kapitalizam i opravdavanje”

8/18/2019 Kapitalizam i Opravdavanje”

1/22

Ana Birešev UDK: UDK 316.323.6UDK 316.2

Institut za filozofiju i društvenu teoriju Originalni nauèni radBeograd DOI:10.2298/FID0903223B

KAPITALIZAM I OPRAVDAVANJE*

Saetak: Veberova teza da je kapitalistièki duh postojao pre samog kapitali- stièkog razvitka inspirisala je mnoge sociologe da istrae kulturno zaleðe savreme-nih oblika kapitalizma. U ovom radu autorka razmatra i poredi tri takva pristupa.

Prvi je pristup Lika Boltanskog i Ev Šijapelo koji prouèavaju razvoj „novog duha ka-

pitalizma“ tako što se usredsreðuju na odnos dva makroaktera – kapitalizma i kriti-ke; drugi je pristup Najdela Trifta koji uspon „mekog kapitalizma“ dovodi u vezu sa

jaèanjem „kulturnog kola kapitala“; i, na kraju, imamo pristup Rièarda Seneta kojianalizira kulturu „novog kapitalizma“ i radnu etiku „mp3 organizacija“.

Kljuène reèi: kapitalizam, novi duh kapitalizma, kritika, pravda, projekti,meki kapitalizam, kulturno kolo kapitala, kultura novog kapitalizma.

„Samo kao ‘kakav tanak plašt koji èovjek moe svakog trenutka da odbaci’,trebalo bi, po Baksterovom mišljenju, da briga za spoljna dobra bude na

pleæima njegovih svetaca. Ali je sudbina dala da od plašta nastane kao èelik tvrd omotaè. Dok je askeza preduzimala da svijet prepravi i da se u svijetuispolji, spoljašnja dobra ovog svijeta su dobijala sve veæu i, konaèno,neizbjenu vlast nad ljudima, kao nikada ranije u historiji. Danas je njen duh – da li konaèno, ko to zna? – iz tog omotaèa izašao. Pobjedonosnom kapita-lizmu, svakako, otkad se on zasniva na mehanièkoj osnovi, nije više potreb-na ova podrška. (...) Niko još ne zna ko æe ubuduæe u onom omotaèu ivjeti ida li æe na kraju ovog ogromnog razvitka stajati sasvim novi proroci ili jedanmoæan preporod starih misli i ideala, ili, pak, – ako ne bude ni jedno ni drugo – mehanizovan fosil, optoèen jednom vrstom grèevitog ‘uzimanja–sebe–ozbiljno’. Onda bi, svakako, za ‘posljednje ljude’ovog kulturnog razvitka mo-gla da se obistini reèenica: ‘Ljudi od struke bez duha, ljudi od uivanja bezsrca; ovo ništavilo uobraava da se popelo na ranije nikada nedostignut ste- pen humaniteta’.“

Maks Veber, Protestantska etika i duh kapitalizma

223

F I L O Z O F I J A I D R U Š T V O

3 / 2 0 0 9

* Èlanak je nastao u okviru nauènoistraivaèkog projekta Instituta za filozofi-

ju i društvenu teoriju u Beogradu, pod nazivom Regionalni i evropski aspekti integra-tivnih procesa u Srbiji: civilizacijske pretpostavke, stvarnost i izgledi za buduænost koji finansira Ministarstvo nauke i zaštite ivotne sredine (br. 149031).


2/22

„Pravda je bez sile nemoæna; sila je bez pravde tiranska. Pravda bez sile se porièe, jer uvek ima zlih; sila bez pravde se osuðuje. Treba, dakle, spojiti pravdu i silu; i nastojati da ono što je pravedno bude jako, ili da ono što je jako bude pravedno.“

Blez Paskal, Misli

U svojoj knjizi iz 2008. godine Lik Boltanski (Luc Boltanski)konstatuje da je novi milenijum zaista doneo „kraj ideologije“. Ponjemu, to ipak nije kraj kakav su prieljkivali i najavljivali Bel, Fu-kujama (Daniel Bell, Fransis Fukuyama) i ostali proroci smrti ideo-logije. Ideologije nema, kae Boltanski, ne zato što su mali, obièniljudi konaèno postali racionalni i što su se oslobodili svojih iluzija,zabluda i slepih verovanja, veæ zbog toga što su snage koje su kriti-kovali ili opravdavali išèezle, pri tom se potpuno povukavši iz dis-kursa i izgubivši ljudski lik (Boltanski 2008: 166). Reklo bi se da kapitalizam više nema potrebu da se pravda bilo kome. Meðutim, tonije sasvim taèno. Lik Boltanski i Ev Šijapelo (Ève Chiapello) kra- jem prošlog, a Najdel Trift (Nigel Thrift) i Rièard Senet (RichardSennett) poèetkom novog veka, prouèavaju akademsku i popularnuliteraturu za menadere kako bi otkrili kulturno zaleðe nove radneetike i kako bi dešifrovali diskurs kojim novi, kasni, zreli ili meki kapitalizam sebe objašnjava sebi i drugima. Svo èetvoro autora se, natragu Maksa Vebera (Max Weber), bave kulturnom dinamikom kapi-talizma: Boltanski i Šijapelo najpre otkrivaju sociološke i filozofske paradigme koje su se najèešæe putem metafore mree uvlaèile u poslovni svet, a zatim pokazuju da treæi duh kapitalizma, ali i sâmkapitalizam, dosta toga duguje društvenoj i umetnièkoj postšezde-setosmaškoj kritici – kapitalizam se transformisao tako što je inkor- porirao obe ove kritike, a fleksibilizacija preduzeæa i fleksibilizacijau preduzeæu bile su, smatraju francuski sociolozi, upravo poslediceotvaranja kapitalizma prema društvenoj teoriji i argumentaciji kriti-ke; Trift polazi od toga da „novu ekonomiju“ proizvode novi stil poslovanja i menaderski narativi, za èiju je diseminaciju zadueno„kulturno kolo kapitalizma“, tj. splet poslovnih škola, savetnika zamenadment, menaderskih gurua i medija – u pozadini nove logike biznisa Trift vidi teoriju kompleksnosti; na kraju, Senet tvrdi da

samo kultura novog kapitalizma, tj. radna etika koja podrazumevada nema odloene nagrade za rad ni dugoroènog strateškog planira-

224

A N A B I R E Š E V


3/22

nja, moe da objasni fizionomiju novih institucija (fleksibilnih mp3organizacija). Svi autori se slau u nekoliko stvari – imamo novi duhkapitalizma, novu kulturu kapitalizma, novu filozofiju poslovanja,nove organizacije i novi tip liènosti, dakle, novi kapitalizam; da biodnosi u takvoj ideološkoj i proizvodnoj konfiguraciji bili pravedni- ji, nuna je stabilizacija kretanja umreenih organizacija i povreme-no zaustavljanje kako bi se dala šansa kritièkim kapacitetima dru-štvenih aktera; intervencija kritike u javnom prostoru je, stoga,dragocena, èak neophodna, ali je stanje kritike – kritièno. No, kreni-mo redom.

