predgovor komunikacija... · 2017. 8. 30. · neverbalna komunikacija je podru~je kojem se mo`e...

Predgovor

re {est godina objavqena je kwiga prof. dr Qubomira Savi}a “Priru~nik za prevodoce gluvim licima” (1996) koja je vrlo brzo rasprodata, pa se pojavila potreba za

wenim drugim izdawem. Me|utim, kako su se u svetu pojavile mnoge nove studije, a i mi smo stekli odre|ena iskustva orga-nizuju}i kurseve za prevodioce gluvim licima, to smo se odlu-~ili da objavimo novu kqigu o neverbalnoj komunikaciji gluvih i da organizujemo specijalne te~ajeve za prevodioce gluvim lici-ma za boqu, efikasniju i uspe{niju socijalizaciju gluvih lica u na{em dru{tvu.

P

Prihvataju}i ovaj projekat mi smo pisawe priru~nika poverili prof. dr Qubomiru Savi}u, redovnom profesoru Defektolo{-kog fakulteta, na{em prvom i do sada jedinom zvani~nom ekspe-rtu za probleme defektologije, sa sertifikatom Saveznog Ministarstva za nauku Jugoslavije, da uradi jedan prakti~ni priru~nik za neverbalnu komunikaciju gluvih, koji }e poslu-ìti kao uxbenik-priru~nik svima onima koji se budu bavili problemom komunikacije gluvih sa ~uju}im licima. On se toga posla prihvatio, i svoje ranije dve kwige o prevo|ewu gestovnog govora (iz 1969. i 1996.) preradio, pro{irio, dopunio i osavre-menio novim ~iwenicama i napisao novu kwigu o neverbalnoj kumunikaciji koja se sastoji iz dva dela: prvog posve}enog gestikulaciji i prevo|ewu teksta na oralni govor, i drugog daktilologiji tj. prstnom sporazumevawu gluvih. Integralni deo ove kwige je i “Znakovni re~nik za gluve” (1986), kao i videokaseta “Video priru~nik za sudske tuma~e za osobe o{te}enog sluha” (1996), a u pripremi je “Bukvar za nepismene gluve” na bazi daktilema i {tampanih slova, za gluve analfa-bete, kojih na àlost jo{ uvek ima kod nas, i koji su prerasli za redovno {kolovawe, a ìve usamqeni po zabitim selima te }e se na ovaj na~in donekle opismeniti.

5

Predaju}i javnosti ovaj specifi~ni uxbenik i nastavno sred-stvo, Savez gluvih i nagluvih Jugoslavije i Srbije `ele da na jedan svojevrstan i specifi~ni na~in doprinesu kulturnom i soci-jalnom uzdizawu svoga mnogobrojnog ~lanstva.

Generalni sekretar Saveza gluvih i nagluvih Jugoslavije

Mile Crevar

6

I DEO

GESTIKULACIJA

Uvod

nakovni jezik gluvih je specifi~an na~in komunicirawa u organizacijama i zajednicama gluvih uporedo sa govor-nim jezikom. U mnogim evropskim zemqama je priznat za

zvani~ni bilingvalni jezik mawine. Rezolucija Evropskog Par-lamenta u Strazburu 1988. godine je dovela do toga da se na mno-gim lingvisti~kim katedrama prou~ava kao poseban jezik mawi-ne. To je uslovilo da se sada gestu i gestikulaciji prilazi kao jeziku mawine, nau~nije, pa je sama priroda gesta podignuta na jedan vi{i nau~niji nivo, jer se gest vi{e ne prou~ava kao po-kret, ve} zadire dubqe u wegovu psiholo{ku su{tinu, a lingvis-ti~ka komponenta ga podiè iz wegove izvorne, primarne, fi-ziolo{ke funkcije iz koje je nastao. Ovim prou~avawima se do-{lo do sasvim novih saznawa o strukturi znakovnog jezika, dijametralno drugoja~ijih od pre pedeset godina, kada se tvrdilo da je znakovni jezik agramati~an, da nema morfologiju, da je isuvi{e konkretan, da nema lingvisti~ku strukturu i da ne pose-duje obele`je govornog jezika. Sve te nedostatke su otklonili lingvisti Galodetovog kolexa iz Va{ingtona, gradiraju}i ga na tri nivoa: prvi, “ameri~ki znakovni jezik” (ASL), drugi, “{kol-ski gestovni govor” (AMELISH), i tre}i (AMESLAN) “znakovno-daktilni govor”, jer su znaku, gestu dodati daktilologijom nasta-vci za gramati~ke oblike u ciqu pribliàvawa gesta oralnom govoru, ~ime je znakovni govor “dobio lingvisti~ki status zna-kovnog jezika”.

Z

Mi se u Jugoslaviji, naàlost, jo{ uvek nalazimo na prvom nivou “prirodnog gestovnog govora”, dok je kod {kolovanih gluvih ve} jedan vi{i nivo, jer koriste preko 80% novih dogovorenih zna-kova za razne pojmove. Ba{ zbog toga razgovor sa gluvim ~ovekom

9

kao po pravilu predstavqa te{ko}u, bez obzira na ogroman trud rehabilitatora, nastavnika i porodice da ih nau~i “govorewu”. Razgovor sa gluvim ~ovekom zato predstavqa te{ko}u i za gluvog i za ~uju}eg sagovornika: za gluvog, da li je pravilno kazao ono {to je hteo i da li ga je sagovornik razumeo, a za ~uju}eg da li ga je gluvi razumeo {ta mu je kazao. Re{ewe ove dileme je i za jednog i za drugog u li~nosti prevodioca (interpretatora, socijalnog asistenta, kako se sve danas prevodilac naziva), koji je “u{i i usta gluvog”. U aktu komunikacije gluvi - ~uju}i postoje tri osnovna aspekta interakcije: gest, daktilni znak i pismo. Iako mnogi ove pojmove me{aju, oni su me}usobno dijametrallno razli~iti: gest je ru~ni znak za pojam u celini; daktilni znak ili daktilema, je imiti-rawe prstima slova zbuke jednog jezika; pismo - pisawe je uni-verzalni postupak sporazumevawa {kolovanih lica. Gestove ko-riste svi gluvi i {kolovani i ne{kolovani, ali daktilne znake i pismo mogu da koriste samo {kolovani gluvi. To je i bio osno-vni razlog da smo i objavili dve kwige o istom problemu: gesti-kulaciju i daktilologiju kao vidove neverbalne komunikacije, jer su oni po svojoj su{tini razli~iti. Slu`ba prevodioca za gluve je predvi|ena u mnogim na{im pozi-tivnim zakonima, o ~emu }e kasnije u kwizi biti vi{e re~i. U mnogim zemqama ona je davno legalizovana, dok je kod nas zva-ni~no uvedena tek 1996. godine na zahtev Ministarstva pravde Srbije. Za tu slu`bu su u prvom redu osposobqeni sekretari na-{ih osnovnih organizacija, ali ne i svi. Zato nam je ciq da u prvom redu osposobimo sve na{e sekretare iz osnovnih organiza-cija, a zatim za svaku {kolu po jednog nastavnika, kako bi gest u svim {kolama bio unificiran. Potom èlimo da imamo {to ve}i broj socijalnih radnika koji rade u centrima za socijalni rad, kako bi sami mogli da se sporazumevaju sa svojim klijentima neposredno, bez prisustva tre}eg lica, {to }e umnogome olak{a-ti rad dràvnim organima pravne i socijalne za{tite. Za wih je uglavnom i napisan ovaj priru~nik. Kaèm “priru~nik”, jer se gest moè nau~iti samo kroz aktivnu praksu. Neverbalna komunikacija je podru~je kojem se moè pri}i sa ra-zli~itih aspekata. Lingvisti u svetu, a i kod nas, joj posve}uju posebnu pa`wu, pa se razvila ~itava jedna linvgisti~ka disci-

10

plina semijotika. Iz toga velikog kompleksa u ovoj kwizi mi obra|ujemo samo op{te probleme znaka, gesta, gestikulacije, ali i wegovu interpretaciju za qude koji ~uju. Me|utim, za sve one koji se vi{e interesuju za ovu disciplinu i problematiku, upu}ujemo na literaturu na kraju kwige. Gestikulirawe i prevo|ewe teksta je vrlo kompleksno pitawe, jer inkorporira u sebi niz aspekata: fizi~kih, psiholo{kih, fiziolo{kih, sociolo{kih, eti~kih, didakti~kih itd. O svima wima smo u kwizi kazali samo ono {to je bitno, premda svaki odeqak moè da bude mnogo detaqnije obra|en. Sa tim shvatawem da je neverbalna komunikacija kompleksna problematika, mi i pristupamo wenoj razradi u obimu koji je potreban stru~nom prevodiocu za svakodnevni ìvot i rad, dakle krajwe prakti~no, kako bi u ove kwige {to ~e{}e traìli odgovora na situacije u kojima bi se na{li u svakodnevnom ìvotu i radu.

11

I glava

Rukom da ti kaèm

everbalna komunikacija je op{ti naziv za sporazume-vawe gluvih izme|u sebe i sa drugim licima koji znaju taj na~in govora. Ona obuhvata pre svega znakovni ili

gestovni govor, a zatim ru~nu azbuku ili daktolologiju. Svaki od ova dva oblika sporazumevawa ima niz svojih specifi~nosti i me|usobno se dijametralno razlikuju. Zbog toga }emo i svaki oblik komunikacije posebno obraditi, mada im je zajedni~ko sredstvo r u k a koja stvara gest, pomo}u kojeg se ostvaruje spo-razumevawe. Tako ruka za one koji ne ~uju i ne govore, ili ne znaju jezik sredine u kojoj su se na{li, postaje prirodno oru|e govora, jer se wome slikovito, ali uslovno, predstavqa ono {to se èli re}i. Koliko smo se puta i mi u inostranstvu posluìli rukom i uspe{no sporazumeli.

N

Ruka, {aka, je po Aristotelu jedan od najizraàjnijih delova te-la, “oru|e nad oru|em pomo}u koga se i govori”. Otuda se za ruke moè re}i da govore, a taj na~in govorewa rukama se naziva gest - gestikulacija - koja je osnov neverbalne komunikacije. Prema to-me “gest je svaka radwa kojom se stvara neki vidni znak od strane jedne osobe, koji se {aqe drugoj osobi ili posmatra~u”. Prema

13

tome da bi neki pokret rukom nosio atribut g e s t a, mora pre svega da prenosi neku poruku; i drugo, da tu poruku vidi i druga

14

Deset klasi~nih gestova obi~nih qudi (prema Dizmomdu Morisu)

osoba. Tek tada gest dobija funkciju komunikacije. Dakle, gesti-kulator svesno nastoji da po{aqe poruku, ~ime gest postaje sve-sna radwa odre|enog sadràja. Mi ma{emo rukom jer svesno è-limo da nekoga pozdravimo. Tako gest mahawa rukom dobija svoju primarnu funkciju - pozdrav. Niko sam u sobi ne ma{e rukama, sem ako nije psihopata osoba u posebnom stawu.Ruke, boqe re}i wihov poloàj, govore. Taj “nemi govor” je komplementaran sa oralnim govorom i sluì za neverbalno komunicirawe sa oko-linom, izraàvaju}i na simboli~an na~in unutra{we stawe govornika, pa se i naziva “govor znacima”. Taj op{ti, primarni na~in neverbalnog komunicirawa postoji u svim naro-dima, i tradicionalno se prenosi, stvaraju}i tako specifi~ni folklor odre|enog podnebqa. Me|utim postoje i takozvani “uni-verzalni gestovi” koji imaju identi~no zna~ewe u gotovo svim narodima. Setimo se na primer da podignuti prst zna~i upozorewe, kaì-prst na ustima - }utawe, pokrivene o~i rukama - stid, stegnuta pesnica - pretwa, ispruèna otvorena {aka - pro{wu, sklopqene ruke - molbu, ruke na ~elu - brigu, prawe ruku – odbijawe kri-vice, lomqewe ili kr{ewe ruku - ucveqenost itd. Me|utim, ne samo rukama, ve} i ~itavim telom ~ovek govori. Mnoge osobe ne mogu da govore a da svoj govor ne propra}aju odre-|enim poloàjem dela tela, ili ~itavog tela, i time variraju nagla{avawa u svom govorewu. Uz to se govor propra}a mimikom lica i pogledom o~iju koje “skroziraju”, “presecaju”, “govore”, “svla~e” itd. Sposobnost razumevawa tih pokreta amerikanci nazivaju “~itawe tela” (bodyreading), {to je za mnoge kriterijum procene vrednosti sagovornika ili li~nosti, a za onog koji ume da ih koristi savremenim àrgonom se imenuje kao “socijalna budnost”, jer takva osoba pazi na svoje pokrete “kakav }e efekat posti}i kod sagovornika” (publike, mase, slu{aoca itd.), {to je od posebnog zna~aja za javne radnike. Karakteristika svih pokreta je te`wa za neposredno{}u, pa su i prvi gestovni znaci malih gluvih, ili odraslih ali ne{kolova-nih gluvih, uglavnom pokazni gestovi. Pokazuje se na konkretan predmet koji se èli, ili o kojem se ho}e ne{to da kaè. Pre svega to je sve ono {to je u wegovoj neposrednoj okolini, u wegovom vidnom poqu, jer je gluva li~nost “~ovek oka” (Augenmann – E. Tithener), jer on vidom kompenzira svoju apstine-nciju sluha. Vidom sti~e saznajne predstave, i ta konkretnost u

15

saznajnom procesu postaje trajna karakteristika wegove li~no-sti, a samim tim i wegov n a ~ i n i z r a ` a v a w a, usmenog i pisanog, {to stvara specifi~an stil izraàvawa. No u svemu tome ruka je ta koja ukazuje na predmet - pojam. A kada predmeta vi{e nema u vidnom poqu, tada ga rukom opisuje, podraàva, predstavqa, crta rukom u vazduhu wegov izgled, imitira radwu kako se ne{to radi ili ~ime se ne{to radi, tako da iz primar-nih gestova pokazivawa nastaju imitativni gestovi. Ruka sada stvara pojam, i u zavisnosti od inteligencije, stepena socijalne kulture, obrazovawa, to plasti~no izraàvawe zami{qenog pre-dmeta ili radwe moè da ima primitivni ili veoma suptilni nivo, {to stvara kvalitativno novu kategoriju gestova plasti-~ne gestove. Duhovno bogatstvo koje poseduje gluvo lice, u èqi da svoje unu-tra{we potrebe ili stawa izrazi, neprekidno ga prinu|uje da stvara nove znake-gestove koji od plasti~nog ocrtavawa su{tine predmeta i plasti~nog kopirawa radwe sada dovodi do simboli-~nog ozna~avawa pojma, {to ve} predstavqa vi{i stupaw gesto-vnog izraàvawa, ali i osnovu za formirawe apstraktnih gesto-va. Tako gluva osoba rukama stvara svoj govor koji se danas ve} nau~no prou~ava na mnogim fakultetima, a Svetska federacija gluvih se kod UNESCO-a izborila da se gest prizna za svojevrstan lingvisti~ki sistem, i u pore|ewu sa nacionalnim govorom pri-hvati kao “bilingvalni izraz gluvih qudi”. Gotovo svaki gest u svojoj su{tini predstavqa duboki psiholo-{ki izraz, kojem je ne mali broj autora raznih specijalnosti posvetio svoju punu pa`wu bilo obja{wavaju}i wegov nastanak, bilo da vr{e wegovu sistematizaciji i klasifikaciju. Zbog toga }emo u narednom poglavqu poku{ati da damo psiholo{ku osnovu nastajawa gestovnog izraza.

16

Osnove gesta

Svako dete, i ono koje ~uje i ono koje ne ~uje, svoje prve predstave o svetu sti~e putem vizuelnog iskustva. Kada navr{i godinu dana, dete koje ~uje po~iwe da konformi{e sa svojom sredinom na taj na~in {to podraàva govor svoje sredine. Vremenom ono svoje vizuelne slike predmeta koje je ozna~avalo gestom sve vi{e zame-wuje re~ima, supstitui{e ih, i gestove ostavqa u drugi plan, te krajem druge i po~etkom tre}e godine svoj svet doìvqava iskqu-~ivo govorom. U me|uvremenu dete koje ne ~uje ostaje i daqe na nivou vizuelnih slika, koje i daqe ozna~ava pokazivawem ili radwom kojom se sluì u komunicirawu sa svojom okolinom. To primarno primi-tivno izraàvawe gestom razumqivo je samo wegovoj najbliòj okolini, i to su wegovi p r i r o d n i p r i m a r n i g e s t o v i . Kasnije, u {koli, ili u dru{tvu odraslih gluvih, ono }e svoje prirodne getove kultivisati, oplemeniti, obogatiti i prila-goditi u n i v e r z a l n o m p o j m o v n o m r e ~ n i k u g l u v i h , i tako }e nastati wegov znakovni govor. Dakle, gluvo}a koja nas-taje u ranom de~jem uzrastu onemogu}uje normalni razvoj govora, pa se umesto govora javqa nemost. Kod ove dece, bez specijalne nastave, govor se ne moè razviti. Tako gest postaje materwi jezik gluvih. O svojim potrebama, èqama, namerama, gluvo dete “govori” po-kretima svojih ruku kojima ono pokazuje, pita, imitira ono {to je videlo. Ako je na stolu videlo ~a{u, a pri tome je èdno, ono }e pruìti ru~ice prema ~a{i, {to za uku}ane zna~i da je èdno. Kasnije }e svoj gest pro{iriti, tako {to }e pokazati na sebe prstom i u~initi pokret pijewa vode, {to za uku}ane zna~i “daj mi da pijem vodu” itd. Dakle, ti najprostiji gestovi kao signali su razumqivi svima iz de~je sredine (pruàwem za loptom zna~i ho}u loptu, pruàwem za lutku zna~i ho}u lutku, ako se uhvati za vrata ho}u napoqe itd.). Istim takvim pokretima ozna~uje i mesto predmeta u prostoru: tamo, gore, dole, ili pravac kretawa: tu, napred, pozadi, iza: pokazuje gde ga boli i {ta ga boli: uvo, noga, stomak itd. Tako se gestovi pokazivawa ili pokazni gesto-

17

vi javqaju kao prvi govorni znaci koji vr{e komunikativnu funkciju. Na àlost, pokazni gestovi se odnose samo na ogra-ni~eni krug predmeta koji su u vidnom poqu i koji imaju konkre-tni situacioni momenat u govoru. O~igledno-konkretno mi{qewe gluvog deteta se razvija i samim tim se stvara potreba za sloènijim mentalnim operacijam, a koje tako|e treba saop{titi, pa se javila potreba za kompliko-vanijim gestovnim izrazom od vi{e prostih pokreta. Tako su se javili crtaju}i gestovi. Gluvo dete pokretima ruku predstavqa formu predmeta (tawir, krevet, ~ajnik) pa i wegovu veli~inu (veliki, mali), wegov karakteristi~ni detaq (sako - crtawem revera; vindjaknu - kao da se povla~i rajfer{lus) ili pak radwu (umivati se, se}i, pisati itd.).

Za~u|uju}e je ponekad sa koliko preciznosti gluvi zapaàju, uo~avaju razli~itosti i karakteristi~ne detaqe na predmetima, radwama, licima, stawima, i kako ih ta~no predstavqaju gesto-vima. Uzmimo za primer samo pojmove: laskati, raditi, svetlost, spavati itd.

Sistem razvijenosti gestovnog govora gluvog deteta zavisi od konkretnih uslova u kojima ono uzrasta. Ako u porodici rodi-teqi nastoje da sa detetom op{te samo oralnim putem - govorom, a suzbijaju gestove, razumqivo je da }e dete savladati i govor.

18

Ali se ono i pored savladanosti govora nikada ne}e odre}i svog biolo{kog materweg jezika - gesta. Oralni govor za gluvog pred-stavqa te{ko{}u i za precepciju - prijem (razumevawe sagovor-nika po pokretima usta), i za emisiju - davawe odgovora usmenim putem (jer mu je artikulacija te{ka, a gramati~ka strana govora nedovoqna). Zbog toga je gestovni na~in izraàvawa gluvom uvek znatno bliì, brì, lak{i, sigurniji, pristupa~niji i prirod-niji. Me|usobni odnos ovih dvaju sistema toliko suprotnih (oralni i znakovni) u procesu daqeg {kolovawa me|usobno se proìmaju i postaju obostrano korisnim. Gluvi u~enici me|u sobom razgo-varaju gestovima, a u toku nastave koriste oralni govor i na taj na~in “upotpuwavaju svoju znakovnu leksiku” novim znacima iz “{kolskog re~nika”. U~e}i svaku novu re~ gluvi u~enik u~i i wen gestovni znak, kojim ozna~ava taj pojam, ~ime bogati svoj znakovni re~nik. Na taj na~in fond gestovnih znakova se upot-puwuje, {iri, bogati, sada ne samo konkretnim, ve} i apstrak-tnim pojmovima, i g e s t p o s t a j e s i n o n i m z a r e ~ , odno-sno pomo}no sredstvo u savla|ivawu govora. Op{irnije o ovom problemu bi}e re~i u glavi “Uloga gesta u nastavnom procesu”. Kao {to se vidi gestovi se {ire, gestovni jezik bogati, i sada se javqaju k v a l i t a t i v n o d r u g o j a ~ i j i g e s t o v i koji su dogovoreni me|u gluvima jedne sredine da na taj na~in ozna~avaju odre|eni pojam. Ti su gestovi oslobo|eni svoje konkretnosti, i to su izvedeni ili ve{ta~ki gestovi. Ti gestovi su razli~iti od sredine do sredine, od zemqe do zemqe, ~ak i od {kole do {kole, i oni se moraju nau~iti. Dakle, dok su prirodni gestovi (pokazni, crtaju}i i imitiraju}i) u svima sredinama identi~ni, i svima jasni i razumqivi, izvedeni ili ugovoreni gestovi se moraju nau~iti, i oni postaju “sistem uslovno dogovorenih pokreta ko-jima se ozna~ava jedan pojam”, ili kako u rezoluciji UNESCO-a stoji “arbitrarno odre|eni poloàj i pokret ruku i prstiju u ciqu ozna~avawa odre|enog pojma”. Ove ~iwenice su dovele do toga da postoje brojne klasifikacije gesta, {to }e biti predmet razmatrawa posebne glave u kwizi. Iz svega napred izloènog proizilazi da su karakteristike ge-sta uslovqene su{tinom znakovnog sistema, a to su:

19

1. Gestovni izraz gluvih qudi, pa samim tim i wegova upotrebna vrednost, je ograni~ena. Ograni~ena je kako po broju testova, tako isto i po broju qudi koji wime vladaju.

2. Osnovna jedinica gestovnog govora je gest, tj. pokret jednom ili obema rukama koji je obavezno dopuwen mimikom lica.

3. Gestom se predstavqa jedan pojam na nivou jedne re~i, a nekad i ~itave re~enice.

4. Gest je zasi}en konkretno{}u, te zato u gestovnom govoru nema op{tih pojmova, ve} se oni prikazuju pojedina~nim pojmovima. (Npr. nema op{teg pojma za vo}e, ode}u, name{taj, ve} se pri-kazuje pojedina~ni pojam koji spada u op{ti pojam, a to su: jabuka, kaput, sto itd.).

5. Za razliku od re~i kojom se ozna~ava ~itav pojam, ovde deo pojma preuzima na sebe funkciju cele re~i (Na primer “ku}a” se predstavqa gestom kojim se ozna~ava krov; kwiga – otvara-wem i zatvarawem kwige; voleti - stavqawem obe ruke na srce itd.).

6. Postoji niz gestova za koje nema osnova u objektu (u stvar-nosti, u prirodi). Na primer: koliko, novo, gde itd.

To su, kako smo napred naveli, “arbitrarno dogovoreni znaci” koji su za svaku sredinu specifi~ni, i moraju se nau~iti. Mnogi znaci koji nam izgledaju neobi~nog porekla, ako se dubqe analiziraju otkriva se da u sebi nose elemenat konkretnosti, koji se vremenom izgubio, pa se danas {ematski predstavqaju. Na primer pojam neistina - la` se predstavqa ka`iprstom kojim se po nosu udara u stranu. On je nastao od pokreta ruke ispred usta koji skre}e u stranu. Dakle, ne govori pravo ve} ukrivo, dakle la`e.

20

Gestovi se karakteri{u specifi~nim jezi~kim sinkretizmom (jednakost obli-ka za razli~ita zna~ewa), jer se ~esto istim getom prikazuju razli~iti pojmo-vi. Na primer istim gestom koji ozna-~uje iglu, ozna~uje se i {ivewe, i kro-ja~; ili pozori{te i predstava se pri-kazuju istim gestom; ili ~eki}, kova~, kovati; crtati, slikar, umetnik, ateqe itd. Da bi se ti pojmovi diferencirali, nu`na je artikulacija, koja mora da

prati gestovni pokret. Dakle, pojam se mora izgovoriti, da bi se mogao diferencirati od drugog. Gest je amorfan, tj. gramati~ki je bezli~an. Dodu{e, gest pose-duje sadràj realnosti, ali nema roda, broja i padeà, nema pro-mene ni vremena, i u govoru nema kongruencije (slagawe u rodu, broju i padeù), ve} je sve u infinitivu. Re~i se jednostavno re|aju jedna kraj druge, onako kako se opaàju u prostoru, tako da gestovi stati~ki stoje jedan pored drugog. To je znak dominan-tnosti prvog signalnog sistema (po Pavlovu). Ta aglutinacija (gomilawe, ~isto re|awe bez spajawa) predstavqa najniì stu--paw aperceptivnog spajawa predstava pri ~emu dodu{e nastaje jedna nova zbirna predstava, ali weni sastavni delovi ipak ostaju samostalne predstave. Takve re~enice se formiraju po jednom utvr|enom sistemu: lice - predmet - radwa (Jovan - Kamen - Glava, u smislu da je “Jovan me udario kamenom po glavi”); ili po sistemu predmet - lice - kvalitet - stawe (“Ja mnogo bolest”). Ovakva prirodna gestikulacija je vrlo te{ka za prevo|ewe, i wu moè da razume samo dobar stru~wak za problematiku verbalnog izraàvawa gluvih. Na primer, ne{kolovana majka ovako gestom obja{wava za{to nije do{la na posao i kaè: “Ja ne raditi danas biti dete bolest te{ko”, a ona je ustvari htela da kaè: “ Ja danas nisam radila, jer mi je dete bilo te{ko bolesno”. To se isto de{ava i kod onih takozvanih “{kolovanih gluvih” koji nisu pravilno i dobro savladani gramati~ka pravila pa kaù: “Ja imati prijateq mnogo”, umesto da kaù: “Ja imam mnogo prijateqa”. Sve ovo pokazuje da je gest gluvog zasi}en konkret-no{}u, a s obzirom da gest izraàva misao, to zna~i da je gluvi konkretni mislilac, i on se izraàva gestom onako kako se ra-

21

dwa pred wim odvija. On jednostavno re|a gestove onako kako percipira svet oko sebe. Ja sam se posebno zadr`ao na dva momenta: govor i pisawe, jer se na ta dva momenta bazira ~itava pravna procedura u istra`nom postupku, bilo parni~nom ili krivi~nom, jer sud zahteva da nemi ~ovek napi{e svoju izjavu; a gluvi da pro~ita iskaz. A ako oni to ne mogu, onda je nu`an prevodilac - tuma~. (Vidi op{irnije ode-qak u kwizi pod naslovom “Gluvi i tuma~ u na{em zakonodav-stvu”).

22

II glava

Istorija nastajawa gestovnog govora

e zna se kada je nastao gest, kao {to se ne zna ni kada je nastao govor. Postoje brojne teorije kao {to su “vau-vau teorija”, “ding-dong teorija”, “puh-puh teorija” i druge

sli~ne. Sve one poku{avaju da govor i gest izvedu iz podraàva-wa ili zvukova u prirodi, ili imitirawem pokreta u prirodi. U svakom slu~aju gest i pokret su prethodili govoru, i to prete`no govor ruku, pa i ~itavog tela, da bi se ne{to kazalo. Taj pokret imao je za ciq da ne{to kaè, a kasnije da re~eno naglasi, da po-ja~a govorni izraz. Dakle, gest odraàva psihi~ku reakciju go-vornika, ali i lica kome se govori. Zna~ewe mu se ore|uje prema kontekstu, i sluì kao znak upozorewa, nagla{avawa, opomene, sporazumevawa. Ali gest moè imati i samostalno zna~ewe, kao kod gluvih lica, kada jedan pokret ozna~ava ~itav pojam, pa i re-~enicu. Gestovi su tako postali sistem znakova kojima se ostva-ruje uslovni, konvencionalni govor. Koristi se zajedno sa govo-rom (oralnim), ali i kao zamena za isti.

N

23

Iako ne znamo kada je nastao, ali znamo da se pomiwe vrlo rano. Tako na primer gr~ki filozof Sokrat, u svom spisu “Kratil”, koji je nastao negde izme|u 388. i 366. godine pre Hrista, pi{e: “Ako ne bismo imali ni glasa ni jezika, a jedni drugima bi hteli da ukaèmo na predmete, zar ne bismo poku{ali, ba{ kao {to to ~ine gluvonemi, da ih ozna~imo pomo}u ruku, pomo}u glave ili drugim delovima tela? Mislim da tako ukazujemo na ne{to pomo}u tela. Telo tada prikazuje ono {to èlimo da kaèmo” (422 e - 423 b).1

Drugi pisani podatak nalazimo kod velikih teologa hri{}an-stva kao {to su sveti Jeronim (342-420) i sveti Avgustin (354-430). Sveti Jeronim kaè: “Gluvi mogu u~iti jevan|eqe pomo}u znakova sa kojima se sluè u svakodnevnom ìvotu, razgovaraju, izraàvawem pokretima ruku i ~itavog svoga tela”, a sveti Avgustin ~ak pomiwe i jednu vrlo po{tovanu porodicu gluvih iz Milana, “~iji gestovi predstavqaju re~i posebnog jezika”. Tre}i podatak poti~e iz epohe renesanse. Tu se pomiwu Fransua de Sal (1567-1622) koji je 1608. godine obu~avao ~ak jednog gluvog “wegovim znacima koje je on upotrebqavao”. Zatim veliki pripo-veda~ Fransua Rable (1494 - 1553), u svojoj kwizi “Gargantua i Pantagruel” (1532) govori o gluvima koji se sporazumevaju pomo-}u gestova, dok wegov savremenik Mi{el Montew (1533-1592) u svojoj kwizi “Eseji” (1580) pi{e: “Na{i gluvonemi diskutuju, prepiru se i pri~aju pri~e pomo}u gestova i znakova. Video sam neke od wih koji su tako okretni i izve`bani u tome da im za-ista ni{ta ne nedostaje za savr{eno sporazumevawe”. U drugom izdawu svojih “Eseja” (1588) dodaje jo{ i ovu bele{ku: “Potrebna im je prstna azbuka i gramatika za gest”. Istorija zna i za Etjena de Feja (1669 - ?) koji je oko 1710. godine u~io u privatnoj {koli u Amijenu znakovnom metodom, i koji je kasnije postao matemati-~ar, arhitekta, skulptor, a zatim i nastavnik za gluve, koji je ko-ristio gestovnu metodu za obuku svojih u~enika. Francuska istorija surdopedagogije beleì jo{ imena u~iteqa kao {to su Lika (Lucas), koji je obu~avao jedno gluvo dete po imenu Saburo de Fontenaj 1746. godine mtodom gestova i prstnom

1 Platon: O jeziku i saznawu, Beograd 1977 str. 36-37, izdawe preduze}a “Rad”,

edicija “Re~ i misao”, XIII kolo, kwiga 309.

24

azbukom. Zatim zna za rad gospo|e Sent Roz, pa sve{tenika Pjera Vanena i kapelana @erarda i de Merana, koji su obu~avali me-todom prstne azbuke ili prirodnim gestovima po jednog do dva gluva deteta, u svojim privatnim “ku}nim {kolama”. Iz ovog perioda treba pomenuti i jednog vrlo pismenog gluvog Pjer Deslana, gluvog kwigovesca, koji je napisao prvu kwigu o gluvima u Francuskoj 1779.godine pod naslovom “Zapaàwa jed-nog gluvonemog” u kojoj kaè: “Prvi koji me je nau~io ovoj tako korisnoj ve{tini govora pomo}u gestova bio je jedan gluvonemi Italijan, koji je bio sluga kod jednog glumca, a sam nije znao ni ~itati ni pisati, ali je izvanredno gestikulirao. Gestovi su spontano izumqeni od gluvih pojeidnaca koji ìve sami na selu ili izolovani u azilima. Oni se transformi{u kada takav pojedinac u|e u dru{tvo gluvih, {to se ~esto doga|alo, jer su mnogi gluvi dolazili iz sela u grad. U Parizu ima mnogo gluvih od ro|ewa koji su radnici, a nisu znali ni ~itati ni pisati. Oni su bili prestari da bi i{li u {kolu opata de l′ Epea”.1

Tako smo do{li do zakqu~ka da znakovni govor - gestove - nije stvorio niti izumeo pojedinac, ve} je nastajao u zajednici gluvih qudi, da se razvijao, bogatio i usavr{avao unutar te zajednice; i drugo, da je gestovni govor postojao i pre opata de l′Epea, i da ga on nije izmisio, ali ga je usavr{io, a wegov naslednik, opat Si-kar, mu je dao gramati~ko-morfolo{ko oformqewe. Dakle, gest i daktilni znak su postali koherentni, pa se iz Pariza i preneo po svetu, a Sikarov u~enik Loran Klerk (Laurent Clerc 1785-1869) ga preneo u Ameriku gde je doìveo neslu}ene razmere.

1 A. @ic- Kada je izumqen znakovni jezik, Na{ glas 1986, br. 7-8, str. 6

25

III glava

[ta je gestikulacija

estikulacija je sredstvo komunikacije kojim se koriste gluva lica, deca i odrasli, u ciqu me|usobnog sporazume-vawa. S obzirom da je to tradicionalno klasi~ni na~in

sporazumevawa gluvih, razli~ito je i nazivan: gestovni govor, mimika, znakovni govor, kineti~ki govor, govor rukama, panto-mima, gestuno itd. Svaki od ovih naziva je razli~ito definisan, sve dok UNESCO na svom zasedawu u Parizu od 18. do 22. juna 1984. godine nije doneo dve osnovne definicije:

G

“Znakovni jezik je oblik neverbalne komunikacije u kojem se re~i - pojmovi prikazuju znacima ili gestovima ruku, koji mogu nositi zna~ewe pojedinih misli, re~i ili ~itave re~enice, za-visno od konteksta ili pak kompleksne serije ideja”. “Daktilologija je tehnika neverbalne komunikacije kori{}e-wem prstne azbuke, u kojoj su slova prikazana razli~itim polo-`ajem prstiju jedne ili obe ruke”. I u jednom i u drugom definisawu zjaedni~ka je samo ~iwenica da je to arbitrarno odre|eni polo`aj ruku, ili prstiju, sa ciqem da

27

se gluvoj deci i odraslima pomogne usvajawe govornog jezika, i da se olak{a percepcija govora u ciqu ostvarivawa socijalnog kontakta ili sticawa znawa.1

Na ovom istom zasedawu UNESCO je u svojim zakqu~cima pod ta-~kom 13 preporu~io: “Znakovni govor treba prihvatiti kao legi-timni lingvisti~ki sistem i treba mu pruìti isti status kao i ostalim lingvisti~kim sistemima”. Evropski parlament je na svom sastanku u [trasburu, juna 1988. godine, jednoglasno doneo rezoluciju kojom se “znakovni jezik gluvih priznaje kao ravnopravno sredstvo u svim Evropskim zem-qama”.2

REZOLUCIJA O ZNAKOVNIM JEZICIMA GLUVIH (doneo evropski parlamenat 17.juna 1988. godine OJ-C 187/236/88) Evropski parlamenat, - s obzirom na svoju rezoluciju od 13. novembra 1985. godine o

evropskim narodima (OJ No S-345 od 31. decembra 1985. str.27), - s obzirom na saop{tewe Komisije od dana 29. oktobra 1981.

godine Saveta o dru{tvenom ukqu~ivawu ometenih lica (OJ No 347 od 31. decembra 1981.str.14),

- s obzirom na rezoluciju Saveta od 21. decembra 1981. na istu temu (OJ No S-347 od 31. decembra 1981. str.1),

- s obzirom na predloge za formirawe rezolucije koje su pred-loìli g. Kiujpres i g. Vandemelbruk o standarizaciji zna-kovnog jezika za gluve (Dokumenat B2-767/85 i g. îjabrando i drugi o televizijskim emisijama za gluve (Dokumenat B2-1192/85),

- s obzirom na izve{taj Odbora za omladinu, kulturu, obrazova-we, informisawe i sport (Dokumenat A2 - 302/87), kao i

1 UNESCO - Savetovawe o alternativnim pristupima u obrazovawu gluvih,

Beograd, 1986, str. 21-22. 2 The Britich Deaf News, Vol. 19, N ° 7.july 1988.

28

A) s obzirom na to da je pola miliona te{ko gluvih osoba i neko-liko puta vi{e nagluvih osoba u Evropskoj zajednici;

B) s obzirom na to da ve}ina gluvih osoba nikada ne nau~i oral-ni govor;

C) s obzirom na to da znakovni jezik ubrajamo u jezik sa svojim sopstvenim pravom, da je najlak{i ili jednak jezik ve}ine glu-vih osoba,

D) priznavaju}i da je znakovni jezik i prevodioci znakovnog je-zika jedan od sredstava sa kojim gluva osoba dolazi do infor-macija potrebnih za svakodnevni ìvot, kao {to je ~itawe i televizija;

E) sa èqom da bi podstakli ukqu~ivawe gluvih osoba u sredinu ~uju}ih pod uslovima da je dobra za gluve;

F) priznavaju}i glavni izve{taj SFG u posledwih nekoliko de-cenija da je poboq{ana sudbina gluvih, i odobravaju}i formi-rawe wenih regionalnih sekretarijata, koji pokrivaju podru-~je Evropske zajednice, mi

1) Sa odobravawem prihvatamo starawe, koje je Komisija izrazi-

la kao i potporu koju je do sada pruìla organizacijama koje predstavqaju gluve osobe u Evropskoj zajednici.

PRIZNAVAWE ZNAKOVNOG JEZIKA I PRAVA NA

WEGOVU UPOTREBU 2) Pozivamo Komisiju da izradi predlog savetu Evrope u pogle-

du zvani~nog priznavawa znakovnog jezika, koji gluve osobe upotrebqavaju u svim dràvama ~lanicama Evropske unije,

3) Obra}amo se dràvama ~lanicama da uklone (ukinu) sve preo-stale prepreke (zabrane) za upotrebu znakovnog govora.

PREVO\EWE ZNAKOVNOG JEZIKA

4) Isti~emo zna~aj priznavawa poziva prevodioca za znakovni

jezik i ponovo uvo|ewe obrazovawa za prevodioce znakovnog jezika - tuma~a - kao i program wihovog punog zaposlewa u svi-ma dràvama ~lanicama {to spada u nadle`nost nacionalnih saveza gluvih.

5) Prema dogovoru sa Evropskim regionalnim sekretarijatom Svetske federacije gluvih treba podsticati dràve ~lanice da predloè projekte o {kolovawu dovoqnog broja prevodi-

29

laca za znakovni govor kao pomo} Evropskog socijalnog si-stema.

6) Pozivamo institucije Evropske zajednice da donesu na~elnu odluku o prevo|ewu na znakovni jezik rad svih konferencija koje organizuju ili koje su pod wihovim pokroviteqstvom, ako se u wihovom radu nalaze i gluva lica.

ZNAKOVNI JEZIK I TELEVIZIJA

7) Pozivamo sve institucije koje su nadle`ne za televiziju, po-

sebno one koje se odnose na informativne programe, da ukqu-~e i prevo|ewe na znakovni jezik. Televizijske institucije treba podsticati da sara|uju sa Evropskim regionalnim se-kretarijatom SFG, kako bi pripremile prevodioce za zna-kovni jezik, ili pak da uvedu titlovawe najva`nijih vesti svojih programa (teletekst).

8) Pozivamo dràve ~lanice da obaveste sva vladina glasila. koja se ti~u ìvotnog standarda, zdravqa, zapo{qavawa, da te vesti prenesu i znakovnim jezikom za gluva lica i organi-zacije gluvih.

9) Pozivamo Komisiju da potpomogne razoj emisija za gluve na svim televizijskim kanalima.

PODUÂVAWE ÛJU]IH OSOBA U ZNAKOVNI JEZIK

10) Pozivaju se dràve ~lanice da u saradwi sa Komisijom potpo-

mognu eksperimentalne projekte o u~ewu znakovnog jezika namewene ~uju}ima (deci i odraslima). U projektu treba da su-deluju posebno {kolovane gluve osobe, a zatim neka se izvr{i recipro~no istraìvawe na tom podru~ju.

RE^NIK ZA ZNAKOVNI JEZIK

11) Podsti~u se dràve ~lanice da potpomognu istraìvawa o

aktivnom fondu re~i, i izdaju odgovaraju}e re~nike svojih nacionalnih znakovnih jezika. Poziva se Komisija da pomogne takvu aktivnost, i da u {to bliòj budu}nosti promovi{e sopstveni re~nik znakovnog jezika koji bi bio upotrebqiv unutar evropske zajednice.

30

PROMENA ZNAKOVNIH JEZIKA

12) Pozivamo Komisiju da prou~i, kako bi se izvr{ilo unifi-cirawe znakova na nivou Evropske zajednice. U tom ciqu bi trebalo da do|e do sastanka stru~waka koji dobro poznaju svo-je nacionalne znakovne jezike i kulturu kako bi usaglasili je-zi~ki minimum.

INSTITUCIONALNI POGLEDI I FINASIRAWE

13) Smatramo za zna~ajnu ~iwenicu da su gluve osobe potpuno uk-

qu~ene u politiku odlu~ivawa, kao i ~uju}e osobe, na nacio-nalnom nivou i na nivou Evropske zajednice, pre svega preko evropskog nacionalnog sekretarijata SFG.

14) Pozivamo na ve}u finansijsku pomo} u skladu sa Evropskom zajednicom za razvoj gluvih osoba u dr`avama ~lanicama.

15) Dajemo uputstvo svome predsedniku da ovu rezoluciju Komisi-je po{aqe Savetu Evropske zajednice, dr`avama ~lanicama, Evropskom regionalnom sekretarijatu SFG, i Evropskom te-levizijskom savezu.

DRUGA REZOLUCIJA EVROPSKOG PARLAMENTA

O ZNAKOVNIM JEZICIMA GLUVIH LICA Evropski parlamenat usvojio je 18. novembra 1998. godine, na svom plenarnom zasedawu u Strazburu, Francuska, novu (drugu) Rezoluciju o znakovnim jezicima gluvih. Evropski parlamenat - s obzirom na svoju Rezoluciju o znakovnim jezicima gluvih do-

netu 17.juna 1988. godine, - s obzirom na Rezoluciju Ve}a od 20. decembra 1996. godine o

jednakim mogu}nostima za lica sa invaliditetom, - s obzirom na svoju Rezoluciju o pravima invalidnih l ica, - s obzirom na 13. ~lan Amsterdamskog sporazuma o nediskrimi-

naciji,

31

A) po{to raste broj potpuno ili delimi~nog gluvih qudi ukqu-~uju}i i one ~ije su pote{ko}e novijeg datuma,

B) po{to ve}ina gluvih qudu ima i govornih pote{ko}a, pa se zbog toga moraju da sluè znakovnim jezikom kao svojim glav-nim govornim jezikom, a vrlo ~esto i svojim jedinim sred-stvom za komunikaciju,

C) po{to su samo ~etiri od petnaest dràva Evropske unije slu-`beno priznale znakovni jezik,

D) po{to rezultati projekta evropskog znakovnog jezika pokzuju zna~ajan mawak kvalifikovanih tuma~a znakovnog jezika u Evropskoj uniji,

E) s obzirom da u programima koje je Evropska unija finansirala nije priznata i ne uvaàva se potreba gluvih saradnika da dobiju tuma~e za znakovni jezik,

F) s obzirom da se u savremenom svetu pristup informacijama sve vi{e ostvaruje audiovizuelnim sredstvima, to ostvariva-we prava na ovakav na~in gluvim licima nije zagarantovano,

G) s obzirom da se televizijeske kompanije nedovoqno brinu za davawe programa pristupa~nog gluvim qudima, kojima je vizu-elna informacija veoma va`na,

H) s obzirom da se u zemqama Evropske zajednice koristi sedam razli~itih sistema teleteksta, koji su me|u sobom inkompa-tibilni, a to stvara velike te{ko}e gluvima koji u Evropskoj zajednici, nazivaju jedni i drugi, isti predmet - pojam,

I) s obzirom da postoji vi{e razli~itih tipova znakovnih jezi-ka, a svaki od wih ima svoj specifi~ni kulturni identitet, to Parlamenat Evropske zajednice:

1) Nagla{ava zna~aj desetogodi{wice prve Rezolucije o znakov-

nom jeziku gluvih od 17. juna 1988. godine. 2) Zahvaquje za dodelu sredstava u iznosu od 500.000 ekija od

strane Evropske zajednice za finansirawe ve}eg op{teevrop-skog projekta o znakovnom jeziku (1997.), kome je ciq unapre-|ewe primene rezolucije o znakovnom jeziku.

3) Uvi|a i priznaje da }e rezultati do kojih }e do}i ovaj pro-jekat znakovnog jezika pruìti zna~ajne podatke instituci-jama Evropske zajednice i dràvama ~lanicama, o tome kako se primewuju odredbe gore pomenute rezolucije Parlamenta o znakovnim jezicima za gluve gra|ane.

32

4) Poziva Komisiju da izradi predlog za Parlamenat, u vezi sa zvani~nim priznavawem znakovnog jezika, koji koriste gluve osobe u svakoj pojedinoj zemqi ~lanici.

5) Poziva Komisiju da se pobrine za programe koje }e finansi-rati Evropska zajednica na podru~ju obrazovawa i zapo{qa-vawa tuma~a.

6) Poziva Komisiju da se pobrine kako bi svi programi Evrop-ske zajednice bili pristupa~ni gluvim qudima, kao i da pri-zna nu`nost slu`be tuma~a znakovnog jezika.

7) Poziva Sekretarijat zajednice da se uvede obaveza upoznavawa svih slu`benika koji rade u ustanovama Evropske zajednice sa problematikom gluvih lica.

8) Poziva Sekretarijat zajednice, i dr`ave ~lanice, da na svim javnim skupovima koje organizuje Evropska zajednica, a na kojima prisustvuju i gluva lica, budu osigurane usluge tuma~a.

9) Poziva Sekretarijat da razmotri u kontekstu na~ela o mogu-}nosti dono{ewa propisa koji }e omogu}iti prevo|ewe na znakovni jezik ili titlovawe emisije vesti, kao i programe od op{teg kulturnog interesa.

10) Poziva Sekretarijat Evropske zajednice da donese predlog za-kona kako bi se osigurala saglasnost da se tekstovi prilagode mogu}nostima shvatawa i za gluve qude {irom Evrope.

11) Poziva Sekretarijat Evropske zajednice da uvede mere kako bi se osigurala jeinstvena konstrukcija multimedijska apli-kacija kako gluvi qudi ne bi bili iskqu~eni iz novih pri-mena.

12) Sem toga poziva Sekretarijat Evropske zajednice da pokrene studije o audiovizuelnim uslugama gluvim qudima.

13) Upu}uje svog Predsednika da prosledi ovu rezoluciju Skup-{tini Evropske zajednice, vladama i parlamentima dr`ava ~lanica, kao i svim organima odgovornim za zastupawe osoba sa o{te}enim sluhom.

Tako su gest i daktilologija dobili legitimno pravo gra|anstva u savremenom dru{tvu. Odmah treba napraviti razliku {ta je znakovni jezik, a {ta je daktilologija, jer ta dva termina nistu sinonimi ve} se me|u-sobno dijametralno razlikuju.

