kantov pojam estetike - marko novakovic

Arhe VIII, 16/2011UDK 1Kant111.852Originalni nau~ni radOrig i nal Sci en tific Ar ti cle

MARKO NOVAKOVI]1

Beograd

KANTOV POJAM ESTETIKE

Sa`etak: Ovaj ogled bavi se obja{njenjem pojma estetike kod Kanta. Osnovni prob lemkoji se ovde razmatra u vezi sa tim je prob lem jedinstva s obzirom na dva osnovna oblikaestetike u Kantovoj novoj subjektivisti~koj paradigmi: prvi je transcendentalna estetikakao deo teorije saznanja, a drugi je kritika ukusa zami{ljena kao transcendentalna teorijalepog. Ove dve upotrebe termina estetika u nau~nom smislu, tj. na bazi principa a pri ori,smatraju se su{tinski razli~itim, ali ovaj rad }e pokazati kako su one u stvari tesno povezane Kantovom koncepcijom estetske racionalnosti i autonomije, koje se mogu pokazatiobja{njenjem temeljne uloge mo}i uobrazilje u sudu ukusa i obrazovanju estetskog, i kojepovezuju strukturu i tematiku Kantove pozne estetike. Tako shva}ena nova esteti~ka para -dig ma jo{ od Baumgartenove ideje estetike predstavlja polazi{te za zasnivanje filozofijelepih umetnosti.

Klju~ne re~i: transcendentalna estetika, kritika ukusa, estetsko iskustvo, lepota,~ulnost, uobrazilja, razum, mo} su|enja

UVODNO RAZMATRANJE

U literaturi o Kantovoj filozofiji ve} je uobi~ajeno da se njegovim glavnim

spisom posve}enim esteti~koj problematici smatra Kritika mo}i su|enja (1790),

ta~nije njen prvi glavni deo, koji nosi naziv „Kritika estetske mo}i su|enja”. Iako

je ovaj stav donekle ta~an, to ne bi trebalo da nas navede na pogre{an zaklju~ak

da Kanta pre Kritike mo}i su|enja nisu interesovali problemi estetike i filozofije

umetnosti. Ono po ~emu je njegova pozna estetika specifi~na jeste njena siste ma -

ti~nost i sistematska povezanost sa principima teorijske i prakti~ne filozofije

razra|enim u prve dve Kantove Kritike, ali ve} letimi~an pogled na njegov rani

filozofski razvoj u decenijama pre pojavljivanja Kritike ~istog uma (1781) otkriva

da je esteti~ka tematika bila zastupljena i u ovom periodu, ali njena problematika

nije bila sistematski tretirana i objedinjena zajedni~kim principima.

1 e-mail adresa autora: markonovakovic83@ya hoo.com

Tu se moè videti da se Kant tokom ve}eg dela svoje filozofske i akademskekarijere interesovao za aktuelna pitanja logike, metafizike i filozofije prirode.Me|utim, tokom ovog perioda, koji se u op{toj istorijsko–filozofskoj periodizacijinjegove misli naziva „prekriti~kim“, Kant se bavio i jednom naro~itom grupompoblema, koji se mogu ozna~iti kao esteti~ki. Tu je spadalo u 18. veku vi{e negoaktuelno pitanje ukusa i njegove strukture, prob lem normativnosti na{ih sudova o lepom i uzvi{enom, zatim prob lem estetskog iskustva i njegov odnos premamoralu, odnos logi~ke i estetske istine, priroda genija i estetskih ideja, lepihumetnosti i sli~no. Ono {to karakteri{e rana esteti~ka promi{ljanja je empirijskipristup problemima lepote i ukusa, iz perspektive antropologije i psihologije, kaoi tendencija da se estetski fenomeni tuma~e u vezi sa odgovaraju}im moralnimose}ajima i dispozicijama i mogu}no{}u njihovog usavr{avanja. Takvu moralnu

