetom sicilijanske podsvesti. Sicilijansku kulturu dugo godina su meali sa onim to se nazi va mafiosit (mafijatvo) i ta zbrka je sluila interesima organi zovanog kriminala. Nepotrebno je rei da je ilegalnoj organizaciji znanoj kao mafija bilo od velike pomoi to su ljudi mislili da ona ne postoji. Ne postoji tajno kriminalno udruenje, glasio je argument; to je samo teorija zavere onih koji ne shvataju kako Sicilijanci razmiljaju. Bezbroj pisaca je ponavljalo isti pogreni argument: da su vekovi osvajakih naleta Sicilijance nainili sum njiavima prema strancima, pa oni prirodno vie vole da meusob ne sukobe reavaju bez uplitanja policije ili sudova. Brisati liniju koja razdvaja mafiju od Sicilijanaca za posledicu bi takoe imalo to to bi svaka zakonska mera protiv mafije izgle dala uzaludna. Ako bi se okrivljivao tobonji primitivni sicilijan ski mentalitet, kako bi se onda gonila mafija ne moe se itavo ostrvo posaditi na optueniku klupu! Tuti colpevoli, nessuno colpevole, kako bi to rekli Italijani u jednoj svojoj poslovici: Kad su svi krivi, niko nije kriv. Mafija je imala velikog uspeha u irenju ove lepeze neistina u poslednjih vek i po. Najpodmukliji efekat se jednostavno dobijao stvaranjem zbrke i sumnje. Kao rezultat svega toga, postojanje mafije dugo nije bilo nita vie nego sumnja, teorija, gledite sve donedavno, iznenada. A i namera da se napie istorija mafijakog mentaliteta esto je bivala besmislena, isto kao kad bi se pisala istorija galskog njuha ili engleske utogljenosti. *** Ako se mit o seoskom vitetvu sada napokon rasprio, to duguje mo Falkoneu i njegovim kolegama. Pria o bombakom napadu kod Kapaija poela je ranih osamdesetih godina XX veka, kada je, za manje od dve godine, ubijeno vie od 1000 ljudi ljudi od asti, njihovih roaka i prijatelja, policajaca i nedunih prolaznika. Ljudi su ubijani na ulici ili odvoeni na tajna mesta gde su davljeni; tela

XX

Don Diki

Koza nostra

XXI

su im rastvarali u kiselini, betonirali ih, bacali u more ili komadali i njima hranili svinje. Bio je to najkrvaviji mafijaki sukob u istoriji, ali nije bio rat; bila je to kampanja unitenja. Izvrilac je bio savez mafijaa grupisanih oko voa mafije iz Korleonea. Koristili su tajne eskadrone smrti ne bi li ulovili i unitili svoje neprijatelje i usposta vili skoro diktatorsku mo nad mafijom po itavoj Siciliji. Meu rtvama pokolja bila su i dva sina, brat, neak, urak i zet Tomaza Buete, oveka od asti. Novine su ga nazivale bosom dva sveta zbog njegovih poslova sa obe strane Atlantika. Kada su Korleonezi krenuli u juri, nijedan svet mu vie nije bio siguran. Bueta je uhapen u Brazilu. Kada je izruen Italiji, pokuao je da izvri samoubistvo progutavi strihnin koji je uvek nosio sa sobom. Preiveo je za dlaku. Kada se oporavio, Bueta je odluio da ispria ta zna o tajnom drutvu u koje je uveden kada mu je bilo sedamnaest godina. eleo je da razgovara iskljuivo sa ova nijem Falkoneom. Falkone je bio bistar sin porodice iz srednje klase iz La Kalsa, tada oronulog dela centralnog Palerma. Jednom je rekao da je udi sao miris mafije jo od deakih dana. U mesnom Klubu mladih katolika igrao je stoni tenis sa Tomazom Spadarom, koji e kasnije postati ozloglaeni mafija i trgovac heroinom. Porodica nije dala da Falkone potpadne pod ove uticaje, vaspitavajui ga da potuje obaveze, crkvu i otadbinu. Falkone je na poetku karijere bio istrani sudija pri sudu za steajne postupke, gde je ispekao zanat istraujui finansijske malverzacije. Taj zanat je postao osnova za ono to e se kasnije nazvati falkoneovskim metodom u gonjenju mafije. Prvi put je primenjen u sluaju velikog krijumarenja heroina 1980. godine posle Falkoneovog premetaja u istrani biro za kriminalna dela u Palermu. Tokom 1982. godine Falkone je bio zasluan za dono enje sedamdeset i etiri presude u ovom sluaju krijumarenja heroina: ogroman uspeh na ostrvu gde je terorisanje svedoka, sudija i porotnika prouzrokovalo neuspeh u bezbroj ranijih kri vinih gonjenja. Bueta je Falkoneu, prvi put u istoriji, pruio uvid u sicilijansku mafiju iznutra. Za nas je on bio poput profesora stranog jezika

koji vam omoguuje da odete u Tursku, a da ne morate da se spo razumevate maui rukama, rekao je Falkone. Tokom silnih sati razgovora sa Buetom, Falkone i lanovi njego vog tima nauili su da razumeju tu organizaciju i da strpljivo pohva taju veze izmeu lica, imena i zloina. Sklopili su sasvim novu sliku njene komandne strukture, metoda rada i naina razmiljanja. Sada je teko shvatiti koliko toga nije bilo poznato o mafiji pre nego to je Tomazo Bueta seo da razgovara sa ovanijem Falkoneom. Prvo otkrie je bilo ime koje su organizaciji dali sami njeni lanovi: Koza nostra naa stvar. Do tada su ak i neki istraitelji i policija, koji su to ime ozbiljno shvatili, smatrali da se ono odnosi samo na amerike gangstere. Bueta je Falkoneu izloio i piramidalnu strukturu Koza nostre. Vojnike na najniem nivou u grupama od desetak lanova nadzire capodecina (glava desetorice). Svaki capodecina podnosi izvetaj onome iznad sebe, a to je izabrani ef lokalne bande ili porodice, koji uz sebe ima zamenika i jednog ili vie consiglierea (savetnika). Tri porodice ije se teritorije granie organizovane su u manda mento (okrug). Stareina svakog mandamenta lan je Komisije, parlamenta Koza nostre ili upravnog odbora za provinciju Paler mo. Teoretski, iznad tog provincijskog nivoa postoji regionalno telo sainjeno od mafijakih bosova sa itave Sicilije. Meutim, u praksi, Palermo dominira sicilijanskom mafijom: skoro polovina od stotinak Porodica na Siciliji svoju teritoriju ima u Palermu i njegovoj okolini, a bos Komisije Palerma ima vodeu ulogu unutar sicilijanske mafije kao celine. U vreme Buetinih otkria, oko 5000 ljudi od asti bili su la novi jedne jedine kriminalne organizacije. Ubistva istaknutih ljudi policajaca, politiara ili drugih mafijaa morala su biti odobrena i isplanirana na najviem nivou, kako bi bilo sigurno da su u skladu sa sveobuhvatnom strategijom organizacije. U cilju stvaranja stabilnosti, Komisija je takoe donosila konane odluke prilikom sporova meu Porodicama i mandamentima kojima je predsedavala. Ovaj nivo unutranje discipline zapanjio je istraitelje. Bos dva sveta dobro je poznavao i ameriku Koza nostru. Ispriao je Falkoneu da sicilijanska mafija i amerika mafija, koju

