СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ ПРЕДМЕТА

МАТЕРИЈАЛИ У САВРЕМЕНОМ ГРАЂЕВИНАРСТВУ

ТЕМА РАДА: СТАКЛО

СТУДЕНТ: ПРОФЕСОР:

Катарина Недић Мр. Јелена Маркићевић

Гр 37/13

1

САДРЖАЈ

1. Стакло.........................................................................................................31.1 Основне технике обраде........................................................................41.2 Дување стакла.........................................................................................51.3 Хемијски састав.......................................................................................51.4 Врсте стакла по саставу...........................................................................51.5 Конзервација стакла...............................................................................61.6 Чување стаклених предмета..................................................................82. Стакло у широкој примени.......................................................................92.1 Зашто изабрати стакло?..........................................................................102.2 Кад би природа бирала..........................................................................102.3 Амбалажа.................................................................................................102.5 Јасан избор..............................................................................................102.6 Производ.................................................................................................113. Стакло у грађевини...................................................................................123.1 Каљење стакла........................................................................................123.2 Ламинирање стакла................................................................................133.3 Пескарење стакла....................................................................................153.4 Емајлирање стакла..................................................................................153.5 Термоизолациона стакла........................................................................163.6 Цнц обрада стакла..................................................................................173.7 Бушење стакла.........................................................................................183.8 Противпожарна стакла...........................................................................183.9 Брушење стакла.......................................................................................193.10 Савијање стакла....................................................................................194. Библиографија...........................................................................................21

2

1. СТАКЛО

Стакло је тврди материјал обично избрушен и провидан, направљен у највећем делу од силицијума и база спојених на високој температури. Венеција је један од напознатијих градова по прављењу предмета од стакла. Веома вешти и увежбани уметници који праве различите предмете од стакла објашњавају да овом професијом се треба веома дуго бавити да би се достигла савршена вештина и умеће. У Венецији се налази више од две стотине радњи и око три стотине радионица које продају и производе стакло, почев од огромних ваза до минијатурних фигура различитих боја. У Венецији стакло још и називају „мамац за туристе“ јер Венецији доносе огромне приходе у току летње сезоне[тражи се извор од 09. 2009.].

Стакло може бити провидно, плохо или у различитим облицима и у разним бојама

Стакло је хомогена аморфна, изотропна, провидна, чврста и крта материја у метастабилном стању настала хлађењем и загревањем. Садржи најчешће силицијумски песак, соду, оксиде алкалних метала и кречњак. То је биолошки неактивни материјал.

Стакло је транспарентно провидно за видљиво светло (постоји и непровидно стакло). Обично стакло не пропушта светло малих таласних дужина јер садржи примесе.

Стакло се налазило и у природи и ствара се у вулканским активностима. Други облик природног стакла настаје ударом грома у силицијумски песак.

Стакло се производи загревањем и топљењем у стакларској пећи. Резултат је аморфна материја која се може формирати у различите облике. Стакло је веома крто и разбија се на оштре крхотине. Ове особине могу бити модификоване додавањем примеса- најчешће оксида метала приликом топљења.

Стакло је пре свега састављено од силицијумског песка – силицијум оксида који има температуру топљења од 2.000° C и зато му се додају алкалне материје које снижавају температуру топљења. Како ово смањује отпорност на воду, додаје се и оксид калцијума који је повећава. Од основних сировина за израду стакла припрема се смеса у праху која се топи у стакларској пећи. Стаклу се могу додавати примесе које га боје, или га чине прозирним односно непрозирним.

3

Текући материјал се даље прерађује дувањем стакла, пресовањем стакла, ливењем стакла ручно или машинским путем и извлачењем стакла. Овако настали полутовари се могу даље прерађивати н. п. р. брушењем, глачањем и сл.