platformu ima jedan poznati prekriti~ki spis pod nazivom Razmatranja o ose}anju

lepog i uzvi{enog (Beobachtungen über das Gefühl des Schönen und Erhabenen) iz1764, koga je Kant pisao pod uticajem britanske filozofije morala i EdmundaBerka2, i koji svedo~i da je njegov autor bio itekako zainteresovan za problemeestetike onog vremena. Kantova esteti~ka misao pre 1790. je uobli~avana kroznjegova predavanja iz logike i antropologije, ali i u bele{kama i priru~nicima koji

su sluìli kao materijal za ova predavanja, poput Baumgartenove Metafizike i

Majerove Logike. Kantova obimna zaostav{tina koju je priredio E. Adikes, omo -gu}ila nam je uvid u ove brojne refleksije, sa~uvane u vidu fragmenata i zabele{ki,

pripremnih radova na tre}oj Kritici i u Kantovim prepiskama sa savremenicima.

Iako se Kantova esteti~ka misao danas smatra jednom od prelomnih ta~aka urazvoju estetike i filozofije umetnosti, odre|enje pojma estetike u ovom slu~ajunije jednostavan zadatak. To nije samo zato {to se dokumentarna gra|a zarekonstrukciju pojma estetike kod Kanta proteè na pe riod od nekoliko decenija i najmanje dve su{tinski razli~ite faze kroz koje je za to vreme pro{la njegovamisao, ve} su razlozi isto tako i unutra{nje prirode, ~ime ho}emo da kaèmo da nisam Kant nije imao jedinstveno i jasno artikulisano stanovi{te u estetici. Isto tako,

Kritika mo}i su|enja, u kojoj je na jednom mestu Kant izneo svoje gledi{te oprirodi sudova ukusa i estetskog iskustva, zbog zamr{enih argumenata, kontek -stu alne upotrebe termina i u~estale terminolo{ke nedoslednosti, pa i zbogkontroverznog povezivanja estetike i teleologije, verovatno predstavlja inter -pretativno najzahtevnije Kantovo delo. Ameri~ki filozof Dòrd` Diki je zadatak

sveobuhvatnog obja{njenja tre}e Kritike uporedio sa zadatkom pred kojim senalazi paleontolog, koji poku{ava da sastavi skelet neke praistorijske ìvotinje,~iji su fosilizovani ostaci razasuti na velikoj teritoriji3.

ARHEgod. VIII, 16/2011 (127-144) § 128 §

M. Novakovi}, Kantov pojam estetike

2 Ne postoji sasvim pouzdana evidencija o tome na koji na~in je tom prilikom na Kanta uticaoBerkov spis Istraìvanja o poreklu na{ih ideja uzvi{enog i lepog iz 1760, s obzirom da ga je na nema~kijezik Lesing preveo tek 1773. Najverovatnije je da je Kant u to vreme samo posredno bio upoznat saBerkovim idejama preko radova Mozesa Mendelsona.

3 Dickie, G., The Cen tury of Taste, Ox ford Uni ver sity Press, New York and Ox ford, 1996, str. 87–88

Radi lak{e orijentacije u ovom ogledu }emo uvesti nekoliko smernica koje }enam pomo}i da u nastavku prob lem odre|enja Kantovog pojma estetike sagle da -mo u odgovaraju}em kontekstu: (i) prva je ta da je Kant i u domenu estetike, kaotada jo{ uvek nastaju}e filozofske dis ci pline, izvr{io svojevrsni „kopernikanskiobrat“, time {to je razumevanje estetskog izri~ito postavio na subjektivni osnov,jer se estetski fenomeni vi{e nisu mogli tuma~iti kao objektivno postoje}e stvari,nego jedino onakvi kakvima se pojavljuju za subjekt i u skladu sa ustrojstvomnjegovih du{evnih mo}i; (ii) druga se ogleda u uverenju da u novoj subjek ti vis -ti~koj paradigmi preovla|uju dva pristupa razumevanju estetskog: prvi je estetikakao filozofija ~ulnog saznanja, a drugi estetika kao kritika ukusa, koja se opetrazla`e na dva modela: empirijsko–kriti~ki i transcendentalno–kriti~ki. Ovo setuma~i kao razvojni put od estetike kao deskriptivnog, ka estetici kao filozofskom razmatranju ukusa, ali nas ostavlja bez uverljivog obja{njenja povezanosti unutartranscendentalnog pristupa, izme|u estetike kao u~enja o ~ulnosti i kritike ukusa;(iii) tre}a se odnosi na artikulaciju autonomije estetskog, koju }emo pokazati naprimeru uobrazilje i koja povezuje transcendentalnu teoriju ~ulnosti sa filozo fi -jom lepog i umetnosti; (iv) ~etvrta smernica treba da uka`e na povezanost izme|u

ukusa i morala na tragu Kantove ideje sensus communis.