33

Gestikulacija je sistem posebno dogovorenih pokreta i znakova rukama kojima se sporazumevaju ne{kolovani ili nedovoqno artikulaciono osposobqeni gluvi u ciqu me|usobnog komunici-rawa, ili sa licima koja su nau~ila gestovni govor. U svakom slu~aju gest mora biti propra}en mimikom lica i oralnim go-vorom. Prema UNESCO-vom “Defektolo{kom re~niku” mimi~ko-gestovni govor gluvih je “forma op{tewa gluvih, koja u svojoj osnovi ima sistem gestova, od kojih svaki ima svoje zna~ewe”.1

Mimika je kompleks telesnih pokreta, posebno muskulature li-ca, koji u sinhronoj svesnoj ili podsvesnoj funkciji prate unu-tra{wu emocionalnu stranu pojma, i u tom sklopu gest-pojam dobija puno}u svoga sadràja. Tako dolazimo do zakqu~ka da je gestovno mimi~ki govor priro-dan, nu`ni oblik op{tewa gluvih koji ne vladaju dovoqno arti-kulacionim govorom. U osnovi toga govora je biolo{ki, priro-dni nagon i potreba gluvih za izraàvawem svojih stawa, htewa i misli. Postoje tri nivoa gestovnog istraìvawa: P r v i n i v o je prirodni, nerafinirani oblik iskazivawa mi-sli gluvih prete`no pokretima ruku u ciqu zadovoqewa svojih biolo{kih potreba. Wega stvaraju sami gluvi prete`no nedo-voqno {kolovani, ili koji ìve sami u porodici i koji nemaju kontakta sa drugim gluvim licima. On je specifi~an, indivi-dualan, i nosi sve oznake li~nog àrgona. U SAD ovaj osnovni jezik lica o{te}enog sluha se zove “ameri~ki znakovni jezik” (The American Sign Language ili skra}eno ASL ili jo{ AMESLAN) i izodi se mimo lingvisti~kih zakona za engleski jezik. To je “visokoidiomatski sistem do u tan~ine razra|en za sve situacije i odnose”. D r u g i n i v o je {kolski gestovni govor. On je ve} rafinira-niji, i u sebi ima primese psiholo{kih elemenata, bitnih i ka-rakteristi~nih za odre|eni pojam. To je znakovni govor {kolo-vanih gluvih lica, i propra}en je i artikulacijom. U SAD se ovaj drugi nivo zove “znakovni engleski” (Signed English) i bazira na

1 UNESCO - TERMINOLOGY OF SPECIAL EDUCATION, Paris 1977, str. 326

34

simultanom izvo|ewu gestova zajedno sa izgovorom, ali se poje-dine fraze izvode gestom i bez artikulacije, {to zna~i da se mogu koristiti same za sebe. Nazivaju ga i SIGLISH, a po nekima i AMELISH. T r e } i n i v o je vi{i, uslovno dogovoreni gestovni na~in izra-`avawa, namewen obrazovanim gluvima i sastoji se od ugovorenih pokreta za ozna~avawe odre|enih stru~nih termina. Uz gestovni znak dodaje se i daktilna azbuka kojom se ozna~avaju sve gramati-~ke kategorije. Ovim nivoom vlada visoko obrazovani gluvi ka-dar sa visokom stru~nom spremom. U SAD ovaj tre}i nivo nazi-vaju “engleski pomo}u ruku” (Manuel English). On koristi znake iz “AMESLANA” i govor prstne azbuke kojim se savla|uje gramatika i uz to re~i izgovaraju. Tako je stvorena osnova totalne komuni-kacije. Prevodilac za gluve bi morao da vlada sa sva tri nivoa znakov-nog jezika, jer ne zna u kojim }e uslovima i pred kakvim audito-rijumom da prevodi, kao i ~iji }e govor da prevodi, i kome }e da prevodi.1

Terminolo{ka razgrani~ewa

Jo{ na po~etku izu~avawa raznih sistema neverbalne komunika-cije me|u gluvima, ba{ zbog toga {to je ovo relativno nova nauka u nas, potrebno je najpre napraviti terminolo{ka razgrani~ewa, jer se u svakodnevnom govoru koriste razli~iti brojni termini i izrazi koji ne samo da nisu dovoqno definisani, ve} ~esto imaju i suprotna zna~ewa te stvaraju nepotrebnu konfuziju. Uzmimo samo osnovni termin gestikulacija koji se jo{ imenuje sa: zna-kovni govor, gestovno-mimi~ki govor, govor putem znakova,

1 Dr. Qub. Savi} - Na kojem je nivou na{ znakovni govor u Jugoslaviji, “Na{

glas”, Beograd, 1987, br. 2. str. 4

35

mutavi govor1, gestovni govor, neverbalna komunikacija, gestov-na kretwa, znakovno-mimi~ki govor, mimika, pantomima, gestov-ni jezik, daktilologija, taktilologija, dermografija, govor ru-kama, govorni znaci, kretwa ruku itd. Ova ~iwenica nas oba-vezuje da moramo izvr{iti temeqno terminolo{ko razgrani~e-we, i da upotrebqavamo samo jedan autenti~an izraz za ovu stru-ku. Ako pod terminologijom podrazumevamo zbir stru~nih izraza i re~i koje se zvani~no upotrebqavaju u odre|enoj grani struke, onda su u ovom slu~aju najfrekventniji slede}i termini: G o v o r je namerno svesno izraàvawe unutra{weg stawa nekog ìvog bi}a. U qudskom rodu to je op{ti pojam koji ozna~ava svaku vrstu izraàvawa misli u ciqu sporazumevawa. Govor ne mora biti glasovno artikulisan, ve} se moè izraziti i na drugi na~in: predmetima, znacima, rukama, pisawem itd. J e z i k je glasovno artikulaciono (oralno) izraàvawe jednoga naroda. Tako imamo srpski jezik, engleski jezik, kineski jezik itd. G e s t o v n i j e z i k je sistem uslovno dogovorenih pokreta, propra}enih mimikom lica ili tela, koji imaju odre|eno zna-~ewe. Zna~i gestovni jezik nije bilo kakav pokret ruku, ve} sa-mo onaj koji je arbitrarno utvr|en. Gestovni jezik ne treba me-{ati sa gestikulacijom, koja je ne{to drugo. G e s t i k u l a c i j a je spontani propratni pokret ruku i tela pri usmenom govoru. M i m i k a je oblik izraàvawa emocionalnog stawa prvenstve-no pokretima mi{i}a lica koji se javqaju nevoqno (spontano), ali mogu biti i hotimi~no izazvani i izvedeni od strane go-vornika u ciqu isticawa odre|enog emocionalnog stawa misli. P a n t o m i m a ili p a n t o m i m i k a je ekspresivno kori{}e-we pokreta tela umesto re~i pra}ena mimikom i gestom.

1 Ovaj izraz sam na{ao kod dr Luja Bakoti}a - Re~nik srpskohrvatskog kwièvnog

jezika, Beograd, 1936, str. 132

36

D a k t i l o l o g i j a je oblik govora kori{}ewem prstne azbuke u kojoj su slova (grafeme) prikazana razli~itim ali utvr|enim poloàjem prstiju desne ruke. Daktilologijom se mogu koristiti samo {kolovani gluvi, dok ne{kolovani moraju biti posebno obu~eni da bi je koristili. D a k t i l e m a je arbitrarno utvr|eni poloàj prstiju desne ruke kojom se ozna~ava odre|eno slovo azbuke. H i r o l o g i j a je dvoru~na prstna azbuka u kojoj se slova pri-kazuju prstima obe ruke i time imitira latini~no slovo azbu-ke. T a k t i l o l o g i j a je oblik neverbalne komunikacije baziran na dodirima dlana od strane sagovornika. Moè biti razli~itog oblika: dermografija je kada se pi{u ili otkucavaju slova po odre|enim segmentima {ake; dermoleksija je prepoznavawe, ~i-tawe napisanog ili otkucanog slova. Ovu azbuku koriste gluvi u mraku i tako se sporazumevaju. Prete`no se koristi sa slepo-gluvima. Za one koji ne znaju ovu azbuku, navla~i se tzv. “Dalgar-nova rukavica” - obi~na tanka rukavica od platna ili koè na kojoj su ispisana slova azbuke i jednostavno se sredwim prstom otkuca po slovima kao na pisa}oj ma{ini i tako sastavqa re~. O ovome }e biti vi{e re~i kasnije. Ovo razgrani~ewe zna~ewa termina, kao i wihova pravilna upo-treba, je preduslov da se razume ~itav postupak neverbalne komu-nikacije.

Specifi~ne karakteristike gesta

Ako po|emo od uop{tene definicije da je “gest uslovno dogovo-reni na~in sporazumevawa pomo}u ruku uz pratwu mimike lica i

37

tela”, i uporedimo ga sa oralnim govorom, onda neminovno dolazimo do slede}ih zakqu~aka: 1) Gestovni znaci se karakteri{u trenutno{}u, a samim tim i

brzom prolazno{}u. Me|utim oni se mogu opisati, snimiti, nacrtati, a zatim multiplicirati.

2) Gest predstavqa bitan, karakteristi~na element predstave, koja se izraàva pokretom ruku. On prezentira bit pojma, a ne ~itav tok wegovog nastajawa. Na pr. otac - brkovi, majka – za-bra|ena marama; top - trzaj, siroma{an - procepani laktovi na rukavu itd.

3) Gest se karakteri{e krajwom o~igledno{}u, neposredno{}u ili imitacijom radwe. Na pr. kroja~ - {ivewe; stolar – ren-disawe; ku}a - krov itd.

4) Gest je obavezno propra}en emocionalnim izrazom na licu – mimikom, pa i pantomimom. Na primer: tuàn, radostan, bole-stan itd.

5) Apstraktni pojmovi su svedeni na konkretnost sadràja. Na pr. Bog - pokazivawem kaìprsta uvis; miris - povla~ewem prsta ispod nosa itd.

6) Svi se gestovi karakteri{u krajwom konkretno{}u pojmovnog izraza. Na primer: rad - udarawem pesnice o pesnicu; kwiga - otvarawem; lekar - opipavawem pulsa na ruci itd.

7) Gestovi trpe od nediferenciranosti i obiluju pojedina~nim ozna~avawem celine. Na pr. kroja~ i {ivewe; ode}a - kaput; pe~at - uverewe; re{ewe, odluka itd.

8) Mnogi gestovi se ne mogu razumeti ako se izolovano upotrebe, ve} samo u me|uzavisnosti, u nizu.

9) Getovi imaju individualni àrgon, i ~esto su obojeni “lo-kalizmima”, tako da se razlikuju od jednog podru~ja do drugog.

10) Gestovi se mogu razvijati, kultivisati, usavr{avati, kao {to je to slu~aj i sa re~ima.

11) Gestovi se lako pamte, brzo se u~e, i ~esto nekriti~ki usva-jaju, te postaju zajedni~ka tekovina svih gluvih.

12) Gestovi ne izazivaju opti~ki zamor, kao {to je to slu~aj kod ~itawa govora sa usta.

13) Gestovi ne izazivaju psihi~ki zamor, i zato ~esto razgovori, pa i konferencije, veoma dugo traju.

14) Gestovni govor brzo te~e sa svima karakteristikama “tele-grafskog stila izraàvawa”.

38

15) Akcioni radijus testa je ograni~en vidnim dometom sagovor-nika, pa se ne moè razumeti na velikoj udaqenosti, kao {to je to na pr. slu~aj sa zvukom i govorom.

16) Gestovi su razli~iti po vrsti i obliku, i u zavisnosti su od stepena obrazovawa gluvih, da bi ih adekvatno shvatali i iskoristili.

17) Zbog svoje nediferenciranosti, ako se ne proprate govorom, mogu uneti veliku zabunu i nerazumevawe kazanog.

Me|utim, treba imati u vidu i neke negativne karakteristike govorno-gestovnog izraàvawa, a to su: Prvo, gestovi ne podleù zakonima gramatike i sintakse, pa ge-stovi stati~ki stoje jedan pokraj drugog, {to se odraàva i u usmenom izlagawu gluvih, pa je wihov govor siroma{an, agrama-ti~an, a re~enice stoje stati~ki jedna kraj druge, a ne u me|uza-visnoj povezanosti; Drugo, konkretnost gestovnog izraza ~ini leksiku siroma{nom; Tre}e, gestovi se ne mogu koristiti u tami, pa je svako gestovno izraàvawe nedovoqno aparceptivno, ~ak i nemogu}e.

39

IV glava

Klasifikacija gestova i wihova sistematika

roblemom nastajawa gestovnog govora bavili su se mno-gi filozofi, lekari, psiholozi, lingvisti, sociolozi i defektolozi. Otuda postoje brojne teorije o nastanku

gesta i wihovoj klasifikaciji. U ovom priru~niku ne}emo izla-gati teoriju gesta, ali }emo pomenuti neke sistematike za koje smatramo da su od posebnog zna~aja za dubqe i boqe shvatawe gestovnog izraza gluvih.

P Jedan od eminentijih psihologa koji se bavio ovom problemati-kom bio je nema~ki psiholog dr Vilhelm Vunt (Wilhelm Wundt 1832-1930). U svojoj kwizi “Fiziolo{ka psihologija govora” (Sprachgeschichte und Sprachpsychologie, 1901.) prvi je poku{ao da na nau~noj osnovi objasni pojavu gesta i na~ini wihovu sistematiku. Vunt gest defini{e kao “sistem pokreta izra`avawa koji sti~e svoje osobine zbog te`we ka op{tewu i razumevawu kazanog”. On je sve postoje}e pokrete izra`avawa podelio u nekoliko grupa, koje su nastale jedne iz druge, i poku{ao na taj na~in da stvori

41

“genetsku klasifikaciju gestova”, tj. da stvori klasifikaciju gestova na principu wihovog razvoja. Prema Vuntu prvobitan oblik izraàvawa pokretom je p o k a -z i v a w e , i to su takozvani “pokazni gestovi”. Ovaj oblik ge-stovnog izraza se javqa u svim slu~ajevima kada gluvonema osoba ìvi me|u ~uju}im licima. Po Vuntu u ovu grupu gestova spadaju tako|e i drugi slu~ajevi primene pokaznih gestova, i oni se konstantno zadràvaju na svim nivoima gestovnog razvoja. Prva podvarijanta pokaznih gestova su takozvani u k a z n i g e -s t o v i . Oni se upotrebqavaju u slu~ajevima kada se ukazuje na lica koja uzimaju u~e{}e u razgovoru, i ti gestovi su sli~ni z a m e n i c a m a . To su gestovi za lica: ja, ti, on.

Druga podvarijanta su p r o s t o r n i g e s t o v i , jer se wima u osnovi pokazuje prostorni odnos od gluvog lica kao centralne ta~ke na okolinu. To su gestovi tipa: ovde, tamo, gore, dole, levo, desno, napred, nazad, pozadi itd.

42

Tre}a podvarijanta pokaznih gestova su oni gestovi kojima se pokazuje izvesna dimenzija. Na primer: veliki, mali, visok, nizak, debeo, tanak, mr{av itd. Ovi gestovi tako|e ne zahtevaju prisustvo konkretnog objekta ili lica, ve} predstavqaju op{tu oznaku za odre|eni predmet ili lice. Zato se ovi gestovi i zovu izraàjni gestovi jer se wima izraàva neka karakteristika, funkcija, osobina i sli~no.

Drugu grupu gestova po Vuntu ~ine k o p i r a j u } i u i l i i m i -t a t i v n i g e s t o v i . Sam naziv kazuje da se wima ne{to po-draàva, kopira, imitira. Oni uglavnom predstavqaju radwu, tj. glagole. Kopiraju}i ili imitativni gestovi mogu biti dvojaki: jedni, ko-jima se prstima u vazduhu crta predmet ili radwa. Na primer “slika” se prikazuje sa dva pokreta: prvi prikazuje ram, pa se u vazduhu crta pravougaonik, i odmah zatim se rukom imitira crta-we ili bojewe; bioskop se prikazuje otvorenom {akom ispred i weno mrdawe levo desno kao {to treperi slika na platnu. Drugi gestovi iz ove grupe imitiraju radwu. Na primer, no` - se~ewe hleba; {ivewe - pokretima ruke kao kada se {ije; i onda na isti na~in: pecawe, ribawe, me{ewe itd. Dakle, wima se na plasti~an na~in prikazuje radwa, pa ih zato neki nazivaju “plasti~nim ge-stovima”. Na primer: jede, pije, pu{i, puca itd.

43

Tre}u grupu gestova ~ine s i m b o l i ~ n i g e s t o v i , za koje Vunt smatra da su “najkasniji, i najvi{i oblik gestovnog izra-àvawa”. Oni pretvaraju ozna~eni predmet u simbol, i za wih Vunt kaè “su{tina simbola u velikoj meri sastoji se u tome {to on predstavqa neki duhovni sadràj u takvom obliku koji se od wega potpuno razlikuje i nije povezan ni sa kakvom kon-kretno{}u”. Na primer: la` se predstavqa stavqawem ruke ispred usta ali ukrivo, {to simboli~no zna~i da se ne govori pravo ve} krivo; ~uditi se, naglim otvarawem kaìprsta od pal-ca ispred o~iju; sumwati, sumwiv kretawe uspravqenim {akama ispred lica kao kada se neko krije itd.

Vunt smatra da se u svim gestovima od pokaznih do simboli~nih provla~i zajedni~ka “genetska osnova gesta pokazivawe” i po-draàvawe, samo {to se ona sve vi{e gubi ukoliko se udaqava od konkretnog predmeta ka apstrakciji, ili kako doslovno kaè “pojam koji se izraàva nekim gestom mora biti vrlo konkre-tan pre nego {to postane apstraktan - simboli~an”. Vuntova {ema gestova izgleda ovako:

G E S T O V I I GRUPA II GRUPA III GRUPA pokazni kopiraju}i simboli~ni ukazni ili ili prostorni imitativni apstraktni izraàjni Vunt je u svakom gestu postavio dva osnovna kriterijuma:

44

a) spoqna strana gesta, odnosno na~in wegovog prikazivawa (izraàvawa) rukama; i

b) unutra{wa strana gesta, odnosno wegovo zna~ewa. Samo ta dva aspekta zajedno ~ine celinu koja predstavqa sadràj gesta.

Po svemu sude}i Vunt je postavio temeq sistematizaciji gestov-nog na~ina izraàvawa, i kao psiholog duboko u{ao u wihovu su{tinu. Svi kasniji nau~nicxi i prakti~ari su ovu Vuntovu si-stematiku samo daqe modifikovali. Tako je na primer veliki nema~ki surdopedagog iz Frankfurta Johan Fater (Johanes Vatter 1842-1916) u svom ~uvenom delu “Spojena stvarna i govorna nastava” (Der Verbundene Sach und Sprachunterricht, 1874) sve gestove gluvih podelio u dve grupe: prva - prirodni gestovi; i druga - uslovni gestovi. Prirodni gestovi po Vuntovom mi{qewu nemaju ustaqeni oblik, a samim tim ni ustaqeno (stalno) zna~ewe, ve} ih gluvi sami proizvoqno prave shodno svojim intelektualnim mogu}nostima. Uslovni gestovi su arbitrarno dogovoreni me|u gluvima, imaju konzistentan pokret i na~in prikazivawa, i samo on zna~i odre|eni pojam - predmet ili radwu. Prema mi{qewu Fatera “prirodni gestovi su dozvoqeni u peda-go{kom radu, i wih treba koristiti u nastavi kao pomo}no sredstvo, dok uslovne gestove treba zabraniti u {koli.” Po svemu sude}i Fater je zaboravio na jednu osnovnu ~iwenicu da su svi gestovi bez izuzetka u isto vreme i prirodni i uslovni, jer ni jedan gest ne moè da postane sredstvo za op{tewe ako nije op{te prihva}en, i ako nema uslovno zna~ewe. Ruski psiholog i surdopedagog Natalija Grigorevna Morozova (1906-1976) je posebno prou~avala problem gestovno-mimi~kog govora gluvih, pa je u svojoj kwizi “O formirawu pojmova u mla|im razredima {kola za gluvoneme”, Moskva 1939. izloìla da se svi gestovi gluvih mogu podeliti u tri grupe: Prvu grupu ~ine f u n k c i o n a l n i g e s t o v i . To su oni ges-tovi pomo}u kojih se izraàva imitacija radwe kako se ona vr-{i. Na pr. pije, ide, spava, govori, cepa, kuva, sedi itd.

45

Drugu grupu ~ine o p i s n i ili d e s k r i p t i v n i g e s t o v i . To su oni gestovi pomo}u kojih se na maksimalno o~igledan na~in opisuje ili prikazuje predmet koji se gestom ozna~ava. Na pr. kwiga - otklapawe i zaklapawe {aka; pe~urka - prsti leve ruke sakupqeni kao stablo pe~urke, a {aka desne ruke sa ra{irenim prstima stavqena preko skupqenih prstiju leve ruke itd. Vi{i stupaw deskriptivnih gestova su i m i t i r a j u } i g e s -t o v i . Oni su jo{ vi{e uop{teni i nagla{avaju samo bitan ele-menat pojma. Na primer top se gestom prikazuje tako {to se pre-ko leve ruke postavi desna kao krst i desna ruka trgne; nau~iti - tri prsta desne ruke se stavqaju iznad glavi i nekoliko puta u~i-ni pokret kao da se ne{to sipa u glavu. Ovi gestovi kao da ozna-~avaju prelaz ka vi{oj etapi gestovnog izraza. Tre}u grupu ~ine v e { t a ~ k i , s i m b o l i ~ n i , d o g o v o r e -n i g e s t o v i i wihovo zna~ewe postaje jasno samo ako se kori-sti u istom krugu qudi koji su se dogovorili da odre|eni pojam tim gestom ozna~uju. Sem toga oni moraju biti propra}eni oral-nim govorom da bi se razumeli. Na primer: “Ko” - rastavqeni kaìprst i sredwi prst se prinose uz usta i bradu itd. Kao {to se vidi Morozova nija daleko odmakla od Vunta, sem {to je drugoja~ije preimenovala wegovu klasifikaciju. [emat-ski prikaz wene klasifikacija izgleda ovako:

G E S T O V I I GRUPA II GRUPA III GRUPA funkcionalni deskriptivni ve{ta~ki imitiraju}i Veoma je interesantna klasifikacija engleskog psihologa Dez-monda Morisa (Desmond Morris 1928.) koju je izloìo u svojoj ve-likoj studiji “Otkrivawe ~oveka kroz gestove i pona{awe” Oksford 1977, Beograd 1979. godine. On sve gestove grupi{e u {est grupa, a to su: i z r a z n i g e s t o v i koji su zajedni~ki za sve qude pa ~ak i za neke ìvotiwe; m i m i ~ k i g e s t o v i ili gestovi podraàvawa su oni pokreti kojima izvo|a~ poku{ava da {to vernije podraàva neku osobu, predmet, radwu ili situaciju. Su{tina mu je u tome {to èlimo da pomo}u li~nog gesta presli-

46

kamo stvar koju èlimo da predstavimo. To je jedna vrsta “mi-mikrije u opona{awu”, pa je svoje podvrste i nazvao a) dru{tvena mimikrija - osmehujemo se iako nam nije do osmeha; tu`ni smo na sahrani iako nas ne poga|a smrt umrlog; aplaudiramo govorniku iako sa wim ne delimo wegovo mi{qewe; b) teatralna mimikrija - kada glumci simuliraju likove i izraze lica pojedinih tipova li~nosti u komadima radi na{e zabave; v) parcijalna mimikrija - kada rukama do~aravamo ne{to nemogu}e; ma{emo krilima kao da letimo; prstima pokazujemo kako pada ki{a itd.; g) vakumska mimikrija - je izvo|ewe radwe u odsustvu objekta: imitiramo kao da pu{imo, kao da pijemo vodu, kao da pucamo iz pi{toqa itd. [ e m a t s k i g e s t o v i nastaju izdvajawem samo jedne bitne i karakteristi~ne crte onoga {to èlimo da prikaèmo, predsta-vimo ili opi{emo, a to nema veze sa realno{}u: iznevereni mu` - rogowa: rugawe ne~emu ili nekome - ra{irena {aka na nosu sa palcem na nosu i igrawe prstima u vazduhu itd: s i m b o l i ~ n i g e s t o v i ukazuju na jedan apstraktan kvalitet koji nema prost ekvivalent u konkretnom predmetu ili radwi: lupkawe kaìpr-stom po ~elu - jesi li pametan, vr}ewe kaìprstom po slepoo~ni-ci - razmisli dobro itd.; t e h n i ~ k i g e s t o v i se upotrebqa-vaju u uslovima specifi~nih aktivnosti. Takvog su tipa pokreti ruku saobra}ajca, sporazumevawe dilera na berzama, gestovi koje

47

upotrebqavaju vatrogasci, kranisti na dizalicama, signaliza-tori na aerodromskoj pisti prilikom sletawa i poletawa avi-ona, krupie u kockarnicama itd. [esta grupa gestova po Morisu su { i f r o v a n i g e s t o v i , i tu spadaju gestovi gluvih qudi. Po Morisu {ifrovani gestovi predstavqaju sistem znakova koji stoje u uzajamnom odnosu, jer je jedan u vezi sa drugim i, na sloèn i sistematizovan na~in pred-tavqaju pravi jezik. Wihova je karakteristika u tome da su kao zasebne jedinice bezvredni, ako se ne odnose na ostale jedinice kodeksa. To su pojmovi u re~enici - to je jezik gestova gluvih qudi. Po Morisu “znakovni jezik gluvih zahteva znatnu ve{tinu i uve`banost, jer pripadaju sasvim drugom svetu od onih svako-dnevnih gestova koje upotrebqavamo u govoru i svakodnenom ìvotu. Gestovi gluvih nas podse}aju na onaj neverovatno sen-zitivni potencijal kojim svi mi raspolaèmo za vizuelno komu-niciarawe”. Pored ovih osnovnih gestova Dezmond Moris navodi jo{ i “vari-jante gestova” koji mogu imati lokalno zna~ewe, kao na pr. ste-gnuta pesnica je znak pretwe ali u komunisti~kim zemqama je znak pozdrava; zatim li~ni stil gestova i gestikulirawa; gesto-vi koji mogu imati vi{e zna~ewa kao na primer slovo O na~i-weno od spoja kaìprsta sa palcem moè da zna~i odli~no, ali u SAD zna~i “okey”, a u Japanu nulu ali zna~i i novac. Zatim, postoje tzv. hibridni gestovi, sloèni gestovi, reliktni gestovi kao {to je plaèwe jezika, {to u osnovi zna~i koncentraciju pa`we onoga koji radi, ali i prosta~ko rugawe, ali i poziv prostitutke na seks itd. Kao {to se vidi Dezmond Moris daje {iroku lepezu gestovnog izraza, i u woj posebno nagla{ava gestovni izraz gluvih, koji izjedna~ava sa “pravim jezikom”. Me|u hrvatnskim autorima koji su se bavili problemom gestov-nog govora gluvih treba pomenuti prof. dr Zvonka Jurasa koji u svom radu “Kineti~ki govor gluvih”, Zagreb 1952. sve gestove deli u dve grupe: a) gestovi prema genetskom poreklu; i b) gestovi prema funkciji, odnosno nameni.

48

Prema genetskom poreklu gestovi mogu biti dvojaki: a) prirodni gestovi; i b) ve{ta~ki ili dogovoreni gestovi. Pod prirodnim gestovima podrazumeva “bezuslovnu reflektornu motoriku koja moè biti propra}ena i drugim fiziolo{kim procesima kao {to su afektivna stawa i drugo. Wima se samo instinktivno manifestuje neki doìvqaj i emocionalno stawe, i predstavqa najniì oblik saop{tavawa uglavnom li~nih fiziolo{kih hte-wa. Pod ve{ta~kim ili dogovorenim pokretima gest je stvoren na bazi prirodnih pokreta formiranih u socijalnoj sredini sa intencijom saop{tavawa svojih doìvqaja drugom licu. To je gestovno izraàvawe u naj{irem smislu te re~i, jer ti pokreti imaju i neki simboli~ki sadràj, ali su uslovno dogovoreni me|u gluvima za ozna~avawe odre|enog pojma. Prema funkciji ili nameni gestovi mogu biti trojaki: a) gesto-vi kao pomo}ni elemenat verbalnog izlagawa; b) gestovi kao os-novni nosioci poruke kojom prilikom zamewuju verbalnu poruku; i v) gestovi koji potpomaù oralni govor prilikom ~itawa govo-ra sa usta i lica. Gestovi kao pomo}ni, podupiru}i elemenat verbalnog izlagawa se upotrebqavaju uz oralni govor. Oni ovde podupiru ~itanu re~ sa usta i ~ine je razumqivijom, ali ujedno i otkawaju zamor od dugotrajnog piqewa samo u usta sagovornika. Tako svaka izgovo-rena re~ nalazi svoje pokri}e u gestu. Ovaj na~in znakovnog sporazumevawa naziva se i “simultana gestikulacija”. Gestovi kao nosioci poruke defektno zamewuju re~ - verbalnu poruku. Gest se ubacuje umesto re~i i zato je potrebno poznavati gestove da bi bili adekvatno upotrebqeni umesto re~i. To je pravi gestovni govor i wega treba unificirati i kodifikovati. Gestovi koji potpomaù oralni govor, posebno glasove prilikom ~itawa govora sa usta, pa takvi pokreti nisu nosioci zna~ewa, ali su pomo}ni znaci da bi se lak{e ~itala re~ sa usta. Oni su “vizuelni oblik preno{ewa foneme pomo}u ruke”. Ti gestovi se u Danskoj zovu “usta-ruka govor” (Mund-Hand Alphabe); a u SAD “Cued speech system”; u Engleskoj “Pexet-Gormanov sistem”, jer svi oni samo pomo}u ruke nazna~uju nevidqive glasove u re~ima. [ematski prikaz Jurasove klasifikacije izgleda ovako:

49

a) Prema genetskom sastavu

prirodni dogovoreni ------------------------------------------------------------------------------------------- b) Prema funkciji ili nameni

pomo}ni osnovni pomaù}i elemenat nosilac elemenat oralnog poruke-pojma glasa govora

------------------------------------------------------------------------------------------- Qubica Podbor{ek, slovena~ki stru~wak za gestovni govor, smatra da su “gestovi izraz ose}ajnih potreba ~oveka i wegovih misli koje nastaju iz ìvotne potrebe”. Oni se oblikuju upore-do sa razvojem ~ovekovog intelekta i govora da bi izrazili svoja htewa. U po~etku su to bili prirodni znaci koji su nastali na osnovu vidne predstave predmeta, a kasnije su se pojavili dogovo-reni znaci apstraktnih oblika. Prema tome ona sve znake deli na dve osnovne grupe: a) na prirodne znake; i b) na dogovorene znake. Prirodni znaci ili gestovi su spontani izraz pokreta ruku, pre svega kao dopuna glasnog govora, i imaju istu funkciju kao mimi-ka i spadaju me|u signale. Nisu dogovoreni i upotrebqavaju ih svi qudi u ve}oj ili mawoj meri. Prirodni znaci mogu biti dvojaki: pokazni i kopiraju}i. Pokaz-nim znacima pokazujemo na predmet koji se nalazi u na{em vi-dnom poqu. Te predmete ne opisujemo ve} samo pokazujemo na wih i oni su razumqivi svakom sagovorniku. Kopiraju}i znaci se upotrebqavaju onda kada predmet nije u na{em vidnom poqu. tada ga opisujemo sa wegovim bitnim karakteristikama ili kopiramo na~in rada sa wim. To su gestovi: la|a, kwiga, auto. Dogovoreni gestovi ili znaci su pokretno-mimi~ki znaci sa ko-jima izraàvamo pojmove pokretima ruku i prstiju koje propra-}amo mimikom. Oni spadaju me|u simbole, te prema tome svaki pokret ima simboli~ku vrednost. Dogovoreni znaci mogu biti trojaki: opisni, apstraktni i skra}enice.

50

Opisni gestovi izraàvaju odre|enu karakteristi~nu radwu za pojedine aktivnosti ili predmete. Ti gestovi se razlikuju od predhodnih po tome {to u sebi imaju psiholo{ku komponenetu, pa se tim gestom izraàva unutra{wi psihi~ki doìvqaj. Doì-vqaj koji nastaje zbog te specifi~nosti kvalitativno oboga}uje gestovni izraz. Na pr. kiselo, ne`no, lepo itd. Apstraktni gestovi nemaju nikakve veze sa predmetom koji ozna-~avaju, pa ih zato treba nau~iti i kao takve arbitrarno usvojiti, da bi postali op{te prihva}eni i jednakozna~ni za sve. Svi koji ovladaju gestovnim simbolima mogu se sporazumevati sa svima gluvima sasvim ta~no. Mnogi od tih znakova postaju razumqivi samo ako se proprate oralnim govorom. Tako gest prati govor i govor prati gest. Ovako bisenzorno data re~ garantuje wenu pra-vilnost shvatawa od strane gluvog, jer se gest i govor dopuwuju. Skra}enice su posebna vrsta gestova kod kojih nema posebnih de-taqa koji ukazuju na konkretnost pojma, jer se jednim pokretom izraàva ~itava misao. Takav na~in komunicirawa je kod gluvih relativno ~est, posebno kod nekih standardnih re~i, naziva, imena itd.

Na kraju svoje studije o gestikulaciji pod nazivom “Uvajanje znakovnega jezika v vzgojo, izobraòvanije in usposabljanje” Qubqana 1990. godine, Qubica Podbor{ek kaè “da sve gestove prati mi-mika lica i tela koja je pri komunikaciji spontana ili namerna

51

pri izraàvawu ose}awa, misli, htewa, emocija, stawa i da se gluve osobe ~esto usredsre|uju vi{e na lice sagovornika nego na wegove ruke”.

[ematski prikaz Podbor{ekove klasifikacije izgleda ovako: Prirodni gestovi Dogovoreni gestovi pokazni kopiraju}i opisni apstraktni skra}enice a sve wih prati mimika lica i tela.

Savremena klasifikacija gestova

Na osnovu ~etrdesetogodi{weg rada sa gluvima na prevo|ewu, kao i na osnovu analize trideset znakovnih re~nika iz sveta koje sam imao na raspolagawu, po mom mi{qewu sve gestove mo-èmo podeliti u dve osnovne grupe: prvu grupu ~ine p r i r o d n i g e -s t o v i ; i drugu grupu v e { t a ~ k i ili izvedeni gestovi koji su kodifikovani u jednom jeziku i time postali obavezno op{te-prihva}eni. Prirodni gestovi mogu biti trojaki: Pokazni, sa prisustvom i bez prisustva objekta (predmeta ili lica); Crtaju}i, kada se rukom i prstima jedne ili obe ruke crta izgled predmeta u wegovim bitnim oznakama kako bi se prepoznao; Imitiraju}i kada se podraàva radwa ili upotreba odre|enog predmeta.

52

Ova grupa gestova postoji u svim jezicima sveta, i kod svih glu-vih, bez obzira na wihov obrazovni nivo. To je onaj kvantum re-~ni~kih znakova koji omogu}uje da se gluvi sa Grenlanda spora-zumeju sa gluvima iz Tasmanije. Ve{ta~ki gestovi su svi ostali gestovi, jer su oni arbitrarno dogovoreni u jednoj sredini da se odre|eni pojmovi na taj i taj na~in ozna~e. Taj dogovor mora biti prihva}en od strane svih gluvih jedne zemqe. Ne bude li prihva}en, to }e biti galimatijas pokreta koje nikoga ne obavezuju. Zbog toga se nastoji u svim ze-mqama sveta da se gestovi unificiraju, pa se u tom ciqu {tam-paju znakovni re~nici ili snimaju kaste, kako bi znaci bili uni-formni za jednu zemqu. Ta unifikacija je po~ela od 1975. godine kada je Svetska federacija gluvih, na svom kongresu u Parizu, usvojila prvih pet stotina gestova, i nazvla ga GESTUNO u zna-~ewu “unificirani gestovi”. Ve{ta~ki, dogovoreni, ugovoreni, izvedeni gestovi se kre}u od fiksirawa bitnog elementa konkretnog pojma, do wegovog opisa u detaqima, Ti se pokreti moraju nau~iti, i to je su{tina znawa znakovnog jezika. [ematski ova klasifikacija izgleda ovako:

GESTOVI

PRIRODNI VE[TA^KI pokazni crtaju}i imitiraju}i Ova klasifikacija ola{ava polaznicima te~aja da brzo i lako savladaju gestove, jer ako upoznaju kako nastaje gest, i uo~e wego-vu su{tinu (koju im treba objasniti), onda ih je lako i nau~iti. Pokazni gestovi su oni u kojima ka`iprstom ukazujemo na obje-kat koji je u na{em vidnom poqu. To su prirodni predmeti ili lica, radwe ili stawa, koja ne treba predstavqati ve} samo na

53

wih pokazati. Ovi su gestovi jasni, i kod wih nikada ne dolazi do zabune i nesporazuma sa sagovornikom. Crtaju}i gestovi su oni kod kojih predmet, radwa ili stawe nisu u vidnom poqu, pa rukama i prstima ukazujemo na wihove bitne karakteristike. Ukoliko se ne pogodi wihova bitna karakteri-stika ne}e se razumeti od strane sagovornika. Ovi se gestovi lako savla|uju, ali se ipak moraju nau~iti. Na primer: ram, pi-smo, seva, ska~e, okliznuti se itd. Imitiraju}i gestovi su oni kojima se podra`ava odre|ena radwa koja je karakteristi~na za taj predmet, funkciju radwe, li~nost itd. Ovi gestovi deluju sugestivno po obliku i formi koju pred-stavqaju, a plasti~nost izra`avawa uz pomo} mimike dovodi ~ak i do pantomime. Na pr. ~istiti, pecati, strugati, cepati itd. Vi{i stupaw imitativnih gestova vodi u simboli~ne ili apstra-ktne gestove, premda i u wima ima elemenata konkretnosti. Na primer: dokaz, ~ekaj, za{to, ima, dosta, dosadan itd. Imitativne gestove treba objasniti svojim filogenetskim nastajawem, jer ~esto izgleda da su bez konkretne pozadine, a oni to nisu. Na

54

pr. gest “ima” se pokazuje pokretom poluotvorene {ake kao da se wome ne{to zahvata kao da ne{to ima u ruci, nasuprot gestu “nema”, koji se isto tako poluotvorenom rukom ispred usta povu~e sa le-va u desno, jer iz usta nema {ta da iza|e. Treba ista}i da u gestu, kao i u svakoj drugoj komunikaciji, oda-{iqac gesta, kao i wegov primalac, moraju koristiti identi-~an kod, a to zna~i da on ima isto zna~ewe i za jednog i za drugog, da bi se ta~no razumeli. U protivnom mo`e do}i i pored najboqe namere do vidnog nesporazuma, pa i konflikta. Zato svaki gest treba duboko psiholo{ki proanalizirati, otkriti u wemu we-govu pozadinu, videti wegovu osnovu - koren, etiologiju, na~in nastajawa, psiholo{ku karakteristiku, zna~ewe koje se pokre-tom ruke izra`ava. U svakom od wih treba otkriti we-govu povezanost sa konkretnom realno{}u, i gest }e nam biti jasan i lak za shvatawe i pam}ewe. Zato smo uz mnoge gestove dali i wegovu konkretnu pozadinu.

55

V glava

Psiholo{ke osnove gesta

ovorni gest nije bilo kakav ili bilo koji pokret ruku. Naprotiv, u pozadini svakog pokreta - gesta postoji dubo-ka psiholo{ka pozadina bazirana na realnosti wenog

sadràja. Bit pojma je sublimirani sadràj te realnosti, koji je predstavqen u svojoj funkciji, iskazan ekspresivnom manife-stacijom drugoj li~nosti koja ga shvata. Prema tome, samo utvr-|eni, dogovoreni ekspresivni kôd koji ima svoj sadràj moè se nazvati g e s t o m . Gest, to je ìvot gluvog ~oveka iskazan dru-gom ~oveku.

G

Psiholo{ki doìvqaj, saznawe, misao, èqa i potreba mogu se iskazati drugom ~oveku ili mnogim qudima ~itavim nizom eks-presivnih manifestacija u formi reflektorne i motorne re-akcije koje predstavqaju psiholo{ko stawe ~oveka izraèno odre|enim znacima i ti znaci su sredstvo me|usobnog razumeva-wa i komunikacije. Dakle, govorni znaci baziraju na opti~kim impresijama i zahvataju bit ili su{tinu objekta kojeg prikazuju

57

ili ozna~avaju. Tako gest nosi u sebi duboki psihi~ki oblik saznawa ili shvatawa predmeta, li~nosti ili neke pojave. Otuda su mnogi psiholozi jo{ od XVIII veka ukazivali na psiholo{ku pozadinu gesta. Tako je na primer jo{ Johan Lavater (Johannes Lavaterus 1624-1695, profesor medicine, teologije i pedagogije) isticao da “stil telesnih pokreta ~oveka zavisi od wegovog temperamenta i karaktera”, a veliki nema~ki filozof Ema-nuel Kant (1724-1804) je preporu~ivao “imitirajte gestove ~o-veka koga èlite detaqnije da upoznate”. A osniva~ kinetike Birdvistel (Birdwistell) je prou~avao “ekspresivnu kinetiku ~oveka tokom socijalne interakcije”, dok je englesti psiholog Dezmond Moris napisao ogromnu studiju: “Otkrivawe ~oveka kroz gestove i pona{awe” koja je 1979. godine prevedena i na srpski jezik, Tako je psiholo{ka strana gesta dobila svoju psiho-lo{ku podlogu, o ~emu postoji veoma obimna literatura, dok se kod nas u prethodnoj Jugoslaviji, wome bavio samo prof. dr Zvo-nko Juras iz Zagreba: “Psiholo{ki aspekti kineti~kog govora”, Zagreb 1969. i “Kineti~ki govor gluhonijemih”, Zagreb 1952. godine, a wegova osnovna misao vodiqa u obema kwigama je bila “Svet gluvih ima na raspolagawu pokret za govornu ekspresiju i vid za govornu percepciju. Na toj bazi je i formiran i razvijen kineti~ki govor To je sloèna psihomotorna aktivnost bilo de-la ili ~itavog tela ~oveka. To je sistem motornih opti~kih sim-bola koji se direktno tendenciozno koriste da bi se stanoviti sadràj izrazio {to plasti~nije i razumqivije svojoj okolini”. Svaki gestovni znak ima svoju pozadinu, karakteristiku sadràja o kojem govori. On izraàva fina istan~ana emocionalna stawa, odnose i stavove prema doìvqenom sadràju. Ti sadràji se opaàju, ocewuju, vrednuju od strane gluvog ~oveka koji ih uo~ava u svojoj biti i prikazuje pokretom. U pokretu on dodaje ton svoga doìvqaja kroz mimiku lica i dinamiku pokreta, tako da gest ~ini celinu psihi~kog doìvqavawa predmeta i wegov izraz. Izolovani, samo jedan vid kineti~kog izraza je vrlo redak, te su otuda svi oni re~nici neverbalnog govora putem shematskog cr-teà neadekvatni i nepotpuweni gestovnim sadràjem. Oni su jedno-stavno hladni i mrtvi, jer wima nedostaje konstitutivni (bitni) elemenat sadràja, a to je najmarkantniji deo objekta ko-ji se pri-kazuje. Prema tome, gest je baziran na wegovoj genetskoj izvornosti {to se najboqe vidi iz slede}ih primera.

58

I primer: Iz ameri~kog bazi~nog uxbenika za u~ewe manuelne komunikacije na Galodetovom Univerzitetu (Terrence O Rourke - A basic course in manual communication, Wachigton, 1970, str. 37)

Be`ivotni crte`i gestova bez psiholo{ke osnove su prazni i ne zna~e ni{ta za onoga ko ih prima.

59

II primer: I samo crte`i pokreta ruku u gestovnom izrazu bez psiholo{kog izraza na licu i ne zna~e mnogo, {to se mo`e vide-ti u mnogim priru~nicima za neverbalnu komunikaciju gluvih. Primer uzet iz kwige Barbare M. Kaunapel - Signs for instructional pursposes, Wachington 1969.

60

Nasuprot ovakvom pogre{nom na~inu prikazivawa gesta i wego-ve pozadine, dajemo u prilogu pozadinu gesta prema UNESCO-voj publikaciji o neverbalnoj komunikaciji, gde se vidi bit gesta, wegova pozadina, i tuma~ewe wegovog porekla i nastajawa. Ova-kvo prikazivawe gesta je mnogo lep{e i lak{e za u~ewe. Na pri-mer:

61

Navedeni primeri na predwim stranicama o~igledno pokazuju da se u pozadini svakoga gesta nalazi konkretni sadràj, i da je iz wega uzeto samo ono {to je bitno: sun~ani zraci idu nadole, leptir ma{e krilima, za vola su bitni rogovi, za avion wegova krila i poletawe, za drvo wegovo kretawe granama i li{}em na vetru, za miris cvet, za patku wen kqun, za miris koji se ose}a preko nosa, za telefonirawe i telefon wegov na~in upotrebe. Dakle, gest odraàva bit predmeta. Savla|ivawe gestovnog govora je individualno, i zavisi pre svega od samog subjekta, inteligencije, mo}i zapaàwa i na~i-na rezonovawa.Tako|e je od zna~aja i wegova socijalna sredina i kulturni uslovi u kojima on ìvi i kako se vaspitava. Takozvani “originalni znakovni govor gluvih” ili “izvorni gestovni go-vor” postoji kod onih gluvih koji ìve sami u zabitim selima i subkulturnoj sredini, i wihov je gestovni izraz krajwe konkre-tan i imitativan na nivou predmeta ili radwe. To su na primer gestovi za jede, pije, ide itd. Me|utim, oni se u dru{tvu tzv. “{kolovanih gluvih” vrlo brzo korigiraju i usvajaju nove znake za svoje samostalno stvorene biolo{ke potrebe. Isto tako po-stoji velika razlika izme|u gestova gluvoro|enih i kasnije oglu-velih, tj. onih koji u svom govornom izrazu imaju makar i rudime-nte verbalnog depozita i strukturu normalnog govornog izraza. Kod kasnije ogluvelih usvajawe gesta je sporo i on se te{ko u~i. U~i se svaki znak posebno, jer se na sasvim drugi na~in doìvqa-va svet i u~i govor, a posebno wihova misaona elaboracija, koja je dijametralno drugoja~ija u svojoj jezi~koj strukturu. Nasuprot wima gluvoro|eni ~ovek je “~ovek oka” (Augenman) i wegov vizu-elni doga|aj je u prvom planu. Opti~ka struktura saznawa je na-metnula wegovu gestovnu reprodukciju kao direktnu, konkretnu, stati~ku, doìvaqavawe ~iwenica u sukcesiji toka vremena, pa je i wihova elaboracija sveta u stati~noj sukcesivnoj formi kao re|awe ~iwenica koje su se pred wim de{avale, a koje je on opa-zio i tako ih i ponavqa. Zbog toga je misao gluvoro|enog konkre-tna, tipa “Ja sutra ku}a” i to su sekvence slika bez kauzaliteta zbog doga|awa. Opti~ke su informacije primarne, i kao takve se fiksiraju u svesti, a ne kao uzro~no posledi~ni odnosi. Za raz-liku od usmenog oralnog govora, boqe re}i govorewa, gde vlada sistem glasova i re~i koje nas direktno informi{u o odre|enom sadràju, mi moèmo razumeti taj jezik samo ako ga znamo (na pr. srpski) ali ako ga ne znamo (na primer nema~ki, italijanski, gr-

65

~ki), onda ti informativni akusti~ki signali - glasovi i re~i za nas ne zna~e ni{ta (mi sasvim drugoja~ije doìvqavamo re~ “ku}a” kada je ~ujemo, a sasvim drugoja~ije ako ~ujemo haus, homme, maison, cassa), ali zato za gluve znak za ku}u (krov) je interna-cionalni znak za sve jezike i gluvi sveta se lako sporazumevaju za svakodnevne ìvotne potrebe i kolokvijalni govor. Eto to je ta bitna razlika u psiholo{kom doìvqavawu pojma izme|u gluvog i ~uju}eg lica, odnosno izme|u vizuelne i akusti~ke for-me doìvqavawa pojma. Dakle, vizuelno je konkretno i direktno doìvqavawe ifnormacija, a akusti~ko je indirektno i pomalo apstraktno. Razumqivo da sve ove ~iwenice imaju reperkusiju i na govorni izraz gluvih, gramatiku, sintaksu i pisani izraz. Dakle, opti~ka percepcija sveta i svega oko nas je direktna re-alnost i konkretnost na osnovu koje se izvla~i bit i formira pojam gesta za taj objekat, ili radwu ili stawe, te se otuda kod gluvih formira i razvija konkretni situacioni misaoni tip ~oveka, dok se verbalno akusti~kim putem razvija i formira simboli~no misaoni tip ~oveka i to je bitna psiholo{ka raz-lika izme|u gluvih i ~uju}ih. Zbog toga je gestovni govor gluvih nezavisan od glasovnih normi izraàvawa, pa je radi toga i te-{ko vr{iti adekvatan prevod sa gestovnog govora na oralni, a svaki dobar prevodilac mora ove ~iwenice da poznaje da bi adekvatno mogao da prevodi sa gestovnog govora na oralni govor. Psiholo{ki posmatrano svet gluvih qudi je svet preferirawa vizuelnih doìvqavawa, a wihovo shvatawe i koncepcija ìvqe-wa je rezultat takvog na~ina saznawa sveta. Na toj bazi sazna-wa formira se psihologija gluve li~nosti koja je uvek indivi-dualna. Na toj bazi saznavawa treba izgraditi sistem rehabi-litacije u kojoj gest i gestovni na~in izraàvawa - kineti~ki govor - igra zna~ajnu ulogu i on se ni u kom slu~aju ne moè i ne sme ignorisati. Sva nastojawa rehabilitatora bilo koga stru~-nog profila bila, ne mogu i ne smeju izbegavati ili uklawati gestovni govor. On u aktu rehabilitovawa mora biti prisutan u formi “kombinovanog sistema” ili “totalne komunikacije”. Prevodioci za gluve moraju uvek imati u vidu da su to dva govor-na sistema koji se ne odvijaju na istom perceptivnom nivou i po identi~nom kanonu, i da on - prevodilac - mora da vr{i tran-sfer informacije sa jednog sistema na drugi, a to je te{ko i za tuma~a i za gluvog ~oveka. To je teè nego sa jednog jezika prevo-

66

diti na drugi, jer se odvija na istom perceptivnom nivou. Zato prevodi-lac za gluve mora da poznaje ovu psiholo{ku razliku, pa tek onda da zadovoqi niz specifi~nih uslova na prevo|ewu sa jednog (oralnog) na drugi gestovni jezik i obratno. Dakle, gest ima duboku psiholo{ku pozadinu koju treba poznava-ti da bi gest bio razumqiv, prihva}en i protuma~en. Ona (psiho-lo{ka dubina) je ~esto toliko suptilna da ~oveku prosto staje dah kada shvati kako je jedan gest stvoren. I tek onda kada shvati wegovu pozadinu, onda shvati da je samo takav morao da bude i da u sebi inkorporira sve elemente realnosti. To sam bezbroj puta

67

do`iveo za ovih pola veka rada sa gluvim qudima svih uzrasta. Koliko dubine ima u gestovima: bogat, siroma{an, fantazija, post itd. A kada se to jednom shvati i prodre u wegovu su{tinu, onda se lako nau~i i pamti. To uostalom i iskustvo pokazuje da mala deca kada od ku}e do|u u {kolu za relativno kratko vreme savladaju gestove i lako komuniciraju sa odraslim starijim u~e-nicima.

68

VI glava

U~ewe gestovnog jezika

i pomo}na sredstva za wegovo savla|ivawe

estovni govor mora da se nau~i, kao {to se u~i i svaki strani jezik. U tom ciqu su u pro{losti organizovani brojni seminari od strane saveza gluvih, posebno za se-

kretare organizacija, jer je nezamislivo da sekretar organiza-cije gluvih ne zna, ne mo`e, ili ne ume da se sporazume sa svojim ~lanstvom radi kojeg je anga`ovan.