Стакло се може украшавати и украшавање стакла је поверено ликовњацима који имају савршену стручну припрему у преради стакла. Излазна тачка је уметнички цртеж који се преводи у дефинитивни технички предлог и основну техничку форму новог производа. У пећима где се материјал прерађује у ражерављеном стању уз топлоту, тако је познато нпр. кидано стакло. Ту декор натраје тако да се стакло у разжерављеном стању урони у воду и оно попуца и ствара ефекте а потом се поново загрева да би површина постала глатка. Мраморовано стакло настаје када се вруће стакло обавија малим комадићима стакла у боји који се у језгро затаве. Једна од могућности је обавијање језгра стакленим нитима у боји. Слојевито стакло је техника у пећима која рачуна са неколико слојева стакла у боји које се затим техником брушенја у хладном станју даље прерађују. Брушенје је техника прераде стакла у хладном станју и могу се брусити разне врста стакла као оловно, бојено и сл. Даља техника је сликање стакла које се може изводити у топлом и хладном стању и слика се бојама које нису ништа друго већ лако растопљиво стакло у које се додају метални оксиди. Ецовање је такође техника за декорацију стакла у хладном стању. Узорци се ецују у купки са киселином флуороводоничком која распушта стакло и интензитет и дубина узорка зависи од концентрације киселине и времена ецовања. Позната техника је и матирање стакла. Матне површине се могу стварати ецовањем са киселинама или пастама или пескарењем у којем се снажном струјом песка делује на стакло да би се створиле матиране површине а може се коначно и матирати стаклена површина брушењем помоћу разних маса. У прераду стакла спада и метализирање стакла где се текући метали наносе слично као код осликавања стакла.

Треба рећи и о значају примени стакла у монументалној уметности- у архитектури грађевина и простора. Бојени прозори су слике које се састављалу из бојеног стакла које поред основне функције да пропуштају светло имају и разне естатске функције. Зидне слике из бојених стакала су основи за мозаике.

1.1 Основне технике обраде

Обликовање на језгру - заједно са ливењем у калуп и брушењем једна од првих техника обраде

Дувано стакло - откривено од стране Феничана око 50 године пре Христа Ливење у калуп и брушење - једна од најстаријих техника Пресовано стакло - откривено око 1820. у Америци Машински дувано стакло - развијено за потребе индустрије сијалица, почетком

20.ст, прве машине производиле су 10 сијалица у минути (ручно је 4 радника могло израдити око 1200 сијалица дневно), данашње машине око 2000!

4

1.2 Дување стакла

Један од начина прераде стакла је дување стакла. Ручна израда се спроводи тако да стаклар из пећи узима са цевчицом од око 15 mm и дужине 120- 150 cm на којој је дрвени рукохват и метални писак, мању количину стаклене масе коју поравна и издува и остави је мало да се охлади и узима даљу количину стаклене масе коју изравна у специјалном алату и дува и формира окретањем и најзад се производ одели од цевчице и односи у пећ за хлађење. Касније се производ још један пут загреје и дорађује. Код машинске производње дување стакла се изводи тако да раде механизми и полуаутомати или пуном аутоматизованом производњом да би се добиле одговарајуће форме. Оба ова принципа су присутна код производњи сијалица или флаша.

1.3 Хемијски састав

Натријум Калцијум стакло је најчешћи и најјефтинији облик стакла. Обично садржи 60-75% силицијума, 12-18% соде, 5-12% креча.

1.4 Врсте стакла по саставу

Оловно стакло има висок проценат оловног оксида (најмање 20%). Релативно меко, но са високим индексом преламања светлости, погодно за брушење. Индустријски га је почео производити Георге Равенскрофт у Енглеској, у 17. веку. Но треба истаћи да је стакала са оловним оксидом било већ од почетака стакларства.

Боросиликатно стакло је врста силикатног стакла, има најмање 5% бор-оксида у свом саставу. Најчешће коришћено за сијалице те лабораторијски и кухињски прибор. Отпорно на хемикалије, те термичке шокове. Изумио га је Немац Ото Скот 1893. Америчко пирекс стакло такође је до 1940. било на бази боросиликатног стакла, касније су се појавили и производи од каљеног натријум калцијум стакла.

Алуминосиликатно стакло у саставу има алуминијум-оксид. Још отпорније од боросиликатног стакла.

96% силицијумско стакло врста је боросиликатног стакла, растопљена и формирана конвенционалним средствима, а затим обрађена уклањањем готово свих не-силикатних елемената. Отпорно на температуре до 900 C.

