karl polanji, tranzicija, socijalni kapital

7/29/2019 KARL POLANJI, TRANZICIJA, SOCIJALNI KAPITAL

1/22

Alpar Loonc

Fakultet tehnikih naukaNovi Sad

Izvorni nauni lanakUDK: 316.334.2/.3

Primljeno: 17. 05. 2005.

KARL POLANJI, TRANZICIJA, SOCIJALNI KAPITAL

Karl Polanyi, the Transition, and the Social Capital

ABSTRACT Taking into account the theoretical contributions to the genesis of capitalismthe opus of Karl Polanyi represents the classical approach in the economic sociology andpolitical economy. Describing the Speenhamland-narration in England Polanyi hasthematised the contradiction that deeply characterised the capitalist system, namely the

contradiction between the disembedded marketization and the societal self-defence. It is tobe accentuated that this contradiction is immanentcontra certain interpretations that arouseout during the last two decades. Polanyis critical work could not been integrated into theconservative attacks on the welfare arrangements and could not been explicated as the

theory of organised welfare capitalism. The hypothesis that orientates this article is thatPolanyis achievement is of crucial importance for the rereading of the transition-processesbut it is to be corrected on the basis of certain interpretation of social capital. I argue thatthe tension of embeddedness and disembeddedness is at the centre of Polanyis work. At the

same time there is a dilemma in relation to the character of the meanings and forms ofembeddedness. Due to the contribution of the literature on the social capital we can reuse itin the light of the solving of problems of the collective action. The level of embeddedness isnot an expression of a neutral constellation. The social capital provides a framework for theexplanation of the institutional constraints that are subject to conflict amongst the societalagents. In this way, the double movement that is depicted in the Great Transformation couldbe rearticulated by the conflict-centred view that ties in nicely with the concerns of thoseemphasizing the importance of voice, political goods and ethical limits of market.

KEY WORDSKarl Polanyi, transition, social kapital

APSTRAKT Uzmu li se u obzir teorijski doprinosi tumaenju nastanka kapitalizma, deloKarla Polanjija (K. Polanyi) predstavlja nezaobilazan, tako rei klasian pristup ekonomskesociologije i politike ekonomije. Inspirisan uglavnom Veberom (M. Weber) i Pirenom (H.Pirenne) Polanji je na primeru Engleske u XIX veku tematizovao protivrenost koja duboko

odreuje kapitalizam, a to je protivrenost izmeu dekontekstualizovanog/obeskorenjenogtrita i socijetalne samozatite. Insistirajui na tezi da se radi o imanentnoj protivrenosti,iznosim i neslaganje u odnosu na odreena tumaenja Polanjija koja su se uobliila u tokuposlednjih nekoliko decenija, naroito mislim na konzervativna tumaenja u SAD povodomodbijanja garantovanog osnovnog minimalnog dohotka, ali i na druge interpretacije koje


2/22

328 SOCIOLOGIJA, Vol. XLVI (2004), N 4

smeraju ka tome da promoviu Polanjija kao teoretiara organizovanog kapitalizmablagostanja. Radna hipoteza ovog lanka je u tome da je Polanjijeva teorija izuzetnorelevantna za razumevanje tzv. tranzicije u Srednjoj i Istonoj Evropi, ali, ipak, predlaemkorekciju njegovog pristupa posredstvom odreene interpretacije sintagme socijalnog

kapitala. Shodno tome, lanak se sastoji iz tri dela. U prvom delu se vri srazmerno kratkarekonstrukcija Polanjijeve argumentacije koja e odrediti i dalji tok rasprave. U drugom

delu sprovodim pozicioniranje argumentacije Polanjija u okruju tranzicije i ukazujem namomente u njegovoj argumentaciji koji su neizostavni u perspektivi tranzicije. U treem

delu pokuavam realizovati korekciju sa kojom se Polanjijeva teorija namerava integrisati usklop savremenih rasprava.

KLJUNE REIKarl Polanji, tranzicija, socijalni kapital

Geneza ideoloke konstrukcije trinog drutva

Polanjijev pristup oponira evolucionistikom razumevanju nastankakapitalizma,1 dakle, kapitalizam ne nastaje kao plod postepenih promena, ili kaorezultat kontinuirane dinamike razmene i odgovarajuih socijetalnih institucija.

Naprotiv, nastanak trinog drutva valja promatrati kao prelomnu taku, ulazak,nasiljem posredovanog, epohalnog diskontinuiteta (velika transformacija) u

istorijski tok zapadnih drutava. On tvrdi da je osnaenjem integrativnih aspekatatrita nastao potpuno novi oblik drutva, tavie, na nekim mestima ak i pojaavatvrdnju da se u XIX veku u vidu responzivnosti zapravo otkriva drutvo. Ovakav

pristup je inae pribavio Polanjiju epitet teoretiara koji se u analizi nastankatrinog drutva oslanja na objanjenje tipa deus ex machina.2 No, nije tano danjegovi itaoci ne dobivaju nikakve informacije o prethodeem kontekstu iz kojegizrastaju programatski stavovi komodifikacije drutva. Treba obratiti panju nanjegove naznake o mainskim aranmanima i tehnolokim reimima organizacijeivota: uopte nije sluajno to govori o tehnolokoj civilizaciji u kojoj drutvo

postaje saobrazno mainama i podeava svoje potrebe zahtevima tehnolokihreima.3

1 Polanji nije uvek dosledan u korienju terminologije, no polazim od toga da se kapitalizam i

trino drutvo mogu koristiti kao sinonimi. U tom pogledu je pouan Blokov uvod (Block,2001). Po Bloku, Polanjijevi teorijski potezi se mogu promatrati kao igra/protuigra u odnosu naMarksa (Marx), shodno tome, po njemu i terminologija Polanjijeva je u sklopu ovog odnosa. Ipak,valja registrovati jednoznano: za razliku od Marksa, Polanji ne sagledava kapitalizam kaosuperioran u evolucionom smislu rei. Bilo bi netano Polanjija tumaiti u smislu registracijeprotivrenih, destruktivnih posledica geneze liberalnog kapitalizma, u tim aspektima Polanjizauzima idiosinkratino gledite, jer nastanak kapitalizma interpretira kao kontingentni dogaaj.

2 Lacher (1999: 317).3 Primera radi, Polanyi, K. (1947: 109117).


3/22

Alpar Loonc: Karl Polanji, tranzicija, socijalni kapital 329

Utopija samoreguliueg trita u XIX veku razumeva se kao ideolokareakcija povodom sledea dva momenta. Prvi je da politika konstrukcijasamodovoljnog trita nosi na sebi tragove mainizacije drutva, a to su: efikasnost,automatizam i prilagoavanje. A drugi, narativni momenat, koji je nairokorazmatran u odgovarajuoj literaturi, vezuje se za tzv. Speenhamland-epizodu4 uEngleskoj koja traje od kraja XVIII do sredine XIX veka. Polanji naroito insistirana tome da je klasina engleska politika ekonomija kao nosilac ekonomskogliberalizma uobliena u vidu odgovora na neredukovani fenomen siromatva u tokutrajanja spomenutih mera. Naime, tu se susreemo sa fenomenom koji je okupiraoteorijsku panju savremenika da pauperizam postoji zajedno sa ekonomskim

bogatstvom, da u ponajvie civilizovanim nacijama postoji najvei broj siromaha,i napokon da najamnine nisu najvee u zemljama koje su najbogatije.5Speenhamland-reim istovremeno ustanovljava nacionalni sistem trita rada i

paternalistikim merama pokuava da pripitomi negativne efekte komodifikacijeradne snage, odnosno proletarizaciju ljudi. Reim eli biti i konica i promotortrinih normi istovremeno pokuava osnaiti ekonomsko drutvo bez trita rada,to navodi Polanjija da sagleda nemogunost zaustavljenja prodiranja normi trinogdrutva pomou paternalistikih poduhvata. Napokon, zakon se ukida 1834. kada seradna snaga definitivno transformie u robu i time se kompletira komodifikacija

drutva.Polanjijeva (ovde nuno skraena) naracija se dakle vezuje za epohalni

neuspeh jednog reima blagostanja. Ipak, da se izbegne nesporazum: Polanjijevaargumentacija se ne razvija protiv sistematskog uticaja drave povodom negativnihefekata dinamike trita. Jer, ako bi tako nastupio, ne bismo razumeli njegovosveobuhvatno neslaganje sa teoretiarima ekonomskog liberalizma.6 Polanjijev

postupak posreduje odista znaajnu kritiku spram moralizatorsko-paternalistikognastupa drave blagostanja, ako tako hoemo, i pre Ofea (K. Offe) ili Habermasa.Polanji ne tedi rei u pogledu kritike Speenhamland-reima koji za njegamultiplikuje demoralizaciju, produkuje zavisne i stigmatizovane subjekte, a njegovi

patogeni efekti uvode hegemoniju komodifikacije. Pisac Velike transformacije dri

4 Grad u Berkiru (Berkshire). Godine 1795. sudski inovnici bili su pozvani da odrede najniu platu

koja se u grofoviji moe isplatiti s obzirom na cenu hleba. Umesto takve plate odreena je tablicaprema kojoj e svaka siromana i marljiva osoba, osim svoje plate, primati od optine odreenusvotu za sebe i za svoju familiju, sve dok cena hleba ostaje ista. Zakon iz Speenhamlanda injegov reim blagostanja je prihvaen postepeno sve dok nije obuhvatio polovinu ruralne Engleske.(Citiram samo novije radove: Boyer, 1990; Sokoll, 1993; Clement, 1997: 49-60, Lees, 1998; King,2000).