U ovih nekoliko pravaca }emo poku{ati da u osnovnim crtama rekonstrui{emo Kantovo shvatanje estetike i nekoliko njenih osnovnih problema.

AISTHESIS I TRANSCENDENTALNA EPISTEMOLOGIJA

Spomenuli smo iznad da je Kant i u estetici, ba{ kao i u metafizici, u~iniosvojevrsni zaokret postaviv{i estetiku na novi osnov, jer se budu}a teorija lepog iukusa morala pozabaviti subjektivnim uslovima upotrebe odre|enih du{evnihmo}i pri prosu|ivanju lepih predmeta i drugih estetskih fenomena, umesto da sekao u kognitivisti~koj estetici bavi samim predmetima, podre|uju}i estetskuistinu logi~koj i stavljaju}i je u slu`bu saznanja. Ipak, uprkos tome {to }e uvekpraviti o{tru razliku izme|u estetskog iskustva i saznanja, Kant se u jednomdrugom smislu nije odrekao ovog potonjeg, naime zato {to je svoju teoriju

estetskog iskustva u potpunosti integrisao u epistemolo{ko u~enje iz Kritike ~istog

uma i objasnio njegovu strukturu koriste}i gotovo istovetnu nomenklaturu.

To je bila logi~na posledica transcendentalnog obrata u estetici, jer su se svioblici racionalnog pona{anja (me|u koje spada i prosu|ivanje lepog) moraliobjasniti jedino pozivanjem na ustrojstvo transcendentalnih mo}i subjekta.Me|utim, kao {to }emo ubrzo videti, ova nova promena paradigme po pitanjuontolo{kog statusa lepote, jo{ uvek nije uspela da ukloni dvozna~nost u odre|enju pojma estetike, ali je ona sada bila preneta u jednu sasvim druga~iju ravan, u kojoj

}e se postepeno ste}i uslovi za obrazovanje estetike kao nauke u Kantovoj Kritici

mo}i su|enja.

ARHEgod. VIII, 16/2011 (127-144) § 129 §


Nomenklatura du{evnih sposobnosti u kojoj Kant artikuli{e svoju teorijusaznanja poti~e iz Volfove {kole, ta~nije iz tre}e knjige Baumgartenove Metafizike, koju je on dobro poznavao i ~iji prvi deo nosi naziv „empirijska psihologija”(psychologia empirica, §§504–699). Naime, u tradicionalnoj filozofiji vaìla jepodela na „niè” i „vi{e” saznajne sposobnosti, ~ije je mesto u toj hijerarhijiutvr|eno prema predmetu i na~inu saznanja. U niù mo} saznanja spada ~ulnost,dok se u vi{e ubrajaju razum, mo} su|enja i um4. Kant je upravo na osnovu ovepodele mo}i saznanja organizovao i tematiku Kritike ~istog uma (sl. 1).

Slika 1: Shematski prikaz podele Kritike ~istog uma i poloàj transcendentalne estetike

Budu}i da su predmet transcendentalne kritike, sve ove sposobnosti se moraju istraìti u njihovoj apriornoj strukturi: bilo da je re~ o ~istim formama ~ulnosti, ili~istim pojmovima razuma, sve su to odgovaraju}e subjektivne dispozicije zahva -ljuju}i kojima je mogu}e objektivno saznanje, ili, u slu~aju uma i njegovihprakti~nih postulata, delanje. Principi a pri ori su subjektivni uslov saznanja idelanja, koji je nuàn i ne poti~e iz iskustva, ali jo{ uvek za to saznanje nije idovoljan uslov, jer se ono moè sinteti~ki pro{iriti jedino putem iskustva. Kantova transcendentalna epistemologija treba racionalno da opravda ovu sintezu a pri ori, koja predstavlja uslov mogu}nosti svakog objektivnog saznanja.