XXII

Don Diki

Koza nostra

XXIII

je ova izrodila, imaju slinu strukturu. Meutim, one su bile zaseb ne organizacije: biti lan na Siciliji nije znailo da ete postati lan i u SAD. Jake meusobne veze izmeu njih bile su vie krvnog i poslovnog karaktera nego organizacionog tipa. Ostali ljudi od asti poli su za Buetinim primerom obrativi se dravi radi zatite od Korleoneza i njihovih eskadrona smrti. Sa svojim bliskim saradnikom Paolom Borselinom Falkone je detalj no proverio njihova svedoenja i sakupio dosije sa 8607 stranica dokaza optunicu za uveno veliko suenje odrano u Paler mu u specijalno izgraenoj sudnicibunkeru koju ni bomba nije mogla da probije. esnaestog decembra 1987. godine, posle dvadesetetvorome senog postupka, sudija velikog suenja proglasio je krivima 342 mafijaa i osudio ih na ukupno 2665 godina zatvora. Isto tako je vano da je ono to su skeptici odbacili kao Buetinu teoremu o strukturi Koza nostre odolelo krutom sudskom pretresu. Konana zakonska potvrda Buetine teoreme morala je da prieka do januara 1992. godine kada je, suprotno nadanjima i oekivanjima Koza nostre, Kasacioni sud italijanski Vrhovni sud zapeatio prethodne presude. Bio je to najgori sudski poraz koji je sicilijanska mafija ikada pretrpela. Kao odgovor na to, Korleo nezi su poslali svoje eskadrone smrti na istrane sudije. Falkone je ubijen nekoliko meseci posle donoenja presude. Manje od dva meseca po Falkoneovoj smrti, neverica i ogorenje preplavili su itavu Italiju kada su Paolo Borselino i pet lanova njegove pratnje ubijeni automobilombombom ispred kue njegove majke. Tragine smrti Falkonea i Borselina imale su duboke posledice koje se i danas oseaju. Prva od tih posledica ogleda se u jednostav noj injenici da su istrane sudije iz resora za borbu protiv mafije odnele znaajnu pobedu; postojanje centralizovane kriminalne organizacije po imenu Koza nostra vie nije samo teorija. Ako Koza nostra postoji, onda ona ima svoju istoriju; a ako ima istoriju, onda ona, kako je Falkone esto govorio, ima poetak i imae kraj. Jer zahvaljujui radu Falkonea, Borselina i njihovih

kolega, kao i krahu itavog niza neistina o pojmu seoskog vite tva, istoriari sada mogu da proue istoriju mafije pouzdanije i sa vie uvida nego to je to ikada bio sluaj. Kako je kroz Buetino svedoenje i veliko suenje postojanje Koza nostre izalo na videlo, nekoliko istoriara, veina od njih Sicilijanci, bacila se na posao nalik istranim sudijama: ponovo su istraivali zanemarene dokumente i otkrivali nove dokaze. Lagano se otvaralo itavo polje naunog rada. Zatim je 1992. godine, kada je presuda Kasacionog suda potvrdila Buetinu teoremu a time i izazvala ubistvo Falkonea i Borselina pisanje istorije mafije izne nada postalo daleko vie od obine akademske trke: ono je sada deo jednog hitnog imperativa da se razume smrtonosna pretnja drutvu i da se ostalim istranim sudijama pokae da nisu sami u svojoj borbi. Prva istorija sicilijanske mafije izdata je u Italiji sledee godine. Dopunjena je 1996, a i od tada je bilo daljih otkria. Poriv da se ispria storija o mafiji rastao je zajedno sa porivom za borbu pro tiv Koza nostre posle krvavih dogaaja iz 1992. godine. Istorija na Siciliji ima izuzetan znaaj. Vano je da se istorija mafije ispria i ostatku sveta, izvan Italije. Ova knjiga je prva istorija sicilijanske mafije, od njenih poetaka do dananjeg dana, koja nije napisana na italijanskom jeziku. Ona iznosi otkria poslednjih istraivanja i izlae priu o mafiji onako kako je sada priaju italijanski strunjaci. Ona takoe sadri i neka potpuno nova otkria. Ono to je poslednjih nekoliko godi na isplivalo na povrinu predstavlja daleko puniji istorijski opis sicilijanske mafije nego to se donedavno smatralo moguim. Slika onoga to je nekada bilo iscrtano nejasnim linijama sociolokog argona mentaliteti, paradravno funkcionisanje, nasilni posrednici sada sadri prave ljude, mesta, datume i zloine. I to slika postaje jasnija, sve vie uznemiruju njene posledice: tajno drutvo kome je ubistvo bilo raison dtre neodvojiv je deo upra vljanja Italijom jo od sredine devetnaestog veka.

XXIV

1

UVOD

Re mafija pripada sada ve dugakom spisku rei kao to su pica, pageti i opera koje je italijanski jezik podario mno gim drugim jezicima irom sveta. Ona se koristi za kriminalce uopte, i van granica Sicilije i SAD gde je mafija u strogom smislu utemeljena. Mafija je postala opti epitet za itav jedan svet oruanih bandi kineskih, japanskih, ruskih, ekih, albanskih, turskih i tako dalje koje imaju vrlo malo veze ili uopte nemaju nikakve veze sa Sicilijom. Postoje i druga kriminalna udruenja, smetena u drugim regi jama june Italije, i sva ona se ponekada nazivaju mafija: Sakra korona unita u Apuliji (na peti italijanske izme), Ndrangeta u Kalabriji (na picu) i Kamora u Napulju i njegovoj okolini (na cevanici). Sva ta druga udruenja imaju svoju vlastitu, zapanjujuu istoriju jedno od njih, Kamora, malo je starije od mafije ali ta udruenja e ovde biti pomenuta samo kada su relevantna za isto riju sicilijanske Koza nostre. Razlog lei prosto u tome to nijedno drugo italijansko ilegalno udruenje nije ni priblino tako snano, dobro organizovano i uspeno kao mafija. Nije sluajno to je ba ta sicilijanska re ula u tako iroku upotrebu. Ova knjiga je selektivna u tom smislu to je ovo istorija sicilijan ske mafije. Neki od najpoznatijih amerikih mafijaa, ljudi poput Lakija Luana i Ala Kaponea, takoe se nalaze na ovim stranicama,

2

Don Diki

Koza nostra

3

zato to istorija sicilijanske mafije ne moe biti ispriana a da se ne iznese i pria o amerikoj mafiji, koju je ona izrodila. SAD su protekla dva veka predstavljale izuzetno plodno tlo za organizo vane kriminalce, ali samo je deo organizovanog kriminala u SAD pripadao mafiji. Stoga je ovde prikazan onaj pravi aspekt amerike mafije. Jedino ako se posmatra sa obale malog trouglastog ostrva u Mediteranu, istorija mafije u SAD, bar u njenim ranim stadiju mima, poinje da ima smisla. Mafija sa Sicilije obezbeuje sebi mo i novac gajei vetinu ubijanja ljudi, a da pri tom ne odgovara pred zakonom, i organi zujui se na jedinstven nain koji kombinuje osobine drave u senci, ilegalnog poslovanja i tajnog drutva pod zakletvom, kao to su masoni. Koza nostra je poput drave zato to se trudi da kontrolie teri toriju. U skladu sa mafijom kao celinom, svaka mafijaka Porodica (italijanska re koja se koristila tokom itave istorije mafije glasi cosca) ponaa se kao vlada u senci koja upravlja ljudima u okviru svoje teritorije. Reketiranje je za mafijaku Porodicu ono to su porezi za legalnu vladu. Razlika je u tome to mafija pokuava da oporezuje svu ekonomsku aktivnost, bila ona legalna ili ilegalna: i prodavci i lopovi plaaju ono to je poznato kao pizzo. Mafija e na kraju tititi i vlasnika prodajnog salona automobila i ban du kradljivaca automobila koji ga pljakaju. Tako je mafija jedina stranka kojoj je apsolutno zagarantovana korist od svakog reke takog posla. Kao i drava, mafija sebi takoe pripisuje vlast nad ivotom i smru svojih podanika. Ipak, mafija nije alternativna vlada; ona opstaje tako to se infiltrira u legalnu dravu i na silu je prilagoava svojim vlastitim interesima. Koza nostra je biznis zato to ona tei profitu bez obzira na to to to ini ak i zastraivanjem. Meutim, ona retko prelazi preko granica svojih uobiajenih upravnih aktivnosti. Vei deo priho da od iznude investira se u odravanje kriminalnih aktivnosti: ona kupuje advokate, sudije, policajce, novinare, politiare i propratnu radnu snagu i potpomae mafijae koji nisu imali dovoljno sree te su dospeli u zatvor. Koza nostra plaa ove trokove ne bi li izgra dila ono to neki mafiolozi nazivaju glavnicom zastraivanja.