5 Polanji (1962:87). Ovde se moe itati i o suptilnoj distinkciji izmeu siromanih i paupera. Okontekstu knjige: Block, 2003: 275-306.

6 A da je kritika Mizesa (Mises) i Hajeka (Hayek) uvek bila bitna za njega vidi: Polanyi-Levitt, Mendell(1987), kao i Swedberg (1996). Vidi jo, Polanyi (1922, 1933, 1935).


4/22


na umu razaranje ruralnog stanovnitva u dotinom vremenskom okviru, ekspanzijururalnog siromatva, no uvek u svetlu ideolokog programiranja trinog drutva.Ali, ubeen je da se Speenhamland-epizoda ne moe uoptiti u smislu opte kritike

pervertiranih efekata uticaja na trite i naroito se ne moe iskoristiti kao argumentprotiv nastupa dravnog ansambla, jer postoji u epizodi jedna tendencija koja se nesme generalizovati, naime, demobilizacijski efekat u odnosu na radniku klasu.Speenhamland bi se mogao zavriti na sasvim drugaiji nain, ukoliko poredak ne bisistematino produkovao ovakve efekte.

Polanjijeva ambicija see, naravno, dalje, jer on namerava da objasniregresiju XIX veka i sistematine krizne procese koji pogaaju drutveno tkivo.Shodno tome, prati dinamiku kompleksnog meuodnoenja liberalizacije i

protekcionizma sve do sredine XX veka posebno analizirajui krizusamorazumevanja u periodu oko 1870. i 1930. U ovom periodu dimenzijeinternacionalnog sistema koji je konstituisan u XIX veku, to jest, liberalna drava,samoreguliue trite, ravnotea moi izmeu nacionalnih drava i zlatni standard,definitivno bivaju obuhvaeni kriznim procesima. No, mi ne elimo da pratimo ovajdeo Polanjijeve argumentacije, jer je ono to je do sada reeno dovoljno da se izvukurelevantni zakljuci za nastavljanje argumentacije.

Polanjijeva naracija je, naime, veoma diskutabilna u pogledu iskustvene

grae. Na osnovu novijih saznanja pre se moe rei da je potcenjivao nekemogunosti u sklopu istraivanog perioda, i napokon danas raspolaemo i drugimnaracijama u odnosu na Speenhamland-epizodu.7 Ali, upitnost empirijskih uinakane dovodi u pitanje dalekosenost Polanjijeve teorijske argumentacije koja pogaastatus ekonomije. Alfa i omega njegovog postupka je razumevanje utkanostiekonomije u drutvene odnose, jer pretpostavlja da je mogue da postojikompatibilnost izmeu funkcionisanja ekonomije i drutvenih normi. Ukoliko dolazido dekontekstualizacije ekonomije, tada ekonomija poinje da ivi autonomno i njensamosvojni ivot deluje protiv kulturalnih i etikih normi. tavie, re je onormativno-deskriptivnoj tezi, jer su, po Polanjiju, sva drutva, osim, dakako,trinog, razvila odreene mehanizme utkanosti ekonomije.

Na osnovu teorijske perspektive kontekstualizovane ekonomije mogue jerazumeti nain uspostavljanja koordinativnih-institucionalnih mehanizama

7 Polanji je potcenio kapacitete radnike klase u dotinom vremenu u pogledu samozatite. Reaktivni

paternalizam Speenhamlanda nije bio razoran kako je to Polanji opisao. A odreeni neuspesiSpeenhamland-reima se moraju objanjavati i specifinim okolnostima u kojima se nala Engleskau spomenutom periodu. O tome izvetavaju u izvanredno informativnom lanku Blok i Somers(2003: 283-323). Dakle, Polanji je izvukao znaajne teorijske zakljuke iz umnogomeproblematine empirijske grae. Valja zabeleiti i druge kritike spram Polanjija (Heejebu,McCloskey, 2003; Curtin, 1984; MacFarlane, 1978: 199).


5/22


ekonomije, a to su, redistribucija, reciprocitet, razmena roba.8 Ukratko reeno,recipronost oznaava oblike kretanja izmeu simetrino postavljenih grupacija(Polanji, zapravo, reciprocitet objanjava kao nain integracije gde postoji uestalostmeusobne pomoi), redistribucija ukljuuje ekonomska kretanja ka nekom centru,to jest, centralizovanoj instanci, a razmena je ekonomska interakcija koja se odvijaizmeu subjekata trine ekonomije posredstvom sistema razliitih trita. Polanyiotkriva veliki broj alternativnih reima u odnosu na cenovno posredovana trita,

podrazumevajui izmeu ostalog reciprone poklone, nadalje, on prepoznaje velikivarijabilitet kontingentnih institucija trita, jednom reju put kojim se zacrtava

promatranje trino zasnovanih razmena u kontekstu ne-trinih oblika koordinacijealokacije, distribucije i potronje dobara.9 Na osnovu njegovih teorijskih poteza lakose mogu sagraditi mostovi prema razumevanju postojanja mnogobrojnihinstitucionalnih formi trita koje se ne mogu redukovati na generalizovanu trinurazmenu.

Inae, o komodifikaciji drutva se moe govoriti ako trite realizujeintegraciju drutva, jer se tada susreemo sa pojavom da svaka dimenzija

proizvodnje, dakle: zemlja, rad i novac, postaje roba. No ovde sledi uvid da nizemlja, ni rad, ni novac nemajuper se robnu egzistenciju, jer ne postoje u okvirimafunkcionalnih aranmana trine cirkulacije, prema tome, radi se ofiktivnim robama.

I valja upregnuti politiki posredovane konstrukcije radi toga da se osnaiprihvatanje komodifikacija inae nerobnih aspekata. Ukoliko se eli razumeti genezakapitalizma, treba posegnuti, dakle, za politikim argumentima, jer se bezodgovarajueg dravnog angamana ne moe realizovati komodifikacija inae ne-robnih entiteta, to jest ne moe se odravati robni karakter spomenutih dimenzija. Aovaj uvid se potiskuje ukoliko se negira odluujua razlika u razumevanjuekonomije kao institucionalizovanog procesa: s jedne strane, re je osupstantivnom, s druge strane, o formalnom razumevanju ekonomisanja. U prvomsluaju govori se o intersubjektivnim odnosima i o relaciji oveka spram prirode. Udrugom sluaju ekonomisanje se pojednostavljuje na formalni odnos izmeu ciljevai sredstava, i upuuje se na situaciju odluivanja u svetlu retkosti. Supstantivnorazumevanje nema nita zajedniko sa drugim znaenjem, no trino drutvo razvija

hegemoniju formalnog razumevanja i prvo razumevanje je preputeno zaboravu.

8 Polanyi, Arensberg, Pearson, (1957: 243-270), Zelizer (1988), Swedberg (1996), Zukin and DiMaggio

(1990).9 Da je time Polanji prejudicirao znaajan pravac u dananjoj ekonomskoj sociologiji potvruje Lie

(1991), Randles(2003:416). U ovom lanku se mogu nai dragoceni podaci o recepciji Polanjija uanglosaksonskoj literaturi: Taylor, (2000: 199233). O drugom pravcu recepcije govore Burawoy(2003: 193-261), Jessop (2001), Krippner (2001: 775-810). Jedan od interesantnih orijentacija urecepciji Polanjija ide preko Dimona (L. Dumont, 1977) koji je pomou pisca Velike transformacijerekonstruisao nastanak ekonomske ideologije.