Lik Boltanski i Ev Šijapelo u knjizi Novi duh kapitalizma ( Lenouvel esprit du capitalisme, Gallimard, Paris: 1999) prouèavajuideološke promene1 koje su tokom tri decenije, od 1968. godine do potkraj XX veka, „pratile“ razvoj kapitalizma. Autori konstruišuteorijski model na osnovu prouèavanja pomenutih promena u Fran-cuskoj, ali pretpostavljaju da bi njime mogli da objasne sliène proce-se koji su se odvijali u ideološkoj i ekonomskoj sferi drugih zemaljarazvijenog kapitalizma. Boltanski i Šijapelo u fokus svog istraiva-nja postavljaju dinamiku odnosa dva makroaktera: kapitalizma i kri-tike. Francuski sociolozi polaze od sledeæih hipoteza: 1) kapitalizmu

je potreban odreðeni duh kako bi podstakao ljude da se angauju u proizvodnji ili na trištu poslova; 2) da bi mobilisao ljude, duh kapi-talizma mora da „inkorporira“ odgovarajuæu moralnu dimenziju;3) kapitalizam ima potrebu da, kako bi se odrao, istovremeno pod-stièe i zauzdava nezasitost, tj. elju za akumuliranjem; 4) duh kapita-lizma se ne moe svesti na puku ideologiju, pod pretpostavkom da seona poistoveæuje sa iluzijom koja ne ostavlja moguænost za kritièkodistanciranje, a to znaèi da kapitalizam mora da, makar u izvesnoj

225


3 / 2 0 0 9

1 Boltanski i Šijapelo odbacuju marksistièko-redukcionistièko viðenje ideo-logije i opredeljuju se za neutralnije odreðenje, koje preuzimaju od Luja Dimona(Louis Dumont). Tako se ideologija shvata kao „skup verovanja koja svi dele, koja suupisana u institucije, koja se aktiviraju u delanjima i koja su, na taj naèin, usidrena ustvarnosti“ (Boltanski, Chiapello 1999: 35). Nešto kasnije, Ev Šijapelo æe obrazloitiovakvo teorijsko rešenje. Buduæi da se akteri na razlièite naèine odnose prema sklopumišljenja koje preovlaðuje, ideologiju treba shvatiti dvojako, te imamo „ideologiju-kao-izvrtanje“ i „ideologiju-kao-integraciju“. Prva funkcija ideologije se ispolja-va kada pojedinci aktiviraju svoje kritièke kapacitete kako bi negodovali zbog nei-

spunjavanja obeæanja koja odreðena ideologija daje, a druga funkcija dolazi doizraaja kada akteri prihvataju ideologiju i koriste je kao legitiman okvir za testiranjei interpretiranje društvene stvarnosti (Chiapello 2003: 169–170).


4/22

meri, pod pretnjom ili pod pritiskom kritike ispuni obeæanja kojadaje; 5) kapitalizam ima stalnu tendenciju da se transformiše; 6) kri-tika, ona javno iskazana, kljuèan je protagonista konstrukcije duhakapitalizma i vaan akter u procesu transformacije tog duha; 7) podizvesnim uslovima, kritika moe da bude faktor promene kapitali-zma, a ne samo njegovog duha; 8) kritika kapitalizma crpe svojusnagu iz nezadovoljstva, koje se ispoljava na èetiri naèina: kao stalnizahtev za oslobaðenjem, kao razotkrivanje neautentiènost, kao osu-da egoizma i kao osetljivost na patnju koju prouzrukuje kapitalizam(Boltanski, Chiapello 1999a: 580–588).

Boltanski i Šijapelo pod duhom kapitalizma podrazumevaju„ideologiju koja opravdava angaovanje u kapitalizmu“ (Boltanski,Chiapello 1999a: 42), ili, napisaæe nešto dalje, „duh kapitalizma èiniupravo taj skup verovanja koja su pridruena kapitalistièkom poret-ku, a koja daju doprinos opravdavanju tog poretka i podravaju naèi-ne delanja i dispozicije koje su u skladu sa njim, tako što ihlegitimišu“ (Boltanski, Chiapello 1999a: 46). Francuski socioloziostavljaju po strani Veberovu ideju o presudnom uticaju religije, taè-nije protestantske etike na razvoj kapitalizma i slede osnovnu nit ve- berovskog poimanja društva i društvenog determinizma, te u prvi

plan dovode moralne razloge koji su pojedincima potrebni kako bise priklonili kapitalizmu. Meðutim, moralno opravdavanje kapita-lizma, smatraju Boltanski i Šijapelo, pored ove individualne, ima još jednu dimenziju – opštu. Oni se, tako, pridruuju Hiršmanu, koji neodbacuje Veberovu tvrdnju da se širenje kapitalistièkog oblika pri-vreðivanja moe pripisati potrazi za individualnim spasenjem, alismatra da kapitalizam mnogo toga duguje i „oèajnièkom traenjunekog naèina da se izbegne propadanje društva,kojejebiloutovre-

me neprestano u opasnosti zbog nesigurnih oblika organizacijeunutrašnjeg i spoljašnjeg poretka“ (Hiršman 1999: 145). Opravda-vanje kapitalizma kao poeljnog, jedinog moguæeg ili najboljeg po-retka, po francuskim autorima poèiva na argumentima koji govore u prilog doprinosa kapitalizma opšem dobru, pri èemu su ti argumenti prihvatljivi za veæinu ljudi. Duh kapitalizma se ovde vidi kao upo-rište kako za opravdavanje (kapitalizam jeste neogranièena akumu-lacija i beskrupulozna jurnjava za profitom, ali je i specifièan zahtev

za uspostavljanjem pravde), tako i za kritiku (normativna dimenzijakapitalizma ne suspenduje odnose moæi, dominaciju, interes kao

226



5/22

provlaðujuæi pokretaè delanja, ali stvara podlogu na kojoj se kritikaartikuliše kao reakcija na nesklad izmeðu ekonomskih praksi inormativnog modela).

Duh kapitalizma zadobija svoje obrise u odgovorima na pi-tanja: šta kapitalizam predstavlja za one koji su ukljuèeni u kapitali-stièku proizvodnju i za one koji su na bilo koji naèin „angaovani ukapitalizmu“, ali koji nemaju neposrednu korist od ostvarenog profi-ta? Ili, preformulisano, da li entuzijazam angaovanja poèiva namoguænostima koje kapitalizam prua u pogledu slobode i samoost-varenja? Dalje, da li kapitalizam uliva poverenje u pogledu dugo-trajnog ostvarivanja odreðenih koristi, blagostanja uopšte? I, na kraju, da li je kapitalizam garant pravednog društva ili da li je moguæe uterminima opšteg dobra opravdati ukljuèenost u kapitalistièku proiz-vodnju? Na osnovu ovih pitanja, Boltanski i Šijapelo izdvajajuosnovne komponente duha kapitalizma – autonomiju, sigurnost iopšte dobro, a zatim iz njihove kombinacije izvode tri istorijski spe-cifièna duha kapitalizma. I dok prva dva autori pronalaze u romani-ma i brojnim sociološkim radovima, treæi duh kapitalizma se, po nji-hovom mišljenju, tek pomalja i njegov oblik se moe nazreti ukolikose analizira literatura iz devedesetih godina XX veka namenjena me-

naderima, posebno ona koja je posveæena poslovnim strategijama iupravljanju ljudskim resursima, kao i razni konkretni predlozi kojicirkulišu u javnom prostoru, a èiji je cilj da se umanji ili ispravi ne- pravda izazvana novom društvenom konfiguracijom.

Opisi prvog duha kapitalizma se javljaju u knjievnim i nauè-nim delima skraja XIX veka. Centralna figura je preduzetnik, uvek spreman na rizik i otvoren prema novinama. Na širem planu, kapita-lizam, kroz dohodovni rad, mnogim ljudima nudi moguænost oslo-

baðanja od tradicionalnih stega – socijalnih i geografskih. Sigurnost,s druge strane, poèiva na buroaskom moralu koji novim ekonom-skim dispozicijama pridruuje tradicionalne porodiène vrednosti, paternalizam pre svih, koje se prenose na organizaciju proizvodnje iodnose sa zaposlenima, te se tako amortizuju posledice zahuktale borbe za profit. Shvatanje opšteg dobra, smatraju Boltanski i Šija- pelo, ne temelji se na ekonomskom liberalizmu buduæi da vrednostitrišne privrede nisu rasprostranjene u velikoj meri i poklonike stièu

uglavnom u krugu ekonomskih struènjaka, veæ pre poèiva na veri u progres, tehnološki razvoj, nauku i industrijsku proizvodnju, koja se

227


3 / 2 0 0 9


6/22

vidi kao motor opšteg napretka. Opisi drugog duha kapitalizma na-staju u periodu od 1930. do 1960. Centralne figure su velika, centra-lizovana i birokratizovana industrijska preduzeæa kojima upravljajudirektori; na delu je dekompozicija kapitala, razdvajanje vlasništvanad kapitalom od kontrole nad preduzeæem koja sad prelazi u rukemenadera, odnosno kadrova u Francuskoj2. Autonomija se poisto-veæuje sa zadovoljenjem naraslih potreba, èije se namirenje obezbe-ðuje masovnom proizvodnjom. Sigurnost se zasniva na dugoroènimrazvojnim strategijama tih preduzeæa-giganata, koja garantuju stabilnost zaposlenja i koja izvesnost u poslovanju prenose u svakod-nevni ivot svojih zaposlenih. Opšte dobro se dovodi u vezu sa svimidealima industrijskog poretka (efikasnost koja se postie racionali-zacijom i standardizacijom proizvodnje, tzv. tejlorizam), ali se oniusklaðuju sa vrednostima koje potièu iz civilne sfere – kao rezultattog vrednosnog saimanja nastaje kompromis u definisanju socijal-ne pravde, te se klasni antagonizmi, kao odraz postojeæe nepravde, pacifikuju putem odgovarajuæe politike preduzeæa prema sindikati-ma i kroz institucionalizovanu koordinaciju rada uprave preduzeæa idrave. Da bi rekonstruisali treæi duh kapitalizma i da bi ušli u tragnaèinima na koje se on konstituiše i konsoliduje oko odreðenog prin-

cipa pravde, Boltanski i Šijapelo najpre razvijaju koncepciju sed-mog polisa koji nazivaju polis po projektima3.