Стакло од растопљеног силицијума најтеже је за производњу, те врло скупо. Издржи температуре до 1200 C.

5

1.5 Конзервација стакла

Конзервација стакла делатност је посвећена очувању како историјских тако и археолошких предмета од стакла. Темељни принципи конзервације стакла једнаки су као и код других предмета културне баштине, значи пре свега усмереност ка поштовању и што бољем очувању изворности самог предмета на којем се ради. Реверзибилност те уочљивост реконструисаних делова као и могућност понављања захвата такође су врло важне. Конзерватор рестауратор стакла мора познавати основе технологије стакла, историју стакларског умећа, основне узроке пропадања стаклених предмета те барем основе археологије и историје умијетности. Веома је важно и познавање савремене теорије и праксе конзервирања рестаурирања стакла, конзерваторске етике, те основа знаственог испитивања предмета.Осим чисто физичких узрока стакло је подложно и корозији односно пропадању услед реакције са околином у којем се налази. У принципу што је стакло сиромашније силицијумом то лакше пропада.

Документовање затеченог стања

Овде се подразумева пре свега писана и фотографска документација стања предмета пре захвата, но такође је потребно темељно документовати и све захвате и материјале кориштене током рада на предмету. Саставни део документације морају бити и извештаји о евентуалним научним испитивањима проведеним на предмету, као и препорука за даље чување предмета.

Доношење одлука о потреби, обиму, те последицама захвата

Ово промишљање морало би бити интердисциплинарно, те би требало укључивати барем повијесничара уметности или археолога, научника који се бави пропадањем стакла, те самог конзерватора рестауратора.

Чишћење

У принципу би за чишћење требало користити само дестиловану воду, без икаквих додатака, евентуално се може користити и мешавина воде и етанола (1/1), те раствор од 90 делова дестиловане воде, 9 делова етил алкохола и 1 дела амонијака (25%) .

Уклањање старих рестаурација

Код најлакших случајева довољно је предмете уронити у врућу воду. У тежим случајевима морамо користити разна растварача зависно од коришћеног љепилу. Најтеже се уклањају лепка на бази епоксида и полиестера, за њих користимо 15% раствор бензолсулфокиселине у диметилформамиду. Како се ради о прилично токсичној мешавини поступак изводити у дигестору.

6

Лепљење делова

За лепљење се данас највише користе двокомпонентна епоксидна и цијаноакрилатне лепила која вежу под утицајем УВ светла. Делови које лепимо морају бити потпуно и темељно очишћени од било какове нечистоће и масноћа. Као најпознатије производе који се користе у ову сврху наведимо двокомпонентно лепило Аралдит 2020 те под УВ зрачењем вежући лепак Цонлоц. Познати су производи и Хктал НИЛ-1, Финебонд, те ЕПО-ТЕК 301-2. Код проблематичних предмета могу се користити и ојачања од стакла или провидне пластике.

Израда реконструкција

Аралдит 2020 може се користити и за ливење недостајућих делова. За лив користимо гипсане, воштане или силиконске калупе. По најновијим изворима плоче изливене од Паралоида Б 72 такође се могу користи код израде реконструкција .

Одсољавање

Предмете можемо одсољавати било у стајаћој води, било у води коју повремено мешамо те у континуирано текућој води. При овоме поступку обавезно користимо кондуктометар. Евентуално се може користити и сребро нитратни тест на хлориде.

Уклањање вапненастих наслага

Вапненасте наслаге најједноставније и најчешће уклањамо 10% соном киселином. Можемо користити и знатно блаже и мање штетне киселине попут сирћета и лимунске киселине.

Уклањање старих рестаурација

Једнако као и код историјских предмета, но урањање у врелу воду никако не користимо.

Консолидација

Код површински и дубински прокоридараних стаклених предмета исте је потребно површински учврстити, те их слојем лака изоловати од спољних утицаја. Најједноставније средство за консолидацију јест раствор Паралоида Б 72 у ацетону.

Лепљење

Иако би код археолошког стакла требало предност дати реверзибилним материјалима лепила наведена под историјским предметима и овде доминирају. Као пример реверзибилног материјала наведимо угушћен раствор Паралоида Б 72.