Polazna ta~ka u tome je ~ulno saznanje, a „nauku o svim ~ulnim principima apri ori” Kant naziva transcendentalnom estetikom5. Ideja da ~ulno saznanje treba dabude predmet nauke koja se zove „estetika” je vrlo va`na, ali nije bila nova, jer je

ARHEgod. VIII, 16/2011 (127-144) § 130 §


4 Kant, I., Kritik der reinen Vernunft, u Werke in 6 Bänden, Band II, WissenschaftlicheBuchgesellschaft, Darmstadt, 1998, A131 / B170 (Slede}i standardnu paginaciju i na~in ozna~avanjaprilikom citiranja u ovom radu prvo izdanje Kritike ~istog uma iz 1781. skra}eno ozna~avamo oznakom [”A”], a drugo, izmenjeno izdanje iz 1787. oznakom [”B”]); Kant, I., Kritika ~istoga uma, BIGZ,Beograd, 1991, str. 122 (u nastavku skra}eno – KÛ)

5 A21 / B36 (KÛ, str. 52)

pre Kanta isto tvrdio i Baumgarten nazivaju}i estetiku „niòm gnoseologijom”(gnoseologia in fe rior). Baumgartenovo vi|enje estetike je sadrìnski razvijenije od toga, jer estetika je za njega: (i) gnoseologija opaànja, (ii) teorija umetnosti i (iii)metafizika lepog6. Ipak, klju~ni doprinos ovog shvatanja je integracija ~ulnogopaànja u predmet estetike, pri ~emu se pod opaànjem ovde misli na celokupnopolje ~ulno opa`ljivih fenomena u svetu, sve {to se uop{te saznaje na ~ulan na~in.Tek ovako {iroka platforma omogu}ila je kasniju artikulaciju filozofije umetnostii lepog kao predmeta estetike i u logi~kom smislu im je prethodila. Sa druge stra -ne, povezanost lepog i umetnosti bila je ve} poznata, jer je lepota kroz filozofskutradiciju dugo vaìla kao su{tinsko obele`je umetnosti7. Njihovo novo povezi va -nje na planu ~ulnog i estetskog bilo je svojevrsna prekretnica u razvoju moderneesteti~ke misli.

Kognitivisti~ka estetika je tako najve}i prodor napravila kao gnoseologija opa -à nja, ili teorija ~ulnog saznanja, a Baumgarten je za~etnik razvoja ~ija je jedna od kulminacija Kantova pozna estetika. Taj razvoj bi se mogao ozna~iti kao razvojestetske autonomije, koja je implicirana ve} idejom estetike kao nove filozofske dis -ci pline, ali koja se tu jo{ uvek pozicionisala pod okriljem saznanja. Ako je estetika shva}ena kao „ve{tina onoga {to je sli~no umu” (ars analogi rationis), onda je njenpredmet, ~ulnost, u svojoj unutra{njoj logi~nosti i na~inu pona{anja, sli~anpojmovnom mi{ljenju. Eklatantan primer tako zami{ljene autonomije je Baum -gar tenova ideja „esteti~ke istine” (veri tas aesthetica), koja ozna~ava istinu alisamo „ukoliko ona moè biti saznata na ~ulan na~in“8. Estetika zato u svomna~inu postupanja mora pretpostaviti i jedan naro~iti oblik prosu|ivanja, neza vi -san od razuma, a to nije ni{ta drugo do ukus, odre|en kao „ve{tina ~ulnog prosu -|ivanja”9.