228


2 Termin kadrovi se u literaturi o organizaciji rada i društvenoj strukturi javljasamo u Francuskoj, mada ga i tamo devedesetih godina potiskuje termin menaderi.Ipak, nije prosto reè o francuskoj i engleskoj verziji imenovanja jedne socioprofesio-nalne kategorije – u pitanju je kvalitativna razlika. Termin kadrovi više odgovaradrugom duhu kapitalizma; on oznaèava stabilnost, predvidivost, planiranje u poslo-vanju i strogo poštovanje piramidalne strukture preduzeæa i vertikalne komunikacijeizmeðu zaposlenih, a odnosi se na struènjake, rukovodioce nieg i srednjeg ranga, alii na direktore. U literaturi iz devedesetih godina ovaj termin se upotrebljava još samoza nie rukovodioce i, što je novo, za tehnièare, slubenike i kvalifikovane radnike.Pojmom menader se mnogo više istièe stil rukovoðenja koji se forsira u izmenjenojideološkoj klimi devedesetih.

3 Rad Grupe za moralnu i politièku sociologiju, koju su 1984. godine osnovaliLik Boltanski i Loran Teveno (Laurent Thévenot), prepoznaje se upravo po oslanjanjuna model polisa, koji dvojica sociologa razvijaju poèetkom devedesetih (v. Boltanski,Thévenot 1991). Model polisa polazi, pojednostavljeno reèeno, od pretpostavke da lju-di u svakodnevnim situacijama i raspravama koriste neke praktiène filozofije da bi

razrešili te situacije. Ovaj model se fokusirao na rasprave i kontroverze u razlièitim si-tuacijama – u politièkim institucijama, kompanijama ili van svakog formalizovanogkonteksta. Tekstovi koji su se mnoili oko ideje da je polis normativni oslonac za


7/22

Polis po projektima èine raznovrsni projekti koje vode auto-nomne, kreativne, preduzimljive, fleksibilne, intuitivne, harizmatiè-ne, mobilne osobe, osobe „sa vizijom“ i, najvanije, umreene osobe, osobe koje se uspešno povezuju sa drugim ljudima i koje susposobne da druge mobilišu oko odreðenog projekta. Dakle, glavnafigura savremenog kapitalizma je takva osoba – menader. Udruštvu koje Latur (Bruno Latour) vidi kao neprekidni proces reaso-ciranja i preslagivanja, projekti, po Boltanskom i Šijapelou, pred-stavljaju spletove aktivnih veza koje se stabilizuju na odreðeno vre-me kako bi se stavile u slubu proizvodnje i akumulacije; projekti se,na taj naèin, pojavljuju kao „zapreka u apsolutnoj cirkulaciji“ bu-duæi da zahtevaju angaovanje u nekom vremenskom periodu i pošto svim uèesnicima nalau da, na osnovu odgovarajuæih kriterijuma, tj. poretka velièine, kontrolišu kvalitet rada ostalih saradnika.

229


3 / 2 0 0 9

formulisanje principa pravde/opravdavanja u nekoj konkretnoj situaciji, doprineli suda ova isprva neformalna škola mišljenja stasa u prilièno uticajnu novu teorijudruštva i ujedno novu normativnu politièku filozofiju (Wagner 1999: 344). Polis seshvata kao „tip vrlo opštih konvencija koje su upravljene ka nekom opštem dobru i pretenduju da imaju univerzalno vaenje“ (Boltanski, Chiapello 1999a: 61), a buduæida su ljudi najèešæe prinuðeni da u situacijama kada se raspravljaju opravdavaju svoje postupke i stavove, oni se oslanjaju upravo na neku postojeæu koncepciju pravde ina odreðeni poredak velièine. Boltanski i Teveno razlikuju šest polisa, tj. šest poredakavelièine i šest „logika opravdavanja“: polis nadahnuæa, polis domaæinstva, polis reno-mea, polis graðanstva, polis trišta, polis industrije (Boltanski, Thévenot 1999a; Bol-tanski, Thévenot 1999b; Boltanski, Thévenot 2006). Svaki od navedenih polisa podr-ava jedan specifièan naèin merenja velièine pojedinaca (jedan princip ekvivalencije) izbog toga Boltanski i Teveno ovo nazivaju „ekonomijama velièine“ (Corcuff 2002:109). Dvojica sociologa smatraju da su klasièni tekstovi iz politièke filozofije danasupisani u institucije i dispozitive koji neprestano informišu aktere o tome šta treba darade kako bi se ponašali „normalno“, pa, iako nisu teorijski ovladali strukturom mode-

la, akteri poseduju neophodnu kompetenciju da intuitivno prepoznaju vrednost nekogargumenta koji je u saglasnosti sa odreðenim, filozofski konstruisanim shvatanjemopšteg dobra (ovakvo stanovište je osnova sociologije kritike ili sociologije kritièkogkapaciteta, èiji je Boltanski rodonaèelnik, a koja se konstituiše kao opozicija burdije-ovskoj kritièkoj sociologiji, tj. kao kritika kritike ideologije ili doksiènog iskustva sve-ta). Upravo zbog toga, Boltanski i Teveno grade model polisa tako što se oslanjaju naklasiène filozofske tekstove (konstrukcija polisa nadahnuæa zasnovana je na Draviboijoj sv. Avgustina (St. Augustine), konstrukcija polisa domaæinstva na Bosijeovoj(Jacques Bénigne Bossuet) Politici izvedenoj iz samih reèi Svetog pisma, konstrukcija polisa renomea na Hobzovom (Thomas Hobbes) Levijatanu, konstrukcija polisa

graðanstva na Rusoovom (Jean-Jacques Rousseau) Društvenom ugovoru, konstrukcija polisa trišta na Bogatstvu naroda Adama Smita (Adam Smith), konstrukcija polisaindustrije na delima Sen-Simona (Claude-Henri de Saint-Simon)). Premda potièu iz


8/22

Tako se polis po projektima pojavljuje kao svojevrsni krotiteljmree, kao „sistem ogranièenja koja pritiskaju umreeni svet, kojisada podstièe spletanje veza i širenje njihovog grananja samo takošto poštuje maksime koje su svojstvene projektima i koje se odnosena delanje podlono opravdavanju“ (Boltanski, Chiapello 1999a:161). Projektima se nazivaju sasvim razlièite stvari – postavljanjenekog pozorišnog komada na scenu je projekt koliko je to i otvaranjefabrike, pa se zbog neprofitnog karaktera odreðenih projekata mas-kira njihova utopljenost u duh kapitalizma.