7

Израда реконструкција

Као и код историјских предмета - можемо користити Аралдит 2020. По најновијим изворима светски познат и признат рестауратор Степхен Кооб из Цорнинг музеја стакла почео је за реконструкције користити плоче ливене од Паралоида Б72 .

1.6 Чување стаклених предметаНовији стаклени предмети у принципу нису осетљиви на превелике осцилације

влажности ваздуха, но код оних археолошког порекла превисока би влажност ваздуха (више од 40%) увелико доприносила даљем пропадању предмета. Предмете треба чувати од загађеног ваздуха и прашине те УВ зрачења. Са предметима руковати у латекс или полиетиленским рукавицама! Што чешће контролисати стање предмета, посебно археолошких!

8

2. Стакло у широкој примени

Стакло је веома важан материјал, који је трајно укључен у свакодневни живот, културу и технологију људи широм света. Његова производња је веома стара и датира од око 3000 година пре нове ере. Први примерци стакла пронађени су у египатским гробницама, те се сматра да су Египћани почели производњу стакла. То су били комади малих димензија који су служили за украшавање. Израђивани су од непрозирног стакла у облику ситних перли.

Настанком Венеције почиње развој стакларства на острву Мурано (697. године). Ову производњу развијали су стакларски мајстори из Константинопоља, који су принудно овде довођени. То је омогућило да се већ крајем 13. века направе и прве наочари, а почетком 14. века и огледала. Нарочито су били вредни предмети од обојеног стакла: перле, бисери, полудраго камење, мозаик, скупоцене боце, филиграни, лустери у разним бојама и облицима који до данас нису превазиђени. Венецијански производи одликовали су се необичном разноврсношћу и високом уметничком вредношћу.

Тајна венецијанског стакларства чувана је све до 16. века. Тада почиње развој стакларства и у другим земљама Европе као што су: Француска, Енглеска, Италија, Холандија, Белгија, Немачка и др.

Данас, целокупна прехрамбена индустрија, као индустрија алкохолних и безалкохолних пића почиње да своје производе пуни у стаклену амбалажу. Исти је случај и са медицинском, козметичком и хемијском индустријом.

2.1 Зашто изабрати стаклену амбалажу?

Зато што је стакло постојано и природно. Зато што је естетски лепо и хигијенски чисто. Неприкосновено је као амбалажа за пиће и намирнице. Висококвалитетни производи у сигурној стакленој амбалажи дуго задржавају

цвој прави укус и свежину. Стакло као такво је инертно и отпорно на дифузију тако да у производ ништа из

околине и стакла не продире као и од производа ка споља.

Укратко, стакло је идеалан материјал за паковање. Сачињено је од распрострањених, природних материјала. Економски је исплативо и еколошки поуздано. Песак је основни елемент, сода омогућава топљење и флуидност, а кречњак стаклу даје постојаност. Ломљено, рециклирано стакло се користи због заштите животне средине и уштеде енергије. Да би добило боју стаклу се додају оксиданти.

9

2.2 Када би природа бирала амбалажу, изабрала би стакло, јер:

Стакло чува производ Продужава време трајања производа (штити садржај од влаге и кисеоника) Чува исти укус Стакло чува људе Хемијски је инертно – стакленој амбалажи није потребан никакав заштитни

унутрашњи слој. Здравствене организације га зато сматрају најбезбеднијом амбалажом

Стакло чува животну средину 100% се може рециклирати, заувек Употребом рециклираног стакла у производњи смањује се потрошња енергије Природно

Састављено од природних минерала, стакло је еколошки материјал, чист и елегантан. Стакло је стабилно и може да поднесе велике разлике у температури, заправо, што се амбалажне индустрије тиче, стакло је синоним за стабилност. Такође је синоним за хемијску инертност јер је неутрално, не оставља никакав траг на производ који се у њему чува. Зато је стакло омиљени материјал за паковање хране и пића.

2.3 Амбалажа

Стаклена амбалажа штити производе од спољашњих утицаја, а не мења ни укус, ни мирис производа. Због тих својих карактеристика, стакло је оптималан материјал за дугорочно чување. Стаклена амбалажа повећава и вредност производа који се у њој чува, јер је транспарентна и омогућава кориснику да види квалитет производа.