G Me|utim, nemogu}e je u toku jednog seminara od tri-~etiri dana nau~iti sve gestove. Nemogu}e je pre svega zbog toga {to postoji ogroman broj gestova koje je nemogu}e odjednom konsumirati. Zbog toga je potrebno organizovati te~ajeve gestovnog jezika po nivoima: osnovni, sredwi, vi{i i debatni, kao {to se organizuju

69

i te~ajevi za strane jezike, i na svakom od wih savladati odre|e-ni broj znakova, pojmova. Treba re}i i to da do sada nije postojao program rada tih semina-ra (ni teoretski, ni prakti~ni), ve} su pojmovi davani nasumice, bez nekog sistema. Zato smo u ovoj kwizi dali i prvi program rada za osposobqavawe prevodioca za gluve, ali i prvi re~nik od 1.000 pojmova - gestova, za koje smatramo da predstavqaju mini-mum za po~etno gestovno sporazumevawe sa gluvima. Me|utim, ma koliko dobro bili organizovani te~ajevi za gluve, i ma koliko imali dobre predava~e, oni ne}e odgovoriti svojoj na-meni ako se polaznicima ne pruì i neki trajni materijal koji }e im posluìti za individualno napredovawe u savla|ivawu gestovnog jezika. U tom ciqu Savez gluvih Jugoslavije je snimio video-kasetu od hiqadu znakova, sa potpisima i glasno iskazanim nazivima gestova, {to }e posluìti kako za savla|ivawe znakov-nog jezika, tako isto i za wegovu unifikaciju. Osim toga, postoje i druga pomo}na sredstva za u~ewe i uve`ba-vawe znakovnog govora kao {to su re~enici, znakovni zapisi, znakovni pe~ati, daktilolo{ke azbuke itd., koja se u svetu kori-ste, pa }emo o wima dati osnovne informacije i ~iwenice.

Znakovni re~nici

Znakovni re~nici su osnovno didakti~ko sredstvo za savla|iva-we gestova. Javili su se paralelno sa nastajawem i razvojem obra-zovawa gluvih, pogotovu u doba kada je znakovna metoda bila dominiraju}a u obrazovawu. Prvi znakovni re~nik za gluve napisao je osniva~ {kolstva za gluve Francuz [arl Mi{el de l′ Epe (1742-1789) u Parizu, koji je ostao u rukopisu sve do 1896. godine, kada ga je objavio dr @an

70

Ratel pod nazivom “Re~nik gluvonemih, objavqen prema origina-lnom rukopisu uz predgovor dr @. A. Ratela”. Spada u grupu deskriptivnih re~nika, po{to su gestovi u wemu opisani re~ima, a ne ilustrovani. U ovom re~niku su re~i ovako obja{wene: “KUPATI SE = staviti sebe u vodu i osveìti se”. “SKINUTI = u~initi pokret kao da se skida slika koja je visoko postavqena”. “TAMNICA = mra~an zatvor u kojem je zlo~inac zatvoren”. “VERUJEM = Kaèm dâ duhom. Mislim dâ. Kaèm dâ srcem. @elim da mislim dâ. Kaèm dâ ustima. Nisam video i jo{ ne vidim svojim o~ima”. De l′ Epe je tako|e objavio i prvu ru~nu azbuku pod nazivom “Da-ktilologija ili nauka o op{tewu pomo}u prstiju” koja je tako|e ostala posle wegove smrti u rukopisu, pa ju je izdao Benàmen Diboa u Parizu 1867. godine i ima 37 strana.1

Posle ovog prvog re~nika i azbuke gotovo u celom svetu su po~e-le da se objavquju azbuke i re~nici za gluve, a Amerikanac dr Simon Karmel navodi podatak da je od 1850-1939. god. objavqeno oko desetak re~nika na nacionalnim znakovnim jezicima, a da posle tog vremena interes za znakovne re~nike sve vi{e raste, naro~ito posle osnivawa Svetske federacije gluvih (osnovana 1951. godine u Rimu), tako da danas u ~etrdeset {est zemaqa sveta ima nekoliko stotina znakovnih re~nika.2

Svetska federacija gluvih je pokrenula ideju o potrebi unifi-kacije znakovnog jezika na svom osniva~kom kongresu u Rimu, ka-da je prisustvovalo 25 delegacija iz raznih zemaqa sveta, koje su se, iako dobro sporazumevale, ipak imale problema za me|usobno komunicirawe, te je trebalo mnoge pojmove ujedna~iti. Tako je na II Svetskom kongresu u Jugoslaviji 1955. godine osnovana “Komi-sija za unifikaciju gestova” sa zadatkom da unificira gestove za

1 Op{irnije vidi u kwizi dr Qub. Savi} - @ivot i delo [arla Mi{ela de l′

Epea, Beograd, 1962. str. 38 i 57. 2 Simon J. Carmel - A checklist of dictionaires of national sign languages of deaf people,

Rochester, 1992. daje slede}e podatke o broju objavqenih znakovnih re~nika u svetu po godinama: 1940 - 2; 1950 - 3; 1960 - 15; 1970 - 33; 1980 - 66; 1990 - 120 sa svim relevantnim bibliografskim podacima.

71

bazi~ne pojmove.1 Po svemu sude}i komisija nije uspela da taj po-sao uradi, pa je 1959. godine sekretar SFG ]ezare Magaroto, sa predsednikom Dragoqubom Vukoti}em, izradio “Prvi prilog za me|unarodni znakovni re~nik - terminologija za konferencije”. On je obuhvatio 350 pojmova izraènih u gestovima, da bi 1971. godine bio objavqen “Drugi prilog za me|unarodni znakovni re~nik”, a on je obuhvatio 614 gestova, da bi najzad 1975. godine bio objavqen obimni znakovni re~nik pod nazivom “GESTUNO” (Gestovni unifikacioni re~nik) koji je obuhvatio 1470 znakova. Nakon ovog re~nika, a po istom sistemu i principima, javqaju se u mnogim dràvama brojni znakovni re~nici (u 1970. godini 33 re~nika, u 1980. godini ~ak 66, a posle 1990. ~ak 120 znakovnih re-~nika, po S. Karmelu). Veliki broj znakovnih re~nika sa kojima smo raspolagali omogu-}io nam je da napravimo odre|enu klasifikaciju prema izgledu i sadràju re~nika. Tako sve re~nike moèmo da podelimo na: a) tekstualne; b) ilustrativne i v) re~nike sa fotografisanim ge-stovnim znacima. a) Tekstualni znakovni re~nici su oni u kojima se gest opisuje. To su re~nici starog tipa, i sli~ni su onome {to ga je napisao jo{ opat de l′Epe. Kod nas je re~nik takvoga tipa izradio Anton Cimerman iz Zagreba, koji je opisao 3.164 gesta. Opis gesta izgleda ovako: “224. TELEGRAM = sredwi prst okomice jagodice udara u dlan druge ruke tri puta.

1 Generalni sekretar Komisije je bio Josef Zeman iz Praga koji je organizovao

{est regionalnih sekretarijata: \ino Brasi za Italiju, Francusku, Belgiju i Severnu Afriku; Kazimir Vlastovski za Poqsku, Ma|arsku i SSSR; Branko Petani za Jugoslaviju, Bugarsku, Gr~ku, Tursku i Izrael; Maks Kans za Nema~ku, Skandinavske zemqe, SAD i Australiju; Bans Gopal Nigam za Indiju, Kinu, Cejlon, Arabiju, Egipat, Iran, Javu, Sumatru i Japan. Komisija je razaslala uputstvo kako da sakupqaju gestove, poslali su stilizovane figure mu{karca i ène sa naznakama ruku, pa su komisije trebale samo da ucrtaju pokrete ruku i potpi{u ispod crteà zna~ewe gesta. Tri godine komisije nisu ni{ta uradile, pa se od takvog na~ina rada odustalo, i onda su Magaroto i Vukoti} izradili prve me|unarodne znakovne re~nike o kojima ima vi{e re~i u tekstu.

72

444. PREKJUÊ = {aka sa L palcem preko ramena, dva puta unatrag”.1

Svakako da je ovakav opis gesta teàk za po~etnika, pogotovu ako nema instruktora koji bi ga prvi put prikazao. U ovu grupu spadaju i re~nici edukativnog karaktera, nameweni obrazovanim gluvim licima nakon zavr{etka {kole. Oni imaju dosta lingvisti~kih elemenata u sebi, pa je uz pojam data i grama-tika, pade`ni oblici, vreme i sl. Sve je to dato u nizu pravilnih re~enica iz svakodnevnog ìvota. Takvi su na primer “Behtov re~nik za gluve” (Bech s ordbog for dove) od Asgera Holma, objav-qen u Danskoj (Federacija, 1950), u kojem je svaka re~ akcento-vana, sa gramati~;im promenama. Sli~an je i re~nik Batnera i Gejtesa u SAD pod nazivom “Re~nik idioma za gluve” (Maxine Tull Baatner and John Edward Gates - A dictionary of idioms for deaf, West Hartford, 1966) koji je ~isto frazeolo{ki, i namewen gluvim li-cima radi usavr{avawa svog govornog izraza. U Hrvatskoj je ta-kav re~nik napisao u~iteq Josip Medved jo{ 1926. godine, u ko-jem je dao opise zna~ewa pojedinih re~i. On je sve re~i podelio u ~etiri grupe: razli~ite re~i sa istim zna~ewem; iste re~i ali sa razli~itim zna~ewem; vrlo sli~ne re~i sa posve razli~itim zna~ewem; i re~i koje sa razli~itim predlozima dobijaju posve drugoja~ije zna~ewe. Ovaj Re~nik Medved je najpre nazvao “Re-~nik za gluhonijeme koji su zavr{ili {kolu” (1926), da bi mu u kasnijoj verziji dao naziv “Enciklopedija rije~i za gluhoni-jeme” (1931.) koji je Min.prosvete Jugoslavije odobrilo za upo-trebu “kao privremeni uxbenik privatnog izdawa dok se ne usvoji uxbenik dràvnog izdawa”. Ovaj je re~nik samo umnoèn na {apirografu u pedeset do sto primeraka, i danas predstavqa retkost.2 U Hrvatskoj je jo{ Petar Matija{evi} 1955. godine objavio “Rje~nik za gluhonijeme” u kojem je dao samo popis re~i po oblastima. U Sloveniji je Emil Ulaga izdao “Prvi slovar” 1960. i “Drugi slovar” 1965. koji pored teksta ima i crteè. U Srbiji su takav re~nik za gluve, sa gramati~kim obele`jem uz svaki pojam, uradili dr Smiqka Vasi} i dr Qubomir Savi} 1982.

1 Antun Zimmermann - Uvodni seminar o komunikaciji sa osobama o{te}ena

sluha, I i II izdawe, Zagreb 1986. i bio je namewen samo za internu upotrebu. 2 Dr. Qubomir Savi} - @ivot i delo Josipa Medveda, Zagreb, 1989. str. 26

73

godine pod nazivom “Moj prvi re~nik” koji je delimi~no i ilustrovan (nacrtani pojmovi ali bez gestova) i koji je doìveo dva izdawa. b) Ilustrativni znakovni re~nici za gluve su svi oni re~nici u kojima je gest prikazan crteòm, u kojem je pokret ruku posebno nagla{en. Takvih je veliki broj, prete`no u SAD, kao {to su “Osnovni te~aj manuelne komunikacije” (A Basic Course in manuel comunication, Silver Spring 1970.) u kojem je dato 565 {ematskih crteà gestova sa posebno nagla{enim pokretima ruku, i ozna-~nim pravcem pokreta. Tu spadaju jo{ re~nici tipa “Kaì svojim rukama” (Talk with your hands, by David Watson) sa 1800 znakova, pa Rejmonda Xinsa - Re~nik Australijskih znakova za razgovor sa gluvima (Raymond Jeans - Dictionary of Australasian Sign for commu-nication with Deaf, Melbourne 1971.) i mnogi drugi.

Negativna strana tih re~nika je u tome {to crteòm lica, koji je uglavnom {ematizovan, nije prikazana psiholo{ka komponen-ta gesta, {to je veoma zna~ajno za wegovo razumevawe. v) Re~nici sa fogotrafisanim gestovnim znacima su najbrojniji. Fotografija hvata bitni momenat u gestu (kqu~ni poloàj ruku i izgled lica) ~iji je pokret obeleèn uslovnim znacima kreta-wa ruku, a ispod slike je potpisan naziv gesta. U nekim re~nici-ma je dat i opis pokreta, te se tako pribliàva tekstualnim

74

re~nicima. Neki re~nici daju i sinonimne re~i toga gesta, i prakti~ne primere wegove upotrebe u normalnoj re~enici. Ima re~nika koji pored fotosa daju i nacrtani sadràj gesta, re~ sa sinonimima i prakti~ne govorne uzore, te se takav re~nik pri-bliàva tzv. totalnoj komunikaciji. S obzirom da su gotovo svi inostrani re~nici ra|eni na ovom principu, a ima ih oko dve stotine, to se na wima ne}emo zadr-àvati, ali }emo pomenuti samo re~nike koji danas egzistiraju u Srbiji i Sloveniji, jer u Hrvatskoj ne postoji znakovni re~nik. a) Ljubica Podbor{ek i Meri Merendorfer - “Govorica rok-priro~nik za

u~enje kretalnega govora”, Ljubljana, 1984. godine. b) Ljubica Podbor{ek - “Govorica rok”, Ljubljana, 1992. godine. Oba ova re~nika su ura|ena prema uzoru “Gestuno” tako da prvi broji 666 znakova, a drugi 1520 znakova. v) Nada Popovi}, Mirko Kneèvi} i Jovica Despotov - “Govor

ruku - priru~nik za u~ewe gestovnog govora”, Novi Sad, 1993. godine je kopija prvog slovena~kog re~nika iz 1984. godine, uz koji su dodata jo{ 22 nova gesta za koje su autori smatrali da ih treba dodati.

g) Qubomir Savi} - “Znakovni re~nik za gluve”, Beograd, 1986.

godine obuhvata 3.000 re~i sa 6.000 sinonimnih re~i i 9.000 fraza svakodnevnog govornog jezika. Ra|en je na principu totalne komunikacije, jer daje fotos gesta, wegov je sadràj predstavqen crteòm, dat je osnovni pojam gesta kao i sino-nimi, pojam je semanti~ki protuma~en, i dati su primeri re~i u funkciji normalne re~enice. To je re~nik edukativnog surdopedago{kog karaktera. Autori gestovnog izraza su Jovan Odavi} i Dragoqub Vukoti}.

d) MAKEDONSKI RE^NIK NA ZNAKOVEN JAZIK, Skopje 2000.godine izradila je grupa makedonskih stru~waka sa In-stituta za defektologiju, Zavoda “Ko~o Racin” iz Bitoqa i predstavnici Saveza gluvih Makedonije. Re~nik obuhvata 1333 pojma - gesta kao i proste i redne brojeve do 10. Pojmovi su obra|eni u 23 podru~ja kao {to su: odnosi me|u qudima, hrana i pi}e, ìvot i zdravqe, li~nost i ose}awa, intelekt, komu-nikacija, dru{tveno ure|ewe, vreme i godi{wa doba, profe-sije i zanimawa, ìvotna sredina, geografski pojmovi, puto-

75

vawe i transport, dràve i gradovi u Makedoniji, matemati-ka, vojska i policija i naoruàwe, rad i radni odnosi, religi-ja, sport i zabava, predmeti za li~nu upotrebu, brojevi i prs-tna azbuka. Svaki pojam je potpisan na makedonskom i engle-skom jeziku, a na kraju re~nika je dat alfabetski popis svih pojmova na makedonskom i posebno redosled na engleskom je-ziku.

Ako sagledamo sve ove re~nike, kao i niz inostranih re~nika, pa-daju u o~i dve ~iwenice: prva, da su re~nici ra|eni prema azbu-~nom redu; i drugo, da su ra|eni prema podru~jima, oblastima, materiji. Broj podru~ja je razli~it i kre}e se od 10 do 20, kao na primer: komunikacija, li~nost i karakter, um i intelekt, ìvot i zdravqe, prostor i snalaèwe u prostoru, vreme i godi{wa do-ba, priroda i {ira okolina, urednost, stanovawe, putovawe, obrazovawe, zanimawa, radni odnos, brojevi i ra~unawe, trgovi-na i finansije, dràvno ure|ewe, vojska, sport, religija itd. Me|utim pada u o~i da se u novije vreme sve vi{e objavquju di-ferencijalni znakovni re~nici ili kao posebne kwige, ili u istoj kwizi ali sa posebnim poglavqima. Ta diferencijacija je uslovqena potrebama {kolovanih gluvih, kojima su op{ti re-~nici nedovoqni, ve} zahtevaju posebne gestovne znake za poje-dine predmete: matematiku, biologiju, hemiju, psihologiju, dru{-tvene nauke, istoriju, sociologiju itd. Takav je na pr. re~nik Barbare Kanapel i Lilijan Hamilton “Re~nik za obrazovne potrebe” (Signs for educational purposes, Wachington, 1969.). Gestovi su prikazani crteòm, sa naznakom pravca pokreta ruke i prsti-ju. Me|utim, postoje i posebni znakovni re~nici kao {to su: 1) Laris fon der Lit - “Sistem ru~nih cifara, ju~e, danas, su-

tra”, Kopenhagen, 1971. koji je posve}en samo matemati~kim znacima i ciframa.

2) Harlej Hamilton i Nansi Keli-Xons - “Re~nik sportskih zna-kova” (Los An|eles, 1985.) u kojem je dato 114 pojmova re~ju, slikom i gestom, koji su crtani.

3) Savez gluvih Bugarkse - Turisti~ki znakovni re~nik, Varna 1979. godine, koji obuhvata 153 znaka na {est jezika. Izdat je za potrebe u~esnika Svetskog kongresa gluvih.

76

4) Postoje i razni komparativni re~nici koji odre|eni fond gestova opisuju (imenuju) na raznim jezicima. Takvi su na primer International Signs in thirty six languages (Me|unarodni znaci za trideset {est jezika). U wemu je dat gest sa opisom kako se predstavqa, a ispod wega su navedena 36 jezika kako se taj gest kaè na primer majka, otac, ku}a, prijateq itd.

5) Veoma je interesantan i re~nik pod nazivom “Pokaì mi” (Poitn to it) koji je izradio Xon Hadson i Robert Gi (John Hudson and Robert Gee) 1967, a objavila ga Britanska organi-zacija gluvih u Karlizlu. On u podnaslovu ima svoju poentu: “Raskida sve barijere jezika i moè se koristiti u celom svetu”. Wegova se koncepcija sastoji u tome {to je obuhvatio 80 ìvotnih podru~ja u 1000 pojmova. Svi su pojmovi u tim po-dru~jima nacrtani i korisnik treba samo da ih prstom pokaè {ta ho}e i sporazumevawe je zavr{eno. Na primer u apoteci, pokaè samo na zavoj, flaster, aspirin, i kontakt je ostvaren. Sporazumeli smo se {ta traìm.

Sve ovo pokazuje da se danas u nauci pitawu znakovnih re~nika poklawa sve ve}a pa`wa, i da mu se prilazi sa nau~nog aspekta, jer se postavqa pitawe ciqa re~nika. Da li samo nau~iti znake, ili te znake treba sistematizovati u male enciklopedije spcija-lizirane za pojedina podru~ja. U svetu se vi{e ne zadovoqava op{tim tipom re~nika, ve} koje }e podru~je zahvatiti. SFG suge-rira da se stvaraju mali re~nici od po 500 pojmova, a potom radi-ti ve}e - tematske re~nike. Drugo je pitawe za koga stvaramo ove re~nike, odnosno kome su nameweni, jer su jedni gestovni izrazi nameweni za sudske tuma~e, a drugi za socijalne radnike, a tre}i za {kolske nastavne predmete. SFG smatra da je male re~nike la-k{e izdati, a zatim i}i na ve}e re~nike sa svakodnevnom leksi-kom. Sve su ovo pitawa kojima i mi u SR Jugoslaviji moramo posvetiti znatno ve}u pa`wu nego {to je to ~iweno do sada.

77

Konvencija pokreta

Kao {to smo vi{e puta u kwizi istakli, gestikulacija je vizu-elna percepcija re~i. Da bi se pojam, re~, znak, vizuelno prika-zao mora se ista}i onaj deo u gestu koji predstavqa wegovu su-{tinu, karakteristiku. Zna~i onaj momenat koji je bitan u wemu. To moè biti inicijalni pokret, sredi{ni koji je ~esto i najzna~ajniji i najkarakteristi~niji, ili pak zavr{ni pokret, we-gov kraj. Osima toga na slici (crteù ili fotografiji) mora se ucrtati pravac kretawa ruke. Te strelice su konvencionalni znaci, koje je utvrdila posebna komisija Svetske federacije glu-vih, i objavila ih u me|unarodnom re~niku “Gestuno” o kojem }e kasnije biti vi{e re~i. Me|utim, kod vi{eslojnih gestova, pra-vci kretawa ruku se pored strelica obeleàavaju i brojevima da bi se znao wihov redosled kretawa. Pravac kretawa gesta nije

78

bio problem, ali kvalitet pokreta (brzina ili sporost, odjednom ili ponavqawe itd.) i posebno wihov prate}i izraz na licu (mi-mika) koja daje duh i sadràj gesta su vrlo zna~ajni, jer oni daju wegovu dubinu, impresiju koju izazivaju kod lica kojem se obra-}amo. O tome je uostalom bilo govora u V glavi kwige. Kao {to sam kazao, pravac kretawa je postavila Svetska fede-racija gluvih u svom re~niku - “GESTUNO” (1975 . godine) i oni su op{teprihva}eni od strane svih ~lanica SFG, pa i kod nas, te ih ovom prilikom navodimo radi wihove prakti~ne primene. Na kraju ove glave treba izneti jo{ jednu ~iwenicu, a ta je da je do nedavno opisivawe gesta bilo u re~nicima zanemareno, pa je davana samo fotografija ili crte` gesta. Me|utim, odnedavno neki autori i u Americi i u Rusiji pored fotografije daju i de-taqni opis poloàja prstiju, poloàj {ake, pravac pokreta ruke, brzinu wenog kretawa itd. Tako na primer u ruskom znakovnom re~niku od Geqmana uz fotografiju imamo i ovakav opis gesta za pojam “dobrovoqno”, “dobrovoqac”: “Dlan desne ruke stavqa se na grudi oko srca, zatim se polako spu{ta nadole i le|a {ake dodiruju dlan leve {ake kao da bi pokazao “Evo ti srce!” Deskri-pcija se zavr{ava normalnom re~enicom u kojoj je upotrebqen

79

pojam “dobrovoqac”, mahom citat iz nekog kwièvnog dela. Ili pojam “zadovoqan” je opisan ovako: “Dlan desne ruke je okrenut prema telu, sa krajevima prstiju okrenutim nalevo, polako se podiè {aka nagore i brzo spu{ta naniè po sredini grudi”. Sli~no uputstvo, ali mnogo konciznije, nalazimo i u re~niku

80

Dejvida Vatsona “Govorite va{im rukama” (David O. Watson - Talk with your Hands, Wachington 1964.) kada na primer, obra|uje pojam “hrana”, koji je obradio ovako: Kuvati = okretati ruku kao kada se okre}e pala~inka; Gladan = prikazati ose}aj jedewa, u~initi sa vi{e naglaska kao da si gladan (crko od gladi). Iz ovih osnovnih pojmova sada izvodi pojmove: jesti, doru~ak, ru-~ak, ve~era, gutati, `vakati, bonbona, `vaka. Nema sumwe da je ovakav opis gesta i wegovo predstavqawe veoma zna~ajno za ~uju}e koji u~e gestovni govor, jer se wima upotpu-wava wegova deskripcija boqe nego sama slika ili video snimak na kaseti koji relativno brzo te~e. Ovakav re~nik je zna~ajan prilog neverbalnoj komunikaciji, i treba ga uvek koristiti u savla|ivawu ve{tine neverbalne komunikacije.

Pomo}na sredstva za u~ewe znakovnog govora

ZNAKOVNO PISMO Pored znakovnih re~nika i slajdova sa gestovnim znacima posle-dwe decenije su se u SAD pojavili i poku{aji notacije – zapi-sivawa gestova grafi~kim putem. Ta tehnika notirawa gestova je dobila ime “znakovno pisawe” ili “pisawe znakova” ili u origi-nalu “sajn rajting” (The Sign Writing). Sastoji se od sistema sim-bola za pojedine gestove koji se na dosta jasan na~in izvode iz po-kreta - gesta za ozna~avawe odre|ene re~i. Znaci se crtaju i ispod wih se radi sigurnosti ~itawa ispisuje tekst kojim se tuma~e {ematski nacrtani znaci. Tako na primer re~enica “Zna-

81

kovni jezik je ~etvrti naj~e{}e upotrebqavani jezik u Ameri-ci”, izgleda znakovnim pismom napisana ovako:1

Ne{to ranije su se u [vedskoj javili poku{aji grafi~kog pred-stavqawa gestova. Ta {vedska notacija ovako predstavqa pojam-gest “Interes”:

Dva slova J jedan drugom ususret predstavqaju ravne dlanove, do-wi polukruzi zna~e da su dlanovi okrenuti prema telu, dve gorwe strelice zna~e da su vrhovi prstiju okrenuti jedni prema drugi-ma u horizontalnom pravcu. Pravougaonik levo zna~i da je ruka postavqena u visini prstiju. Crna ta~ka gore zna~i da ruke imaju kontakt u prstima - da se dodiruju. Znak V (strelica), zna~i da se pokret vr{i naniè. Talasasti znak jednakosti zna~i da se taj pokret vr{i naizmeni~no levom i desnom rukom. [TAMPANI ZNACI – PEÂTI [tampani znaci su varijanta notacije gestovnih znakova. Po{lo se od pretpostavke da u jeziku postoje “standardne re~i sa veli-kom frekvencijom upotrebne vrednosti, koje se mogu prikazati {ematskim crteìma, i koje se mogu re|ati jedan pored drugog”. Prema tome, ako se naprave pe~ati na kojima su urezani ti gesto-vi, i ako se oni otiskuju kako se govori, onda se otisci mogu

1 What is sign writing? - “Swiat” No 6/1984. str. 15. A.Zimmermann - Uvodni Seminar,

str. 71

82

pro~itati kao slova. Na taj na~in se formira “tekst pe~atnih znakova”. U Merilend {koli za gluve (SAD), gde taj eksperimenat izvodi nastavnica En [enberg (Ann Schoenberg), se smatra da je taj po-stupak vrlo ekonomi~an i koristan, i poma`e |acima da ~itaju tekst i govore jo{ pre u~ewa artikulacije i slova, ~ime stvaraju veliku nezavisnost u~enika u sticawu govora. Sem toga ovo je za gluvo dete igra mi{qewa, kojom se mogu baviti jo{ u pred{kol-skom odelewu ili u popodnevnom vaspitnom radu u domu, {koli ili kod ku}e, jer otiskuju}i pe~atima pojmove dete misli i stva-ra re~enicu.

Ja volim bombonu. Voli{ li ti?

U Merilend {koli za gluve ima oko 675 pe~ata {to se smatra osnovnim re~ni~kim fondom za pred{kolski uzrast kojim se mo`e sporazumevati.

83

Meri En [enberg koristi pe~ate

da bi stvorila {ematski znakovni gest

Sve su ovo dobronamerni poku{aji, prvenstveno u SAD, da se po-mogne gluvima da savladaju znakovni govor u ciqu me|usobnog ko-municirawa, ali i u ciqu unifikacije gestovnog izraza (isti po-loàj ruku i prstiju zna~i za sve gluve isto), najzad wime se raz-vija pravilnost govornog izraza, posebno struktuirawe re~eni-ce, ~ime se prevazilazi amorfnost u izraàvawu gluvih.1

VIDEOKASETE ZNAKOVNOG GOVORA Re~nici, slajdovi, znakovno pismo, {tampani znaci su stati~ka sredstva za u~ewe znakovnog govora. Od pre desetak godina otpo-~elo se sa snimawem gestova na filmu, najpre u SAD, a zatim u mnogim drugim zemqama, pa i kod nas u SR Jugoslaviji u izdawu Saveza gluvih Jugoslavije. Postupak beleèwa gesta na filmskoj traci je najadekvatniji prirodnom gestovnom izrazu, jer obuhvata sve bitne elemente gesta: po~etak formirawa gesta od po~etnog poloàja ruku, izvo|ewe gesta - ~itav tok pokreta ruku, tela i izraz na licu, do wegovog zavr{etka, odnosno ponovnog spu{tawa ruku na po~etni poloàj. Na ovaj na~in gest ne stoji stati~ki, nije uhva}en samo jedan wegov momenat, ve} ~itav pokret, celina izraza. Najzad traka se moè bezbroj puta ponoviti, {to dopri-

1 Sign language stamps, “Maryland Bulletin”, No 1/1977, str. 14

84

nosi wegovom u~vr{}ivawu i zapam}ivawu prema individualnim sposobnostima u~ewa. Osim toga, bezbroj traka koje se koriste svuda u organizacijama doprine}e wegovoj unifikaciji me|u glu-vima. I najzad traka deluje polisenzorno, jer se gest vidi, ~uje se re~, wen naziv, i ima potpis (titlovan je), {to omogu}uje da se gest vidi, ~uje i pro~ita. Tako u~ewe znakovnog govora postaje aktivni proces u~ewa za svakog.

85

VII glava

Prevo|ewe ∗

P r e v o | e w e je ~in preno{ewa poruke sa jednog jezika na dru-gi. Prevo|ewe izme|u ~uju}ih i gluvih qudi podrazumeva, tako|e, i primenu modaliteta. Za razliku od ~uju}e osobe, koja }e uz po-mo} prevodioca primiti zvu~nu, gluva osoba }e primiti vizuelnu poruku. Prevo|ewe se mo`e smatrati i jednim procesom ili doga|awem. Proces prevo|ewa podrazumeva percepciju, memorisawe, jezi~ko znawe i pa`wu prevodioca. Prevodilac mora da prenese ta~no i te~no misli jedne osobe drugoj osobi, uz mali zastoj. Akt prevo-|ewa je pogled na ovaj proces, kako ga vide klijenti ili potro-{a~i. Prevodilac obavqa funkciju u posebnim prilikama, omo-gu}avaju}i da qudi koji ne govore istim jezikom ili ne koriste iste modalitete za wegovo kori{}ewe, mogu da komuniciraju. Prevo|ewe, tako, podrazumeva: poznavawe bar dva jezika; razume-vawe dinamike qudske interakcije na dva sasvim razli~ita moda-

∗ Sedma glava je prevod odrednice iz Galodetove enciklopedija: “O prevo|ewu

kod gluvih”, tom II, str. 89-96.

87

liteta; po{tovawe socijalnih i kulturnih razlika; sposobnost koncentracije; doslednost; smisao za procewivawe i ose}awe takta. Ve}ina prevodio~evih zadataka je van trenutnog kognitivnog procesa u radnoj sredini, ukqu~uju}i tu razmatrawa o odnosima klijenata, radnim uslovima, logistici i spremnosti za prevo|e-we. Prevodioci znakovnog jezika postaju sve vi{e svesni sli~nosti izme|u wih i prevodioca govornog jezika. Ciq i jednih i drugih prevodilaca je da omogu}e preno{ewe poruka izme|u onih qudi koji ne mogu direktno da komuniciraju. Prevodioci govornog ili znakovnog jezika se trude da obavqaju svoj posao, ne me{aju}i i ne upli}u}i se u sam tok doga|aja. Za razliku od pre 20 godina, kada je prevo|ewe kod gluvih qudi vr{eno u izvesnim, ograni~enim sferama delovawa, kao {to je, recimo, rehabilitacija, medicinska ili pravni hitni slu~ajevi i povremeni telefonski pozivi, danas se, sa promenom u javnim zakonima i op{tim propisima, pove}ala integracija gluvih gra-|ana u svet biznisa i profesionalnog ìvota uop{te, u sferu rekreativne delatnosti, u oblasti umetnosti, obrazovawa i soci-jalnih usluga. Pove}awe mogu}nosti za gluve qude, uslovilo je pro{irewe poqa delovawa prevodilaca. Prevodioci govornog jezika su poznati i prepoznatqivi kao do-daci me|unarodnim pregovarawima, diplomatskim susretima i tehni~kim konferencijama. Oni su tek od 1980. godine obu~avani za posao prevodioca za gluve u medicinskim okruèwima, sudovi-ma, pregovorima sindikata i raznim drugim mondenskim i intim-nijim postavkama. T a ~ n o s t p r e v o | e w a zna~i da je prevodilac napravio pri-stup publici; da deli shvatawe govornika u pogledu zna~ewa po-ruke, i da moè da prenese poruke sa jezika onoga ko govori na jezik slu{aoca.

88

Kada je u pitawu jezik znakova, prevodilac }e prenositi poruku sa jezika govornika (znakovnog) na jezik slu{aoca (posmatra~a), ili od izvora ka ciqu komunikacije. Ta~nost ne zna~i da }e biti ekvivalencije u bukvalnom smislu izme|u re~i, ili znaka u jednom i re~i ili znaka u drugom jeziku. Poruke koje su krcate idiomatskim frazama ili li~nim imeni-ma (proizvoda, mesta ili zvani~nih uloga), ~esto imaju puno ugra-|enih kulturnih pretpostavki. Tako da ta~nost zna~i da prevodilac treba da kaè onoliko re~i koliko i onaj koji {aqe poruku, ali ne vi{e. Ta~nost, tako|e, zna~i da se primaocu pruì kompletna poruka, ukqu~uju}i i pau-ze, oklevawa ili neke druge neme ili neverbalne znake. Prevodi-lac, dakle, prenosi cele poruke, ne samo re~i. S p r e t n o s t p r e v o | e w a zna~i da }e prevodilac prihvatiti samo one navode koje je u stawu da prevede dobro. Ovde bi moglo biti re~i i o ograni~ewima, bilo o vremenu pri-preme, bilo o nivou obu~enosti. U slu~aju da prevodioci nemaju poverewa u svoju sposobnost da obave prevo|ewe na zadovoqava-ju}i na~in, boqe da odustanu od ovog zadatka. N e p r i s t r a s n o s t podrazumeva da prevodilac ne}e poku{ati da deli savete i vodi bilo koju drugu stranu, kao ni izraàvati svoje mi{qewe o sadrìni razgovora. Ima situacija gde prevodilac ne}e èleti da bude nepristrasan. Recimo, prevodilac moè da uo~i da jedna strana èli da obmane drugu stranu, ili, pak, prevodilac moè imati jaka religiozna, politi~ka ili druga verovawa, koja }e ga navesti da podràva ideje jedne u odnosu na drugu osobu. Svest o mogu}em prisustvu ovih jakih ose}awa, moè biti samo od koristi za prevodioca, po{to wegova ili wena li~na ose}awe i stavovi ne bi trebali da se pojave prilikom prevo|ewa. Prevodioci treba da odrè svoju nepristrasnost, ostaju}i strik-tno u ulozi nekoga ko treba da omogu}i samo ~istu komunikaciju. U toku rada, oni slobodno mogu re}i “ne” onim klijentima koji od wih traè da obave neki zadatak van oblasti prevo|ewa.

89

Izbegavaju}i svoje slobodno uplitawe u tok doga|aja, prevodilac ne}e pogre{no ohrabriti klijenta i time postati odgovoran za kona~ni ishod dejstva. Z a h t e v z a n a d o k n a d o m nije, kako se obi~no na prvi po-gled ~ini, samo poslovna, ve} i eti~ka stvar. Prevodioci su oba-vezni prema profesiji i prma klijentima da, prilikom dogovora oko prevo|ewa, navedu tarifu. Oni ~esto smatraju da klijenti, kako gluvi tako i ~uju}i, nisu svesni da u mnogim slu~ajevima ovu uslugu ne podr`ava nikakva agencija ili organizacija. Istovre-meno, odredbe prevodila~kih usluga mogu biti odre|ene zakonom ili propisima. Zanimqivo je posmatrawe razvoja konvencije o etici i etikeci-ji. Prvi prevodioci za gluve bila su ~uju}a deca gluvih rodite-qa. Ona su ponekad uzimala na sebe vi{e odgovornosti nego {to se to moglo o~ekivati od wihovih godina, ili su, pak, ose}ala po-trebu da za{tite roditeqe od pogre{nog razumevawa. Me|utim, sa priznavawem prevo|ewa kao profesije, kako od strane onih koji ga obavqaju, tako i od strane klijenata, izme|u jednih i drugih razvila se formalna distanca. Odr`avawe pro-fesionalne razlike je sada prednost kod prevo|ewa. Kao {to doktor ne}e da le~i ~lana svoje porodice, tako i prevodilac iz-begava da prevodi za bliske prijateqe ili ro|ake.

Etikecija

Kod simultanog prevo|ewa, bilo da je re~ o govornom ili znakov-nom jeziku, od prevodioca se o~ekuje da prevede sve {to je re~eno. Sumirawa, pojednostavqewa i obja{wewa nisu isto {to i inter-pretacija. U praksi je to, naravno, ~esto stvar procene da li je ili nije odre|eno prevo|ewe teksta pre{lo prihvatqive grani-ce nekih od gore navedenih formi.

90

Sve {to je re~eno u prisustvu prevodioca i gluvog klijenta, mora biti interpretirano u formi koja klijentu vi{e odgovara. Pre-no{ewe podrazumeva i prekinute razgovore, telefonske pozive, sistem javnog obra}awa najavqivawem, preno{ewe spoqa{we bu-ke... Suprotno je, tako|e, istinito: sve {to je re~eno u prisustvu jednog prevodioca i ~uju}eg klijenta (koji se ne sporazumeva znacima) mora biti prevedeno na govorni jezik. gluvi klijenti }e u po~etku biti zbuweni kada shvate da su wihovi, ranije pri-vatni, razgovori sada javni, ali }e ipak po{tovati recipro~ni pristup komunikaciji koji omogu}ava prevo|ewe. Ova linija vo-diqa se daqe pro{iruje na pauze za kafu, neformalne pristupe stajawa na liniji itd. Prevodiocu je, svakako, dozvoqeno vreme za li~ne potrebe i osveèwe u dogovorenim pauzama. Radi provere sposobnosti i ume}a prevo|ewa, nije na odmet na-praviti kratak uvod o eti~kim odgovornostima samog prevodio-ca. Prevodilac ili jedan od klijenata treba da preuzme odgo-vornost i proveri da li sve strane znaju kako }e prevo|ewe fun-kcionisati. Taj uvod moè, tako|e, da omogu}i prevodiocu da se upozna sa akcentom klijenta, wegovim jezikom ili li~nim sti-lom. Trenutno prihva}ena praksa, i me|u prevodiocima govornog i me|u prevodiocima znakovnog jezika, je da preuzmu ulogu svake osobe koriste}i na~in obra}awa u prvom licu. Umesto da se svaki put po~iwe sa “on je rekao”, ili “on pita”, jednostavno se koristi “ja” za svaku osobu i time izbegava dvosmislenost i poja-~ava uverewe da se osobe direktno obra}aju jedna drugoj. Obla~ewe, nakit, {minka ili frizura, faktori su koje treba razmatrati kada se radi o prevodiocima znakovnog jezika, a {to je od maweg zna~aja kada je re~ o prevodiocima govornog jezika. Preporu~qivo je da boja ode}e bude u kontrastu sa tonovima ko-è i {to skromnija upotreba {minke i nakita. Frizura bi tre-bla biti dobro pod{i{ana, kako bi omogu}ila klijentu ~itawe sa usana.

91

Pode{avawa za prevo|ewe

Prevo|ewe se moè obavqati bilo gde, gde se gluva i ~uju}a/e osoba/e na|u zajedno. Nave{}emo nekoliko naj~e{}ih okolnosti: OBRAZOVNE OKOLNOSTI U Sjediwenim Dràvama {kole predstavqaju naj~e{}e mesto za prevo|ewe. Ova situacija se pojavquje kao rezultat dono{ewa nekoliko javnih zakona koji omogu}uju gluvim licima slobodan pristup obrazovnim mogu}nostima. Prevodioci se tako mogu na-}i u dràvnim {kolama, kako osnovnim tako i sredwim. Veoma ~est je slu~aj da je gluva osoba, student u centru za obrazovawe, sa mnogim ~uju}im drugovima i profesorima. Prevodioci u obrazovnim centrima ~esto treba da sluè i kao starateqi, pomaga~i razrednom stare{ini, ili pak da imaju neke druge dvostruke uloge. Takve vi{estruke odgovornosti mogu biti i za studente i za osobqe zbuwuju}e, ukoliko se to pa`qivo ne odre|uje i ne izvr{ava. PRAVNE OKOLNOSTI Jedan od ozbiqnih izazova za prevo|ewe u pravnim uslovima je upotreba strogo specijalizovane terminologije u visoko forma-lizovanim oblastima. Obaveza prevodioca je da klijentu u~ini tehni~ki jezik razmumqivijim, a da bi to postigao mora da pro|e obuku pripremawa za takve okolnosti. Mnoge jurisdikcije su priznale pravo na prevodioca tokom su|e-wa optuènicima za izvr{eni zlo~in. Mawi broj pravnih usta-nova obezbe|uje mandatorno prevo|ewe za gluve svedoke, poro-tnike ili bilo koje druge u~esnike u pravnom procesu.

92

Prilikom prevo|ewa, i u pravnim i u drugim okolnostima, pre-vodilac smatra interakciju poverqivom. Malo je pravnih usta-nova koje ovaj eti~ki princip stavqaju u pravnu realnost daju}i “privilegovani” status prevodiocima. U drugim pravnim ustano-vama prevodioci nemaju pravo da bez pravnog zastupnika svedo~e u vezi razgovora koji su prevodili. MEDICINSKE OKOLNOSTI Medicinska terminologija, tako|e, predstavqa izazov prevo|e-wu u medicinskim ustanovama. Ima situacija kada prevodioci uvidev{i da medicinsko osobqe ne shvata va`nost wihove uloge, zahtevaju pa`qivo obja{wewe da je prevodilac od pomo}i u medicinskom postupku. On, pri tom, nema niti specijalnu informaciju o gluvom pacijentu, niti èli da ograni~i pristup pacijentu. Treba voditi ra~una o poloàjima klijenta i prevodioca. Nara-vno, to zavisi od toga koja je vrsta procedure anticipirana. U svakom slu~aju, prevodilac treba da izabere takav fizi~ki polo-àj da gluvi klijent moè dobro da ga vidi i da ne ose}a da mu se neko name}e. Medicinskom osobqu, tako|e, treba obezbediti lak pristup pa-cijentu. Sa upo{qavawem ve}eg broja gluvih pojedinaca u medi-cinskom okruèwu (sestre, zubarsko osobqe, medicinski tehni-~ari), gubi se ograni~enost prevo|ewa samo na situacije gde glu-va osoba prima medicinske usluge. OKOLNOSTI MENTALNOG ZDRAVQA Situacije kao {to su: psiholo{ke procene, terapije, savetovawa i sl. podrazumevaju, tako|e, potrebu prevodioca. Pomo}u interpretacije koja se prenosi sa razumevawem ciqeva koji se èle posti}i od strane psihologa i psihijatara, ostvaruju

93

se korisniji rezultati. Psiholo{ke procene, na primer, zahte-vaju striktno pridràvawe principa da treba re}i samo ono-liko, koliko je re~eno izvornim jezikom. Tu bi, recimo, uvo|ewe obja{wewe koja mogu da “pomognu” od strane prevodioca, dovelo do neodgovaraju}e procene. Prevodioci mogu da traè da se orjenti{u u postupku i u konce-pciji terapeutskog procesa. Obave{tewa o transferenciji i kontratransferenciji treba ta-ko podesiti da efikasno funkcioni{u sa profesionalcima za mentalno zdravqe. Kako sna`ne emocije ~esto izlaze na povr{inu tokom savetova-wa ili terapije, prevodilac treba da bude pripremqen da se bavi upravo tim ose}awima koja nastaju kao rezultat seanse. REHABILITACIJA I SOCIJALNA SLU@BA Pod ovim naslovom mogu biti svrstane razli~ite funkcije. Gluvim osobama je potreban pristup profesionalnom obu~avawu i proceni, kao i uslugama koje obezbe|uje dràva ili privatne agencije. Radnici socijalne slu`be i osobqe za rehabilitaciju i saveto-vawe, koji se te~no izraàvaju u sistemu komunikacija wihovog klijenta, mogu u nekim slu~ajevima da preuzmu ulogu prevodioca. Tu je mogu}a pojava problema dvostruke uloge, budu}i da gluvi klijent ne}e mo}i da razdvoji kad to profesionalac deluje kao advokat, a kad kao prevodilac. Prevodioci koji deluju u rehabilitacionom okruèwu imaju pred sobom izazov postizawa raznovrsnih zadataka putem razno-raznih komunikacijskih sistema.

94

BIZNIS, INDUSTRIJA I VLADA Svet biznisa moè da izvu~e samo korist od uvo|ewa prevo|ewa, jer kako bi, ina~e, bili sigurni da su odgovornosti na poslu dobro shva}ene, da gluvi name{tenici imaju potpune mogu}nosti za napredovawem i da su eventualna nerazumevawa re{ena pre nego {to su poslovi i razvijeni. Potrebe za kvalifikovanim prevodiocima }e rasti uporedo sa sticawem ve}ih obrazovnih mogu}nosti gluvih qudi i sa wiho-vim zauzimawem {to boqih radnih mesta. U organizacijama gde postoje}e osobqe ima odovaraju}e komuni-kacijske sposobnosti, rad }e imati prednost, jer }e doma}i pre-vodioci RAZUMETI radnu sredinu. Recimo, radnici sa kravama koji obavqaju i poslove prevodioca imaju specijalnu odgovor-nost da razjasne to eti~ko pona{awe da ne bi ugrozili privat-nost gluvih radnika sa kravama. Ova pote{ko}a bi se mogla izbe}i ili iznajmqivawem osobqa ~ija bi jedina odgovornost bila da prevodi ili kori{}ewem spoqnih ugovara~a za prevo-|ewe. UMETNOST PERFORMANSE (SCENSKOG IZVO\EWA) Gluva publika uìva u u~estvovawu u kulturnim doga|ajima, uk-qu~uju}i umetnost scenskog izvo|ewa. Za razliku od igara i mimike koji su uglavnom prihvatqivi bez prevodioca, pozori-{te, muzika, opera i druge zabave gube svoj {arm bez razumevawa zvu~nog izvo|ewa. Uloga prevodioca je sli~na i u aktivnostima dru{tva, u {ta spada javno otvarawe nove zgrade, slavqewe praznika ili poli-ti~kih doga|aja, koji se, tako|e, mogu svrstati u scensko izvo-|ewe. U svakoj od ovih interpretacija, ve}ina onoga {to se izvodi je unapred napisana, tako da prevodilac moè biti unapred anga-òvan i imati priliku da proba sam ili sa drugim prevodiocima.

95

Stoga je kqu~ uspe{nog izvo|ewa predstave, upravo u pravqewu aran`mana dovoqno unapred. Izvo|a~i predstava mogu da imaju korist od direktora ili savetnika tokom probe, jer }e oni sve da posmatraju. Fizi~ki razme{taj osvetqewa i kostimi izvo|a~a mogu se u dogovoru sa direktorom ili scenskim menaxerom proizvodwe, tako|e, planirati unapred. Publika, wen razvoj i briga da se ona postavi na pravo mesto va`ne su komponente u procesu. Predstave koje izvode umetnici znakovnim jezikom mogu da zahte-vaju glas prevodioca, radi zadovoqewa potreba ~uju}e publike. RELIGIOZNE POSTAVKE Interpretacije u religioznim kontekstima mogu da vr{e sve-{tena lica koja poznaju znakovni jezik, ili neke druge osobe kao prevodioci. U oba slu~aja, akcenat se mora stavqati na rituale i poetski smisao jezika. Razlike u religioznoj praksi dovele su neke na ideju da prepo-ru~uju prevodioce iste veroispovesti. Poznavawe rituala i du-bqeg smisla verske slu`be, samo moè pomo}i prevodiocu, jer on osim poznavawa terminologije treba da zna i pona{awe u crkvi i drugim mestima gde se vr{i obred. Ukoliko prevodilac u religioznim institucijama koje prihva-taju dobrovoqne priloge o~ekuje da mu se prevo|ewe plati, to treba i da kaè jo{ onda, kada mu se zadatak poverava. Prevodilac, kao i osobqe verske {kole je obu~eno osobqe. Kao u drugim okolnostima, tako i ovde postojawe prevodioca u dvostrukoj ulozi (religioznog predava~a u {koli i prevodioca, na primer) moè dovesti do pogre{nog razumevawa – nespora-zuma, {to navodi na zakqu~ak da svaka uloga mora biti jasno

96

definisana kako osobqu koje nadgleda, tako i religijskoj zaje-dnici (pravoslavnoj, katoli~koj, muslimanskoj).

Specijalne tehnike komunicirawa

Dodatne (specijalne) tehnike komunicirawa mogu biti potrebne za neke klijente ili situacije. Klijenti sa minimalnim jezi~kim sposobnostima (MSL) mo`da ne}e deliti jezi~ke ili komunikacione sisteme sa prevodiocem i mo`da }e im stoga, radi postizawa razumevawa, biti potrebna specijalna pomo}. Sa zapo{qavawem obu~enog gluvog prevodio-ca, prevazilazi se prepreka nastala usled MLS-a. Gluvi prevodioci, prenose}i informaciju od ~uju}eg prevodi-oca, mogu vi{e puta da zadovoqe potrebu za individualnom interpretacijom dodirom. Govorni prenos, ili oralna interpretacija, mogu biti metod pruàwa pomo}i gluvoj osobi koja zavisi od ~itawa sa usta. Govorni prenos podrazumeva ponsvqawe i parafrazirawe izgo-vorene poruke koja pokre}e usne, usta i vilicu. Gluve individue koje vi{e vole ovaj metod, mogu èleti same da govore ili da ko-riste prevodioca za vizuelno-govorni na~in. âk bi i jedan odli~an ~ita~ sa usta imao pote{ko}a da efektivno komunicira u grupnom okruèwu. Telefon predstaqa jo{ jednu barijeru za gluva lica. U slu~ajevima kada neka gluva osoba koristi prevodioca za komu-nicirawe telefonom, odgovornost za poziv pripada woj. [to zna~i da gluva osoba koja èli da koristi telefon, treba da ima

97

i orijentaciju prema istom. Interpretacija je tada obi~no simu-ltana, mada se prevodilac moè sluìti i konsekutivnim sti-lom. Bez obzira koji se stil koristi, gluva osoba treba da ostane vidqiva prevodiocu radi odgovora. Zvawe putem tastature, predstavqawe sebe preko telefona i raz-govarawa sa bliskim prijateqima i porodicom, samo su neki od izazova interpretacije telefonom. Profesionalni prevodilac }e smatrati da je gluva osoba zavr-{ila razgovor tek kad obe strane kaù dovi|ewa.

