КНИНА 30. децембар 1996.

$6 Сафт Е$рШ! СТВВМТИ №3 ДНОЈШрРД ГР/у/ НОММИрШЧМЧф *м?штђ/ <Ш ђб ЈОЈ Н ДЛалпрм1ук1№»ги0Н6 ШТО ОД Ш8 00Хр8 *УЛ8 ♦ ШШр ј}#р ц̂ру|»шш0лг&мчдј*№> 0Ш6 $870 ШТОСу СрбНШШ С0НТО

уш пз у мропске стандардв кадјоу пнтшу гштуно у и ш е т Срба нз Српш Крајим? Евржкз господонввзш ј& ред!

П о т ш т прежмвЏле св јетвтпш ош уурвсф тлш њ уртогзтчт - ко суж рт, косуШ лтн ж о Џ м т т ж т . Похушејш Хршску оривши Суду Истмне и Нрзоде. Ако то не учкшмо тедз н$

ЗМИрОђУЈСМОД8НГДЈ8 &№МШ№М0Д8 СМО С р & Н О р Ш Ж О Ј36МЉМНЗ Ш8НМЈМ$ рЛШјИ?

С \{ Г\ ГЛ3

пд д л

\л Оп и\у\Ј \Ј

Историчари Јан Баласт и Јан Блав, сјеверозападног дијела "Републике Српске специјализовани за бившу Југославију, Крајине", били су натјерани придржавати се протеклих мјесеци усмјерили су своја једне руте пута под притиском хрватске и

истраживања у Хрватској и Босни и открили босанско - муслиманске војске. Задња стани- до сада још непознате покоље 1995. године, ч ца била им је Двор.почињене од стране хрватске војске над Двор лежи на благим падинама које се стотинама српских избјеглица. спуштају према ријеци Уни природном грани-

У хрватском градићу Двор, осамдесетак цом са Босном и Херцеговином. Неколико километара јужно од Загреба, 7. августа 1995. километара од овог граничног села налази се године поубијано је више од двије стотине мост за Босански Нови. Од почетка операције српских избјеглица од стране хрватске војске. "Олуја" десетине хиљада ерпских избјеглица

из овог пограничниог простора локушало је доћи до моста и у сигурност. Босански Нови за њих био је "врата Републике Срлске", подручје контролисано од стране Срба у Босни.

7. августа док су се избјеглице кретале кроз Двор, хрватске јединице у кратком вре-

мену заузеле су ово село. Изненадни напад блокирао је препуне путеве и зауставио колоне избјеглица. И збјеглице које су споредним путевима покушале да избјегну ову блокаду нашли су се у парку села који се налази измеђуопштине и мјесне бол- нице. Тамо су их изне- надили хрватски војни- ци који су надирали из правца Костајнице. Након што је српска

противофанзива у предвечерје успјела прот- јерати Хрвате из Двора, добио је Душан Бијатовић, 46 година возач хитне помоћи из Босанског Новог, задатак да покупи рањене. Следеће јутро наишао је на ужас. "Свуда около у Двору лежали су мртви, али у парку да ходаш по њима, обзиром да нико више није остао у животу, ја нисам имао шта да урадим и нисам дуго остао. Претпостављам да је само у парку лежало преко двјеста мртвих особа, било је и војника и цивила, много жена и дјеце."

Још друга три свједока изјавили су да су 8. августа у Двору видјели доста мртвих. Један од њих М илан Дујић 52-годиш њ и архитекта из Слуња потврђује изјаву возача хитне помоћи. Када је у рано јутро пролазио Двором, српски војници који су се вратили преносили су лешеве и он их је видио на сто- тине у парку. Дујић је успио пријећи у Босну, а касније у Србију, гдје моментално и борави. УН - функционер Стефани Бонд изјавила нам је да има доказе о хрватским јединицама које су починиле крвопролиће у Двору. Она је раз- говарала са два свједока која су успјела лреживјети драму у парку.

"Једна од ове двије особе остала је у животу зато што ју је неко повукао у подрум.

"Свједоци су нам потврдили да су тијела поубијаних видели у парку села."

Њихове изјаве су потврђене и од стране високих функционера УН који су се у вријеме ове хрватске акције налазили на задатку. "Ја знам да је у дворском парку почињен покољ над немоћним избјеглицама". изјављ ује Стефани Бојд, у то вријеме главна за хумани- тарне послове у тадашњем УН - сектору Сјевер у Топуском, неколико десетина кило- метара сјеверно од Двора.

Један сарадник Југославенског три- бунала у Ден Хагу, који жели остати анони- ман, говори о важном новом открмћу. "Ми имамо чврсте доказе о почињеним хрватским ратним злочинима у Двору. Сада произилази да не може више да се прича само о једној гласини. Ја сам увјерен да ове нове информа- ције дају један нови импулс за даљње испити- вање операције “ О луја" (кодни назив хрватске офанзиве - ЈБ/ЈБ), а и око догађаја у околини Книна (тадашњег главног града Крајине - ЈБ/ЈБ) и шта се почетком августа одигравало на путу и путевима према Двору".