Glavnica mafije se moe razviti na svim vrstama trita, kao to su malverzacije u graevinarstvu ili krijumarenje duvana. Opte pravilo glasi: to je trite opasnije, nasilnije i profitabilnije oi gledan primer je trgovina narkoticima i njihova raspodela to vie mafijaa koji stupaju na to trite ima vee koristi ako iza sebe imaju svetski renomiranu i sasvim pouzdanu glavnicu zasnovanu na jezivom zastraivanju. Koza nostra je iskljuivo tajno drutvo zato to ona ima potre bu da bira svoje saradnike veoma paljivo i namee ogranienja u njihovom ponaanju da bi oni zauzvrat imali koristi od lanstva u njoj. Glavni zahtevi koje Koza nostra postavlja svojim lanovima jesu: diskrecija, poslunost i nemilosrdno nasilje. Istorija ove organizacije fascinantna je sama po sebi. Meutim, istorija mafije se ne moe baviti samo mafijom, postupcima ljudi od asti. Pre Falkonea i Borselina, veliki broj ljudi je poginuo borei se protiv mafije. Neki od njih su likovi u drami koja je ovde ispripovedana, zato to je sastavni deo prie o mafiji i pria o njenoj borbi protiv Sicilijanaca i drugih ljudi koji su joj se suprotstavljali od samih poetaka. Pria o mafiji takoe ukljuuje i ljude koji su iz irokog spektra motiva koji se kreu od racionalnog straha, pa sve do politikog cinizma i potpunog sauesnitva pokazivali naklonost prema delovanju te organizacije. Meutim, ak bi i istorija mafije koja ukljuuje sve ove katego rije i dalje ostavila mnoga pitanja nerazjanjena. Budui da svako van Italije zna ta je mafija, ili bar misli da zna, zbunjuje nas inje nica da je trebalo da proe toliko vremena, sve do 1992. godine, pa da se potpuna istina o sicilijanskoj mafiji potvrdi. Kako je jedna ilegalna organizacija toliko dugo mogla da ostane tako snana i tako teka za razumevanje? Deo objanjenja lei u nedostatku dokaza. Mafija je opstajala i napredovala zato to je zastraivala svedoke i zbunjivala ili podmiivala policiju i sudove. U prolosti su vlasti (a takoe i istoriari posle njih) i te kako esto ostavljane da prebrojavaju mrtve i pitaju se kakva udna logika stoji iza sveg tog krvoprolia. Problem je bio veoma ukorenjen; u stvari, iao je sve do sri itali janskog sistema upravljanja dravom. Italijanska drava je itavog

4

Don Diki

Koza nostra

5

prolog veka, a i due, bila u najmanju ruku krajnje rasejana to se tie sicilijanske mafije. Kada je, u nekoliko prilika, razumevanje mafije prodrlo u vladine institucije, brzo je zaboravljano. ak i kada nije bilo tako, to razumevanje nije dobro iskorieno. Italija je vie puta proputala prilike da shvati istine za ije dokazivanje su sudije Falkone i Borselino na kraju dali svoje ivote. Mafija je bila tajna skrivena pred otvorenim oima. Iz tog razloga, stalni neuspeh Italije da shvati mafiju upuuje na daleko bogatiju priu nego to bi to bio sluaj da se sve svodilo na neku tajanstvenu zaveru nekoliko pojedinaca reenih da istina ostane skrivena. Iz tog razloga takoe, ova knjiga jeste istorija mafije, ali je i istorija neuspeha Italije da shvati ono to je sve vreme bilo oigledno i bori se protiv toga. Postoji mnotvo savremenih primera koji ukazuju na to da je duboko ukorenjeni problem mafije u Italiji i dalje veoma iv. U vreme pisanja ove knjige sedmostruki predsednik italijanske vlade i doivotni senator ulio Andreoti osuen je zato to je angao vao mafiju da ubije jednog novinara koji ga je ucenjivao. (Glavni dounik, Tomazo Bueta, nekadanji bos dva sveta, bio je kljuni svedok.) Andreoti je podneo albu Kasacionom sudu. Postoji jo jedan krupan mafijaki sluaj, u koji je upetljan direktor marketin ke agencije koji je 1993. godine osnovao Forca Italiju, politiku stranku sadanjeg predsednika vlade, medijskog tajkuna Silvija Berluskonija. Jedan prebeglica iz redova mafije potvrdio je da je bilo sastanaka na visokom nivou gde je sklopljen pakt izmeu Koza nostre i Forca Italije. Ove optube se otro poriu i ne treba uriti u izvlaenju zakljuaka u vezi sa tim pojedinanim suenjima, poto konane presude jo nisu donete. Meutim, pored zaue nog podizanja obrva, podie se i niz pitanja o tome kako je Italija uspela da sebe uvali u takvu nepriliku. Istoriari koji su prvi pokuali da odgovore na ta pitanja odmah posle Buetinog svedoenja brzo su doli do izvanrednog nalaza, koji je samo produbio misteriju zato Italija nije ranije uspela da razume mafiju. Bueta je, u stvari, bio daleko od prvog oveka od asti koji je prekrio uveni mafijaki kodeks utanja poznat kao omert; nije bio ak ni prvi kome su poverovali kada je to uinio.

Otkad postoje mafijai bilo je i dounika iz njihovih redova. Uz to, od samog poetka je postojao tajni i esto prisni dijalog izmeu ljudi od asti i onih u dravnom aparatu policije, istranih sudija, politiara. Istoriari sada mogu da oslunu odlomke tog dijaloga. To sluanje je zapanjujue i nelagodno, jer otkriva u kojoj meri je italijanska drava bila umeana u ubistva. ak i posle otkria tih prvih prebeglica iz redova mafije, ostao je duboki problem kako protumaiti ono to su oni rekli; policija i istrane sudije muili su se oko toga od samog poetka istorije mafi je pa sve do Falkoneovog i Borselinovog velikog suenja. Zato bi neko poverovao profesionalnim kriminalcima koji imaju i te kako mnogo razloga da lau? Svedoenja dounika iz redova mafije esto su odbacivana jednostavno kao nedovoljno pouzdana da bi se mogla iskoristiti na sudu ili u knjizi sa istorijskom tematikom. Svedoenja ljudi od asti, ak i pentita, uvek su teka za razume vanje. U stvari, re pentito ume da prevari: pravo pokajanje kod jednog oveka od asti srazmerno je retka pojava. Tokom istorije udruenja, lanovi mafije su obino svedoili u korist drave ne bi li se na taj nain osvetili drugim mafijaima koji su ih izdali ili pobedili u ratu. Gubitnici su priznavali kada vie ne bi preostalo nijedno drugo oruje. Bueta je bio gubitnik, pa je, kao i kod ostalih pentita, njegovo svedoenje zato delimino iskrivljeno. Opet, postoji neto u Buetinom svedoenju, neto to nije samo obina subjektivna verzija dogaaja, nego i kamen temeljac za razumevanje iskaza mafijaa uopte. Bueta je tano objasnio kako ljudi od asti razmiljaju zato to je izloio i udna pravila koja oni slede i razloge zato ih esto kre. Bos dva sveta i sam je i dalje oseao snagu tih pravila i uvek je poricao da je od oveka od asti postao pentito. Velika lekcija koju je Bueta odrao kako istranim sudijama tako i istoriarima glasi: pravila mafije se mora ju uzeti zaozbiljno to ni sluajno nije isto to i pretpostaviti da se ona uvek i potuju. Tomazo Bueta nikada nije prestao da naglaava vanost jed nog posebnog pravila unutar Koza nostre. Ono se odnosi na isti nu. Zahvaljujui Bueti mi sada znamo da je za mafijae istina izuzetno dragocen i opasan artikl. Prilikom ulaska u sicilijansku