Trì{te i uslovi rada

Zahtev za prevodiocima je sve ve}i i po projektima, ura|enim za potrebe kasnih 80-tih godina, ispostavqa se da oni prevazilaze predvi|eni broj. Ovi projekti su uticali na vladine organiza-cije da podrè fondove za programe obu~avawa prevodioca. Istraìvawa pokazuju da su mnogim prevodiocima potrebna dodatna obu~avawa iz gramatike i semantike, kako iz ASL i engleskog, tako i iz teorije i prakse prevo|ewa. U faktore koji poga|aju trì{te za prevo|ewe spadaju: demogra-fski faktori populacije gluvih; spremnost agencija i institu-cija da iznajmi osobqe za prevo|ewe; raspoloìvost prevodioca na osnovu stalnog i povremenog zaposlewa itd. U nekim velikim urbanim oblastima, nezavisni prevodioci mogu da zarade isto kao i prevodioci u slu`bi. U mawe naseqenim oblastima, oso-bqe za prevo|ewe je jedina razumna opcija za stalni radni odnos. Radni uslovi za optimalnu interpretaciju mogu biti iznena|u-ju}i za one koji nisu preuzeli na sebe taj izazovni zadatak. Sam posao prevo|ewa ne moè trajati vi{e od 40 sati nedeqno. Profesionalni prevodioci koji prevode govornim jezikom ne bi

98

trebali da rade vi{e od 6 - 8 sati dnevno u timovima po dvoje, tako da jedan prevodilac ne}e imati vi{e od 3 - 4 ~asa prevo|ewa dnevno. Prevodioci znakovnog jezika mogu takva i sli~na ogra-ni~ewa smatrati vaè}im i za sebe. Ukoliko jedan pojedina~ni zadatak traje duè od 40 - 50 minuta bez pauze od 5 - 10 minuta, umor }e po~eti da uti~e na kvalitet prevoda. Dvadeset ~asova ne-deqno bi, dakle, bio maskimalni broj ~asova prevo|ewa. Prevo-dioci sa stalnim radnim vremenom bi ispunili svoje preostalo radno vreme nekim drugim zadacima, kao {to je stru~no usavr{a-vawe iz oblasti prevo|ewa; priprema za odre|ene zadatke kao {to je stru~no obrazovawe i sl. Naknada za prevo|ewe varira u zavisnosti od zadatka ili polo-àja prevodioca. Jedan prevodilac, koji je apsolvent i ima dodatno specijalizo-vano obu~avawe, verovatno }e boqe da obavi zadatak nego pre-vodilac koji je zavr{io sredwu {kolu sa minimalnim iskustvom. Prevodilac moè da prihvati i niù naknadu, ukoliko se radi o nekom produènom zadatku. Kompenzacija zbog putovawa, tro{kovi samog putovawa ili pla-}awe vremena provedenog na putovawu, mogu biti stavka za pre-govarawe. Mnogi prevodioci o~ekuju da im se plati ceo ili polovina ugo-vorenog iznosa, ukoliko bi se posao otkazao neposredno pre zaka-zanog termina. Na primer, prevodilac koji se obaveè da provede svako jutro u nedeqi na zadatku u toku nekoliko meseci, treba da bude kompenzovan ukoliko se taj zadatak ukine nakon samo ne-koliko nedeqa. Prevodioci sa punim ili kra}im radnim vremenom mogu imati mawu platu od slobodnih prevodilaca, zbog dodatnih uplata za zdravstveno osigurawe, doprinosa za penziju i pla}eni odmor. Prevodioci volonteri obavqaju svoj posao po sopstvenoj diskre-ciji.

99

Osobe koje studiraju prevo|ewe mogu da volontiraju pod nadzo-rom mentora ili instruktora, {to }e im biti sastavni deo prak-ti~nog iskustva ili ve`bi. Prevo|ewe je proces koji zahteva specijalno obu~avawe i traì posebnu pa`wu i ve{tinu pojedinaca koji taj posao obavqaju. Sam prevodilac odlu~uje da li }e obavqati neki posao za poje-dinca ili organizaciju. Qudi, kojima je potreban prevodilac, najverovatnije }e ga tra-ìti me|u onima koji obavqaju taj posao. Kvalifikovani prevodilac je onaj koji po{tuje eti~ke norme i principe koji odgovaraju bilo kom zadatku i koji moè da pro-ceni komunikacijske sposobnosti i potrebe klijenata. Za odre|eni zadatak moè biti potrebno vi{e od jednog prevodi-oca, sve u zavisnosti od wegove duìne, fizi~kog i logi~kog raz-matrawa i komunikacijskih sposobnosti prevodioca ili kli-jenata. Na primer, za poslovni sastanak u trajawu od jednog dana verova-tno }e biti potrebno vi{e od jednog prevodioca. Konferencija sa nekolikiko gluvih u~esnika koja se odvija u nekolko razli-~itih seansi, zahteva}e dovoqan broj prevodioca koji }e pokriti to zasedawe. Jedna panel diskusija sa gluvim i ~uju}im osobama na panelu i gluvim i ~uju}im osobama u auditorijumu, zahteva}e prevodioce i znakovnog i govornog jezika. Me|unarodni sastanci sa nekoliko znakovnih jezika, zahtevaju puno prevodioca, kako bi se iza{lo u susret potrebama svih u~esnika. Kako je ve} re~eno, sa porastom potreba klijenata za komuni-kacijom, raste potreba za prevodiocima sa odgovaraju}im sposob-nostima.

100

Prakti~na razmatrawa

Kada se planira kori{}ewe prevodioca za gluva lica, vaàn faktor je vidqivost prevodioca od strane publike i ~ujnost spikera od strane prevodioca i prevodioca od stane ~uju}e pu-blike. Da bi se zadovoqile ove potrebe (vidqivost, osvetqewe, ~ujna i vizuelna pozadina), neophodno je unapred razmotriti specifi-~ne situacije, kako bi prevodilac mogao da upozori one koji pla-niraju skup da treba, reciom, da stave malo svetlo u zamra~enoj sobi, ili audio-monitor, ukoliko mikrofon daje iskrivqen sig-nal. Jedan dobar koordinator prevodioca treba da pomogne da se una-pred sagledaju potrebe publike i isplanira jedno ekonomi~no i realisti~no prevo|ewe. Klijenti koji nisu zadovoqni sa na~inom prevo|ewa, treba to da prenesu koordinatoru ili agenciji preko koje je prevodilac unaj-mqen. Ukoliko jedan prevodilac prekr{i glavno na~elo eti~kog kode-ksa, a ~lan je Udruèwa prevodilaca za gluve, protiv wega se mo-è pokrenuti zvani~ni postupak. Lokalni odbori za àlbe poku-{a}e da posreduju kao mirotvorci i preda}e àlbu nacionalnom, ukoliko to ne bi moglo da se re{i na lokalnom nivou. Sankcije protiv jednog prevodioca mogu da sadrè suspenziju ili opoziv sertifikata za prevo|ewe.

101

Zakqu~ak

Prevo|ewe podrazumeva sposobnost da se prenese poruka sa jed-nog jezika na drugi. Standardi eti~kog pona{awa, nadgledani od strane profesio-nalnog udruèwa, imaju za ciq da ostvare komunikaciju kako za ~uju}e tako i za gluve osobe. Dràwem prevodioca u ulozi nekoga ko samo olak{ava komuni-kaciju, pruà se mogu}nost svim sagovornicima da se direktno bave jedni drugima. Pravovremeno iskazivawe potreba za prevodiocem u nekom odre-|enom okruèwu i pod nekim odre|enim okolnostima, pruà mo-gu}nost adekvatnog planirawa, kako fizi~kih potreba, tako i osobqa.

102

VIII glava

Prevodilac za gluve

revodilac za gluve ili tuma~ (interpretator) je speci-jalista, posebno educiran putem te~ajeva u organizaciji Saveza gluvih, sa verifikovanom, od strane Saveza, di-

plomom da je osposobqen za prevo|ewe gluvim licima sa oralnog na gestovni govor i sa gestovnog na oralni govor. Pojavquje se pred tre}im licem kao posrednik u sporazumevawu sa gluvim, ukoliko ovaj ne moè da prati govor tre}eg lica. Otuda mnogi prevodioce za gluve figurativno nazivaju “u{i i usta gluvog”.

P

U organizaciji Saveza to su obi~no sekretari organizacije, so-cijalni radnici, ili administrativno osobqe koje duè godina radi u organizaciji, i koje je spontano nau~ilo gestovni govor, prete`no lokalne upotrebne vrednosti. êsto su to i ~uju}a deca gluvih roditeqa koja dolaze u organizaciju kao dobrovoqni sa-radnici. Tako|e kao prevodioce i tuma~e treba pomenuti i sur-dopedagoge (natavnike za gluve), koji su od svojih |aka nau~ili gestove kojima mogu da se sporazumevaju sa gluvima, prete`no na nivou {kolskog àrgona.

103

Ovi tuma~i-prevodioci kod nas u Srbiji nisu profesionalci, nisu posebno educirani, nisu registrovani, nisu organizovani u posebno udruèwe prevodilaca, nisu zakleti, ne vode nikakav protokol o svome radu, nemaju slu`benu legitimaciju itd. Oni se jednostavno ad hoc traè od Saveza, od strane MUP-a ili suda, i tako obavqaju funkciju prevo|ewa shodno zakonu. Sudija se neka-da seti da ga pre po~etka tuma~ewa zakune, a u ve}ini slu~ajeva na tu okolnost jednostavno zaboravi. Nekada mu se za odre|eni rad odre|uje naknada prema tarifnom pravilniku za ve{ta~ewe, a nekada ne, jednostavno se na to zaboravi. U svetu se me|utim slu`bi prevo|ewa poklawa poseban zna~aj. Postoji udruèwe prevodilaca za gluve, mnoge zemqe imaju regi-stre prevodilaca, svaki sud ima adresar prevodilaca, a organiza-cija gluvih ima registar prevodilaca za ~itavu zemqu. Video sam ~ak u Australiji registar prevodilaca za gluve za srpski, hrvat-ski, makedonski i slovana~ki jezik, pored pedesetak drugih je-zika. To je profesija kao i svaka druga, ima svoj kodeks, svaki prevodilac vodi svoj protokol, svaki ima svoj pe~at sa brojem, tarifni pravilnik, i u svemu su identi~ni kao prevodioci za strane jezike. Kod nas je Savez gluvih do sada organizovao brojne te~ajeva za ge-stikulaciju, obi~no za sekretare ili zaposlene u za{titnim ra-dionicama gluvih, koji su bili obi~no uz kakav drugi sadràj nekog edukativnog seminara. Nakon zavr{enog te~aja sekretari nisu dobijali nikakav sartifikat o svojoj stru~noj osposobqe-nosti, niti su rangirani prema stepenu stru~nosti, a sve je i{lo bez ikakve zakonske forme. Qudi su dolazili i odlazili, ali od nekog posebnog usavr{avawa nije bilo velike koristi, niti se to u kvalitetu wihovog gestovnog izraza ose}alo. Da bi se sa takvom stihijno{}u osposobqavawa prevodilaca za gluve prekinulo, Savez gluvih Jugoslavije je izmenio neke ~lano-ve svoga Statuta, i u wemu uneo odredbu o iskqu~ivom pravu na davawe diplome o stru~noj osposobqenosti za prevodioce gluvim licima i na taj na~in ovaj rad legalizovao. Tako }e ubudu}e Sa-vez gluvih Jugoslavije pripremati stru~ni kadar za profesiona-lne prevodioce.

104

Treba re}i da je u svoje vreme Savez gluvih Hrvatske jo{ 1982. godine registrovao kod Okru`nog suda u Zagrebu svoju Slu`bu tuma~a i prevodilaca za osobe o{te}ena sluha i napravio regi-star od 24 stru~na prevodioca i tuma~a, pa ne postoje razlozi da to ne u~ini danas Savez gluvih Jugoslavije za podru~je Srbije i Crne Gore. Mi koristimo unificirani izraz “prevodilac za gluve”. Me|u-tim, u svetu je taj poziv diferenciran na pet nivoa: Prevodilac je lice koje prevodi sa gestovnog na oralni govor i obrnuto. Dakle, on prevodi gestovni govor gluvog na usmeni go-vor, ali i usmeni govor na znakovni jezik. Tuma~ je lice koje tuma~i {ta je gluva osoba kazala gestovima. On se koristi kada gluva osoba nija {kolovana, ve} se koristi samo primarnim primitivnim gestom. Tuma~ isto tako na pri-marni primitivni govor kazuje ono {to ~uju}a osoba ka`e. Da-kle, on tuma~i {ta je gluva osoba kazala gestovima, ali istim gestovima i komunicira sa gluvom osobom. Specijalista za komunikaciju {kolske dece i omladine je lice koje prevodi na nivou {kolskog obrazovnog znakovnog govora. Specijalista za de{ifrovawe nekonvencionalnih oblika komu-nikacije je osoba koja razume najprimitivnije oblike gestovnog govora i koje prevodi na normalni govor. Sudski ve{tak je specijalista za ekspertize o osobama o{te}e-nog sluha. Takva osoba mora da perfektno poznaje psihologiju gluvog ~oveka, vlada svim mogu}im oblicima komunikacije, i su-du daje stru~no obrazlo`ewe postupka koje je u~inila gluva oso-ba kao lice u sudskom postupku. Za koji }e se nivo spremiti prevodilac zavisi pre svega od wego-ve stru~ne spreme, a zatim od stepena poznavawa znakovnog govo-ra. Ve}ina polaznika se opredequje za prvi nivo prevo|ewa i zvawe prevodilac.

105

Zna~aj i mesto prevodioca

Prevodilac je verni saputnik gluvog ~oveka. Od wega kao li-~nosti, od wegove spreme i stru~nosti, od wegovog objektivnog stava, ~esto zavisi uspeh odnosno neuspeh rada gluvog ~oveka. Mnogi gluvi mogu bez prevodioca, ali to uslo`wava i usporava kontakt sa ~uju}im qudima i ~esto dovodi i gluve i ~uju}e u dile-mu da li su se dobro i ta~no razumeli {ta su jedan drugome kazali ili hteli da kaù. Otuda prisustvo prevodica u razgovorima udvoje daje sigurnost gluvom ~oveku da je ta~no razumeo {ta mu je re~eno, i da je ~uju}em sagovorniku ta~no preneto ono {to je è-leo da kaè. Lo{ prevodilac, koji je i dobronameran ~ovek, ali koji ne zna gestom da se ta~no izrazi, i da gest adekvatno prevede, je neuspeh gluvog ~oveka. On u komuunikaciji lo{e prolazi, na sudu gubi parnicu, od lekara dobije lo{u dijagnozu, na radnom mestu ne ostvaruje dohodak koji mu pripada, a organizacija gluvih se lo{e legitimi{e pred javno{}u. Termin “prevodilac za gluve” ima mnogo {ire zna~ewe nego {to je to prevo|ewe sa jednog jezika na drugi. Smatraju ga, kao {to smo ve} jednom u kwizi napomenuli, “u{ima gluvog preko koga se ostvaruje govorna veza izme|u gluvih i ~uju}ih qudi, preko koga se misli jednog predaju drugome”. Prema tome on nije “tehni~ko lice”, ve} naprotiv, wegov rad je stvarala~ki. On misli i pret-vara verbalni izraz ~uju}eg u znak, i znak gluvog u re~, pa je zato prevodilac neprekidni stvaralac, koji oboga}uje i usavr{ava gestovnu re~ gluvih. Sagledavaju}i duboko rad dobrog prevodioca za gluve dolazimo do zakqu~ka da je pogre{no shvatawe da se prevo|ewem moè svako baviti “ko poznaje nekog gluvog” (kom{ije, radnik sa posla, ro|ak itd.). Takvi “prevodioci” vrlo brzo uvi|aju da se ne mogu sporazumeti sa drugim gluvim, a pogotovu ne sa svakim gluvim, jer je ovaj nau~io samo “gestovni àrgon svoga kom{ije”, a ne ge-stikulaciju u celini. Izvestan broj gestova, nu`nih za konvenci-

106

onalno sporazumevawe, nedovoqan je “za svaku priliku”. Zbog toga je za prevodioce nu`na profesionalna priprema, zdrava psihofiziolo{ka konstitucija li~nosti i znawe metodike pre-vo|ewa. Tipi~an primer navodim iz jedne za{titne radionice kod nas koja je uzela za tuma~a jedno nestru~no lice, boqe re~eno “ne{kolovanog” prevodioca. Prema pravilniku je wegov zadatak bio “da vr{i organizacionu funkciju rada gluvih u radionici, da sa poslovo|om vr{i raspore|ivawa gluvih po pogonima prema odre|enim kvalifikacijama, da gluve upu}uje u postupke za{tite na radu, da ih upozna sa pravilima higijensko-teni~ke za{tite, da ih podsti~e u proizvodnom radu, da im objasni novu tehno-logiju rada, da beleì wihove postignute rezultate, da prili-kom sastanaka unutar preduze}a prevodi gluvim radnicima tok sastanka {ta ko kaè”. Dakle, traìla se od prevodioca vi{e-stru~na pomo}, poznavawe preduze}a, poznavawe procesa rada, pra}ewe novina u radnom procesu, organizaciona sposobnogst itd. Primqeni prevodilac to sve nije znao, jer za tako ne{to nije bio ni osposobqen, pa su mu umesto toga dali da vodi admi-nistrativne poslove u preduze}u, da pravi radne spiskove dola-ska i odsustvovawa, vodi evdenciju bolovawa itd. Takav “pre-vodilac” ja zauvek zatvorio vrata u za{titnoj radionici za pri-jem “pravih {kolovanih prevodilaca”. Jo{ gori je slu~aj ako za sekretara Saveza bude postaqen neko “odozgo”, koji niti ima afiniteta za rad sa gluvima, nitu ume da im se pribliì i uìvi u wihovu problematiku, a za koga je gestovni govor “mlatarawe rukama pa gledam kako }e da se sada pobiju, a ja ne znam {ta da im radim”. Sekretar oganizacije je “duh pokreta~” organizacije, i mora besprekorno da vlada znakovnim govorom ako ho}e da ìvi i radi sa svojim ~lanovima. Podvla~im ovo da radi sa svovjim ~lanovima a ne za svoje ~lanove, jer sa gluvima treba raditi, ali ne i raditi umesto wih. Samo }e tada funkcija sekretara prevo-dioca za gluve biti na odgovaraju}em nivou, a on se za tu i takvu komunikaciju mora da osposobi i stalno usavr{ava. Veoma zna~ajno mesto ima prevodilac na sudu, bilo da je gluvi stranka ili svedok. Isto tako je zna~ajno wegovo prisustvo i na raznim saslu{awima u Ministarstvu unutra{wih poslova bilo da je gluvi izvr{ilac dela, ili samo svedok. I gra|anski i kri-vi~ni zakon, a i oba postupka, obavezuju pravo na prevodioca glu-vim licima.

107

Ministarstvo zdravqa, obrazovawa i socijalne za{tite SAD je izdalo posebne priru~nike za prevodioce specijaliste za pojedi-ne oblasti kao na primer: prevodilac za pravne slu~ajeve, za me-dicinske situacije, za profesionalnu rehabilitaciju i zapo-{qavawe, za rad sa psihijatrom itd. Tu su ne samo data uputstva kako treba raditi, ve} su navedeni i razni primeri situacija, dat je re~nik kojim prevodilac mora da vlada u pojedinim obla-stima i kako da te izraze prevede, {to je za prakti~ni ìvot od izvanrednog zna~aja. Na àlost mi smo jo{ uvek daleko od toga nivoa, ali i o tome treba misliti. Na osnovu svega izloènog dobar prevodilac je izvanredan pri-jateq gluvog ~oveka tokom ~itavog ìvota i koji ga prati u mno-gim situacijama u kojima ìvot moè da ga dovede. On je taj koji sa gluvim doìvqava sve wegove probleme, htewa i èqe, lepe i ru`ne momente, i pomaè mu da se sna|e i da mu pomogne u wiho-voj realnoj ìvotnoj situaciji koju ìvot name}e.

[ta se zahteva od dobrog prevodioca

Prevodilac za gluve pored dobrog znawa znakovnog jezika – ges-tova, mora da ima odre|ene fizi~ke, psiholo{ke ali i moralne kvalitete da bi uspe{no obavqao svoju funkciju. Ti kvaliteti su: Prevodilac treba da poseduje dobar sluh, razvijenu slu{nu pa`-wu i slu{no pam}ewe. Ovaj fiziolo{ko-psiholo{ki zahtev je potreban jer sagovornici govore razli~itom ja~inom i bojom glasa, govore ne samo u uslovima ti{ine nego i u buci, jedni go-vore tiho a drugi “na pola usta”. Osim toga neki govornici go-vore u kratkim re~enicama, a drugi u dugim sloènim re~eni-cama. Jedni se govornici figurativno izraàvaju, dok drugi kroz

108

govor prava aluzije na nekog ili na ne{to, dok su tre}i vrlo konkretni. Zato prevodilac mora da bude koncentrisan na govor, i da adekvatno prevodi gluvim slu{aocima ono {to je sagovor-nik rekao, a za to je potreban dobar sluh i dobro pam}ewe. Ba{ zato, {to prevo|ewe zahteva napregnutu slu{nu pa`wu, koja ~e-sto mora veoma dugo da traje, nagluva lica te{ko mogu da budu do-bri prevodioci, posebno na javnim skupovima, predavawima, ma-sovnim sastancima u organizaciji, kongresima, u debatama vi{e sagovornika itd. Prevodilac treba da poseduje dobro i trajno vidno i motorno pam}ewe. Vidno pam}ewe omogu}uje uo~avawe onih specifi~nih karakteristika svakog gesta i finih nijansi pokreta po kojima se jedan gest odlikuje i razlikuje od drugog sli~nog. To ta~no izraàvawe omogu}uje samo fina motorika ruku i prstiju, te se otuda ta dva fiziolo{ka aspekta me|usobno povezuju i veoma su zna~ajna za prevodioca. Ako pak prevodilac nema dobro pam}ewe, onda mu to stvara velike te{ko}e, i moè biti uzrok neta~nom pa ~ak i nepravilnom prevo|ewu, {to se ne sme dozvoliti. Prevodilac mora da ima ta~an, jasan, izraàjan, strogo odre|en “ìtak” gest, a ne mlitav, nejasan, neodre|en gest, sa izostavqa-wem ili dodavawem pokreta, {to samo zbuwuje gluvog ~oveka. Dakle nije svaki pokret gest, niti je mlatarawe rukama gestiku-lacija. To posebno vaì za izraz lica koji mora biti propratna dopuna sadràja gesta. U protivnom hladan, nezainteresovan, “mrtva~ki izraz lica”, ili gledawe u stranu a ne u o~i gluvog ~oveka ne zna~i mnogo, i on gubi od svoje puno}e izraza. Treba uvek imati u vidu da gest treba da shvati i doìvi i posledwi red u sali. Prevodilac za gluve mora da ima zdrave ruke - {ake, fine, duge i prave prste, pravilno i simpati~no lice. Manikirani nokti èna daju lako}u uvi|awa finih pokreta gesta posebno daktile-ma. Sve ovo pomaè da gest bude lako uo~qiv i lako shvatqiv - pro~itan sa ruku. U protivnom, krivi i xombavi prsti sa raznim izraslinama, a na licu rani oìqci i bradavice, skre}u pa`wu sa gesta i gledaju se deformiteti a ne gestovi. Prevodilac mora da poseduje op{tu kulturu i obrazovawe. [to je prevodilac na vi{em obrazovnom nivou, utoliko }e mu biti

109

lak{e da se uklopi u tekst koji prevodi, posebno ako je sadr`aj stru~an. [ta vi{e u nekim zemqama se zahteva da prevodilac treba da ima najmawe sredwe obrazovawa (SSSR), da bi mogao uspe{no da prevodi. Dobar prevodilac }e se pripremiti za pre-vo|ewe tako {to }e se upoznati sa tekstom koji }e da prevodi, ili da se upozna sa materijom o kojoj }e biti re~ u prevo|ewu. Ukoliko ne zna gestove za odre|ene termine, on }e se raspitati kod starijih gluvih lica kako se pokazuje odre|eni pojam. O ovome }e biti vi{e re~i kasnije u kwizi. No za sada samo isti~emo da bez dovoqne op{teobrazovne pripreme nema dobrog prevo|ewa. Prevodilac treba perfektno da vlada daktilologijom koju }e iskoristiti uvek kada ne zna gest za odre|eni pojam. Daktilni znaci se u tom slu~aju upotrebqavaju u gramati~ki pravilnom obliku, a ne u infinitivu kao gestovi. No i o tome }e kasnije biti vi{e re~i u drugom delu ove kwige. Prevodilac mora da ima samopouzdawe i da je siguran u svoje zna-we gestova, i tada }e wegov prevod biti slobodan, potpun i ta~an. On }e “govoriti znacima a ~ita}e gestove”. Prevodilac mora da ima dobar glas, ~istu artikulaciju i pravi-lan gramati~ki govor. S obzirom da gest mora biti propra}en i govorom, jer mu je to jedini distintivni elemenat za mnoge sli-~ne gestove, to izgovor prevodioca mora biti jasan i glasan, da bi ga i nagluvi ~lanovi mogli ~uti. Kao {to se vidi postoje odre|ene norme koje treba dobar prevo-dilac da zadovoqi, da bi u svom poslu bio uspe{an.

110

Eti~ki kodeks prevodioca

U zemqama sa dugom tradicijom postojawa slu`be prevodioca za gluve, vremenom su stvorena posebna moralna pravila kojih mora da se prevodilac pridràva. To je e t i ~ k i k o d e k s p r e v o -d i o c a kojim se propisuje na~in pona{awe i vladawa prevodi-oca u procesu prevo|ewa i posle wega. Poput lekara koji danom promocije polaè Hipokratovu zakletvu, tako isto u mnogim zemqama (Amerika, Rusija, Nema~ka) prevodioci potpisuju svoj eti~ki kodeks, pravila moralnog pona{awa, a to su: ETI^KI KODEKS PREVODIOCA 1. PREVODIOCI GESTOVNOG GOVORA MORAJU BITI

VISOKO MORALNE OSOBE, PO[TENE, POVERQIVE, DOSLEDNE I EMOTIVNO ZRELE. ONE MORAJU ÛVA-TI POVERQIVE INFORMACIJE I NIÎM NE SMEJU IZNEVERITI UKAZANO IM POVEREWE.

2. PREVODILAC MORA IMATI NEUTRALAN STAV PRI-LIKOM SVOG GESTOVNOG PREVO\EWA, A SVOJE LI-^NO MI[QEWE MO@E IZNETI SAMO AKO GA JE-DNA OD ZAINTERESOVANIH STRANA TO UPITA.

3. PREVODILAC ]E KORISTITI TESTIKULACIJU U SKLADU SA SVOJIM NAJBOQIM POZNAVAWEM ISTE, PRI ÊMU ]E VODITI RAÛNA DA IZRAZI, PRE SVEGA, SU[TINU MISLI I NAMERA GOVOR-NIKA, BUDU VERNO PRENETI IZBEGAVAJU]I TAKO BUKVALNO PREVO\EWE KOJE MO@E REZULTIRATI POGRE[NIM SHVATAWEM PROBLEMA.

4. PREVODILAC UVEK MORA BITI SVESTAN SVOJIH LI^NIH MOGU]NOSTI U SKLADU SA KOJIMA TRE-BA DA PRIHVATI ILI NE ODRE\ENE OBAVEZE. KAD GOD TO SMATRA ZA NEOPHODNO, ON ]E TRA@ITI POMO], ODNOSNO ASISTENCIJU I DRUGIH PREVO-DIOCA.

111

5. PREVODILAC ]E SVOJIM KLASI^NIM, PA ÂK I KONZERVATIVNIM NAÎNOM OBLAÊWA I PONA-[AWA SPREÂVATI EROZIJU UGLEDA SVOJE PRO-FESIJE, ODNOSNO, NI NA KOJI NAÎN NE]E DOZ-VOLITI DA NA SEBE PRIVLAÎ NEPOTREBNU PA-@WU.

6. PREVODILAC ]E NA KRAJWE DISKRETAN NAÎN, A U SKLADU SA OBIÂJNIM PRAVOM KOJE SE ODNO-SI ZA SVE SUDSKE TUMAÊ PRIMATI NADOKNADU ZA SVOJ POSAO. PRI TOME, MORA BITI SPREMAN DA PRU@I SVOJE USLUGE I U ONIM SLUÂJEVIMA KADA MU NIJE MOGU]E OBEZBEDITI MATERIJAL-NU NADOKNADU.

7. PREVODILAC NIKADA NE]E PODSTICATI OSOBU O[TE]ENOG SLUHA DA TRA@I POVOQNU PRESUDU U SVOJU KORIST A PO OSNOVU ÎWENICA DA SE RADI O HENDIKEPIRANOJ OSOBI.

8. U SLUÂJEVIMA PREVO\EWA NA SUDU PREVODI-LAC ]E IZVESTITI SUD KADA INTELEKTUALNI NIVO OSOBE O[TE]ENOG SLUHA ZAHTEVA DODA-TNA OBJA[WEWA, ODNOSNO, KADA ISTI VI[E NE MO@E DA RAZUME ÎSTO PREVO\EWE PRAVNIH TERMINA I FRAZA. U TOM SLUÂJU PREVODILAC ]E RAZUMQIVIM FRAZAMA NASTOJATI DA OSOBI O[TE]ENOG SLUHA RASTUMAÎ SPORNE SEGME-NTE SUDSKOG PROCESA.

9. PREVODILAC SE U SVOM OBRA]AWU OSOBI O[TE-]ENOG SLUHA NE]E KORISTITI SAMO GESTIKU-LACIJOM. NAIME, KADA ZAKQUÎ DA OSOBA O[-TE]ENOG SLUHA NE POZNAJE DOBRO GESTOVNI GO-VOR PREVODILAC ]E SE POSLU@ITI RU^NOM ABECEDOM, PISANIM REÎMA, ODNOSNO TEK-STOM, KAKO BI OSOBI O[TE]ENOG SLUHA [TO VERODOSTOJNIJE PREVEO I UPOZNAO GA SA SU-[TINOM STVARI KOJA JE PREDMET RASPRAVE.

10. PREVODILAC MORA STALNO RADITI NA LI^NOM USAVR[AVAWU GESTOVNE KOMUNIKACIJE. S TIM U VEZI, TREBA DA KONTAKTIRA OSTALE PREVODI-OCE RADI RAZMENE ISKUSTAVA I UÊSTVUJE NA SEMINARIMA GETIKULACIJE KAKO BI OBNAV-QAO SVOJE STEÊNO ZNAWE I PRO[IRIVAO GA

112

NOVIM SAZNAWIMA NA TOM POQU. ISTOVREME-NO, PREVODILAC SE MORA OBRAZOVATI, ODNOSNO, OBOGA]IVATI SVOJE ZNAWE VEZANO ZA PROBLEM SLU[NO HENDIKEPIRANIH OSOBA I TO SAGLE-DAVAJU]I POMENUTU PROBLEMATIKU SA SVIH ASPEKATA.

11. PREVODILAC ]E, KAD GOG JE U PRILICI, OBJA-[WAVATI [IROJ JAVNOSTI PROBLEME KOJI SE JAVQAJU KOD QUDI O[TE]ENOG SLUHA A KAO POSLEDICA OVOG HENDIKEPA. OVO ZBOG TOGA [TO MNOGI DNEVNI PROBLEMI SA KOJIMA SE OSOBE O[TE]ENOG SLUHA SUSRE]U NASTAJU ZBOG NEUPU]ENOSTI [IRE JAVNOSTI SA OVOM VRSTOM HENDIKEPA I POSLEDICAMA KOJE ONA PROIZVODI.

Prevodila~ke usluge

Prevodila~ke usluge u nas obavqaju sekretari organizacije, i u ve}ini slu~ajeva se smatra da im to spada u wihov redovni radni zadatak. Smatralo se da je to socijalni rad u korist i za dobro gluvog ~oveka. Me|utim u mnogim zemqama prevodioci za gluve su izjedna~eni sa prevodiocima za strani jezik i drugim ve{tacima koje sud an-ga`uje, te su pla}eni prema tarifnom prafilniku koji va`i za te stru~wake. Potrebno je prekinuti sa praksom samari}anstva, jer je prevo|e-we stru~ni kvalifikovani posao koji se mora adekvatno nagra-diti. Sa stvarawem Organizacije prevodilaca za znakovnu komu-nikaciju sa gluvima ~itav niz materijalnih pitawa bi}e re{en na adekvatni na~in, i stvoriti red i u ovom segmentu rada Saveza gluvih Jugoslavije, a shodno pozitivnim zakonskim propisima.

113

IX glava

Op{ta pravila prevo|ewa

revo|ewe oralnog govora na znakovni jezik gluvih nije ni najmawe lak i jednostavan posao. Jo{ teì je posao prevo|ewa sa znakovnog na oralni govor, jer ~esto ni-

smo sigurni da li smo kazali ba{ ono {to je gluvi ~ovek èleo da iskaè, i da li je on umeo da izrazi ono {to je èleo. Prevo-|ewe uìvo - simultano prevo|ewe - je daleko teè od prevo|ewa sa stranog i na strani jezik kada pred sobom imamo tekst koji moèmo lagano po vi{e puta da pro~itavamo i da ga, u duhu na{eg jezika prilagodimo. Zbog toga pred prevodiocem za gluve stoje mnoge dileme: kako prevoditi, kojim se pravilima i principima rukovoditi u prevo|ewu, kako se postaviti u toku prevo|ewa, koji su optimalni uslovi da prevo|ewe uspe, {ta sam prevodilac treba da uradi pa da prevo|ewe uspe, da li su ga gluvi ta~no shvatili, {ta nedostaje u wegovom stilu prevo|ewa itd. Sve su to pitawa pred kojima se nalazi mladi prevodilac po~etnik.

P

115

Drugi problem je sam postupak prevo|ewa u razli~itim uslovima u kojim treba prevoditi kao {to su: intervju, razgovor udvoje, pa-nel diskusija, okrugli sto, prevo|ewe u maloj grupi, prevo|ewe u velikoj grupi, jedan ili vi{e prevodilaca itd. Tre}i problem su fizi~ki uslovi i drugi faktori koji sami po sebi obezbe|uju dobro prevo|ewe: svetlost, uzvi{ewe, buka, po-loàj, pozadina itd. Zatim tu spada i spoqni izgled prevodioca, {to je od posebnog zna~aja. êtvrti problem je psiholo{ki zamor i prevodioca i slu{ala-ca. Sve su to faktori koji obezbe|uju ili oteàvaju uspe{no pre-vo|ewe. A) SAM AKT PREVO\EWA I WEGOVI PRINCIPI Prevo|ewe u naj{irem smislu te re~i je “preno{ewe govora ili teksta sa jednog jezika na drugi”. To nije ni jednostavno ni lako, jer svaki jezik ima svoj duh koji ne dozvoqava mehani~ko prevo-|ewe “re~ na re~” sa jednog jezika na drugi. Otuda me|u prevo-diocima postoji nepisano pravilo koje glasi “ako sa jednog jezi-ka doslovno prevodi{ na drugi, onda tvoj prevod ne}e biti lep, a ako ti je prevod lep, onda nije adekvatan”. U odnosu na izvorni tekst ili govor, prevod moè biti d o s l e -d a n , {to zna~i veran originalu; i s l o b o d a n , {to predsta-vqa poku{aj da se na drugom jeziku stvori takore}i originalno delo. Svaki prevod je neka vrsta stvarala{tva zbog datih mogu-}nosti prevodiocu da prevod u~ini {to boqim. Otuda je prevo|e-we stvarala~ka delatnost. Zato dobar prevodilac mora da pozna-je duh jezika sa kojeg prevodi kao i znawe duha jezika na koji pre-vodi. Ova osnovna aksioma prevo|ewa je posebno zna~ajna za prevo|e-we sa znakovnog jezika na srpski jezik, zbog toga {to znakovni je-zik ima posebnu jezi~ku strukturu i leksiku koju je nemogu}e doslovno prevoditi, jer bi u protivnom to bio galimatijas re~i koje stati~ki stoje jedna kraj druge. Agramati~nost znakovnog je-zika, wegova amorfnost i sinkretizam (o ~emu je u kwizi bilo

116

dosta obja{wewa), zahteva od prevodioca da gestom iskazanu re-~enicu sredi u duhu srpskog jezika, ali da je pri tom pravilno prevede i ne izgubi weno su{tinsko zna~ewe. Na pr. jedna gluva èna se ovako izviwava zbog nedolaska na posao: “Ja radi ju~e ni-je, dete bolest mnogo”. Prevodilac ovakvu gestovnu izjavu treba da prevede jezi~ki potpuno pravilno “Ja ju~e nisam radila, jer mi je dete bilo mnogo bolesno”. U prevo|ewu sa mora po}i od ~iwenice da je gestovni jezik “si-stem pokreta kojima se izraàva misao”. Prema tome u gestovnom govoru gluvih treba pratiti misao u celini, a ne prevoditi meha-ni~ki gest po gest na oralni govor. Ako tako ~inimo, pa prevo-dimo gest po gest, onda na{ prevod ne}e biti razumqiv ni logi-~an. Zbog toga u prevo|ewu znakovnog jezika gluvih postoje odre-|ena pravila kojih se treba pridràvati, a to su: 1. Gest prevodioca mora biti jasan, pravilan i do kraja izveden.

Treba uvek imati na umu ~iwenicu da je gest sistem pokreta koji ima svoj po~etak, razvoj i zavr{etak, i da se wime izra-àva konkretni pojam - jedna misao. Prema tome gestikulacija nije bilo kakvo proizvoqno nasumi~no kretawe rukama, ve} ta~no utvr|eni pokret koji je arbitrarno usvojen za taj pojam. Ne~isto, nejasno, nepravilno gestovno prikazivawe pojma ru-kama nerazumqivo je gluvom ~oveku, ili }e ga pogre{no razu-meti. Treba posebno biti oprezan prilikom gestikulacije me|uso-bno sli~nih pojmova kakvih ima vrlo mnogo. Na primer “hla-dno je” i “bojati se” pa onda umesto da kaè: “Napoqu je hla-dno” ispada “Bojim se da idem napoqe”. Uvek kada prevodilac ne zna gest za odre|eni pojam treba ga zameniti daktilnim znacima, i uz to poluglasno izgovoriti. Samo tako }e gest biti razumqiv gluvom sagovorniku.

2. Gest se uvek izvodi sa obe ruke, i zato treba ve`bati gipkost

i jedne i druge ruke. Me|utim, ako gest ne zahteva upotrebu obe ruke, ruku kojom se ne kre}e treba spustiti kako ne bi za-klawala prste gestikuliraju}e ruke i tako skretala pa`wu sagovornika, jer ruke treba da budu stalno u vidnom poqu gluvog sagovornika.

117

3. Gest mora biti izraàjan i propra}en mimikom lica, a po potrebi i tela. Izraàjnost gesta ustvari je deo wegove sema-ntike, i sastavni je deo wegovog sadràja. Mimika je dopuna pokreta, jer bez propratne mimike ne bi imao svoju puno}u. Gestovi koji prikazuju neko emocionalno stawe kao na pr. radost, tugu, bol, slatko, kiselo, quto su i kod ~uju}ih qudi propra}eni gestom i izrazom na licu, tim vi{e moraju biti nagla{eni za gluvog, da bi ih boqe shvatio. Mimika lica je intonacija gesta, ako je tako moèmo nazvati. Ako na primer kaèmo “Ova je devojka mnogo dobra” i to ne dopunimo naglaskom ili izrazom lica, zna~i da je doti~na osoba doista dobra, to je na{a afirmativna (potvrdna) kon-statacija. Ali ako mi tu istu re~enicu propratimo naglaskom “Ova je devojka mnogo dobra”, i na licu napravimo grimasu po-

Ne ovako …

118

drugqivog sme{ka, onda to zna~i da je ta devojka lo{a. Onda je to negacija afirmativnog izraza. Gluvi ~ovek zato {to ne ~uje na{ naglasak ne}e umeti da napravi razliku {ta smo mi ustvari `eleli da ka`emo, i on }e na{ iskaz smatrati pozi-tivnim. Dakle, prevodilac je taj koji }e upotrebiti uz gest i mimiku lica koja }e dati adekvatno zna~ewe. Dakle, gest i

… ve} ovako

119

gestikulacija bez propratne mimike je kao zvuk bez boje - ona je mrtva. U vezi napred iznetih podataka, a posebno onih u V glavi da gest mora biti duboko promi{qen i da bude psiholo{ki izra-`en na licu sagovornika, kako spikera tako i prevodioca, da-jemo primer iz jednog engleskog znakovnog re~nika kao izvan-redni primer kako treba da izgleda idealni re~nik za gluve,,1 i kao pandan tome kako izgledaju mnogi na{i bezizra`ajni re-~nici sa “mrtvim i hladnim” izrazom na licu.1

4. Gest mora da bude propra}en re~ju. [kolovani gluvi ~itawem

1 National Institut for deaf, Conversation with the Deaf, London, 1957.

120

sa usta d o p u w u j e i d i f e r e n c i r a sli~ne gestove. Ovaj zahtev diktira kako nediferenciranost gesta, tako isto i ap-stinencija morfologije u gestovnom izrazu. Zna~i mi govo-rom dajemo gestu pade`ne oblike, li~ne nastavke, vremena, stawa, itd. Na primer naj~e{}i gestovni izraz je “Ja radi” {to mora biti propra}eno re~ju da bi se znalo da li “Ja ra-dim” ili “Ja sam radio” ili “Ja sam radnik”. Propratni govor otklawa sve dileme oko pojma “radi”, a polisenzorna percep-cija ga ~ini razumqivim. Osim toga, u procesu gestikulirawa, a posebno daktilirawa, nikada se rukama ne smeju zakloniti usta i lice. Artikulaci-ja prevodioca mora biti polugalasna, ali pokreti usta jasni i izraziti, da bi gluvi sagovornik mogao pravilno o~itati re~ sa usta. Uz to treba paziti da usta i lice budu osvetqeni, o ~emu }e biti vi{e re~i u odeqku “Tehni~ki uslovi prevo-|ewa”.

5. Gest mora biti duboko osmi{qen i produhovqen. S obzirom

na siroma{tvo gestovnog izraza, kao i zbog mnogo sinonimnih gestova za razli~ite pojmove, i ograni~enih mogu}nosti da se gestom izraze brojne finese srpskog jezika, ote`ana je mogu}-nost prevo|ewa svake re~i sa verbalnog na gestovni jezik. Za-to se od prevodioca tra`i velika fleksibilnost u simulta-nom prevo|ewu odre|enih pojmova. Isto tako se zahteva da i prevodilac u momentu na|e sinonimni znak za odre|eni pojam ili pak da sam u momentu stvori gest za odre|eni pojam i dos-ledno da ga koristi tokom prevo|ewa. Zato svaki novi gest mora biti duboko produhovqen, i da ozna~i bitnu karakteri-stiku pojma, tj. da u pojmu prona|e onaj momenat koji }e gluvi shvatiti. Na pr. pojmovi takmi~ewe i konkurencija i konkurs se ozna~avaju istim gestom, mada me|u tim pojmovima postoje bitne razlike. U takvim slu~ajevima najboqe je gest propra-titi govorom i tako ga distancirati od sinonimnog znaka, ili {to je jo{ boqe izraziti ga daktilnim znacima i propratiti ga govorom. Ne sme se mehani~ki prevoditi bilo sa gestovnog na verbalni izraz, bilo obrnuto. Treba saslu{ati do kraja re~enicu – mi-

1 Savez gluvih Vojvodine, Pokrajinska konferencija - Govor ruku, priru~nik za

u~ewe gestovnog govora, Novi Sad 1993

121

sao, i onda je prevesti. Dakle prevod ne sme biti mehani~ki, ve} treba sebe uneti u gestovni izraz - prevod.

6. Uporedo sa gestom koristiti i daktilologiju. Iako je o ovom principu ve} bilo dosta govora, treba jo{ jednom naglasiti da bez upotrebe daktilema je nekada nemogu}e prevesti mnoge re~i. Tako na primer gestom se ne mogu prevesti imena qudi, reka, termini iz nauke i tehnike, ili specijalni termini i neke nove re~i iz politike za koje nema ili ne znamo gestovni znak. U svim tim slu~ajevima daktilologijom dopuwujemo ges-tovne znake. Stepen kori{}ewa daktilologije uslovqen je sloèno{}u materijala koji se prevodi, ali i sastavom audi-torijuma. Ukoliko je auditorijum na vi{em obrazovnom ni-vou, utoliko treba vi{e koristiti daktilne znake kojima se leksi~ki usvar{ava prevod, jer je prevodilac duàn da teì ka {to adekvatnijem prevodu.

7. Prevod mora biti ta~an. Prevoditi treba onako kako je sago-vornik kazao, i preneti ga adekvatnim gestom za re~ koju je sagovornik upotrebio. Ni u kom slu~aju se ne sme gestom ubla-àvati ili poja~avati izraz koji je neadekvatan kazanom. Jednostavno re~eno ne sme se re}i ono {to sagovornik nije kazao, bilo da se prevodi sa gestovnog na oralni govor, ili sa oralnog na gestovni. Jo{ gore je interpretirati re~i kroz sopstvenu prizmu, pa govoriti onako kako prevodilac misli. Takav prevod nija vaqan. To je posebno va`no za prevo|ewe na sudu, kod istra`nih organa, na saslu{awu u MUP-u ili kod drugih organa. Tu se ne sme proizvoqno prevoditi o ~emu je ve} bilo re~i u eti~kom kodeksu prevodilaca. Zakleti sudski tuma~ obavezan je da prevede onako kako je pitawe postavqe-no, i onako kako je dat odgovor. U protivnom to je krivi~no delo i gubi se kredibilitet prevodioca. Dozvoqeno je samo da prevodilac gramati~ki i u duhu srpskog jezika sredi iskaz gluvog i ni{ta drugo. Tako|e je dozvoqeno da prevodilac na zahtev gluvog sa~ini rezime odre|enog razgovora, tj. da kaè o ~emu se govori, {ta je dogovoreno, o ~emu se radi, {ta je zak-qu~ak, kako je odlu~eno i sl.

8. Sinhrono ili usporeno prevo|ewe? Da li odmah i istovreme-

no tokom govorewa prevoditi re~ po re~ (dakle istovremeno ili sinhrono), ili sa~ekati da govornik kaè misao (~itavu

122

re~enicu) pa je onda prevesti, je pitawe o kojima se u mnogim priru~nicima raspravqa. Za po~etnike je poèqno i prepo-ru~qivo da se ne prevodi odmah, ve} da sa~eka da se re~enica iskaè, pa da se onda prvede. To daje mogu}nosti prevodiocu da brzo razmisli kako }e koju re~ da prevede, koji gest ne zna i kako da ga predstavi, da se seti kako bi to moglo i gestom da se kaè itd. Stari i rutinirani prevodioci koji dobro poznaju materiju koju prevode, koji su ve} vi{e puta bili u situaciji da sli~nu materiju prevode, mogu simultano da prevode tokom govorewa, jer su to mawe vi{e iste re~i koje oni gestovno mo-gu brzo da izraze. Me|utim, treba uvek imati u vidu da je pre-vo|ewe veliki psiholo{ki zamor za prevodioca, i da on vr{i istovremeno dve mentalne operacije: on slu{a, misli na sadr-àj, i bira gest kako bi re~i {to adekvatnije preneo gluvom ~oveku. Prevodilac mora da sa~uva sintaksi~nu formu oral-nog govora i wome da bogati gestovni izraz i kulturu gestov-nog izraàvawa.

9. Za prevo|ewe se treba pripremiti. Dobar, pravi, iskusni pre-

vodilac }e se za svako predavawe i stru~no prevo|ewe pri-premiti. Poèqno je da prevodilac dan dva ranije dobije tekst predavawa, da ga pro~ita i razmisli kako }e koju re~ da prevede, i da spreman iza|e pred publiku kojoj }e prevoditi. Prevodilac na sudu bi trebao najmawe pola sata pre rasprave da se konsultuje sa islednikom i da dobije informaciju o ~emu se radi i {ta je predmet rasprave, ili da zna o ~emu se radi: da li je u pitawu nasle|e i podela imovine; krivi~no delo ili svedo~ewe; razvod braka ili izdràvawe dece itd. Samo tada i tako }e prevodiocu biti lak{e da prevodi, nego da zajedno sa strankom u|e u sudnicu, i prvi put ~uje o ~emu se radi. S obzirom da postoje standardna proceduralna pitawa i for-ma, u mnogim zmeqama su pripremqeni standardni re~nici ili naj~e{}i termini koji se u takvim slu~ajevima koriste. To je i razlog {to smi i mi u na{em re~niku terminima iz oblasti prava i sudstva posvetili najve}i broj gestova (Vidi re~nik). Prevodilac i za priredbu treba da dobije ne{to ranije tekst pozdravnog govora, program sa nazivima ta~aka, i kratak sadr-àj komada kako bi ga mogao prevesti gluvim posmatra~ima da znaju {ta se na pozornici de{ava, a ne da sami proizvoqno zakqu~uju.

123

Prevodilac mora da zna i sinonimne gestove, da ne bi niz jezi-~nih finesa svodio na neke univerzalne znake. Na primer re-~enicu “U na{em gradu nastoja}emo da zaposlimo {to vi{e gluvih radnika prema wihovom radnom afinitetu” neve{t prevodilac }e ~etiri puta upotrebiti gest “radi”, pa }e gluvi shvatiti da se samo ponavqa re~ radi, radi, radi, a govornik nije tako mislio. Zato prevodilac mora da zna i druge izraze, a ne da se sluì stalno samo stereotipnim gestovima.