Поубијани Срби сачињавали су дио изб- јегличке колоне 4. аЈвгуста, када је Хрватска почела офанзиву у подручјима насељеним Србима. Ж ртве поријеклом са Кордуна,

Њена прича је идентична са изјавом човјека кбјег сам касније срела. Питала сам их да ли је било мање или више од сто жртава, а њихов одговор више од.двјесто жртава." Иако је овај парк био удаљен око тристо метара од базе данског УН - батаљона плави шљемови нису успјели спријечити овај покољ. Због надирања хрватске војске Данци су били приморани да остану у својој бази, као и њихове колеге у том подручју.

Водник Јан Велендорф изјављује да су и неуниформисане особе српским избјеглицама пуцале у главу. Данци су касније пронашли четири убијена инвалида у школи у Двору.

Поручник Мосград, замјеник команданта данског УН - батаљона изјавио нам је да је његово људство било приморано до 10. авгус- та остати у бази, херметички затворени од спољног свијета. Инцидент који се догодио у парку у Двору он не може да потврди, али и не искљ учује вјеродостојност: "Када смо поново могли да напустимо наш камп видели смо мноштво нових гробова, а само понеки су били означени бројевима у изузетку с именом. У околини 'Двора налази се отпри-

лике око шест оваквих масовних гробница. Само на православном гробљу на једној узбрдици стоји 112 крстова. на пет од њих са бијелом пластиком наведена имена. Највјероватније српске избјеглице у парку биле су жртве хрватске војске и резервиста домобранске пуковније Суња. 1991. године десетине Хрвата изгинуло је током напада српске војске у околини Суње. Ова мобил- исана хрватска јединица свјесно је негирала наређења ненападања на избјеглице.

Ивана Турда из хрватског Министарства одбране, тврди да не зна о којим јединицама се ради и које су од 7. августа 1995. године биле у Двору. О дбија и чињ еницу да су Хрвати у парку поубијали на стотине избјегли- ца: ”То је смијешно, невјероватно и неистини- то. Хрватске јединице су у стварности пома- гале избјеглицама и штитиле их, о томе посто- ји УН - рапорт. Једино сматрам некоректним од наших јединица девет поубијанх инвалида. Али приче о крвопролићу у парку су стварна пропаганда, типична за Ср6е."и

Јан Баласт и Јан Блав ПАРООЛ 19/12/96

Банијско свитање"Наредног дана припадници 2. гардијске бригаде овладавају мјестом Бачуга, где је прове-

дено спајање Прве и Друге пјешачке бојне громова, те заузимају положаје код Доњег Жировца на пријевоју Вратник, на којем први пут сустижу десекилометарску колону српског пучанства у узмицању и повлачењу према Босни. Покрет је заповијеђен петог дана ок 10 сати. тек по попуштању колоне, након чега је заузет и Доњи Жировац. Тада су услостављени и први кон- такти с припадницима 5. корпуса Армије БиХ. Но, убрзо потом поновно је сустигнута колона. Из колоне је по хрватским ослободиоцима отворена паљба, па припадници 2. гардијске бригаде, у складу с пригодом, обављају чишћење терена, разоружавајуколону. прикупљају неколико стотина "ватрених" и шаљу их у сабирно средиште у Глини. Но. понавља се заповијед о пропуштању избјегличке колоне те се напредовање наставља тек наредног дана, кад је запријетила опасност да злогласни генерал Новаковић са својим бројним танковима покуша провести протуудар. Цијела бригада добива заповијед да га окружи, те Новаковић са још јед- ним од злогласних српских генерала, Тарбуком, нагло "охлађен" бјежи без борбе пут Босне. То им је. допустит ћемо си толико слободе па устврдити. омогућио "увијек коректни" УНЦРО сво- јим одуговлачењем и непоштивањем договоренога. Двојица генерала успјели су се. дакле, про- бити до Двора на Уни. а одатле к Босанском Новом и даље у Босну.

Посљедњег дана ратовања преостало је обављање задаће уласка у Двор на Уни, који су раниЈе већ заузеле причувне постројбе Хрватске војске. Службени крај акције био је јпробој Громова на ријеку Уну, границу Републике Хрватске и Босне и Херцеговине." ("Велебит" - гласило Министарства обране Републике Хрватске број 63 од 2. 8. 1996.)

11. јануар 1997. КНИНДДвор на Уни - свједочанство поремећеног ума

Данскадржава лофдује врло увјерљт дотзе о томештасе тданадогаЏло на банијскш подручју. Дајето тако, потврђује н неколико внсош данскнх офнцира који су нмали пршке

прочитатндосије који се јошуеијекчувакао воЈнатајна у Шшшарству одбране. Отварањем ово доснјеа уздрмађе се читав ииз институциЈа које субиле у игри извршења масакра и геноцида.

Цијело вријеме усташког пирао свемусузнали Жан Вик тадашњи командант УИ снага забивш

Iештавали нису ништа прздузели.