6

Don Diki

Koza nostra

7

mafiju ovek od asti se izmeu ostalog zaklinje i da nikada nee lagati ostale lanove, bez obzira na to jesu li oni iz iste Porodice ili nisu. Posle toga, svaki ovek od asti koji slae lako shvata da je krenuo preicom do gubilita. Opet, dobro upakovana la u isto vreme moe biti i veoma snano oruje u neprestanoj borbi za vlast unutar same Koza nostre. Ishod je jednostavan: neprekidna paranoja. Kako je to Bueta objasnio: Mafioso ivi u strahu od neprestanog procenjivanja ne zakona ljudi, ve pakosnog traa renja unutar Koza nostre. Strah da bi neko mogao loe da pria o njemu je neprekidan. U ovakvim okolnostima, nije udno kada se shvati da svi ljudi od asti neverovatno dobro umeju da dre jezik za zubima. Pre nego to je svedoio u korist drave, Bueta je jednom proveo tri godine u istoj zatvorskoj eliji sa ovekom od asti koji je pre toga po nareenju ubio treeg mafijaa bliskog Buetinog prijatelja. itave tri godine dva neprijatelja nisu razmenila ni jednu jedinu neprijateljsku re i ak su zajedno veerali za Boi. Bueta je znao da je njegovog druga iz elije Koza nostra ve osudila na smrt; nije poznato je li ovaj bio svestan da je predvien za egzekuciju. Ubijen je odmah po izlasku iz zatvora. Ljudi od asti vie vole da nita ne govore onima koji ne znaju o emu oni priaju; oni komuniciraju pomou ifara, aluzija, delova reenica, udnih pogleda, znaajnih stanki. U Koza nostri niko ne pita niti govori vie nego to mora; niko se ak i ne udi naglas. Sudija Falkone je primetio da je tumaenje znakova, gestova, poruka i stanki jedna od glavnih aktivnosti ljudi od asti. Bueta je bio izuzetno reit kada je objanjavao kako se ovek osea kada ivi u takvom svetu:U Koza nostri postoji obaveza da se govori istina, ali postoji takoe i velika rezerva. A ta rezerva, ono neizgovoreno, vlada svim ljudima od asti kao jedno neopozivo prokletstvo. Zbog njega su svi odnosi duboko vetaki, apsurdni.

Iz istog razloga zbog kog nerado govore iskreno, ono to ljudi od asti jedni drugima i govore nikada ne predstavlja isprazno

askanje. Na primer, ako mafija A kae mafijau B da je ubio pred uzimaa X ili da je politiar Y na platnom spisku Koza nostre, to je verovatno istina; ako nije, onda je to taktika la, koja je, na sebi svojstven nain, u svakoj svojoj pojedinosti znaajna kao i istina. Stoga se, posle Buete, na mafijae vie ne gleda kao na sutinski nepouzdane svedoke. Na tumaenje svedoenja mafijaa, bilo da su se oni pokajali ili ne, sada se gleda kao na deifrovanje ablona sastavljenog od istina i taktikih lai i pronalaenje dokaznog mate rijala ne bi li se taj ablon potkrepio. Ovo je od izuzetnog znaaja za istoriju mafije. To jeste istorija stvorena na osnovu uobiajenih izvora policijskih dosijea, vladinih istraga, novinskih izvetaja, memoara, priznanja itd. Meutim, zajednika nit koja se provlai kroz mnoga dokumenta, bilo da je to direktno navoenje rei ljudi od asti ili su to samo nejasni odjeci tih rei, govori o smrtonosnoj igri koja predstavlja ivot u okviru mafije. U svakoj istoriji postoji elemenat nesigurnosti, a pogotovo u istoriji koja se usuuje da prodre u nepoteni svet sicilijanske mafije, tako da ova knjiga ne moe dati konanu re o krivici ili nevinosti linosti ije se prie ovde spominju; istorija mafije nije retrospektivno suenje. Meutim, nije ni puko nagaanje. Mada bi bilo i pogreno i uzaludno pokuavati da se u imaginarni zatvor str paju odavno mrtve linosti iz istorije, moemo osetiti opor zadah mafije da upotrebimo italijansku frazu koji se i dalje osea. Istorija mafije zbog toga ima mnogo linosti i mnogo slojeva. Stoga razliita poglavlja ove knjige iznose i razliite prie. One se kreu izmeu vojnika i bosova, ali takoe zakorauju i u polusen ku mafije ne bi li prikazale njene rtve, neprijatelje i prijatelje od onih najsiromanijih u drutvu do najmonijih. U nekoliko pogla vlja, zbog nedostatka istorijskih injenica, mafija mora da ostane ono to je izgleda sve vreme i bila: zlo i sablasno prisustvo. Pre nego to prikae genezu mafije, ova istorija osvrnue se na to kako danas izgleda ivot unutar Koza nostre, sa kodeksom asti kome se njeni lanovi povinuju. Nedavni prebezi obezbedili su nam uvid u to kako mafijai sada razmiljaju i oseaju, to ranije jednostavno nije bilo mogue. I naravno, bilo bi suvie pojednosta vljeno koristiti ono to danas znamo o stvarima kao to je kodeks

8

Don Diki

9

asti da bi se popunila neizbeno nejasna mesta u istoriji mafije. U svakom sluaju, kako se pria o mafiji odvija, polako postaje jasno da se uveno sicilijansko kriminalno udruenje iznenaujue malo promenilo otkad je pre nekih 140 godina nastalo. Nikada nije postojala dobra mafija koja je u nekom trenutku postala pokvarena i nasilna. Nikada nije postojala tradicionalna mafija koja je onda postala moderna, organizovana i poslovno orijentisana. Svet se promenio, ali se sicilijanska mafija samo prilagodila; ona je danas isto ono to je bila kada je roena: tajno drutvo pod zakletvom koje zanimaju mo i novac i to ostvaruje tako to neguje vetinu ubijanja ljudi i ne odgovara za to pred zakonom.

LJUDI OD ASTI

Zlokobnom glamuru mafije doprinelo je bezbroj filmova i roma na. Te prie o mafiji toliko su ubedljive zato to dramatizuju sva kidanjicu dodajui joj naroito uzbuenje nastalo iz meavine opasnosti i beskrupulozne prepredenosti. U svetu filmske mafije konflikti koji svakog mue izmeu onog to nalau ambicija, odgovornost i porodica postaju pitanja ivota i smrti. Suvie je revnosno, ali i neistinito rei da je slika mafije pred stavljena u tim delima jednostavno lana ona je stilizovana. A mafijai, kao i svi drugi ljudi, vole da gledaju televiziju i da odlaze u bioskop kako bi na ekranu videli stilizovanu verziju svojih svako dnevnih drama. Tomazo Bueta je oboavao Kuma, iako je mislio da scena na kraju filma, kada ostali mafijai ljube ruku Majklu Korleoneu, nije realistina. Opreni zahtevi koji stoje u pozadini motivacije izmiljenog lika kao to je Majkl Korleone u tumaenju Ala Paina ambicija, odgovornost, porodica zaista su isti oni koji su centralni i u ivotima pravih mafijaa. Neto jeste upadljivo drugaije nikakav glamur bioskopa ne moe da preivi susret sa uasnom realnou Koza nostre. Manje oigledna razlika ali, na kraju krajeva, i vanija, jeste u tome to je pria Majkla Korleonea pria o moralnim opasnostima neo graniene moi, dok su sicilijanski mafijai opsednuti pravilima asti koja ograniavaju njihove postupke. ovek od asti moe ta