10. Kulturi gesta mora se pokloniti posebna pa`wa. Mi smo ve} do sada ukazali na tri nivoa gesta, i moramo nastojati da uzdièmo gestovni izraz gluvih, da ga vi{e produhovimo, da ga usavr{imo i razvijemo, da iz starog gesta izdvajamo novu kara-kteristi~nu crtu i kao takvog da ga lansiramo u govoru gluvih kao boqi i lep{i znak za poznati pojam. Otuda }e gluvi re}i: “ To je pre takav gest bio, a sada se to kaè ovako”, {to je ve} znak da je gestovni izraz oplemewen.

Ovde treba napomenuti da postoje i “gestovni àrgoni” i “lokal-izmi” znani samo pojedinim gluvim, ili gestovi koji se upotre-bqavaju negde u unutra{wosti i koji su poznati samo u toj orga-nizaciji. Sa takvim gestovima gluvi dolaze u velike gradove i tu saznaju da se taj i taj pojam drugoja~ije prikazuje. Na prevodiocu leì obaveza da te “dijalekte i àrgone” zameni lep{im i kul-tivisanijim gestom. Ovih deset pravila prevodioci moraju stalno imati pred o~ima ako èle da wihovo prevo|ewe bude uspe{no, kulturno i lepo, a wihov rad i struka budu priznati kao specijalna profesija, koja treba i kod nas, kao {to je to slu~aj u drugim zemqama sveta, da bude priznata i legalizovana. B) FIZI^KI FAKTORI U AKTU PREVO\EWA Pored psiholo{kih faktora, o kojima je napred bilo re~i, po-stoje i fizi~ki faktori koji uslovqavaju i uti~u na uspe{no prevo|ewe. Na te fizi~ke faktore se ~esto zaboravqa, premda su mnogi od wih veoma zna~ajni za uspe{no prevo|ewe, kao {to su na primer pol prevodioca, wegov li~ni izgled, odelo, svetlost,

124

pona{awe itd. Mnogi od ovih pojedinosti gluvi vrlo dobro zapa-àju, i na wih ~esto vi{e obra}aju pa`wu nego na sam sadràj ge-sta. Tako ove, naizgled bezna~ajne stvari, imaju itekakvu va`nost koja pomaè ili odmaè shvatawu sadràja izloènog gestovnim putem. Prevodilac kada se pojavi na bini, podijumu, pred publikom, u prvom redu, u grupi gluvih, na ulici, mora biti svestan da on po-staje centar pa`we, pogotovu ako pre toga ~uju}i qudi (a i glu-vi) nisu imali susret sa wim. Wegovi gestovi postaju predmet po-smatrawa i gluvih i ~uju}ih. Sem toga, sama wegova pojava nago-ve{tava da su jedna ili vi{e osoba koje ne ~uju prisutne na sas-tanku, a samim tim i u diskusiji. Osim toga, {to je vrlo va`no, prevodilac mora imati na umu ~i-wenicu da on u neku ruku predstavqa gluve kojima }e prevoditi i da im je blizak saradnik koji im omogu}uje da uzmu u~e{}a u si-tuaciji u kojoj se i sami nalaze. U oba slu~aja prevodilac je odgo-voran za ukazano mu poverewe, koje mu i gluvi i ~uju}i poklawaju, i koji od wega o~ekuju pomo}. Prevodilac tako|e mora da zna da gluvi qudi imaju izvanrednu mo} opaàwa, da zapaàju detaqe koji govore o li~nosti prevo-dioca, iako sam prevodilac tome mo`da ne poklawa neki posebni zna~aj. Po tom detaqu oni ga ~esto i imenuju. Iz kompleksa tih fizi~kih agenasa zna~ajnih za prevo|ewe ukazujemo na najzna~aj-nije, a to su: a. Osvetqenost je jedan od najzna~ajnijih fizi~kih faktora za

prevo|ewe. Kada gluva osoba u|e u jednu prostoriju, prva stvar na koju }e obratiti pa`wu jeste gde }e da sedne da bi {to boqe video svoga sagovornika i ostale osobe koje se u so-bi nalaze. Ako prostorija nije dobro osvetqena, ili ako je os-vetqewe nepodesno, faktor neosvetqenosti se samo pridoda-je wegovoj slu{noj nesposobnosti. Zbog toga treba uvek vodi-ti ra~una da osvetqewem stvorimo maksimalno povoqne us-love da se prevodilac i wegovi pokreti dobro vide. Ne treba nikada zaboraviti da o~i gluvog nose ogromno opte-re}ewe. Zbog gubitka sluha gluvi ~ovek usredsre|uje celoku-pnu svoju pa`wu na vidno opaàwe sveta oko sebe. Gluvi ~ovek vidi govor, i da bi ga video wegova vidna pa`wa mora biti

125

usredsre|ena na usko podru~je usta sagovornika i wegove pokrete. On mora da zapazi mikro pokrete govorne muskula-ture. Zbog toga ~itava figura prevodioca, a posebno lice, moraju biti maksimalno osvetqeni. Nasuprot tome, nepovo-qni uslovi osvetqewa zamaraju o~i gluvog, on se napreè, a to ve} dovodi do slabqewa pa`we u pra}ewu izlagawa. Drugi tako|e zna~ajan faktor je gde se nalazi izvor svetlosti - sijalica. Ona nikako ne sme da stoji iza le|a prevodioca, ve} uvek ispred wega, ili u najgorem slu~aju, sa strane i iznad wega, kako se ne bi stvarala senka na licu prevodioca. Pravi-lno osvetqeno lice i ~itava figura prevodioca ne}e pri~i-wavati gluvom te{ko}u u pra}ewu gestovnog govora. Zato uvek kada prevodilac “iza|e na scenu” treba da pogleda kako sve-tlost pada na wega, i treba da nastoji da on bude u punom sve-tlu, a ne gluvi posmatra~i. Osvetqewe, posebno ve{ta~ko, moè da nanese qudskom orga-nizmu odre|ene te{ko}e, posebno ako je zaslepquju}e belo. Isto tako treba izbegavati i svetle}a tela koja trepere, kao na pr. neonske cevi koje trepkaju, pa uz to jo{ i zuje, te se glas prevodioca gotovo i ne ~uje. Ako se prevodi u velikim salama, amfiteatru, u slobodnom prostoru, onda je najboqe da se gluvi slu{aoci grupi{u u nekoliko predwih redova, kako bi prevo-dioca, wegove gestove i artikulaciju, mogli {to boqe da vide. U takvim slu~ajevima poèqno je da prevodilac do|e i po-gleda kakva je osvetqenost prostorije, i izabere najboqu po-ziciju za svoj nesmetani rad. Najzad, treba napomenuti, da se mnoga predavawa danas pro-pra}aju dijapozitivima, slajdovima ili filmom, za {ta je po-trebna zamra~enost sale. U takvim uslovima potrebno je da prevodilac sedi pored projekcionog platna, da jednim parava-nom bude odvojen od platna, a wegova figura bude osvetqena jednim mawim reflektorom kako bi prevodilac i slika bili u istom vidnom poqu gluvog slu{aoca. Svetlost reflektora ne sme biti jaka, da ne bi smetala prevodiocu, ali ne i presla-ba, da ne bi stvarala senku na wegovom licu.

b. Vidna pozadina prevodioca je isto tako zna~ajna kao i osve-

tqenost wegovog radnog mesta. Ve} smo u predwem stavu kaza-li da u pozadini ne sme da bude svetlost sa prozora, sijalice, neonske cevi itd. Najboqe da iza prevodioca bude beo zid, draperije ili zavese. Pastelne boje su prijatne za o~i, a ùta,

126

crvena, rujava, zamaraju. Nu`no je potrebno stvoriti prijatan kontrast izme|u odela prevodioca i pozadine. Treba izbegavati pozadinu koja se wi{e, kao na pr. zavesa is-pred otvorenog prozora, {to tako|e zamara posmatra~a i us-pavquje. Isto tako treba izbegavati {arenu pozadinu sa ne-kim slikama, posterima, plakatima. Tako|e se ne postiè do-bar efekat ako se iza prevodioca nalaze qudi (folkloristi, glumci, |aci, hor, ìri, i sl.), jer se i tada pa`wa gluvih skre}e sa prevodioca na druge li~nosti i efekat prevo|ewa se gubi. Najboqe je da u prostoriji gde se stalno drè pre-davawa postoji pano u nekoj pastelnoj boji (ali ne crnoj), koji bi se po potrebi postavqao iza le|a prevodioca, i time isti-cala wegova figura, a gluvima pruìla optimalna mogu}nost da jednim pogledom vide govornika i prevodioca bez posebnog vidnog napora.

c. Okolna buka je tako|e zna~ajan fizi~ki faktor u prevo|ewu

na koji treba obratiti pa`wu. Naivno je i primitivno shva-tawe da gluvi qudi ne ~uju, “pa nije va`no gde }e razgovarati, pa moè i u bu~nim uslovima”. Naprotiv, buka uznemiruje i ~uju}eg sagovornika i prevodioca, pri ~emu ne smemo zabo-raviti da mnogi gluvi imaju ostatke sluha kojima tako|e sme-ta buka, pa ako buka stvara i vibraciju, posebno duboki tonovi kao {to su buka motora, kamiona, autobusa, aviona itd. koju gluvi tako|e ose}aju, to ih ona dekoncentri{e. Sam, pak, pre-vodilac koji ~uje, nije u stawu da ~uje predava~a ili sagovo-rnika, pa u tom slu~aju ili ~eka da se buka sti{a, ~ime zao-staje u simultanom prevo|ewu, ili pogre{no ~uje, pa samim tim i pogre{no prevodi. Svako ometawe bukom stvara psihi-~ku tenziju kod prevodioca, on postaje uznemiren, i wegovo prevo|ewe vi{e nije adekvatno, pa ~itav trud moè da pro-padne. Gluvi prime}uju da se ne{to de{ava, i tada prevodilac treba da kaè da je buka u okolini i da malo pri~ekaju dok se smiri, da bi znali u ~emu je stvar i {ta se de{ava. Sem pri-rodne buke iz neposredne okoline, buku mogu da stvaraju i neispravne instalacije za ozvu~ewe, {to tako|e onemogu}uje pravilno razumevawe govornika, pa samim tim i pravilno prevo|ewe. Najzad, i sami gluvi stvaraju buku u sali svojim emocionalnim reagovawem tokom pra}ewa izlagawa. To su reflektorni, ne-kontrolisani glasovi, ~esto nesvesni kojim oni izraàvaju

127

prihvatawe ili neprihvatawe izlaganih ~iwenica od strane govornika. U takvom slu~aju prevodilac je duàn da odmah reaguje, kako bi umirio slu{aoce da sa~ekaju izlagawe govo-rnika, pa da nakon wegovog izlagawa u diskusiji kaù sa ~im se slaù a sa ~im ne.

d. I poloàj prevodioca je zna~ajan fizi~ki faktor u aktu pre-

vo|ewa, jer je potrebno da ga gluvi vide sa razli~itih udaqe-nosti. Sobe i sale bez podijuma i uzvi{ewa nisu pogodne za ve}e skupove, jer gluva osoba mora da vidi govornika. Zbog to-ga sve sale duè od 20 metara nisu pogodne za sastanke gluvih, jer im ta udaqenost onemogu}uje da uo~e one fine pokrete prstiju ruke koji daju zna~ewe gestu. To se posebno odnosi tako|e i na fine pokrete prstiju ruke prilikom daktili-rawa. Za takve skupove su najpogodnije sale u obliku amfite-atra, ili oko podijuma kao centra. Ako toga nema, onda je naj-boqe napraviti podijum od 20 - 25 cm visine sa kojeg }e prevo-dioca videti svi gluvi u sali. Nije dobro praviti visoke podijume ili bine. U takvim situa-cijama gluvi ne vide “celog prevodioca”, ve} ga gledaju iz tzv. “àbqe perspektive”, {to tako|e nije dobro, jer se ne vidi dobro ~itav izgled wegovog lica. Isto tako nije dobro da prevodilac stoji iza govornice (pu-lta), ve} ispred we, ili pored we, kako bi se videli svi we-govi pokreti ruku. U protivnom, ako je iza govornice, ne}e se videti wegovi celi pokreti ruku. [to je jo{ gore, a {to se ~esto de{ava, kada se usled zamora ruke spuste na plo~u govor-nice, onda se kre}u samo delovi od lakta do {aka, a to je nedo-voqno da bi se gest shvatio. Zato je najboqe da prevodilac bu-de ne{to malo vi{e iznad visine o~iju slu{alaca.

e. Mora da postoji dovoqno prostora isprd prevodioca kako bi

imao dovoqno prostorne mogu}nosti da u~ini pokret celom rukom. (Vidi odeqak veli~ina gestovnog pokreta). Zato nije poèqno da ispred prevodioca stoji mikrofon, lampa, vazna sa cve}em, jer ih prevodilac moè i nehoti~no da obori, a oni istovremeno smetaju i gluvim qudima da vide ceo gestovni pokret.

f. Visina gestovnog pokreta je tako|e vrlo zna~ajna, jer se ne

sme gestikulirati ispred sopstvenog lica, o~iju i usta, jer se

128

u tom slu~aju ne}e videti izraz na licu, niti ~itati re~ sa us-ta koja mora pratiti gest, jer je boja lica i ruke identi~na pa se gest ne moè videti iz daqine. Zbog toga visina gestovnog pokazivawa treba da bude u predelu grudi. Ovde treba pomenuti da neki prevodioci, koji su niski ras-tom, podiù ruke iznad glave da bi im se gestovi videli, ili ~ine velike razmahe rukama, {to nije dobro. Za takve prevo-dioce treba obavezno koristiti podijume, kao {to smo napred kazali.

V) SPOQNI IZGLED PREVODIOCA U odeqku pod naslovom “[ta se zahteva od dobrog prevodioca” dati su psiholo{ko-fiziolo{ki uslovi koje treba da ispuwava dobar prevodilac. U ovom odeqku obrati}emo pa`wu samo na li-~ni izgled prevodioca. Li~ni izgled prevodioca moè da doprinosi ili odvla~i pa`wu u prevo|ewu. Zato prevodilac mora da obrati pa`wu na svoj iz-gled. Da taj izgled ne bi bio dominantan u prevo|ewu, i iznad prevo|ewa, u mnogim zemqama je propisana neka vrsta uniforme za prevodioce. To je obi~no crna bluza ili rolka koja se obi~no navla~i kada prevodilac stupa na podijum da prevodi (SAD, Aus-tralija, Nema~ka, Rusija itd.). U drugim zemqama se zahteva samo tamno odelo, Za{to? Da bi be-lina koè ruku bila u kontrastu sa pozadinom, kako bi pokreti i poloàj prstiju bili uo~qiviji. Bela, roze, svetlo ùta, su boje sli~ne boji koè i ne daju dovoqno kontrasta, a pokret mora da se jasno raspoznaje, da bi bio uo~qiv. Veoma zna~ajan faktor u prevo|ewu, vezan za li~nost prevodio-ca, je veli~ina gestovnog pokreta. Dok gestikulira prevodilac mora da ima na umu da i gluvi iz zadwih redova isto tako treba da ga vide i uo~e wegove gestove kao i gluvi iz prvog reda. Zbog toga prevodilac mora da vodi ra~una o veli~ini i {irini svojih pokreta. Dodu{e, pokret i dinami~nost je manifestacija li~no-sti jenog ~oveka, odlika wegovog temperamenta i karaktera, ali i odlika wegovog podnebqa. Italijani i [pawolci se razmahuju

129

Oficijelni izgled jednog prevodioca u crnoj bluziKoji grdtom ksè: “Volim te”

kada gestikuliraju, Amerikanci su vrlo uzdràni, Grci imaju ne-ke sitne pokrete itd. Otvoreni (ekstravertni) tip li~nosti pra-vi {iroke otvorene pokrete, zatvoreni (introvertni) tip li~-nosti pravi uske i male pokrete. Dakle i prema na~inu gestiku-lirawa moèmo oceniti tip ~ovekove li~nosti. No pored svega toga prevodilac za gluve mora da zna da u pokretu postoje ~etiri ta~ke na kojima se kreira pokret, a to su: rameni zglob, zglob u laktovima, ru~ni zglob i zglobovi u prstima. Od situacije i po-loàja u kojem se prevodilac nalazi zavisi odakle }e da po~ne sa gestom, i koji }e deo naro~ito naglasiti (Vidi odeqak u kwizi “Prevo|ewe u razli~itim situacijama”). Iskustvo pokazuje da pri prevo|ewu pored govornice ili sa govornice pokret te~e iz ramenog pojasa i ~itava ruka stvara {irok pokret. Ako prevo-dilac oseti da ne upotrebqava u pokretu ruke ~ak iz ramenog zgloba, znak je da dovoqno nejasno (istaknuto) ne prevodi. Pokre-

130

ti iz lakatnog zgloba su mali, i oni se upotrebqavaju u prevo|e-wu za stolom ili u malim grupama. Koriste ih obi~no ène pre-vodioci. Kada se prevodi sasvim maloj grupi, ili pojedincu na nekom sastanku, ili za stolom pri jelu, dovoqni su pokreti iz korena {ake. Iz korena {ake i iz korena lakta se koriste pokreti prilikom daktilirawa. Blizina sagovornika omogu}uje da se i takvi poloàji vide. Ekscentri~ni izgled ène prevodioca i wena nakin|urenost ra-znim lan~i}ima ili prstewem, odvla~i pa`wu, jer se pogled vi-{e zadràva na wu i wen izgled nego na sadràj prevoda. Zato se preporu~uje da ène prevodioci izbegavaju preteranu {minku i ukrase, kako ti detaqi ne bi odvla~ili pa`wu od sadràja prevo-da. Mu{karci koji nose bradu i brkove nisu podobni za prevodioca, jer se ne mogu videti pokreti usana prilikom govora, kao ni psi-holo{ki izraz na licu, {to su dve bitne komponente gesta, jer prevodilac nikada ne sme zaboraviti da gest nikada ne ide sam, ve} je uvek propra}en govorom i mimikom lica. Najzad, nikad se ne sme zaboraviti, a to smo ve} jednom u ovoj kwizi pomenuli, da je gluvi ~ovek “~ovek oka”, da on sve vidi i zapaà, da se ~esto zadràva na sitnicama iz kojih konstrui{e sud o sagovorniku, konkretno u ovom slu~aju o prevodiocu. Prema tome prevodilac mora svojom spoqa{no{}u da uliva ozbiqnost, poverewe i sigurnost gluvom ~oveku, pa }e ovaj obratiti znatno ve}u pa`wu na ono {to mu se govori. Kao {to se vidi fizi~ki faktori igraju veoma zna~ajnu kompe-nentu u prevo|ewu, i dobar prevodilac o wima mora da vodi ra~u-na i da ih uvek ima u vidu pre nego {to pristupi prevo|ewu. G) PREVO\EWE U RAZLIÎTIM SITUACIJAMA Prevodilac }e se tokom svoga prevodila~kog rada na}i u razli-~itim uslovima i situacijama u kojima vrlo brzo mora da re{i osnovno pitawe: koji mu je najoptimalniji poloàj za prevo|ewe, po{tuju}i pri tome sve napred pomenute fizi~ke uslove. Kao

131

dobar psiholog on mora vrlo brzo da uo~ava situaciju i da reaguje pre nego {to otpo~ne sa prevo|ewem. Naj~e{}e tipi~ne situacije su: 1. “Licem u lice” dve osobe od kojih je jedna gluva. Takve situa-

cije su intervjui, razgovor sa prijateqem, razgovor sa poslov-nim partnerom, razgovor sa lekarom, razgovor u raznim usta-novama, razna saslu{awa itd. Obi~no se takvi razgovori vode u kancelarijama i drugim poslovnim prostorijama, sa ve} pri-premqenim sedi{tima i name{tajem za slu`bene prostorije. U takvim slu~ajevima prevodilac treba da je u vidnom poqu gluve osobe, pa u takvoj situaciji treba da je ne{to malo sa strane ~uju}eg lica, ali okrenut licem prema gluvoj osobi. Kao {to smo kazali napred, lice treba da mu je maksimalno osvetqeno, gluvi moè da je u senci i da mu svetlo dolazi sa le|a, na rastojawu od oko jednog metra, kako bi mogao da prati re~i i gestove prevodioca, i da vidi izraz lica oba ~uju}a lica (govornika i prevodioca). Me|utim, prevodilac mora da vodi ra~una i da nije suvi{e blizu gluve osobe, kako ovaj ne bi bio u neugodnoj situaciji pa da mu prevodilac ma{e ispred nosa. Ukoliko sagovornici stoje, i prevodilac treba da stoji, a ukoliko pak sede, i prevodilac treba da sedi, kako ga gluvi ne bi gledao “iz àbqe perspektive”. Govoriti treba polako i jasno, bez preterivawa u nagla{ava-wu re~i, {to moè da remeti pravilno o~itavawe re~i sa us-ta. Tako|e je potrebno da i gluva osoba u mnogim slu~ajevima bude opu{tena i krajwe pribrana pre nego {to otpo~ne raz-govor, posebno prilikom raznih saslu{awa u sudu, MUP-u ili kod drugih javnih slu`bi, a tako|e i kod lekara, advokata itd. Ako nije, po{to ne ~uje opomenu, treba ga upozoriti nekim znakom. Prevodilac treba da neprekidno odràva kontakt sa gluvim gledawem u wega (“o~i u o~i”), jer je to osnovni ose}aj direk-tne komunikacije. Ukoliko gluva osoba odmah ne shvati re~, treba je ponoviti i dva puta. Ako i tada ne shvata, treba je zameniti sinonimnom re~ju i ponoviti jo{ jednom celu re~enicu. Ako i tada ne us-pete da je prenesete gluvom, ne zaboravite da pri sebi imate hartiju i olovku pomo}u koje }ete zapisati kqu~nu re~ u govo-

132

ru koju gluvi nije mogao da s~ita i razume, a kada je pro~ita onda }e shvatiti ~itav kontekst razgovora. Najzad, ne treba zaboraviti da svaki gluvi ~ovek èli da ko-municira na wemu najprikladniji na~in. Neki èle da komu-niciraju samo govorom, drugi samo znakovima - gestovima, tre-}i znaju daktilologiju, ~etvrti putem dopisivawa, ali svi oni èle da wihov na~in komunicirawa bude propra}en izrazom na licu, {to je osnova svake komunikacije. U svakom slu~aju gluva osoba èli da bude informisana {ta joj je re~eno i kako joj je re~eno, ali i da saop{ti svoju misao ~uju}oj osobi.

2. Predavawa i sastanci. Na predavawima, konferencijama, u

u~ionici, na mitinzima gde je ve}ina gluvih, a predava~ ~uju-}e lice, koje ne zna gestikulaciju, treba se pridràvati sle-de}ih pravila: Gluve osobe treba da zauzmu poloàj koji im najvi{e odgova-ra. To prakti~no zna~i da sede napred, u prvim redovima, tako da vide lice osobe koja predaje i prevodioca “kao u prozoru”. Veoma je poèqno da se za odre|ena predavawa pripremi kra-tak izvod, da se od{tampa i podeli gluvim licima, kako bi ga mogli i ~itati tokom predavawa, prikazivawa filma koji

133

nije titlovan, tokom pozori{ne predstave, recitacije i sli-~no. Poèqno je koristiti i razna tehni~ka sredstva kao {to su grafikoni, slajdovi, dijapozitivi kojima }e se upotpuwavati govornikovo izlagawe. U nekim slu~ajevima se mogu i glavne misli, teze, u {tampanom obliku projektovati tokom izlaga-wa. Za vreme predavawa, prevodilac treba da stoji sa strane, ka-ko bi ga gluvi videli, ali u vidnom poqu obojice, a ne da budu daleko jedan od drugog, pa da gluvi gledaju ~as jednog ~as dru-gog. Ukolko se projektuje neki slajd ili slika, a sala se zamra~i, onda se pridràvati uputstva koje je dato u ta~ki o osvetqe-wu.

3. Razgovor za stolom - Grupne diskusije, okrugli sto, sednice predsedni{tva i izvr{nog odbora, stru~ni sastanci, razne komisije na kojima u~estvuje mawi broj gluvih qudi me|u ~uju-}ima, i koji se odràvaju za stolom (najidealniji je okrugao sto, dok duga~ki treba izbegavati), treba se dràti slede}ih pravila: Formirati polukrug tako da gluvi qudi sede jedni kraj drugog sa jedne strane, kako bi sa suprotne strane videli svaku ~uju}u osobu, dok bi se prevodilac trebao nalaziti na sredini izme-|u ove dve grupe. Na taj na~in on je u vidnom poqu svih, ali i

134

on vidi sve u~esnike u diskusiji, {to mu omogu}uje sinhrono prevo|ewe govora svakog u~esnika. Kada prevodilac primeti da neko od gluvih èli da ne{to kaè, du`nost mu je da zamoli ~uju}e u~esnike re~ima “Gospo-din ... ho}e ne{to da kaè”, i tada pusti gluvog da govori, a on prevodi wegove gestove i na taj na~in izbegava da gluva osoba ili gluve osobe budu zanemarene kada se razvija diskusija o nekom problemu. Ukoliko diskusija postane ùstra, sa prepirkom i ~estim

upadima me|u ~uju}im diskutantima, i upadawem jednih drugi-ma u re~, tada prevodilac nije u stawu da prevodi svaku re~, ve} }e sa~initi samo rezime diskusije sa naznakom dokle se u diskusiji stiglo. Prekidawe diskusije, da bi se gluvima pre-vela svaka re~, nije preporu~qivo.

4. Jedan gluvi me|u ~uju}ima. U ~itavom nizu situacija moè se na}i samo jedan gluvi ~ovek me|u ~uju}ima kao {to su na pr. razni prijemi, sve~anosti, banketi, zvani~ni ru~kovi itd. U takvim slu~ajevima prevodilac treba da sedi do gluvog u~es-nika za stolom, i u svemu da se pona{a kao u situaciji pod 1 i 3. Ovde treba napomenuti da se ne sme dogoditi da prevodilac svojim upadqivim gestikulirawem skre}e pa`wu na sebe, a svojim poluglasnim {apatom ometa druge u~esnike. Najboqe je da oni budu ili sasvim napred, ili pozadi, ~ime bi pa`wa ostalih u~esnika bila svedena na minimum.

135

Ako se pak u takvoj situaciji na|u dve gluve osobe, prevodilac treba da sedi izme|u wih. Jo{ idealnije bi bilo ako bi izme-|u wih bilo i jedno slobodno mesto kako bi se videla ~itava figura prevodioca, a ne samo pokreti wegovih ruku. I na kraju jo{ jedna napomena: ako je preovodilac de{wak, gluvi treba da sede sa wegove leve strane i obrnuto, da ga ovaj ne bi stalno gurao rukom.

5. Grupa gluvih me|u ve}inom ~uju}ih slu{alaca. Prevo|ewe

grupi gluvih, kada je prisutan veliki broj ~uju}ih lica, pred-stavqa poseban problem, kao {to su predavawa na narodnim univerzitetima, na fakultetima, na kongresima itd. U tim slu~ajevima prevodilac ne treba da stoji pored predava~a, kao u slu~aju br. 2, jer bi u tom slu~aju wegovi gestovi odvla~ili pa`wu drugih slu{alaca, a to mo`e da dekoncentri{e i samog predava~a. Zato u takvim situacijama gluvi treba da su grupi-sani sa strana sale ili amfiteatra, a prevodilac da sedi is-pred wih, kako ne bi svojim gestovima skretao pa`wu drugih slu{alaca, dok fizi~ka blizina prevodioca i gluvih stvara ose}aj sigurnosti kod gluvih, da su aktivni u toku izlagawa i da mogu da ga prate.

136

D) KAKO SE TREBA PRIPREMITI ZA PREVO\EWE? Pored ~isto fizi~kih faktora koji su vrlo zna~ajni za prevo|e-we, o ~emu je napred bilo re~i, postoji i ~itav niz spiholo{kih faktora o kojima prevodilac mora voditi ra~una prilikom pre-vo|ewa. Ovom prilikom pomenu}emo neke od wih, premda je o psiholo{koj osnovi gesta bilo re~i u petoj glavi kwige. Ovom prilikom samo isti~emo osnovnu premisu: u svakom gestu se nala-zi odre|eni psiholo{ki naboj koji se izraàva pokretom, te u svakom od wih treba traìti tu osnovnu nit - wegovu dubinu, we-govu pozadinu. Kada se to postigne onda }e nam svi gestovi biti potpuno jasni. Kao {to u govorni{tvu postoji psiholo{ka i intelektualna prirpema za govor, tako isto i u prevo|ewu mora da postoji i psiholo{ka priprema za prevo|ewe. Ona se sastoji u tome {to prevodilac treba da zna {ta }e da prevodi (sadràj), kome }e da prevodi (auditorijum), ~iji }e govor da prevodi (li~nost) i kada }e da prevodi (vreme). Priprema za prevo|ewe zna~i da prevodilac unapred pro~ita ma-terijal koji }e da prevodi (predavawe, govor, nastavnu lekciju), da razmisli i prostudira da li zna sve stru~ne izraze (zna~ewe re~i) i kako da ih prevede. Ako ne zna, da se raspita kod iskus-nijih prevodilaca kako se ozna~avaju pojedini pojmovi, ili kod visoko obrazovanih gluvih qudi kako oni ozna~uju taj pojam, ili pak sam da izgradi novi gest za taj pojam i tako obogati gestovni re~nik. Veoma je va`no da prevodilac ima kopiju predavawa (referata, govora, izve{taja i sl.) kako bi mogao wome da se sluì za vreme prevo|ewa, a ne samo da se osloni na sluh. To posebno vaì za prevo|ewe stihova, pozori{nog komada i sl. Dobar stru~ni prevodilac }e uzeti tekst i kod ku}e }e ga uve`-bati sve dok ne bude zadovoqan svojom gestovnom interpretacij-om. Umetni~ke tekstove i recitacije ~esto treba i napamet nau-~iti, kako bi se saìveo sa tekstom. Ovaj proces prethodnog uve`bavawa obezbe|uje adekvatnost prevoda i ostavqa upe~at-qiv utisak na slu{aoce. Poèqno je ponekad da se prevodilac

137

upozna sa predava~em, ako je organizator (sekretar) iz bilo kog razloga zaboravio da to u~ini. Tom prilikom treba da se dogovo-re o tempu govorewa, da se dogovore o eventualnom znaku za uspo-ravawe ili ubrzawe izlagawa materija, ako ovaj ne moè gestom da prati brzinu predava~evog izlagawa. To isto vaì i za prevo|ewe na sudu ili u MUP-u, pa bi prevodi-lac mogao prethodno na jedan sat da se upozna sa sudijom ili isle-dnikom i da se informi{e samo o su{tini - predmetu spora (nasle|e, razvod, alimentacija, kra|a, tu~a itd.), kako bi znao ka-ko da pojedine izraze prevede. Drugi zna~ajan faktor je nivo prevo|ewa, boqe re}i nivo “slu-{alaca” kojima se prevodi. Ukoliko prevodilac ne zna nivo obrazovawa gluvih, a sam to ne moè da proceni, treba se dràti principa “sredwe vrednosti” - prose~an nivo i tada ne}e pogre-{iti. To posebno vaì prilikom prevo|ewa predavawa sa oral-nog na gestovni na~in izraàvawa. Tom prilikom prevodilac ne sme da upadne u tzv. “gluvonemski govor”, krajwe agramati~an i stati~an. On ne sme da kaè: “On auto” ili “Ja nije auto” ve} da logi~ku re~enicu napravi “On je kupio (uzeo, ukrao, pazajmio) auto”: ili “Ja nisam uzeo auto”. Dakle, prevodilac mora da nasto-ji da podigne kulturu govora gluvog ~oveka uz po{tovawe svih gramati~kih pravila. O toj psiholingvisti~koj dimenziji prevo-|ewa prevodilac mora da vodi ra~una, i da ih ima stalno u vidu. Psiholo{ki zamor prevodioca i gluvih slu{alaca je poseban problem kojem treba pokloniti pa`wu. Pre svega treba znati da je zamor opadawe sposobnosti za telesni i mentalni rad, i da se javqa posle odgovaraju}eg napora. Zamor je pra}en ose}ajem iscr-pqenosti i opadawem daqeg interesovawa za rad. Obi~no se deli na telesni ili fizi~ki, i umni ili mentalni - psihi~ki zamor. I dok se prvi manifestuje u zamoru pojedinih grupa mi{i}a, psi-hi~ki je pra}en umorom ~itavog nervnog sistema. Kod prevo|ewa imamo oba zamora. Umor mi{i}a ruku i prstiju zbog stalne napregnutosti kretawa bilo daktilirawem ili ge-stikulirawem, i umor nervnog sistema zbog velike napetosti ko-ja se javqa usled stalnog intelektualnog napora da se u momentu seti kako se ta re~ pokazuje gestom. Mnogi po~etnici ne mogu is-

138

tovremeno da govore i gestikuliraju, i obi~no traè pomo} u prevo|ewu. Telesni zamor se naj~e{}e manifestuje tako {to se pokret ruku, koji polazi iz ramenog pojasa ili iz lakta, spu{ta sve niè i ni-è. Napred smo kazali da prilikom dugog prevo|ewa laktovi pa-daju na govornicu, i vide se samo pokreti dlanova i prstiju. Po-kreti, sem toga, postaju mlitavi i prestaju da budu izraàjni. Tako|e i dugo stajawe pred publikom zamara, i telo polako po-~iwe da se opu{ta, teìna tela se prenosi sa jedne noge na drugu, traì da se na ne{to osloni i to je naj~e{}e govornica. Neki u momentu umora po~iwu da se kre}u polako napred nazad ili levo desno. Praksa pokazuje da se takva pojava javqa ve} posle pola sata stajawa. Me|utim, ovde vaqa podvu}i da prevodilac ne sme ni da stoji kao kip sa “zalepqenim stopalima za pod”. On treba leèrno da stoji i ~im po~ne da ose}a zamor treba da traì zamenu. Relaksacija organizma nastupa posle pola sata, za koje vreme prevodilac treba negde ugodno da sedi i da se opusti, bez razgovora sa bilo kim. Psihi~ki zamor je znatno teì i brì, i zavisan je od stepena te-ìne sadràja koji se prevodi. Jedan je zamor kada se prevodi svakodnevni konvencionalni razgovor, a sasvim je drugi kada se prevodi stru~no predavawe nau~nog sadràja. âk i iskusan prevodilac posle polu~asovnog prevo|ewa ose}a zamor, {to se reflektuje na sam prevod: brzina pokreta je sve mawa, kvalitet prevoda slabiji, a otvarawe usta sve mlitavije. Zato na konfere-ncijama, kongresima, stru~nim skupovima, treba da ima vi{e pre-vodilaca koji }e se naizmeni~no smewivati, u proseku na svakih pola sata. Psihi~ki zamor gluvih slu{alaca je tako|e evidentan, jer posle jednog sata wihova pa`wa opada. Taj psihi~ki zamor se manife-stuje tako {to po~nu da gledaju u stranu, po~iwu da se vrte na stolici, me|usobno govore itd. U takvim slu~ajevima, a to je otprilike posle pola sata ili sat, treba napraviti polu~asovnu pauzu, {to }e dobro do}i i prevodiocu i gluvima. Tako|e treba napomenuti da ~esta promena prevodilaca odvla~i pa`wu i slu{alaca i predava~a, posebno ako se ta smena de{ava usred govora - referata. Ma koliko da su gestovi ujedna~eni, sva-

139

ki prevodilac ima svoj stil prevo|ewa, i gluvi slu{aoci se ta-man naviknu na stil gestovnog kretawa jednog prevodioca kad se pojavi drugi, koji te iste pojmove prikazuje na drugoja~iji na~in, pa su slu{aoci u po~etku malo uznemireni, {to podiè tonus pa-`we. Problem zamora je individualna stvar. Neki se prevodioci a i slu{aoci zamaraju brè, a drugi sporije. To zavisi kako od li-~nih psiholo{kih sposobnosti, tako isto i od sadràja i brzine govora koji se prevodi. Zato je prevodilac duàn da upozori go-vornika kada “padne u vatru” pa tempo svoga izlagawa ubrzava da ga uspori, da bi ga mogao gestom pratiti. Me|utim, ako se desi da govornik opet zaboravi pa ubrza, ne treba ga prekidati, ve} wegovo izlagawe samo rezimirati i re}i su{tinu stvari, a ne prevoditi svaku re~. Psiholo{ki izraz lica je spoqna komponenta sadràja gesta, o ~emu je u kwizi ve} bilo re~i. Ovde èlimo samo napomenuti da hladno, mirno, uko~eno lice ne daje adekvatni ekvivalent sadr-àju gest. Zato svaki gest mora da bude propra}en adekvatnim iz-razom na licu. Me|utim treba re}i i ~iwenicu da su neki prevo-dioci u tom izrazu lica toliko istrenirani, da prosto preìv-qavaju govor, pa se prevo|ewe svodi na pantomimu. Wima “lice i o~i govore”. Me|utim, u ovome ne treba preterivati, pa da gesti-kulacija preraste u kreveqewe, koje daje lo{u sliku o gestu i znakovnom govoru. Samo duga praksa stvara dobrog prevodioca. Prilikom prevo|ewa o~i prevodioca treba da su uprte u gluve, jer taj kontakt “o~i u o~i” za gluve zna~i mnogo. Zato je nepra-vilno ako prevodilac gleda negde iza wih, iznad wihovih glava, u neku ta~ku na zidu ili na plafon, kroz prozor ili u stranu. Ova-kav pogled ne stvara kontakt izme|u prevodioca i gluvih, dok kretawe pogledom od jednog do drugog stvara ose}aj da se ba{ we-mu obra}a, {to ih drì u napetoj pa`wi, a prevodilac vidi da li ga razumeju ili ne, jer vidi reakciju na wegove gestove {to je za wega korektor za svoj na~in gestikulirawa. Fluktuacija pa`we je pojava koja se moè pojaviti i kod slu{a-laca i kod prevodioca. To je momenat kada pa`wa odluta. Kod prevodioca se javqa u slu~aju zamora, ili nekog iznenadnog doga-|aja koji mu odvla~i pa`wu (nerazumevawe sadràja za ~ije pre-

140

vo|ewe jo{ nije dorastao ili buka ili bilo {ta drugo). Me-|utim, ne sme se zaboraviti da je prevodilac duàn da vodi ra~una i da odràva pa`wu svojih slu{alaca. Pa se moè desiti da ba{ prevodilac bude uzrok fluktuacije pa`we jer svojim nesvesnim postupcima odvra}a pa`wu gluvih: lizawe usana jezi-kom, podizawe nao~ara na nos, zakop~avawe i otkop~avawe dugme-ta na kaputu, podizawe pantalona, ~e{kawe za vratom, jurewe muve koja se na wega navrzla itd. Prevodilac odvla~i pa`wu svojih slu{alaca i ako stalno gre{i u gestikulirawu pa ~ini neadekvatne gestove ili po nekoliko puta ponavqa isti gest te prevod ne te~e logi~ki i kontnuirano; ako odjedanput prekine sa gestikulirawem pa slu{a izlagawe i ne prevodi; ili ako se smeje na neku upadicu predava~a, a gluvi ne znaju za{to se on smeje itd. Jo{ gore je ako se prevodilac upu{ta u re~ predava~a pa sa wim polemi{e, ili mu odobrava wegovo iz-lagawe, a gluvi gledaju i ne znaju o ~emu se radi. To su sve propu-sti koji fluktuiraju (odvla~e) pa`wu, a koje dobar prevodilac ne sme sebi da dozvoli. Indisponiranost za prevo|ewe. I prevodilac je ~ovek sa svim svojim li~nim problemima psiholo{ke, materijalne ili socijal-ne prirode. Osim toga on moè da ima i neke svoje stavove i mi-{qewa o kojima prevodi, ili je pak emocionalno zainteresovan (posebno na sudu, u MUP-u, pa ho}e gluvom da pomogne), ili pak ho}e da prevodi onako kako wemu konvenira za ili protiv, ili jednostavno nije sposoban da prevodi. U takvom slu~aju prevodi-lac ima dva izlaza: prvi, da se izvini i da kaè da ovog puta ili u ovom slu~aju nije u mogu}nosti da prevodi, pa moli da se odredi drugi prevodilac; ili drugi, da svoje emocije, li~ne stavove, zainteresovanost, probleme, ostavi po strani i skoncentri{e se samo na prevod i wega obavi visoko profesionalno, bez uno{ewa li~nih emocija u posao prevo|ewa. Za koji }e se na~in prevodi-lac opredeliti zavisi od konstitucije li~nosti, ali pri tom nikada ne sme da zaboravi da je wegova profesija iznad wegovih emocija.

141

PREVODILAC I PRAVNI POLO@AJ GLUVOG U ZAKONODAVSTVU Pravni poloàj gluvog ~oveka ima svoju istoriju, i tesno je pove-zan sa kulturnim razvojem dru{tva i dràvnim ure|ewem. Uko-liko se kultura u jednom dru{tvu ravijala, utoliko je i pravni poloàj bio sve boqi. I mnogo je vremena trebalo da pro|e dok su se gluvi u svemu izjedna~ili sa ostalim qudima. Zato }emo u ovoj glavi baciti samo jedan pogled na tri etape kroz koje je u Srbiji pro{ao pravni poloàj gluvih, dok }emo se duè zadrà-ti na dana{wim pozitivnim pravnim propisima kojima je regu-lisano pitawe gluvog i prevodioca za gluve. Gluvi u na{im prvim pisanim zakonima - Gluvi kao subjekti pra-va, tj. kao nosilac prava i obaveza, prvi put se pomiwe u Sinta-gmi Matije Vlastara, koja je za vreme cara Du{ana, 1335. prevede-na na srpski jezik, i sluìla “ne samo za crkvene nego i za sve-tovne potrebe”. U woj su gluvi i nemi bili izjedna~eni sa du{e-vnim bolesnicima, jer u poglavqu “O zave{tawu”, u Sintagmi je pisalo: “zave{tawe ne mogu ~initi du{evno bolesna lica, blud-nici, gluvi i nemi “ (wem è i gluh). Oni su bili iskqu~eni i iz svedo~ewa, jer u Sintagmi pi{e: “zabraweno je da svedo~e nedo-rasli, gluvi i nemi, du{evno bolesni i bludnici”. Uop{te uzev u sredwem veku “slepi, gluvi, mucavi, utoliko pre ako je neko bio gluvonem, nije mogao imati poslovnu sposobnost”.1

Drugi zna~ajni zakon toga doba bio je Du{anov zakonik, donet u Skopqu 1349. a dopuwen 1354., ne pomiwe gluve ni slepe, ve} sve hendikepirane ubraja u zajedni~ki naziv “nedu`ni” i zahteva sta-rawe o wima od strane crkava i manastira. On nema odredaba kao Sintagma, jer se wime reguli{u feudalni odnosi u dràvi i gra-|ansko pravni odnosi me|u staleìma.2 No, iako se ne pomiwu de-fektna lica direktno, on nare|uje “da se imaju primeniti dosa-da{wi pravni odnosi ukoliko nisu u suprotnosti sa zakonom”.

1 Op{irnije o Sintagmi vidi “Pravni leksikon”, Beograd 1964. str. 839, izdawe

“Savremena administracija”. 2 Pravna enciklopedija, str. 195-196.