Масакр над душевним болесници- ма и групом цивила у Двору на

Уни о којем пишу холандски медији на основу истраживања двојице мла- дих историчара, Јана Баласта и Јана Блава, нажалост само је једна тра- гична страница српског страдања у четвероуглу Глина - Петриња - Кос- тајница - Двор у аугусту 1995. године. Да су се на том простору догодили стравични злочини познато је свим важнијим факторима који су у мо- гућности да предузму битне кораке, наравно ако то желе. У првом реду, међународни фактори јако добро знају шта су и како Хрватска војска и Пети корпус Армије БиХ у току тзв. хрватске операције „Олуја" чинили на том простору. Зачуђује чињеница да су сви ти извјештаји прекривени велом тајне, али охрабрује и то да још има људи чисте савјести који не могу правдати злочине који се не могу порећи ма колико се актери правдали и бјежали од одговорнос- ти.

Завршна фаза крволочног бани- јског пира одиграна је у самом мјесту Двор, на платоу гдје се напази згра- да Општине, полиције, болнички ста- ционар и Средњешколски центар. Тај простор је био у видном пољу данских „плаваца" који су све посма- трапи са даљине не веће од 300 ме- тара и до којих су допирали крикови жртава док су радили усташки но- жеви, а они су беспомоћно и зап- репаштено захваљујућуи одредбама мандата 1ЈМСПО-а само могли еви- дентирати оно што виде и чују. Захваљујући ономе што је записано, данас смо у ситуацији да се покрене озбиљан процес доказивања једног од низа злочина због којег се сваки поштени Хрват ма гдје био мора и треба стидјети.

Хрвати масакрирају,

Данци посматрају

Данска држава посједује врло увјерљиве доказе о томе шта се

тих дана догађало на банијском по- дручју. Да је то тако, потврђује и неколико високих данских официра који су имали прилике прочитати досије који се још увијек чува као војна тајна у Министарству одбране. Отварањем овог досијеа уздрмаће се читав низ институција које су биле у игри извршења масакра и геноци- да. Цијело вријеме усташког пира о свему су знали Жан Вије. тадашњи командант УН снага за бившу Југо- славију и Јасуши Акаши, специјални изасланик Генерапног секретара УН јер су их Данци обавјештавали шта се дешава на терену. Иако су знали

за размјере злочина, нису ништа пре- дузели. Да ли нису могли или нису хтјели није уопште важно јер до дана данашњег нису ни даље ништа пре- дузели макар да се сазна истина ако су већ толико импотентни пред новоствореним хрватским монстру- мом.

Дански војници су од почетка УН мандата у Српској Крајини, тј. од прољећа 1992. године били рас- поређени на подручју источног дијела Баније, односно уздуж ријека

Иван Тол»:

Данци су нас

оптужили да смо

их везали* За вријеме и Бљ еска и

Олује била /е приеутна трвНа војска, војска Уједињених нар- ода. Пред сам почетак Олује тадашњи ЦМСВО давао /е информације о кретању Хрва- тске војске и о њезином напре- довању кад су операције кре- нуле,

ТОЉ Ми смо знали да ће тако бити. то нае није изненади- ло. Ми смо видјели улогу ЏИСВО-а која |е била каква је била. Било смо свјесни да нас нитко није могао ослободити Упозорили смо их што је уобива- јено, и то сваки лут. Чињеница је да су неки јављали кретања, али |е Информативни стожер реагира Јако брзо и 'бткрили смо све оне који су тб радили. Чак смо доживјепи и исприку одређених структура УМСНО-а 8и/уели сте да су нас оптужили и за нешто што је небулозно; нарочито у Бљеску, а било је тога и у Олуји. У Олуји је бипо врло незгодно, јер су нас Данци олтужипи да сми их на Бановини везали и тЈерали испред себе. Ја сам то енергично одбио и тражио да то њихов заповједник писмено напише, а ееђ је наводно дошла нота данске владе. Онда су ме наши жути медији оптуживали да сам направио дипломатски гаф Јер еам изјавио да се лротив Хрватске води специјални рат А водио се Наши лолитички д)е- патници два дана су снимали операцију, Имали смо сее снимке коЈе смо пок&зали свијету. а нитко нам се послије тога није испричао. (Недјељна ДАЈ1МАЦИ- ЈА, 9. 8.1996.)

Славен ВАСИЋСаве и Уне уз неколико пунктова у дубини територија ло принципу „мрља од мастила". Током мандата односи са Србима су били релативно фер и професионални и остаће запажена њихова одлучна акција у „Блињском куту" када су се Хрвати морали повући из подручја линије раздвајања.