6/22


Ovde ve nailazimo na dilemu koja se javlja kod komentatora Polanjija iprema kojoj je neophodno da se odredim. Koncept utkanosti ekonomije naveo samkao sredite Polanjijevog razmiljanja, i moe se dodati da je analitiki raspoloenarecepcija mogla iskoristiti upravo ovaj momenat u opisivanju diferentnih socio-ekonomskih konstelacija. Time se, naime, otvaraju vrata prema denaturalizacijiekonomisanja, i nije sluajno da Polanji nalazi za shodno da vie puta kritikuje A.Smita (A. Smith) i njegovu teorijsku naznaku o tome da je ovek na osnovu svoje

prirode predodreen da razmenjuje ili da uestvuje u barteru. Treba izloiti kriticibilo koju pomisao koja promatra ekonomsku racionalnost odvojenu od socijalnihnormi, jer norme predstavljaju kontekst racionalnosti utiui i na sredstva i naciljeve. Ali, namee se pitanje da li Polanji ovde zagovara (dirkemovsku10) tezu da jeekonomija uvek-ve kontekstualizovana, da je ona uvek utkana, te da treba samo

prepoznati strukture utkanosti ekonomisanja posredstvom rekonstruktivnogpogleda?Ili je re o tome da u trinom drutvu postoje inherentne tekoe u pogledu re-konstekstualizacije ekonomije, te da je neminovna strukturalna transformacijatrinog drutva, odnosno trine regulacije metabolizma oveka sa prirodom?

Nadalje, da li Polanji tvrdi da je projekat trita koje regulie sebe zapravo nemogupoduhvat koji biva osujeen posredstvom funkcionisanja drutvenih normi, ili jeprojekat trine integracije mogu, dodue uz destruktivne posledice? Jer, odgovor

na ova pitanja izaziva dalekosene posledice. Relevantno je ovde da je Granoveter(M. Granovetter), koji je inae prednjaio u analitikoj recepciji,11 zamerio Polanjijuda je pisac Velike transformacije dihotomno izotrio odnose izmeukontekstualizovane i de-konstekstualizovane ekonomije, da je prenapeto isticaodiskontinuitet izmeu dva tipa ekonomisanja. I Granoveter je, u brojnim lancima iknjigama, ukazao na postojanje razliitih mrenih odnosa i u savremenimsituacijama, koji obiluju elementima utkanosti ekonomske subjektivnosti.

Do sada izvedena analiza, meutim, vodi nas u drugom pravcu. Polanji(nasuprot Granoveteru) nema na umu ekonomske pojedince koji se ulebljuju u iremreaste strukture, njegova metodoloka orijentacija je drugaije pozicionirana.Karakteristina su mesta gde govori o ekonomiji kao o institucionalizovanom

procesu, ili kada tematizuje utkanost ekonomije u neekonomske institucije, a

uputno je da decidno negira mehanizme koordinacije u smislu odnosa izmeupojedinaca. Reciprocitet, primera radi, nije personalno posredovana relacija zanjega, jer reciprono ponaanje izmeu pojedinaca moe da integrie ekonomijusamo u sluaju ako postoje simetrino organizovane strukture (Polanyi, 1957: 250).Shodno tome, Polanji se usmerava na kritiku analizu ekonomskih sistema, oblikakoordinacije i integracije. ak i kada govori o katastrofalnoj dislokaciji ljudi usvetlu nastanka ekonomskog drutva ima na umu makroentitete. Tretirajui odnos

10 Ovde mislim na ne-kontraktualne dimenzije ekonomskih i bilo kojih ugovora.11 Granovetter (1974, 1985, 1992, 1994, 1996), Swedberg (1996) Barber (1995).


7/22


izmeu drutva i trita, re je o metodolokom kolektivizmu ovde. ak i kadakritikuje tendenciju trinog drutva da, idui inverznim tokom, asimilira drutveneodnose u trite, Polanji sistematino stavlja aktivno drutvo u poziciju subjekta.On ne razmatra atomizovanog pojedinca (za ovu figuru ionako smatra da je re oideolokoj konstrukciji), nego tematizuje strukturalnu posledicu koja se moe

prepoznati poev od XIX veka, a to je diferenciranje i osamostaljivanje ekonomskesfere u odnosu na samoregulisanje drutva.

ak i onaj deo recepcije Polanjija koji otkriva lokalne i regionalne dimenzijeposlovnih organizacija, ili odreenih oblika ekonomske razmene ne pogaa upotpunosti njegove namere: kod njega analiza upuuje na forme socijetalneutkanosti u kompleksnom drutvu. Jer to je samo nuna posledica Polanjijevekonkluzije: ljudske mogunosti nisu ograniene trinim zakonitostima, negosamorazumevanjem drutva. Time ne elim rei da nije mogue aplikovati konceptutkanosti na mezo i mikro nivoe, samo tvrdim da je makroperspektiva prevashodaninteres Polanjija.12

No od znaaja je ovde da odnos izmeu trita i drutva Polanji analizirapomou sintagme dvojno kretanje, ime dinamiku drutva uklapa u istorijsko-kontingentne aranmane. Naputanje Speenhamland-reima prinuuje radnu snaguda se uklopi u sistem trinog mehanizma, ali istovremeno i proizvodi mobilizacijski

efekat, jer radnici zapoinju klasnu aktivnost. Drutvo reaguje na osnaenjekonstrukcije fiktivnih roba, jer komodifikacija oslabljuje drutvenu koheziju, unosikonfuziju u strukture pripadnosti i dakako stvara kulturnu degeneraciju. Industrijskarevolucija dobiva objanjenje koje se ne oslanja na pojaanu ekonomskueksploataciju, nego na kulturnu regresiju, izotreno reeno, industrijska revolucija jeza njega kulturni fenomen. Na osnovu ovog zapaanja Polanjija bi trebalo svrstavatiu teoretiare socio-kulturnih kriza, jer opisivanjem istorije XIX i XX veka onregistruje socio-kulturnu protivrenost koja je usaena u samo trino drutvo.

Pogleda li se istorija XIX i XX veka, dobija se uvid da posle osnaenjaimperativa trita nastaju reimi regulacije trita kao to su faizam i komunizam,drugaije reeno, reakcija drutva na totalizujue aranmane trita stvara specifine

kontingentne rezultate. Polanji nas navodi na tvrdnju o imanentnoj povezanosti inapetosti izmeu ekonomskog liberalizma i protekcionistikih reima, to jestdravno posredovanih mera pomou kojih se pokuavaju pripitomiti negativne

posledice. Zadnjespomenute mere ne dovode do rekontekstualizacije ekonomije,protekcionizmom se namerava zameniti trite osloboeno drutvenih normi, ali setime ne mogu prevazii korozivni efekti trinog sistema. Speenhamland-naracija,makako diskutabilna njena empirijska sazdanost kod Polanjija, prenosi iskonsku i

12 Napokon, ukoliko bih negirao mogunost aplikacije ulebljenja na mezo i mikronivoe, tada bih

automatski negirao i razliite forme ulebljenja. O podeli kontekstualnosti vidi: Hess (2004:165186), Streeck (1997).


8/22


neprevazilazivu problematinost re-kontekstualizacije ekonomije posredstvomdravne regulacije trita. Ma kako delovalo neverovatno, u kontekstu poslednjihdecenija kod konzervativno nastrojenih napada na reim blagostanja Polanji je bio

pozivan kao krunski svedok. Situacija je bila zabeleena i u SAD i u Kanadi u vezisa raspravom o dometima socijalne zatite.13 No to je strahovito pojednostavljenje.Protekcionizam i despotija trita predstavljaju dve strane iste medalje. ak sezapisuje da socijalistiki intervencionizam i ekonomski liberalizam predstavljajusamo razliite odgovore na isto pitanje.14 Primetno je da Polanji nekoliko putakritikuje liberalno samorazumevanje koje govori o kolektivistikoj konspiraciji

povodom nastanka protekcionistikih mera ili stvaranja barijera spram proirenjaglobalizovanih trinih normi. Razlikujui ideoloku projekciju u trite koje samosebe regulie i laissez-faire-pristup, Polanji nastoji da nas uveri: ova razlika navodiekonomske liberale da se s vremena na vreme okreu protiv laissez-faire i da traekolektivistika ogranienja i regulacije, uostalom kako se to deava i sa anti-liberalima. Njegova diskusija pokazuje, dakle, drugi pravac razmiljanja u odnosu na

promovisanje bilo kakve konspirativnosti spram normi trinog drutva, jerresponzivnost razliitih grupa u odnosu na uvoenje mehanizma trita stvarakontingentne rezultate, koji se u datom periodu ispoljavaju u razliitim formama

protekcionizma.