Osnovne elemente4 sedmog polisa Boltanski i Šijapelo izvo-de tako što prouèavaju priruènike za menadere iz poslednje decenije XX veka i teorijske radove, mahom iz društvenih nauka, èiji autoriobilato koriste metaforu mree. Najviši zajednièki princip ili principopravdavanja je merilo na osnovu kojeg se procenjuje relativna ve-lièina ljudi i stvari u datom polisu i na osnovu kojeg im se pripisujusvojstva „velikih“/vrednih ili „malih“/manje vrednih. U polisu po

projektima taj opšti ekvivalent je aktivnost, ali aktivnost koja podra-zumeva ukljuèivanje u mree, ispitivanje moguænosti za pokretanje projekta, uspostavljanje kontakata, odravanje veza i pridruivanjestvari èije bi spajanje moglo da dovede do realizacije projekta. Pri-rodni odnos izmeðu biæa je povezivanje, komunikacija, usklaðiva-nje, prilagoðavanje, sticanje poverenja. Svojstvo velikih je angao-vanost i mobilnost; oni su u potpunosti predani projektu, poslu pristupaju sa entuzijazmom, spremni su na rizik, autonomni su alifleksibilni i prilagodljivi, imaju sluha za saradnike, tolerantni su,

230


sveta politièke metafizike, polisi imaju prostorne i vremenske koordinate; „u odreðe-nom istorijskom trenutku jedan oblik ivota je identifikovan i podignut na viši nivoopštosti tako da slui kao podrška u definisanju opšteg dobra i merila, kako bi seopravdavanja odnosila na vrednosti biæa u zavisnosti od doprinosa koji ta biæa dajutako shvaæenom dobru. Polisi, èak i ako se istovremeno javljaju u datom istorijskomtrenutku, nose sa sobom trag vremena u kom je oblik ivota, koji svaki od polisa uzi-ma kao model, stekao autonomiju i poèeo da se procenjuje kao takav“ (Boltanski,Chiapello 1999a: 625). Novi naèin opravdavanja kapitalizma i nova merila odreði-vanja relativne vrednosti biæa koja imaju svoje mesto u kapitalistièkom svetu, samodonekle pokrivaju poreci vrednosti do sada formiranih šest polisa. Opis kontura no-vog, sedmog polisa i procesa uspostavljanja novog višeg opšteg principa, koji odre-ðuje kriterijume opravdavanja i granice osporavanja kapitalizma, Boltanski i Šijapelodaju upravo u knjizi Novi duh kapitalizma.

4

Za potrebe ovog rada navedeni su neki elementi polisa i u tekstu su naznaèe-ni kurzivom. Za sve elemente polisa vidi u: Boltanski, Chiapello 1999a: 161–192;Boltanski, Thévenot 1999b; Boltanski, Thévenot 2006.


9/22

sposobni da mobilišu druge. Velièina nosi sa sobom brojne dobrobitii pogodnosti, ali podrazumeva i spremnost da se podnese odreðenartva (ovaj balans dobitaka i gubitaka èini investicionu formulu, ka-rakteristiènu za svaki polis) – ovde se rtva ogleda u odricanju odsvega što sputava, što usidrava (lojalnost prema jednom poslu, jed-nom projektu, jednoj grupi ljudi...). Svi veliki s vremena na vreme podleu testu, a on se u polisu po projektima sastoji u prelasku sa projekta koji se uspešno završio na novi projekt. Svojstvo malih je dane mogu da se angauju u projektu ili da nisu sposobni da idu iz projekta u projekt; oni se opredeljuju za nepokretnost, izolovanost, si-gurnost, rigidnost, izvesnost. Oseæaj za pravdu u polisu poèiva naspecifiènom shvatanju opšteg dobra. Odnos izmeðu velikih i malih usedmom polisu je pravedan ukoliko veliki, u zamenu za poverenjekoji im mali ukazuju i revnost koju mali ispoljavaju pri angaovanjuu projektima, odreðuju vrednost malih tako što uveæavaju njihovu„upotrebljivost“, tj. njihov kapacitet da se, pošto je jedan projektokonèan, ukljuèe u neki drugi. To znaèi da veliki pokreæu i gurajumale, dele sa njima sve informacije kojima raspolau i uvode ih umree kojima imaju pristup. Antropološki optimizam, tj. opšta verau sposobnost svih da dostignu stanje velièine i da tako steknu dosto-

janstvo, u polisu po projektima se zasniva na stavu da je elja za po-vezivanjem sa drugim ljudima suštinsko svojstvo ljudske prirode.Upravo zbog toga što otelotvoruje tu elju za povezivanjem, mrease vidi kao skladna figura prirodnog poretka.

Konfiguraciju novog polisa Boltanski i Šijapelo otkrivaju preko priruènika za menadere, socioloških i politikoloških radova,ali su, po njima, oni samo eho dve daleko razraðenije i konzistentnije paradigme: prva je Delezova (Gilles Deleuze) teorija mree, a druga je Habermasova (Jürgen Habermas) teorija komunikativnog delanja.Francuski sociolozi primeæuju da u radovima koje su analiziralinuno dolazi do uzglobljavanja dve paradigme. Od Deleza se, oèi-gledno, preuzima metafora mree, ali se „susreti“ u mrei interpreti-raju uz oslanjanje na Habermasa – komunikacija je refleksivna iupravljena je prema nekom principu oko kojeg se postie ili obno-vlja saglasnosti, a upravo taj vid komunikativnog delanja se oèekujeod onih koji su angaovani u projektima. Zapaanje koje u pogledu

teorijskog zaleða polisa po projektima iznose Boltanski i Šijapelo,zapravo podrava njihovu konstrukciju tog polisa – najjednostavnije

231


3 / 2 0 0 9


10/22

reèeno, projekt predstavlja sistem prinuda koji, u skladu sa novimoblikom opravdavanja, reguliše odnose biæa, ljudi i neljudi, u mrei.

Najdel Trift, pak, smatra da je do promene menaderske pa-radigme došlo ponajviše zahvaljujuæi teoriji kompleksnosti, koja setokom devedesetih infiltrirala u tri razlièite, ali povezane mree – mreu nauke, mreu biznisa i New Age prakse. Teorija kompleksno-sti polazi od toga da se o sistemu ne moe ništa reæi ukoliko se on posmatra kao skup delova, veæ se moraju razumeti svojstva interak-cije unutar sistema. U interakciji pojedinih komponenti sistema na-staje neka vrsta opšteg svojstva, èije se pojavljivanje nije moglo predvideti na osnovu znanja o komponentama, i to svojstvo povrat-no utièe na ponašanje pojedinaca koji su ga proizveli. Stoga ova teo-rija daje primat „procesima nad dogaðajima, odnosima nad entiteti-ma i razvoju nad strukturom“ (Ingold, u Thrift 2005: 52). Pojmovikoji su „zaštitni znak“ teorije kompleksnosti su nelinearnost, samo-organizovanje, poredak koji se neoèekivano pojavljuje i kompleksniadaptivni sistemi, a èesta je i metafora haosa. Novo gledanje na svet,koje je polako proelo poslovnu sferu, uticalo je na promenu me-naderske paradigme, pa namesto stare, rigidne, reaktivne, kontrola- bilne i top–down menaderske politike, imamo novu politiku koja je

kontekstualizovana, samoorganizujuæa, maštovita, eksperimentišu-æa i bottom–up ustrojena. Trift primeæuje da sama praksa preduzeæazaostaje za proklamovanim idealima poslovanja, ali da je savremenimenaderski diskurs vrlo fokusiran, te, buduæi da „diskursi generišuodnose moæi“, on prati promene u diskurzivnim strategijama. Petgodina prouèavanja priruènika za menadere, poseæivanja struènihseminara i razgovora sa menaderima i savetnicima za menadment,dovelo je Trifta do zakljuèka da u poslovnom svetu dominira „dis-

kurs postanja“. Nakon išèezavanja arhitekture svetske ekonomijeutemeljene na konferenciji u Breton Vudsu i pada Berlinskog zida,nova ekonomija se vidi kao haotièno mesto èiji se dalji razvoj nemoe predvideti, te poslovnim organizacijama ne preostaje ništadrugo do da se pomire sa takvom slikom sveta i da iskoriste sve mo-guænosti koje on nudi (Thrift 2005: 29). Stoga ne treba da èudi da se„diskurs postanja“ oslanja na metafore koje uvozi iz teorije kompleksnosti. Kapitalizam i njegovi vitezovi (novi menaderi) moraju

da se izbore sa kompleksnošæu svetske ekonomije i tako ranije pomenute metafore slue da podre nova naèela poslovanja – predu-