142

U na~elu, moè se re}i da su u ~itavom sredwem veku, u svim dr-àvama tada{we Evrope, vaìle odredbe tzv. “Natariasve ordnung” iz 1512. godine, po kojem su “gluva i nema lica bila tretirana kao lica du{evno bolesna, i nisu imali sposobnost vr{ewa bilo kakve pravne radwe”, a “vlast im je uskra}ivala svaku poslovnu sposobnost”. Posle ovih pomena, u na{em zakonodavstvu nema vi{e nikakvih tragova sve do 1864. godine, kada se pojavquje prvi Zakonik za kraqevinu Srbiju, a to je ve} druga etapa tretmana gluvih u zako-nodavstvu. Gluvi u srpskom zakonodavstvu do 1918. godine - Dok smo se nala-zili u petstotinagodi{wem turskom ropstvu, u Evropi su se de-sile zna~ajne promene me|u kojima je najzna~ajnija Francuska revolucija koja je ozna~ila slom feudalizma i po~etak buròa-zije, u kojem se otvaraju prve javne {kole za gluve. Francuski gra|anski zakon , (Code Civile), objavqen 1804. godine, “gluvoneme vi{e ne tretira kao du{evno bolesna lica, nego su se u wima gledala bi}a po{tena i razumna, koja imaju du{u kao i wihova bra}a koja ~uju i govore”. “Cod civil” pravi razliku izme|u onih gluvih koji mogu pisati, i time sti~u izvesnu poslovnu spo-sobnost, i gluvonemi koji ne znaju pisati, i koji stoje u istoj ka-tegoriji kao nepunoletna lica kojima je potreban starateq, koji }e u wihovo ime preduzimati poslove od pravne va`nosti” (Na-slov II, glava 4, ~lan 936). îtav ovaj farancuski gra|anski zakon je proèt “teorijom o prirodnim pravima ~oveka” , {to je imalo uticaja na sve zakone toga doba u Evropi, u prvom redu na Austrijski gra|anski zakon, pod ~ijim je uticajem donet i prvi srpski Gra|anski zakonik iz 1864. godine, koji nije ni{ta drugo nego skra}ena verzija tog austrijskog zakona. Po Zakonu o starateqstvu, od 1. januara 1883. godine, koji je sa-stavni deo Gra|anskog zakona, u ~l. 141. stoji “pod starateqstvo m o r a j u d o } i lica slepa i gluva, nema i slepa, i gluva, bez ob-zira da li to ona èle ili ne”. Isto tako i ona gluvonema lica koja se posredstvom z n a k o v a ne mogu sporazumeti m o r a j u bi-ti pod starateqstvom”, jer za zakonodavca takva lica nisu norma-lna po{to se “ni znakovima ne mogu sporazumeti”; a ako se mogu sporazumeti, wihova poslovna sposobnost nije ograni~ena. Ali

143

ako takvi gluvonemi, koji se znacima mogu sporazumeti zatraè po svojoj voqi da se stave pod starateqstvo, onda ih sud mora staviti pod starateqstvo (~l. 142. Zakona o starateqstvu). U paragrafu 427. Gra|anskog zakona za Kraqevinu Srbiju i para-grafa 303 Vanparni~nog postupka, stoji da “gluvonemi mogu pra-viti testament samo pod uslovom ako se mogu sporazumeti pomo}u znakova, i to u prisustvu t u m a ~ a ako su normalni. Ako pak ni-su, ne mogu”. To je prvi put da se u srpskom zakonodavstvu pomiwe t u m a ~ z a z n a k o v n u k o m u n i k a c i j u sa gluvima. U paragrafu 591 Gra|anskog zakona stoji “Gluvi i nemi ne mogu kod posledweg nare|ewa biti svedoci”. Dakle, u Kraqevini Srbiji postojao je kakav-takav tolerantni odnos prema gluvima u pravnim radwama, premda su mnogi propi-si ~esto kontradiktorni, i svi se na kraju svode da “gluva i slepa lica moraju biti pod starateqstvom, ako ne stoje pod o~inskom vla{}u”. (~l. 14. Zakona o starateqstvu). Pravni poloàj gluvih u staroj Jugoslaviji - Posle prvog svet-skog rata dru{tvo i dràvni ìvot razvijao se pod drugim uslo-vima. Iako je pravni poloàj ostao u mnogome isti, ipak je poku-{avano da se ograni~avawe poslovne sposobnosti ublaì. U paragrafu 20 Gra|anskog sudskog postupka odre|uje se: “da se ne}e pustiti da svedo~e lica od kojih zbog wihovih telesnih i du{evnih nedostataka nije mogu}e doznati i traìti istinu”. Kao takvi se navode gluvi o onome {to treba ~uti, ako su tada bi-li gluvi. A ako znaju pisati, pismeno }e biti pitani. Gluvonemi ako ne znaju pisati mogu svedo~iti samo o onome {to su mogli vi-deti, ili o onome {to su mogli ~uti pre wihove gluvo}e, u pro-tivnom se iskqu~uju iz svedo~ewa. U paragrafu 416 Gra|anskog parni~kog postupka za biv{u Jugo-slaviju stoji: “da se ne smeju saslu{avati lica koja nisu sposobna saop{titi ono {to su ~ulima zapazili”, {to zna~i da su gluvi i u ovom slu~aju bili iskqu~eni. U paragrafu 168 Krivi~nog sudskog postupka za biv{u Jugoslavi-ju stoji: “Ne}e se ispitivati ona lica koja nisu u stawu istinu

144

kazati”. Dakle, gluvonemi mogu sedo~iti samo o nome {to su vi-dom opazili. U Zakonu o izboru narodnih poslanika od 1922. godine, u ~lanu 13. stoji: “Nemi, slepi i gluvonemi ne bi mogli biti izabrani za narodne poslanike”. U vezi sa ovim je interesantno tuma~ewe Ministarstva pravde, br. 125572 od 29.oktobra 1931. godine, koje ovako tuma~i ~l. 47 Zakona o izboru narodnih poslanika od 1931. godine pa kaè: “glunomena lica koja usled svoje mane ne mogu da izvr{e onu formalnost koja je traèna po paragrafu 47, mogu glasati samo preko tuma~a”. Pravni poloàj gluvih danas - Pre svega treba re}i da je jo{ od-lukom AVNOJ-a od 3. februara 1945. godine prestala va`nost svih pravnih propisa koji su u suprotnosti sa tekovinama NOB-a, {to je kasnije u {irem obimu potvr|eno “Zakonom o neva`no-sti pravnih propisa donetih pre 6. aprila 1941. godine i za vreme okupacije” (Zakon je objavqen 25. oktobra 1946. godine). Zatim je Ustav dao “jednaka prava i jednake du`nosti svim gra|anima bez obzira na rasu, pol, poloàj, imovno stawe i obrazovawe”. Isu-vi{e bi bio dug spisak zakona koji su za ovih pedeset godina obja-vqeni, a u kojima se pomiwu gluva lica i u kojima im se daju i po-sebna prava. Zato }emo se zadràti samo na tri osnovna zakona iz kojih proizilaze mnogi podzakonski akti, a to su: Zakon o upravnom postupku (Slu`beni list br. 47/1986. godine) u ~ijem ~lanu 15. stoji: “Upravni postupak se vodi na jeziku naroda i narodnosti Jugoslavije... i gra|ani Jugoslavije imaju pravo da se kao stranke i drugi u~esnici u postupku sluè s v o j i m j e -z i k o m . Ako se postupak ne vodi na jeziku stranke, organ je d u -` a n d a j o j o m o g u } i da prati tok postupka na svom jeziku... a ako stranka ne zna jezik na kome se vodi postupak, ima pravo da tok postupka prati preko tuma~a”. Dakle, u ovom pravnom aktu, propisuju se radwe koje donosilac ili izvr{ilac nekog pravnog akta ili radwe mora da izvr{i, da bi akt bio pravno punovaàn. Kao jedan od bitnih elemenata forme u pravnom poslu predvi|a da se za sve one koji ne razumeju jezik na kojem se postupak vodi (krivi~ni, gra|anski i svaki drugi) mora da T U M A ^ A – PRE-VODIOCA. Pa kako je svaka verbalna komunikacija sa gluvim oteàna iz mnogo razloga, to mu se u upravnom postupku obezbe-|uje pravo na prevodioca “na wemu poznatom jeziku”, a kao “u~e-

145

snik u postupku da se sluì svojim jezikom”. Za gluvog ~oveka to je znakovni jezik - znakovni govor. Zakon o parni~nom postupku (Slu`beni lsit 74/1987.) je naj~e-{}i zakon pred kojim se gluva lica nalaze u ciqu za{tite svojih imovinskih prava, te }emo se na wemu i duè zadràti. U ~lanu 245. Zakona sasvim jasno stoji: “Svedok koji ne zna jezik na kome se vodi postupak saslu{a}e se preko tuma~a. Ako je sve-dok gluv, postavi}e mu se pitawe pismeno, ako je nem pozva}e se da pismeno odgovori. Ako se saslu{awe ne moè izvr{iti na ovaj na~in, pozva}e se kao tuma~ lice koje se sa svedokom moè sporazumeti. Sud }e tuma~a upozoriti na du`nost vernog preno{ewa pitawa koja se svedoku postavqaju, i izjava koje svedok bude davao”. U ~lanu 246. gde se govori o polagawu zakletve na iskaz svedoka, stoji: “Nemi svedoci koji znaju ~itati i pisati zakliwu se na taj na~in {to }e pro~itati tekst zakletve. Ako gluvi svedoci ne znaju ni ~itati ni pisati, zakle}e se preko tuma~a. U ~lanu 263. predvi|eno je da se rad tuma~a izjedna~uje sa radom ve{taka, i da mu za wegov rad pripada naknada, jer u ~lanu 256. stoji: “Ve{tak ima pravo na naknadu putnih tro{kova, tro{kova za ishranu i preno}i{te, na naknadu izgubqene zarade, i tro{ko-ve ve{ta~ewa, kao i pravo na nagradu za izvr{eno ve{ta~ewe”. Prema ~lanu 249. ve{tak - prevodilac (tuma~) treba da traì na-knadu odmah po obavqenom poslu, ina~e gubi pravo na wu. U re-{ewu kojim se odmeravaju tro{kovi sud odre|uje “da se odre|eni iznos isplati iz poloènog predujma, a ako predujam nije polo-èn, naloì}e se stranci da odre|eni iznos plati u roku od osam dana”. U ~lanu 250. predvi|eno je ve{ta~ewe “radi utvr|ivawa i razja-{wewa neke ~iwenice za koje je potrebno stru~no znawe kojim sud ne raspolaè. Ve{ta~ewe po pravilu vr{i jedan ve{tak, ali ako sud smatra da je ve{ta~ewe u odre|enom slu~aju sloèno, mo-è da odredi dva i vi{e ve{taka”. Ve{taci se odre|uju iz reda sudskih ve{taka za odre|enu vrstu ve{ta~ewa, ali se ve{ta~ewe moè poveriti i stru~noj ustanovi (bolnici, hemijskoj labora-

146

toriji, fakultetu i sl.). Ve{taku se mogu dati razja{wewa, i mo-è mu se dozvoliti razgledawe spisa (~lan 259). Sud rukovodi ve-{ta~ewem, ozna~uje se predmet {ta }e se ve{ta~iti, postavqaju se pitawa, traì se obja{wewe u pogledu datog nalaza i mi{qe-wa koje se mora pismeno podneti i obrazloìti (~lan 260). Za ve{ta~ewe u slu~aju gluvih qudi, to ne mogu da rade prevodio-ci niti sekretari organizacije, jer oni nisu stru~waci za psiho-logiju i psihopatologiju gluve li~nosti. To mogu da obave samo psihijatri sa subspecijalizacijom, ili klini~ki psiholozi sa subspecijalizacijom iz oblasti surdopsihologije kojih u Srbiji ima samo u dve ustanove: Zavod za mentalno zdravqe, i Centar za rehabilitaciju gluvih pri Klini~kom centru Srbije, Institut za ORL. Svaki drugi prevodilac - tuma~ za gluve nije kompeten-tan da se bavi ve{ta~ewem. Zakon o krivi~nom postupku (Sl. list 14/1985.) sa kojim se gluva lica naj~e{}e susre}u, u ~lanu 7. konstatuje: “da se krivi~ni postupak vodi na jeziku koji je u slu`benoj upotrebi u sudu, i da stranke, svedoci i druga lica koja u~estvuju u postupku imaju pravo da “prilikom izvo|ewa istra`nih ili drugih sudskih ra-dwi, i na glavnom pretresu upotrebqavaju svoj jezik. Ako se ra-dwa ne vodi na jeziku tog lica, obezbedi}e se usmeno prevo|ewe onoga {to ono ili drugo lice iznosi, kao i prevo|ewe isprava i drugog pismenog dokaznog materijala. Prevo|ewe vr{i t u m a ~ , i na to je sud obavezan da pou~i stranku”. Dakle, sud je duàn da pita gluvo lice da li èli da ima tuma~a ili ne, i to ulazi u zapisnik. Komentatori ovog ~lanka kaù “to jejedno od osnovnih na~ela na-{eg krivi~nog procesnog prava koji imaju gra|ani Jugoslavije, i sud po sluèbnoj du`nosti m o r a omogu}iti najpotpuniju odbra-nu, a propu{tawe takve mogu}nosti predstavqa bitnu povredu krivi~nog postupka (~lan 364. stav 2). Me|utim, ako stranka (gluvo lice) nije zadovoqna prevodiocem i wegovim na~inom prevo|ewa moè da traì i z u z e } e prevodioca-tuma~a, o ~emu odlu~uje sudsko ve}e (~ln 44. stav 3); a ~lan 244. kaè kada se ne moè odre|eno lice uzeti za ve{taka odnosno prevodioca, i na-braja slu~ajeve: ako je to lice kome je krivi~no delo u~iweno; ako je to lice u zajedni~kom radnom odnosu sa o{te}enim; ako je zaposleno kod prevodioca; ako je ispitano kao svedok itd.

147

U ~lanu 83. se predvi|a da tuma~-prevodilac potpisuje zapisnik u koji je u{lo ono {to je on tuma~io - prevodio (pri istrazi, pri pretresu lica, pri pretresu stana itd.). U ~lanu 95. ovog zakona se propisuju tro{kovi za tuma~a prevo-dioca koji se ispla}uju iz srestava organa koji vodi krivi~ni postupak, koji se na kraju napla}uje od okrivqenog. U ~lanu 224. Zakona o krivi~nom postupku kaè se: “Ispitivawe okrivqenog obavi}e se preko tuma~a u slu~ajevima predvi|enim ovim zakonom. Ako je okrivqeni g l u v postavi}e mu se pitawe pismeno, a ako je n e m , pozva}e se da pismeno odgovara. Ako se ispitivawe ne mo-è obaviti na ovaj na~in, pozva}e se tuma~ - lice koje se sa okri-vqenim moè sporazumeti”. Ako tuma~ nije ranije zaklet, poloì}e zakletvu da }e verno preneti pitawa koja se upu}uju okrivqenom i izjave koje on bude dao. Sve odredbe ovog zakonika koje se odnose na ve{taka, prime-wuju se i na tuma~e”. U komentaru ovoga ~lana, koji je za prevodioce za gluve vrlo zna-~ajan, stoji: “Odredbama ~lana 7. stav 2. ZKP je odre|eno u kojim situacijama se strankama, svedocima i drugim u~esnicima krivi~nog postu-pka mora obezbediti prevo|ewe. Te odredbe se primewuju i kada je u pitawu ispitivawe okrivqenog, i zato prikaz dat uz wih mo-è koristiti i za tuma~ewe odredaba stava 1. ovoga ~lana. Ispitivawe gluvih ili nemih okrivqenih ako su pismeni vr{i se kombinovawem usmeno i pismeno, a gluvonemih moè samo pis-meno. Nepismeni ili slabo pismeni okrivqeni, ako su gluvi ili nemi ili gluvonemi, ispituju se preko tuma~a. Takvo ispitivawe stvara ~esto velike te{ko}e, jer znatan broj gluvih ili nemih nije obu~en za komunicirawe pomo}u ustaqenih znakova, pa se mogu sporazumeti samo sa licima sa kojima su u svakodnevnom kontaktu, a to su obi~no BLISKI SRODNICI KOJI NE MO-GU VR[ITI FUNKCIJU TUMAÂ. Sudovi u takvim situaci-jama za tuma~e odre|uju lice koje raspolaè stru~nim znawem

148

potrebnim za sporazumevawe me|u gluvonemim, i dozvoqavaju da tuma~u pomogne svedok koji se dobro sporazumeva sa okrivqenim. Tuma~ koji pomaè sudu pri saslu{awu gluvih ili nemih ima isti poloàj kao tuma~ koji vr{i prevo|ewe sa jednog jezika na drugi, i na wega se odnosi praksa prikazana uz ~lan 7. pod 3. ZKP. ^lan 234. Zakona o krivi~nom postupku stoji: “Ako se saslu{awe svedoka obavqa preko tuma~a, ili ako je svedok gluv ili nem, wegovo saslu{awe vr{i se na na~in predvi|en u ~lanu 224. ovog zakona”. U komentaru ovoga ~lana stoji: “Saslu{awe gluvog ili nemog svedoka vr{i se postavqawem pitawa, odnosno davawem odgovora pismeno, ako to nije mogu}e, onda preko lica koje se sa svedokom moè sporazumeti”. S obzirom da mnogi gluvi misle da mogu bez tuma~a, “a da se u to-ku postupka utvrdi da gluvi svedok nedovoqno poznaje jezik na kojem se vodi postupak “pa sud zakqu~i da on daje neadekvatne odgovore, u toj situaciji sud odlu~uje da se saslu{awe gluvog sve-doka prekine i izvr{i ponovo saslu{awe uz u~e{}e tuma~a, dok se raniji iskazi ne uzimaju u obzir “kao da ranije nije ni saslu-{avan”. U ~lanu 325. ovoga zakona govori se o polagawu zakletve od stra-ne gluvonemog lica, pa pod ta~kom 6. se kaè: “Nemi svdoci koji znaju ~itati i pisati zakliwu se na taj na~in {to potpisuju tekst zakletve, a gluvi svedoci }e pro~itati tekst zakletve. Ako gluvi ili nemi sveodci ne znaju ni ~itati ni pisati, zakle}e se preko tuma~a”. U komentaru ovog ~lana stoji “Zakliwawe gluvih vr{i se na isti na~in na koji se vr{i i wihovo saslu{awe”. Mi smo u ovoj kwizi za prevodioce interpretirali samo tri os-novna zakona: upravni, parni~ni i krivi~ni, jer smatramo da svi ostali zakoni slede odredbe ovih zakona, te ih nije potrebno da-qe citirati jer se radwe vr{e po analognom postupku. L i t e r a t u r a za ovaj odeqak u kwizi je specifi~na, pa je zato posebno i izdvajamo u ciqu upu}ivawa ~itaoca na wu kako bi se dubqe upoznali sa ovom materijom:

149

1. Hrli~ka H. - Pravni odno{aji gluvonemih u Austriji, “Do-brotvor, list za nastavu i vaspitawe gluvonemih, prosvetu i nauku uop{te”, Mitrovica, 1892. br. 5 str. 69-74.

2. Qubomir Savi} - Pravni polo`aj gluvonemih u na{em zako-nodavstvu, “Na{ glas”, list Saveza gluvih, Beograd, 1953. broj 2, 3 i 4.

3. Zakon o krivi~nom postupku u prakti~noj primeni, od dr J. Pavlica i dr M. Lutovac, Beograd, 1985. izdawe “Jugoslo-venski zavod za produktivnost rada”.

4. Pravni leksikon, glavni redaktor dr B.Blagojevi}, Beograd, 1964. izdawe “Savremena administracija”

150

X glava

Uloga gesta u surdopedago{kom

procesu

potreba gesta u vaspitno-obrazovnom procesu je ve~ita dilema surdopedago{ke nastave. Nastala je istovremeno sa po~etkom otvarawa prvih javnih {kola za gluve u

svetu. Ta dilema nosi u sebi duboko filozofsku nit u saznajnom procesu, u uslovima apstinencije sluha. Da li je saznawe plod ne-posrednog ~ulnog iskustva, ili je pak tvorevina duha – intelek-ta? Ta ve~ita dilema zaokupqala je duhove prvih nastavnika glu-vih, opata de l′ Epea i Samuela Hajnikea jo{ u XVII veku i traje gotovo do dana{wih dana. Postala je maltene Hamletovsko pita-we “biti ili ne biti”. Tako diskusija za i protiv gesta u {kola-ma za gluve, sa ve}im ili mawim burama, traje sve do danas. A istina se nalazi negde u sredini.

U

151

Ogromna je literatura o ovom pitawu u svetu, jer i jedan i drugi pravac imaju svoje protagoniste i apologete, a argumenti pro et contra ispisali su mnoge studije. Me|utim, ~iwenica je samo je-dna: vidna percepcija sveta i proces sticawa saznawa nalazi od-raz u prirodnom razvoju gestovno-mimi~ke re~i. Takva re~ posta-je sredstvo komunikacije kao prirodno, najdostupnije, najpogo-dnije, najrazumqivije, nejjednostavnije za gluvog ~oveka, i pred-stavqa wegov prvi govor. Gluvi wime vlada bez obuke, brzo ga usvaja, lako pamti, i wime se uspe{no u svom malom svetu ti{ine sluì. Gest je wihov materwi jezik koji im jo{ niko nije oduzeo, i pored svih nau~nih i obrazovnih institucija koje su ga ospora-vale. Me|utim, shvataju}i sve ograni~enosti dejstva i svojstva ovog je-zika, wegovu nesavr{enost i ograni~enost, plejade gluvih sveta su veoma stru~no i znala~ki vo|ene kroz sve lavirinte fonetike i gramatike, leksike i sintakse, savladale su oralni govor kao sredstvo op{tewa u ~uju}em svetu u kojem ìve. Stvoren je svoj “bilingvizam” koji je od svih me|unarodnih nau~nih foruma pri-znat, kao {to smo naveli u ovoj kwizi. Gest im je pomogao da shva-te oralni govor svoje sredine, da wime vladaju, da razumeju isti pojam koji se i na drugi na~in moè da kaè. Gest ga nije ospora-vao, govor ga nije sputavao, ve} su jedan drugi dopuwavali. Oral-ni govor mu je dao formu, a gest sadrìnu. Taj isti put mora da bude primewen od malih nogu i u {koli prilikom u~ewa oralnog govora. Pojmovi koji se daju govorom u {koli gluvom detetu moraju mu biti obja{weni wegovim materwim jezikom - gestom. Ta dva ele-menta istog pojma me|usobno se dijalekti~ki dopuwuju. Prema tome, nepotrebne su brojne ù~ne diskusije kojima se sputava (za-brawuje) ili odobrava (dokazuje) upotreba gesta u {koli za malu gluvu decu. Gluvi vi{e od dva veka u~e oralni govor, ali ipak i daqe me|usobno komuniciraju gestom, ali govore uvek kada im je on potreban. Gluvi ìvi u svetu ~uju}ih qudi, i oralni govor mu je potreba kojom relativno vlada ako èli da bude ravnopravan. Zato gluvom ~oveku treba dati govor, ogroman re~nik, dobru pis-menost i ~istu artikulaciju razumqivu ~uju}oj sredini. Za po-stizawe toga ciqa dozvoqena su sva sredstva koja mogu da olak-{aju gluvom da {to boqe savlada wemu tu| oralni govor. Priro-dna gestikulacija moè u tome vrlo mnogo da pomogne. Prema

152

tome, u gestikulaciji ne treba gledati neprijateqa govora, ve} je treba na~initi nastavnim sredstvom za savla|ivawe govora. Ona }e to postati samo ako se jo{ od malih nogu gest prevodi na oralni govor i detetu kaè: “ Tvoj gest se kaè ovako”, a kada se u~i nova re~, onda se kaè: “E, ta re~ se ozna~uje ovako” i upo-trebi gest. Dakle, moramo ta~no znati kada, kako i u kojoj meri treba upotrebiti gest, a kada sa wegovom upotrebom prestati. Ako na takav na~in spajamo gest sa govorom, onda }e u~ewe gla-snog govora za gluvo dete postati zanimqivo i prijatno. A ono {to je detetu prijatno i zanimqivo, ne moèmo odbijati. Tek ka-da gluvo dete uvidi u ~emu je bit govora upozna}e wegovu ogromnu vrednost, i rado }e ga upotrebqavati. Dakle, gest treba upotre-bqavati u nastavi jer je on tuma~ glasnog govora. I kao {to mi, kada ne znamo {ta zna~i neka re~, pogledamo u re~nik, tako isto i gluvo dete kada ne zna {ta neka re~ u govoru zna~i, treba mu je gestom objasniti. Dakle, gest treba da postane pomo}no sredstvo u u~ewu govora. Kako }e ga ono koristiti, to je sada drugo pita-we. Wega, pre svega, treba da poznaje nastavnik, kako bi ga znao upotrebiti. Kada danas vidimo na{e |ake, odrasle {kolovane gluve, kako go-vore gestom, ne treba nas ni{ta iznenaditi. Oni jednostavno govore svojim prirodnim materwim jezikom. A govorom }e nam kazati onoliko i onako kako smo ga nau~ili da gest prevedu na wemu strani jezik. Prema tome, lo{ oralni govor na{eg gluvog je rezultat nepravilno upotrebqenog metodskog postupka od strane nastavnika koji nije iskoristio prirodni izraàjni po-tencijal gluvog da bi ga pravilno nau~io da se govorom izrazi. Danas u svetu sve vi{e preovla|uje koncepcija kombinovane me-tode i totalne komunikacije, te smo i mi u Jugoslaviji du`ni da pratimo te savremene trendove u obrazovawu gluvih, u kojima znakovni govor ima samo svoje odre|eno mesto i ni{ta vi{e. Posledwih godina se u svetu sve vi{e istraùje gestovna komu-nikacija gluvih i wen razvoj. Studija Gregorija i Mogforda je dala interesantnu informaciju o nastanku prve re~i kod male gluve dece. Oni kaù da je {esnaesti mesec uzrast kada su gluva deca, koju su oni pratili, izgovorila prvu re~. Oni su konstato-vali i ~iwenicu “da {to je ve}i stepen o{te}ewa sluha, to je ka-

153

snija pojava prve re~i”. Dva gluva deteta, sa najve}im o{te}e-wima sluha, su prvu re~ izgovorila tek u ~etvrtoj godini. [lezinger i Medou su u Kaliforniji pratile razvoj jedne gluve devoj~ice ~iji su roditeqi bili gluvi, i koji su u ku}i koristi-li znakovni govor (ASL, vidi napred). Pratili su je od osmog do dvadeset drugog meseca, dakle nepune dve godine, pa su konstato-vale: “da je devoj~ica, prvi prepoznatqivi gest proizvela u desetom mesecu, a dva znaka spojila u misao u ~etrnaestom mesecu. Kada je imala devetnaest i po meseci imala je znakovni re~nik od 142 znaka i 14 slova koja je umela da pokaè daktilnim znacima. Nasuprot woj, jedno ~uju}e dete istog pola i uzrasta, imalo je re-~nik od oko 50 re~i.” Sedamdesetih godina je do{lo do prou~avawa razvoja de~je komu-nikacije pa je zakqu~eno da postoji {irok broj mogu}nosti za ko-munikaciju pre nego {to se formira i ustali govor. Pokazalo se da preverbalna komunikacija i kod ~uju}e i gluve dece bazira na gestovnom izrazu, ali se vremenom sve vi{e kod ~uju}e dece sma-wuje gest, dok se kona~no ne izgubi, dok se kod gluve gest sve vi{e razvija, kombinuje i stvaraju novi gestovi koji podse}aju na pan-tomimu (Feldman). Savremena istraìvawa Mejsura, Mokeja, Akrdola i Gudvina su potvrdila “da komunikacija gestovima olak{ava i ubrzava savla-|ivawe usmenog govora”. Deca koja poseduju vi{e gestovnih zna-kova pokazuju tendenciju da brè steknu odre|eni govorni re-~nik nego deca koja imaju mawi repertoar znakova. Mokej je usta-novio da”deca sa dubokom gluvo}om imaju korelativni odnos izme|u broja gestova i broja re~i”. Mar{ak navodi brojna istraìvawa u kojima su gluva deca bila izloèna kombinova-nom gestovno-oralnom ili samo gestovnom metodu komunikacije u {koli i sa decom koja su obrazovana iskqu~ivo oralnom meto-dom, pa je pokazao da “ me|u wima nema razlike u obrazovnom do-stignu}u, govornom razvoju, ~itawu sa usta i socijalnoj prilago-|enosti”. Interesantno je i jedno istraìvawe u Italiji, koje su izveli Kapri~i, Katani i Rosini 1995. godine, kada je 13 ~uju}e dece u~ilo znakovni govor dve godine. Ta su deca pore|ena sa ko-ntrolnom grupom koja nije u~ila znakovni govor, pa je konsta-tovano “ da znakovni govor unapre|uje ekspresivni govor, de~iju pa`wu, vizuelnu diskriminaciju i inteligenciju”. Kao {to se

154

vidi u posledwih tridesetak godina su se desile krupne promene u pristupu obu~avawa gluve dece. Nekada{wa ~ista oralna meto-da je izgubila svoj primat i sve se vi{e prihvata polisenzorna edukacija gluvih, kada je dozvoqen i znakovni govor i daktilolo-gija.1

Na kraju, nije na odmet pomenuti rezoluciju Kongresa nema~kih surdopedagoga, odrànog pre nekoliko godina u Hamburgu, kole-vci ~istog oralizma, pod ~ijim smo se uticajem nalazili i mi u Jugoslaviji gotovo ~itav jedan vek, a koja glasi: “Kandidatima za budu}e nastavnike gluvih nisu potrebni samo pedago{ko nau~ni osnovi, ve} i poznavawe socijalnih i humanih odnosa i problema odraslih gluvih, da bi bili u stawu da malim gluvima mogu pruìti, kroz istinito poznavawe stvarnosti, dra-gocenu pomo} za wihov budu}i ìvot, i Da se gluvi ima pripremati ne samo za ìvot me|u ~uju}ima, ve} i za ìvot u svojoj sudbinskoj zajednici, {to zna~i da se mora uvesti znakovni govor kao sredstvo za olak{avawe oralne meto-de”. Tako|e su vrlo interesantne neke misli u referatima nema~kih vode}ih surdopedagoga koje navodimo kao ilustraciju stawa duha danas na Zapadu. Tako F. Satler, direktor {kole iz Minhena, ka-è: “Iako smo pristalice oralne metode, dopu{tamo u postizawu na{eg ciqa svako sredstvo, pa i znakovni govor i prstnu azbuku. Uspeh nam daje za to pravo”. Dr Hans Krue, prof. Univerziteta u Bremenu, kaè: “Istorija obrazovawa gluvih nam vrlo uverqivo pokazuje da se znakovni govor u svojoj osnovi ne sme potcewivati. Gre{ke u govoru gluvih su gre{ke u didakti~koj metodi, a ne zbog uticaja znakovnog govora”. A.G.Vajninger, direktor {kole za glu-ve iz Esena, kaè: “ Ja sam za kombinovanu metodu, a to zna~i ora-lna metoda uz pomo} odgovaraju}eg znakovnog govora i prstne azbuke. Znakovni govor bi trebao da bude progla{en kao qudsko pravo gluvih. Kada ~ovek ogluvi udarcem sudbine, wemu na raspo-lagawu stoji znakovni govor, da bi se mogao izraziti”. Maks Volka iz Berlina kaè: “Za malu decu koja jo{ ne vladaju arti-kulacijom, znakovni govor predstavqa izraàjnu mogu}nost u

1 Dr Vesna Radoman - Surdopsihologija, Beograd 1996. str.132-133

155

pravom smislu te re~i. Prstna azbuka odlikuje se kao pomo}no sredstvo u korekturi govora”. Dr Jusen, prof. surdopedagogije na Fakultetu u Kelnu kaè: “Znakovni govor pod odre|enim uslo-vima omogu}uje interindividualnu komunikaciju me|u gluvom de-com, a ako su ona orijentisana na glasovni govor, znakovni govor i prstna azbuka olak{avaju proces razvoja govora kod te gluve dece”. Dr Mese, profesor sa Univerziteta u Hamburgu kaè: “Ni-ko ne moè i ne treba da oduzima znakovni govor gluvima. Za ora-lnu metodu nije odlu~no da li nastavnik iskqu~uje ili dopu{ta znakovni govor. Odlu~na je vi{e puta li~nost nastavnika, koji se mora odlikovati trudom, ve{tinom i marqivo{}u. Znakovni govor, pravilno kori{}en, moè biti odli~no pomo}no sredstvo za obuku gluvih”. Valter Miler, nastavnik za gluve iz Hajdel-berga kaè: “îtawe izgovorenih re~i sa usana na{ih nastav-nika malo gluvima pomaè. Jedan jedini gest ~esto kaè sve. Boqeg puta za obu~avawe gluvih nema”. Hans [tarke, upravnik {kole “Samuel Hajnike” iz Lajpciga, kaè; “Znakovni govor olak{ava ~itawe sa usta i pro~itavawe nejasnih re~i. Re~nik postaje ve}i, a prstna azbuka {tedi vreme i kredu”. Dr Rudolf Graf, direktor Instituta za spremawe nastavnika za gluve iz Minhena kaè: “Usta i ruke pomaù kod sporazumevawa izme|u gluvih i ~uju}ih”, a Hans Drese iz Vestfalije kaè: “Znakovni govor pripada gluvome od najranijeg detiwstva kao jelo i pi}e, a ako se tvrdi da je on gramati~ki nesavr{en, za{to niko nije pomogao gluvima da ga poboq{aju”. Najzad, dr S. Prilvic sa uni-verziteta iz Hamburga kaè: “Akceptirati gluvog zna~i primiti ga takvog kakav on jeste. Znakovni govor je tako|e govor i nije najgori. Ako slepi “gleda prstima”, za{to onda jedan gluvi ne bi smeo “govoriti pomo}u prstiju”. Sva ova mi{qewa, koja odraàvaju stawe surdopedagogije u Zapa-dnoj Evropi, treba da nam posluè kao signal da se okanemo na{e tradicionalne “nema~ke, ~isto oralne metode”, jer su je se i Ne-mci okanili, i ne budimo ve}e pape od samog pape. Ru~na sredstva komunikacije, gest i daktilni znak, imaju smisla jer olak{avaju oralni govor, a pre svega ~itawe govora sa usta, jer im on daje mo-gu}nost za pro{irewe re~nika i brì razvoj govora, i uspe{nu komunikaciju sa sredinom u kojoj ìve.

156

XI glava

Znakovni re~nik

orpus srpskog jezika obuhvata 450.000 re~i. Iz tog ogro-mnog korpusa trebalo je izdvojiti 1.000 re~i za prvu vi-deo kasetu koja predstavqa sastavni deo ovog priru~ni-

ka. Naàlost, mi jo{ nemamo frekventni re~nik na{eg jezika, premda postoji vi{e istraìvawa u oblasti de~ijeg re~nika (V. Luki}, M. Sto{i}, M. Cvijovi} i R. Ni~kovi}).1 Inostrane fre-kventne re~nike nismo mogli da koristimo2, jer ne odgovaraju du-hu na{eg jezika. Sem toga problemu re~nika nismo mogli pri}i sa vi{e aspekata, kao {to su: filogenetski redosled javqawa glasova3, psiholo{ki redosled javqawa re~i4, lingvisti~ki re-dosled vrsta re~i5, sociolo{ki redosled rasta re~nika itd. Mi smo od svih tih redosleda uzimali po jedan bitni elemenat, i

K

1 Dr Vera Luki} - De~iji re~nik, Beograd, 1973; Dr Miqa Sto{i} - Razvitak de-

~jeg re~nika, Beograd, 1964; Dr R.Ni~kovi} i M.Cvijovi} - De~ji govor: re~nik i re~enice za II i IV razred, Beograd, 1977;

2 L.N. Zasorina - âstotnij slovar russkoggo jazika, Moskva 1977. 3 Dr S. Vasi} - Razvitak artikulacije kod dece od tri do devet godina, Beograd,

1971; Dr S. Vladisavqevi} - Govor i jezik deteta u razvoju, Beograd, 1996; 4 Dr S. Vladisavqevi} - Stawe glasova izme|u druge i tre}e godine ìvota, Beo-

*grad, 1963. 5 \. Kosti} - Operativna gramatika, Beograd, 1982.

157

tako stvorili ovaj redosled re~i koji smo preto~ili u gestovni izraz i te gestove snimili na video traci. Nije nam jasno na kojem su od gore navedenih principa ra|eni na{i dosada{wi re~nici (Savi}, Cimerman, Podbor{ek i Po-povi}), ali po svemu sude}i re~i su uzimane nasumice, pod pret-postavkom da je ta re~ “potrebna” za svakodnevnu komunikaciju. Sagledavaju}i sve napred navedene principe, kao i analizom dva-desetak znakovnih re~nika, inostranih i doma}ih, mi smo se op-redelili za 1.000 re~i koje smo grupisali prema ìvotnim kom-pleksima, a to su: a) naj~e{}e re~i i konvencionalni izrazi i fraze; b) ~ovek, porodica i porodi~ni odnosi; v) kultura, izgled i li~na higijena (dakle, wegova li~nost); g) ìvot, zdravqe i le-~ewe; d) rad, radni odnos i zanimawa; |) hrana, pi}e i vo}e; e) obrazovawe, kultura i sport; `)komunikacije i oblici komuni-cirawa; z) sastanci i konferencije; i) vreme; j) osobine li~no-sti i emocije; k) pravosu|e i sudstvo; l) brojevi, novac i trgova-we; q) putovawe i transportna sredstva; m) dràve i glavni gra-dovi; n) vojska, i w) religija. Smatramo da je ovih prvih hiqadu re~i dovoqno za obi~nu, svako-dnevnu komunikaciju sa gluvom li~no{}u, ali su zato date re~i osnov za daqu dogradwu. Na video kaseti je dat ~ist gest - pojam sa tri aspekta: vizuelnog - sam gest, on je izgovoren glasno, i on je titlovan - potpisan slo-vima. Ova polisenzornost je dovoqna da se gest vidi, ~uje i pro-~ita, i tako dobije svoju vrednost. On moè da se vi{e puta pona-vqa sve dok se ne nau~i. S obzirom da su gestovi filmovani, i na taj na~in omogu}eno pra}ewe, ~itavo wegovo nastajawe, mi ih nismo opisivali u po-gledu poloàja i pravca pokreta ruke i prstiju, kao i izraza lica. U sklopu jednog kompleksa (grupe pojmova) pojedina~ni pojmovi su dati u sukcesiji prirodnog ìvota. Tako na pr. li~na higijena te~e od umivawa pa do izlaska iz ku}e. Na taj na~in smo sistema-tisali gestove prema logi~nom ìvotnom sledu.

158

Uz kasetu je dat pored predmetnog (podru~ja) i azbu~ni registar pojmova, sa naznakom mesta na kome se pojam na traci nalazi: sat, minut i sekunda u trajawu trake od wenog po~etka.

159

Literatura

1) Dezmond Moris - Otkrivawe ~oveka kroz gestove i pona{a-we, Beograd 1979.

2) Dr Nikola Rot - Znakovi i zna~ewe, Beograd 1982. 3) Dr. Tatijana Morozova - Razvoj i uloga mimike u vaspitno-

obrazov-nom procesu, Beograd 1959. 4) Gallaudet encyklopedia of deaf people and deafness, New York 1987. 5) Terminology of special education UNESCO, Paris 1977. 6) Dr Qubomir Savi} - Priru~nik za prevodioce gluvim licima,

Beograd 1996. 7) Ante Zimmerman - Uvodni seminar o komunicirawu sa osobama

o{te}enog sluha, Zagreb 1986. 8) Bogdan Szczepankovwsky - System migowo jezykowy, Warszawa 1966. 9) Йosif flo. Geǔlьman - Izu~aem `estuno, Moskva 1980. 10) Quigly Stephan and Joseph Youngs - Interpreting for deaf people,

Wachington 1965. 11) Pierre Oleron - Language gestuel des sours-muets, Paris 1974. 12) T. H. Sutcliffe - Conversation with the deaf, London 1957. 13) Fernand Fourgon - Historique de la pedagogie des sourds muets, Paris

1957. 14) Dejvid Kristal - Kembrixka enciklopedija jezika, Beograd

1989. 15) Dr Juras Zvonko - Psiholo{ki aspekti kineti~kog govora,

Zagreb 1969. 16) Defektolo{ki leksikon, Beograd 1999. 17) Dr Spasenija Vladisavqevi} - Gestovni govor gluvih u Ame-

rici, “Na{ glas”, Beograd 1971. br. 1 str. 8 18) A.@ic - Kada je izumqen znakovni jezik, “Na{ glas”, Beograd

1986. br. 7-8 str. 6

160

19) Dragoqub Vukoti} - Kako op{titi sa gluvom osobom i na

{ta obratiti pa`wu, “Na{ glas”, Beograd 1964. br. 5 str. 8 20) Branko Tomanovi} - Mo`e li na{ govorni izraz biti qep{i,

“Na{ glas”, Beograd 1962. br. 1 str. 5 21) Dr Edvard Hal - Nemi jezici, Beograd 1976.

Znakovni re~nici kori{}eni prilikom izrade kwige

1. GESTUNO, International Sign Language of the Deaf, Cerlise, 1975. 2. C. Nagarotto & D. Vukoti} - Premiere contribution pour le dicti-

onaire Internatioinal du Language des signes, Roma, 1959. 3. C. Nagarotto & D. Vukoti} - Deuxieme contribution pour le dicti-

onaire Internatioinal du Language des signes, Roma, 1971. 4. J. F. Hudson & R. D. Gee - Point to it, Breaks through all languages

barrieres can be used the World over, Leicester, 1967. i

5. Felix Jesus Pinedo Peydro - Dicionar o minico Espanol, Madrid, 1981.

6. Ole Nunk Plum - Hanbog i tegnsprog, Kobenhavn, 1967. 7. Nadan Vaschita, James Woodward & Susan de Sahtis - An

Introduction to Indian Sign Language, New Delhi, 1980. 8. Jozef Kazimierz Hendzel - Turystyczhy slownik jazyka migowego,

Warszawa, 1981. 9. Juan Luis Narroquin Cabiedas - El lenguaje mimieo, Madrid, 1975. 10. British Deaf and Dumb Association - The Language of the Silent

World, Oxford, 1950. 11. Barbara Kaunapell, Lillian Hamilton & Harry Barnstein - Signs for

Intructional Porposes, Wachington, 1969. 12. Louie Fant - Say It With Hands, Wachington, 1964. 13. David O. Watson - Talk With Your Hands, Winneconow, 1964. 14. Lottie Riekehof - Talk To The Deaf, Springfield, 1963. 15. Pierre Oleron - Elements de repertoire du language gestuel des

sourds-muets, Paris, 1974.

161

16. Oliver K. Suadager - S gn Languages Around The World, Nort Hollywood, 1986.

i

17. N. Яnulov, M. Radulov i Hr. Georgiev – Kratъk mimi~eski re~nik, Sofiя, 1961.

18. Geыlьman Й. F. – Ru~naя azbuka re~evыe `estы gluhonemыh, Moskva, 1957.

19. Geыlьman Й. F. – Specifi~eskie sredstva obщeniя gluhih - daktilologiя i mimika, (I-IV), Leningrad, 1975.

20. Makedonski re~nik na znakoven яzik, Skopje, 2001 21. Terence O Rourke – ABC-Basic Course In Manual Communication,

Silver Spring, 1973. 22. Ljubica Podbor{ek i Meri Nëderndorfer - Govorica rok, Ljubljana

1984. 23. Ljubica Podbor{ek - Govorica rok 2, Ljubljana 1992. 24. Nada Popovi}, Mirko Kne`evi} i Jovica Despotov – Govor

ruku, priru~nik za u~ewe gestovnog govora, Novi Sad 1993. 25. Dr Qubomir Savi} – Znakovni re~nik za gluve, Beograd, 1986.

162

II DEO

DAKTILOLOGIJAOGIJAOGIJA

Uvod

aktilologija ili prstna azbuka je specifi~na forma go-vorne komunikacije koja se sastoji od arbitrarno utvr-|enih poloàja i pokreta prstiju jedne ruke ili obe ruke,

kojim se predstavqaju slova jednog pisma - azbuke. Prema tome, daktilologija je prevo|ewe glasova re~i usmenog govora na vizu-elni (opti~ki) na~in. Prema tome, prstni znaci su ekvivalen-tni pismu. Oni mogu da se ~itaju vidom kod gluvih ili dodirom - taktilnim putem - kod slepogluvih. Ako se slova prikazuju je-dnom rukom, onda se zove daktilologija ( od gr~ke re~i prst – daktilos), a ako se pokazuju sa dvema rukama onda se zove hirologija (od gr~ke re~i ruka - hiros). U svakom slu~aju to je oblik neverbalne komunikacije u kojem pokret prstiju nosi odre|eno zna~ewe.

D

Shodno stru~nom nazivu grafi~kog znaka - slova za glas koji se stru~no zove g r a f e m a , ovde u upotrebi slova prstima stru-~no se taj znak zove d a k t i l e m a . Taj }emo termin u kwizi ko-ristiti kao oficijelni naziv za op{ti naziv prstnog znaka. Prema tome daktilema ima onoliko u jednom jeziku koliko ima grafema u istom. Odmah, u po~etku, moramo re}i da se daktilologijom kao komu-nikativnim sredstvom mogu sluìti samo {kolovani gluvi koji znaju govor, ~itawe i pisawe. Ne{kolovani i nepismeni gluvi se wime ne mogu sluìti, jer ne znaju re~ za pojam. Zato se oni izraàvaju gestom. Prema tome postoji su{tinska razlika izme|u gestikulacije i daktilologije. Daktilologija ima u svojoj osnovi re~, a gest ima u svojoj osnovi pojam.

165

U srspkom jeziku ima 30 daktilema, jer toliko ima slova u na{oj azbuci, ali gestova ima neograni~eni broj, jer ima ogromni broj pojmova, a za svaki pojam postoji gestovni znak. U tome je su{tinska razlika izme|u daktilologije i gestikulacije. U uvodnom delu èlim jo{ da ukaèm da se u svetu daktilologiji danas posve}uje velika pa`wa, mnogo ve}a nego kod nas, da su obja-vqene brojne studije o wenoj upotrebi, da postoji velika lite-ratura i da je predmet nau~ne obrade (nekoliko magisterijuma i doktorata, posebno u SAD). Kod nas u Srbiji se na àlost ovo-me problemu tek u posledwe vreme obra}a pa`wa, jer su dakti-lologija i gestikulacija bile proskribovane iz nastavnih pro-grama {kola za slu{no o{te}enu decu, po{to su na{e {kole bile pod uticajem ~istog oralizma. Tek u novije vreme daktilo-logiji se poklawa pa`wa i objavqena je samo jedna kwiga o tome (Q. Savi} - Priru~nik za prevodioce gluvim licima, Beograd 1996. godine), kao i nekoliko ~lanaka u stru~noj {tampi, o ~emu }e u posebnoj glavi kwige biti vi{e re~i. No i pored svega prst-nu azbuku danas znaju mnog ~uju}a lica, zahvaquju}i karticama koje pojedini gluvi prodaju po kafanama, o ~emu }e tako|e u istorijskom delu biti re~i. Daktilologija, pod uticajem preporuka Svetske federacije glu-vih, se postepeno osamostaquje, uvodi u {kole za gluve kao po-mo}no sredstvo u artikulaciji, i postaje posebna surdolo{ka disciplina, pa je i ova kwiga prilog tome.

166

I glava

Od azbuke do daktilologije

o~etke azbuke, a samim tim i pisma, treba tra`iti u pi-ktografskom izra`avawu koje se vremenom razvijalo i usavr{avalo sublimirawem crta koje su najzad dovele

do slovnog pisma. Tako se crtawe pojednostavqivalo i do{lo do pisawa, jer su vremenom otpadale brojne nepotrebne crte, i tako se do{lo do slova, grafema koja su predstavqala glasove. Dakle, jedan grafi~ki znak za jedan glas. Tako se do{lo do znawa da za svaki glasovni sistem jezika ima odre|eni broj simbola – grafe-ma.

P

Osnovna ideja azbuke se nikada nije mewala, premda su stalno uno{ene izmene, sve dok zvani~no redosled nije utvr|en. Tako se do{lo do definicije da “azbuka ozna~ava redosled slova jednoga pisma”. Ona se razlikuje u raznim jezicima, te otuda postoji vi-{e razli~itih utvr|enih redosleda slova. Kod nas se taj redo-sled naziva a z b u k a prema redosledu prva dva slova u sloven-skim jezicima A = az, B = buki; ili a b e c e d a , prema latini-

167

~kom re-dosledu A = a B = be C = ce; ili a l f a b e t prema gr-~kom redosledu slova Α = alfa, Β = beta itd. U raznim jezicima postoje ra-zli~iti redosledi slova, te otuda imamo i razli~ite nazive. Mi }emo se dràti slovenskog termina azbuka, ili kako je sveti Kliment, u~enik ]irila, u ~ast svoga u~iteqa, nazvao } i r i l i c a . ]irilica je fonetskog oblika, kako ju je postavio Vuk Karaxi} u maksimi “jedan glas - jedno slovo”, a mi dodajemo jo{ “jedan znak - jedna daktilema”. Zato je na{a }irilica jednostavna, savremena i najlak{a: “Pi{i kao {to govori{ - ~itaj kako je napisano”, pra-vilo koje je postavio Vuk, a koje mnogi jezici nisu dostigli. Na osnovu napred izloènog, a {to je za mnoge polaznike te~aja bi-lo nu`no, moè se zakqu~iti da se daktilologija mogla pojaviti tek posle razvoja fonetskog pisma, ukoliko je na wemu bazirana.

[ta je u osnovi prstne azbuke?

Pre svega treba se setiti da srpski jezik pripada slovenskoj je-zi~koj grupi, i poreklom je iz jedne jezi~ke zajednice, indo-evro-pske grupe, balti~ko-slovenske grane, koja se istorijom i vreme-nom razvila u tri ve}e grupe: ju`nu, isto~nu i zapadnu. (Ju`nu grupu sa~iwavaju: srpski, hrvatski, slovena~ki, makedonski i bu-garski; zapadnu grupu sa~iwavaju: poqski, ~e{ki, slova~ki i lu-ì~ki srbi; i isto~nu grupu: ruski, beloruski i ukrajinski). Svi su ovi jezici u mnogim fonetskim morfolo{kim, sintaksi~kim i leksi~kim osobinama srodni, ali ih i razlike do te mere izdva-jaju da se moè govoriti o razli~itim slovenskim jezicima. Bi-tna je razlika me|u wima u upotrebi pisma. Jedni koriste }iri-licu (srpski, makedonski, bugarski, ruski, ukrajinski i beloru-ski), dok ostali koriste latinicu, {to je rezultat politi~ko-verskih prilika u kojima su se zemqe nalazile i razvijale, i ~iji su kulturni uticaj primale. To se odrazilo i na daktilemama,

168

{to se o~igledno vidi i na prilozima daktilolo{kih azbuka slovenskih zemaqa u kojima je }irili~no i latini~ko pismo.

Poqska ru~na azbuka Ruska prstna azbuka

U osnovi svih prstnih azbuka, od prve Bonetove do opata de l′Epeove, nalazi se imitacija {tampanih slova - grafema, ali i konvencionalno dogovoreni znak za ona slova koja nemaju u poza-dini {tampano slovo. U prvom slu~aju to su znaci za slova A, B, V, G, D, T, F, U itd.

169

kao {to je to slu~aj u }irilici, dvoru~nom azbukom, gde se u os-novi nalaze }irili~ni grafi~ki znaci. U jezicima gde je u upo-trebi latini~no pismo, u osnovi su latini~na slova (abeceda), {to se na daktilemama vidi: i, l, c, d, v, w, y, z.

Za slova gde u pozadini nije mogao da se na|e grafi~ki znak, koji bi odgovarao daktilemi, konvencijom su utvr|ivani znaci i kao takvi prihvatani u azbukama kao me|unarodni prstni znaci. To su na primer znaci za slova A, B, E, F, G itd.

Treba napomenuti da danas ve}ina azbuka u svetu ima u osnovi la-tini~no pismo, jer je romanska jezi~ka grana vrlo velika, a sem toga i velike nacije i wihov jezik su na bazi latini~nih grafema (francuski, nema~ki, engleski, {panski i drugi), ~emu je dopri-nela i Svetska federacija gluvih, koja je za bazu daktilolo{ke azbuke - jednoru~ne - uzela latini~no pismo. Jugoslovenska zvani~na jednoru~na i dvoru~na azbuka su donete 29. februara 1964. godine na sednici Predsedni{tva Saveza glu-vih Jugoslavije u Tuzli. U osnovi azbuke je latini~no pismo, ko-

170

jem su dodati i neki znaci }irili~nog pisma (grafema). Prili-kom izrade te azbuke dr`alo se slede}ih principa1: 1) Za osnovu je uzeta me|unarodna i ameri~ka prstna azbuka za

sva slova - znake koji postoje i u na{oj azbuci. 2) Za slova koja su specifi~na za na{ jezik stvorili smo nakon

svestrane diskusije sopstveni znak.2

3) U principu komisija se opredelila za jednoru~nu prstnu azbu-ku, iz ~isto prakti~nih razloga. Me|utim, da bi zadovoqili i one koji znaju i koriste i neke dvoru~ne znake, izra|ena je i dvoru~na prstna azbuka, mada je wena upotrebna vrednost bila veoma mala, jer se u {kolama u~ila jednoru~na azbuka.

Tako smo do{li do paradoksa da smo za srpsku }irili~nu azbuku koristili latini~nu podlogu u grafemama, kao na primer za I, L, C, D itd., {to je stru~no nedopustivo. Kako se Jugoslavija raspala, i stvorena nova dr`ava Srbija 27. aprila 1992. godine, to je Vlada donela uredbu o obaveznom kori-{}ewu }irilice u slu`benoj upotrebi, pa se samim tim do{lo do zakqu~ka u Centralnom odboru Saveza gluvih Jugoslavije (Se-dnica Predsedni{tva od 6. aprila 2002. godine) da se izradi nova daktilolo{ka azbuka, i jednoru~na i dvoru~na, za Srbiju i Crnu Goru.3

1 Jedinstvena jugoslovenska ru~na azbuka za gluve, Na{ glas, 1964. broj 12 str. 6 2 Op{irna prepiska o javnoj diskusiji oko stvarawa azbuke nalazi se u Muzeju Sa-

veza gluvih Jugoslavije 3 Kwiga zapisnika sednice CO SGJ

171

II glava

Istorija nastajawa i razvoj

daktilolo{ke azbuke

rstni znaci za saop{tavawe re~i pojavili su se jo{ u dalekoj pro{losti. Smatra se da su filogenetski nasta-li pre govora. Prvi tragovi nas vode jo{ u anti~ki svet,

o ~emu svedo~e mnogi autori. Tako Amerikanac Hari Best (Harry Best) kaè da su postojali narodi kao {to su Egip}ani, Jevreji, Grci, Rimqani i drugi imali obi~aj da se sluè znacima ili si-mbolizacijom.1 O daktilnim znacima kod drevnih naroda pi{e i Francuz @an Baroa (Jean Barrois) u svojoj kwizi “Daktilologija i primitivni jezik”, Pariz 1850. U toj op{irnoj kwizi o daktilo-logiji autor donekle restruktuira znake najpre iz helenskog pe-rioda, a na bazi starih crteà, skulptura, fresaka i drugih izvo-ra, poku{avaju}i da na osnovu analize poloàja prstiju prepozna slova gr~ke azbuke kao {to su M, V i druga. Tako on analizira

P

1 Harry Best - Deafness and the Deaf in the United States, New York 1943. str. 56

173

poloàje prstiju na bronzanoj statui Selene (u gr~koj mitilogi-ji bogiwa Meseca) iz Herkulanuma (italijanski grad koji je Ve-zuv zatrpao pepelom 79. godine, a otkopan 1719. god.), i predpo-stavqa da ozna~ava slovo Y (ipsilon). On tako|e analizira i spomenike iz Asirije, Egipta, Meksika, Indije i Kine i na wi-ma prepoznaje na rukama pojedina slova azbuke. Tako na pr. u po-loàju prstiju ruku petoru~nog boga Vi{ne, iz stare Indije, on vidi brojna slova sli~na M. i R. Baroa smatra da se daktilolo-gija nalazi u osnovi kineskog pisma, a tragove daktilema nalazi i u feni~anskim papirusima. On pomiwe i poznati bareqef iz IX veka “snaga Karla Velikog”, na kojem ima tri luka i na svakom od wih je dobro vidqiva ruka koja predstavqa neki znak. Baroa prime}uje, i na nekim nadgrobnim spomenicima u starim Pari-skim crkvama, da ima predstava ruku na kojima su pokazani neki znaci. Najstariji prstni znaci su odigrali bitnu ulogu u ozna~avawu brojnih koli~ina i slova. Prvi podaci datiraju iz VII veka, od strane engleskog biskupa Bida (Bed) koji u kwizi “De loquela per gestum digitorum” (O govoru prstnim znacima) kaè da je upoznat sa ru~nim azbukama i zna tri razli~ita oblika (na~ina, formi) koje su bile poznate i pre wega. On je ~ak “opisao kori{}ewe ruku za izraàvawe brojeva”. Ta wegova kwiga se ~uva u Vati-kanskoj biblioteci, a pre{tampana je u X veku. U woj se nalazi bakrorez na kome su prikazani qudi raznih zanimawa, kako ra-~unaju prstima. (U prvom redu su brojevi od 1 do 9, u drugom od 10 do 99 u deseticama, u tre}em od 100 do 900 i od 1000 do 9000. Ra~una se desnom rukom. U posledwem redu pri dnu su prikazani qudi u medaqonima koji drè ruke iznad glave i prikazuju bro-jeve od 10.000 do 1.000.000). Me|u ovim najranijim podacima treba pomenuti i Turinov ruko-pis, koji pokazuje dodirivawe prstiju dve ruke iznad glave, u ci-qu ozna~avawa brojeva preko milion. Predstavqawe daktilnih znakova se moè videti i u jednoj ruko-pisnoj bibliji na latinskom jeziku iz X veka. Ra~unawe na prste, i ozna~avawe brojeva prstima, bilo je uslov-qeno prakti~nim potrebama qudi toga doba, i ozna~avali su kra-jwu o~iglednost za obe poslovne strane.

