Kolaboracija

Kolaboracija, ili saradnja, predstavlja komunikaciju i koordinaciju jedinica unutar grupe radi postizanja zajedničkog cilja. Jedinice mogu biti ljudi koji čine tim, organizacije koje čine vedu organizaciju, zemlje, zajednice, računari, roboti, itd. U današnjim uslovima poslovanja neophodno je koristiti tehnologije (najčešde digitalne) koje omogudavaju efikasniju i efektivniju kolaboraciju, a samim tim i postizanje ciljeva grupe. Neke od tehnologija koje su napravljene i koje služe u tu svrhu su i e-mail, web sajtovi, instant messanging (IM), chat, e-grupe, wiki sajtovi, forumi, deljene table za crtanje, deljeni dokumenti, deljene aplikacije, sistemi za podršku odlučivanju, sistemi za upravljanje zadacima i projektima, virtuelne sobe za sastanke, virtuelni muzički studio, itd. Tenhologije komunikacije, zavisno od prirode problema koji pomažu, mogu se klasifikovati na:

- sinhrone i asinhrone - trajne (perzistentne) i privremene - sa kardinalnošdu 1-1, 1-M, M-M

Sinhroni oblici komunikacije zahtevaju od svih učesnika da istovremeno budu prisutni dok se komunikacija odvija. U tu klasu bi spadali: IM, audio/video konferencije, chat-ovi, itd. Prednost ovog oblika je to što se komunikacija odvija brzo, naročito kada je ona dvosmerna ili višesmerna, tj. kada zahteva odgovore i reakcije na predhodne poruke. Asinhroni oblici omoguduju učesnicima da u različito vreme šalju i primaju poruke. Ovo dosta olakšava komunikaciju, jer se zaobilazi problem „okupljanja“, tj. problem da svi učesnici odvoje isto vreme za vršenje komunikacije. Sa druge strane, to de zasigurno produžiti trajanje komunikacije. U ove oblike se mogu svrstati: web sajtovi, e-mail, forumi, implementacije Delfi metoda grupnog odlučivanja, itd. Perzistentni oblici komunikacije čuvaju poruke na duže vreme lako dostupnim. Razlog tome je što se procenjuje da takve poruke nose svoju vrednost duži period vremena. To se najčešde odnosi na znanja, dok informacije, diskusije, komentari su najčešde privremenog karaktera. Od tehnologija za prenos trajnih poruka mogu se koristiti Web strane, wiki strane, deljeni dokumenti, itd. ; dok za privremene poruke mogu se koristiti forumi, e-grupe, chat-ovi, email, itd. Dodatno probleme komunikacije možemo podeliti na one koji prenose poruke između dva člana; između jednog i više članova; ili poruke koje više članova prenosi do više primaoca te poruke. Respektivno, kardinalnosti su: 1-1, 1-M i M-M. Kada se radi o kardinalnosti M-M, sama struktura komunikacija može biti organizovana u više oblika, pa postoje oblici tipa prstena, zvezde, točka, drveta, sade itd.; ali to nije od presudnog značaja za izbor tehnologije komunikacije. Ako se komunikacija vrši između dva člana (1-1), ponuđene tehnologije su: e-mail, IM, deljeni dokumenti i aplikacije, itd. Za kardinalnost 1-M karakteristični su Web sajtovi kao oblik komunikacije. Takođe, u poslednje vreme su popularni i Blog sajtovi, gde pojedinci mogu da kreiraju web sadržaje iz svog ličnog iskustva, tako da su oni dostupni širokom krugu ljudi. Dalje se organizuju skupovi Blog sajtova o istoj temi, čime se stvara e-zajednica ljudi koji se bave rešavanjem sličnih problema. Na primer, prsten Blogova (Blog ring) između Web dizajnera može biti korišden kao način razmene iskustva i rešenja u kreiranju Web prezentacija. Za komunikaciju između više članova (M-M) mogu se koristiti e-grupe, deljeni dokumenti i aplikacije, chat-ovi, forumi, wiki sajtovi, itd. U daljem tekstu bide opisani neki od elektronskih oblika komunikacije, uz kratak opis korišdenja istih.