232



11/22

zeæa moraju da „plešu na rubu haosa“, da manevrišu u svetu neizve-snosti, da se brzo prilagoðavaju okolnostima koje se neprestanomenjaju i, na kraju, da angauju ljude koji su obrazovani u tom duhui tako istrenirani da olièavaju potpuno novi tip liènosti. Slièno Triftu,Rièard Senet smatra da nova kultura kapitalizma, upravo time što fa-vorizuje novi tip liènosti, proizvodi novu radnu etiku i legitimišeuspeh mp3 organizacija5. Po Senetu, kultura „novog kapitalizma“idealizuje liènost koja izbegava bilo koju vrstu zavisnosti, koja se neoslanja na druge ljude, na upravu preduzeæa ili na dravu, koja je preduzimljiva i koja u poslu pokazuje liènu inicijativu, te tako rad na„oštrici noa“ postaje stvar moralnog prestia. Trift ovaj novi tip liè-nosti naziva homo siliconvalleycus. On primeæuje da novi stil poslo-vanja nameæe celom svetu sliku novog èoveka kao poeljnu i da jeto, zapravo, novi vid imperijalizma. Poslovne škole kao ideološki ifinansijski centri, a uz njih i razni savetnici i gurui, imaju posebancilj – da treniraju i disciplinuju, da „proizvode menadersko telo“.To telo uvek mora da postie više, da bude strastveno, puno entuzi- jazma, i mora da bude prilagodljivo (Thrift 2005: 117).

Trift, kao i Boltanski i Šijapelo, ukazuje na teorijsko ishodištenovog menaderskog diskursa i njegova zapaanja se donekle pokla-

paju sa francuskim sociolozima, naroèito kada je reè o eksploatacijimetafore mree u poslovnom svetu. Meðutim, kod Trifta su spojniceteorije i biznisa date u krupnom planu. Naime, paradigma komplek-snosti se po Triftu nije tek tako potkrala u menadersku literaturu. Onsmatra da se na tome sistematski radilo i da je Institut iz Santa Fea,osnovan 1984. godine, najzasluniji za istraivanje ali i diseminacijuteorije kompleksnosti. Ovaj institut je, sa neskrivenom namerom daoformi neku vrstu globalne porodice, proširio delatnost i van granica

prirodnih nauka i svoju strategiju je usmerio ka arheologiji, lingvisti-ci, politièkim naukama, ekonomiji, istoriji i novom menadmentu(Thrift 2005: 60). Po Triftu, upravo ovo prelivanje ideja preko grani-ce nauka–biznis proizvodi meki kapitalizam i èini osnovu „nove

233


3 / 2 0 0 9

5 Fleksibilne organizacije savremenog kapitalizma Senet naziva mp3 organi-zacijama i to obrazlae na sledeæi naèin: isto kao što mp3 plejer moete da isprogra-mirate, pa da slušate bendove i pesme koje vi elite i po redolsedu koji vi odredite,tako i fleksibilne organizacije mogu da se usredsrede na specifièan zadatak i da akti-

viraju samo one svoje funkcije koje su u vezi sa izvršenjem odabranog zadatka, aukoliko je potrebno, u svakom trenutku moe da doðe do preusmeravanja ka drugimzadacima i do reprogramiranja (Sennett 2006: 48).


12/22

ekonomije“. Svoju tvrdnju da je širenje nove poslovne paradigme inovog diskursa bilo deo dugoroène strategije, Trift zasniva na èinje-nici da raste broj poslovnih škola, koje nièu po celom svetu i postajucentri proizvodnje nove ekonomske elite. Poslovne škole, savetniciza menadment, menaderski gurui i mediji predstavljaju potpornestubove „nove ekonomije“ i èine ono sto Trift naziva „kulturno kolokapitala“. Dakle, za Trifta, „nova ekonomija“ je ekonomija novih pojmova, novih metafora, ali ona je „globalna diskurzivna operacijakulturnog kola kapitala“, što znaèi da ne bi bila moguæa bez perma-nentnog treniranja, disciplinovanja i samobodrenja. Dok se kod Bol-tanskog i Šijapelo novi diskurs normalizuje tako što se prihvata, kodTrifta se on nameæe preko škola, savetnika, gurua i medija.

Boltanski i Šijapelo su pokazali da su pojedine sociološke i fi-lozofske paradigme povremeno sluile kao rezervoar nadahnuæa priformiranju novog normativnog modela, tj. polisa po projektima, ali je, po njima, presudan uticaj na smer kojim se kapitalizam uputioimala kritika kapitalizma. Postšezdesetosmaška kritika kapitalizma je, po njima, direktno potpomogla transformaciju kapitalizma, daklene samo duha kapitalizma. Pokret iz 68. je preusmerio panju sa pi-tanja distribucije dobitka ka problemu autoritarizma, paternalizma,

hijerarhijskog poretka, tejloristièke organizacije rada, otuðenja, adruštvena i umetnièka kritika koje su ojaèale pod okriljem pokreta,nastavile su da, svaka na svoj naèin, ukazuju na nove izvore nepravdei kapitalizam suoèavaju sa novim testovima. Društvena kritika je po-krenula pitanje sigurnosti, a umetnièka pitanje autonomije. Obe kriti-ke su se, kako pokazuju Boltanski i Šijapelo, u velikoj meri odrazilena politiku preduzeæa. Društvena kritika je obeleila period do sredi-ne sedamdesetih, a ispoljila se kroz zahtev za unapreðivanje odnosa

koje je favorizovao drugi duh kapitalizma – traeno je da se sindikatiukljuèe u pregovore sa dravnim funkcionerima i predstavnicimauprave preduzeæa, te su kao ravnopravan partner drave i uprave dobili aktivnu ulogu u definisanju i obezbeðivanju sigurnosti posla i ka-rijere. Kako su stalni štrajkovi ozbiljno ugroavali produktivnost, sanaftnom krizom i recesijom koja je nastupila 1974. godine, primat preuzima umetnièka kritika. Ona naglasak stavlja na poboljšanjeuslova rada i demokratizaciju odnosa unutar preduzeæa, te stil ruko-

voðenja postaje kljuèna tema. Podstièe se autonomija u radu, insistirase na individualnim postignuæima, odgovornost za uspeh preduzeæa

234



13/22

se prenosi na sve zaposlene. Morfološke promene (veæa prostorna po-kretljivost preduzeæa, kooperacije, angaovanje firmi–podizvoðaèa,otvaranje podrunica...), promene u organizaciji rada i proizvodnom procesu (timski rad, skraæivanje naredbodavnih lanaca, samoinicijati-va, obavljanje raznovrsnih radnih zadataka za istu platu, permanent-no usavršavanje...) i pravne promene (ugovor o radu koji dopuštarazne osnove isplate zarada i, s tim u vezi, individualizacija uslovazapošljavanja...) odraavale su trend fleksibilizacije preduzeæa i flek-sibilizacije u preduzeæu, i imale su za posledicu demontiranje organi-zacionih jedinica – preduzeæa, slubi, odeljenja, sa jedne, i sociopro-fesionalnih kategorija, ali i društvenih klasa, sa druge strane, što jesve zajedno dovelo do desindikalizacije i, konaèno, do potpune paci-fikacije sveta rada (Boltanski, Chiapello 1999a: 274).

