Koliko je sati u Parizu,Pekingu ili Sidneju? –Izu~avawe vremenskih zona

Ove teme omogu}uje, pre svega, izu~avawe rotirawa Zemqe oko svoje ose i, napojednostavqen na~in, neke od posledica tog kretawa: smena dana i no}i ivremenske zone. Gradovi Peking i Sidnej su uzeti kao primer, ne samo zato {toih je proslavila organizacija Olimpijskih igara (pro{lih i budu}ih), nego izato {to wihov geografski polo`aj ima pedago{kih prednosti koje }e sekasnije pokazati:

‡ Sidnej je na ju`noj Zemqinoj polulopti a wegov meridijan je, pribli`no, nasuprotnoj strani od onog na kome je Pariz, tako da je mogu}e re}i da „kada je uParizu dan, u Sidneju je no}“.

‡ meridijani Pariza i Pekinga zaklapaju pribli`no prav ugao, pa zato, naprimer, mo`emo da ka`emo da „kada je u Parizu podne, u Pekingu je no}“.Saznawa koja }e u~enici ste}i ne}e biti suvi{e produbqena.

Koliko je sati u Parizu, Pekingu ili Sidneju? 57

ci

klus

3

Mesto u programima

58 Predavawe nauka u {koli – ciklus 1, 2 i 3

Izvodi iz programa Izvodi iz literature

Nebo i Zemqa Specifi~ne sposobnosti Komentari

– Rotacija Zemqe iwene posledice.

Polaze}i od osnovnogmaterijalnog modela Zemqa – Sunce(lopta i izvor svetlosti),osposobiti se za ispitivawerazli~itih hipoteza predodre|enihda objasne smenu dana i no}i izakqu~iti da nikakvo sli~nozapa`awe ne omogu}uje da ihpotpuno razdvojimo. Znati da seZemqa okre}e oko svoje ose zadvadeset i ~etiri ~asa.

Prona}i smer rotacije Zemqe okosvoje ose na osnovu posmatrawavidqivog kretawa Sunca.

Polaze}i od makete ili {eme,pribli`no proceniti koliko jesati na nekom mestu i takorazumeti princip vremenskihzona.

Rad u vezi sa istorijom, posebno saistorijom Sun~evog sistema(geocentrizam, heliocentrizam).

Ovde je va`an na~in razmi{qawa,a ne zapam}ivawe smera.

Pojednostavqeno predstavqaweZemqe uzimaju}i u obzir ~etiriperioda (jutro, poslepodne, ranojutro, kraj no}i). Detaqi ovremenskim zonama i linijepromene datuma nisu u programu.To je prilika da se razlikujetrenutak (identi~an na celojZemqi) i ~as (zavisi od mesta).

Ova tema mo`e da ima odjek u delovima programa iz geografije („pore|ewe op{tih predstava o Zemqi“ u delu„Pogled na svet: prostori koji organizuju dru{tva“) i omogu}uje sticawe sposobnosti koje treba da razviju ovapredavawa:– biti sposoban za kori{}ewe {tampanog i numeri~kog atlasa;– razumeti i zapamtiti osnovni geografski re~nik (koristiti ga u odgovaraju}im situacijama).

– internacionalna dimenzija u~ewa stranog jezika, kao integrativni deo programa, mo`e da na|e svoje mesto utemi koja zahteva sposobnost razmene preko Interneta sa {kolama iz drugih zemaqa formulisawem nekolikojednostavnih re~enica na engleskom: It is twelve o’clock in Paris, what time is it in Sydney...

Osim toga, ova prva saznawa iz astronomije obele`avaju po~etak saznawa, koja }e biti pro{irena tokom kasnijeg{kolovawa. U osnovnoj {koli, komplementarna su druga zapa`awa: o~igledno kretawe Sunca u odnosu na horizonti kretawe tokom godine; vreme izlaska i vreme zalaska Sunca i wegovo kretawe tokom godine. Ova zapa`awa }edovesti do mogu}nosti prve modelizacije, na prvom nivou obja{wewa, koje }e se produ`iti u starijim razredima isredwoj {koli.– U prva ~etiri razreda osnovne {kole: veza vremena (bez obja{wewa) i o~iglednog kretawa Sunca; vreme nije

identi~no svuda na Zemqi. Sopstvena senka: Zemqa ima deo koji obasjava Sunce i deo u senci. Rotacija Zemqeoko svoje ose i wene posledice: princip vremenskih zona. Kretawe Zemqe i planeta oko Sunca, posmatrano kaokru`no.

– U starijim razredima: kretawe Zemqe oko Sunca. Obja{wewe godi{wih doba. Pojam sile, te`ine i mase.

– U sredwoj {koli: univerzalna gravitacija. Drugi Wutnov zakon. Keplerovi zakoni. Modelizacija uniform-nog kretawa satelita ili planete.

Ste~ena znawa i ve{tine na kraju teme

– Razumeti da rotacija Zemqe oko svoje ose naspram Sunca ima za posledicu neidenti~nost vremena svuda naZemqi.

– Sposobnost nala`ewa smera rotacije Zemqe oko svoje ose poznavaju}i dnevno pomerawe Sunca u odnosu nahorizont (tokom prikupqawa podataka).

�����

Koliko je sati u Parizu, Pekingu ili Sidneju? 59

– Sposobnost utvr|ivawa polo`aja gradova na lopti koja predstavqa globus, polaze}i od wihovogpolo`aja na planisferi.

– Poznavati slede}e re~i: hemisfera, ekvator, meridijan, pol.– Osposobqenost za upotrebu karte vremenskih zona.– Osposobqenost za upotrebu makete na kojoj bi se nazna~avao momenat nastanka dana u razli~itim

zemqama.

