aleksandra nedic, depresija bolest danasnjice-prepoznavanje, komplikacije,suicid

7/23/2019 Aleksandra Nedic, Depresija Bolest Danasnjice-prepoznavanje, Komplikacije,Suicid

http://slidepdf.com/reader/full/aleksandra-nedic-depresija-bolest-danasnjice-prepoznavanje-komplikacijesuicid 1/23

DEPRESIJA BOLEST DANAŠNJICE

- PREPOZNAVANJE, KOMLIKACIJE, SUICID-

Prof. dr Aleksandra Nedić

Klinika za psihijatriju, KC Vojvodine



• 27% odrasle populacije EU ima bar 1 mentalni

poremećaj tokom jedne godine (1/3 ima više od jednog mentalnog poremećaja)

• Depresivni poremećaj je najčešći (6,9%), potomgrupa anksioznih poremećaja (mediana oko 7,5% -

isključujući specifične fobije)



Depresivni poremećaji

• Depresija je najčešći, epizodičan -ponavljajući/hroničan, mentalni poremećaj

• Ispoljava se u blagom, umereno teškom i teškom

obliku – pri čemu se kod jedne osobe težinaispoljavanja može menjati

• Depresiju teško prepoznaje osoba koja od ovog

poremećaja pati, najbliža okolina, lekari opšte prakse

(LOP), često i psihijatri• Depresija se može javiti bez ikakvog jasnog

spoljašnjeg uzroka (stresnog dogadjaja), ili se razvija

nakon nekog stresnog dogadjaja



Značaj depresivnih poremećaja

• Depresivni poremećaji:

- dovode do značajne onesposobljenosti zasvakodnevno funkcionisanje

- umanjuju kvalitet života pacijenta i njegove porodice

(i u blagim manifestacijama)- često se javljaju komorbidno sa drugim mentalnim itelesnim bolestim (lošiji tok i ishod)

- u najvećem broju slučajeva - preko 60% - javljaju se

rekurentno (hroničan tok)

• U oko 70% slučajeva “dobro” se leče – vraćajuosobu na premorbidni nivo funkcionisanja




Depresija je vodeći uzrok „Godina životaproživljenih sa invalidnošću“ (YLDs) od svihmedicinskih bolesti - 11,8% (SZO,2001)

Depresija izaziva nesposobnost za posao više od

hipertenzije, šećerne bolesti, artritisa Depresivna osoba ne funkcioniše u porodici i u

socijalnim relacijama

Do 2020. depresija će biti vodeći zdravstveni

problem u razvijenim zemljama (“ekonomskacena”=pad produktivnosti+bolovanja+cenalečenja+cena pogrešne dijagnostike+cena suicida;“humana cena” = patnja pacijenta i njegoveporodice)




• Depresivni poremećaji su IV najvažniji uzrokonesposobljenja od svih medicinskih bolesti, do 2020biće na II mestu (WHO, 2001.)

• 5-15% depresivnih osoba izvrši suicid

• Depresije su IV najskuplja medicinska bolest(USA,1993 – 44 milijarde $) (Hall i Wise,1995)

• oko 1/2 depresivnih poremećaja se ne prepozna uprimarnoj zdravstvenoj zaštiti; oko 1/3 prepoznatih –

pogrešno se dijagnostikuje (Lecrubier,2001)




• Ukupan zbir svih tipova depresija je između 15% i

22% pacijenata u ambulantama lekara opšte prakseHealth Services/Technology Assessment Text. 2005.

Veća učestalost depresije povezana je saudruženom telesnom bolešću, nezaposlenošću

i lošima materijalnim stanjem Patten SB i sar . Descriptive Epidemiology of Major Depression in Canada,

Can J Psychiatry 2006;51:84 – 90



Deprimirajuće činjenice o depresiji

• Oko 50% depresivnih nikada ne zatraži pomoć

• Oko 50% koji posete lekara ne bude dijagnostikovano

• Oko 50% dijagnostikovanih bude lečeno• Samo 50% lečenih bude adekvatno lečeno

• Na taj način otprilike svaki 16 depresivni čovek (oko6%) primi adekvatnu terapiju

Sartorius 2004



Depresivno (patološko) raspoloženje vs“normalna” tuga/žalovanje

• Dugotrajnost – traje duže (danima, nedeljama, mesecima),

održava se gotovo po ceo dan• Intenzitet – pacijenti jasno razlikuju “tugu” od osećanja koje

doživljavaju kao depresivno (prebojava sve ostale psihičkefunkcije)

• Udruženost sa telesnim simptomima – poremećaji: spavanja,apetita i libida

• Poremećaj svakodnevnog socijalnog funkcionisanja u višedomena (posao, porodica, prijatelji, slobodno vreme...)