174

Bidovi ru~ni znaci kojima su prikazani brojevi

Po svemu sude}i prstni znaci su bili u {irokoj upotrebnoj vre-dnosti u sredwem veku prilikom vr{ewa raznih ra~unskih ra-dwi. Zato se mo`e predpostaviti da sistem ra~unawa na prste ima odraza i na pojavu daktilne azbuke, a samim tim i na spora-zumevawe pomo}u prstiju.

175

Ovde treba pomenuti i ~iwenicu da je u Francuskoj, u sredwem veku, postojao kalu|erski red benediktinaca, u selu Cisterciju kod Di`ona, po ~emu su se i zvali “cisterciti” ili “cister-citski red” (oko 1664. godine), koji su u svom zavetu imali “ve~no }utawe”, a da bi se me|usobno sporazumevali koristili su ru~ne znake.1 Sli~an red je postojao i u pravoslavnoj crkvi, i zvali su se “mol~alnici” ili “mu~alnici” (od staroslovenske re~i mol-

1 O cistercitskom redu vidi op{irnije: St.Stanojevi} - Narodna enciklopedija

SHS, Zagreb 1929. kw.IV str. 898-899; Enciklopedija Jugoslavije JLZ, kw. VIII str. 478 pod “Trapisti”; Enciklopedija Leksikografskog zavoda (Op{ta enci-klopedija) kw. VII str. 478 pod “Trapisti”, Zagreb 1964.

176

Znaci brojeva iz Turonova rukopisa X vek

~ati - {to zna~i }utati)1, koji su tako|e imali isti zavet }uta-wa, pa su i oni koristili posebne znake za me|usobno sporazume-vawe. Sistem daktilnih znakova, koji su postali osnova za savremene znake, javili su se u XVI veku. Godine 1546. iza{la je u Italiji

1 Vuk Karaxi} - Srpski re~nik, Beograd 1935. str. 389; Lujo Bakoti} - Re~nik srp-

sko-hrvatskog kwi`evnog jezika, Beograd 1936, str. 552.

177

nevelika kwiga sa ilustracijama prstnih znakova pod nazivom “Hiromantija” (1546). Me|utim, prvi poznati opis ru~nih znako-va datira iz 1579. godine od Fiorentinca Roseliusa Kozme (Rosselius Cosma) {tampan u Veneciji pod naslovom “Bogatstvo ve{ta~kog pam}ewa” (Thesaurus artificionae Memoriae) U ovoj kwizi Roeselius je objavio prvu jednoru~nu azbuku za ve}inu dana{wih slova.

Ru~na azbuka Roselijusa Kozme

iz 1578. godine

Ru~na azbuka

\ovani Batiste dela Porta

On daje tri na~ina na koja moè da se prstima jedne ruke prika-è isto slovo u ciqu sricawa te{kih re~i. Za slova S, M i V daje po dve mogu}nosti poloàja prstiju, a za X (iks) samo jednu. Me-|utim, za slova G, K, R, W i Z nije bilo ni jednog znaka. Roselius je dao i op{tu {emu za ozna~avawe slova i cifara putem ukazi-vawa na razli~ite delove tela. Kasnije se susre}emo i sa drugim sli~nim {emama ru~ne azbuke, ali i sa kombinacijama oba ta sistema. Me|utim ukazivawe na razne delove tela za ozna~avawe pojedinih slova bilo je neukusno, pa je sve vi{e ustupalo mesto mnogo prakti~nijoj ru~noj azbuci. Neki od {ematizovanih Rose-

178

liusovih znakova na}i }e kasnije sli~nosti i sa savremenim zna-cima, kao na pr. za V, F, D, L, M. O, P, Q i H. Kuriozuma radi ovde treba pomenuti i poku{aj Italijana \o-vani Batiste dela Porta koji je poku{ao da slova predstavi pan-tomimskim poloàjem ~itavog tela. U wegovoj “Sme{noj azbuci” (Ars reminiscendi) iz 1566. godine pomo}u qudskih figura nacrtao je azbuku, koji svojim poloàjm tela imitiraju slova latini~kog pisma. Za slova A, H, N i O u~estvuju dv osobe, za slova C, Q, S i U su ekvilibristi~ki poloàji tela jedne osobe, dok su neki polo-àji kao za slova E, F, I, T i R poloàji “normalni”. Ova azbuka nikada nije bila u upotrebi, te predstavqa samo istorijski re-likt. Naj~uveniji fraweva~ki teolog sredwega veka \o-vani di Fidanca, mnogo poznatiji pod imenom Bo-naventura (1211-1274), me-|u svojim brojnim delima, objavqenim u devet kwiga, napisao je i delo “Uto~i-{te bednima” (Refugium informorum) iz 1593. godi-ne u kojem je opisao ru~ne i prstne znake “kao pomo} za molitvu i ispovest jad-nim bolesnicima koji umi-ru a ne mogu da govore, ili koji se nalaze u samrtnoj agoniji”. Svakako da je ova Bonaventurina kwiga bila poznata svima kalu|erima benediktinskog reda, pa je verovatno te znake i prst-nu azbuku iskoristio i Huan Pedro de Ponds de Leone (1508-1584) koji je u manastiru Sahagumu u [paniji obu~avao gluvo-nemu decu {panskih knezo-

Bonaventurina slova A i B iz 1593. godine

179

va, namesnika i veliko-dostojnika pisawu i govo-ru pomo}u prstnih znako-va. U [paniji je u to vreme bio jo{ jedan veoma ista-knuti kalu|er Manuel Ra-mirez de Karion (1579-1652) koji je obu~avao glu-voneme iz bogatih ku}a (sina Kastilijanskog na-mesnika don Luisa de Ve-laska od 1615. do 1619. go-dine). Wegov rad je posma-trao Huan Pablo Bonet (1579-1633), koji je bio sek-retar namesnika Velaska,

i o tom radu napisao kwigu “O prirodi slova i ve{tini u~ewa gluvonemih” (Reeduction de las le-tras 1620.), u kojoj je objavio prvu jednoru~nu daktilnu azbuku {pa-nskog jezika. Ova prstna azbuka poslu`ila je kao osnov za stva-rawe svih drugih prstnih azbuka ove vrste u svetu, sa izvesnim adaptacijama za gotovo sve jezi-ke u Evropi.

Azbuka Pedra de Ponsa de Leone

Bonet je preporu~ivao kori{}e-we prstne azbuke za op{tewe sa gluvim qudima, i nije koristio druge znake “jer bi bili mawe korisni”. Ovde je on bez sumwe mislio na kori{}ewe gestova. Prema Bonetu “gluvima je potre-bno stalno govoriti pomo}u da-ktilne azbuke, a oni bi trebali da odgovore govorom, ili na isti

180

na~in”. Prema tome, Bo-net je propagirao ru~nu azbuku kao pomo}no sred-stvo za u~ewe govora. [pansku daktilnu azbuku je preneo u Francusku Fran~esko Rodrigez Pe-reira (1715-1780), prvi poznati u~iteq u Francu-skoj jo{ pre de l’Epea. Pereira se rodio u [pa-niji, u porodici {pan-skih jevreja, koja je pod pritiskom crkve i vlasti prebegla najpre u Portu-gal, a zatim 1749. pre{la u Francusku. Pereira je imao gluvone-mu sestru, koju je sam po-~eo da u~i govoru pomo}u prstnih znakova. Kasnije je imao i druge u~enike. Svoj metod rada Pereira je 1749. godine demonstri-rao pred Francuskom Akademijom nauka u Parizu, koja je wegov rad ocenila “kao vrlo uspe{an, a sama metoda je dobila visoko priznawe”. Pereira je za dugo svoj metod dr`ao u tajnosti, ali ga je wegov u~enik Saburo de Fontenaj (koji je kasnije tako|e po-stao u~iteq za gluvoneme) otkrio, opisao i adaptirao za francu-ski jezik i ortografiju. Saburo de Fontenaj je prvi upotrebio izraz daktilologija. Kasnije je ovu azbuku prihvatio [arl Mi{el de l’Epe (1712-1789) u radu sa svojim prvim u~enicima 1760. godine, da bi je kasnije 1791. uveo i u svoju {kolu kao zvani~nu metodu nastave. Na osnovu ove azbuke stvorene su gotovo sve prstne azbuke sveta. Posle smrti de l’Epea wegovu {kolu je preuzeo opat Sikar (Roch Ambroise Cuceron Sicar 1742-1822) koji je daktilnim znacima dodao

181

Ameri~ka ru~na azbuka

“metodi~ke znake” za pade`ne i gramati~ke oblike, i time uveo i gest u nastavu govora. Godine 1815. je iz Amerike do{ao u Evropu Galodet (Thomas Hapkins Gallaudet 1787-1851) da se osposobi za u~iteqa gluvih. Obrazovawe je stekao u Pariskom zavodu za gluve, a pri povratku 1816. godine sa sobom poveo i gluvog u~iteqa Lorena Klerka (Laurent Clerc 1785-1869) sa kim je 15. aprila 1817. godine otvorio u Hartfordu prvu {kolu za gluve u Americi, i u wu uneo gestov-ni govor i prstnu azbuku. Ovde treba ista}i da su sve prve prstne azbuke bile jednoru~ne, tj. slova su predstavqana prstima desne ruke. Zato se ove azbuke zovu d a k t i l o l o { k e (od gr~ke re~i daktilos, {to zna~i prst). U Engleskoj je 1644. godine Xon Bulver (John Bulwer) izdao kwigu pod naslovom “Hirologija ili prirodni jezik ruku” (Chirologia or the Natural Language of the Hand, London 1644.) u kojoj je opisao kako jedan gluvi ~ovek iz Burntvorda razgovara sa svojom `enom azbukom koja se sastoji od polo`aja prstiju dve ruke. U ovoj kwizi Bulver navodi {est ru~nih azbuka toga doba koje pokazuju znake slova sa jednom i sa dve ruke. Sem ru~nih azbuka on je tu

182

objavio i mnoge gestove (slike gestova) koje nemaju nikakve veza sa sada{wim gestovima. Tako je stvorena dvoru~na azbuka na tlu Engleske, koja se i danas tradicionalno upotrebqava samo u En-gleskoj i wenim kolonijama. Dvoru~na azbuka se zove h i r o l o g i j a (od gr~ke re~i hiros, {to zna~i {aka) pa se dvoru~ne azbuke zovu hirolo{ke azbuke.

183

Pogodnost dvoru~nih azbuka je {to su prstni znaci opti~ki iz-raèniji i uo~qiviji, {to se wima imitiraju konfiguracije ve-likih {tampanih slova latinicom, {to je vreme ekspozicije zna-ka duè i zbog toga se znaci-slova lak{e uo~avaju i pamte. No, ova varijanta prstnog sporazumevawa nije najekonomi~nija za primenu, jer angaùje obe ruke koje su onda imobilne za neku dru-

184

gu aktivnost. Me|utim, kod jednoru~nih azbuka, aktivna je samo jedna ruka u emitovawu slova, dok je druga slobodna za neku drugu aktivnost (no{ewe, dr`awe).

185

Dodu{e daktileme su slabije izraène, ekspoziciono vreme je kra}e “ali se slova kontinuirano slivaju u kineti~ku melodiju prstnih pokreta” (Juras). Me|u tvorcima prstnih azbuka treba pomenuti, istorije radi, i Lafena (La Fin) sekretara Francuskog kardinala Ri{eqea koji u svojoj kwizi “ûdni na~in govora ili nemi govor” (Ermo Mirabilis or the Silent Language, London 1692.) objedinio staru {emu ozna~a-

vawa vokala na vrhovima prstiju, kao {to je predlagao Delgarno, o kome }e kasnije biti vi{e re~i. Lafen je koristio slede}e dodi-re tela za ozna~avawe slova: B - brow = ~elo; C - cheek = obraz; D - deaf = gluv; G - gullet = grlo; H - hair = kosa itd. Ne{to kasnije je objavqena u Lo-ndonu jedna bro{ura, nepoznatog autora, pod nazivom “Govor pr-stima” (Digiti Lingua, London 1698.). U ovoj bro{uri nema ni-kakvih podataka da je ta azbuka kori{}ena za obrazovawe glu-vih, mada taj nepoznati autor o sebi govori kao ~oveku “koji je razgovarao sa drugim qudima sa-mo na ovaj na~in vi{e od devet godina”. On tako|e navodi pri-mere ozna~avawa slova dodirom po telu “koji su bili u upotrebi u to vreme” pa kaà za A - arm = ruka; za E - elbow = lakat; za M - mouth = usta; za N - nose = nos itd. On smatra da je wegov sistem mnogo lak{i od prethodnog, pre-mda vokale ozna~ava vrhovima prstiju kao {to je predlagao Da-lgarno, a konsonate sa nekim ma-wim izmenama, sli~nim onim ko-ji se koriste danas u dvoru~noj azbuci.

186

Najzad, kao istorijsku zanimqivost, treba pomenuti ru~nu azbuku, napred pomiwanog Dalgarna. Englez Xorx Dalgarno (George Dalgarno 1626-1687) je pedagog po struci, i imao je svoju “gramatikalnu {kolu” u Oksfordu. On je 1661. godine napisao kwigu “Ve{tina znakova” (Ars signorum) u kojoj je predloìo da se na vrhovima prstiju ozna~e vokali, a na svakom segmentu prsta konsonanti, koji }e se dodirom ozna~avati, a sastavqawem ~ita-ti re~i. îtawe re~i dodi-rom po koì {ake naziva se d e r m o -l e k s i j a (od gr~ke re-~i derma {to zna~i koà, i latinske legere {to zna~i ~itati) u bukva-lnom smislu “~itawe sa koè”. Mnogo kasnije ovaj }e sistem primeniti dr Hajnrih Lande-sman (1821-1902), mnogo pozna-tiji pod pseudonimom Jeronim Lorm, kao azbuku za sporazume-vawe sa slepogluvima taktilnim putem. Varijanta ove azbuke }e kasnije u SAD biti upro{}ena, tako {to }e se upotrebiti ruka-vica (Talking glowe) na kojoj su ispisana po istom principu sva slova, i onda moè svaka vide}a osoba da otkucavawem slova sa-stavqa re~i koje saop{tava sle-pogluvoj osobi, a ovaj ih sa koè ~ita.

Lormova azbuka

187

Daktilolo{ke azbuke na tlu Jugoslavije

Po svemu sude}i daktilolo{ke azbuke su do{le u Jugoslaviju iz Be~kog zavoda za gluve, preko kwige katihete Franca Hermana Ceha “O~igledna stvarna i govorna nastava” (Versinlichte Denk und Spachlehre, Wien, 1836.), koja je bila razaslata svima u~iteqima u Vojnoj krajini i Vojvodini, kako bi pomo}u we u~iteqi redovnih {kola u svojim razredima obu~avali pored ~uju}ih i po koje glu-vonemo dete prstnim znacima kojima se ozna~avaju slova.1

Najraniji pomen daktilolo{ke azbuke toga doba, koja se upotre-bqavala i u {kolama za ~uju}u decu, nalazimo u kwizi dr \or|a Nato{evi}a (1821-1887) iz Novog Sada, koji je bio “glavni {kolski referent Vojvo|anskih osnovnih {kola”. U svojoj kwi-zi “Spomenici i zadu`bine”, koja je bila namewena za “{iroko narodno prosve}ivawe” iz 1848. godine, predlagao je da se pored ve}ih {kola osnivaju i “~uvali{ta i hranili{ta i za gluvonemu decu”. Na àlost, taj wegov predlog je propao, ali je on u svojoj drugoj kwizi, pod nazivom “Kratko uputstvo za srpske narodne u~iteqe” iz 1861. godine predloìo da se i gluva i slepa deca obu~avaju u osnovnim {kolama zajedno sa drugom decom, pa kaè: “I slepa deca treba da u {kolu dolaze, i ona mogu mnogo za-pamtiti i mnoge stvari daleko boqe nau~iti nego ostala. Ne-ma su deca daleko nesretnija; ona ne mogu od svega ovoga ni{ta nau~iti, jer ne ~uju; najglavnijeg oru|a i dara za nauku nemaju. Na~in u~ewa ove dece je sasvim osobit, i ne moè se u ovoj {koli isterivati. KOD NEMIH JE GOVOR MIMIÂN I NA PR-STE, ZA WIH IMA ZA SVAKI GLAS OSOBIT ZNAK PR-STIMA, KOJE SLAGAJU]I REÎ, A OVIM SVOJE MISLI

1 Ceh Franc Herman (Czech Franc Hermman 1788-1847) sve{tenik i u~iteq za gluve,

docent filozofije i teologije Terezijanske akademije u Be~u. Od 1818. godine je verou~iteq Be~kog zavoda za gluvoneme do 1818. godine. Godine 1845. osnovao je privatnu {kolu za gluvoneme u Nikolsburgu. Napisao je “Bukavar za veronauku za gluvoneme” 1821.; “Osnove psihi~kog ìvota gluvih i logopate dece” 1926; “Stvarna i govorna nastava sa religioznog aspekta” 1836. i drugo izdawe 1840. godine (Brockhaus Konversation lexikon, Leipzig 1883. tom IV, str. 749).

188

IZJAVQUJU. NAUKA JE OVA TE[KA I DANGUBNA ZA OS-TALU DECU. ZATO BI VAQALO ZA NEMU DECU POSTA-RATI SE DA SE U INSTITUTE ZA WI NARE\ENE PRI-ME” (str. 102).

Ovom prilikom je vrlo interesantno izneti jedan podatak, koji je malo poznat na{oj dana{woj surdolo{koj javnosti, a to je da je posle zakqu~ewa Bukure{kog mira 1812. godine jedan veliki broj Srba, posebno vojvo|anskih, iz straha od Turske osvete emigri-rao u Rusiju, posebno u Petrograd. Me|u wima je bio i “Avstrij-skij Serb” Georgije Aleksandrovi~ - Gurcev (1778-1858), koji je posle prijema ruskog podanstva po~eo da se bavi vaspitawem glu-voneme dece. Bio je najpre glavni vaspita~, a potom direktor Petrogradskog zavoda za gluvoneme. Napisao je prvu kwigu u Rusiji o obrazovawu gluvoneme dece pod naslovom “Enciklope-dijski kurs metodi~kih i prakti~nih ~asova” 1838. godine, i u woj objavio prstnu azbuku gluvih. To je prva prstna azbuka (daktilolo{ka) u Rusiji koja se kori-stila u {kolama za gluve izme|u 1838. i 1870. godine. U svojoj kwizi Gurcev je pisao: “Ru~na azbuka pobu|uje wihovo qubopi-tstvo i `equ za znawem da je upotrebe. Oni bez ikakve prinude sami poku{avaju da podra`avaju prstima slova azbuke, posmatra-ju}i slova koja su potpisana ispod slika, i na taj se na~in zaba-vqaju tako da za nekoliko dana savladaju celu azbuku, po~iwu da sastavqaju pomo}u prstiju re~i, i tako igraju}i se u~e da pi{u, i

189

Naslovna strana kwige Gurceva

za nekoliko nedeqa ve} po~iwu da sastavqaju re~enice”. (Enci-klopedijski kurs str. 522). Ne{to kasnijeg datuma imamo i tre}i podatak kod u~iteqa Jovana Boqari}a (1844-1900), koji je kao seoski u~iteq u Barawi, u Herceg Suqo{u i Braniku, u svojoj {koli sa redovnim |acima obu~avao i po neko gluvonemo dete. Radio je po metodi Franca Hermana Ceha, koristio je Cehovu jednoru~nu azbuku kojoj je do-dao specifi~na slova srpske azbuke i prema wima odredio znake za srpska slova [, @, \, ^, D` itd. Kada je pre{ao u Srbiju 1887. godine, on je nastavio u Smederevu sa privatnom praksom obu~a-vawa gluve dece, pa je tra`io da mu se {tampa prstna azbuka, {to je Min.prosvete Srbije to i odobrilo 1894. godine. Tako se u

190

Srbiji pojavila prva srpska daktilolo{ka azbuka, koja je bila razaslata svima u~iteqima {irom Srbije.

Cehova prstna azbuka

iz 1844. godine Prva srpska prstna azbuka

Jovana Boqari}a iz 1894. godine

Novootvorene privatne {kole u Sremskoj Mitrovici 1886, u Po`arevcu 1896, u Beogradu 1897, bile su ~isto oralne {kole, i u svojim programima isticale da se nastava “ne izvodi na prste ve} govorom”, tako da se nije ni javqala potreba za daktilolo{kim azbukama.

191

Me|utim, posle 1919. godine, tj. posle oslobo|ewa, po~iwu da se pojavquju “kartice prstnih azbuka” prete`no iz Na~ake, Austri-je, pa ~ak i iz Amerike. Prodavali su ih “nezaposleni gluvone-mi” po kafanama, vozovima, stanicama, po gradu, itd., “u ciqu za-bave”, dok su wima defakto prosili. Na nekima je tekst krajwe nepismeno sro~en i {tampan, kao na primer na ovoj “Kako je postao gluvonemi?” od nepoznatog auto-ra,

192

dok je na drugima bila data ~itava poruka gra|anima o gluvima i wihovim radnim mogu}nostima, a u ciqu preporuke za zapo{qa-vawe. Tako na kartici “Nacionalne asocijacije gluvih” iz Ber-klija (Kalifornija) pi{e: “DA LI ZNATE... Da gluvi vi{e pate od pogre{nih shvatawa nego usled svoje ne-mogu}nosti da ~uju. Kod wih nema ni{ta defektno niti nenor-malno, i wihova inteligencija je ista kao kod ~uju}ih lica; Da ru~ni alfabet, prikazan na pole|ini ove kartice, pruà gluvom apsolutno pouzdano sredstvo op{tewa. Lako ga je nau~i-ti. Poku{ajte i zabavite se! Da gluvi uspe{no obavqaju preko 400 zanimawa u kojima sluh nije najva`niji elemenat. Oni su pouzdani i savesni radnici, ve{ti i marqivi; Da gluvi ne traè ni{ta drugo do priliku da pokaù svoju vred-

193

no}u i koliko vrede kao gra|ani i kao radnici. Oni preziru “po-ku}arce” koji prodaju {kart robu po kafanama, {ire}i uverewe da gluva lica moraju tim poslom da se bave da bi zaradili za svo-je izdràvawe; Da je Nacionalna organizacija gluvih za gluve i stvorena od sa-mih gluvih, kao i da je u toku vi{e od 80 godina {irila i usavr-{avala vaspitne, stru~ne i zakonske mere koje }e koristiti i poboq{ati ìvotni standard gluvih. U toku tih godina, gluvi su postali samostalni gra|ani i poreski obveznici. Oni nisu teret ni za koga. Gluvi traè od javnosti samo jedno: RAZUMEVAWE. Pomozite {irewu razumevawa za gluve kod {to vi{e qudi. OVA KARTICA NIJE ZA PRODAJU”. Na kraju, treba pomenuti da su se u brojnim stru~nim kwigama,

Daktilolo{ka azbuka Lampea iz 1885. godine

194

enciklopedijama, leksikonima, sveznawima, itd. pojavqivale ra-zne prstne azbuke, naj~e{}e kao ilustracija uz termin “gluvo-}a”, “gest”, “gluvonemost” itd. Mnoge od tih ilustrativnih dakti-lolo{kih azbuka su jednostavno pre{tampavane, ali su mnoge bi-le bez ikakve nau~ne zasnovanosti. Bile su jednostavni crte`i. Pada u o~i da se gro takvih azbuka pojavqivalo u Hrvatskoj, a mnogo mawe u Sloveniji i Srbiji. Tako na primer najraniji trag o daktilolo{koj azbuci u Hrvatskoj nalazimo kod osniva~a {ko-le za gluve Adalberta Lampea (1842-1903), koji se i sam {kolovao u Be~u metodom prstne azbuke i pisawem. Po uzoru na Cehovu az-buku on je sastavio prvu hrvatsku prstnu azbuku 1885. godine, koja je na`alost ostala u rukopisu u wegovoj neobjavqenoj kwizi “Re-~i i zadaci za nastavu gluvoneme dece” (W rter und Aufgaben, zamlungen zum gebrauche bei dem Unterrichte Taubstummer Kinder). Ona je izgledala kao na prethodnoj slici. Trebalo je da pro|e skoro pola veka pa da se pojavi leksikon “Minerva”, Zagreb 1936. (str. 462) gde je data definicija o glu-vo}i i ilustracija “prstovne abecede”.

Daktilolo{ka azbuka 1936. godine (Minerva)

Iz tog prvog predratnog leksikona preuzima je “Sveznadar”, Za-greb 1954. (str. 236) i Op{ta enciklopedija JLZ, Zagreb 1958. (tom III str. 180). Dr Vladimir Hudolin u svom “Psihijatrijsko-psiholo{kom leksikonu” I izdawe 1963. i II izdawe 1968. (str. 94) donosi novu verziju daktilolo{ke azbuke, dok “Priru~ni leksikon” Zagreb 1967. (str. 338) pre{tampava istu od dr Hudolina.

195

Daktilolo{ka azbuka iz 1963. godine (Hudolin)

“Op{ta enciklopecija Leksikografskog zavoda”, Zagreb 1974. kw. I (str. 321) donosi samo sliku slova A iz Bonetove {panske azbuke, ali i je-dnu relativno proizvoqnu azbuku, dijametralno raz-li~itu od svih prethodnih.

Daktilolo{ka azbuka

iz 1974. godine (Leksikon JLZ)

I dok se u sedam hrvatskih leksikona navode razne, mawe vi{e sli~ne prstne azbuke, dotle u svim sr-pskim leksikonima i sli-~nim edicijama nema ni je-dne prstne azbuke kao ilu-stracije uz pojam “gluvo-}a” ili “gluvonemost”. Pregledao sam slede}a de-la: “Sveznawe” 1937;“Mala enciklopedija Prosveta” 1959. i 1978; “Popularna enciklopedija BIGZ” 1976; “Nova enciklopedija

196

Laruss - Vuk Karaxi}” 1977, “Defektolo{ki leksikon” 1999. i nigde nisam na{ao ni jednu daktilolo{ku azbuku. Samo je “Pe-dago{ki re~nik”, Beograd 1967, objavio i jednoru~nu i dvoru~nu azbuku Saveza gluvih Jugoslavije, ali je zato nema u “Enciklo-pedijskom rje~niku pedagogije”, Zagreb 1963. uz odrednicu “ge-stovni govor” (str. 273). U “Leksikonu Cankarjeve zalo`be”, Qubqana 1973. str. 496 uz odrednicu “kretwa i kretalni govor” nema slike azbuke. Bilo kako bilo, daktilolo{ka azbuka je polako u{la u upotrebu i kod nas, gde vi{e (Hrvatska), gde mawe (Srbija i Slovenija). Po~ele su, posledwe decenije, da se javqaju razne kartice sa prs-tnim azbukama koje su “izmi{qali” gluvi, prete`no grafi~ari, sa istom tendencijom pro{we, pa se pojavila potreba da se sa-movoqi stane na put i pristupi nau~noj obradi daktilolo{ke az-buke u Srbiji. êtvrti kongres Saveza gluvih Jugoslavije 10-13. jun 1957. pod ta-~kom 29. doneo je odluku da se izradi “jedinstvena ru~na azbuka za celu zemqu”. Odlu~eno je da se izradi i jednoru~na i dvoru~na azbuka sa u n i f i c i r a n i m z n a c i m a za sva tri jezi~ka po-dru~ja, s tim {to }e se za svako podru~je izvr{iti samo mutacija redosleda znakova. Tako je 26. juna 1957. godine osnovana komisija u sastavu Dragoqub Vukoti}, Boìdar Mileki}, Branimir Peta-ni i Qubomir Savi} da vode poslovawe oko izrade nove zajedni-~ke azbuke. Godine 1961. toj grupi je pridodat i Jovan Odavi} kao sekretar CO SGJ. Komisija je tokom septembra 1957. odràla nekoliko sastanaka, pa je zakqu~eno da se najpre sakupe sve do sada objavqene ru~ne azbuke, da se analiziraju, i da se na osnovu te analize napravi “p r e d l o g nove azbuke koju treba poslati svima organizacija-ma na javnu diskusiju i predloge”. Skoro tri godine je trajala ta rasprava i diskusija po osnovnim organizacijama i Republi~kim odborima, pa je 4. aprila 1963. godine zakqu~eno da se za jednoru-~nu azbuku za slova Q, W i \ koriste dva znaka, a da se za dvoru-~nu azbuku za slova J, I, Z i R koriste isti znaci kao za jednoru-~nu azbuku. Drugi zakqu~ak je bio da se za osnovu uzmu Ameri~ka i Francuska azbuka. Tre}e, da se izbace svi suvi{ni i nepotre-bni pokreti kako bi se daktilni znaci {to vi{e pribliìli

197

{tampanim slovima - grafemama. Savetovano je jo{ da crteì ne budu kruti i tvrdi, i da se za objekat crteà uzme ènska ruka kao finija i elegantnija. Na Plenumu SGJ u Tuzli 28. - 29. februara 1964. godine ta~ka V/5 prihva}en je predlog komisije i tako je nastala na{a PRVA ZVANI^NA DAKTILOLO[KA AZBUKA ZA ÎTAVU JU-GOSLAVIJU.

Karakteristika nove azbuke je bila slede}e: a) iskori{}ene su sve do sada postoje}e prstne azbuke a posebno me|unarodne Fran-cuska i Ameri~ka; b) svaki daktilni znak je predstavqen mini-mumom pokreta ruke ~ime je postignuta jednostavnost i elegan-cija izraza; c) znaci teku sukcesivnim kretawem ruku tako da je prelaz iz jednog znaka u drugi vidqiv i adekvatan grafi~koj predstavi; d) redosled znakova odgovara redosledu }irilice odnosno latinice.

198

Iako je diskusija trajala oko tri godine, i bila vrlo {iroko po-stavqana kao jedinstvena jugoslovenska azbuka, SAMO NEKO-LIKO MESECI NAKON WENOG ZVANI^NOG OBJAVQI-VAWA U HRVATSKOJ SU SE POJAVILE DVE NOVE AZBU-KE. Jedna je nosila naziv “Internacionalna ru~na abeceda glu-hih”, Zagreb 1968. pod pseudonimom “Alfa Kentaur”, iza kojeg se krio Hinko Gudac, slikar iz Zagreba. Ne{to kasnije, oko godinu dana, pojavila se PRSTOVNA ABECEDA GLUHIH Andrije @ica 1969. godine, koja predstavqa me{avinu jednoru~ne i dvo-ru~ne azbuke. Kao pandan, u Srbiji se pojavquje Qubi{a Marko-vi} koji je samoinicijati-vno pravio tri varijante prstne azbuke, jednoru~ne i dvoru~ne, i koje je plasi-rao uglavnom na podru~ju Beograda, ali iste nisu imale nekog ve}eg uticaja i primene. Raspadom Avnojevske Jugo-slavije 1991. godine, i os-nivawem Savezne Republi-ke Jugoslavije 27. aprila 1992. godine, kao i dono{e-wem Uredbe Vlade Srbije o obaveznoj upotrebi }iri-lice u Srbiji, Savez glu-vih Jugoslavije se na{ao pred novim zadatkom: da izradi novu prstnu azbuku na bazi }irilice. Odre|e-ne predradwe su ve} izvr-{ene, tako da u vreme obja-vqivawa ove kwige Savez gluvih Jugoslavije se nala-zi u fazi javne diskusije o novom predlogu daktilo-lo{ke azbuke Srbije.

199

Aktuelni integralni pro-blem je i koju }emo vrstu prstne azbuke prihvatiti u izgradwi nove azbuke? Na predwim stranicama smo u vi{e navrata isticali da postoje dve vrste azbuka: jednoru~na ili daktilolo{ka i dvoru~na ili hirolo{ka. I jedna i druga imaju svoje pozitivne i negativne strane. Me|utim, treba ista}i da se svuda u svetu, osim u Velikoj Britaniji i wenim kolonijama, koristi jednoru~na daktilolo-{ka azbuka iz ~isto prakti~nih razloga, i to: prvo, zato {to se daktilizira desnom rukom kao funkcional-

nijom od leve; drugo, zato {to leva ruka moè biti zauzeta dràwem nekoga za

ruku ili ispod ruke, kao i no{ewem izvesnog predmeta; tre}e, {to obi~no sa desne strane ima ve}eg prostora za slobo-

dnije kretawe rukom; i ~etvrto, dvoru~na azbuka traì slobodu obe ruke {to u praksi u

ve}ini slu~ajeva nije mogu}e. Me|utim, mnogi pojedinci (omladina i odrasli) znaju neka slova dvoru~ne azbuke, kojima se sluè u dokonom vremenu radi zabave u dru{tvu (tajno dogovarawe, do{aptavawe itd.), no ne znaju sve daktilne znake, pa radi zadovoqewa i tih èqa, ~esto se kao komparativna azbuka do{tampava i dvoru~na azbuka na istoj kar-tici. Analiziran je veliki broj znakovnih re~nika i kartica (Gallaudet encyklopedia of Deaf: Carmel Simon - International Hand Alphabet) i konstatovano je da u 98% slu~ajeva dràve imaju samo jednoru~nu azbuku, {to treba imati u vidu i u na{em slu~aju.

200

III glava

Daktilolo{ka azbuka i wena funkcija

aktilologija je tehnika komunicirawa kori{}ewem ru~ne azbuke u kojoj su slova prikazana razli~itim, ali utvr|e-nim, poloàjem prstiju desne ruke.1 To je arbitrarno odre-

|eni poloàj prstiju na desnoj ruci sa ciqem da se gluvoj deci pomogne u usvajawu govornog jezika i olak{a percepcija ~itawa glasova sa usta, ~ime se postiè ta~nija komunikacija me|u glu-vima, i ~uju}ih sa gluvima koji znaju daktilne znake. Prema tome daktilologija je oblik govora pomo}u prstiju ruku. Kaèmo “ob-lik govora” jer je govor {iri pojam i u sebi inkorporira i jezik, te prema tome daktilologija uvaàva i koristi sve jezi~ke, sin-taksi~ne i ortografske norme svoga jezika.

D

Prva norma svakog jezika je wegova azbuka. Azbuka je utvr|eni redosled slova jednog jezika nastalih u odre|enom istorijskom razdobqu, a koji se koristi za grafi~ko fiksirawe glasova toga

1 Unesco - Terminology of Special education, Paris 1977 str. 312

201

jezika, {to je prikazano slovima - pismenima. Prema tome dakti-lema (prstnih znakova) ima onoliko koliko ima slova u tom jezi-ku, jer svako je slovo predstavqeno odre|enim poloàjem prstiju jedne ruke koji ili imitiraju latini~nu grafi~ku sliku toga slova, ili su uslovno dogovoreni poloàji prstiju za ozna~avawe toga slova. Na primer daktileme za slova su identi~ni

wihovom latini~kom grafi~kom izgledu, dok su za druga slova uslovno dogovoreni poloàji prstiju za ta slova, kao na primer za

Daktilni znak bilo kojeg slova se zove d a k t i l e m a i on odgo-vara grafi~kom znaku g r a f e m i ili artikulacionom glasu a r t i k u l e m i . Dakle, pomo}u daktilnih znakova - daktilema, koji se prikazuju jedan za drugim u logi~kom artikulacionom ni-zu kao slova ili glasovi u re~i, stvara se pojam - re~. Tako se sa-stavqaju re~i, re~enice - govor. Tako proces op{tewa pomo}u da-ktilnih znakova moè se nazvati “pismom u vazduhu” (Gerankina), za razliku od ideografskog pisawa slovima po hartiji, ili izgo-varawa glasova {to predstavqa oralni govor. To zna~i da su u daktilnom govoru sa~uvana sva pravila ortografije i gramatike: promena po padeìma, vremenima, kowugacija, slagawe u rodu, broju i padeù, ~ak i stil jedne li~nosti, {to nije slu~aj sa ges-

202

tikulacijom u kojoj se gestovi - pojmovi - slaù stati~ki jedan kraj drugog prete`no u infinitivnom obliku. Na primer re~e-nica “JA ]U SUTRA I]I KU]I”, gestom se kaè kao na pret-hodnoj slici.

Daktilni oblik govora ima pet sli~nosti i razlika od pisanog i usmenog govora, a to su: prvi, daktilna re~ je podre|ena pravilima ne samo oralnog go-

vora ve} i pisanog govora; drugi, daktilna re~ se percepira vidom kao pisana re~ ili s~i-

tana sa usta sagovornika; tre}i, onaj koji govori daktilnim znacima gradi re~ znacima na

isti na~in kao kada bi je pisao, dakle gramati~ki pravilno;

~etvrti, daktilologija ne omogu}uje ~itawe svih daktilema odje-dnom i istovremeno, niti moè biti obuhva}ena pogle-dom kao cela re~, ve} se mora s~itavati jedna po jedna da-ktilema i stavqati u re~, da bi se shvatilo weno zna-~ewe;

peti, daktilni znak is~ezne iz vidnog poqa ~im se prikaè, jer za wim slede druga slova (daktileme) koja ulaze u sastav re~i. âk i prilikom ponavqawa istog znaka, ako je po-gre{no prikazan, jo{ uvek se ne vidi re~ u celini. Za to je potreban intelektualni napor u pam}ewu i sastavqa-wu daktilema u celu re~.

Dakle, da bi se shvatila daktilirana re~ - pojam, potrebna je pre svega vizuelna memorija, a zatim misaona komponenta - sinteza, u shvatawu pokazanih znakova i wihovo povezivawe u celinu. Razu-

203

mqivo, kao i kod ~itawa napisane re~i, ako je ona ne~itko na-pisana, te{ko }e biti shva}eno weno zna~ewe. Dakle, kao u sva-kom ~itawu tako i u daktilologiji bitna je saznajna komponenta, poznavawe re~i i weno zna~ewe, da bi se daktileme shvatile u semanti~kom smislu. Daktilologija je namewena samo {kolovanim i pismenim gluvim licima, tj. onima koji znaju da ~itaju i pi{u. Wu ne mogu da kori-ste ne{kolovani gluvi. Daktilologija treba da se u~i u {kolama za gluvu decu uporedo sa u~ewem artikulacije, ~itawa i pisawa. U tom slu~aju ona poma-è zapam}ivawu svih glasova i slova u re~i, pomaè s~itavawu te{ko vidqivih glasova, jer dete iako ne vidi taj glas u ustima ono zna da on u toj re~i postoji. Na primer re~ koga je te{ko ~i-tqiva, ali dete zna kako se ona daktilira i pi{e, pa mu nije ni te{ko nau~iti da je izgovori. U na{im {kolama, u Srbiji, daktilologija je uvedena relativno kasno, tek Nastavnim planom i programom iz 1973. godine (Pro-svetni glasnik, Bg, 1973. br. 1-5). Me|utim, treba napomenuti, da je i pre zvani~nog uvo|ewa daktilologije u na{e {kole ona bila u eksperimentalnoj upotrebi u Zemunskoj {koli za gluve jo{ 1966/7. godine. Milena Dimi}, profesor, ju je veoma uspe{no ko-ristila u dva prva razreda istovremeno sa artikulacionom na-stavom i postigla je izvanredne rezultate ne samo u brzini sa-vla|ivawa artikulacije, nego i u wenoj ~isto}i i pravilnom gramati~kom izraàvawu, o ~emu je pisala u spomenici {kole.1 O ovom problemu bi}e vi{e re~i u posebnom odeqku kwige.

1 Spomenica Zemunske {kole za gluvu decu Zemun, 1977, str. 27-33.

204

Pravila daktilirawa

Daktilirawe kao specifi~no sredstvo op{tewa po svojoj fun-kciji je ekvivalentno usnoj re~i - oralnom govoru, i kao takvo mora da se pridràva odre|enih pravila. Isto kao {to ~itawe, pisawe, izgovor imaju svoja pravila i norme, tako isto i dakti-lirawe mora da sa~uva norme usmenog govora, i u tom smislu treba se dràti konstantno slede}ih pravila: 1. Daktilira se desnom rukom. 2. Podlaktica je podignuta i nalazi se u visini grudi. 3. Prsti ne pokrivaju usta i lice. 4. Prsti ruke i {ake okrenuti su prema sagovorniku (od sebe

spoqa). 5. Ruka kojom se daktilira kre}e se s leva udesno, kao pri pisa-

wu. 6. Predstavqawe slova daktilnim znacima mora biti jasno, iz-

raàjno i ~isto, tako da poloàji prstiju stoje na odgovara-ju}oj poziciji koja ~ini konfiguraciju odre|enog slova.

7. Ne treba praviti nikakve suvi{ne pokrete koji usporavaju prepoznavawe daktileme i oteàvaju ~itawe slova sa ruke.

8. Daktilira se lagano, sliveno i ujedna~enim tempom. 9. Daktilirawe treba biti propra}eno poluglasnim izgovara-

wem daktilema i slivawem u normalnu re~. Kasnije se ja~ina glasa smawuje, dok se ne pre|e na ~itawa u sebi.

10. Tempo daktilirawa je u po~etku lagan, a zatim se sve vi{e pribliàva tempu oralnog govora (u zavisnosti od savladano-sti daktilema i obrazovnog nivoa sagovornika).

11. Re~i se odvajaju kratkim pauzama, a kraj re~enice spu{tawem ruke.

12. Daktilira se gramati~ki pravilno, kao {to se re~ izgovara i pi{e (sa pade`nim i li~nim nastavcima).

13. Kada se daktilira gleda se pravo u o~i licu kojem se govori, jer je daktilirawe aktivni proces.

Predwih pravila se treba striktno dràti da bi govor dakti-lnim putem bio uspe{an.

205

IV glava

îtawe sa ruke

ko po|emo od ~iwenice da daktilema - prstni znak – za-mewuje pisano slovo, onda ono kao takvo mora biti po-tpuno vidqivo, a re~ mora imati punu fonetsku i mor-

folo{ku osnovu. Normirane su konvencijom konfiguracije po-loàja ruke i prstiju za svako slovo. Prema tome u svakoj dak-tilemi imamo dva elementa: prvi, konfiguraciju prstiju i drugi, poloàj {ake. I jedan i drugi elemenat moèmo posmatrati sa dva razli~ita gledi{ta: prvo, gledi{te kako lice {aqe znak - emisija znaka; i drugo, kako sagovornik prima znak - vidi poruku. Dakle, imamo emitora i perceptora, tj. oda{iqa~a re~i i ~ita~a re~i sa ruke.

A

Zna~i, mi sa jedne strane posmatramo {aku (dlan) na kojoj for-miramo slovo - daktilemu (prstni znak), a sa druge ~ita~ vidi le-|a {ake (dorzalnu stranu {ake) sa koje treba da pro~ita prstni znak - slovo. Sve dosada{we azbuke su obra}ale pa`wu samo na izgled poloà-ja prstiju i slova sa aspekta oda{iqa~a poruke - emitora, ali ne i sa aspekta ~ita~a poruke - perceptora - primaoca poruke. Zbog

207

toga su sve dosada{we azbuke bile jednostrane i nepotpune, jer se daktilema crtala samo sa aspekta oda{iqa~a, a ne i sa aspekta primalaca poruke - ~ita~a. Dakle, u najboqoj nameri da poloà-jima prstiju imitiramo slova svoje azbuke, mi smo ga samo polo-vi~no predstavqali i to samo sa aspekta oda{iqa~a poruke - emitora, a ne i sa aspekta ~ita~a. To se najboqe vidi ako izvr{i-mo jedan sasvim prost eksperimenat, posmatramo daktileme u ogledalu i vidimo {ta se od na{eg slova koje prstima stvaramo ustvari vidi.

Razli~iti izgledi identi~nih poloàja {ake sa frontalnog i dorzalnog (le|nog) poloàja

208

Prema tome, smatramo da nije do-bro daktilemu u azbuci prikaza-ti samo sa jednog aspekta, ve} treba sa oba, kako bi ~ita~ sa ruke imao jasnu sliku o kojem se slovu radi, jer u protivnom moè dovesti do mnogih nesporazuma o ~emu }e kasnije u ovoj glavi biti vi{e re~i. Paralelno sa tim se postavqa i pitawe poloàja ~itave {ake u daktilizirawu, po{to se sada ruka pojavquje kao artikulator. Zavr{ni deo ruke - { a k a ima 27 osnovnih poloàja u daktilo-gizirawu slova na{eg jezika. Sam dlan - {aka - ima mogu}nost devet razli~itih okretawa – po-loàja: napred, nazad, prema go-re, prema dole, k sebi, od sebe, nadesno, nalevo, natrag. Prsti pak mogu imati {est razli~itih poloàja: istureni, savijeni, ra-{ireni, u me|usobnom dodiru, prema dole, prema gore.1

Smer pokreta, vrsta pokreta, na-~in izvo|ewa pokreta, brzina i interakcija prstiju ruke ~ine da je wena motorika vrlo velika. Prema ispitivawima sredwa br-

zina daktilirawa iznosi 240 do 270 daktilnih znakova u minutu kod odraslih {kolovanih gluvih, dok pri kombinaciji sa ~ita-wem sa usta ~ak i do 350 znakova - daktilema.

Izgled konkretnih slova

sa jednog i drugog poloàja {ake i prstiju

Veoma zna~ajan dodatni parametar u aktu daktilirawa je mimika lica i govorni pokreti, makar oni i bezglasni bili. To je po-sebno va`no jer se mnoge daktileme usled brzine kretawa prstiju

1 Damir Gortan - Audiologija, Zagreb 1995. str. 100-101. Brita Bergman u kwizi

“Gestovni {vedski” (Signed Swedish), Stokholm, 1979. str. 44-46 nsvodi 22 polo-àja {ake u daktilologizirawu.

209

ne vide dovoqno jasno, me{aju se, pa je otuda govorni pokret usta uslov za wihovu diskriminaciju. Sa druge strane, zbog mikro pokreta i polo`aja prstiju na dlanu, daktilni pokreti su ~itqivi samo na udaqenosti 1 do 2 metara. Uostalom o gre{kama u ~itawu sa ruke bi}e re~i vi{e nakon ilustracija pokreta {a-ke.1

1 Slike oblikovawa {ake prilikom daktilizirawa uzete su iz kwige dr Damir

Gartan – Audiologija, Zagreb, 1995., str 102-104, VIII glava “Komunikacija osoba o{te}enog sluha” koju je napisao Ante Zimmerman, prof.