10

Don Diki

Koza nostra

11

pravila da izvrdava, da njima manipulie i preinaava ih, ali je on ipak uvek svestan da ona uobliuju sliku o tome kako ga njemu ravni vide. Ne eli se time rei da merila mafijake asti imaju u sebi mnogo onoga to se uobiajeno podrazumeva pod asnim. Unutar Koza nostre ast ima specifino znaenje; ona opravdava ak i najgnusnije postupke lanova, kao to e to pokazati sluaj ovanija Bruske, oveka koji je pritisnuo detonator u bombakom napadu kod Kapaija. Bruska je u krugovima Koza nostre bio poznat kao lo scannac ristiani, kolja hriana. Na Siciliji, hrianin znai ljudsko bie; za mafiju to znai ovek od asti. Bruska je bio lan eska drona smrti direktno potinjenog bosu bosova, voi Korleoneza, Totu Kratkom Rini. Posle bombakog napada kod Kapaija ovani Bruska nije bio besposlen. Ubio je bosa Porodice Alkamo, koji je poeo da ugroava Rinin autoritet. Nekoliko dana posle toga pripadnici Bruskinog tima zadavili su i trudnu suprugu tog istog oveka. Bruska je zatim ubio jednog izuzetno bogatog biznismena i oveka od asti koji nije uspeo da upotrebi svoje politike veze ne bi li zatitio mafiju od velikog suenja. Usledilo je neto jo gore. Lo scannacristiani je imao prijate lja, oveka od asti, Santina di Matea, iji se sini uzepe nekada igrao sa Bruskom u porodinoj bati. Sve je to bilo pre nego to je Santino di Mateo odluio da dravi oda tajne Koza nostre; on je prvi mafija koji je vlastima ispriao kako je ubijen Falkone. Bruska je zato kidnapovao malog uzepea di Matea za vreme jednog konjikog takmienja i drao ga zatoenog u podrumu dvadeset i est meseci. Na kraju je, januara 1996, kada je uzepeu bilo etrnaest godina, Bruska naredio da ga zadave i njegovo telo rastvore u kiselini. Lo scannacristiani je uhvaen 20. maja 1996. godine u okolini Agrienta. etiri stotine policajaca opkolilo je jednospratnicu u kojoj se krio. Oko devet ujutru, tim od trideset ljudi upao je kroz vrata i prozore. Zatekli su Brusku i njegovu porodicu za stolom, kako na televiziji gledaju neku emisiju o ovaniju Falkoneu za dva dana navravalo se etiri godine od njegove smrti. Policija je u spavaoj sobi pronala ormar pun odela marke Versae i Arma

ni, veliku crvenu torbu punu italijanskih i amerikih novanica u vrednosti 15.000 dolara, dva mobilna telefona i nakit, kao i rune satove Kartije. Na trpezarijskom stolu su nali pitolj kratke cevi; bio je plastian i pripadao je Bruskinom siniu Davideu. Bruska sada sarauje sa policijom. Prema njegovom prizna nju, uznemiravajue neodreenom, ubio je daleko vie od sto, ali manje od dvesta ljudi. Evo ta on kae o ubistvu uzepea di Matea:Da sam imao jo koji trenutak vie da razmislim, malo vie smirenosti da promislim, kao to sam to radio prilikom dru gih zloina, onda bi moda bilo nade, jedan prema hiljadu, prema milion, da dete ostane ivo. Meutim, danas nema svrhe pokuavati nai opravdanje. Jednostavno, u to vreme nisam dovoljno razmislio.

Kod sicilijanske mafije uasava injenica da ljudi kao to je lo scannacristiani nisu poremeeni. Niti su, s gledita Koza nostre, njihovi postupci nespojivi sa kodeksom asti ili s injenicom da su oni muevi i oevi. Sve do dana kada je odluio da svedoi u korist drave i obelodani svoju priu, nijedno njegovo delo, pa ni ubistvo deteta jedva neto starijeg od njegovog sina, mafijai nisu smatrali sutinski neasnim. Odmah posle bombakog napada kod Kapaija dosta mafijaa je svedoilo u korist drave i neki od tih pokajnika opravdavali su svoju odluku govorei da su ubice kakav je lo scannacristiani izdale tradicionalne vrednosti, kodeks asti. Tomazo Bueta je upotrebio isti argument, i dodao: Nisam ja napustio Koza nostru, Koza nostra je napustila mene. Meutim, ovo je slab izgovor, istorijski govorei, zato to su unutar mafije izdaja i brutalnost od samog poetka bile u skladu sa au. ovani Bruska je daleko tipiniji primer za to nego to bi neke prebeglice iz redova mafije elele da svet veruje. Ovaj novi postkapaijevski talas pentita omoguio je istraiva ima da uoblie dokazni materijal o internoj kulturi mafije koji su obezbedile ranije generacije prebeglica, ukljuujui i Buetu.

12

Don Diki

Koza nostra

13

Sada je jasno da je kodeks asti neto daleko vie od spiska pravi la. Postati ovek od asti znai prihvatiti itav nov identitet i ui u drugaiji moralni univerzum. ast mafijaa je beleg tog novog identiteta, tog novog moralnog senzibiliteta. Tomazo Bueta je prvi put izloio kodeks asti Falkoneu jo 1984. godine. Ispriao je o svom obredu inicijacije pri kome budu i lan dri zapaljenu sliku obino Bogorodice ili Blagovesti dok se zaklinje na vernost i utanje sve do smrti. Prie o ovom udnom ritualu ranije su odbacivane kao deo folklora i taj deo Buetinog svedoenja kao da i dalje protivrei zdravom razumu. Opet, na osnovu svedoenja Buete, Bruske i ostalih postalo je dosta jasno da mafijai ovakve stvari uzimaju i te kako ozbiljno, kao pitanja asti. Obred inicijacije pokazuje da je ast status koji mora da se zaslu i. Sve dok ne postane ovek od asti, budueg mafijaa paljivo posmatraju, nadziru, stavljaju na probu; izvrenje ubistva je sko ro uvek preduslov za ulazak u organizaciju. U periodu priprema neprestano ga podseaju na to da on, sve dok ne proe obred pri druivanja, ne postoji, da je nita pomeano sa nulom. A kada se stigne do inicijacije, to je esto najvaniji trenutak u ivotu jednog mafijaa. Paljenje svete slike simbolie njegovu smrt kao obinog oveka i njegovo ponovno roenje kao oveka od asti. Novi mafija se prilikom inicijacije zaklinje na poslunost to je osnovna taka kodeksa asti. Stvoren ovek je uvek pokoran svom kapou; nikada ne pita zato. Posledice ove obaveze mogu se shvatiti ako se zna ta je najbitniji test kodeksa asti kao celine: ubistvo ena i dece. Ovo je oduvek bilo osetljivo pitanje za sicili jansku mafiju; u stvari, mafijai su esto tvrdili da oni nikada ne diraju ene i decu. Mora se rei da su se mnogi ljudi od asti drali tog principa to su due mogli. Koza nostra svakako ne ubija bebe olako, uglavnom zato to bi time pokvarila sliku o sebi i otuila od sebe neke od najbliskijih pristalica. Opet, daleko od toga da je uzepe di Mateo bio prvo dete iji su ivot nasilno okonali ljudi od asti. Naime, likvidacija ena i dece smatra se neasnom samo ako je nepotrebna; ona moe postati neophodna kada je opstanak jednog mafijaa doveden u pitanje;

mafija esto stavlja svoj ivot u opasnost jednostavno samim tim to je lan Koza nostre. Kao i skoro svako mafijako ubistvo, ubistvo uzepea di Matea izvreno je poto je kolektivno odlueno da je ono neophodno. Deakova smrt je bila deo strategije koju su usvojile neke voe Koza nostre u odnosu na porodice prebeglica iz redova mafije koji su itavu organizaciju izloili opasnosti. Kada je jednom takva odlu ka postala deo politike, smatralo bi se neasnim ne sprovoditi je. E, tu na scenu stupa poslunost. Mafija koji je u stvari sproveo tu politiku u delo i po Bruskinom nareenju zadavio uzepea di Matea kasnije je na sudu objasnio kako je razmiljao:Ako neko hoe da ima karijeru [u Koza nostri], on mora da je uvek na raspolaganju Ja sam eleo karijeru i prihvatio sam to od samog poetka, zato to sam bio u oblacima. U to vreme sam bio vojnik u Koza nostri, sluao sam nareenja i znao sam da u sebi napraviti karijeru time to u zadaviti tog deaka. Bio sam u oblacima.