Ispostavi}e se da }e i kod Kanta odnos logi~ke i estetske istine igrati va`nuulogu u formulisanju teorije ukusa na temelju epistemolo{kog u~enja. Me|utim, u pojmu transcendentalne estetike iz prve Kritike ta veza se jo{ uvek nije moglasagledati, jer je Kant tada verovao da je samo teoriju ~ulnog opaànja mogu}eizloìti na nau~noj osnovi, a to na jeziku kriti~kog idealizma zna~i da se ta~nomogla ustanoviti osobenost kojom se ono razlikuje od svakog drugog saznanja10 i

ARHEgod. VIII, 16/2011 (127-144) § 131 §


6 U Estetici (Aesthetica, 1750/1758.) Baumgarten pi{e: „ESTETIKA (teorija slobodnih umetnosti,niè u~enje o saznanju, ve{tina lepog mi{ljenja, umetnost onog {to je sli~no umu) jeste nauka ~ulnogsaznanja.” (Ästhetik I, Fe lix Meiner, Ham burg, 2007, str. 11) I u druga dva Baumgartenova zna~ajnadela nailazimo na sli~na odre|enja estetike u vezi sa niòm mo}i saznanja. Najpre je u Filozofskimmeditacijama (§§CXV-CXVI) estetika odre|ena kao „nauka koja upravlja niòm saznajnomsposobno{}u, ili nauka o ~ulnom saznanju” (Filozofske meditacije o nekim aspektima pesni~kog dela,BIGZ, Beograd, 1985, str. 85, 87), a sli~no je i u Metafizici (§ 533.), gde nalazimo da je to „nauka olepom”, odnosno nauka o „pravilima savr{enstva ~ulnog saznanja i predstavljanju istog ... koja radi na usavr{avanju svih niìh saznajnih mo}i.” (Metaphysik, übers. von G. F. Meier, Scheglmann, Jena, 2004,str. 120)

7 Scheer, B., Einführung in die philosophische Ästhetik, Pri mus Verlag, Darmstadt, 1997, str. 55

8 Baumgarten, Ästhetik I, str. 403

9 Baumgarten, Metaphysik, str. 139

10 Kant, I., Pro le gom ena za svaku budu}u metafiziku, Fedon, Beograd, 2008, str. 19

da ovo saznanje poti~e iz samog uma, tj. da su principi na kojima po~iva potpuno a

pri ori. Transcendentalna estetika nalazi da su ~iste forme ~ulnog opaànja prostor

i vreme, i da one niti poti~u iz razuma, niti su izvedene iz iskustva, ve} da svoje

poreklo imaju u domenu ~ulnosti i predstavljaju isklju~ivo ~ulne prin cipe a pri ori.

To je za Kanta bio razlog da ovu sferu izdvoji kao zasebnu regiju transcen den -

talne subjektivnosti, kojoj je, me|utim, za objektivno saznanje bila neophodna

pojmovna sinteza od strane razuma. Komplementarnost ta dva oblika saznanja

najbolje opisuje famozni Kantov diktum da su „opaàji bez pojmova slepi, a

pojmovi bez opaàja prazni”.

Ovako shva}ena transcendentalna estetika nije u~enje o lepom i ukusu, ve}

deo teorije saznanja. Ipak, uprkos tome {to je Kant aisthesis-u ovde namenio

samo deo njegovog {ireg zna~enja – opaànje – njegovu koncepciju estetskog iz

prve Kritike trebalo bi shvatiti kao filozofsku platformu kasnijeg u~enja o

estetskoj autonomiji i ukusu u tre}oj Kritici. To se u transcendentlnoj estetici jo{

ne moè jasno uvideti iz odeljka o ~ulnim principima a pri ori, ali }e to postati

mogu}e ~im ovo shvatanje estetskog pro{irimo pojmom mo}i uobrazilje

(Einbildungskraft), tim pre jer se opaànje u Kantovoj shemi saznanja ne moè

objasniti bez uvo|enja ove sposobnosti, koja }e tek omogu}iti da se nezaobilazna

~ulna komponenta aisthesis-a dovede u vezu sa njegovom ulogom u prosu|ivanju

lepog i uzvi{enog, odnosno u opravdanju normativnog principa refleksivnih

estetskih sudova.