Првог дана хрватске операције. дакле 4. аугуста 1995. године. у ре- јону села Уштице приладници 2. Гардијске бригаде ХВ „Громови" пох- ватали су неколико данских „плава- ца“, везапи их за тенкове и тако кре- нули даље у напад на положаје при- паднике костајничке бригаде 39. банијског корпуса СВК. Срби су били изненађени и збуњени тим потезом и почели су се повлачити без борбе. Ипак није прошло без жртава. Два данска војника су погинупа што је изазвало реакцију данске Владе и УН у Загребу у виду протеста хрва- тским властима. Од хрватског војног портпарола генерал-бојника Ивана Тоља новинари су тражили пре- цизнији одговор. али је он у познатом маниру одговорност пребацио на српску стану и на неодговорни посту- пак неког нижег командира, а обе- ћао је хитну истрагу. По старом оби- чају, од истраге ниЈе било вајде јер ником није ни требала. а два данска живота у мору смрти нису никога забрињавала. Хрватско-данска коа- лиција учинила је све да се истина заташка.

Беспомоћни„плавци"?

Видјевши да су Хрвати спремни да убијају и „плаве шљемове" у

циљу реинтграције Срба у Хрватску, УН команданти су наредили строго пасивно држање плаваца без обзира на потресне призоре над онима које су они по мандати требапи штитити не само лијепим ријечима. Како су и УН-овци ипак и људста створења. то су Данци у Двору били очајни гледа- јући како до зуба наоружани Хрвати кољу и дивљају над душевним боле- сницима, старцима. женама и дјецом. Једино што су могли учинити јесте да извјесте вишу команду о томе шта се догађа на терену и да траже овлаштења да предузму нешто да се заустави дивљање. Њихов захтјев је глатко одбијен и тиме је УН структу- ра свјесни учесник у чињењу ратног злочина. Како је УН одбио да спри- јечи наставак злочина. покушано је преко данске Владе са молбом да она интервенише код УН, али је и тај захтјев одбијен. Данска Влада посје-

дује ова два кључна документа и на њој је да поступи по савјести.

Видјевши да од реакције УН и НАТО нема ништа, храбри дански војници успркос наредби предузима- ју сами кораке који ће их касније коштати службе и положаја у војсци. Тај њихова људска геста је санкцио- нисана умјесто обрнуто. Треба ис- таћи да су Акаши и командни кадар УН имали на раслолагању и НАТО ваздухопловство да зауставе маса- кр. Како је употребљено, знају очевици раног јутра 4. аугуста 1995.

Пошто је масакр над избје- гличком колоном попримио страви- чне размјере на брзину скупљени остаци Српске војске Крајине из Новог Града прешли су мост на Уни код Матијевића и под жестоком бор- бом са Хрватском војском ушли у Двор 8. аугуста, али прекасно. Каква је била жестина борбе говори и чињеница да је Двор три пута осло- бађан.

И муслимани окрварили руке

Хрвати су имали доста губитака. а илустрације ради ево само неко-

лико имена оних кога хрватска страна води као нестале 8. аугуста 1995. године у Двору на Уни;

Боговић (Илије) Богдан, рођен1950., Ђосић (Павла) Пејо. рођен1951., Фалетар (Андрије) Томо, рођен1960.,Кавага (Стјепана) Јосип, рођен1950., Мајкић (Бранка) Раде, рођен1953., Наглиђ (Стјепана) Ивица, рођен 1966., Николић (Стеве) Стани- слав, рођен 1954., Зелић (Николе) Иван, рођен 1952.

Српске јединице којима је коман- довао ђенерал Миле Новаковић усп- јеле су само извући дио људи из ко- лоне, а у самом Двору констатовати да је за преко 200 беспомоћних људи било прекасно. Која је у свему томе била улога хрватског генерала Пе- тра Стипетића, команданта операци- је на Банију и Кордун најбоље знају нижи хрватски команданти којима је повјерено да не бирају средства у остварењу циља. Преговарач из Же- неве не терену је испробавао методе мирног реинтегрисања. Високо цијењени професионалац Стипетић свјесно стоји иза убијања душевних болесника. То је још једна од одлика професионалности хрватских офици- ра.

Било би погрешно занемарити улогу Петог муслиманског корпуса у извршењу ратног злочина, односно 505. бужимске бригаде на челу са Изетом Нанићем који је у тој бици и живот положио. Муслимани су на- ладали колону све од Горњег Жировца до Двора убијајући све што

им се нашло на путу улазећи и у дубину банијског подручја. Тако је нпр. тијело Сафета (Расима) Са- лкића нађено у селу Цветојевић након годину и по дана од „Олује". Муслимани су појачали кољачке активности након сазнања да им је погинуо Изет Нанић. Неки из колоне су одведени директно у мусли-

- Оеп Наад - Тврдња да је Хрватска војска прошле године поубиЈала више од 200 ерлских избјеглица у Двору је "ерпска про- паганда" каже храатски амба- садор у Холандији Бранко Салај.

По Салају овај предмет вије новост "Већ дуго постоје гласине и настојања са српске стране да оеу причу изнесу вани Инфор- матиена служба министаретва одбране дала му Је до знања да су већ почели са исграгом" тв- рди Салај.