Ukoliko izvodimo zakljuke ovde, valja navesti da se ovakvomargumentacijom udaljavamo od dirkemovski shvaenog Polanjija. Jer, nije re ostatiki razumevanoj utkanosti ekonomisanja koja as postoji as nestaje naistorijskoj sceni, nego o tome da je kontekstualnost ekonomisanja, stepen i formanjene utkanosti izraz jedne dinamike konstelacije, to je pokretni rezultatkonstruktivnih i responzivnih drutvenih nastupa. Daleko od toga da nam je Polanji

ponudio konzistentnu teoriju ovog problema. Napokon, teko je odrivo iPolanjijevo nastojanje da konfrontira trite sa pacifikovanim i od razliitihkonflikata oienim drutvom. Polanji nas ostavlja u mraku i u pogledu jednogdrugog pitanja koje je izvanredno bitno: da li oblici geneze trinog drutvaostavljaju peat na dinamiku trinog drutva, odnosno da li oblik geneze odreuje ikasniji tok trine dinamike, ili se kasnija dinamika osamostaljuje od genetikih

aspekata? Jer, ako stoji njegova ocena da nita toliko ne zamrauje na pogled nadrutvo kao ekonomicistika zabluda, a pri tom upravo ovoj zabludi pripisujeideoloku dinamiku u XIX veku, tada je teko verovati da takva ideoloka projekcijanema nepovratne posledice.

Ipak, uprkos ovim primedbama, nije dovoljno rei da se Polanjijeva teorijaiscrpljuje samo u tvrdnji da se ekonomisanje ne odvija u socijalnom vakuumu. Nijesmisao njegove teorije u tome da se lamentirajui opisuje prilagoavanje

13 O tome, Block and Somers (2003: 284).14 Polanyi (1962: 231).


9/22


imperativima trita, to ne bi nosilo sa sobom nikakve intrigantne sadraje. Jer, ovdese negira da postoji mogunost potpune adaptacije, spomenuta responzivnostrazliitih drutvenih grupa upravo svedoi o iskonski nepotpunoj adaptaciji. Ukoliko

prihvatamo ovaj zakljuak, tada se moe poeti promiljati o drutvu koje nepredstavlja koherentnu celinu, nego se sastoji od razliitih istorijski nastalihkonteksta. U Polanjijevoj teoriji tek se naziru horizonti podreivanja trita drutvu,ili koristei se drugim naznakama, tek se pojavljuju obrisi socijalizovanog tritaili drutva sa tritem umesto trinog drutva.15 Zato, njegova teorija se ne

promovie ovde u smislu konkluzivnosti, nego u vidu plodne polazne take zaanalizu. Pri tome, plediram za analizu koja je istovremeno senzitivna premadinamikim konstelacijama, za procesualnim okvirima, ali i prema postignutim,institucionalno fiksiranim rezultatima. A to podrazumeva kompleksno tumaenjemeuodnoenja trinih i netrinih razmena s ciljem boljeg razumevanja konkretnihinstitucionalizovanih procesa.

Napetost izmeu tranzicije i transformacije

Tretira li se iroka literatura o tranziciji u postkomunistikim zemljama,

Polanjijevo ime se nalazi svugde u okvirima kritikog poimanja tranzicije. Valja nezaboraviti injenicu da i Polanji tematizuje prelazne procese (dodue u jednomdrugom istorijskom periodu) i da kritiki aspekti njegovog zavetanja upravoreferiu o nerazumevanju tranzicijske dinamike. Ukratko reeno, Polanji seaktuelizuje povodom etiri tipa kritike u odnosu na: a) teleoloko razumevanjetranzicije, odnosno promovisanje trinog prelaska,16 b) linearno razumevanje tokatranzicije, c) ideoloku konstrukciju trinog drutva koja podrazumeva drutveninaturalizam, d) projektovane homogenosti kretanja ka trinom drutvu, toujednauje institucionalne stvarnosti razliitih zemalja. Za sve tipove kritike Polanji

podaruje mnotvo polazinih taaka, kako to uostalom i proizlazi iz prvog delalanka. I Polanjijevo upozorenje o artificijelnosti trita i o strahovitomnesporazumu u pogledu uloge drave (koju Polanji sistematino tretira u smislu

Vebera) za vreme tranzicije dobija snano opravdanje. Polanji neumorno ponavljada ne postoji ni jedan ljudski motiv koji bi bio ekonomskog karaktera, shodno tome,neophodna je sistematina (i kadkad nasilna) dravna intervencija da nastanesveobuhvatno nacionalno trite sa konstruisanim ekonomskim motivacionimregistrom.

Nadalje, Polanji se priziva ak i u smislu mogue osnove za periodizaciju tokatranzicije u zavisnosti. To se iskazuje i terminolokom reaktuelizacijom sintagme

15 Block, Somers, (1984: 65).16 Pojam trinog prelaska je promovisao Nee (1989, 1996).


10/22


velike transformacije, jer se i sama tranzicija promatra u perspektivi projektovanjavelike transformacije, to jest hoda koji vodi do nastanka postkomunistikihkapitalizama.17 Po tome, prva faza tranzicije se promatra analogno reakciji na

paternalizam Speenhamland-reima, kada se implementiranje neoliberalnestrategije18 odvija u obliku reaktivnosti na komunistiki paternalizam. U drugom

periodu pokuava se u potpunosti implementirati mehanizam trine integracijedrutva (kao u Rusiji 199219) s ciljem potpune osnaenosti trinih imperativa. Treafaza sledi usled responzivnosti drutva u odnosu na sveobuhvatnu komodifikaciju,naroito u vidu traenja puteva samozatite drutva.

Da li se moemo oslanjati i na neke druge elemente teorijske aparaturePolanjija pri analizi tranzicijskih procesa? U cilju odgovora na ovo pitanjekonfrontirajmo jedan mogui kritiki opis glavnih tokova tranzicije sa Polanjijevimnaznakama!

Ubrzana ekonomska liberalizacija je bila predodreena za dekonstrukcijuideosfere u tranzicijskom periodu, izvlaenje iz ideoloke predodreenosti koja je

preovladavala u realnom socijalizmu. Ona je pretpostavljala liberalizaciju cena itrgovine, brzu privatizaciju dravne imovine. No, ovi potezi samo omoguavaju, aline obezbeuju dobro funkcioniui trini poredak, predstavljaju uslove, ali ne inaelo konstitucije za pretpostavljeno trino meuodnoenje. Privatizacija se ne

moe poistovetiti sa trinom koordinacijom, jer ona ne stvara institucije kojeodravaju trini poredak. Od konstitutivnog znaaja za ovo trino meuodnoenje

je, primera radi, strukturiranje konteksta ulaska na trite. A izvetaji iz Srednje iIstone Evrope nas obavetavaju o tome da postoje znaajni deficiti u ovom polju.Trita su ispresecana monopolistikim/oligopolistikim pozicijama, te se moe

potvrditi da mone interesne grupe kontroliu ulazak na trite. Uostalom, iskustveniopisi istiu da su mnoga trita plen predatorskih grupa koje na osnovu svojih kanalamoi isisavaju resurse. Tako, belei se slabo funkcionisanje proizvodnih trita jersu mone ekonomske grupe u mogunosti da ih kontroliu. Trita kapitala nemajukredibilitet jer nedostaju odgovorajue niti izmeu investitora, kreditnih banaka ifinansijskih institucija. Ukoliko je re o manje monim sektorima, predatorske grupeuspevaju da ih podrede. Neizvesnost u znaajnoj meri proizlazi iz toga da se ugovorine potuju, te da izostaju odgovarajui regulativni uinci drave u pogleduostvarivanja stabilnog okruenja za trine subjekte, dakle, postoje izraziti nedostaciu odnosu na ostvarivanje strukture oekivanja za ekonomske subjekte. Isti subjekti

17 Glasman (1994:310325).18 U ideolokoj borbi u toku tranzicije i u premoi neoliberalizma, Greskovits (1998: 29).19 Snchez-Andrs, March-Poquet (2002).


11/22


ispoljavaju skepsu spram mogunosti ulaganja, jer u nedostatku stabilnog okruenjaslabe mogunosti racionalne kalkulacije.