TRANSCENDENTALNI OBRAT U ESTETICI

Me|u Kantovim stavovima u razmatranju nekolicine esteti~kih problema kriju

se elementi esteti~ke tradicije, pre svega u~enja njegovih prethodnika iz redova

britanske filozofije ([eftsberija, Edisona, Ha~esona, Houma, Dèrarda, Hjuma i

Berka) i nema~kog racionalizma (Baumgartena, Majera i [ulcera)11. Naizgled

{arolike teme, koje Kant pokre}e u prvom, esteti~kom delu tre}e Kritike, samo su

specifi~ne varijacije nekolicine goru}ih pitanja u esteti~kim debatama iz onoga

vremena. Iako se u pojmu ukusa ne iscrpljuje regija estetskog, Kant je shvatio da

u sredi{tu spora o estetskim kvalitetima i vrednovanju, ipak stoji ukus i {to je jo{

va`nije, teorija ukusa }e mu u Kritici mo}i su|enja posluìti kao sredstvo za

rekonstrukciju estetskog na planu filozofije subjektivnosti i artikulisanje nove

paradigme za razumevanje umetnosti. U skladu sa svojom preovla|uju}om

empiristi~kom orijentacijom po pitanju lepog i ukusa u periodu od 1760. do 1780.

g. Kant je posredno utvrdio i sta tus estetike kao oblika njihovog saznanja. U

ARHEgod. VIII, 16/2011 (127-144) § 132 §


11 O uticaju nema~kog knjièvnog pokreta Sturm und Drang i njegovih istaknutih protagonista,Herdera i Hamana, na Kantovu esteti~ku misao, vidi: Zammito, J. H., The Gen e sis of Kant’s ›Cri tique of Judg ment‹, The Uni ver sity of Chi cago Press, Chi cago, 1992, str. 35ff

jednoj bele{ci za predavanja iz antropologije, zasnovana na Baumgartenovojempirijskoj psihologiji, on iznosi slede}i stav:

Racionalno saznanje lepog je samo kritika, a ne nauka. Ono obja{njava feno -men, ali je njegov dokaz a pos te ri ori.

I dalje u vezi sa tim dodaje:

Ne postoji osnov a pri ori za opravdanje ukusa, nego samo op{ta saglasnost udoba racionalnog prosu|ivanja ª...º sud ukusa nije objektivan, ve} subjektivan,ali ne kroz um, ve} a pos te ri ori preko zadovoljstva i nezadovoljstva12.

I najzad, u jednom poznatom fragmentu iz tzv. Je{eove logike (Jäsche Logik) Kantpo ovom pitanju suprotstavlja gledi{ta svojih prethodnika, Baumgartena i lordaKejmsa (Henrija Houma):

Poneki, naro~ito besednici i pesnici, poku{avali su da mudruju o ukusu, ali oninikada nisu bili u stanju da donesu neki odlu~uju}i sud o njemu. FilozofBaumgarten iz Frankfurta je napravio plan neke estetike kao nauke. Ali jeisprav nije Houm estetiku nazvao kritikom, po{to ona ne daje nikakva a pri oripravila ª...º ve} svoja pravila uzima a pos te ri ori, a empirijske zakone, po kojimasaznajemo ono {to je nesavr{enije i ono {to je savr{enije (lepo), ~ini op{tijimajedino pore|enjem13.

Govore}i o „kritici” Kant ne misli na ono {to je u filozofiji tek od njegove Kriti -ke ~istog uma postalo poznato pod imenom transcendentalne kritike, kojaozna~ava ispitivanje subjektivnih apriornih principa saznanja i prakti~nogdelanja. Termin kritika (Critic, crit i cism) je ovde bliì ne~emu {to se i u Kantovovreme zvalo umetni~kom kritikom. Takva kritika je drugo ime za disciplinu kojapostavlja merila prosu|ivanja umetni~kih dela, njihovih formalnih, ali i estetskihkvaliteta.

Baumgarten bi se sloìo sa Houmom u pogledu toga da ovu disciplinu trebazvati kritikom14, ali to ovde nije osnovni prob lem. Prob lem je, po Kantovommi{ljenju, njen aposteriorni karakter, ili to {to ona pravila prosu|ivanja moè dadobije samo iz iskustva, pore|enjem sudova razli~itih ljudi o jednoj klasipredmeta, a potom uop{tavanjem ili usagla{avanjem ovih pojedina~nih sudova,koji se zasnivaju na jednom sasvim subjektivnom ose}aju. Ne{to druga~iju, ali uosnovi isto empiristi~ku strategiju ima i Hjum, kada iznosi uslove koji moraju bitiispunjeni da bismo uop{te mogli da traìmo objektivna merila lepog i ru`nog,odnosno merodavne sudove ukusa15.