То је пропаганда Срба!“У том подручЈу водиле су се

велике бигке и отуда и толике жртве" 19. децембра Холандски лист "РагооГ публицирао је резултате истраживања Холан- дских историчара и лознаваоца Југославије Јап Ва1а5Га I Јап В1аи«л Они трврде да располажу са доказним материјалима да су храатске трупе 7 аугуста прошле године починиле крволролиће над српским избјеглицама у парку у Двору.

По истраживачу Баласту међународни Трибунал у Хагу треба пично што пре да изврши истрагу у Двору,

У хрватску иетрагу како Је обеђано од стране хрватеког амбасадора у Холандији, Баласт има мало поверења

(Вела Илибашић)

манске затворе, а касније су оптужени и осуђени због илегалног преласка границе. За велики дио ни данас се не зна да ли су живи или су мртви остављени по банијским шумама. Колики је муслимански дио, а колики хрватски показађе се оног тренутка када се дозволи ехсху- мација масовних гробница уздуж цесте Глина - Двор,

Главни међународни актери хрватских рперација „Флеш" и „Олуја" на вријеме су склоњени са јавне сцене са нечистом савјести јер не могу избјећи чињеницу да су директно подржали ратне злочине и геноцид. На данској држави и јавн- сти лежи тежина одговорности да ли ће дио истине изићи на видјело, нарочито сада када Данци у Европи предсједавају ОЕБС-ом непосредно након пријема Хрватске у европске институције. Остаје само питање да ли има довољно воље да се покрене процес или не. □

ктт 20. јануар 1997.

У ПОТРАЗИ ЗА ИСТИНОМ

На удаљености од 300 метара од шкопе докле смо успјели доћи, налазио се пунктДанског УН-а. Они суималиприликуда виде покољ болесника, као и свих цивила који се нисууспјели извући.Била је општа пуцњава у томе

тенкова, артиљерије и пешадије непријатеља.

Одговорност за необјављивање истине о злочинима Хрватске војске над душевним болесни-

цима и цивилима аугуста мјесеца 1995. године у операцији Хрватске и мусли- манске војске „Олуја" у мјесту Двор на Уни у Срлској Крајини недвосмислено у првом реду припада Унпрофору и Мећународном Црвеном крсту - канце- ларији у Загребу.

Канцеларија МКЦК у Бањој Луци не располаже информацијама о догаћајима у Двору иако је та тема добила велики публицитет не само у холандским средствима јавног информисања гдје предњачи лист „Парол". Да ли главна канцеларија у Загребу зна нешто, у бањалучкој канцеларији чисто сумњају. Шефица канцеларије Тапуа СћарпЈза* нагла- сила је да нико нема право провјера- вати податке и подносити захтјеве за тражење несталих-особа осим члано- ва њихових породица. Дакле, од међународних организација нема много користи иако се очекује да се ангажују на откривању истине, ма како она била болна.

Један од свједока догађаја у Двору у то вријеме био је Стево Ракасовић, избјеглица из Петриње. Истину о овим догађањима Стево започиње потрес- ном причом:

„Тога 7/8.аугуста 1995. године налазио сам се у мјесту Тргови на раскрсници гдје смо чекали да се крене.У том моменту пристижу Пет- рињци преко Шамарице, а Кордунаши и Глињани су пристизали из правца Жировца. Видио сам непрекидну колону жена, дјеце, стараца и Српске војске уз пратњу наших тенкова у повлачењу. Изненада док смо још уви- јек стајали на раскрсници и чекали знак за полазак нападнути смо јако пешадијском и артиљеријскома ватром 5.муслиманског Корпуса. Угледао о сам много мртвих и рањених, чула се вриска и дозивање људи у помоћ. Одмах тада је кроз колону прошла наредба да се народ склања с пута и бјежи на лијеву страну у шуму према селу Ванићи, предграђу Двора, на 1-2 км удаљенос- ти од града. Кретање и панику људи поновно је засула јака пешадијска и артиљеријска ватра, горила су возила и људи у њима. Ширила се густа црна димна завјеса на све стране. Од закрченог пута и тих возила није се могло про1пи никуда. На улазу у Двор са десне стране налазила се једна пилана, ми пролазимо и већ смо у Двору. Ова цеста иде долином испод брда, а горе на узвишењу смјештене су се зграде Општине, СУП-а и Основна Школа „Вук Караџић" у којој су се налазили душевни болесници и остали цивили који су се тада на томе