�����

Mogu}a obrada teme

Prihva}eni pristup se oslawa na slede}e provokativno pitawe: „Kako se de-{ava da u istom trenutku vreme nije identi~no u dva udaqena grada na Zemqi?“Kompleksno pitawe. Odgovor na ovo pitawe zahteva modelizaciju i koordi-nirawe vi{e znawa:

‡ rotacija Zemqe oko svoje ose i kao posledica promene dana i no}i;

‡ vreme na nekom mestu, odre|ivawe pozicije meridijana tog mesta u odnosu naSunce;

‡ osnovne koordinate globusa (meridijan, ekvator, polovi, hemisfere).

Ova znawa se ne smatraju ne~im {to prethodi razmatranom problemu vremen-skih zona; naprotiv, ona treba po~etnom pitawu da daju ulogu „niti vodiqe“ kojaname}e potrebu da se usput steknu i specifi~nija znawa. Postoji ipak ne{to{to prethodno treba znati:

‡ pitawe vremenskih zona, ~ak i kada se posmatra krajwe pojednostavqeno,zahteva poznavawe sfernih karakteristika Zemqe1.

^asovi Po~etna pitawaAktivnosti koje

vode u~enici Nau~ni pristupZakqu~ak ~asa,

ishod

Prethodni~as

Posmatrawe putaweSunca tokom dana.

Posmatrawe. Posmatrawe. Oko podne, premana{em ~asovniku,Sunce je na vrhu svojeputawe.

^as 1. Kako znati koliko jesati u nekoj dalekojzemqi?

Upotreba kartevremenskih zona.

Objektivacija iformulisawepitawa.

U~enici znaju daupotrebqavaju kartu.

^as 2. Kada je u Parizupodne, za{to je no} uSidneju?

Prikupqawe ikonfrontacijakoncepcija.

Prve hipoteze. U~enici lo{evladaju re~nikomkoji treba da budeprecizniji.

^as 3. Objasniti pojmove(polovi, ekvator,hemisfere,meridijan, itd.).

Kori{}eweliterature.

Kori{}eweliterature.

Formirawe re~nika.Crtawe ekvatora imeridijana na kugliod stiropora.Na}i na woj mestokoje odgovara Parizui Sidneju.

^as 4. Koliko je sati uSidneju kada jeu Parizu podne?

Pravqewe makete:snop svetlosti +bela lopta.

Prva simulacija. Kada je jedan od ovadva grada na Suncu,drugi je u senci.

1. Iako se radi o saznawima kojima je te{ko vladati, ona su ipak dovoqno stabilna da bi se tema moglauraditi.

�����

Predlo`ena podela je samo primer koji, razumqivo, nastavnik mo`e modifiko-vati, u zavisnosti od toga kakvo mu je odeqewe, koliko je napredovalo i kakav je pro-gram ustanovqen u ciklusu. Tre}i ~as }e biti interesantan samo ako su u~enicishvatili da ne uspevaju korektno da izraze svoje misli usled toga {to im je re~nikneprecizan. Nije sigurno da on treba da se na|e na tom mestu tog trenutka u odgo-varaju}em pristupu. Nastavnik treba da odlu~i u kom trenutku }e to biti, se}aju}ise da su definicije neophodne samo kada je osnova (smisao) ustanovqena. Tad nijepotrebno organizovawe ~asa posve}enog kori{}ewu literature. Druga mogu}nost jeohrabrivawe u~enika da provere smisao re~i koje su upotrebili ako nisu sigurniili ako su~eqavawe dovodi do nesaglasnosti. ^etvrti ~as je lak i kratak. Nekinastavnici vi{e vole da objedine sadr`aj tog ~asa sa sadr`ajem drugog ~asa, nagla-{avaju}i u~enicima gde su Pariz i Sidnej na wihovoj lopti.

Tema mo`e biti podeqena na dva dela koja }e biti razmatrana u CM1 i CM2 (sredwikurs).

Predla`emo slede}u podelu:

‡ U CM1 razmotrite problematiku vremena u razli~itim gradovima. Odgovoritena ovo pitawe upotrebom planisfere i makete (snop svetlosti, sfera) i poka-`ite u~enicima smer rotacije Zemqe oko svoje ose. Ovo posledwe je i glavnate{ko}a ove teme.

‡ U CM2, po{to se jedan ~as posveti obnavqawu, nekoliko ~asova iskoristiti zarazmatrawe obja{wewa smene dana i no}i i pitawa o smeru rotacije Zemqe okosvoje ose, kao i o te{kom problemu relativnog kretawa.

60 Predavawe nauka u {koli – ciklus 1, 2 i 3

^asovi Po~etna pitawaAktivnosti koje vode

u~enici Nau~ni pristup Zakqu~ak ~asa, ishod

^asovi 5. i 6. Kako objasnitismenu dana i no}i?

Sistematskokori{}ewe makete.Su~eqavawe hipotezas maketom.

Hipoteze i prvemanipulacije.

Maketa ne omogu}ujeodlu~ivawe izme|uvi{e predlo`enihhipoteza. Poznato je,u svakom slu~aju, da seZemqa okre}e oko svojeose i da se nalaziispred Sunca.

^as 7. Koliko je sati uPekingu kada jepodne u Parizu?

Uraditi to koriste}imaketu.

Postavqawepitawa.

Da bi se znalo,potrebno je poznavatismer rotacije Zemqeoko svoje ose.

^as 8. Koji je smerrotacije Zemqe okosvoje ose?

Manipulacija: snopsvetlosti i bela kugla.

Rasu|ivawe. Sunce se ispred naspreme{ta sleva nadesno, dok se Zemqa, zaposmatra~a naSevernom polu okre}eoko svoje ose usuprotnom smeru.

^as 9. Vratimo se napitawe postavqenona ~asu 7: koliko jesati u Pekingu kadaje u Parizu podne?