U modelu polisa prelazak na novi reim kategorizacije od presudnog je znaèaja za formiranje novog polisa zato što nova logi-ka kategorizacije prua osnovu za postupno progresivno usposta-vljanje novog principa pravde i novog sistema regulacije odnosaizmeðu društvenih aktera. Brojne promene, tiha restrukturacija i„izmeštanja“ kojima su poèev od sedamdesetih godina XX veka bilaizloena preduzeæa i zaposleni u njima, neminovno su dovele do ne-

kontrolisanog odmeravanja sila, te se postavilo pitanje neophodnostiformiranja novog polisa i pitanje testova pravde koji bi zamenili prvobitne testove sile, a koji bi odgovarali novom, umreenom sve-tu, svetu komunikacije. Boltanski i Šijapelo rekonstruišu ovaj ra-zvojni put do polisa: u odreðenom trenutku, „neka grupa aktera“uviða da se u procesu strukturne i ideološke rekonfiguracije iskrista-lisao jedan stabilan sistem dispozitiva i predmeta, te ga uzima kaooslonac kako bi ojaèala kao grupa i kako bi sebi obezbedila jaku po-

ziciju u svetu koji nastaje; ta grupa, potom, vezuje svoje delanje zadoprinos nekom opštem dobru i više joj nije neophodno da priziva ikoristi silu kako bi se odrala, veæ odabire vrednost koja najboljeopisuje njeno delanje i koja odraava njenu velièinu, pripisuje joj iz-vesnu autonomnu moralnu dimenziju i nastoji da od aktera sa kojimagradi neki odnos dobije priznanje; meðutim, tek onda kada društve-ne nauke kroz teorijski rad blagoslove izabranu vrednost, kada seusklade i stope refleksivnost jednog sveta koji analizira svoje

promene i teorijska refleksivnost, kada „izvestan oblik ivota dobijesmisao a izvestan svet koherentnost i stil“, novi oblik opšteg dobra

235


3 / 2 0 0 9


14/22

nalazi svoje utemeljenje i svet evoluira u polis (Boltanski, Chiapello1999a: 626–627). Videli smo kako su Boltanski i Šijapelo pokušalida, analizirajuæi promene kroz koje od šezdesetih godina XX veka prošla preduzeæa u Francuskoj, ukau na èinioce koji su utrli putkonstituisanju sedmog polisa – polisa po projektima. Šematski bi tomoglo da se predstavi na sledeæi naèin:

drugi duh kapitalizma društvena kritika umetnièka kri-tika inkorporiranje kritike treæi duh kapitalizma svet po projektima društvene nauke polis po projektima.

Meðutim, polis po projektima, smatraju francuski sociolozi, još uvek nije formiran i to samo zato što nije moguæe postiæi konsen-zus oko testa pravde koji bi odgovarao svetu fleksibilnosti i mobil-

nosti. Pored toga što mora da bude specifikovan, tj. da se odnosi naunapred postavljene ciljeve, i kontrolisan, tj. da se ogranièi samo nasile iste prirode, test pravde podrazumeva i odreðeni nivo refleksiv-nosti onih koji mu se podvrgavaju i relativnu stabilnost biæa koja unjemu uèestvuju. U svetu u kome se forsira premeštanje, poveziva-nje i prilagoðavanje, nema stabilnih kategorija koje bi posluile kao polazište za usaglašavanje. Stoga, „u nedostatku velikih i malih, nakraju jednog niza slabo vidljivih, slabo specifikovanih, slabo kon-

trolisanih i nestabilnih testova, imamo jake i slabe, tj. gubitnike i do- bitnike“ (Boltanski, Chiapello 1999a: 409). Po Boltanskom i Šija- pelo, današnja kritika tu, prosto, ne pomae – zarobljena u prošlosti iklasnom diskursu koji je obeleio drugi duh kapitalizma, ona nemoe da prati svet u pokretu i nije u stanju da formuliše princip prav-de koji bi vaio u svakoj situaciji, u svakom projektu.

A šta bi, zapravo, kritika trebalo da kritikuje u svetu u mrei?I koja bi konkretna rešenja ona mogla da podri? Autori koji se baveduhom, odnosno kulturom savremenog kapitalizma uglavnom namskreæu panju na neophodnost stabilizacije. Bez obzira na to štomeðu njima postoje razlike po pitanju naèina na koji je moguæe sta- bilizovati kretanja u društvu i ekonomiji, ovi autori se slau u jed-nom – sticanje profita moe da bude kompatibilno sa kulturom koja podstièe samoostvarenje svih pojedinaca i zadovoljenje njihovih du- boko liènih aspiracija, samo treba pronaæi odgovarajuæu formulukoja bi objedinila jedno i drugo. Boltanski i Šijapelo su tu jasni: treba kritikovati svako delanje u mrei koje je egoistièno, koje slui

236



15/22

iskljuèivo tvorcima mree a ne polisu u celosti, odnosno nekomopštem dobru; uz to, treba ukazati na èinjenicu da je statiènost jednih(malih – zemlje, preduzeæa, podizvoðaèa, zaposlenih na odreðenovreme...) preduslov mobilnosti drugih (velikih – finansijskog trišta,multinacionalnih kompanija, poslodavca koji angauje podizvo-ðaèe, svetskih eksperata...) i, u skladu s tim, treba insistirati na priz-navanju i nagraðivanju doprinosa koji mali daju u odranju mree, tena uvoðenju nekih drugih kriterijuma, osim pokretljivosti, na osno-vu kojih bi se taj doprinos procenjivao; treba raditi na ujednaèavanjušansi za mobilnost; na kraju, bez obzira na to što se u umreenomdruštvu autonomija i sigurnost meðusobno iskljuèuju, treba traitinaèine da se one pomire tako da ne ugroavaju jedna drugu. Nekekonkretne mere koje predlau ovi autori su konstruisanje novog pra-va koje bi bilo prilagoðeno novom društvu, stvaranje novih, nerigid-nih organa predstavljanja kolektivnih interesa, koji bi nastajali umrei i koji bi reagovali na svaku nepravdu u mrei, postavljanjevrhovnog nadzornika koje bi delio pravdu uvaavajuæi ustanovljena pravila sklapanja dogovora u mrei; novèanu naknadu bi trebaloodreðivati na osnovu neèije realne korisnosti, tj. na osnovu kompe-tencije, ili na osnovu potencijalne korisnosti (razvijanje sposobno-

sti), pri tom, projekti moraju da budu preporuka za sve one koji su seu njima angaovali, dakle oni moraju da doprinesu razvijanju kom- petencija i obogaæivanju profesionalne biografije uèesnika, tako dagarantuju relativno brz prelazak na sledeæi, veæi i ambiciozniji projekt („pravo na razvijanje upotrebljivosti“), a poslodavci moraju da budu otvoreni za fleksibilne ivotne putanje kako bi pri procenjiva-nju kandidata uvaili i periode povlaèenja iz sfere rada, bilo da donjih dolazi iz potrebe da se steknu nova ivotna iskustva ili iz potre-

be da se unaprede znanja i veštine („pravo na povlaèenje“); nekavrsta novog ugovora bi trebalo da predstavlja sigurnosnu mreu zasve koji su mobilni, a izvesni koraci u tom pravcu su: univerzalni do-hodak koji bi se odnosio na aktivnosti shvaæene u mnogo širemsmislu nego do sada (projekt se ne vezuje samo za dohodovni rad,veæ je projekt svaka aktivnost u mrei – rad u domaæinstvu, volon-terski rad, usavršavanje, permanentno obrazovanje...), zatim, usva- janje meðunarodnih standarda koje preduzeæa, pre svih multinacio-

nalne kompanije, moraju da ispune kako bi dobila potvrdu za rad – standardi se, na primer, odnose na zaštitu prava radnika i na zaštitu

237


3 / 2 0 0 9


16/22

ivotne sredine, i na kraju, tu je i èitav niz makroekonomskih merakoje bi usporile finansijske tokove i koje bi omoguæile njihovo kon-trolisanje – oporezivanje meðunarodnih finansijskih transakcija (To-bin tax), uvoðenje evra, itd.