иломир САВИЋмјесту затекли. Ми њих нисмо могли оданде чак нити видјети, само смо чули јауке и јаку пуцњаву. Тада су из правца Костајнице долином Уне нади- рале јединице Хрватске војске, 2 .Гардијска бригада тзв.„Громови" из Сиска, специјална полиција из Кутине којом је командовао Владимир Миланковић, а цјелу операцију у нападу на Кордун водио је хрватски генерал Петар Стипетић. Наше јединице су чиниле 2. мото-моторизо- вана бригада, 24. пешадијска бригада СВК из Глине, специјална полиција из Бања Луке, остаци 33. дворске бригаде СВК и борци из Западне Славоније. Њима су командовали генерал СВК Миле Новаковић и пуковник Милан Беко. Наше снаге су вршиле припреме за последњи трећи по реду јуриш да се заустави напре- довање Хрватске војске према Двору и мосту. На удаљености од 300 метара од школе докле смо успјели доћи, налазио се пункт Данског батаљона УН-а. Они су имали прилику да виде покољ болесника. као и свих цивила који се нису успјели извући. Била је општа пуцњава у томе тренутку тенко- ва, арТиљерије и пешадије непријате- ља. Сутрадан 8. аугуста наше јединице успјевају да Потисну усташке снаге скоро до Костајнице, како би се преосталим цивилима колико-толико обезбједио слободан пролаз у Републику Српску. Одмах су стизала наша кола хитне помоћи, мртвих на платоу је било на стотине, превожени су само рањени. А ми који смо имали среће да се извучемо прешли смо на слободну територију у Српску". Овим рјечима нам чика Стево завршава ову своју потресну причу, не кријући сузе и сјећање на претрпљени страх али охрабрује и доза оптимизма уз ријечи: „Неко људи мора да одговара, Има Бога и правде и платиће зликовци за све ово што смо доживјели и што су нам урадили".

Милорад Прибичевић, избјеглица из Двора нам такођер потврђује исту причу: „Душевни болесници су се ције- ло вријеме налазили у згради Основне Школе у Двору, а онај дио који је био покретан успио се извући са нашом војском, а преостали су остали тамо. Располажемо са некима провјереним подацима да су сви побијени и сахрањени у селу Замлача у на прос- тору који народ назива Тадића баре".

Међународна заједница и даље ћути. Да ли ће проговорити Јасуши Акаши и тадашњи команданти УН јединица, шефови међународне поли- ције и цивилни стручњаци? Ако до сад нису, још имају времена. □

книнд 28. јануар 1997.

вор на Уни -свједочанство поремећеног ума

УДВОРСКОМ ПАКЛУзграде

Оиоштосе затекло у двору Оила су тијела измасакрираних и\I# бро/их је био уз ограду ШИП

аутооуској станици и на платоу иепред За вријемеевих овихдогађаја сиаге УН-а

>, све су то само посштрали. Ни запошгање цивипа, нијауци дјеце, који сусеу том паклу иашли иису их

заиишли. Оии су сам стајали и биљежили оио што су видјели, жртве тог шсакра за њих су остале

самбројкенапапиру.■ ,&::

Све је више доказа да многи медији у свијету имају боље податке, а

самим тим много више говоре о стра- дањима српског народа у хрватској војној акцији "О луја" аугуста 1995. године. Додуше, до сада се и у свијету мало говорило о томе, претежно је 6и- ла хрватска с.трана та која је по њи- ховом причању испаштала. Тек неда- вно када су млади холандски исто- ричари Јан Баласт и Јан Блав пос- ветили више пажње и специјализо- вали се за бившу Југославију, на осно- ву својих истраживања отворили ново поглавље о до сада свијету (не)позна- те покоље које је хрватска војска по- чинила над хиљадама српских изб- јеглица у акцији "Олуја". Један од при- мјера, који су ови историчари приказа- ли је и масакр над психијатријским болесницима и цивилима у Двору на Уни.

Како су психијатријски болесници из Петриње остали у Двору на Уни? Зашто се до сада шутјело о том маса- кру? Одговор тражимо, а можда ће још неки историчари попут ових скупити снаге и приказати јавности осим ове и друге истине о патњама српског наро- да у овом рату.

Гробови оних који су масакрирани у дворском паклу налазе се на новом дијелу православног гробља у масо- вној гробници на Росуљама код Двора на Уни и у гробници у Замлачи на Та- дића барама. Истражне судије хашког трибунла које су обилазиле подручје Двора на Уни потврдиле су постојање наведених гробница. На новом дијелу православног дворског гробља налази се 112 гробних мјеста. Од тога броја само је пет обиљежених крстова, а на осталим а пише НН и редни број гробног мјеста. Масовна гробница на Росуљама, код циглане и гробница у

Генерал ХВ Петар Стипетић

Лидија ПЛАВЉАНИЋЗамлачи није ни обиљежена. Укупан број жртава сахрањених у овим гроб- ницама нашој јавности још увијек је непознат.

Беспомоћне жртве безумника

Према изјави др Славка Шошкића.начелника психијатријског одјела

болнице у Петрињи, до по- ноћи 4. августа, до кад је он био на одјелу остало је де- сет тежих психијатријских пацијената, а лакши болес- ници су измјештени у Двор на Уни. Тамо су били смје- штени у просторијама осно- вне школе "Вук Караџић", која је била непосредно уз камп данског батаљона УН- а. О даљ ој судбини ових пацијената најбоље су упоз- нати припадници д анског батаљона. За један дио ових паци јената се зна да су изашли, а за остале постоје оправдане сумње да су уби- јени у масакру над неду- жним српским становни- штвом.