GoogleGroups

GoogleGroups je besplatni servis za pravljenje i vodjenje grupa i mailing lista. Sama ideja je sadržana u mogudnosti da njeni korisnici direktno učestvuju u interakciji putem svog internet pretraživača ili slanjem poruka na e-mail adresu grupe. Korisnici grupe mogu preko dodeljene internet stranice grupe pristupati aktuelnim diskusijama, upload-ovati i download-ovati postavljene fajlove, kreirati specijalizovane fajlove ili pak definisati zadatke i pratiti tokove njihovog izvršavanja. Korisnik koji kreira grupu, definiše da li je grupa javna (njoj može svako po želji da pristupa), na poziv (svakom korisniku se ponaosob šalje poziv pristupa), ili na zahtev (korisnik sam zahteva odobrenje pristupa grupi). Da bi mogli da napravimo samu grupu, potrebno je prvo da otvorimo novi Google nalog, i uz pomod njega kreiramo grupu. Ukoliko je grupa javna, diskusije i fajlovi se mogu postavljati i koristiti od strane svakog člana. Za sva potrebna podešavalja u vezi sa privilegijama i mogudnostima članova i vlasnika grupe, možemo videti i menjati u okviru opcije »Group settings« (Slika 1.).

Slika 1.

Ukoliko želimo da pozovemo odredjenu osobu da se pristupi našoj grupi, kako bi mogla da ostvari

interakciju sa istom, to radimo uz pomod opcije »invite members« (Slika 1.). Nakon što nam se otvori novi prozor, unosimo e-mail osobe koje želimo da nam se pridruži i pritom šaljemo tekstualnu poruku uz sam poziv (Slika 2.). Klikom na dugme »Invite members« šaljemo sam poziv.

Slika 2.

Da bi počeli novu diskusiju, odnosno otvorili temu na istu i poslali prvu poruku, to radimo birajudi opciju

»new post« (Slika 1.) i otvoride nam se novi prozor gde demo upravo to i definisati (Slika 3.). U polju »Subject« unosimo naziv diskusije, dok u polju »Text message« unosimo početni tekst diskusije. Ako želimo da odgovorimo na neku postojedu diskusije, tada klikom sa spiska izaberemo željenu (Slika 1.), i otvara nam se mogudnost da klikom na dugme »Reply« postavimo odgovor na tekudi tekst i tako direktno učestvujemo.

Slika 3.

Deljenje datoteka (sharing) se vrši uz pomod opcije »upload file« (Slika 1.). Tada je potrebno da samom googlu pokažemo putanju ka našoj datoteci koji želimo da upload-ujemo (»Browse…«, Slika 4.). Kada izvršimo upload svih željenih fajlova, klikom na »I’m done uploading files« završavamo sa postavljem datoteka.

Slika 4.

Sada kada smo sve postavili i definisali, pristup grupi i njeno korišdenje može ne smetano da se odvija od strane svakog člana ponaosob.

Docs & Spreadsheets

Kada smo uspešno otvorili Google nalog, jedna od opcija koje nam se nudi je i »Docs & Spreadsheets« (Slika 5.), koja nam pruža mogudnost kolaboracije više učesnika nad jednim ili više deljenih dokumenata. Do ove opcije dolazimo putem linka »My Account« (Slika 1.), bilo gde da se nalazimo ulogovani na sajtu Googla.

Slika 5.

Putem linkova »New Document« i »New Spreadsheet« možemo kreirati naš novi, deljeni dokument odnosno excel sheet, a putem linka »Upload« možemo postaviti na deljenje neku datoteku drugog tipa (Slika 6.). Klikom na »Browse Docs & Spreadsheets« možemo vršiti pregled trenutnih deljenih dokumenata i unos i prepravaku podataka u iste.

Slika 6.

Ukoliko želimo da napravimo novi sheet, klikom na opciju »New Spreadsheet« kako je to ved bilo rečeno, otvara nam se novi prozor (Slika 7.) sa mogudnošdu kreiranja uz pomod interfejsa koji je radjen po uzoru na slične programe (MS Excel, OpenOffice,…). Ukoliko izaberemo karticu »Discuss« (Slika 7.) možemo dodati spostvene komentare na izabrani dokument (Slika 8.), s tim što ukoliko nismo snimili tekudi dokument, Google de tražiti da to prethodno i uradimo. A putem karitce »Collaborate« (Slika 7.) definišemo, odnosno dodeljujemo pravo ljudima koji de imati pristup dokumentu i mogučnost njegovog menjanja (Slika 9.). Da bi neko imao pristup, mora da mu se uputi poziv putem e-mail tako što de se njegova adresa uneti u odgovarajude polje i klikom na »Invite these people« (Slika 9.) sam poziv i poslati.