Manipulisawemaketom.

Re{ewe. Poznaju}i smerrotacije Zemqe okosvoje ose, u~eniciodgovaraju napostavqeno pitawe ipostavqaju novopitawe.

^as 10. Kako na neki na~insa~uvati ono {to serazumelo?

Dati razli~iteizve{taje.

[ematizacija. Konstrukcija makete udve dimenzije;fotografija {emas legendama.

�����

Uvodni ~as. Posmatrawe kretawa Sunca tokom dana

Pedago{ki aspekt ovih aktivnosti nije ovde detaqnije razmatran. Podsetimo,me|utim, na sposobnosti koje treba da budu ste~ene na kraju uvodnog ~asa:

‡ praviti razliku izme|u sata i trajawa;‡ dati jednostavan opis kretawa Sunca tokom dana.

^as 1. Kako znati koliko je sati u nekoj udaqenoj zemqi?

Na ovom ~asu je mogu}e dati informaciju o vremenskom pomerawu (nije istovreme na svim delovima Zemqe) i osposobiti u~enika za kori{}ewe jedno-stavne karte vremenskih zona.

Zajedni~ki: priprema

Po`eqno je koristiti precizne i objektivne ~iwenice. Nastavnik, dakle,izla`e problem, oslawaju}i se, u zavisnosti od mogu}nosti, na neki doga|ajprikazan nekim medijem (video ...), tako {to postavqa pitawe u obliku zago-netke: Kako je to mogu}e? Ve~e je u Parizu, a podne u toj i toj zemqi!... Da li je tozaista istina? Da li vas to iznena|uje?“ U~enici izra`avaju svoje mi{qewe,koriste ste~ena znawa, razmatraju eventualne eksperimente. Nastavnik ne pro-cewuje predloge. Zadovoqava se time {to je podstakao razmenu mi{qewa inastoji da to zapamti.

Pojedina~no

Svaki u~enik dobija kartu vremenskih zona na kojoj je nazna~eno nekolikove}ih gradova (dodatak 1). Odgovara na pitawa poput slede}ih:

‡ U Parizu je podne, koliko je sati u Pekingu?‡ U Parizu je 8 sati, koliko je sati u Wujorku?‡ U Moskvi je 14 sati, koliko je sati u Dakaru?‡ U Meksiku je 15 sati, koliko je sati u Delhiju?

U malim grupama

U~enici su~eqavaju odgovore. U slu~aju saglasnosti, uzajamno postavqaju novapitawa. U slu~aju nesaglasnosti, mole nastavnika da predlo`i neku druguvremensku zonu (pogledajte dodatak 1).

Zajedni~ki

U~iteq pravi rezime uz upotrebu karte. Zakqu~uju}i, predla`e u~enicima dase u vezi s vremenskim pomerawem raspitaju kod odraslih s kojima se naj~e{}esre}u u svakodnevnom `ivotu. Formuli{e, vode}i ra~una da se ne preoptereti~as, zapa`awa kao {to su:

‡ postoje 24 vremenske zone zato {to dan traje 24 ~asa;

‡ vreme u Francuskoj je uzeto kao referentno. To je zgodno jer nam je blisko iodgovara istorijskoj ulozi koju su u vezi sa ovim imale i imaju evropskezemqe. Mada je to proizvoqno, ista karta bi mogla biti podeqena polaze}i odneke druge zemqe.

^as 2. Kada je podne u Parizu, za{to je no} u Sidneju?

U~enici poku{avaju da objasne za{to vreme nije isto svuda na Zemqi. Za svojeformulacije upotrebqavaju re~nik kojim slabo vladaju. Ciq ~asa je da postanusvesni neophodnosti precizirawa termina koji upotrebqavaju.

Koliko je sati u Parizu, Pekingu ili Sidneju? 61

Zajedni~ki

Nastavnik daje osvrt na dodatna obave{tewa koja su dobili u~enici. Zatimpredla`e slede}e: „Poku{ajte da objasnite za{to je u Sidneju no} kada je uParizu podne.“ Pitawe je u po~etku ograni~eno na dva grada koja se nalaze nadva suprotna meridijana i na neko specijalno vreme (sada nas interesuje samofenomen no}/dan).

U malim grupama

U~enici na tabli formuli{u, pomo}u teksta i crte`a, obja{wewa koja suzamislili. Grupe formuli{u obja{wewa „koja idu u dobrom smeru“. Neka odwih mogu biti trenutno prihva}ena: „Sunce ne sija svuda istovremeno“;„Sunce ne mo`e da obasja Pariz i Sidnej istovremeno“; „Pariz se nalazi najednoj strani Zemqe, Sidnej na drugoj...“ Istovremeno, postajemo svesni da seu~enici zbuwuju i da ~esto koriste re~nik kojim nisu ovladali: „Pariz iSidnej nisu na istoj hemisferi“; „Pariz je gore, Sidnej je dole“; „Sidnej je naekvatoru, a Pariz nije“, itd.

Zajedni~ki

U~enici izla`u obja{wewa koja su samostalno formulisali.Nastavnik bele`i re~i koje u~enici upotrebqavaju (pogledaj gorwe slike) iplanira wihovo kori{}ewe na slede}em ~asu. Obja{wava da pre prelaska nanove probleme treba istra`iti (ili proveriti) smisao upotrebqenih ter-mina. Poziva u~enike da na slede}i ~as donesu sve ono ~ime raspola`u u vezi saovom problematikom.

^as 3. Oboga}ivawe re~nika(polovi, ekvator, hemisfere, itd.)

Svesni neophodnosti usvajawa preciznog re~nika, u~enici pretra`uju odgo-varaju}u literaturu.