Komentatori primeuju da se umesto trinih transakcija umnoavaju barter-poslovi20 koji upuuju na preivljavanje odreenih, diskutabilnih veza. Pri tom, upogledu barter poslova valja drati na umu suptilnu razliku izmeu bartera irecipronosti.21 Kod barter-transakcija je veito re o dvosmernom kretanju, kojemoe podrazumevati i manifestaciju razlike u pogledu moi izmeu subjekata u

interakciji. Nadalje, barter je neposredan oblik razmene roba pri emu je neophodnoda se ostvari dvojna koincidencija potreba subjekata u razmeni, jer ponuda robe odstrane jednog subjekta mora da koincidira sa potrebama drugog subjekta. Arecipronost ne znai uvek i automatski dvosmerno kretanje robe izmeu subjekatarazmene. Dodue, svako drutvo poznaje sankcije u odnosu na razbijaa normikoji se ne ponaa shodno odreenim oekivanjima, ipak, recipronost podrazumevasnanu utkanost subjekata. Prisustvo barter-poslova moemo videti kao reakciju nanepostojanje trine koordinacije. Pri tom, jasno se prepoznaje avolji krug koji sereprodukuje: barter nastaje zbog anarhinosti, a istovremeno oslabljuje nastanaktrinih odnosa sa vrstim cenovnim relacijama. Barter-tip transakcije pojaava iautarhine tendencije koje pogoduju oligarhinim grupama.

U vezi s tranzicijskom dinamikom primeujemo predatorske grupe koje

iskoriavaju izvojevanu trinu snagu da bi izbegle prinudu normi trita, to jestkompetitivni pritisak novodolih ekonomskih aktera. To znai da se privatne grupe

ponaaju kao distribucione koalicije koje karteliu trite i parazitarno razvijajuuticaj na javnu politiku. Ponegde distribucione koalicije nastaju veoma brzo, ak i

prethode nastanku demokratskih institucija i uspevaju prisvojiti dravne resurse.Umesto obeanog kompetitivnog trita prednjai kvazi-konkurencija izmeu

postkomunistikih aktera koji su pripravljeni za lov na dravne rente.22 Ekonomskiakteri se ne orijentiu na stvaranje bogatstva, nego na redistribuciju svojine i na

prisvojenje dobara u cilju potronje. Glavni orijentiri nastaju na osnovu delatnostirazliitih mrea, a ne na osnovu ekonomskog stvaranja vrednosti.23 Privatizacijadoprinosi poveavanju imovine pojedinaca, ali ne ide zajedno sa intenziviranjem

20 Aukutsionek (1998: 179188). U Rusiji su barter-poslovi predstavljali 6% komercijalnih operacija1992, a 1997. srazmera istih je iznosila 41%. To znai da je inicijalno barter predstavljaojednostavnu formu, a kasnije je sve vie ekspandirao.

21 Schanel, Neale, (2000: 919). Woodruff (1999).22 Upozoravam da se ovom naznakom ne poklanjam poznatoj teorijskoj paradigmi u odnosu traenje

rente. Naprosto, mislim da je izuzetna redukcija postkomunistike dinamike, ako se apstraktnotematizuje dvojnost izmeu trita i birokratske regulacije, ili ako se nastup postkomunistike eliteprikazuje samo u terminima epizode traenja rente. Na to je dobro ukazao Ganev (2001: 125).

23 Za Rusiju vidi npr. Boycko, Shleifer, Vishny (1995), Linz, Krueger (1998). este su naznake,naroito u odnosu na Rusiju, ali i za druge zemlje, da je posredi povratak u industrijskifeudalizam, Verdery (1996), Slapentoh (1996: 393411).


12/22


ekonomske aktivnosti. Dolazi do stvaranja snanih veza izmeu virtuelnih firmi ilokalnih/regionalnih upravnih organa, to omoguava razmenu neplaenihnajamnina i poreza, kao i izmeu firme i njenih lanova. Ovakve mree ne moemoobjanjavati krutim, dihotomskim razmiljanjem drava contra trite. Nominalno

postoje demokratske institucije, ali one prevashodno funkcioniu kao kanalilegitimacije za distribucione koalicije koje predstavljaju kombinaciju oportunistikihlanova stare nomenklature, novih poslovnih aktera koji cinino odbacuju etika

pravila, oligarhija i mafijakih struktura.

Ako dosledno razmiljamo u Polanjijevoj perspektivi, naroito valja obratitipanju na razorne socijalne posledice dekontekstualizacije ekonomisanja u skloputranzicije. A pri tom se posebno kritiki potencira transfer deregulisanih trita.24Bez sumnje, promiljanje koncepta utkanosti i kritiki inventar dekontekstualizacijeekonomisanja ostaje istraivaki zadatak, naroito u onim zemljama gde tranzicijskadinamika izaziva snane kritike interpretacije. U Polanjijevoj vizuri smo ponukanida promatramo tranziciju kao izraz kulturne dinamike koja se ne moe meriti nistatistikama o dohotku ni brojkama o populaciji. On dozvoljava da ekonomski rastide zajedno uz degradaciju kulturne vitalnosti.

Meutim, ukoliko nam dospevaju u vidokrug Polanjijeve tvrdnje oreaktivnosti drutva, o otkrivanju drutva u vidu ispoljavane samoodbrane, tada se

moraju beleiti divergencije. Drutvo je, na osnovu njegovih opservacija, baremdelimino negativno odreeno, kao izraz defanzivne reakcije na asimilatorsketendencije samoreguliueg trita. Ali, tranzicija koju smo maloas izloili

pokazuje drugu sliku, naime, veoma slabu odbrambenu reakciju drutva u odnosu naosnaenje normi trinog drutva. Hirmanovim reima (A. Hirschman), re je oispoljenom strpljenju, a ne o izraenom glasu. Jer, sledee pitanje trairazjanjenje: zato ne postoji znaajan otpor spram dominirajuih elitnih aktera kojiizvlae korist iz socio-ekonomske dinamike, to jest protiv onih koji promoviudobitnike strategije?

Zato ne postojisistematski otpor, profilisane i dugotrajnije kolektivne akcijespram osnaenja dobitnikih strategija koje slabe kapacitete drave, to jest, zato je

zabeleena tolerantnost u odnosu na dominantne projekte? Zato su kolektivneakcije ostale i zato ostaju fragmentarne bez profilisane intencije obuhvatanja?Napokon, ovo pitanje se namee i u perspektivi globalnog trenda koji govori osocijalnom pogoravanju situacije stanovnika u Srednjoj i Istonoj Evropi, odnosno,ako uzmemo u obzir negativni socijalni trend koji karakterie ovaj region sveta.25Kao to to mnogobrojni opisi potvruju, izgradnja demokratije se odvijalaekskluzivistiki, posredstvom elitnih nagodbi, sporazuma iza zatvorenih vrata. Osim

24 Konstantinov (2000).25 O siromatvu i negativnim socijalnim trendovima u Srednjoj i Istonoj Evropi, Kreidl(2000), Wade

(2004).


13/22


toga, ak i oni oblici takmienja koji postoje u drutvu su nepregledni za veinudrutva. ini se da plauzibilno objanjenje upuuje upravo na odreene dimenzijenaslea prethodnog reima, na strukturalne, institucionalne, kulturne dimenzije

preanje, socijalistike epohe koje imaju demobilizacijske efekte.26 U najmanjuruku suoavamo se sa vieznanom problematikom. Jer, ukoliko odista postojidemobilizacijski efekat depriviranih, ili socijalno oslabljenih, koji je rezultat

prethodne, socijalistike, epohe (naslea), tada dolazimo do paradoksalne naznakeda prethodna epoha obezbeuje uslove za nesmetaniju realizaciju elitnih nastupa.27Za nau temu to znai da se projekti dominantnih elita mogu sprovoditi bezdramatinih otpora.

Polanji misli da se samorazumevanje Zapada prepoznaje u znanju smrti,slobode i drutva. Primetimo, ipak, da dodaje reenicu sa kojom komplikujesituaciju: prema tome, pronalazak drutva moe voditi i kraju i ponovnom raanjuslobode. Ostaje za razmiljanje kako bismo mogli aplikovati ovu naznaku na

postkomunistiki svet, jer ovde smo svedoci tranzicije uz perpetuiranjedemobilizacijskih efekata. U svakom sluaju, tranzicija nas poduava dasamoodbrana drutva kao izraz inherentnih ogranienja u odnosu na ljudskukonstruktivnost ne deluje kao automat. A Polanji nam ne pomae u promiljanjukapaciteta razvijanja samoispoljavanja drutva. Konstrukcija fiktivnih roba kao to

su radna snaga, zemlja, i novac je neophodna da bi nastala trina ekonomija, ali, poPolanjiju, nametanje ove fiktivne konstelacije (avolji mlin) neminovno se sudarasa kapacitetima protesta drutva.28 Polanji je verovao da je brisanje Speenhamland-epizode zapravo in novonastalog sloja, a to je engleska srednja klasa, i istovremenoi trenutak raanja moderne radnike klase. Jer, u sklopu Speenhamland-reima jeve postojala klasa koja je raspolagala sa sredstvima za svojinu, ali je pokuano dase zaustavi stvaranje odgovarajue klase koja se vezuje samo za prodavanje svoje

26 Greskovits (1998: 178). Dakako, mora se drati na umu i injenica da ekonomske krize uvek imaju i

atomizirajue efekte, odnosno da na osnovu negativne ekonomske dinamike valja misliti naoslabljene kapacitete povodom praktikovanja kolektivnih akcija. A ako se pouzdamo u teorijskovostvo jednog M. Olsona, tada se moe rei da je veina uvek neorganizovana i informacijskisiromana.