Slika 7.

Slika 8. Slika 9. Mogud izgled jednog kolaboracionog dokumenta prikazan je na slici 10. Do samog unosa i promene podataka u samom dokumentu dolazimo ukoliko isti izaberemo sa liste (Slika 6.). Nakon izvršenim

željenih promena, tako izmenjeni dokument je potrebno i sačuvati klikom na dugme »Save & Close«. Ukoliko želimo da izvršimo reviziju tekudeg dokumenta, odnoso da nam se pruži uvid u tok

menjanja samog dokumenta, to možemo učiniti klikom na karticu »Revisions« (Slika 10.). I u okviru novo prozora (Slika 11.) birajudi one revizije iz padajudeg menija, klikom na dugme »Revert to this one« (Slika 11.) prikazuje nam se izgled dokumenta u selektovanom trenutku.

Slika 10.

Slika 11.

WIKI Wiki je jedan od načina masovne kolaboracije. Kolaboracije sa velikim brojem učesnika. Oni ne moraju biti povezani isti projektima ili poslovima, ved mogu dolaziti iz različitih struka, polja interesovanja, obrazovanja i iskustva. Prednost ovakvog vida kolaboracije, za razliku od drugih, je u tome što se na posredan način vrši komunikaciju kroz samo pravljenje članaka i tekstova dostupnih svima direktno na sajtu. Pored inicijalnog pravljenja, odnosno pisanja teksta, kao direktan vid medjusobne kolaboracije, nudi se i mogudnost editovanja, tj menjanja sadržaja odredjenog članka. Dakle, kao korisnik i/ili urednik wiki stranica može se javiti veliki broj učesnika, što je i osvnova ideja wiki koncepta – masovnost. Wiki pruža da dokumenta budu pisana u kolaboraciji, na jednostavan način uz pomod web browser-a. Sama stranica, članak se naziva „wiki stranica“, dok se ceo skup stranica, povezanih uz pomod linkova označava kao „wiki“. Srž samo ideje treba tražiti u lakom načinu korišdenja, „user friendly“ interfejsu, kao i u stvaranju, pretraživanju i editovajnu baze podataka. Osnovna karakteristika wiki tehnologije je lakoda u načinu kreiranja i menjanja stranica. Pre nego što se nova ili izmenjena stranica može videti i pretražiti, potrebno je prvo da bude odobrena. Iako su mnoge stranice otvorene za slobodnu prepravku, za odredjen broj njih je potrebna wiki-autorizacija kako bi se na efikasan način pratila istorija menjanja odredjene stranice, a samim tim i vršila validacija unetog, tj izmenjenog teksta. Wiki tehnologija je formulisana sa idejom da je lakše ispravljati greške, nego otežavati njihovo stvaranje. Uprkos činjenici da je wiki otvoren mediji za komunikaciju i masovnu kolaboraciju, on takodje ima u sebi ugradjene metode i procedure za verifikaciju i validaciju svih načinjenih promena u odredjenom periodu. Da bi se te procedure uspešno sprovele, svakoj wiki stranici se priključuje deo „Skorašnje promene“ („Recent Changes“), gde se upisaju i prate sve promene stranice, kao i lista autora koji su te promene načinili. Pored toga, postoji deo koji se zove „Istorija revizije“ („Revision History“) gde se mogu pogledati sve prethodne verzije stranice. Dakle, korisniku se pruža na uvid stranica direktno od njenog samog stvaranja pa sve do poslenje promene. Jedan od načina dodatne kontrole ispravnosti unetog/izmenjenog sadržaja je da se svakoj stranici dodeli osoba koja je voljna da održava wiki i validira svaku načinjenu promenu. Ovi opisani načini kontrole se često opisuju kao «soft security» metod ispravke mogudih grešaka. Veliku primenu wiki tehnologija može pronadi kod izrade različitih projekata, koji zahtevaju perzistentnu, u isto vreme i aktuelnu, svu potrebnu dokumentaciju. Kako projekat sa sobom nosi potrebnu kordinaciju nekoliko (desetina, stotina) ljudi koji su angažovani na njemu, web-wiki koncept donosi brzinu u pristupu i aktuelizaciji neophodnih informaciju koje imaju svoj stalan smeštaj na nekom odredjenom medijumu. Na taj način, sa bilo koje lokacije, svaki učesnik u projektu, putem odredjene autorizacije ukoliko se zahteva, može lako pristupiti celokupnom sadržaju dokumentacije vezane za neki odredjeni projekat, uneti novonastale promene i načiniti neophodne ispravke, kako bi ostali učesnici imali sveže informacije dostupne njima na uvid. Dokumentima je obezbedjena postojanost, promene su mogude u svakom trenutku, kao i pristup i pretraživanje. U zavisnosti od načina implementacije i samog korisničkog interfejsa, različiti wiki software može biti korišden kao pomodno sredstvo u masovnoj komunikaciji i kolaboraciji. Kao primer jednog, navodimo DekiWiki (http://www.opengarden.org/dekiwiki) koji upravo služi i pomaže potrebnu koordinaciju velikog broja učesnika nekog projekta uz pomod deljenih tekstova i nacrta, i mogudnosti kreiranja podele odgovornosti svih autorizovanih korisnika. Paralelno tome, wiki tehnologija se može koristiti i kroz celokupan životni vek preduzeda, služedi kao „organizator“ velikog broja potrebnih informacija. U wiki baze se mogu smeštati sve relevantne činjenice