U malim grupama

U~enici formiraju mali re~nik sa slede}im re~ima: polovi, ekvator, hemis-fera, meridijan. Ako je neophodno, kao pomo}no sredstvo koristi se jedno-stavan crte`. Koriste razna tradicionalna dokumenta (re~nike, revije, kwi-ge, enciklopedije, atlase, karte sveta, planisfere koje pripadaju odeqewu ilisu pozajmqene od porodice) i numeri~ke izvore koji im omogu}uju pretra`i-vawe preko kqu~nih re~i.(– www.educnet.education.fr/res/bliste.htm)

62 Predavawe nauka u {koli – ciklus 1, 2 i 3

Slika 1 Slika 2

Zajedni~ki

Nastavnik proverava na|ene definicije, poma`e ako je neophodno da se oneboqe razumeju, i vra}a se, eventualno, na opa`ene te{ko}e. Formira se re~nikpojmova (pogledati sliku 3).

Pojedina~no

U~enici se podse}aju na izraze sakupqene na prethodnom ~asu i zamewuju ihta~nim izrazima.

^as 4. Koliko je sati u Sidnejukada je podne u Parizu?

U~enici obele`avaju polove, crtaju ekvator i meridijan na beloj kugli. Po{toobele`e polo`aje Pariza i Sidneja, realizuju svoju prvu simulaciju.

Ciq

Utvr|ivawe definicija koje su prethodno date i wihova vizuelizacija nabeloj kugli koja predstavqa Zemqu (slika na levoj strani). Simulirati pozi-ciju Zemqe naspram Sunca kada je podne u Parizu (slika na desnoj strani), azatim kada je podne u Sidneju, razumeti da je tada u drugom gradu no}.

Koliko je sati u Parizu, Pekingu ili Sidneju? 63

Slika 3

Na prikazanim fotografijama (iznad i na slede}im stranama), zrak koji dolazi od Sunca je normalan na osu kojaprolazi kroz polove, {to je slu~aj samo u dane ravnodnevice. Nije neophodno pokretati ova pitawa (van programa)sa u~enicima, izuzev ako oni sami ne primete da du`ina trajawa dana nije uvek jednaka du`ini trajawa no}i(pogledati deo „Za produbqivawe ove problematike“).

U malim grupama

Na kugli, u~enici olovkom povla~e linije ekvatora i meridijana. Obele`avajumesto koje odgovara Parizu. Zatim na globusu tra`e gde je mesto koje odgovaraSidneju.Koriste}i xepnu bateriju i belu kuglu, u~enici ponavqaju konfiguraciju kojaodgovara po~etnom pitawu2. Preporu~uje im se da rade na slede}i na~in: Po-

stavite kuglu ispred lampe, tako da prika`ete ono {to se de{ava kada je u Pa-

rizu podne. Nazna~ite koliko je pribli`no sati, u Sidneju. Prika`ite to na

crte`u.

Isto to tra`ite u obrnutom slu~aju, zamenom Pariza i Sidneja.

Zajedno

Tokom sinteze, upotrebom ve}e makete, nastavnik procewuje obja{wewa koja supredlo`ili u~enici i, ako je potrebno, vra}a se na zapa`ene te{ko}e. Poma`eu formulisawu zakqu~aka: „Vreme nije isto u Parizu i Sidneju zato {to kada jejedan od wih osvetqen Sun~evom svetlo{}u, drugi je u senci.“Uo~ava se da su na ovom stadijumu manipulacije u~enika prili~no neprecizne.Uspevaju, kada je sfera u miru da ozna~e mesto koje odgovara Parizu postavqa-ju}i ga naspram lampe i da objasne da je tad Sidnej u senci, dosta su nesigurnipri kretawu sfere i lampe. Zbog toga se, bar u ovoj fazi, ne treba brinuti.

^as 5. Kako objasniti smenu no}i i dana?

Manipuli{u}i kuglom i lampom, u~enik poku{ava vi{e puta da prika`esmenu dana i no}i, uvode}i pri tome razli~ite hipoteze.

Zajedni~ki

Nastavnik postavqa pitawe i uverava se da su ga u~enici razumeli.

64 Predavawe nauka u {koli – ciklus 1, 2 i 3

Slika 4 Slika 5

2. Svetlosni snopovi ili xepne baterije koje predstavqaju Sunce su usmereni svetlosni izvori, doksamo Sunce {aqe zrake u svim pravcima. Va`no je biti siguran da ovo ne}e ometati u~enike prinastojawu da razumeju problem.

U malim grupama

U~enici tra`e obja{wewe pomo}u svoje makete.

Zajedni~ki

Rekapituliraju i diskutuju razli~ite hipoteze. Mo`emo o~ekivati, u zavi-snosti od znawa koja u~enici imaju, slede}e hipoteze:

‡ Zemqa se okre}e oko svoje ose i oko Sunca;‡ Zemqa se okre}e oko Sunca;‡ Zemqa se okre}e oko svoje ose (bez pomiwawa da se okre}e oko Sunca);‡ Sunce se okre}e oko Zemqe.

U izuzetnim slu~ajevima mo`e se ~uti i odgovor karakteristi~an za de~ijerazmi{qawe: „Dan je za igru i rad; no} je za spavawe.“Ovakvi odgovori se tokom diskusije elimini{u. U ve}ini slu~ajeva u~enicine uspevaju pravilno da manipuli{u svojom maketom, {to dovodi do nesagla-snosti u vezi s prihvatawem ili odbacivawem neke hipoteze. Neophodno jezato predvideti jo{ jedan ~as posve}en manipulaciji.^as se zavr{ava, u ve}ini slu~ajeva, konstatacijom nastavnika da nema sagla-snosti: u~enici se nisu saglasili po pitawu prihvatawa ili odbacivawa nekehipoteze. Nasuprot tome, uo~qiva je zajedni~ka te`wa: treba se osposobiti za{to preciznije kori{}ewe makete.