27 Ova naznaka osporava esto spominjanu naznaku o lenjinistikom nasleu (K. Jowitt),obnovljenom samoupravnom duhu, to ima smisao u tome da pokae: naslee je per seograniavajue, sa efektima blokiranja u odnosu na trine promene. Drugaije reeno: osporavamda je postkomunistika nelagoda proizvod osvete grene prolosti, da je patoloka prolost uzrokpostkomunistikog neuspeha. Ostaci prolosti su isuvie paradoksalni da bi se tako lako moglikvalifikovati.

28 U ovom lanku mogu tek spomenuti: nije sluajno da se u nekim lancima pojavljuje Polanji i ukontekstu ekolokih naznaka. Jer, kada je re o samoodbrani drutva, on sistematino govori o tomeda nametanje fiktivnih roba nuno donosi opustoenje prirode, ekspanziju otpadaka i degradacijuprirodne okoline. Polanji je napravio prodor prema ekologiji mnogo pre dominacije pomodnihnaznaka o ekologiji.


14/22


radne snage na tritu. Tome je teko pronai analogna znaenja u odnosu natranzicijske procese. Drugaije reeno: namee se pitanje mogunostigeneralizovanja Polanjijevih naznaka. Polanjijevi argumenti su bili upereni protivmogunosti dekontekstualizacije koja niti utkanost ekonomisanja, i na osnovutoga je video utopijske dimenzije u liberalnom kapitalizmu (evangelistika veraekonomskog liberalizma, kako se izrazio), kao i forme liberalnog paternalizma.Pomou Polanjija moemo objasniti nestajanje ionako ogranienih zajednica u

postojeim oblicima tranzicije i njihov prelazak u interesne saveze. Ali, kao to smoustanovili, ne posedujemo meru pomou koje bismo prejudicirali nivo utkanosti. Tekse nazire mogunost kod Polanjija da postoje razliite istorijske mogunostiutkanosti, ali se one moraju iskustveno istraiti.

Ukoliko razvijamo dalje nau argumentaciju nailazimo na sledei momenatvredan panje. Podseam na maloas napisanu naznaku u vezi s koncentracijom koja

je poklanjana istovremenom postojanju bogatstva i siromatva u periodu klasinepolitike ekonomije. Opet, mora se potvrditi da su Polanjijeve refleksije o razlikamaizmeu pauperizma i siromatva vie nego dragocene u pogledu analize postojanjaslinih pojava u postkomunistikim zemljama. Ali, pri tom Polanji, koji sekoncentrie na kulturnu dinamiku u svetlu industrijske revolucije i na odgovarajuesocijalne konsekvence, pretpostavlja da su promotori pospeivanja produktivnosti

netaknuti. Drugaije reeno: on pretpostavlja paralelnost normi proizvodnje i normirazmene. ak i kada govori o Speenhamland-situaciji, pretpostavlja da se siromatvomultiplikuje na nerazumljiv nain zajedno sa fantastinom ekspanzijom proizvodnje.Kao da je evidentno da nametanje normi trinog drutva automatski dovodi do vee

produktivnosti, do boljeg iskoriavanja resursa, ili do stvaranja novih tehnologija.

No ukoliko se obaziremo na iskustva tranzicije, tada smo prinueni dazapazimo i neke druge tendencije. Jer, ukoliko bismo ili striktno Polanjijevimstopama, tada bismo morali rei da postojei reimi razmene u tranzicijskimzemljama (Rusija, Srbija, itd.) nuno podstrekavaju rast produktivnosti, ali dovodedo nesluene kulturne degradacije. To, meutim, nije sluaj. Tretirajui prodiranjetrinih normi u XIX veku on pretpostavlja ekonomsku ekspanziju, a ova

perspektiva se ne moe preneti na tranzicijski sluaj. Ali, opservacije naroitonekih tranzicijskih drutava pokazuju da se oblici razmene odvijaju na utrb

produktivnosti. Oblici razmene koji se realizuju na razmei izmeu legalnih inelegalnih sfera predstavljaju nune oblike preivljavanja, ali ne doprinose

poboljavanju normi u proizvodnoj sferi. Kao to je to jedan istraiva tranzicijskihprilika u Rusiji primetio: razmena promovie suavanje, a ne ekspanziju outputa uproizvodnji, konzerviranje, a ne transformaciju normi proizvodnje. Ukratko reeno,u redistributivnom bezvazdunom prostoru kolaps administrativne ekonomijeubrzava nastanak razliitih posrednika, od trgovaca preko bankara, od subjekata


15/22


razliitih mrea do mafije, od transporta do eksportera (Burawoy, 1996: 1110).29 Upogledu tumaenja ove tendencije koja ima ire znaenje (jer pogaa i druge zemlje,kao to je Srbija) ne moemo nai dovoljno elemenata kod Polanjija. Jer, kao tosmo i gore potvrdili, posle dezintegracije prethodnih socijalistikih ekonomijaodista egzistira intencija rukovodilaca, direktora, ekonomskih subjekata itd. u

pogledu maksimizacije profita, no ne posredstvom poboljavanja normi proizvodnje,nego pomou pozicioniranja u igri monopolistikih statusa.

Bez sumnje, neuspeh razliitih oblika realnog socijalizma se fenomenolokimoe povezati sa prenapetim postojanjem redistribucije (i sa slabim normamasamoreguliueg trita30), a tranzicija se mora razumeti kao pokuaj

prevazilaenja toga stanja. U sluaju realnog socijalizma belei se program stvaranjaindustrijskog drutva (u kontekstu rastvaranja stare ekonomske strukture),modernizacija se podgrejava odozgo i podreuju se trini kriterijumi koji na kratakrok daleko efikasnije doprinose alokaciji resursa. A sistem se sukobljava sa logikomkretanja kapitala na svetskoj sceni i ekonomska ekspanzija dolazi u protivrenost satrinim ogranienjima. Elite moi rastvaraju postojee polufeudalne odnose iomoguavaju poluperiferijsku integraciju u sistem svetskog kapitalizma. U svakomsluaju, opet se susreemo sa pojmom (redistribucija) koji nas upuuje naPolanjija. Ipak, mora se barem formalno naznaiti da, nasuprotPolanjiju, u svakom

drutvu postoji kombinacija reciprociteta, redistribucije i trita. Realnisocijalizam je odista pokuavao podreivati trine norme, a ukoliko stoji da enaprosto uvek postojati barem odreena dobra koja e se racionalno distribuirati

preko trita, tada je jasno da e oblici trita, kao ponornica, traiti put kaispoljavanju na povrini. A njihova manifestacija je tada nekonstrolisana ioptereena znaajnim disfunkcijama. To je upravo situacija u realnomsocijalizmu. Dakle, opet smo se nali na putu koji je zapoet putokazom Polanjija,ali na odreenom delu puta Polanji nas ne moe voditi.

Napokon, ne moe se zaboraviti da se Polanji upustio u kritiki opis Engleske,gde postoji kontinuirana evolucija trinih normi nekoliko vekova, to, opet, nijesluaj u postkomunistikom miljeu. Shodno do sada izvedenim argumentima, moese braniti skepsa da je tranzicija u postkomunizmu ad analogiam transformacija u

29 Baravoj ovu tendenciju zove involucijom u sklopu tranzicije kada ekonomisanje razara svoje

sopstvene pretpostavke. Termin je inae Gercov (Geertz).30 Ovde mi nije dato da razvijem svoje poimanje realnog socijalizma, no uprkos snanim

redistributivnim elementima vidim realni socijalizam kao trino drutvo, to se plauzibilno ipokazuje u nekim zemljama (Poljska, Maarska itd.) u sedmdesetim godinama gde se javlja svevei broj trinih aspekata. Tipino je da se na poetku snanijeg prisustva trita primeujetendencija ka izjednaavanju dohotka (zbog gubitka odreenih privilegija kod nomenklature) da bikasnije pojaano trite opet otvorilo prostor nejednakosti (o tome Nee, 2000).


16/22


Polanjijevom smislu.31 Utoliko, mora se izvesti zakljuak da, uprkos znaajnimuvidima Polanjija, valja naznaiti korekciju njegovog postupka.

