��

bank

arst

vo �

� - �

� ��

��

Spiegel Wissen - 18.09.2008.

iz stranih medija

Commerz banka preuzima Dresdner banku

Počelo je preuzimanjem Dresdner banke od večitog konkurenta Commerz banke krajem avgusta 2008, koja je sama već godinama važila kao kanditat broj jedan za preuzimanje. Commerz banka je morala da plati u dve rate 9,8 milijardi evra vlasniku, Allianzi. Planirano je da Dresdner banka već u aprilu 2000. bude progutana od vodeće nemačke banke - Deutsche banke. Činilo se da je sve završeno, ali u poslednjem trenutku fuzija je propala zbog moćnih investicionih banaka obe banke, koje su umesto toga radije htele da sve stave na lukrativne međunarodne trgovinske poslove. Umesto toga Dresdner banka je u leto 2001. došla pod okrilje osiguravajućeg koncerna Allianz koji je hteo da se uzdigne u osiguravajućeg džina i da poslovnice banke koristi kao prodajna mesta za osiguranja.

Međutim bankari Dresdner banke su se pre svega postarali da upišu u poslovanje crvene brojke i stoga su u Centrali u Minhenu već dosta

dugo bili u potrazi za podesnim izlazom iz ove priče. Izlaz su sada našli u Commerz banci, koja očekuje da će se ovim rastom pomeriti na skali velikih banaka i pre svega u efektima sinergije. To ide na teret radnih mesta. Mnogobrojne ekspoziture koje su bile blizu jedna drugoj biće ugašene, blizu 9.000 radnih mesta - pre svega u upravi - treba da bude dugoročno izbrisano. Zajedno obe banke imaju bilansnu sumu od 1.117 milijardi evra i preko 60.000 zaposlenih. Skoro 12 miliona klijenata - građana opsluživaće 1.540 filijala, a neke od njih će svakako biti zatvorene.

Deutsche banka preuzima Postbanku

I Postbanka već dugo važi kao kandidat za preuzimanje: 2004. Deutsche banka ohrabrena podrškom tadašnjeg saveznog kancelara Gerharda Schrödera već je bila neposredno pred kupovinom Postbanke. I ovaj nemački bankarski dil je propao zbog veta investicionih bankara. Oblast poslova sa stanovništvom trebala da bude nešto ranije potpuno izmeštena.

KONSOLIDACIJA BANAKA U NEMAČKOJKonsolidacija bankarskog pejzaža Nemačke se poslednjih 10 godina stalno pominje i najavljuje. Nemačke banke su po međunarodnim standardima premale, pretila su im preuzimanja od inostranih kreditnih kompanija. Da bi bile konkurentnije morale su da se fuzionišu. Nakon višegodišnjeg zatišja nemačko bankarstvo je u roku od tri nedelje istovremeno imalo dve fuzije među najvećim bankama zemlje a stranci su ostali isključeni iz tog procesa.

��

bank

arst

vo �

� - �

� ��

��

Ovoga puta je Savezna vlada bila zainteresovana da nađe nemačkog partnera za Postbanku. Šef Deutsche banke Josef Ackermann je, nakon preuzimanja Dresdner banke od strane Commerz banke pod pristiskom, jer je postojala opasnost da izgubi vodeću ulogu u poslovima sa stanovništvom.

Postbanka je interesantan partner pre svega zbog svojih 14 miliona klijenata među građanima i svojih 855 filijala. Zajedno sa svojih 10 miliona klijenata Deutsche banka je mogla da brani svoje mesto najvažnije nemačke kreditne instuitucije. Pošta i njen nekadašnji šef Klaus Zumwinkel dugo su se opirala prodaji Postbanke, gde je Pošta glavni vlasnik i koja kao ćerka donosi dobit. Njegov naslednik Frank Appel je očigledno imao manje nedoumica: jedan od razloga su bili veliki gubici u poslovima sa SAD i zbog toga je Pošta bila sklona da dobro unovči Postbanku.

Mala koncentracija tržišta i model tri stuba

Glavni argument za neophodnost fuzija je mali udeo na tržištu četiri velike banke.

Poslovi sa stanovništvom. Ni u jednoj evropskoj zemlji njen udeo na tržištu nije tako mali kao ovde. Nemačka je, kako se kaže u branši, “overbanked”. To znači da u odnosu na

broj klijenata ima previše banka sa prevelikim brojem filijala. Dok prvih pet u Velikoj Britaniji, mereno po bilansnoj sumi, deli među sobom polovinu tržišta, to je u Nemačkoj po studiji DB Research upravo samo 10 %. Što je veći poslovni volumen to su niži fiksni troškovi, u Back-Office ili u IT-oblasti, u odnosu na zaradu. Uz to samo su velike banke u mogućnosti da izvrše zbilja velike tkz. “Big-Ticket” transakcije.