^as 6. Smena dan/no} – upotreba makete

U~enici u~e kako da upotrebe maketu kao sredstvo za razmi{qawe. Postajusvesni da im ona ne omogu}uje da se odlu~e izme|u nekih hipoteza. Na kraju ~asa,nastavnik ukazuje na dobro obja{wewe, preciziraju}i da ono ne mo`e bitidokazano u {koli.

Zajedni~ki

Nastavnik precizira u~enicima ulogu makete i na~in wene upotrebe. To je oru|ekoje im omogu}uje da razmi{qaju. Lopta predstavqa Zemqu, lampa predstavqaSunce. Svako opa`awe na maketi mo`e biti prevedeno na fenomen iz realnosti.Na primer, ako je ta~ka koja odgovara Parizu u osvetqenoj zoni, to se na realnostprevodi iskazom „U Parizu je dan“; obrnuto, ako je ta~ka koja ozna~ava Peking usenci, to se prevodi iskazom „U Pekingu je no}“.Nastavnik pokre}e rad u grupama, daju}i im instrukciju da ispitaju svakuhipotezu po{tuju}i ovaj na~in razmi{qawa.

U malim grupama

U~enici po~iwu s manipulacijom. Za svaku hipotezu daju naznaku da li onamo`e ili ne mo`e da objasni smenu dana ili no}i.

Zajedni~ki

Zakqu~ci su izdvojeni. Oni ~esto zbuwuju u~enike koji se obra}aju nastavniku dabi razjasnili svoju sumwu. „Dobro obja{wewe“ (Zemqa se okre}e oko svoje ose) na-zna~eno je uz precizirawe da rasu|ivawe koje je omogu}ilo nau~nicima da toustanove ne mo`e wime biti obja{weno. U svakom slu~aju, poziva ih da razmisleo op{tem problemu relativnog kretawa, pozivaju}i se na iskustvo koje su mo`dado`iveli: voz koji se kre}e bez buke ostavqa ih u ube|ewu da se pejsa` kre}e usuprotnom smeru; lift. Bez preteranog razmatrawa mogu}e je formulisati drugizakqu~ak: mo`emo biti u stawu nekog relativnog kretawa, a da to ne opa`amo3.

Koliko je sati u Parizu, Pekingu ili Sidneju? 65

3. Pitawe relativnog kretawa, ~ak i pravolinijskog vrlo je te{ko. U istoriji mi{qewa, prvi koji jeeksplicitno ukazao na relativnost kretewa bio je Galilej.

^as 7. Koliko je sati u Pekingukada je podne u Parizu?

U ovoj fazi jo{ nije mogu}e odgovoriti na postavqeno pitawe. Sve {to mo`ebiti potvr|eno je da se Peking nalazi na granici izme|u dana i no}i. Da bismosaznali da li je re~ o po~etku ili kraju dana potrebno je da znamo smer obrtawaZemqe oko svoje ose. Ovaj ~as ima za ciq formulisawe pitawa.

Zajedni~ki

Nastavnik podse}a na zakqu~ke s prethodnog ~asa i precizira pitawe koje jeciq ovog ~asa. Ukazuje na odgovore koje treba argumentovati pomo}u obi~nemakete, podse}aju}i na na~in wene upotrebe.

66 Predavawe nauka u {koli – ciklus 1, 2 i 3

Slika 6. – Ako se Zemqa okre}e slevanadesno (pogledati i sliku 7), ondaPeking upravo ulazi u mrak; no} je,dakle, u tom gradu. Ako se pak okre}e usuprotnom smeru, grad Peking se spremada u|e u svetlost: zna~i, u tom gradu jejutro.

Slika 7.

U malim grupama

U~enici pripremaju svoje makete obele`avaju}i polo`aje Pariza i Pekinga.Zatim manipuli{u, poku{avaju}i da se slo`e u vezi sa odgovorom na posta-vqeno pitawe.

Zajedni~ki

Razli~ite grupe daju na postavqeno pitawe odgovor za koji misle da je od-govaraju}i. Nastavnik pokre}e diskusiju. Oslawaju}i se na grupe koje su pra-vilno shvatile problem, poma`e da se izvede zakqu~ak: odgovor na postavqenopitawe ne mo`e biti dat ako ne znamo smer obrtawa Zemqe oko svoje ose.

^as 8. U kom smeru se okre}e Zemqa oko same sebe?

Poznaju}i o~igledno kretawe Sunca, u~enici izvode zakqu~ak o smeru obrta-wa Zemqe oko svoje ose.

Zajedni~ki

Nastavnik podse}a na zakqu~ke s prethodnog ~asa i nere{ena pitawa. U ovoj fazije boqe ostaviti pitawa bez odgovora i ne ukazivati u~enicima da je kqu~ re{e-wa ove enigme u o~iglednom kretawu Sunca. Bi}e uvek vremena da im se u nekomtrenutku pomogne, ako oni sami ne uo~e ovu korelaciju.

U malim grupama

U~enici istra`uju. Poma`u se maketom koju su napravili. Nastavnik {eta i nadgle-da, ne dozvoqavaju}i da neuspe{ni poku{aji traju suvi{e dugo. Kada proceni da jeneophodno, nudi im pomo} o kojoj je prethodno bilo re~i.