Socijalni kapital i forme utkanosti

Socijalni kapital uiva veliku panju meu socijalnim teoretiarima, belee se

pro i contra tumaenja. Ovde

u koristiti sintagmu isklju

ivo u funkciji ambicije dase rekonfigurie Polanjijeva teorija, to znai da u ignorisati dalekosene rasprave o

socijalnom kapitalu.32 Naime, ovde je relevantna pozicija socijalnog kapitala u svetluproirenja trinih normi (impersonalnost, ekskluzivnost, egoizam, instrumentalnioblici ponaanja itd.) koje nuno marginalizuju ne-trine vrednosti i prioritete. No,iroka literatura o socijalnom kapitalu nas izvetava o tome da se ne-trine normemogu povezati sa boljim ekonomskim uincima. Pri tom se prepoznaju prednostikoje stvaraju ne-trine norme u ekonomskim transakcijama poev od razreavanja

problema kolektivnih akcija, preko uticaja na stvaranje kolektivnih dobara bez kojihtrini sistem ne moe da funkcionie, ili funkcionie sa veim trokovima. Npr.osnaenje normi recipronosti redukuje oportunistike oblike ponaanja u

proizvodnim jedinicama. A postojanje socijalnog kapitala tumaimo upravo u smislu

Polanjija kao utkanog u mree, asocijacije, porodice i druge zajednice.Jedan istraiva je primetio da se trite kao modus koordinacije pojavljuje u

vidu apstraktno kodifikovanog znanja i to nautrb praktikog i lokalnog znanja(ONeill, 1998: 139-140). Naime, isti istraiva smatra da i trite i centralno

planiranje ignoriu znaajne informacije koje dolaze od intermedijarnih institucija iasocijacija, a one su od izvanrednog znaaja za ekonomski uspeh. Nije li ovde re osocijalnom kapitalu koji je utkan u forme praktikog i lokalnog znanja? Nesusreemo li se ovde sa ulebljivanjem odreenih oblika znanja to nas navodi narazmiljanje o utkanosti znanja?

I ukoliko insistiramo na tome da je socijalni kapital u vezi sa razreavanjemkolektivnih akcija, tada smo nali markantnu sponu koja nas moe uputiti ka

Polanjiju. Jer, ako smo kritiki registrovali da utkanost ne moemo promatrati kaoneutralnu kategoriju, tada je upravo doprinos literature o socijalnom kapitalu

razreavanju problema kolektivnih akcija od sutinskog znaaja. Jer, ovde se govori

31 Sledim Baravoja, kada prihvatam da se Kina mora promatrati u drugom vidu, jer se u ovom slu aju

moe promatrati sinergija izmeu drave i drutva u toku trinih reformi koje se podgrejavajuodozgo.

32 Pokuao sam da kaem vie o pojmu socijalnog kapitala i o dilemama, Loonc (2004: 233-244 i2003: 131-143). Uporedi, Tsakalotos (2004: 137160).


17/22


o kontekstu odreenih institucija i kulturnih normi koji osnauje kolektivne akcije.Drim na umu naroito one orijentacije u tretiranju socijalnog kapitala kojiiskustveno i teorijski pokazuju znaaj kapaciteta ljudi da zajedno raspravljaju iuobliavaju zajednike ciljeve. Utoliko, vie nije re ni o dravnomintervencionistikom reimu, ne govori se ni o trinoj koordinaciji, nego setematizuje mogunost koordinacije na osnovu prepoznate interdependnostiekonomskih i drugih subjekata.

Nadalje, razmiljajui o povezanosti Polanjijevog pojma utkanosti sa ovimaspektom socijalnog kapitala, spominjem i onaj deo literature o socijalnom kapitalukoji zadire u transformaciju socijalne strukture moi.33 Jer, kako je to pokazano uodreenim radovima, socijalni kapital se moe razumeti u svetlu socijalnemobilizacije koja cilja na spreavanje inkorporacije odreenih subjekata uklijentelistike odnose. A pri tome socijalni kapital se pojavljuje i kao input i kaooutput, jer pojaavanje stepena socijalne mobilizovanosti stavlja u pogonsamoosnaenje socijalnog kapitala. Ova napomena dokazuje da se socijalni kapital,uostalom, kao i utkanost ne mogu oistiti od konflikata, da se njihovi oblicistvaraju posredstvom konflikata izmeu drutvenih aktera. Kao to i utkanostdemonstrira da ekonomija nije autonomna nego je u neprestanom ispreplitanju sa

politikom, religijom i drugim drutvenim normama. To sugerie mnogo vie od

danas prisutnih tvrdnji da se trine transakcije oslanjaju na poverenju, imeusobnom razumevanju.

Dakle, u znaenjima socijalnog kapitala moe se pronai dimenzija kojaupotpunjuje Polanjijevu argumentaciju. Naroito naglaavam korektivno znaenjesocijalnog kapitala u odnosu na naznaeno dvojno kretanje. Jer, tek pomoudinamike socijalnog kapitala moemo objanjavati zato je ovo kretanje izraz ne-automatskih procesa i koji kapaciteti drutva omoguavaju ispoljavanjesamoodbrane.

Zakljuak

Teorija Karla Polanjija je u tekstu iskoriena u cilju itanja tranzicijskedinamike. Kao najvanija dimenzija njegove teorije naznaena je napetost izmeuutkanosti i dekontekstualizacije ekonomisanja. Zarad rekonstrukcije njegovih

33 Heller (1996: 105571). Vidi jo jednom, Tsakalotos (2004: 150). Tsakalotos nam objanjava i jedno

pitanje koje se neminovno namee: zato nam se ini da je amerika ekonomija koja jedekontekstualizovana istovremeno i efikasnija od evropske. U svakom sluaju valja ne upasti uzamku izjednaivanja ekonomskog uspeha i ekonomske efikasnosti. To se, napokon, moe nauitiupravo od Polanjija.


18/22


kategorija bilo je neophodno markiranje odreenih dilema u Polanjijevom opusu, aznaajna dilema je registrovana u statiki i dinamiki razumevanim formamautkanosti. Zatim, navedena je perspektiva koja se moe fiksirati i kod Polanjija i

pratiti u tumaenju tranzicijskih procesa. Istovremeno, naznaene su i neketendencije u tranzicijskim procesima koje izmiu vizuri koju dobijamo na osnovurecepcije Polanjija. Na kraju lanka se predlae korekcija Polanjijeve dileme

posredstvom kategorijalnog aparata socijalnog kapitala. A to znai da se forme istepen utkanosti, kao i ogranienja, oekivanja, norme na osnovu istih, moguobjanjavati stanjem na planu socijalnog kapitala. Literatura o socijalnom kapitalukoju sam drao na umu upozorava da neksus koji postoji izmeu trinih i ne-trinih relacija, i ta relacija ne amortizuje konflikte i napetosti izmeu ovih relacija.A to je momenat koji je relevantan ita li se Karl Polanji u svetlu tranzicije.

Reference

Aukutsionek, Sergei (1998): Industrial Barter in Russia, Communist Economies andEconomic Transformation 10, no. 2: 179188

Barber, Bernard (1995): All Economies are Embedded: The Career of a Concept, and

Beyond Social Research, 62, 2 (Summer): 387Block, Fred, Margaret. R. Somers (1984): Beyond the Economistic Fallacy: The Holistic

Social Science of Karl Polanyi, in: Th. Scocpol (ed.), Vision and Method in HistoricalSociology, Cambridge University Press, Cambridge

Block, Fred (2001): Introduction in: Karl Polanyi, The Great Transformation, BeaconPress, Boston

Block, Fred and Margaret Somers (2003): In the Shadow of Speenhamland: Social Policyand the Old Poor Law,Politics & Society, Vol. 31 No. 2, June: 283-323

Block, Fred (2003): Karl Polanyi and the writing of The Great Transformation, Theory andSociety, 32: 275-306

Boycko, M.A. Shleifer, A.R. W. Vishny (1999): Privatizing Russia, MIT Press,

Cambridge, MA.Boyer, George R. (1990): An Economic History of the Poor Law 1750-1850, Cambridge

University Press, Cambridge

Burawoy, Michael (1996): The State and Economic Involution: Russia through a ChineseLens, World Development,24: 1105-17.