2.4 Дизајн

Стаклена амбалажа се обликује док је у течном стању. Та флексибилност омогућава читав спектар различитих намена (тегле, боце, итд.). Креативни људи ту флексибилност, у комбинацији са палетом боја, користе да остваре неке од заиста јединствених идеја у дизајну. Било да је у питању најмодернија иновација или стандардизован облик, стаклена амбалажа је мешавина елеганције и аутентичности, а купцу оставља моментални утисак о производу, свежини и квалитету, чак и пре његовог коришћења.

2.5 Јасан избор

Природно, стабилно, неутрално, спремно за најмодерније иновације и погодно за потпуну рециклажу, стакло се показало као најбоље на најтежем тесту – тесту времена.

10

2.6 Производња

Производња стакла је изузетно сложен и прецизан технолошки процес. Сирови материјали се утоварују у пећ, у којој температуре досежу 2800°Ф, где се сировине топе. Топљено стакло се раздваја у „капи“ које се спуштају у калупове који дају облик боце. Затим боце продужавају у завршни процес где се контролисано хладе и загревају како би постигли глаткост. Тек након што прођу читав низ мера за контролу квалитета, боце се пакују и припремају за испоруку.

11

3. СТАКЛО У ГРАЂЕВИНАРСТВУ

Стакло се у градјевини користи у разним облицима и за разне делове како ентеријера тако и екстеријера. Постоји 10 начина обраде стакла, а то су:

Каљење стакла Ламирање стакла Пескарење стакла Емајлирање стакла Термоизолациона стакла Цнц обрада стакла Бушење стакла Противпожарна стакла Брушење стакла Савијање стакла

3.1 Каљење стакла представља термички процес обраде стакла у циљу побољшавања његове стабилности, механичких особина и сигурности. Каљење је могуће за све врсте стакла осим армираног у дебљинама 4-19мм, у максималним димензијама комада 400*214цм.

Процес се одвија у специјалном погону, у контролисаним условима и састоји се из неколико фаза. Обрађено стакло се у зависности од типа, величине и дебљине загрева до температуре од око 650С, до тачке омекшавања. Стакло затим прелази у фазу хлађења при чему се температура нагло спушта на 450С.

Приликом овог процеса површина стакла се хлади брже у односу да унутрашњост. Овим поступком површина стакла остаје напрегнута на притисак а унутрашњост на затазење. Овакво стање доприноси знатном побољшању механичких особина стакла чиме оно постаје флексибилније, отпорније на температурне разлике. У случају лома стакло се расипа на ситне заобљене комаде и тиме не представља опасност од наношења повреда. Сва неопходна обрада стакла мора се извршити пре процеса каљења. Накнадна обрада није могућа због површинских напона насталих каљењем.

12

3.1 каљено стакло

ОСОБИНЕ

Повећана савитљивост до 8 пута у односу на ,,флоат,, стакло Отпорност на термички шок и високу температуру до 320С Повећана отпорност на удар Сигурност од повреда приликом лома

ПРИМЕНА

Сви типови фасада Кухињске радне плоче Зидне преграде и облоге Надстрешнице Ограде и степеништа

3.2 Ламинирање стакла представља процес међусобног спајања два или више стакала под дејством топлоте и притиска у контролисаним условима у циљу побољшања механичких својстава и сигурности стакла. Стакла се спајају специјалним јаким филмом термопластичног полимера-поливинилбути (ПВБ) који може бити провидан, полутранспарентан непровидан или у боји. Максималне димензије комада 400*200цм. У случају ломљења овакво стакло се не расипа, већ остаје у целини.У оквиру ламелираног стакла могуће је комбиновати равна и закривљена стакла различитог типа: каљена, орнамент, бојена, рефлектујућа, нискоемисиона, емајлирана или штампана. Многобројним комбинацијама формирају се стакла у више нивоа заштите и за различиту употребу.