Zajedni~ki

Nastavnik rukovodi razmenom mi{qewa izme|u razli~itih grupa i vrednuje re-{ewa. Poma`e u~enicima da boqe razumeju problem formuli{u}i ili u~estvuju}iu formulisawu re{ewa: „Ako stojim na Zemqi, u Evropi, i posmatram Sunce, ono sekre}e, tokom dana, od istoka ka zapadu, od moje leve ka desnoj strani. Ako sad zami-slim da sam u blizini Sunca i da posmatram Francusku, vide}u kako se Britanijapomera ka mestu gde je bio Pariz, tj. od zapada ka istoku“.Nastavnik postavqa paralelu izme|u navedenog rasu|ivawa i onog datog na{estom ~asu (voz, lift), prave}i odgovaraju}i crte`. Mo`e pomagati priformulisawu zakqu~ka: „Ne mo`emo definitivno odlu~iti koje nebesko telo(Zemqa ili Sunce) se kre}e, ali smo bar utvrdili, ako je Zemqa ta koja se okre}eoko svoje ose, da ona to ~ini tako {to se kre}e od zapada ka istoku“.

Koliko je sati u Parizu, Pekingu ili Sidneju? 67

Slika 8. – Za posmatra~a iz Evrope Suncese pomera od istoka ka zapadu.

Slika 9. – Kosmonaut u bliziniSunca bi video da se Zemqa

okre}e oko svoje ose od zapadaka istoku

^as 9. Koliko je sati u Pekingu...?

U~enici sada imaju sve elemente neophodne za razumevawe vremenskih zona.Vra}aju se na nere{ena pitawa sa sedmog ~asa. Zatim razmatraju druge primere.

Zajedni~ki

Nastavnik podse}a, s jedne strane, na nere{ena pitawa – „Kada je podne u Parizu,koliko je sati u Pekingu?“ – i, s druge strane, na pitawe smera obrtawa Zemqe okosvoje ose. Obja{wava na zemaqskom globusu smisao izraza „od zapada ka istoku“,kojim se obi~no ozna~ava smer obrtawa Zemqe.Na sto postavqa maketu koja }e poslu`iti kao pomo} u~enicima.

Pojedina~no

U~enici tra`e odgovor na pitawe i pismeno ga formuli{u. Predaja teksta seobavqa zajedni~ki.

Zajedni~ki

Ono {to je upravo nau~eno u vezi s Parizom i Pekingom primewuje se sad nadruge gradove.Da bi se problem pojednostavio, predla`u se gradovi koji se nalaze pribli`nona istom meridijanu (Wujork i Lima) ili na meridijanima koji me|usobnozaklapaju ugao od oko 90° (Pariz, Peking, Sidnej, Lima i Wujork). Na taj na~inse te{ko}e ograni~avaju na ~etiri karakteristi~na momenta dana: podne, po-no}, suton i zoru.Nastavnik tra`i od u~enika da na|u gde se nalaze tri nova grada i da obele`ewihova mesta na sferi. Zatim precizira da bi trebalo upotrebiti maketu pridavawu odgovora na pitawa koja su napisana na tabli:– Podne je u Limi, koji deo dana je u Sidneju?– Zora je u Pekingu, koji deo dana je u Parizu?– U Wujorku je suton, koji deo dana je u Limi?

U malim grupama

U~enici obele`avaju pomenute gradove na svojoj sferi poma`u}i se atlasom iglobusom. Zatim tra`e odgovor na postavqena pitawa. Kada su se me|usobnousaglasili, prelaze na postavqawe novih pitawa.Tokom prve faze, u~enici predstavqaju Zemqu ~as u ravni, ~as na sferi, u zavi-snosti od situacije. Ve`ba ima za ciq da ih pripremi za razumevawe oveproblematike pa zato za wu treba predvideti odgovaraju}e vreme.

Zajedni~ki

Nastavnik koriguje pitawa koja je postavio. Navodi nekoliko primera za kojezna da bi mogli da predstavqaju problem. Posebno ispisuje na tabli slede}adva iskaza: „u Parizu i Sidneju nije isto vreme jer se ne nalaze na istoj hemi-sferi.“ „Vreme je isto u Wujorku koji je na severnoj hemisferi, i u Limi koja jena ju`noj hemisferi.“

68 Predavawe nauka u {koli – ciklus 1, 2 i 3

Slika 10

Svaki u~enik zapisuje u svojoj svesci da li je neki iskaz istinit ili la`an.Prvi iskaz je korigovan i postaje: „Vreme nije isto u Sidneju i Parizu, zato{to Pariz i Sidnej nisu na istom meridijanu.“

^as 10. Kako sa~uvati ono {to se razumelo?

Predla`e se vi{e aktivnosti. One treba da pomognu u formirawu predstave, uravni, o sistemu Zemqa–Sunce, kada se posmatra sa Severnog pola, na na~in dase uzmu u obzir razli~ita doba dana (podne, pono}, jutro, posle podne, suton,zora).

Aktivnost 1

Nastavnik predstavqa reprodukovane fotografije iz dodatka 2. Svaki u~e-nik navodi doba dana u gradovima koje razmatra. Rezultati se su~eqavaju krozdiskusiju po malim grupama. Poma`u se maketom ako je potrebno.

Aktivnost 2

Konstrui{e se maketa kao na dowoj slici (krug predstavqa Zemqu koja seokre}e oko u~vr{}ene ta~ke i on mo`e biti ve}i da bi se deci olak{aloposmatrawe, a zatim se koristi u zavisnosti od postavqenog pitawa:– U Pekingu je posle podne, kada je dan u Los An|elesu?, itd.U slu~aju potrebe, model mo`e biti poboq{an tako {to }e pokretni krug bitipodeqen na dvadeset ~etiri sektora, tako da svaki od wih predstavqa jednuvremensku zonu.

Aktivnost 3

Dolazimo do slu~aja klasi~ne {ematizacije. U~enik treba na uve}anoj {emi daupi{e odgovaraju}i deo dana i nazna~i zonu.

Koliko je sati u Parizu, Pekingu ili Sidneju? 69

Slika 11

Slika 12. – Napisati legendu nazna~uju}i zonuu kojoj je:– podne;– pono};– suton;– kraj no}i;– jutro;– posle podne.