i opažanja dosadašnjeg poslovanja odredjene firme, neophodna za uspešno upravljanje poslovnim procesima na dalje. Osnovne odlike wiki tehnologije i njenog sistema održavanja i organizacije su sledede:

1. Ime članka(stranice) je prikazan kao hyperlink 2. Stranice se mogu stvarati i menjati u svakom trenutku od strane bilo koga (osim odredjenog

broja zaštidenih stranica) 3. Članci se mogu menjati uz pomod bilo kog internet pretraživača. 4. Svaka stranica omogudava uvid u njenu istoriju menjanja, kao i uvid u izgled prethodnih verzija. 5. Svaka stranica omogudava direktan pristup diskusiji/forumu na odredjenu temu vezanu za samo

ima tekudeg članka. 6. Skorašnje promene/dodavanja sadržaja mogude je aktivno i pasivno kontrolisati.

Samu podela wikis baza mogude je izvrštiti prema sadržanim temama i člancima:

1. Geografske (City Wiki, Galbijim Wiki...) 2. Nauka i tehnologija (Palaeos.org, OpenWetWiki, Unilang...) 3. Informatika (Javapedia, MacGuide, WikiServer...) 4. Opšte (Wikipedia, Wikiinfo, Wikisource, BaiduBaike...) 5. Društvene nauke (Intellipedia, MemoryWiki, Wikileaks...) 6. Umetnost i kultura (Scifipedia, Wookieepedia, ZineWiki...) 7. Turizam i putovanja (SkipperGuide, Wikimapia, Wikitravel...) 8. Religija (OrthodoxWiki, Theopedia, Conservapedia...)

Takodje, mogude je izvršiti podelu wiki tehnolgije prema jeziku u kome su programirane, tako sa postoje wiki stranice pisane u:

1. Java tehnologiji 2. JavaScript-u 3. .NET tehnologiji 4. Pascal jeziku 5. PHP-u 6. Python-u itd.

Pored nabrojanih, postoje i wiki stranice pravljenje specijalno za PDA uredjaje. Jedan od najboljih primera kako wiki stranice mogu uspešno da funkcionišu jeste Internet enciklopedija Wikipedia.