13

ПРОИЗВОДИ ОД ЛАМИНИРАНОГ СТАКЛА

- Антивандал стакла

3.2.1 Антивандал стакла

- Панцирна стакла (нивои заштите: 9мм Пара, магнум 357, магнум 44, Калашњиков, Нато)

3.2.2 Панцирна стакла

- Стаклени ламинирани пакети за специјалне сврхе (подови, ограде, газишта, надстрешнице)

14

ПРИМЕНА

Мењачнице, шалтери, банке Оклопна возила Изолзи Газишзе степеништа и подова Надстрешнице Ограде

3.3 Пескарење представља технолошки процес површинске механичке обраде равног и савијеног стакла при којем се у специјалној комори абразив (песак посебне гранулације) под притиском и у одређеној брзини наноси на површину. Овим поступком постижу се различити декоративни елементи као што су: матирање, плитко гравирање и израда мотива. Наношење абразива врши се аутоматски механичком руком чиме се постиже хомогеност и уједначеност мат површине. Осим аутоматски, стакло се може пескарити ручно као би се постигли различити ефекти.Процес матирања се осим пескарењем може вршити хемијски, наношењем киселине која нагриза површински слој и тиме ствара мат ефекат.

3.3 Пескарено стакло

ПРИМЕНА

Пескирати се могу сви типови и дебљине стакла чиме се постижу различити ефекти. Овакво обрађено стакло налази широку примену као у ентеријеру тако и у екстеријеру. Одличан је избор приликом преграђивања простора у условима недовољног осветљења.

3.4 Процес емајлирања представља поступак приликом којег се контролисаним загревањем у специјалном погону наноси керамички слој у боји на чисту површину стакла. Керамички емајл наноси се на стакло у једнаком слоју помоћу специјалних ваљака након чега се суши. Дебљине слојева нанетог емајла могу износити 10-100µм

15

чиме се постижу транспарентни и непрозирни ефекти боје. Након наношења и сушења, емајлирана стакла пролазе процес каљења чиме емајл постаје отпоран на механичка оштећења (гребање и хабање), раствараче, ,,УВ,, зрачења, температурне промене до 470С и атмосферске утицаје. Стакло се емајлира у боји према ,,РАЛ,, и ,,НЦС,, стандарду ради постизања тачних нијанси. Осим једнобојна, стакла се поступком ситоштампе могу израђивати у више боја и по мотиву. Израђују се у дебљинама 4-19мм максималних димензија 360*180цм.

3.4 емајлирано стаккло

ПРИМЕНА

Емајлирано стакло могуће је користити као једноструко, ламелирано или у оквиру термо пакета чиме налази широку примену:

Зидне облоге Радне плоче Намештај Фасаде Излози Ограде Степеништа и газишта Надстрешнице

3.5 Термоизолационо стакло представља широку серију пакета стакала различитих термоизолационих својстава. Како би се постигло одређени У-фактор, производе се пакети од два или више стакала међусобно раздвојених крутом или елестичном везом, између којих је простор испуњен дехидрираним ваздухом или племенитим гасом (аргоном).

16

Савремена технологија и компјутерски аутоматизована производња у контролисаним условима омогућава производњу стакала високог квалитета са могућношћу постизања У-фактора и до максималних 0.6 W/m2K.

3.5 Термоизалационо стакло

ПРИМЕНА

Фасаде Прозори и преграде Улазна врата Надстрешнице Различити системи за застакљивање

3.6 ЦНЦ (Computer numerical Control) обрада подразумева сечење, бушење, обликовање, израду гравура и 3Д резање свих типова стакла у дебљини од 3-50мм, максималних димензија 160*260цм. Пето-осна ,,ЦНЦ,, обрада представља савремени алат без којег се не може замислити израда модерног намештаја и детаља како у ентеријеру такои у екстеријеру.Овај тип обраде омогућава израду свих захтевних облика типова обраде стакла. Како се цео процес одвија компјутерски добијени производ је израђен са врхунском прецизношћу. Процес израде обрађеног стакла подразумева више фаза. Потребан облик, неопходни отвори и гравуре конвертују се у векторску форму помоћу ,,ЦАД,, софтвера, након чега се израђује Г-код неопходан за комуникацију са машином. Стакло у одређеним димензијама поставља се на вакуме у радни простор машине након чега машина системски бира алате и почиње са обрадом.