ast se akumulira kroz poslunost: za ono to zovu biti na raspolaganju pojedini mafijai zauzvrat dobijaju mogunost da poveaju svoj udeo asti, a time im novac, informacije i mo posta ju jo dostupniji. Pripadnost Koza nostri nudi iste prednosti kao i pripadnost drugim organizacijama, ukljuujui ostvarivanje tenji, stimulativni oseaj statusa i drugarstva i ansu da se odgovornost, moralna ili bilo koja druga, prebaci nagore, ka bosovima. Sve to ini mafijaku ast. ast podrazumeva i obavezu da se drugim ljudima od asti govori istina i otud potie ovaj ozloglaeno saet nain na koji mafijai razgovaraju. ovani Bruska je ispriao da ga je prilikom posete amerikim mafijaima u Nju Derziju zaprepastila prilji vost njegovih domaina. Prireena je veera za njegovu dobrodo licu i im je uao u restoran Bruska se zapanjio kada je video da su mafijai, svi do jednoga, poveli svoje ljubavnice i da otvoreno askaju o tome kojim Porodicama koji mafijai pripadaju. Na Sici liji, niko od nas ne bi ni sanjao da na taj nain javno govori. ak

14

Don Diki

Koza nostra

15

ni privatno. Svako zna ono to treba da se zna. Bruska tvrdi da mu je bilo toliko neprijatno da se izvinio i otiao. To je drugaiji mentalitet, izveo je zakljuak o svom amerikom iskustvu. Oni ive sasvim otvoreno. Ubistva izvravaju samo u izuzetnim prilika ma. Nikada ne prave masakre kakve mi imamo na Siciliji. Dunost mafijaa da govori istinu delimino je i nain da se promovie izvesna vrsta uzajamnog poverenja, kojeg meu zloin cima nikada nema dovoljno. Ta potreba za poverenjem takoe objanjava komponente mafijake asti koje se odnose na seks i brak. Novoprimljeni lanovi se zaklinju da nee ubirati prihod od prostitucije i suoeni su sa smrtnom presudom ako spavaju sa enom drugog mafijaa. Osim toga, ako se mafija kocka, juri za enama i hvali se svojim bogatstvom, verovatno e ga smatrati za nepouzdanog, a time i nepoeljnog. Veoma je vano pridravati se ovih pravila, jer time pokazujete svojim kolegama, ljudima od asti, da vam se moe verovati. Iz istog razloga, vrhovna uprava mafije od prljanja ruku pravi vrlinu, a staromodni patrijarhalni maizam izuzetno je bitan za kulturu tog miljea. Na primer, posto je razni drutveni dogaaji koji su uglavnom za mukarce lov, banketi i slino. ast ima veze i sa lojalnou. lanstvo u onome to su mafijai nekada nazivali udruenjem asnih povlai sa sobom i odanost vaniju od krvnih veza. ast podrazumeva i to da interese Koza nostre mafija mora da stavi iznad interesa svoje rodbine. Enco Bruska, brat oveka zvanog lo scannacristiani, radio je za orga nizaciju, uestvovao u ubistvima, ali nikada nije promovisan u oveka od asti. Naravno, nije postavljao nikakva pitanja. Ono to je znao o svojim roacima u Koza nostri zakljuivao je na osnovu glasina i iz medija; zato dugo nije bio svestan da je njegov otac bos lokalnog mandamenta (okruga). Znai, iako je Enco Bruska uestvovao u operacijama mafije i bio lan iste porodice kao i ljudi od asti, to mu nije davalo za pravo da bude upuen i u poslove Porodice. Ali u obrnutom sluaju nije tako, jer mafijaki bos ima apsolut no pravo da neprestano nadgleda privatni ivot svojih ljudi. Na primer, mafija e esto morati da od svog kapoa trai dozvolu

za enidbu. Veoma je vano da svaki mafija napravi razuman izbor branog partnera i da se u branim okvirima asno ponaa. Mafijai imaju ak i veu potrebu nego drugi muevi da svojim enama udovoljavaju, jednostavno zato to bi nezadovoljna supru ga mafijaa mogla da nanese ogromnu tetu itavoj Porodici ako ode u policiju. lanovi Koza nostre moraju paljivo da tite pre sti svojih supruga; glavni razlog za tabu u vezi sa prostitucijom jeste taj to se mora povesti rauna o tome da supruge ljudi od asti, kako je to Falkone objasnio, ne budu poniene u svojoj drutvenoj sredini. Mafijai se esto ene sestrama i kerima dru gih ljudi od asti, enama koje su u mafijakom okruenju ivele itav svoj ivot i koje stoga poseduju izvesnu vrstu diskrecije i/ili potinjenosti koje organizacija zahteva od njih. ene mogu i da aktivno podravaju rad svojih supruga, iako su u podreenom poloaju. One ne mogu formalno da budu primljene u mafiju i ast je namenjena iskljuivo mukarcima. Ipak, mafijaeva ast supruzi donosi ugled, a dobro ponaanje supruge zauzvrat dopri nosi poveanju njegove asti. Sudija Falkone je jednom uporedio ulazak u mafiju sa pristupa njem nekoj religiji: Nikada ne prestajete da budete svetenik. Niti mafija. Paralele izmeu religije i mafije ovde se ne zavravaju, u velikoj meri zato to su mnogi ljudi od asti vernici. Bos Katanije, Nito Santapaola, dao je da mu u vili sagrade oltar i malu kapelu; kako tvrdi jedan pentito, takoe je jednom naredio da se etiri klinca ubiju garotom* i bace u bunar zato to su napali i opljakali njegovu majku. Sadanji bos bosova, Bernardo Traktor Proven cano, komunicira iz svog skrovita pomou pisamaca, od kojih su neka nedavno uhvaena; ona uvek sadre blagoslove i molitve za boju zatitu Bojom voljom, elim da budem sluga. Jedan stariji bos koji je predvodio eskadron smrti kao lo scannacristia ni uvek bi se pomolio pre svake akcije: Bog zna da oni ele da budu ubijeni i da ja ne snosim nikakvu krivicu.* Ital.: garrota postupak sporog pogubljenja davljenjem. (Prim. prev.)

16

Don Diki

Koza nostra

17

Oseanja poput ovih delimino su rezultat tolerancije prema mafiji koju je Katolika crkva dugo vremena ispoljavala. Na ljude ija se mo zasniva na rutinskom ubijanju svetenici su esto gledali kao na grenike jednake svim ostalim grenicima. Nisu se obazirali na rav uticaj mafije zato to je delovalo da ona, kao i Crkva, neguje iste vrednosti: potovanje, poniznost, tradiciju i porodicu. Prihvatali su donacije za procesije i milostinju koje su poticale od bogatstva stvorenog na kriminalu. Bili su zadovoljni da vide cosche (mnoina od cosca; izgovara se koske) preruene u formu religioznih bratstava i da povere administraciju dobro tvornih fondova dostojanstvenicima ije su ruke uprljane krvlju. Neka svetena lica su ak bila i ubice. Pria o povezanosti crkve sa mafijom puna je takvih epizoda. Ipak, nije tano, kao to neki tvrde, da je mafija zapravo ogra nak Katolike crkve. Religioznost mafijaa nema nikakve veze sa Crkvom kao institucijom. U stvari, tajna mafijake religioznosti je u tome da ona slui istim svrhama kao i kodeks asti; ona samo izraava iste stvari drugaijim jezikom. Religioznost mafije stvara oseaj pripadnosti, poverenja i skup fleksibilnih pravila pozajm ljujui renik katolike veroispovesti, kao to to kodeks asti ini pomou termina vitetva, koji je plemstvo jo uvek koristilo kada je mafija nastajala. Poput mafijake asti, mafijaka religioznost pomae mafija ima da opravdaju svoje postupke sebi, jedni drugima i svojim porodicama. Mafijai esto vole da misle kako oni ubijaju u ime neeg to je iznad novca i moi, a dva termina koja obino kori ste jesu ast i Bog. U stvari, religija koju ispovedaju mafijai i njihove porodice je kao i sve ostalo u moralnom univerzumu mafi jake asti, i teko je rei gde se istinska ako je iskrivljena vera zavrava, a gde poinje cinina obmana. Razumeti kako mafija raz milja znai razumeti da se pravila asti prepliu sa proraunatom obmanom i bezdunim divljatvom u umu svakog lana. Tako se ast prevodi kao oseaj profesionalne vrednosti, sistem vrednosti i totem grupnog identiteta jednog udruenja koje za sebe smatra da je izvan pojmova dobra i zla. Kao takva, nema nikakve veze sa sicilijanskom tradicijom, vitetvom ili kato