Ako se osvrnemo na preporuke francuskih sociologa, moe-mo da primetimo da se one uglavnom odnose na pravne aranmanekoji, po proceni Boltanskog i Šijapeloa, odgovaraju fleksibilnomsvetu dohodovnog i nedohodovnog rada, te je shvatanje pravde ovdesvedeno na njenu proceduralnu dimenziju. Meðutim, pravdu oviautori dovode u vezu i sa postizanjem konsenzusa oko pitanja odopšteg znaèaja, tj. pravda je funkcija legitimnosti polisa. U tomsmislu, sve one kritièke intervencije koje nastaju u javnom prostoruigraju veoma znaèajnu ulogu u konstituisanju polisa i u podizanjunjegove legalne armature. Kritika doprinosi da se definiše normativ-ni horizont polisa i da se svim biæima u polisu, pod pretpostavkom daona raspolau odreðenim kvalitetima koji su relevantni u datom po-lisu, nametne poredak koji poèiva na testu velièine. Hijerarhija kojase uspostavlja u polisu po projektima izvodi se na temelju proceneneèije mobilnosti, koja se u sedmom polisu nameæe kao suverena ve-lièina. Boltanski i Šijapelo, videli smo na kraju, s pravom upozora-

vaju na anahronost savremene kritike, kako one društvene, tako oneumetnièke. Njihovo mišljenje je da ukoliko imamo novi, sedmi poliskoji se još uvek nije oformio, ako on donosi novi registar opravda-vanja, onda i kritika mora da parira novim registrom osporavanja. Niz mera koje su autori predloili naizgled ne dovode u pitanje su- premaciju glavne vrednosti – mobilnosti, ali oni zahtevaju normativ-ni model koji bi ipak ustanovio pravednija pravila igre (mobilnosti).Jasno je da ovakve mere mogu nastati samo kao rezultat kompromi-

sa koji polis po projektima postigne sa svim ostalim polisima, a toznaèi da registar opravdavanja koji dominira u polisu po projektimamora da uvai i registre opravdavanja drugih polisa, pre svih polisagraðanstva i polisa domaæinstva. Dakle, uloga kritike je da, sa jednestrane, aktivno uèestvuje u oblikovanju normativnog modela polisa

po projektima i da kasnije, po potrebi, upozorava na odstupanjastvarnosti od tog modela, i sa druge strane, da ukae na sve kompro-mise koji bi mogli da ublae negativne posledice poretka velièine u

sedmom polisu. Autori su, u stvari, kritici stavili u zadatak da se isto-vremeno bavi izostajanjem oèekivanih posledica društvenih odluka i

238



17/22

nenameravanim posledicama tih odluka. Boltanski i Šijapelo kao danisu svesni svih teškoæa koje takav kritièki pristup sa sobom donosi.Podseæanje na Hiršmanovo (Albert O. Hirschman) zapaanje je, sto-ga, na ovom mestu sasvim primereno:

Zanimljivo je da je otkrivanje nameravanih, ali neostvarenih, posledica društvenih odluka èak potrebnije nego otkrivanjenenameravanih posledica koje su se ostvarile: ove poslednje bar postoje, dok se nenameravane ali neostvarene posledicemogu naæi samo u izraenim oèekivanjima društvenih akterau izvesnom, èesto kratkom, vremenskom trenutku. Uz to,onda kada te eljene posledice izostanu i odbiju da dodju nasvet, èinjenica da se izvorno na njih raèunalo verovatno æe

biti ne samo zaboravljena nego i aktivno potisnuta. Ovo se nezbiva samo zbog toga što izvorni akteri ele da zadre samo- poštovanje, veæ je bitno za to da nastupajuæi vlastodršci moguda osiguraju legitimitet novog poretka: koji bi društveni pore-dak mogao dugo da preivi dvostruku svest – da je prihvaæenuz èvrsto oèekivanje da æe rešiti odreðene probleme, i da oèi-gledno i beznadno nije uspeo to da uèini?

(Hiršman 1999: 146–147)

Moemo da primetimo da dok Veber govori o konstitutivnojulozi kritike (protestantske etike) u raðanju i razvoju kapitalizma,Boltanski i Šijapelo pokazuju da je uloga kritike da kapitalizam infor-miše o opasnostima koje ga ugroavaju (Kemple 2007: 157). Fran-cuski sociolozi nude savremenoj kritici putokaz koji je u duhu razvo- ja polisa po projektima i neki od predloga koje su izneli pre devetgodina, danas su sastavni deo retorike alterglobalistièkog pokreta. To

znaèi da ove i njima sliène ideje cirkulišu u javnoj sferi dugi niz godi-na, ali da novi duh kapitalizma, po svoj prilici, ne pokazuje nameru daih inkorporira. Devet godina nakon objavljivanja Novog duha kapita-lizma, Boltanski primeæuje da duh kapitalizma poprima neka novaobeleja. Prvo, mnoenje prostora koji nisu pokriveni èvrstom prav-nom regulativom dovelo je do toga da se na samo pravo gleda na po-sve drugaèiji naèin – menaderi, ali i svi oni koji su na ovaj ili onaj na-èin „odgovorni“, poèeli su da donose zakone i pravila u skladu sa

svojim kratkoroènim interesima i da zloupotrebljavaju plastiènostsamog prava. Drugo, u svetu eksperata i tehnièke terminologije, kriti-

239


3 / 2 0 0 9


18/22

ka je u velikoj meri razoruana. Da bi se danas nešto osporilo, moranajpre da se razume. Zato mnogo toga prolazi bez ikakve rasprave, bez testa. U ovakvoj klimi, polis po projektima æe sasvim sigurnoostati nedovršen, testovi sile æe i dalje ometati ili inficirati testove pravde, a pravda æe, kako bi Paskal rekao, biti ono što je ustanovljeno.

Dok Boltanski i Šijapelo rešenje pronalaze u ureðenom polisui poretku velièine koji bi se strukturisao oko vrednosti svojstvene da-tom polisu, Senet se zalae za novu kulturnu kotvu i tri vrednostikoje, po njemu, kultura „novog kapitalizma“ potcenjuje. On tvrdi da bi samo uspostavljanje novih vrednosti moglo da dovede do stabili-zacije kretanja u postojeæem ekonomskom reimu, što bi nesumnjivouticalo na smanjenje oseæanja nesigurnosti i neizvesnosti koji ta kre-tanja proizvode. Prva vrednost se tièe narativa i odnosa koji kroz na-rative ljudi grade prema vlastitim ivotnim iskustvima. Naime, Senetsmatra da zaposleni u mp3 organizacijama nisu u stanju da od onogšto im se dešava naprave koherentnu prièu, te nedostatak saimajuæeinterpretativne matrice produbljuje oseæaj nesigurnosti i zbunjenosti.Senet predlae tri rešenja za taj problem: prvo, sindikati bi mogli dadoprinesu stvaranju oseæaja stabilnosti i kontinuiteta tako što bi svojuaktivnost prilagodili novim okolnostima, tako što bi, na primer, na

sebe preuzeli ulogu agencija za zapošljavanje, što bi u ime svojih èla-nova uplaæivali zdravstveno osiguranje i ulagali u penzione fondove,i, ne manje vano, što bi kroz organizaciju raznih aktivnosti, kod èla-nova stvorili oseæanje pripadanja; drugo, rascepkanost ivotnih isku-stava bi mogla da se prevaziðe ukoliko bi sistem zapošljavanja biotako ustrojen da obezbeðuje „otvoren prolaz“ ka više poslova saskraæenim radnim vremenom; treæe, uvoðenje minimalnog dohotkaza sve bi svakom pojedincu pruilo moguænost da osmisli neku dugo-

roènu strategiju, te bi „narativni identitet“ mogao da se organizujeoko postavljenih ciljeva. Meðu iznetim predlozima, najsporniji jesvakako onaj koji se odnosi na deljenje radnog vremena. Treba li podseæati da „deljenje radnog vremena (koje nema za cilj hiperzapo-slenost, nego pre generalizaciju hipozaposlenosti, smanjenje nezapo-slenosti) prati nepovoljna preraspodela dohotka, socijalne zaštite, profesionalnih moguænosti, statusa u organizaciji, u smislu kolektiv-nog pada (suprotno od strukovnih, profesionalnih i hijerarhijskih di-

ferencijacija). Politika radnog vremena je u tom smislu uvek politika preraspodele i stvara nove socijalne nesigurnosti i nejednakosti“

240



19/22

(Bek 2001: 241–242). Senet je nesumnjivo svestan svih negativnih posledica sprovoðenja ovakve mere, ali ih podreðuje jednom–jedi-nom dobitku – otklanjanju oseæanja zabrinutosti, zebnje.

Druga vrednost je u vezi sa oseæanjem korisnosti. Po Senetu,oseæanje korisnosti proizlazi iz doprinosa koji pojedinac daje neèe-mu što se tièe drugih ljudi, dakle doprinosa koji daje nekom zajed-nièkom dobru. Stoga on trai javno priznanje i novèano nagraðiva-nje neplaæenog rada u domaæinstvu i rada u javnim slubama. Kakonova ekonomija dodeljuje ljudima specifiène zadatke, ona im ne prua uvid u celinu posla èiji su deo i na taj naèin kod njih stvaraoseæanje da su beskorisni. Zbog toga se Senet zalae za dravnu po-litiku kojom bi se putem priznanja i nagraðivanja legitimisala nekadruga vrsta aktivnosti osim one koju propisuju nove „organizacije-kameleoni“. To bi, nada se on, podstaklo ljude da priznanje potra-e na drugim mestima, tamo gde su uèinci oèigledni i gde se pošto-vanje i samopoštovanje stièe kroz staranje o drugima.