17

3.6 Обрађено цнц стакло

3.7 Бушење стакла представља процес израде отвор на стаклу различитих пречника. Машина за бушење опремљена је са две главе што омогућава прецизно и синхронизовано бушење са обе стране стакла истовремено. Овакав поступак пружа максималан квалитет и прецизност израде рупа и не дозвољава ни минимално оштећење површине стакла приликом изласка алата из материјала. Комбинацијом различитих алата за бушење постижу се отвори у стаклу различитих геометријских пресека што омогућава уградњу у различите носаче.

3.7 Машина за брушење стакла

3.8 Противпожарна стакла производе се као вишеслојна стакла спојена специјалном смесом отпорном на високе температуре. У зависности од нивоа заштите могу бити двослојна или вишеслојна. Израђују се у специјалним условима уз помоћ савремене технологије и уз помоћ специјалних хемијских једињења. Излагањем стакла високој температури у дужем периоду долази до хемијске реакције у слоју између стакала, једињење се шири и у даљем излагању ватри чини непробојну баријеру.КОНКАВ КОНВЕКС је заступник противпожарног стакла свих нивоа заштите ,,PYROBEL,, угледног светског произвођача ,, АГЦ,,. Нивои заштите стакла која се израђују су: 30, 60, 90, 120 мм. ,,PYROBEL,, сткла секу се у свим димензијама специјаним алатом како би унутрашњи ватроотпорни заштитни слој остао неоштећен и прописно вршио своју функцију у случају пожара. Након сечења ивица сваког стакленог панела мора се

18

заштити специјалном алуминијумском траком отпорном на високу температуру. Тек након овог поступка стакло се може уградити даље на објекат. Противпожарна стакла уграђују се у ватроотпорне профиле од челика како би се у потпуности осигурала заштита од пожара.

3.8 Провера стакла на пожар

3.9 Брушење стакла представља механички процес полирања ивице стакла у свим нивоима (мат, полумат, сјај) дебљине 3-50мм у разним димензијама. Могу се брусити стакла правилних и неправилних облика. Ивице сткла брусе се у разним геометријским пресецима. Како би се постигао врхунски квалитет брушења стакло пролази кроз систем дијамантских брусева различите финоће и хлади се водом под притиском.

3.9 Брусено стакло

3.10 Савијање стакла представља термички процес обликовање стакла у просторне облике. У зависности од потреба сткла се савијају у једној или две осе, у радијусима или као слободна производна површ. Могуће је савијати све врсте стакла дебљине 4-19мм до максималних димензија 200*350*70цм. Савијена стакла могу се користити у оквиру термоизолационих пакета, у оквиру ламилираних антивандал и панцирних непробојних стакала. Савијена стакла се могу сећи у различите облике, бушити и фарбати.

Процес производње започиње израдом векторског цртежа који се користи за штеловање алата за савијање. Наштелован алат смесшта се у радни простор машине за савијање, облаже специјалном ватрогасном тканином како би стакло након савијања

19

задржало глатку површину. Припремљено и обрађено стакло прецизно се поставља на маркере означене на алату чиме процес савијања почиње. У зависности од димензија, дебљине стакла и жељеног облика процес савијања траје до 4 сата и подељен је у више фаза. Стакло се у фазама загрева до одређене температуре, затим одржава на температури од 750С након чега се хлади у одређеним интервалима. Комплетан процес контролише компјутерски систем како би се обезбедио максималан квалитет крајњег производа.

3.10 Савијено стакло у намену намештаја

20

4. Библиографија:

http :// sr . wikipedia . org / sr - ec /% D 0% A 1% D 1%82% D 0% B 0% D 0% BA % D 0% BB % D 0% BE

http :// www . srpskafabrikastakla . com /

http :// www . srpskafabrikastakla . com / zashto - staklo -3/

http :// www . konkav - konveks . com / srb / proizvodnja - i - obrada

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BA%D0%BB%D0%B0#.D0.98.D1.81.D1.82.D0.BE.D1.80.D0.B8.D1.98.D0.B0_.D1.81.D1.82.D0.B0.D0.BA.D0.BB.D0.B0

www.google.com/images

21