Zakqu~ak

Glavna saznawa koja u~enici treba da steknu na ovim ~asovima predvi|ena suprogramima i navedena u delu „Mesto u programima“. Posebno se odnose naastronomiju, ali i dodatno na geografiju.

Pored sticawa saznawa, u~enici vode aktivnosti koje im omogu}uju da srazli~itih aspekata objasne jedan isti fenomen. Nastoje}i da pove`u opa`enefenomene i opi{u ih u odnosu na Zemqu, kori{}ewem strana sveta (istok,zapad), ili u odnosu na sebe, tj. egocentri~no (levo, desno), uz pomo} apstrakt-nih predstava (maketa, {ema), u~enici nau~e da se orijenti{u u prostoru.

Ako se uka`e prilika, ovakav na~in rada je mogu}e primeniti u odnosu naMesec, {to bi im omogu}ilo da ponovo rade s maketama i da procene koliko susposobni da primene svoja znawa u vezi s prostorom i orijentacijom u wemu.

Kona~no, tokom ovog pristupa, u~enici se pozivaju da razmi{qaju, diskutuju,dokazuju. Eksplicitno iskazuju svoje mi{qewe ili obja{wewe pomo}u tekstai {ema. Ovo rade na razli~ite na~ine (na zajedni~kom plakatu, individualnoili u malim grupama, re~nikom...) Sve to im poma`e da obogate re~nik i boqeovladaju jezikom.

70 Predavawe nauka u {koli – ciklus 1, 2 i 3

4. Upotreba sijalice od 100 W omogu}uje dobar kontrast ali zaslepquje u~enike. Da bi se izbegla ovanelagodnost, postavqa se kartonski zaklon izme|u sijalice i odeqewa.

Neophodni uslovi za izvo|ewe ~asaMaterijal za grupu u~enika

– Karta vremenskih zona (data u dodatku);– xepna baterija koja predstavqa Sunce;– mala kugla (na primer, od stiropora) kroz koju je provu~ena osa (igla za pletewe, `ica za ra-

`wi}e...) da bi se predstavila Zemqa. Dimenzije kugle koja predstavqa Zemqu trebalo bi da budutako izabrane da snop svetlosti xepne lampe bude ceo na woj. Da se u~enici ne bi povredili,nastavnik sam postavqa osu polova du` pre~nika kugle.

Materijal predvi|en za sintezu

– Bela kugla koja predstavqa Zemqu je znatno ve}a nego ona koju koriste u~enici;– Sunce je predstavqeno relativno jakom

4

sijalicom (100 W).4 U ovom slu~aju je potrebno pa`qivorukovati, a u~enicima ne bi trebalo dati da rade sa sijalicom.

Osim ovog, po`eqno je imati i nekoliko globusa.

Trajawe

Neophodno je desetak ~asova od 45 do 60 minuta. Onakav pristup je prili~no dug, ali je wimerazmatran ve}i deo programa astronomije i geografskih pojmova.

Preporu~eni {kolski materijali

Pogledati „Rotacija Zemqe oko svoje ose“. Kao materijal za predaktivnosti upotrebiti„O~igledno kretawe Sunca“, kao i „Sun~ev sistem i Univerzum“.

Za produbqivawe ove problematike

U nastavku je neophodno razmatrati univerzalno vreme. Zgodno je imati, svuda usvetu, zajedni~ko vreme da bi se ozna~ili va`ni svetski doga|aji (Kog dana i ukoliko sati je Nil Armstrong stupio na Mesec?). U tu svrhu je i upotrebqenovreme na{e vremenske zone (poznato i kao vreme po Grini~u (Greenwich), koje senaziva i univerzalno vreme (T.U.).

Po zavr{etku ovih ~asova, u~enici su s jedne strane povezali vreme sa o~i-glednim kretawem Sunca, a s druge strane manipuli{u kuglama i svetlosnimsnopovima da bi napravili modele fenomena, {to ih mo`e navesti da postavebrojna pitawa u vezi s tim, na koja nije nimalo lako odgovoriti. „Za{to senkana sun~anom satu nije kra}a kada je podne na na{em ~asovniku?“, „Za{todu`ina trajawa dana nije uvek jednaka du`ini trajawa no}i5?“, „[ta je linijapromene datuma?“, itd. Nastavnik mo`e eventualno pomo}i u~enicima daju}iim neke elemente odgovora. Ali to ne mora da bude wegova obaveza. Jedan deoplaniranog programa ne mora uvek da se zavr{i pitawem na koje nije dobijenodgovor, ali je to ipak po`eqno. Uostalom, to je i jedna od stvarnih karak-teristika nau~ne aktivnosti.Nastoje}i da pomogne u~enicima da pravilno odrede svoje mesto u raznim situa-cijama, na primer pri razmatrawu Meseca ili Sun~evog sistema, interesantno jepodsetiti na smenu dana i no}i na drugim nebeskim telima:Kada bi se posmatralo sa Sunca, planeta Jupiter se obrne oko sebe pribli`no za 10

~asova. Koliko traje jupiterska no}? Koliko traje poslepodne? Posmatrano sa

Sunca, Mesec se obrne oko sebe za pribli`no 30 dana. Koliko traje mese~ev dan?

Stanovnik neke imaginarne planete, iz romana „Mali princ“, pali i gasi ref-

lektore svakog minuta. Koliko je vremena potrebno toj imaginarnoj planeti, kada

se posmatra s wene najbli`e zvezde, da se obrne oko sebe? Koliko na woj traje dan, a

koliko no}?