За вријеме акције "Олуја" кориштени су, између оста- лог и хрватски медији, како 6и изазвали панику међу цивлима. Најбољи примјер да не желе српско стано- вништво на "својим" прос- торима је и убацивање на фреквенције Српског радио - Петриње, када су се лажно пред- стављали и позивали да се напусти Петриња и крене путем Двор - При- једор. Тог фамозног 4. августа 1995. године Срби су били приморани да напусте своја в јековна огњ иш та и потраже спас од крвавог ножа, на просторима са ону страну Уне. Цивили са подручја општине Петриња најприје су били евакуирани на села око Шамарице. а тек сутрадан када се саз- нало да Хрватска војска не преза ни пред чиме што је српско, евакуисани су даље преко Шамарице за Двор на Уни и Нови Град. Многи од цивила који су тражили спас нису га успјели наћи јер су у дворском паклу остали вјечно.

Ко, зашто и до када ће скривати истину?

Први џелати који су насрнули на српску нејач били су припадници

кути нске бригаде, по јачани са Хрватима из дворског Поуња, на чијем је челу био Ивица Радић из Кози- брода. Крвави пир хрватске војске

започео је у самом центру Двора, гдје су бјесомучно почели клати и убијати цивиле и пацијенте петрињске психија- трије, који су се ту затекли. Прегру- писавањем дјелова јединица Српске војске Крајине започета је борба«са Хрватском војскоел око ослобађања цивила који су се ту затекли. У тим борбама Хрватска војска одбачена је на прилазе Двору на Уни, након чега су створени услови за наставак кре- тања колоне према НовомГраду. Двор је неколико пута у та три дана пре- лазио под контролу СВК, да 6и на кра ју нечијим договором пао под хрватску контролу. Оно што се затек- ло у Двору била су тијела измасакри- раних и прегажених цивила. Највећи број их је био уз ограду ШИП “Шамари- ца", на аутобуској станици и на платоу испред зграде Општине. За вријеме свих ових догађаја снаге УН-а биле су нијеме, све су то само посматрали. Ни запомагање цивила. ни јауци дјеце, који су се у том паклу нашли нису их заним али. Они су само ста јали и биљежили оно што су видјели, жртве тог масакра за њих су остале само бројке на папиру.

У даљим истраживањима насто- јаћем о да дођем о до непобитних доказа, који ће свједочити о судбини

Ђуро Бродарац

цивила и болесника. жртава акције "О л у ја ". Без обзира што су главни међународни актери са нечистом сав- јести који су подржавали хрватске операције “ Бљесак" и "Олују" скло- њени са јавне сцене. за злочине над недужним српскигл народом се ипак сазнало. Недужне жртве ових акција нису остале само мртво слово на папиру. Кажу да су правда и истина споре. Хоће ли се ипак сазнати истина о злочиним а који су вођени над недужним српским становништвом у хрватским акцијам а? Ш та о свему томе знају генерал Петар Стипетић и жупан сисачки Ђуро Бродарац, дире- ктни учесници и наредбодавци хрва- тске операције на Банију? Да ли ће свједоцима овог и још многих других масакра прорадити свјест и рећи праву истину о патњама и страдањима срп- ског народа, када већ нису реаговали онда кад је требало?

Надамо се да ће имати довољно воље да покрену тај процес, јер као што каже Џон Мил. човјек може нани- јети зло другима не само својом активношћу, него и неактивношћу, у оба случаја је одговоран. □

ктм 3. фебруар 1997.

'„у г ".у< {>»адца|ш>? -

Двор на Уни -свједочанство поремећеног ума

КРВАВИПИРОВИ НА ШВИЛИЗОВАНИ Н АЧИН

Шта могуда промјвне докази да су у акцији нОлуја"

припадници Пвтог муслиманског корпуса, 8, августа 1995. године у близини Двора на Уни убили пет хендикепираних особа, а од тога броја једну у

инвалидским колицима? Ту чињеницу је потврдио и тадашњи изасланик УН-а Јасуши Акаши. За то вријеме

међународна јавност је манипулисала о наводној угрожености Муслимана у наводно демилитаризованој

зони Биха^а.

Д1рИЧгШ

ок су Крајиш ници били у Републици Српској Крајини,

Јхрватске власти и медији су причали како се на подручју РСК налазе логори, у којима се налазе заробљ ени хрватски војници и цивили. Међутим, сада када су бје- сомучно протјерали српско становништво које је ту вјековима живјело могли су сви да се увјере да од тих тврдњ и нема ништа. Њ ихове лажи и подвале нашем народу су већ одавно познате, а ни њихов менталитет нам није стран, међутим, свјетској јавности која је благонакл о на Хрватима то не значи ништа. Стравично је да неко може тако хладнокрвно шетати земљом и гледати свијету у очи, а истовремно носити у себи спознају да је уништио један тек почети живот или живот старца или баке којега је прекинуо једним убодом ножа. Да ли то може бити за један нормалан људски ум схватљиво?