Treæa vrednost se odnosi na usporavanje. Savremeno ubrza-nje svega – odrastanja, školovanja, obavljanja radnih zadataka, imaza posledicu površnost u svemu što se radi. Zato Senet zagovaraumešnost – elju da se nešto uradi zarad sopstvenog zadovoljstva.

Umešnost podrazumeva usporavanje, dugotrajnu posveæenost i pot- punu predanost. Sa tim u vezi, Senet oštro kritikuje novu filozofijuzapošljavanja, odnosno kriterijume selekcije koji su na snazi u poretku novog kapitalizma. Senet dobro primeæuje da je procena po-tencijalnih sposobnosti kandidata postala presudna prilikom zapo-šljavanja i to je po njemu sporno iz dva razloga: prvo, procena poten-cijalnih sposobnosti je arbitrarna i uglavnom se svodi na to da se podobnost kandidata meri na osnovu njegovog psihološkog profila;

drugo, mp3 organizacije nameæu preciznu i vrlo iskljuèivu definicijusposobnosti – sposobnost se poistoveæuju sa moguænošæu brzog pre-meštanja sa problema na problem, sa zadatka na zadatak, sa posla na posao. Dakle, u vrednosnoj konfiguraciji novog kapitalizma, ume-šnost je, po Senetu, obezvreðena i zato on, za razliku od Boltanskog,ne zahteva neko dodatno priznanje za potencijalne sposobnosti koje bi se i dalje shvatale kao instant–sposobnosti – on trai priznanje za posveæenost, istrajnost, dubljenje, šegrtovanje, istraivanje, stvara-

nje „za svoju dušu“, za bezinteresno i nenamensko razvijanje veština(Sennett 2006: 115, 179–197).

241


3 / 2 0 0 9


20/22

Senet predlae tri gorenavedene vrednosti kao alternativnuvrednostima koje promoviše kultura „novog kapitalizma“. Premdavrednostima koje su mu prirasle srcu Senet pripisuje subverzivni po-tencijal, simbioza datih vrednosti i novog kapitalizma nije nezami-sliva. Ukoliko bi odgovarajuæa, „progresivna politika“ koju prizivaSenet, obezbedila institucionalno priznanje i time uvaavanje vred-nosti koje on predlae, onda bi oseæanje beskorisnosti, zabrinutosti,zebnje i neizvesnosti išèezlo, ili bi makar bilo ublaeno, ali bi i na-raslo nezadovoljstvo bilo prigušeno – na taj naèin bismo dobili sta-ri–novi kapitalizam koji uz potpuno drugaèiju strukturu oseæanja proizvodi istu strukturu odnosa. Vidimo da Senet, za razliku od pret-hodnih autora, upuæuje na znaèaj politièke dinamike za razvoj kapi-talizma. Slièno njemu, Filip Korkif (Philippe Corcuff) govori o no-voj politici krhkosti, koja ne bi bila politika sile, koja bi bila„enska“ politika i koja bi kao svoj glavni cilj imala ublaavanjezebnje jednih i zauzdavanje privilegije drugih (Corcuff 2002b).

Trift ne preporuèuje neki lek, on samo daje prognozu. Trifttvrdi, prilièno samouvereno, da svet koji funkcioniše pod konstant-nim pritiskom da bude u pokretu, ne moe da potraje. Stalno stanjeuzbune, kae on, veæ pokazuje svoje loše strane: prvo, literatura za

menadere, ona akademska ali i ona popularna, dosta panje posve-æuje pitanju stresa, a to za Trifta znaèi da proces formiranja novihsubjekata nije bezbolan i da proizvodi nezadovoljstvo èak i kod onihkoji su predvodnici uspona „nove ekonomije“; drugo, sve je višekompanija koje se osnivaju da bi ostvarile profit na brzinu a ne da bitrajale, što kod menadera stvara oseæanje da su predodreðeni samoza to da prave novac – pouzdan znak truljenja, zakljuèuje Trift(Thrift 2005: 152). Trift nagoveštava da je na delu upravo ono èega

se Maks Veber pribojavao – prevlast „ljudi od struke bez duha“:Gorka istina je da smo se opasno pribliili tome da ubijemodušu nove ekonomije. Još gore, preti nam opasnost da posta-nemo upravo ono nasuprot èemu smo odredili sebe. Oni kojisu potpirivali duh nove ekonomije, odbacili su shvatanje pokojem se radi iskljuèivo zbog novca; danas, izgleda da sma-tramo da je u redu da radimo iskljuèivo zbog novca – sve dok je reè o dosta novca.

(Collins, u Thrift 2005: 152)

242



21/22

Literatura

Bek, Ulrih (2001), Rizièno društvo, Beograd: Filip Višnjiæ.Boltanski, Luc et Pierre Bourdieu (1976), „La production de l’idéologie do-

minante“, Actes de la recherche en sciences sociales 2 (2): 3–73.

Boltanski, Luc (1990), L’Amour et la justice comme compétences. Troisessais de la sociologie de l’action, Paris: Métailié.

Boltanski, Luc et Ève Chiapello (1999a), Le nouvel esprit du capitalisme,Paris: Gallimard.

Boltanski, Luc & Laurent Thévenot (1999b), „The Sociology of CriticalCapacity“, European Journal of Social Theory 2 (3): 359–377.

Boltanski, Luc & Laurent Thévenot (2006), On Justification. Economies of Worth, Princeton: Princeton University Press.

Boltanski, Luc (2008), Rendre la réalité inacceptable, Paris: Demopolis.Chiapello, Ève (2003), „Reconciling the Two Principal Meanings of the No-

tion of Ideology: The Example of the Concept of the ‘Spirit of Capitalism’“, European Journal of Social Theory 6 (2): 155–171.

Cocuff, Philippe (2002a), Les nouvelles sociologies. Constructions de laréalité sociale, Paris: Nathan.

Corcuff, Philippe (2002b), La société de verre. Pour une éthique de la fragi-lité, Paris: Armand Colin.

Hiršman, Albert (1999), Strasti i interesi, Beograd: Filip Višnjiæ.Kemple, Thomas (2007), „Spirits of Late Capitalism“, Theory, Culture &Society 24 (3): 147–159.

Latour, Bruno (2006), Changer de société. Refaire de la sociologie, Paris:La Découverte.

Sennett, Richard (2006), The Culture of the New Capitalism, New Haven &London: Yale University Press.

Thrift, Nigel (2005), Knowing Capitalism, London–Thousand Oaks–NewDelhi: Sage.

Veber, Maks (1997), Sabrani spisi o sociologiji religije I , Sremski Karlovci, Novi Sad: Izdavaèka knjiarnica Zorana Stojanoviæa.

Wagner, Peter (1999), „After Justification: Repertoires of Evaluation andthe Sociology of Modernity“, European Journal of Social Theory 2(3): 342–357.

243


3 / 2 0 0 9


22/22

Ana Birešev

CAPITALISM AND JUSTIFICATIONSummary

Weber’s thesis that the spirit of capitalism was preexitent to the rise of capi-talism itself inspired many sociologist to search for the cultural background of con-temporary forms of capitalism. In this paper, the author focuses on and makescomparisons of three approaches of such kind. The one approach draws from LucBoltanski andÈve Chiapello who examine the development of “new spirit of capital-ism” by focusing on the interrelation of two macroactors – capitalism and critique;the other one is of Nigel Thrift who relates the rise of “soft capitalism” to thestrenghtening of “cultural circuit of capital”; and finally, Richard Sennett’s approachanalyzes the culture of “new capitalism” and work ethic of the “mp3 organizations”.

Key words: capitalism, new spirit of capitalism, critique, justice, projects,soft capitalism, cultural circuit of capital, culture of new capitalism.

244


kapitalizam i opravdavanje”

Documents