• Pojava suicidalnih misli, planova, pokušaja (retkohomicidalnih)

• Ponekad grubo izmenjeni doživljaji stvarnosti (psihotičnisimptomi)



Simptomi depresije modifikovano prema Cassano P, Fava M.J Psychosom Res.53:849-857,2002

PSIHOLOŠKI

-depresivno raspoloženje-iritabilnost-anksioznost

-gubitak interesovanja-nemogućnost uživanja-gubitak zadovoljstva-hipersenzitivnost na

odbijanje i kritiku-perfekcionizam

-neodlučnost-pesimizam

-beznadežnost-bezperspektivnost

-kognitivna distorzija

-nisko samopoštovanje/osećanje bezvrednosti-preterano osećanje

krivice-misli o smrti/samoubistvu

-misli o povređivanju

drugih

BIHEJVIORALNI

-plačljivost-svadljivost-izlivi besa

-izbegavanje situacijakoje izazivaju anksioznost-smanjena produktivnost

-socijalno povlačenje

-izbegavanje emocionalnihi seksualnih aktivnosti

-redukovanje aktivnostiu slobodnom vremenu

-razvoj rituala/kompulzija-”radoholično” ponašanje-zloupotreba supstanci

-uloga žrtve-samopovređivanje

-suicidalne radnje/pokušaji-nasilno ponašanje

SOMATSKI

-zamor-težina u ekstremitetima-insomnija

-hipersomnija-smanjen apetit

-gubitak telesne težine-povećan apetit

-povećanje telesne težine-”stezanje” u želucu

-opstipacija-smanjen libido

-erektilna disfunkcija-nemogućnost dostizanja

orgazma-glavobolje

-napetost u mišićima-palpitacije

-senzacije u vidu žarenja-bolovi (u različitim

delovima tela)



Depresivni poremećaji iz grupe Poremećajaraspoloženja (MKB-10):

• Depresivna epizoda (F32) - prva pojava depresije:

(blage i neke oblike umereno jake depresivne epizode moguzbrinjavati lekari opšte medicine)

• Rekurentni depresivni poremećaj (F33) – ponovljenedepresivne epizode (druga, treća...)- aktuelna epizoda se specifikuje kao blaga, umereno...

• Rekurentni kratki depresivni poremećaj (F38.10)

• Perzistentni/dugotrajni depresivni poremećaj – distimija(F34.1)



Dijagnostički kriterijumi za depresivnu epizodu(MKB-10)

• Tipični simptomi:

1. Depresivno raspoloženje2. Gubitak interesovanja i zadovoljstva3. Smanjenje energije/povećana

zamorljivost i smanjenje učešća uaktivnostima

• Ostali simptomi:1. Oštećena koncentracija i pažnja2. Smanjeno samopouzdanje i

samopoštovanje3. Osećanje krivice i bezvrednosti

4. Sumoran i pesimistički pogled nabudućnost5. Ideje o samopovredjivanju ili suicidu6. Poremećen san7. Snižen apetit

TRAJANJE NAJKRAĆE 2 NEDELJE

• Blaga depresivna

epizoda:2 tipična + 2 od ostalih

• Umereno jakadepresivna epizoda:

2 tipična + 3 (4) od ostalih

• Teška depresivnaepizoda:

3 tipična + 4 (ili više) odostalih

- često: retardacija iliuznemirenost/agitacija;osećanje bezvrednosti ilikrivice; suicidalnost