licizmom. Bilo da je izraen religioznim terminima ili pseudoari stokratskim renikom asti, kodeks postoji ne bi li obezbedio da svaki aspekt ivota mafijaa bude potpuno podreen interesima nae stvari. Kada funkcionie dobro, kodeks proizvodi gordi oseaj kolegi jalnosti. Katanijski mafija Antonino Kalderone govorio je u ime cele organizacije kada je rekao: Mi smo mafijai, svi ostali su samo ljudi. Ali ba iz tog razloga, mafija bez asti je niko; on je mrtav ovek. Biti poraen u nekom krvavom ratu organizacije i izgubiti ast za pripadnika Koza nostre moe znaiti isto. Onda nije ni udo to odluka da se prekri kodeks asti i sve doi u korist drave nekim mafijaima predstavlja traumatino iskustvo. Ovom odlukom naputa se i identitet i gusta mrea pri jateljstava i porodinih veza; ona je pokuaj da se suoi sa ivotom izgraenim na ubistvima; ona automatski navlai na oveka smrt nu kaznu. ovani Bruska tvrdi da mu je trebalo vie hrabrosti da svedoi u korist drave nego to mu je trebalo za ubijanje. Nino oe je mafija koji je Bruski uzviknuo Vai! kada je ovaj pritisnuo detonator u bombakom napadu kod Kapaija. Ubrzo posle hapenja i smetanja u samicu, leta 1993. godine, oe je poeo da osea nakupljeni pritisak dugogodinjeg ivota po pravi lima Koza nostre. Znao je da je policija prislukivala neke njegove razgovore i da je verovatno pruio dokazni materijal koji nikako nee ii u prilog izvesnim ljudima od asti; nesvesno je prekrio neka najsvetija naela Koza nostre. Osetio je kako meu mafija ima zatvorenim u oblinjim elijama raste podozrenje. Kako je pritisak jaao, na njemu se to i videlo nije se brijao i zapustio je svoju odeu. Od ljudi od asti se oekuje da sauvaju dostojanstvo dok su u zatvoru, tako da je pogoranje njegovog izgleda uvealo strahove onih oko njega da e on uskoro popustiti i dravi ispriati sve to zna. Umesto toga, 28. jula 1993. obesio se u eliji pomou pertli sa svojih patika. Mada se retko deava da ljudi od asti sami sebi prekrate ivot, oeovo oprotajno pismo moe da poslui kao zavrna re o tome ta znai iveti i umreti pod kodeksom asti:Veeras u pronai mir i spokojstvo koje sam izgubio pre otprilike sedamnaest godina [prilikom inicijacije u Koza

18

Don Dikinostru]. Kada sam to izgubio, ja sam postao udovite. Bio sam udovite sve dok nisam uzeo penkalo u ruke da napi em ove redove Pre nego to odem, za oprotaj molim svo ju majku i Boga, zato to njihova ljubav nema granice. Niko drugi na celom svetu nikada nee moi da mi oprosti.

19

1Nastanak mafije 18601876.

Istorijsko pitanje koje proistie iz ove slike o ivotu unutar Koza nostre jednostavno je: Da li je uvek bilo tako? Isto tako, jed nostavan odgovor glasi da niko to nee pouzdano znati. Pentiti su moda i razgovarali sa policijom vie puta, ali kad su razgovarali, vie su priali o pojedinanim zloinima, a ne o tome kako izgleda biti mafija. Meutim, ma kakvi bili ti iskazi, oni svi ukazuju na to da jeste postojalo neto kao to je kodeks asti. Na kraju krajeva, da nije postojalo, mafija ne bi tako dugo opstala; u stvari, moda ak nikada ne bi ni imala nikakvih izgleda da nastane.

20

21

DVE BOJE SICILIJE

Palermo je postao italijanski grad 7. juna 1860. godine, kada su se, poto je na snagu stupio prekid vatre, dve dugake kolone porae nih trupa izvukle kroz istone rubove grada i vratile zaobilaznim putem ispred zidina da saekaju brodove koji e ih prebaciti kui u Napulj. Njihovo povlaenje je bilo vrhunac jednog od najpozna tijih vojnih uspeha tog veka, podviga patriotskog heroizma koji je zadivio ostatak Evrope. Sve do tog dana Sicilijom se vladalo iz Napulja, kao delom Burbonske kraljevine, koja je obuhvatala vei deo june Italije. Onda je, u maju 1860. godine, uzepe Garibal di sa oko 1000 dobrovoljaca uvenih crvenokouljaa izvrio napad na ostrvo s ciljem da ga ujedini s novom italijanskom dra vom. Pod Garibaldijevim vostvom, ova neureena ali revnosna sila dezorijentisala je i porazila daleko brojniju napuljsku vojsku. Palermo je osvojen posle tri dana estokih ulinih borbi tokom kojih je burbonska ratna mornarica bombardovala grad. Oslobodivi Palermo, Garibaldi je poveo svoje ljude kojih je sada bilo sve vie i vie i koji su postajali prava vojska na istok, ka italijanskom kopnu. Heroja je 6. septembra srdano i uz uskli ke doekala masa sveta i u samom Napulju, a sledeeg meseca je osvojene teritorije predao italijanskom kralju. Odbio je da primi ikakvu nagradu i uputio se natrag na svoje rodno ostrvo Kapreru, ponevi samo svoj pono, neto osnovnih zaliha za ivot i seme za

22

Don Diki

Koza nostra

23

svoju batu. Referendumom je ubrzo i zvanino potvreno da su Garibaldijevim osvajanjem Sicilija i juna Italija postale sastavni deo italijanske drave. ak su i savremenici smatrali da su Garibaldijeva dostignua bila epska i legendarna. Meutim, ona su uskoro poela da deluju vie kao san, a ne kao neto vano, poto se ispostavilo da e odnos Sicilije i Italijanskog kraljevstva biti ispunjen agonijom i nasiljem. Planinsko ostrvo je imalo vekovnu reputaciju revolucio narnog bureta baruta. Garibaldi je u velikoj meri uspeo zato to je njegov pohod pokrenuo jo jedan ustanak; pao je burbonski reim. Sada je postalo jasno da je pobuna iz 1860. godine predstavljala samo poetak nevolja. Pripajanje 2,4 miliona Sicilijanaca novoj dravi donelo je za sobom epidemiju zavera, pljaki, ubistava i poravnanja rauna. Kraljevi ministri, uglavnom ljudi sa severa Italije, nadali su se da e partnere za vladanje ostrvom nai u viim slojevima sicilijan skog stanovnitva, meu ljudima poput njih samih: konzervativ nim zemljoposednicima sa smislom za dobro upravljanje i eljom za ureenim ekonomskim napretkom. Ono na ta su naili a esto su se alili na to liilo je na istu anarhiju: republikanski revolucionari sa jakim vezama s polukriminalnim bandama; ari stokrate i svetenici nostalgini za starim burbonskim reimom, puni udnje za autonomijom Sicilije; lokalni politiari u borbi za vlast protiv svojih podjednako beskrupuloznih protivnika slue se ubistvima i otmicama. Narodni otpor prema uvoenju vojne obaveze, sa kojom Sicilijanci do tada nisu bili upoznati, bio je ogroman i jarostan. I pride izgleda da su mnogi mislili kako im je revolucija dala za pravo da vie ne plaaju nikakav porez. Sicilijance koji su uloili svoje politike ambicije u patriotsku revoluciju razbesnelo je ono to su videli kao vladino arogantno odbijanje da im dozvoli uee u vlasti vlasti koja im je bila potrebna da bi otpoeli reavanje problema na ostrvu. Garibaldi je 1862. godine oseao toliki oaj zbog stanja u novoj Italiji da se vratio na javnu scenu i iskoristio Siciliju kao bazu za pokretanje jo jednog pohoda na kopno. Njegov cilj je bio da osvoji Rim, koji je i dalje bio pod papskom vlau. Meutim, jedna italijanska armija