Mali poslovni udeo velikih banaka je uslovljen, pre svega, strukturom nemačkog bankarstva, tkz. modelom tri stuba. Pored privatnih banaka kao što su Deutsche i Dresdner banka, jaku bazu klijenata imaju i štedionice i zadrugarske banke. Preko dve trećine svih privatnih klijenata (građana) veruje štedionicama i lokalnim Volks i Raiffeisen bankama. Fuzije van granica sektora su veoma teške, ulasku velikih privatnih banaka u javno - pravne štedionice stoje na putu velike prepreke, kao što je pokazala borba za Bankgesellscha� Berlin, ali 2003. i slučaj sa malom štedionicom Stralsund. Tako je dosada dolazilo do fuzija samo među srodnim sektorima bankarstva, kao što je npr. preuzimanje SachsenLb od LBBW početkom 2008. ili fuzija u Sparkasse Köln/Bonn.

Dresdner Bank Frankfurt

Commerzbank Frankfurt

��

bank

arst

vo �

� - �

� ��

��

Je�ine nemačke banke

U poređenju sa evropskim i bankama iz SAD nemačke banke mereno bilansnom sumom nisu uvek male, ali se na berzi relativno nisko vrednuju: čak ni Deutsche banka ne spada u 20 najskupljih banaka - pa ni u Evropi ne spada u prvih deset banaka. To bi olakšalo preuzimanje od strane neke strane banke.

Drugačije nego u Nemačkoj u većini zemalja počela je koncentracija banaka. Preuzimanje velikih konkurenata van granica sopstvene zemlje, kao što je preizimanje holandske ABN Amro od strane britanske Barclays banke ili Abbey Nationala od strane španske Santander banke, je dovelo do formiranja velikih finansijskih grupa. U Nemačkoj je to pre izuzetak. Samo je 2005. u slučaju HypoVereinsbank (HVB) jednoj inostranoj bankarskoj grupaciji - italijanskoj Unicredit - pošlo za rukom da preuzme neku veliku nemačku banku. HVB je 1998. nastala fuzijom Bayerische Vereinsbank i Bayerische Hypothekenbank, pobratimljenje koje je godinima iziskivalo sve kapacitete Uprave. Unicredit banci, koja je sama rezultat brojnih

fuzija na nekada rascepkanom bankarskom tržištu Italije, je pogodovalo što je na domaćem tržištu mogla da izdejstvuje ekstremno visoke cene za bankarske usluge. Nigde u nekoj industrijskoj zemlji nisu tako visoke provizije za vođenje tekućeg računa kao u Italiji.

Nemačko tržište je veoma atraktivno za strane banke. Do danas su konstantni prihodi na domaćem tržištu pomagali nemačkim kreditnim instutucijama da njima ravnaju oscilirajuće prihode iz inostranih poslova na tržištima kapitala. Značaj matičnog posla - pružanje usluga firmama i građanima u vlastitoj zemlji - se i u aktuelnoj krizi pokazalo kao važno osiguranje protiv turbulencija na međunarodnim finansijskim tržištima.

Nakon duple fuzije Commerz banke / Dresdner banke i Deutsche banke / Postbanke nema na vidiku velikih kandidata za dalje fuzije. U bližoj budućnosti se računa sa fuzijom zadrugarskih banaka: WGZ i DZ banke. O tome se stalno i iznova pregovara još od 2004. Za sedam preostalih samostalnih Landesbanken važi dalja koncentracija kao neizbežna. Deka banka, koja spada u štedionice, trenutno razmatra spajanje sa načetom WestLB.

Frankfurt

��

bank

arst

vo �

� - �

� ��

��

Od ovog iznosa između 500 i 700 miliona evra pripada

1.230 Volks i Raiffeisen bankama i drugim kreditnim institucijama organizovanim kao zadruge. Dodatnih 300 miliona evra poseduje glavni institut u Frankfurtu DZ-Bank i njena kćerka, izveštava “Handelsbla�”.

DZ banka, koja se trenutno nalazi u pregovorima oko fuzije sa WGZ bankom iz Dizeldorfa, nije htela da da izjavu povodom ovakvih informacija. WGZ je prema sopstvenim navodima mnogo manje od 50 miliona evra investirala u Lehman papire. Prema procenama Upravnog odbora jedne od pogođenih Volks banaka obim Lehman papira se kod većine zadrugarskih lokalnih banaka kreće u jednocifrenim milionskim iznosima.

U Hessenu, Thüringenu, Sachsenu i Saarlandu obim Lehman papira, prema informacijama iz finansijskih krugova, iznosi 50 miliona evra. Ovaj red veličina ipak ne ugrožava egzistenciju pojedinačnih banaka, kako su insajderi izjavili časopisu.

Manager-Magazin.de - 24.09.2008.

BANKROTSTVO LEHMANA UGROŽAVA I ZADRUGARSKE BANKE U NEMAČKOJNelikvidnost investicione banke Lehman Brothers očigledno opterećuje i zadrugarske banke (Genossenscha�sbanken) u Nemačkoj. Priča se da one poseduju hartije od vrednosti Lehman Brothersa u iznosu od oko jedne milijarde evra.