WIKIPEDIA

Wikipedia je projekat višejezične, web orjentisane enciklopedije besplatnog sadržaja. Wikipedia je pisana u kolaboraciji volontera; njene članke može praviti i menjati svako ko ima pristup internetu. Sam naziv sajta nastao je od reči wiki(web orjentisana kolaboracija) i encyclopedia (srb. enciklopedija). Njeni serveri se nalaze na Floridi (USA), u Amsterdamu(Holandija) i u Seulu(Južna Koreja). Wikipedia je počela sa radom Januara 2001. godine, kao proširenje postojede NuPedia-e. Wikipedia trenutno sadrži preko šest miliona članak na preko 250 jezika (od njih je 1.7 miliona na engleskom). Trenutno se nalazi na jedanaestom mestu posedenosti na celom web-u. Sama wikipedia dovodjena je u pitanje tačnosti prikazanih podataka, ali su nekoliko nezavisnih studija pokazale da je vandalizam i kreiranju tekstova kratkog veka i da su podaci koji su javno dostupni u velikoj meri tačni.

Wikipedia je zasnovana na MediaWiki, besplatnom softveru koji omogudava više simultanih menjanja istog dokumenta od strane različitih korisnika i pradenje svih promena u vidu history liste. Sama organizacija članaka na wikipediji se zasniva na hijerarhijskom modelu, gde sama struktura nije strogo tipizirana. Članci su podeljene na kategorije i podkategorije, dok su medjusobno povezani hyperlink-ovima, pa je na taj način pretraga istovrsnih informacija znatno olakšana. Kao opšta encikolpedija, nastojanje Wikipedije je da pruži mogudnost uvida u što vedi broj stranica različite tematike. Vremenom se pokazalo, kako je broj stranica rastao, tako se i sama dužina, odnosno sadržina istih povedavala i dopunjavala. Ipak, postoje odredjeni nedostaci u pojedinim wiki člancima, jer

nisu struktuirani ni povezani u odgovarajude grupe, činedi zasebne kategorije koje je teško pretražiti. Osnovna prednost Wikipedije se ogleda u njenoj mogudnosti da se odupre vremenskoj dimenziji. Dok se tradicionalne enciklopedije dopunjuju i štampaju na odredjeni period, dovodedi tako podatke u pitanje njihove ažurnosti, dotle wikipedia pruža kontinualno menjanje i reviziju, činedi tako svoje članke „svežim“ i aktuelnim. Glavna odlika svih dostupnih stranica je da moraju da budu pisane na neutralan, objektivan način, predstavljajudi sve značajne podatke na temu, u zajedništvu sa svim materijalima koji podržavaju napisane činjenice. Svaka individualna prepravka koja sadrži netačne informacije, optužbe ili klevete, kršenje ljudskih i zaštidenih prava i bilo koji drugi način kršenja pravnih okvira je trajno sakriven od pretrage i pregleda. Korisnici Wikipedije (koji se nazivaju Wikipedijanci) moraju se pridržavati nekoliko jednostavnih principa:

1. Moraju da nastoje da svi članci budu nepristrasni. Sva različita mišljenja o nekoj temi trebaju biti predstavljena na objektivan način

2. Postoji nekoliko konvencija oko imenovanja članaka. Kad postoji nekoliko različitih imena za jednu temu, prednost ima ime koje je uobičajeno u odredjenom jeziku

3. Wikipedijanci upotrebljavju forume(stranice za razgovor) o nekoj temi, a ne stranicu samog članka, da bi odlučili kako izmeniti članak

4. Postoji nekoliko vrsta sadržaja koji su nepoželjni na Wikipediji, jer u stvari nisu enciklopedijskog karaktera. Na primer, članci nisu definicije iz rečnika niti su skladišta za čitave tekstove knjiga, dokumenata, članaka, govora i drugo. Za tu vrstu sadržaja postoje srodni projekti (Wikirečnik, Wikiknjige, Wikicitati, Wikivesti...)

5. Nekada postoje protivrečna pravila i konvencije. Kad dodje do takvog slučaja, Wikipedijina zajednica korisnika odlučuje o svakom slučaju zasebno

Za mnoga istraživanja, Wikipedia predstavlja dobru polaznu tačku, gde se može dobiti značajan skup informacija i njima povezanog sadržaja. Studija sprovedena od strane svetski priznatog magazina „Nature“ govori da je tačnost podataka koji se mogu nadi na Wikipediji gotovo istovetna tačnosti podataka u najcenjenijoj enciklopediji „Britannica“. Druge studije su došle do zakjlučka da je pokrivenost istoriskih dogadjaja i informacija ne znatno veda i šire nego kod „Encarte“, elektronske enciklopedije.