210

Obim funkcije ruke i {ake1

Problem funkcije ruke i {ake, kao dela znakovnog govora, su postali predmet interesovawa tek od XVIII veka. Tretirawe ove funkcije, kao dela “primarnog jezi~kog sistema” je tek skorijeg datuma. Kao {to sam napred izneo, ima toliko na~ina prikaziva-wa {ake kod daktilogizirawa, da je to iznenadilo mnoge defe-ktologe. Tek od 1960. godine za tu problematiku su se po~eli da interesuju i lingvisti. Oni su nastojali ~ak i da odre|ene polo`aje {ake i prstiju na woj i ozna~avaju specifi~nim nazi-vima. Tako na primer ukoliko se {aka od zgloba do vrhova prs-tiju posmatra odvojeno od palca, ona mo`e biti “zatvorena” ili

1 Ovaj odeqak u ovoj glavi je izra|en na osnovu Galodetove Enciklopedije o glu-

vima i gluvo}i (Gallaudet Encyclopedia of Deaf people and deafness, tom II, str. 97)

212

“skupqena” ili pak “previjena” kako kineziolozi kaù. [aka moè biti savijena u zglobu, ali moè biti i “produèna sa dva digitalna zgloba”. Ovo moè biti i obrnuto, pa su spoqni zglo-bovi savijeni kao kuka ili spojevi zglavka stoje ispruèno. [a-ka moè biti “otvorena” ili “zatvorena” i moè imati ~etiri stawa ruke, ne ra~unaju}i za sada palac. Sem toga, ona moè biti opu{tena ili zategnuta tako da daje neko sredwe stawe. Na primer, zategnuta otvorena {aka je kruta ili ~ak izvrnuta; i opu{tena, malo je konkavna; opu{tena savijena {aka ~ini krivu na kraju umesto o{tre kuke u obliku ugla. Tako ima bar osam sta-wa, ali prsti mogu da deluju nezavisno na isti na~in. Jedan prst moè da preuzme ova stawa fleksije - ekstenzije i ima ~etiri pr-sta (4x8=32). Bilo koja dva prsta mogu da deluju unisono (6x8=48) tri prstena (5x8=40) tako|e. Tako ima, ne ra~unaju}i palac, 88 stawa ili konfiguracija, bar u teoriji - zapravo vi{e zato {to nezavisni brojevi mogu da urade jednu stvar dok je ostatak {ake u bilo kom od wegovih osam poloàja. Pored toga, kada su dva prsta odvojena wihovim delovawem nezavisno od ostalih, nije potre-bno da oba imaju isti stepen savijawa. Mnoèwem 8x8x8, broj mogu}ih konfiguracija ruke postaje vrlo veliki, ali broj oblika {aka koji se pojavquje kao strukturne ta~ke u sistemu formirawa re~i je sve mawi i mawi, zato {to su neke konfiguracije mogu}e samo sa dugom bolnom praksom, a dru-go zato {to ima tako mnogo na~ina da se naprave potrebni kon-trasti. Jedan takav na~in je poloàj palca. Zbog wegove zglobne struktu-re palac ne samo da moè da se savija na dva na~ina i produùje, ve} tako|e moè da stoji nasuprot prstu ili prstima, i pored to-ga moè da pravi kontakt sa drugim delovima {ake. Ova varija-cija naravno umnoàva potencijal konfiguracije {ake nekoliko puta. Pored toga, sve ove razli~ite konfiguracije ruke ne moraju da prave sve potrebne kontraste, jednostavno zato {to je ruka na kraju celog gorweg dela tela. Promene na ramenu, laktu i zglavku direktno uti~u na poloàj ruke. Na primer, aktivna (obi~no de-sna) ruka u otvorenoj konfiguraciji moè biti pogo|ena u dlanu druge ruke na vi{e na~ina. Tri na~ina koja se jasno kontrasti-

213

raju, ~ine kontakt dlan sa dlanom (kao kad se aplaudira), mali prst vrhom ka dlanu ili od dlana nazad. Kontrast ova tri para (a.b, a/c, b/c) je uzet jednom da bude odvojeni parametar znakova, i zove se razli~ito, orientir ruke, ta~ka kontakta, ili uzemqewa. Anatomski posmatrano, me|utim, poloàj ruke je neizbeàn re-zultat stawa sistema ruka-{aka. Kontrasti kod ovog primera su izazvani okretawem dlana nadole, neutralnom rotacijom, i obr-tawe ruke nauznak aktivne podlaktice. Ne mewaju}i ni{ta dru-go, ukoliko je lakat o{tro savijen, ruka mora da se pojavi ispred lica onoga ko pravi takav pokret. Sada ista tri stawa podlakti-ce (nagnuto, neutralno, nauznak) predstavqa (ravnu ili otvore-nu) ruku; dlan napoqe, palac (radijalno), ivica ka onome koji pravi znake i dlan na unutar. Kako primer pokazuje, obrtawe podlaktice i savijawe lakta obe-zbe|uje mnogo vi{e mogu}nosti za kontrastirawe jedne staciona-rne konfiguracije sa drugom. Ali ru~ni zglob moè da se savije i ispravi ili ~ak da se savije unazad, i ru~ni zglob moè da se pomi~e i pomi~e, odnosno da napravi ugao sa lakatnim ili radi-jalnom ivicom ramena. âk i ve}e promene u sistemu mogu da po|u od ramena zbog strukture wegove spojke; nadlaktica moè biti sa strane, podignuta do strane (odmaknuta), ili povu~ena i malo preko tela (primaknuta). Nadlaktica moè tako|e da se savije (vi{e napred) ili produì (da se pomeri) unazad; i pored toga, moè da se okre}e u svojoj ~a{ici: sredi{we (obr}e se horizon-talno podlaktica preko tela) ili bo~no (da se obr}e horizon-talno podlaktica prema strani u horizontalnom planu), i ostane izme|u ova dva (tako se horizontalna podlaktica okre}e una-pred). Kada broj potencijalnih oblika ruku, izra~unato na preko hiqa-du se pomnoì sa brojem drugih stawa, koje ruke mogu da preuzmu, {to sve zajedno ~ini mnogo vi{e mogu}nosti nego {to i jedan je-zik moè da saop{ti. Neka od wih (na pr. okretawe dlana nadole, nagore i bez rotacije podlaktice) se koriste kod mnogih primar-nih znakovnih jezika da naprave glavne kontraste, vrstu kontra-sta koja odvaja jednu re~ od druge. Druga ova stawa su nasle|ena; odnosno oni se mewaju zajedno sa drugima, glavnim promenama ali sami ne uti~u na promenu re~i.

214

Ali ovaj opis jo{ uvek nije dotakao ono {to mnogi smatraju za najistaknutiju odliku znakovnog jezika kako ga vidi posmatra~ koji se ne sporazumeva ovim jezikom. Do sada samo neki od kon-trasta facijalnog sistema i oni koji se prave stacionarnim po-loàjem {aka-ruka, su posmatrani. Ru~ni znaci me|utim su na-pravqeni i od stacionarnih segmenata (dràwe) i od aktivnih segmenata (kretawe). Mi{i}i koji deluju na zglobove koji proizvode ru~ne pokrete su isti oni mi{i}i koji proizvode stawa stacionarne ruke ({ake). Razli~iti na~ini opisa ovih pokreta su kori{}eni. U prvom lingvisti~kom tretmanu i prvom re~niku, navo|ewe znakova ASL drugih nego {to su prevodi re~i, ove akcije su smatrane za apstraktne prostorne promene (gore, dole; napred; nazad, u stra-nu; kru`no) i kao interakcija (dodirivawe, pristup, povezivawe itd.). Slede}i eseji u znakovnoj fonetici su razlikovali kreta-wa staze od kretawa van staze, i imali su tri plana (horizonta-lno, frontalno, strelasto) koja su ukqu~ena. U ovim opisnim projektima, interakcija, poenta i priroda kontakta su opisani u specifikacijama aktivne ruke. Prethodna interakcija tipova tela delimi~ne konfiguracije i pokreta koji prave primarne znakovne jezike otkrivaju kako wi-hovu sloènost tako i te{ko}e nau~nika da ih opi{u. Zadatak je oteàn ~iwenicom da davaoci znaka formiraju ovde ruku i {aku, lice, glavu, o~i, konfiguracije i kretawe brzo i ~esto simulta-no.

Te{ko}e i gre{ke

Integralna, ali suprotna strana od daktilirawa, je ~itawe sa ruke. îtawe sa ruke daktilema nije isto {to i daktilirawe. Daktilirawe je lak{e i jednostavnije nego ~itawe sa ruke. U~e-we ~itawa sa ruke je uslovqenoo nizom faktora kao {to su

215

tehnika stvarawa daktilema, samo daktilirawe, tempo daktili-rawa, navika ~itawa sa ruku, koli~ina re~nika kojim osoba vla-da (verbalni depozit), op{ti nivo obrazovawa, jasnost artikula-cije i op{ta obu~enost ~itawa. Percepcija (opaàwe) i shvatawe daktilirane re~i zavisi od znawa daktilema, od naviknutosti ~itawa sa ruke, od li~nosti koja daktilira i wenog ume}a formirawa slova pomo}u prstiju. Ako u~enici slabo poznaju ru~nu azbuku, odnosno kako se pojedi-na slova predstavqaju i {ta pojedini prstni znaci zna~e, onda }e se to odraziti i na kvalitet razumevawa kazanih (daktiliranih) re~i, a samim tim i na razumevawe onog {ta mu je kazano prst-nim znacima. Naj~e{}e gre{ke u ~itawu sa ruke su slede}e: 1. Nedovoqno znawe prstnih znakova (daktilema), a samim tim i

wihovo pogre{no ~itawe. 2. Zamena jednih daktilnih znakova drugima. 3. Ispu{tawe iz re~i pojedinih znakova i nemogu}nost ~itawa,

pa samim tim i nemogu}nost znawa sadràja re~i. 4. Slaba vidna percepcija detaqa poloàja prstiju, naro~ito

kod homovizuelnih znakova (sli~nih po izgledu). 5. Slaba vizuelna memorija, da bi se zapamtili pokreti i u

wima prepoznala re~ - pojam. 6. Nesposobnost povezivawa daktilnih znakova u re~i, {to je

intelektualni momenat u daktilirawu. Zbog svega toga potrebno je, u najranijoj etapi u~ewa daktilnih znakova (u pripravnom i prvom razredu), veliku pa`wu posvetiti tehnici daktilirawa istovremeno sa tehnikom izgovora toga glasa i wegovim pisawem slova. Zna~i, treba od prvog dana sin-

216

hrono povezivati izgovor glasa, wegovo prstno prikazivawe (da-ktilemu), i wegovo pisawe. A kada se nau~i izgovor prve oralne re~i, tu re~ treba istovremeno napisati, i daktilnim znacima prikazati, i dati joj zna~ewe. Na taj se na~in stvara jedinstvo obrazovnog procesa, i to je tzv. Ro~esterska metoda u artikula-ciji. Ostali propusti u ~itawu sa ruke mogu biti jo{: 7. Nedo~ita se do kraja svaki daktilni znak u re~i, pa se na os-

novu prvih nekoliko znakova koji se s~itaju predpostavqa koja se re~ daktilira. Na primer umesto “u~iteqica” pro~i-taju se prvih pet znakova, pa se ka`e “u~iteq”; umesto “{aht” pro~itaju se prva tri znaka i zakqu~i da je to “{ah”, pa se mo-gu dobiti nelogi~nosti “U~iteq ima ru`u”, “Dete upalo u {ah”.

8. Proizvoqno se domi{qava re~ na osnovu nekoliko uhva}enih daktilema.

9. Ispuste se prve daktileme (slova) pa se dobija pogre{na re~, a samim tim i pogre{na cela re~enica : Ulica - ubica; pecivo - pivo, i sl.

10. Zamewuju se homovizuelne daktileme kao {to su A sa E i S.

11. Metateza (zamena redosleda) slova (daktilema) pa se dobija pogre{na re~.

12. Ispu{tawe cele re~i u re~enici usled zamora ili dekoncen-tracije, pa se stvara zabuna u pogledu zna~ewa misli.

Sve su to gre{ke koje se javqaju kako kod po~etnika, tako i kod odraslih gluvih koji ne vladaju dovoqno dobro daktilologijom. Tako dolazimo do zakqu~ka da se uspe{nost ~itawa daktilnih znakova sa ruku nalazi u recipro~noj zavisnosti od shvatawa re-~i, wene frekventne upotrebne vrednosti, ali i od znawa wenog slovnog sastava. Zato ako se dva, tri, pa i ~etiri puta ponovi daktilnim znacima jedna ista re~, omogu}i}e se weno uspe{nije ~itawe narednog puta.

217

Tako|e je eksperimentalnim putem utvr|eno da oni u~enici koji slabije ~itaju govor sa usta i lica, slabije ~itaju i daktilne znake sa ruke, {to je po na{em mi{qewu nedovoqna intelektu-alna komponenta povezivawa elemenata u celinu. Zbog toga treba izvoditi specijalne ve`be u ciqu podizawa ve}e efikasnosti ~itawa sa ruke, ali i ~itawa sa usta, a samim tim i tehnike da-ktilirawa. Wu ne treba da izvodi samo nastavnik, ve} i u~enici me|u sobom, pri ~emu treba biti krajwe rigorozan u pravilnom ozna~avawu (prikazivawu) daktilema. Svaki prevodilac za gluve mora do savr{enstva da vlada dakti-lologijom i da ~ita daktilne znake sa ruke. Op{tewe gluvih me-|u sobom i sa ~uju}ima pomo}u daktilnih znakova u~vr{}uje pam-}ewe i pravilan izgovor re~i i usvajawe gramati~ki pravilnog oralnog govora, {to sve u krajwoj liniji doprinosi sticawu odre|enih znawa. Eto zbog ~ega je potrebno da gluvi pored oral-nog govora pravilno vladaju i daktilologijom koja }e im poboq-{ati morfolo{ku i sintaksi~nu stranu oralnog i pisanog go-vora.

218

V glava

Deskripcija daktilnih }irili~nih znakova

ao {to svako slovo (grafema) podle`e odre|enim pravi-lima pisawa da bi se moglo pravilno pro~itati i razli-kovati od svakog drugog slova, tako isto i daktilni zna-

ci, daktileme, moraju biti jasne, pravilne i ~iste, da bi se mogle razlikovati od drugih sli~nih znakova. Zato }emo u ovom odeqku dati opis }irili~nih daktilema utvr|enih u azbuci Saveza glu-vih Jugoslavije februara 1964. godine odbacuju}i pri tome sve druge azbuke kao nelegitimne za na{u zemqu.

K

Prsti ruke savijeni prema dlanu, palac stoji proslowen
uz savijen ka`iprst. [aka okrenuta spoqa.
Prsti uspravqeni, palac naslowen na dlan koji je okre-nut spoqa.

219

Kaìprst i sredwi prst rastavqeni u oblku slova V la-tinicom, domali i mali prst savijeni prema dlanu, pa-lac prislowen na domali prst. Svi okrenuti spoqa.

Kaìprst i sredwi ispruèni, svi ostali prsti sakupqe-ni, palac preko sredweg prsta, ~itava {aka zakrivqena ulevo i sa podlakticom ~ini slovo g }irilicom.

Kaìprst ispruèn uspravno, a ostali prsti savijeni i sa palcem prave krug, tako da {aka stvara lik slova D la-tinicom. [aka okrenuta spoqa.

Identi~an poloàj prstiju kao kod D, samo se ~itava ruka uvija udesno. [aka okrenuta spoqa. Druga varijanta, ma-lim prstom se ispisuje slovo J i spaja D + J.

Sva ~etiri prsta savijena prema dlanu na koji je poloèn palac te se prsti upiru u palac. [aka okrenuta spoqa.

Kaìprst i sredwi prst uspravqeni, domali i mali savi-jeni i preko wih je oslowen palac. îtava {aka ~ini po-kret latini~nog {tampanog slova Z. [aka okrenuta spo-qa.

Kaìprst ispruèn, svi ostali prsti savijeni na {aki i pritisnuti palcem. Kaìrpstom se ~ini pokret latini-~nog {tampanog slova Z. [aka okrenuta spoqa.

Mali prst uspravqen, dok su svi prsti sakupqeni prema {aki i pritisnuti palcem, te se malim prstom stvara latini~no {tampano slovo I. [aka okrenuta spoqa.

Identi~ni poloàj prstiju kao kod slova I samo se vr{i pokret na dole i ispisuje slovo J. [aka okrenuta spoqa.

Kaìprst i sredwi prst rastavqeni u vidu latini~nog {tampanog slova V, palac pritisnut na sredwi prst, dok su domali i mali prst savijeni na dlanu. [aka okrenuta spoqa.

220

Palac i kaìprst stvaraju latini~no slovo L dok su osta-
li prsti priqubqeni uz dlan koji je okrenut spoqa.
Identi~ni znak kao za slovo L s tim {to se {aka u kore-nu vrti prema desnoj strani nadole. [aka okrenuta spo-qa.

Kaìprst, sredwi i domali savijeni na dole, {aka savi-jena u korenu prstiju, a palac i mali prst savijeni iza tri prsta i ne vide se. Prsti slobodno vise u vazduhu. Prsti-ma ispisano latini~no slovo M. Prsti okrenuti spoqa.

Samo kaìprst i sredwi prst savijeni na dole, {aka sa-vijena u korenu, ostali prsti savijeni na dlanu i ne vide se. Prstima ispisano latini~no slovo N. Prsti okrenuti spoqa.

Identi~ni znak kao za N, samo se mali prst spu{ta u ob-liku slova J. Druga varijanta je spoj slova N + J. Prsti okrenuti spoqa.

Palac i kaìprst ~ine krug, dok ostali prsti savijeni u polukrugu. Strana ruke se okre}e spoqa.

Kaìprst podignut, palac dodiruje unutra{wu stranu sredweg prsta, domali i mali savijeni na dlanu, i ~itava se {aka kre}e naglo ka spoqnoj strani udesno.

Sredwi prst se stavqa preko kaìprsta i malo u sred-wem zglobu podiè, tako da stvara slovo R }irilicom, dok su domali i mali savijeni na dlanu i pritisnuti pal-cem. Ruka okrenuta spoqa.

Kaìprst se ispisuje slovo S latini~no u vazduhu, dok su svi ostali prsti savijeni i ne vide se.

Kaìprst savijen, i sa palcem na koji se naslawa ~ini la-tini~no - }irili~no slovo T, dok su ostali prsti slobo-dno ispruèni uvis. Ruka ivicom okrenuta spoqa.

221

Kaìprst i palac savijeni u polukrug i stvaraju polu-
otvor, a svi ostali prsti savijeni i pritisnuti na dlan, pri ~emu se kaìprst kre}e jednom nadole.
Kaìprst i sredwi prst uspravqeni, mali i domali savi-jeni na dlan i preko wih se nalazi palac.

Kaìprst savijen u polukrug i preko wega je palac te ~i-ne oblik slova F }irilicom, dok su ostali prsti leèr-no uspravqeni i malo udaqeni, a ~itava ruka ivicom okrenuta prema spoqa.

Svi prsti na ruci uspravqeni, palac priqubqen sa stra-ne uz dlan i ruka se pokre}e prema gore sli~no fa{isti-~kom pozdravu. Dlan je okrenut spoqa.

Svi prsti polusavijeni i zajedno sa palcem stvaraju polu-
krug. Ruka ivicom okrenuta spoqa.
Palac i kaìprst savijeni u polukrug i ~ine izgled slo-va S, pri ~emu su ostali prsti savijeni u dlan, tako da ka-ìprst pravi nekoliko pokreta gore dole, kao kva~ica na latini~nom slovu ^.

Kaìprst i mali prst su podignuti, dok su ostali prsti savijeni i pritisnuti na dlan, a preko wih je palac, te se dobija figura }irili~nog slova X. îtava {aka je okre-nuta prema spoqa.

Svi su prsti sakupqeni u grupu i wima se ~ini kruèwe. [aka je okrenuta spoqa.

Kao {to se vidi mnogi daktilni znaci (daktileme) su sli~ni slovima latini~kog ili }irili~nog pisma, i treba samo uo~iti wihov osnovni poloàj i podraàvati wihov izgled, a redosled u~ewa, sa metodskim uputstvom, dajemo u narednom odeqku.

222

Redosled u~ewa daktilema

Redosled prelaèwa - u~ewa daktilema nije identi~an zakonima pojave glasova kod dece (filogenetski redosled), niti zakonima frekvencije (upotrebna vrednost slova), niti zakonima fizio-logije (prema teìni izgovora), a ni zakonima surdopedagogije. On se bazira na tri sasvim drugoja~ija principa: Prvi princip je zakon grafi~ke sli~nosti, odnosno imitacija daktileme sa odgovavaraju}om grafemom (slovom u azbuci). To su slede}a slova: V, G, I, L, M, N, O C, X koja su gotovo identi~na odgovaraju}im slovima latini~nog ili }irili~nog pisma. Uku-pno 9 slova - znakova.

Drugi princip je imitativni, i predstavqa imitirawe pisawa toga slova u vazduhu }irilicom ili latinicom. To su slede}a slova: Z, J, S ] I ^ ili pak “sloèna slova” kao {to su Q, W, \. Ukupno 8 slova - znakova. Tre}i princip su uslovno dogovoreni znaci za odre|ena slova. To su slede}ih 13 slova: A, B, E, @, K, P, R, U F, H, [. Ove znake treba nau~iti, jer nemaju osnovu u pisanim ili {tampanim slovi-ma }irilice ili latinice. Kao {to se vidi, gro daktilema bazira na latini~kom pismu. To je zbog toga {to je u osnovi uzeta azbuka koju je napisao Francuz de l’Epe, i koja je u svetu prihva}ena, tako da je i Savez gluvih Jugoslavije za osnovu uzeo sva slova alfabeta koja odgovaraju

223

na{oj azbuci, i dodao samo specifi~na slova za na{ jezik: ^, \, Q, W, [, @. U {kolama za gluvu decu ne moèmo se dràti ovog principa, jer je redosled prelaèwa glasova sasvim drugoja~iji (baziran na lingvisti~ko fonetskom principu - lako}a izgovora i upotrebna vrednost glasa), pa zato daktileme treba prelaziti onako kako se u~e glasovi u {koli.

224

Programsko-metodski postupak uve`bavawa daktilema

U procesu savla|ivawa daktilologije treba se dràti slede}ih metodskih postupaka u radu sa polaznicima (|acima, studentima i drugim licima), koji su zainteresovani da savladaju daktilni govor. a) Na prvoj etapi rada 1. Pokazati i uporediti daktilne znake sa grafi~kim znacima sa

kojima su oni sli~ni ili isti: V, D, G, I, L. T, M, N, O, C, X. Nastavnik pokazuje jedan po jedan znak i obja{wava poloàj prtiju u wemu, ukazuju}i na mogu}e gre{ke u postavqawu polo-aa prstiju za svaki znak.

2. Od poznatih znakova sastavqati re~i: TI, ON, MI, DIM, LO-TO, GIT, XIN, VINO, GOL, VIDIM itd. To ~ini najpre pre-dava~, a polaznici ~itaju.

3. Polaznici izvode daktilne znake najpre izolovano, imitiraju-}{i poznata slova, a zatim sami sastavqaju re~i od nau~enih znakova. Predava~ stalno upozorava na pravilno postavqawe prstiju, kao i mogu}e gre{ke, ispravqa ih, i skre}e pa`wu gde su pogre{ili.

4. Predava~ i polaznici izgovaraju glasove slova koje daktili-raju tokom ~itavog ve`bawa. U po~etku i predava~ i |aci istovremeno daktiliraju slovo ili re~ po vi{e puta, kako bi se dobilo u tehnici postavqawa prstiju, Kasnije polaznici sa-mi daktiliraju, izgovaraju}i svako slovo u re~i.

5. U ciqu uve`bavawa mogu se napraviti i tablice sa od{tampa-nih znacima koje polaznici treba da pro~itaju. (U Rusiji po-stoje posebni bukvari za odrasle gluve koji su prerasli za {kolovawe, a ìve usamqeni po selima, u kojima ima slika, a ru~ni znaci umesto slova ispod predmeta koji se imenuje, i na taj na~in u~e da se sporazumevaju sa okolinom).

Na ovoj prvoj etapi se savla|uje tre}ina svih grafema. Ona treba da traje nedequ dana, jer u ovom periodu najpre treba da se razgi-

225

baju prsti i stekne motorika {ake i prstiju, {to je osnova za da-qe savladavawe prstne azbuke.

b) Na drugoj etapi rada 1. U~ewe daktilnih znakova i wihovo prikazivawe je samo jedan

aspekt daktilirawa. Druga strana istog aspekta je ~ i t a w e d a k t i l n e r e ~ i s a r u k e . Prema tome paralelno sa da-ktilirawem treba ve`bati i ~itawe daktilema. To se posti-`e na taj na~in {to se najpre ~itaju daktileme uz poluglasni izgovor svakog znaka, a kasnije se samo otvaraju usta a ne pro-izvodi glas, zna~i ~ita sa usta, i najzad se samo daktilira, bez izgovarawa re~i {ta je kazsno prstnim znacima. U po~etku su to samo slova, zatim kratke poznate re~i, i najzad re~enice, prvo kra}e pa du`e. Ove ve`be se izvode najpre u saradwi sa predava~em, a kasnije polaznik sa polaznikom, odnosno |ak sa |akom.

226

2. Na kraju svake ve`be vr{i se analiza tipi~nih gre{aka, uka-zuje se gde su svi gre{ili, a zatim gde je svaki pojedinac po-gre{io, kako bi se narednog sastanka ispravilo.

3. Svaku seansu (~as, sastanak) treba zavr{iti davawem “doma}eg zadatka”, koji se sastoji u ve`bawu motorike prstiju, pam}ewu odre|enih pokreta (kineti~ka memorija), koju treba uve`bati do automatizma, saop{titi predava~u gde najvi{e zateè, i gde se javqaju pote{ko}e u daktilirawu.

v) Na tre}oj etapi rada 1. Obraditi daktilne znake kojima se imitira pisawe ili izgled

slova. Na ovoj etapi se ve} uvodi pored poloàja prstiju jo{ i pokret ruke kako se slovo pi{e u vazduhu. Za slovo Z, kao da se ono pi{e prstom u vazduhu, zatim za J, S itd.

2. Zatim pre}i na u~ewe tzv. “slivenih slova” koja su sastavqena od osnovnog mati~nog slova i slova J, kao {to su: L + j; N + j; D + j itd. pri ~emu se forsira pokret malog prsta u obliku slova J nadole. Ovi daktilni znaci se sastoje od dva pokreta.

3. Na kraju treba pre}i na pravqewe razlike izme|u vrlo sli-~nih glasova, ~ije su i grafeme homovizuelne, a to su: C, ], ^ jer je razlika samo u broju pokreta savijenog kaìprsta: dva ili tri puta nadole. To je onaj momenat o kojem smo u kwizi ka-zali da lice i ruke moraju biti dobro osvetqeni da bi te po-krete video i slu{alac iz posledweg reda.

4. S obzirom da je ova grupa daktilema ne{to teà, a uz to se ova tri glasa vrlo mnogo me{aju (~ak i kod ~uju}ih), treba ih uve-`bavati u posebno izabranim re~ima tipa: ~a{a - }o{ak - }ilim; ~avka - ~u~i - ~etiri; }up - â~ak - }osav - }orav - ~vo-rak - ~im itd.

5. Na kraju svake seanse davati savete iz b) pod 2 i 3. g) Na ~etvrtoj etapi rada 1. Obraditi sve daktileme ~iji su znaci uslovno dogovoreni i

koji nemaju osnovu u grafemama. To su jednostavno uslovno do-govoreni, i prihva}eni od svih znaci(arbitrarno usvojeni), koji se moraju nau~iti. Odmah da napomenemo oni se najvi{e proizvoqno i predstavqaju, i ~ine razliku izme|u pojedinih azbuka u istom jeziku. Otuda mnogi gluvi koji prave svoje azbu-ke, tu naj~e{}e i izmi{qaju znake za pojedina slova, misle}i

227

“da je tako boqe”, “da je tako pravilno”, “da je tako lak{e”. Zato obradi ovih znakova treba pokloniti mnogo vi{e pa`we i ne dozvoliti da se proizvoqno izvode.

2. Znaci kao {to su @ i [; T i F; B i H su me|usobno vrlo sli-~ni, pa u tom ciqu prilikom u~ewa tih znakova treba ukazati na specifi~ne karakteristike poloàja prstiju za svako slo-vo, kako bi se uvidela i ta najmawa razlika me|u wima. Uve`-bavawe pokreta za te homovizuelne znake treba da traje vrlo dugo u prakti~nim re~ima kao {to su: ZA[TO, @UR, @AR, [AR@ER, RU@A, NAFTA, TUFNA itd.

3. Ne treba ùriti sa savla|ivawem ovih 11 daktilnih znakova, ve} ih treba dobro utvrditi, jer mnogi od wih imaju vrlo viso-ku upotrebnu vrednost.

4. Na kraju seanse dati savete iz b) 2 i 3. d) Zakqu~ne napomene Posle savladanosti svih trideset daktilema na{eg jezika potre-bno je pristupiti uve`bavawu govora ru~nom azbukom od strane polaznika te~aja. U po~etku tempo daktilirawa treba da bude la-gan, sa oko 60 znakova u minutu. Kasnije se tempo moè pove}ava-ti. Smatra se da je 250 znakova adekvatan tempo normalnog govo-ra. Brzina daktilnog govora ne zavisi samo od onoga ko govori, ve} i od onoga kome se govori, i da li taj moè da pro~ita sa ruke brzinom kojom mu se pokazuju slova. Optimalna brzina daktili-rawa je 500 znakova u minutu, {to istovremeno predstavqa i vr-hunsku brzinu. Ali nije ve{tina samo u brzini otkucavawa znakova, ve} u s~i-tavawu sa ruke. U tom ciqu treba posebno obratiti pa`wu na pravilno, jasno i ~isto izvo|ewe pokreta za pojedina slova. Predava~ bi trebao da vodi zabele{ke i napomene u ~emu se gre-{i, i koje daktileme su posebno te{ke za savla|ivawe i za{to. Te zabele{ke su istovremeno i potsetnik u kom pravcu treba iz-voditi ve`be. Da bi se proverilo kako je polaznik pro~itao re~ sa ruke, a ka-snije i re~enicu, treba zahtevati da to {to je pro~itao zapi{e na hartiji. Najpre treba po~eti od slova, kasnije na lak{e i lako ~itqive re~i, a zavr{iti sa kra}im, pa sve duìm re~enicama.

228

Tako }e predava~ uvideti koja slova polaznici te{ko s~itavaju, odnosno gde gre{e, koje su tipi~ne gre{ke, {ta treba korigova-ti, odnosno na ~emu raditi da se ~itqivost poboq{a. Tokom te~aja treba stalno odràvati konsultacije sa polaznici-ma, kako bi se ~ulo i wihovo mi{qewe (o teìni daktilema, koje se daktileme naj~e{}e me{aju, gde je kriti~ki momenat za razli-kovawe u slovima itd.). Svaki predava~ treba, zavisno od sastava polaznika, da pripremi spiskove frekventnih re~i za wegovo podru~je, kako bi se naj-frekventnije re~i automatizovale, ~ime konverzacija postaje te~nija i brà, jer jedna je frekvencija re~i u za{titnoj radio-nici, druga u klubu, tre}a u {koli, ~etvrta u Savezu gluvih, peta u svakodnevnom govoru itd.

229

VI glava

Od dominacije preko ignorisawa

do priznavawa u surdopedago{koj

nastavi i svakodnevnoj praksi

D

aktilologiji se od strane stru~waka na razne na~ine pri-lazilo. U osvitu surdopedagogije bio je jedini metod u obu-~avawu gluve dece sve do Milanskog kongresa 1880. godine,

a zatim je nastao period ignorisawa i “progawawa” sve do 1952. godine, da bi potom bio prihva}en kao pomo}no sredstvo, a potom

231

pod imenom “Ro~esterska metoda”, pa onda “metodom totalne ko-munikacije” sve do priznavawa kao “bolingvalni sistem ekviva-lentan oralnom govoru” 1984. godine. Prvi po~eci daktilologije datiraju po~etkom XVI veka i vezuju se za ime italijanskog lekara, matemati~ara, fizi~ara i astro-loga \irolama Kardana (1501-1676) koji je imao jednog gluvone-mog sina, ~iji je psihi~ki razvoj i fizi~ke mogu}nosti pratio. Svoja opaàwa je opisao u kwizi “De subtilitate” (glava XIV) kada je prvi u svetu konstatovao “da je nemost posledica gluvo}e” i “oni koji su ro|eni gluvi obavezno su i nemi”. U svojoj drugoj kwizi “De utilitate ex adversis capienda” (glava II stav 7) Kardano pi{e o tri kategorije gluvih lica: gluvi do ro|ewa, gluvi posle ro|ewa, i gluvi koji su posle razvoja govora izgubili sluh. U svo-joj tre}oj kwizi “Paralipomena” (glava III, odeqak 3 stav 16) on govori o opismewenom gluvom “litteris edocto” u kojoj je zapisao onu ~uvenu wegovu misao “Mi moèmo u~initi to da GLUVONEMI ÎTAJU]I ÛJE I PI[U]I GOVORI” (Mutus legendo audit et scribendo loquatur”. On }e ovu svoju misao daqe razraditi u svojoj ~etvrtoj kwizi “De utilitate” (O korisnosti) kada kaè: “Pisawe se udruùje sa re~ima i wime se misli, ali jo{ vi{e i samo pi-sawe moè direktno da se manifestuje misao bez posredovawa govora”. Dakle, Kardano je imao jasnu ideju “da znawa iskori{-}ena inteligencijom nisu vezana za ~ujenu ili artikulisanu re~ i da ona mogu biti vrlo dobro udruèna sa znacima percepira-nim vidom” (Oleron). Ovim svojim u~ewima Kardano je implici-tno potvrdio sposobnost obuke gluvonemih, mada na prakti~nom planu to nije potvrdio na svome sinu. Tako se danas Kardano sma-tra osniva~em surdopedagogije Italije i osniva~em metode pisa-wa u surdopedago{koj nastavi. Su{tina wegovog u~ewa je da glu-vo dete moè shvatiti su{tinu zna~ewa slova od kojih se formi-ra pojam koji mu se prstom pokaè. Me|utim, prvi je prstne znake za obuku gluve dece upotrebio be-nediktinski kalu|er Manuel Ramirez de Karion (1579-1652) a koje je Bonaventura propisao za kalu|erski red koji su se zaveto-vali na ve~ito }utawe, mada su se morali me|u sobom sporazume-vati prstima ruke. De Karionov rad sa gluvom decom je posmatrao Huan Pablo Bonet (1579-1633), sekretar Kastilijanskog kneza Velaska, koji je taj rad i opisao u kwizi “O prirodi stvari i ve-{tini u~ewa gluvonemih” 1620. godine i u woj prvi na svetu

232

objavio prstnu azbuku {panskog jezika. Ova azbuka je poslu`ila kao osnova za stvarawe svih kasnijih prstnih azbuka. Bonetovu azbuku je koristio i Fran~esko Rodrigez Pereira (1715 - 1780) u obu~avawu svoje gluvoneme sestre, a kada je kao Je-vrejin morao zbog inkvizicije da be`i iz [panije u Francusku, on je tu azbuku preneo u Francusku 1749. godine, gde je pored svoje sestre obu~avao u daktilologiji i drugu decu plemi}a, me|u ko-jom se posebno isticao Sabure de Fontenaj, koji ju je otkrio, opi-sao i adaptirao za francuski jezik. De Fontenaj ju je nazvao d a -k t i l o l o g i j a , i od tada se za prstnu azbuku koristi naziv da-ktilologija. Kasnije je tu azbuku prihvatio i opat [arl Mi{el de l’Epe (1712-1789) u svojoj javnoj {koli, odakle se pro{irila po svima {kolama za gluve u ~itavoj Evropi. Ovde treba pomenuti da je i slavni {panski slikar Francisko Goja (1746-1828) koji je bio gluv, 1812. godine napravio studije {panske prstne azbuke, koja je tek skoro prona|ena, a pro{le go-dine objavqena u italijanskom ~asopisu za gluve “Re~ i znak” odakle je preuzimamo i prvi put objavqujemo kod nas u Srbiji u ovoj kwizi, kao istorijski kuriozitet nastajawa prstne azbuke.

Studija prstne azbuke nacrtana od Goje 1912. godine

je jedan istorijski dokument

233

Iz Francuske je 15. aprila 1817. godine preneta u Ameriku. Pre-neo ju je de l’Epeov u~enik Loran Klark u prvu {kolu za gluve u Hartvordu, Konektikat, odakle se ra{irila po mnogim {kolama za gluve Amerike. Ova azbuka je pretrpela mnog modifikacije u raznim jezicima, adaptiraju je prema glasovnim sistemima pojedinih jezika, a pre-ma broju slova u wima. Tako je prstna azbuka postala metoda obu-~avawa gluvoneme dece po mnogim {kolama Evrope sve do 1880. godine, tj. do Milanskog kongresa. O s p o r a v a w e d a k t i l o l o g i j e i g e s t o v n o g g o v o r a javqa se takore}i od po~etka wene primene. Najve}i protivnik je bio Samuel Hajnike (1727-1790) osniva~ oralne metode u Laj-pcigu (Nema~ka) i osniva~ prve {kole za gluve u Nema~koj 1778. godine. On je u ~etiri javna pisma upu}enih opatu de l’Epeu kri-tikovao daktilne znake i gestove nazivaju}i ih “paukovim pip-cima koji se stalno kre}u”. Epe je na tri pisma odgovorio dok na posledwa dva nije hteo da vi{e sa wim polemi{e. U su{tini po-lemike je bila filozofija shvatawa qudskog saznawa. Po de l’Epeu u osnovi qudskog saznawa je u~ewe francuskih filozofa senzualista; a po u~ewu Hajnikea u su{tini saznawa je bilo fi-lozofija Kantova - filozofija ideja koje postoje van ~oveka.1 Od Hajnikea po~iwe najpre tiha, stru~na, odmerena, a zatim sve `e-{}a i otvorenija borba protiv daktilologije i znakovne metode. Upotrebqeni su svi mogu}i argumenti: psiholo{ki, sociolo{ki, pedago{ki, kulturolo{ki, nau~ni i pseudonau~ni protiv upotre-be gesta - znaka i prstne azbuke. I to traje od prvih nau~nih sku-pova, prete`no u Evropi, kao {to su bili u Parizu 1879., Lionu 1879. do Milana 1880. godine kada je u rezoluciji zakqu~eno: “Ne-sumwiva je prednost re~i nad gestom u ciqu ukqu~ivawa gluvih u dru{tvo”, jer “Oralni metod ima prednost nad metodom mimike u obrazovawu i vaspitawu gluvih”, a da “istovremena upotreba govora i gesta ima tu lo{u stranu {to {kodi govoru, ~itawu sa usta i preciznom izlagawu misli mimikom”, pa je milanski kon-

1 Prepiska izme|u opata de l’Epea i Samuela Hanikea objavqena je i na na{em je-

ziku jo{ 1959. godine od strane Saveza gluvih Jugoslavije u ediciji “Surdope-dago{ka biblioteka”. O filozofskim osnovama znakovne i oralne metode vide-ti u kwizi “Sistemi obrazovawa gluvih” 1974. godine u izdawu Saveza defekto-loga Jugoslavije. Op{irnije o `ivotu i radu opata de l’Epea vidi kwigu “@i-vot i delo [arla Mi{ela de l’Epea”, 1962. u izdawu Saveza gluvih Jugoslavije.

234

gres zakqu~io “prednost ~iste oralne metode nad znakovnom”. Od 160 delegata 100 se izjasnilo za rezoluciju, 4 iz Amerike se izjasnilo protiv, a 56 se uzdràlo. Tako je gestovna i daktilolo-{ka metoda izba~ena iz upotrebe u {kolama za gluve u ve}ini zemaqa Evrope. I svi kasniji kongresi, u Bordou 1882., Interna-cionalni u Brislu 1883., su samo potvrdili odluku Milanskog kongresa, pa je Ministarstvo unutra{wih poslova Francuske zvani~no uvelo govornu metodu u dràvnim {kolama za gluve pa i u {koli opata de l’Epea u Parizu. Tako je oralna metoda punih narednih sto godina dominirala u {kolama Evrope, jer je u dr-àvnim programima taksativno propisano da je “oralna metoda jedina metoda obuke gluve dece”. R e n e s a n s a d a k t i l o l o g i j e po~iwe od 1931. godine, kada je na IV kongresu gluvih u Parizu od 6-16. jula zakqu~eno “Da se na-stava za gluve u {kolama izvodi i daqe oralnom metodom, ali za one gluve koji se ne mogu obu~iti ~itawu govora sa usta, da im se omogu}i primena daktilologije i gesta sa mimikom. Kao najboqu metodu kongres predlaè k o m b i n o v a n u m e t o d u , tj. jedno-vremenu upotrebu govora, pisma, daktilologije i gesta”. Gotovo identi~an zahtev je ponovqen i na V kongresu u Parizu 1937. kao i na I Svetskom kongresu u Rimu 1951. godine, kada je u rezoluciji predloèno “da se primeni individualni izbor metoda u obrazo-vawu gluvih”. U SAD, koja je jo{ u Milanu bila protiv “~iste oralne metode”, Zenas Vestervelt je predloìo na Konferenciji direktora ame-ri~kih {kola za gluve u Ro~esteru, da se “koristi i prstna azbu-ka kao podloga za razumevawe s~itane re~i sa usta. Nastavnik speluje svoj govor |acima i prstima, i oni mogu lako na isti na-~in wemu da odgovaraju, {to zna~i da su se me|usobno razumeli”. Godine 1942. Edvard Skuten je modifikovao ovaj predlog Vester-velta, pa je “uveo daktilologiju kao pomo} u u~ewu ~itawa govora sa usta”. Taj postupak je skoro dvadeset godina doterivan dok najzad 1962. godine nije prihva}en u SAD kao “Ro~esterska meto-da obuke gluvih” koja se karakteri{e “simultanim kori{}ewem govora i prstne azbuke” pa je i nazvana “s i m u l t a n a m e t o -d a ”.

235

Ideja se daqe razvijala kao “multikomunikacija” da bi 1976. do-bila naziv “totalna komunikacija”, jer u sebi ima “prikladne auditivne, oralne i manuelne na~ine komunicirawa, {to osigu-rava efikasniju komunikaciju sa i me|u osobama o{te}enog slu-ha”, a wen osniva~ Rej Holkomb kaè “da ona oplemewuje ~itawe govora sa usta i slu{awe kao i svaku komunikaciju i informa-ciju koja je pruèna gluvom detetu i ~ini je totalno pristupa-~nom”. Tako je najzad daktilologija ponovo stekla svoje pravo gra|an-stva u obrazovawu gluvih, a prstna azbuke i gest su najzad prizna-ti i u Rezoluciji Saveta Evrope 17.juna 1988. godine kao ravno-pravni jezik ve}ine gluvih qudi1, sa svrhom da se gluvoj deci po-mogne usvajawem govornog jezika ili da se olak{a percepcija re-~i u obrazovawu i drugim situacijama koje ukqu~uju socijalne kontakte. Nau~ni razlozi za simultanim uvo|ewem daktilologije sa oral-nim govorom u {kolama za gluvu decu su slede}i: 1. Olak{ano je ~itawe govora sa usta, posebno glasova koji se

grade u drugoj polovini usne dupqe, pa su te{ko vidqivi radi prepoznavawa.

2. Poslisenzorni uticaj na formirawe govora i wegovo zapam-}ivawe (opti~ki i kinesteti~ki) obezbe|uju lak{e pam}ewe artikulacionog tonusa glasova.

3 . Ta~nije artikulaciono izraàvawe, bez tranzijentnih glaso-va i pravilna upotreba gramatike u govoru (li~ni i pade`ni nastavci).

4 . Vi{i kulturni stepen i boqa socijalizacija gluve li~nosti u wenom izraàvawu.

Vr{ena su brojna nau~na istraìvawa u pogledu uticaja prstne azbuke na govorni razvoj gluvih u mnogim zemqama, pa }emo na kraju ove glave izneti samo neka istraìvawa u ovoj oblasti, kao i rezultate tih istraìvawa. U Rusiji G. L. Zajceva vr{ila komparativno istraìvawe razu-mevawa pro~itanog teksta kod odraslih gluvih. Eksperiment se

1 Integralni tekst rezolucije dat je u prvom delo ove kwige na ??? strani.

236

sastojao u tome {to je jedan isti tekst, u intervalima od po tri meseca, davala odraslim gluvim u klubu tako {to je prvi put tekst dat samo ~itawem sa usta, drugi put je bio pro~itan i pro-pra}en daktilnim znacima, a tre}i put je bio ispri~an samo ge-stom. Stepen razumevawa adekvatnosti teksta bio je slede}i: samo oralnim putem tekst je razumelo 57,5% ispitanika; oralno i daktilnim putem tekst je shvatilo 51,3% ispitanika; gestov-nim govorom tekst je shvatilo 89,3% ispitanika.1

U Americi je ovaj problem istra`ivao Xonson (Johnson 1948) i na{ao je da je 74% u~enika Ilinois {kole za gluve razumelo tekst koji im je prezentiran kombinovanom metodom (govor i da-ktilni znak) nego samo oralnim putem. Frisina je 1961. godine upore|ivao uspeh 16 gluve dece gluvih roditeqa koji su koristi-li prstnu azbuku i 70 dece koja nisu imala nikog gluvog u poro-dici, pa je na{ao da su gluva deca gluvih roditeqa imala mnogo boqa dostignu}a od dece koja nisu bila u porodicama gluvih ro-diteqa. Stakles i Bir~ (Stuckless and Birch) su 1966. godine kom-parirali dve grupe dece. Jedna grupa nije koristila prstne znake zajedno sa svojim roditeqima, dok je druga grupa koristila da-ktilologiju i u ku}i, pa su na{li da je stepen dostignu}a druge grupe znatno ve}i. Hester je 1963. u Novom Meksiku posmatrao uspeh u ~itawu dve grupe dece. Jedni su koristili i prstnu azbuku i oralni govor, dok druga nije, pa je na{ao da je prva grupa sa zna-tno vi{im skorom dostignu}a. Medou (Meadow) je pratila psiho-socijalni razvoj dve grupe dece u Kalifornijskoj {koli za gluve, i konstatovala da je znatno boqi psihosocijalni razvoj gluve dece gluvih roditeqa koji su koristili ru~ne znake, od dece ~iji roditeqi nisu koristili ru~nu azbuku kod svojih ku}a.2

U Enleskoj i Velsu M. M. Levis je 1968. godine anketirao 54 {ko-le i 111 odeqewa za gluve i na{ao da prstnu azbuku koristi:

Ustanova Nikad Ponekad Stalno

vrti}i 91% 9% osnovne {kole 63% 37% sredwe {kole 49% 40% 11%

1 Defektologiя , Moskva 1978, br.5, str. 13 2 Stephen P.Quigley - The Influence of fingerspeling on the development language, Commu-

nication and Educational Achivement in Deaf Children, Wachington, 1969. str. 7-12.

237

{to o~igledno pokazuje da se sa uzrastom sve vi{e koristi pr-stna azbuka bez sumwe zbog ote`anog ~itawa govora sa usta i nefonetske ortografije.1

U Australiji se, prema pisawu B.E.Rexnold-a u svim {kolama koristi kombinovani metod, a prstna azbuka se koristi jo{ od pred{kolskog odeqewa, mada je predominantan oralni metod u nastavi.2

U Jugoslaviji, sem jednog poku{aja u Zemunu 1966/7. godine od strane M. Dimi}, egzaktnih istra`ivawa nije bilo u ovoj obla-sti, jer je na{ obrazovni sistem bio i ostao pod jakim uticajem oralne metode koja se samo mewala postupke u realizaciji osno-vne koncepcije.3

1 M.M.Lewis - Education of Deaf Children, the Possible Place of Finger Spelling and Signins,

London, 1968. 2 B.E.Reynolds - Manualism - The Child, the Parents and the Teacher, “Australian Teacher of

the Deaf”, Melbourne, 1962. No 1 str. 14-15. 3 Milena i Dobrosav Dimi} - U stalnom toku sa razvojem surdopedago{ke nauke,

“Spomenica Zemunske {kole za decu o{te}enog sluha”, Zemun, 1977. str. 27-33.

238

Literatura

1) Dr Edward R. Abernaty - An historical Sketch of the manuel alphabets - American Annals of the Deaf, Wachington 1959. no 104.

2) I.F.Geylьman - Daktilologiя, Leningrad 1981. 3) Dr Qubomir Savi} - Priru~nik za prevodioce gluvim lici-

ma, Beograd 1996. 4) Dr Damir Gortan - Audiologija, Zagreb 1995. 5) Dr Lionel Evans – Psycholinguistic Strategy For Deaf Children, The

integration of Oral and Manual Media, London, 1979. 6) Brita Bergman – Signed Swedish, Stockholm, 19779. 7) Simon J. Carmel – International Hand Alphabet Charts, Rockville,

1975.

239

SADR@AJ

I D E O Predgovor .................................................................................................. 5 Uvod............................................................................................................. 9 I glava........................................................................................................ 13

Rukom da ti ka`em ......................................................................... 13 Osnove gesta .............................................................................. 17

II glava .................................................................................................... 23

Istorija nastajawa gestovnog govora....................................... 23 III glava ................................................................................................... 27

[ta je gestikulacija ..................................................................... 27 Terminolo{ka razgrani~ewa ............................................... 35 Specifi~ne karakteristike gesta ...................................... 37

IV glava.................................................................................................... 41

Klasifikacija gestova i wihova sistematika ....................... 41 Savremena klasifikacija gestova ....................................... 52

V glava ..................................................................................................... 57

Psiholo{ke osnove gesta ............................................................ 57

241

VI glava.................................................................................................... 69 U~ewe gestovnog jezika i pomo}na sredstva za wegovo savla|ivawe...................................................................... 69

Znakovni re~nici .................................................................... 70 Konvencija pokreta ................................................................. 78 Pomo}na sredstva za u~ewe znakovnog govora.................. 81

VII glava .................................................................................................. 87

Prevo|ewe ...................................................................................... 87 Etikecija ................................................................................... 90 Pode{avawa za prevo|ewe..................................................... 92 Specijalne tehnike komunicirawa ..................................... 97 Tr`i{te i uslovi rada........................................................... 98 Prakti~na razmatrawa......................................................... 101 Zakqu~ak.................................................................................. 102

VIII glava.............................................................................................. 103

Prevodilac za gluve.................................................................... 103 Zna~aj i mesto prevodioca................................................... 106 [ta se zahteva od dobrog prevodioca............................... 108 Eti~ki kodeks prevodioca................................................... 111 Prevodila~ke usluge............................................................. 113

IX glava.................................................................................................. 115

Op{ta pravila prevo|ewa ........................................................ 115 X glava ................................................................................................... 151

Uloga gesta u surdopedago{kom procesu............................... 151 XI glava.................................................................................................. 157

Znakovni re~nik.......................................................................... 157

242

II D E O Uvod......................................................................................................... 165 I glava..................................................................................................... 167

Od azbuke do daktilologije...................................................... 167 [ta je u osnovi prstne azbuke?........................................... 168

II glava ................................................................................................... 173

Istorija nastajawa i razvoj daktilolo{ke azbuke ........... 173 Daktilolo{ke azbuke na tlu Jugoslavije ........................ 188

III glava ................................................................................................. 201

Daktilolo{ka azbuka i wena funkcija ................................. 201 Pravila daktilirawa........................................................... 205

IV glava.................................................................................................. 207

^itawe sa ruke ............................................................................. 207 Obim funkcije ruke i {ake............................................... 211 Obim funkcije ruke i {ake................................................. 212 Te{ko}e i gre{ke.................................................................. 215

V glava ................................................................................................... 219

Deskripcija daktilnih }irili~nih znakova ........................ 219 Redosled u~ewa daktilema................................................... 223 Programsko-metodski postupak uve`bavawa daktilema................................................................................. 225

VI glava.................................................................................................. 231

Od dominacije preko ignorisawa do priznavawa u surdopedago{koj nastavi i svakodnevnoj praksi................. 231

Literatura............................................................................................. 239

243

predgovor komunikacija... · 2017. 8. 30. · neverbalna komunikacija je podru~je kojem se mo`e...

Documents