Kona~no, u~enicima se mo`e predlo`iti da rade konsultuju}i odre|ene WEBstranice na internetu. Uzimaju}i u obzir dosada{we iskustvo, smatramo da jekorisno u~enicima preporu~iti listu sajtova6:

‡ nau~nih institucija poput CNRS (Nacionalni centar za nauku i istra`ivawaFrancuske), CEA (Komesarijat za atomsku energiju Francuske), NASA (Nacio-nalna agencija za svemirska istra`ivawa);

‡ predvideti listu od deset sajtova klasiranih redom po va`nosti za odgovaraju}utemu; ta lista sadr`i:

• listu kvalitetnih institucionalnih sajtova za odgovaraju}u temu istra-`ivawa, prepu{taju}i u~enicima da sami izaberu najboqi;

• listu interesantnih neinstitucionalnih sajtova (li~ne dobro dokumen-tovane stranice);

• listu sporadi~nih sajtova, mawih po obimu (imaju vrlo slabu ili nikakvuvezu s predmetom istra`ivawa);

‡ na kraju bi i u~enici mogli sami da ih tra`e, koriste}i odgovaraju}i poznatisajt kao Google ili Yahoo, uz pravi izbor kqu~nih re~i.

Izbor odgovaraju}ih sajtova

www.fourmilab.ch/earthview/Vrlo dobar sajt (na engleskom) sa interaktivnim slikama planeta i obja{we-wem za nejednake du`ine dan/no}.

www-obs.univ-lyon1.fr/~ga/terre.htmlOmogu}uje da se vizualizuje rotacija Zemqe.

Koliko je sati u Parizu, Pekingu ili Sidneju? 71

5. Ovo pitawe nije eksplicitno dato u programu, ali se ipak mo`e ukqu~iti kao tema jednog delaprograma ako nastavnik smatra da je mo`e uspe{no prikazati u~enicima.6. Kori{}ewem www.google.fr/ i klasi~nih kqu~nih re~i „dan+no}+smena“ ili „dan+no}+ planetaZemqa“ na}i }ete vi{e od 800 sajtova („jour+nuit+altrarnance“) ili („jour+nuit+planète Terre“).

http://195.221.249.130/Pointeurs/liens-img/science.htmBanka nau~nih slika. Izaberimo sliku „Zemqa, no}“. Ova slika omogu}uje dauo~imo uticaj no}nog osvetqewa; neki kontinenti su osvetqeni; drugi vrloslabo: prisustvo elektri~nog osvetqewa je vrlo nejednako.

www.bips.cndp.fr/Prethodni sajt je iz te banke slika, korisno ga je pozvati, jer je upotrebqiv usvim disciplinama.

www.ac-nice.fr/clea/C1.htmlNamewen nastavnicima, a detaqno opisuje merewe vremena i geografskihkoordinata.

www.planetobserver.com/commun/jsp/navigateur.jsp?espace=Ind&langue=frDaje sliku Zemqe posmatranu iz razli~itih perspektiva (na primer, s pola).

www.ac-poitiers.fr/pedago/ecoles/cederom-ien/former/ressourc/monde.htmBanka nau~nih slika: kompleksna dokumenta o „posmatrawu Zemqe“.

www.teteamodeler.com/boiteaoutils/decouvrirlemonde/fiche29.htmNa ovoj stranici sajta se nalaze prelepe slike Zemqe u razli~ito doba dana ilino}i (odgovaraju}om komandom dobija se slika preko celog ekrana), kao i listaaktivnosti „Napravite malu Zemqu“.

www.inrp.fr/lamap/scientifique/astronomie/consultants/reponses_consultants.htmSajt Ruka u testu predla`e nastavnicima i profesorima da svoja pitawa izastronomije postave nau~nicima koji }e im odgovoriti jednostavno i precizno.Pitawa i odgovore mo`ete na}i u arhivi.

www.geocities.com/heureinternational/Ovaj sajt je dat u formi tabele kojom se prikazuje veza izme|u univerzalnog(meridijan Grini~) i lokalnog vremena. Za u~enike je interesantno su~eqava-we dva tipa predstavqawa: tabela i karta vremenskih zona.

http://gfi.citeglobe.com/fuseaux/fuseaux.htmlKarta vremenskih zona

www.rog.nmm.ac.uk/Sajt je na engleskom. Kliknuv{i na Home of the prime meridian of the world,nastavnik }e boqe razumeti kako je postavqen meridijan-0. Tekstove je zau~enike mogu}e prevesti (tra`ite na Google pomo}u kqu~ne re~i „greenwich“).

www.ens-lyon.fr/RELIE/Cadrans/Daje istovremeno nau~no obja{wewe i pedago{ki pristup u vezi sa sun~animsatom.

Izvori

Eksperimentalni rad je obavqen u odeqewima CM1 osnovne {kole DeBeaupre-Le Chable (74) i u razredima CE2-CM1-CM2 {kole Chaumet a Evires(74), iz koje poti~u uzeti |a~ki radovi.

72 Predavawe nauka u {koli – ciklus 1, 2 i 3

List koji se upotrebqava na prvom ~asu i pri sintezi

Odrezak na desnoj strani se mo`e postaviti na kartu, referentna ta~ka (nula)mo`e biti postavqena na bilo koju vremensku zonu. Tako se direktno dobijavremenska razlika izme|u grada uzetog kao referentni i ma koje vremenskezone. Ovo upotrebqavamo kao pomo}no sredstvo za u~enike koji imaju pro-blema pri realizaciji prvog ~asa, a zatim i pri sintezi.

Koliko je sati u Parizu, Pekingu ili Sidneju? 73

Fotografija za kori{}ewe na ~asu 10

Fotografije za fotokopirawe ili isecawe. Na svakoj od wih u~enik tra`idoba dana za svaki od navedenih gradova. Nastavnik mo`e da podseti na smerobrtawa Zemqe oko svoje ose.

74 Predavawe nauka u {koli – ciklus 1, 2 i 3

Maketa od kartona koju treba napraviti

Ovo u~enici mogu sami napraviti.

Koliko je sati u Parizu, Pekingu ili Sidneju? 75