Шта могу да промјене докази да су у акцији вО лујаг припадници Петог муслиманског корпуса, 8. августа 1995. године у близини Двора на Уни убили пет хендикепи- раних особа, а од тога броја једну у инвалидским колицим а? Ту чињеницу је потврдио и тадашњи изасланик УН-а Јасуши Акаши. За то вријеме међународна јавност је манипулисала о наводној угроже- ности Муслимана у наводно демил- итаризованој зони Бихаћа.

Да би омогућили колонама прог- наних Срба са Кордуна пролаз према Новом Граду, јединице Српске војске Крајине су потиснуле јединице Хрватске војске низводно од Двора на Уни. Након ослобађања Двора, СВК је тог дана наставила са продором према Глини ради спајања са опкољеним становниш твом тог подручја. Вођене су даноноћне борбе са усташама и муслиманима, у циљу штићења колоне цивила од поко- ља. У нападу хрватске артиљерије на колону избјеглица и војске, на самом прилазу Новом Граду, погин- уо је велики број војника, а још више цивила, док је огроман број било рањених и заробљених. Све је то рађено пред очима св јетске јавности чији су представници само сједили вскрштених рукуг чекајући свршен чин. Пацијенти душевне болнице из Петрињ е, који су остали у болници евакуисани су посљедним аутобусом, 5. августа 1995. године. Према изјави свједо- ка, који је желио да остане до свје- дочења пред Хашким трибуналом анониман, сви душевни болесници су ушли у аутобус који је ишао

Лидија ПЛАВЉАНИЋпрема Двору на Уни. Болесници и избјегло петрињ ско цивилно становништво изашло је у Двору из аутобуса и наставило пјешке према Новом Граду. Претпоставља се да су лакши болесници петрињ ске психијатрије успјели прећи преко моста на Уни, док су тежи остали у Двору.О њиховој судбини се недавно сазнало.

Дански војници, при- падници снага УН-а који су били ста- ционисани у Двору на Уни најбољ е су упућени у оно што се тада догађало на пла- тоу испред зграде Општине и око Двора.Данска држава чува ово логлавље срамне хистори је као та јну.Када је један дански војник припадник снага УН-а, погинуо 5. августа 1995. године од стране Х рватске војске у С ектору Сјевер, данска Влада је била „пбтресена и шокирана". Како нису били шокирани када су сазнали за масакр над душевнимболесницима и цивил-

код Петриље и Глине, а исто тако су блокирали пут за око 7000 становника Војнића. Евакуација српских цивила и дијела војске из Топуског, која је била договорена са УН и Посматрачком мисијом европске заједнице. намјерно је одуговлачена по упутствима и наредбама високих хрватских офи- цира. Комесаријат за избјеглице Републике Српске. тих дана упућује апел међународним хуман- итарним организацијама да својим присуством онемогући наставак геноцида над хиљадама недужних људи у окружењу у Топуском, те да не смију затварати очи пред тим злочинима јер их на то обавезује и њ ихова хум анитарна мисија. Српска удружења и заједнице у дијаспори тих стравичних дана упућују писма и апеле на многе адресе. Као један од примјера

има у Двору на Уни и дали у јавност истину о овом злочину? Хрватска је, притиснута доказима признала да је седам припадника данског батаљ она мировних снага, као и неколико заробљених Срба, 4. и 5. августа користила као живи штит испред тенкова који су се кретали према Дубици. Ни то није доста данској држави да објави истину, јер баш они који су искусили на шта је све спремна Хрватска војска. Остаје питањ е кога и заш то ш тите? Холандски историчари Јан Баласт и Јан Блав, вођени сопственом савјести, почели су јасно и гласно да говоре цјелом свијету истину о масакру над недужним српским народом. Да ли ће се у неком од оних који знају, а неће да знају пробудити савјест и рећи истину о злочиним а које су починили хрватски монструози? Злочина које је Хрватска војска починила у акцији „О луја" над хиљ адама недужних цивила је много, само неки од њих су „угледали свјетлост дана".

] их дана ја Х рватска во јска блокирала пут српским цивилима

Командант 5. корпуса Атиф ДУДАКОВИЋ

наводимо и писмо предсједнику Републике Србије Слободану М илош евићу, које је упутила Српска Заједница у Холандији, у којем га позива да лодржи народ Крајине, којем пријети опасност да буде уништен, да му помогне онако како 6и то учинила свака земља којој је стало до свог народа. Данас нам је јасно како је Милошевић разумио њихов апел.

Позната је и чињ еница да су жртве усташког пира на свим мјес- тима гдје су масовне гробнице затр- паване булдождерима. а има доста примјера гдје су лешеви спаљи- вани. Припад ници мировних снага УН који су били распоређени у РСК веома су детаљно упознати с овим злочинима. Међутим. за већи дио свјетске јавности Срби су и даље уви јек криви. По њиховом мишљењу и даље су Хрвати ти који испаштају и који само хоће да буду на своме. Ако је то само њиховс, одакле им онда ввишакг простора? Тај огромни „вишак" није то што они приказују. већ земља на којој су Срби вјековима живјели и ако да Бог, поново ће! □