Burawoy, Michael (2003): For a Sociological Marxism: The Complementary Convergenceof Antonio Gramsci and Karl Polanyi,Politics & Society, Vol. 31, No. 2, June: 193-261

Clement, Alain (1997): Revenue Minimum: Les Lecons de Speenhamland,Lien Social etPolitique, 42: 49-60


19/22


Curtin, Philip (1984): Cross-Cultural Trade in World History, Cambridge University Press,New York

Ganev, Venelin, I. (2001): The Dorian Gray Effect: Winners as State Breakers inPostcommunism, Communist and Postcommunist Studies, spring: 125

Glasman, Maurice (1994): The great deformation: Polanyi, Poland and the terrors ofplanned spontaneity, in: Bryant, C. G. A., Mokrzycki, E. (eds.), The New GreatTransformation? Change and Continuity in East-Central Europe, Routledge, London:310325

Dalton, George, editor (1968): Primitive, Archaic and Modern Economies: Essays of KarlPolanyi, Beacon Press, Boston

Dumont, Louis (1977): Homo Aequalis, Gense et panouissement de lidologieconomique, Gallimard, Paris, 1977

Granovetter, Marc (1974): Getting a Job: a Study of Contact and Careers, Cambridge, MA,Harvard University Press

Granovetter, Marc. (1985): Economic action and social structure: the problem ofembeddedness,American Journal of Sociology, Vol. 91, No. 3: 481510

Granovetter, Marc (1992) Economic institutions as social constructions: a framework foranalysis,Acta Sociologica, Vol. 35, No. 1: 311

Granovetter, Marc (1994): Business groups, in: Smelser, J. and Swedberg, R. (eds.), TheHandbook of Economic Sociology, NJ, Princeton University Press, Princeton

Greskovits, Bela (1998): The Political Economy of Protest and Patience (East European andLatin American Transformations Compared), Central European Press, Budapest

Hejeebu, Santhi and Deirdre McCloskey (1999): The Reproving of Karl Polanyi, CriticalReview, 13/3-4: 285-314

Heller, Patrick (1996): Social Capital as a Product of Class Mobilization and StateIntervention: Industrial Workers in Kerala, India, World Development, 24, 6: 105571

Hess, M. (2004): Spatial relationships? Towards a reconceptualization of embeddedness,Progress in Human Geography, 28: 165186

Jessop, Bob (2001): Regulationist and autopoieticist reflections on Polanyis account ofmarket economies and the market society,New Political Economy, 6: 21332

Jowitt, Ken (1992): The Leninist Legacy, in: I. Banac, (ed.),Eastern Europe in Revolution,Cornell University Press, Ithaca and London: 207-224

King, Steven (2000): Poverty and Welfare in England 1700-1850: A Regional Perspective,Manchester University Press, Manchester

Konstantinov, Y. (2000): Survival strategies in post-1989 Bulgaria, in: McRobbie, K. andPolanyi-Levitt, K. (eds.),Karl Polanyi in Vienna: The Contemporary Significance of theGreat Transformation, Black Rose Books, Montreal

Kreidl, M (2000): Perceptions of Poverty and Wealth in Western and Post-CommunistCountries, Social Justice Research, Vol. 13, No. 2


20/22


Krippner, Greta (2001): The Elusive Market: Embeddedness and the Paradigm ofEconomic Sociology, Theory and Society, 30: 775-810

Lacher, Hannes (1999): The Politics of the Market: Re-reading Karl Polanyi, GlobalSociety, 1999, No. 3: 314-326

Lie, John (1991): Embedding Polanyis Market Society, Sociological Perspectives, 34/2:219-235

Lees, Lynn H. (1998): The Solidarities of Strangers: The English Poor Laws and the People,

1700-1948, Cambridge University Press, CambridgeLinz, S.G. Krueger (1998): Enterprise Restructuring in Russias Transition Economy:

Formal and Informal Mechanisms, Comparative Economic Studies, 2: 552

Loonc, Alpar (2003): ,,The Dynamics of Social Capital: The Case of Serbia, Privrednaizgradnja, 3-4, 131-143

Loonc, Alpar (2004): Confronting a Leadership Vacuum, in: Corporate SocialResponsibility Across Europe: Discovering National Perspectives of Corporate

Citizenship, Habisch, A. (eds.), Springer Verlag, Heidelberg: 233-244

Macfarlane, Alain (1978): The Origins of English Individualism: The Family, Property andSocial Transition, Basic Blackwell, Oxford

Nee, Victor (1989): A Theory of Market Transition: From Redistribution to Markets in

State Socialism,American Sociological Review, 54: 663-681Nee, Victor, and R. Matthews (1996): Market Transition and Societal Transformation inReforming State Socialism,Annual Review of Sociology, 22: 401-435

Nee, Victor (2000): The Role of the State in making a Market Economy, Journal ofInstitutional and Theoretical Economics,156: 64-88

ONeill, John (1998): The Market: Ethics, Knowledge and Politics, Routledge, London

Polanyi, Karl (1922): The Functionalist Theory of Society and the Problem of SocialistEconomic Calculability. Translation from German by Karl Polanyi-Levitt of DieFunktionelle Theorie der Gesellschaft und das Problem der SozialistichenRechnungslegung,Archiv fur Sozialwissenschaft und Sozialpolitik, vol. 52, no. 1: 218-228

Polanyi, Karl (1922): Some Reflections Concerning our Theory and Practice. Translationfrom German by Kari Polanyi-Levit of Neue Erwangen zu unserer Theorie und Praxis,Der Kampf, January:18-24

Polanyi, Karl (1933): The Mechanisms of the World Economic Crisis. Translation fromGerman by Kari Polanyi Levitt of Der Mechanismus der Weltwirtschaftskrise DerOesterreicische Volkswirt. Vol. 25

Polanyi, Karl (1935): The Essence of Fascism, in: J. Lewis, K. Polanyi and D. K. Kitchin,(eds.), Christianity and Social Revolution, Victor Gollancz Ltd., London

Polanyi, Karl (1977): The Livelihood of Man, Edited by Harry Pearson, Academic Press,New York


21/22


Polanyi, Karl (1947): Our obsolete market mentality, Commentary, Vol. 3, February: 109117

Polanyi, Karl, C. M. Arensberg, H. W. Pearson, (eds.) (1957): Trade and Market in the EarlyEmpire, Free Press, Glencoe, IL.

Polanyi, Karl (1962): The Great Transformation, Beacon Paperback, Reinehart & Company,Third Printing, Boston

Polanyi-Levitt, Karl and Marguerite Mendell (1987): Karl Polanyi: his life and times,

Studies in Political Economy, Vol. 22, Spring: 739Randles, Sally (2003): Issues for a Neo-Polanyian Research Agenda in Economic

Sociology,International Review of Sociology Revue Internationale de Sociologie, Vol.13, No. 2:416

Snchez-Andrs, Antonio and Jos M. March-Poquet(2002):The Construction of MarketInstitutions in Russia: A View from the Institutionalism of Polanyi, Journal ofEconomic Issues, Vol. XXXVI, No. 3, September: 707-722

Schanel, William C., W. C. Neale, (2000): Karl Polanyis Forms of Integration as Ways ofMapping,Journal of Economic Issues, Vol. XXXIV, No. 1, March: 89-104

Slapentoh, V. (1996): Early Feudalism The Best Parallel for Contemporary Russia,Europe-Asia Studies, 48, 3: 393411.

Sokoll, Thomas (1993): Household and Family among the Poor, Universitatsverlag Dr. N.Brockmeyer, Bochum

Streeck, Wolfgang (1997): Beneficial Constraints: On the Economic Limits of RationalVoluntarism, in: Hollingsworth, J. Rogers, and Robert Boyer, (eds.), ContemporaryCapitalism: The Embeddedness of Institutions, Cambridge University Press, Cambridge,England

Swedberg, Richard (ed.) (1996):Economic Sociology, Chap. 14, Cheltenham, Edward Elgar.

Taylor, M. (2000): Enterprise, power and embeddedness: an empirical exploration, in:Vatne, E. and Taylor, M. (eds.), The networked firm in a global world, Aldershot,Ashgate: 199233

Tsakalotos, Euklid (2004): Homo Economicus, Political Economy and Socialism, Science& Society, Vol. 68, No. 2, Summer: 137160

Verdery, Katherine (1996): A Transition from Socialism to Feudalism? Thoughts on thePostsocialist State, What was Socialism and What Comes Next?, Princeton, New Jersey

Wade, Robert H. (2004): Is Globalization Reducing Poverty and Inequality?, WorldDevelopment, Vol. 32, No. 4: 567589

Woodruff, David (1999): Money Unmade: Barter and the Fate of Russian Capitalism,Cornell University Press, Ithaca

Zelizer, V. (1988): Beyond the polemics on the market: establishing a theoretical andempirical agenda, Sociological Forum, Vol. 3, No. 4: 614634


22/22


Zukin, S. and DiMaggio, P. (eds.) (1990): Structures of Capital: The Social Organization ofthe Economy, Cambridge University Press, Cambridge

karl polanji, tranzicija, socijalni kapital

Documents