PHQ-9

1. Koliko ste često imali u poslednje

dve nedel je neku od sledečih tegoba

Bez

tegoba0

Par dana

ponekad

1

Više od

polovine

dana

2

Skoro

svaki

dan

3

a.Smanjeno interesovanje i zadovoljstvo za poslove i

dogadjaje

b. Osećanje praznine, neraspoložanje, beznadežnosti

c. Problemi sa spavanjem

d. Umor, zamoranje i manjak energije

e. Smanjen ili pojačan eptit

f.Negativno razmišljanje o sebi, doživljaj

neuspešnosti…

g. Loša koncentracija, na pr. za čitanje, gledanje TV…

h.Usporenost pokreta i govora ili obrnuto

uznemirenost…

i.Razmišljanje da je bolje da Vas nema, da prekratite

život…

Zbir kolona: 3 4 9

UKUPNO: 16

“ Pfizer”H.C.P: Corporation



Interpretacija skorova PHQ-9

0-4: Uobičajeno za opštu populaciju

5-9: Blagi simptomi / subsindromalni oblik depresije

10-14: Umereni / blagi simptomi / blaga depresivna epizodaF 32.0, mešoviti anksiozno-depresivni poremećaj F 31.2

15-19: Umereno teški simptomi / blaga F 32.0 ili umereno

teška depresivna epizoda F 31.1

20: Teški simptomi / umereno teška F31.1 ili teška

depresivna epizoda F32.2

Pfizer”H.C.P: Corporation

Kod graničnih vrednosti i neodlučnosti u dijagnostici uključiti u procenu

funkcionalnu onesposobljenost. Veća onesposobljenost = veći skor.



Karakteristike osoba sa depresijom u PZZ

• Neprepoznavanje simptoma depresije• Nesaopštavanje/poricanje “psiholoških” simptoma

depresije (strah od stigme)• Somatizacija depresivnih simptoma

• Česti, nezakazani dolasci na preglede(“teški”,”problematični” pacijenti)• Prethodeća stresna situacija• Nezaposlenost, loša materijalna situacija, nizak

edukativni nivo

• Doživljaj da će depresivni simptomi proći sami odsebe



Karakteristike depresivnih poremećaja u primarnojzdravstvenoj zaštiti

• Blage forme depresija – manje onesposobljavanje

• Žalbe na teškoće sa spavanjem (nesanica) i “nervozu”

• Anksiozni simptomi (drhtanje, preznojavanje, ...)

• Somatski simptomi: bolovi, “pritiskanje”, doživljaj

hladnoće, teški ekstremiteti, nediferencirane različitesenzacije, gastrointestinalne žalbe (opstipacija),kardiovaskularne žalbe, različite žalbe na telesnofunkcionisanje

• Zamorljivost, gubitak energije, gubitak snage

• Komorbiditet sa hroničnim telesnim bolestima

• Komorbiditet sa drugim mentalnim poremećajima



Komorbiditet depresije i psihijatrijskih

poremećaja

• Depresija najčešće udružena sa:

• simptomima anksioznosti – 90%

• anksioznim poremećajima – više od 60%

• alkoholizmom – 50% / zloupotrebom PAS

• poremećajima ličnosti



Komorbiditet depresije i telesnih bolesti

(naročito kod starijih osoba)

• Kardiološke bolesti - depresija povećava rizik odkoronarne bolesti i mortalitet nakon infarkta

miokarda

• Depresija nakon šloga – 30%-35%; povećanmortalitet

• Depresija i dijabetes melitus - 8%-27%

• Depresija tokom onkoloških bolesti• Depresivna pseudodemencija - više ispoljeni

kognitivni znaci depresije



Depresija i suicid

• Od svih izvršenih suicida 60-70% izvrše depresivneosobe

• 58 000 stanovnika EU svake godine izvrši suicid, višenego što pogine u saobraćajnim nesrećama,ubistvima, ili umre od AIDSa godišnje

• Stopa suicida za Vojvodinu u 2009. – 24,6 *• Stopa suicida za Novi Sad u 2009. – 12,8 *

*Izvor podataka:Centar za biostatistiku i informatiku u zdravstvu

Institut za javno zdravlje Vojvodine

aleksandra nedic, depresija bolest danasnjice-prepoznavanje, komplikacije,suicid

Documents