ga je zaustavila na planinama Kalabrije, a bio je ak i ranjen u nogu. (Rim e postati glavni grad Italije tek 1870. godine.) Na krizu prouzrokovanu novom Garibaldijevom invazijom italijanska vlada je odgovorila tako to je na Siciliji uvela vanredno stanje. Uinivi to, postavila je obrazac koji e se narednih godina esto koristiti. Nemajui elje ili sposobnosti da pronae podrku ne bi li politiki umirila Siciliju, vlada je vie puta isprobavala vojno reenje: pokretne trupe, opsade itavih gradova, masovna hapenja, zatvaranja bez suenja. Meutim, situacija se nije pobolj avala. Godine 1866. buknula je jo jedna pobune u Palermu, u mnogo emu slina onoj koja je dovela do pada Burbona. Kao i u Garibaldijevom napadu 1860, revolucionarne bande su iznenada napale grad sa oblinjih brda. Prialo se, mada nije potvreno, da su pobunjenici ispoljavali kanibalizam i pili krv. Odgovor na sve ovo bilo je novo vanredno stanje. Pobuna je uguena 1866. godi ne, ali je prolo jo deset godina nemira i represija pre nego to se Sicilija smirila i postala sastavni deo drutvenog ivota Italije. Politiari sa ostrva su 1876. godine prvi put uli u novu koalicionu vladu u Rimu. Neprestana protivtea nevoljama na Siciliji izmeu 1860. i 1876. godine bio je utisak to su ga divote tog ostrva ostavljale na posetioce koji su dolazili posle ujedinjenja Italije. Prelepi poloaj Palerma i njegove okoline nije mogao a da ne zadivi pridolice. Jedan garibaldino koji je Palermu prilazio s mora rekao je da on izgleda poput grada podignutog da se uklopi u deju poetsku vizi ju. Zidovi su mu bili okrueni pojasom maslinjaka i limunovih stabala, iza kojih se protezao amfiteatar od brda i planina. I sam grad je bio veoma jednostavno ureen: Palermo je imao dve prave ulice koje su se sekle na Kvatro kantiju (etiri ugla), trgu sagra enom u sedamnaestom veku. Na svakom uglu Kvatro kantija, kitnjaste fasade sa balkonima, karnizima i niama simbolizovale su etiri gradska kvarta. Uprkos teti koju je prouzrokovala burbonska artiljerija, Paler mo je ezdesetih godina XIX veka pruao mnogobrojne lepote, kako svojim stanovnicima tako i posetiocima, a meu njima je moda najistaknutija bila morska obala. im bi, tokom naizgled

24

Don Diki

Koza nostra

25

beskrajnih leta, oslabila estoka dnevna vruina, otmeni Palermi tanci bi krenuli u vonju na meseini, fijakerima du marine, koju je drvee u cvatu ispunjavalo mirisima; ili bi uivali u sladoledu i sorbeu dok su se etali uz zvuke omiljenih melodija iz opera koje je izvodio gradski orkestar. U uskim vijugavim uliicama koje su se ravale iz glavnih ulica i dalje od marine, aristokratske palate su se za prostor nadmetale s pijacama, zanatskim radionicama, udericama, a bile su tu i 194 bogomolje. Ranih ezdesetih godina XIX veka posetioce bi esto zapanjio veliki broj kaluera i kaluerica na ulicama. Palermo je takoe liio na kameni palimpsest kultura koje su se stotinama godina protezale u prolost. Kao i ostatak ostrva, grad je bio pun spomenika koje je ostavilo bezbroj osvajaa. Jer od drevnih Grka pa naovamo, Sicilija je pripadala praktino svakoj mediteranskoj sili, od Rimljana do Burbonaca. Ostrvo je mnogima liilo na pre divnu izlobu grkih amfiteatara i hramova, rimskih vila, arap skih damija i vrtova, normanskih katedrala, renesansnih palata, baroknih crkava Sicilija je takoe zamiljana u dve boje. Ona je bila itnica starog Rima. Stotinama godina posle toga prelepi planinski kra jevi u unutranjosti bili su zbog penice uzgajane na ogromnim imanjima zlatnoute boje. Poreklo druge boje novijeg je datuma. Kada su Arapi u devetom veku osvojili Siciliju, na ostrvo su doneli nove tehnike za navodnjavanje i uveli sadnju junog voa, koje je severnom i istonom primorskom pojasu svojim tamnozelenim listovima dalo novu nijansu. Vladajua klasa italijanskog kraljevstva ba tih nemirnih ezde setih godina XIX veka prvi put je ula prie o mafiji na Siciliji. Nemajui jasnu predstavu ta je to, prvi ljudi koji su se pozabavili tim problemom pretpostavili su da je to sigurno neto arhaino, naslee iz srednjeg veka, neka posledica stolea loe vladavine stra naca zbog koje je ostrvo mnogo stagniralo. Zato su instinktivno uzrok najpre potraili u zlatnoutim planinskim krajevima, na starim imanjima gde su gajene itarice. Zbog svoje zaputene lepo te, unutranjost Sicilije je bila metafora svega onoga to je Italija elela da ostavi za sobom. Velika imanja je obraivalo mnotvo

gladnih seljaka koje su eksploatisale svirepe gazde. Mnogi Italijani su se nadali i verovali da je mafija posledica te vrste nazadnosti i siromatva i da e sigurno nestati im Sicilija izae iz izolacije i sustigne toak istorije. Jedan optimista je ak tvrdio da e mafija nestati sa zvidukom lokomotive. Ovakva verovanja o starosti mafije nikada nisu sasvim izumrla, a znatan udeo u tome imali su mnogi ljudi od asti, koji su ih neprestano oivljavali. Tomazo Bueta je takoe mislio da se mafija zaela u srednjem veku kao oblik otpora francuskim osvajaima. Meutim, poreklo mafije nije staro. Mafija je nastala priblino u ono vreme kada su zabrinuti zvaninici italijanske vlade prvi put i uli da se pria o njoj. Mafija i nova italijanska drava roene su u isto vreme. U stvari, re mafija izbila je na povrinu i ula u iroku upotrebu na vrlo udan nain, zato to je italijanska vlada koja je ime otkrila takoe imala ulogu u stvaranju udruenja koje je to ime nosilo. Kao to moda i dolikuje demonskoj genijalnosti same mafije, njena geneza se ne sastoji od samo jedne prie, ve od itavog klupka. Razmrsiti niti naracije i izloiti ih u poglavljima koja sle de zahteva malo hronoloke vetine; to znai ii tamoamo kroz buran period od 1860. do 1876, a povremeno se vraati i po pedeset godina unazad. To znai i koristiti svedoanstva ljudi upletenih u priu, ljudi koji su bili uesnici i posmatrai nastajanja mafije. Najbolje je ne poinjati reju mafija iz razloga koji e kasni je postati jasni ve s onim to je rana mafija radila i, to je takoe vano, gde je to radila. Jer ako mafija ne potie iz davnina, onda ni unutranjost zlatnoute boje nije mesto njenog roenja. Mafija je potekla iz podruja koje je i dalje njeno sredite; razvila se tamo gde je bilo koncentrisano sicilijansko bogatstvo, u tamnozelenom priobalju, u modernom kapitalistikom biznisu izvozu, ije su sredite bili idilini zasadi narandi i limunova u neposrednoj blizini Palerma.