U ovom smislu kritika ukusa ne moè da se zasnuje kao nauka, jer nam nemoè pokazati nikakva op{ta i nu`na pravila po kojima bi trebalo da prosu|ujemo

ARHEgod. VIII, 16/2011 (127-144) § 133 §


12 AA XV, str. 270

13 Kant, I., Logika, Grafos, Beograd, 1976, str. 21–22

14 Baumgarten, Metaphysik, str. 140

15 Hjum, D., O merilu ukusa, Izdava~ka knjiàr nica Zorana Stojanovi}a Sremski Karlovci, Novi Sad,1991, str. 52–74

predmete lepe umetnosti i kojima bi na{ ukus mogao da se rukovodi bezpozivanja na iskustvo. Kada bi za ukus mogli da se prona|u odgovaraju}i principia pri ori, oni bi po automatizmu odredili na{ sud ukusa, {to dalje zna~i da bi na neki na~in ose}anje na kome se taj sud temelji moralo biti mogu}e preneti i na drugesubjekte koji sude, ~ime bi se jedino obezbedilo njegovo op{te vaènje. Za takone{to princip a pri ori bi se morao „ugraditi” u ovaj estetski, odnosno senzitivniosnov suda ukusa16. Jedna strategija zasnivanja nauke o lepom mogla bi da po~iva na formulisanju objektivnih principa lepote i ukusa, kao {to je to poku{ano uracionalisti~koj estetici, ali bi takav postupak u svetlu Kantovog kriticizma bioodba~en kao dogmati~an. U suprotnom se delima lepe umetnosti odri~e mo -gu}nost da budu predmet filozofskog saznanja i moraju se shvatiti u empirij -sko–psiholo{kom smislu kao predmet kritike ukusa. Ovakav neugodan zaklju~aku pogledu mogu}nosti da lepota i lepe umetnosti postanu predmet nau~nogsaznanja Kant iznosi u famoznoj napomeni u §1. Kritike ~istog uma, ali ni to unjegovom stanovi{tu nije novina, jer se sli~na razmi{ljanja mogu prona}i ve}petnaest godina ranije me|u marginalijama u njegovom primerku MajerovogIzvoda iz u~enja o umu (Auszug aus der Vernunftlehre)17.

Kantov rani esteti~ki razvoj je i danas predmet izu~avanja i polemika, iako jenjegova op{ta tendencija na osnovu raspoloìve gra|e uglavnom poznata. Urazvoju njegovog pojma estetike ta~ke orijentacije su pojmovi kritike ukusa uempirijskom i transcendentalnom smislu, a kriterijum njihovog razlikovanja jeposedovanje pravila a pri ori u potonjem, odnosno a pos te ri ori u prvom slu~aju.Sama ~injenica da se u Kritici mo}i su|enja estetsko reagovanje postavlja naracionalan i apriorni osnov svedo~i o promeni perspektive Kantovog shvatanja uodnosu na ranija gledi{ta koja smo iznad skicirali. Prosu|ivanje lepog je sadamoglo da postane predmet transcendentalne kritike.

Nije ta~no utvr|eno kada je Kant uvideo mogu}nost da se za receptivni akt nakome po~ivaju sudovi ukusa moè prona}i princip a pri ori, ali je i u drugomizdanju Kritike ~istog uma (1787) uìvanje u lepom jo{ uvek tretirao samo kaoempirijski doìvljaj. U genezi tre}e Kritike velika pa`nja poklonjena je ~uvenompismu iz iste godine, u kome on saop{tava Rajnholdu otkri}e principa a pri ori zaose}anje zadovoljstva i nezadovoljstva, koje }e izneti u sklopu „Kritike ukusa”18.

ARHEgod. VIII, 16/2011 (127-144) § 134 §


16 Guyer, P., Kant and the Claims of Taste, Cam bridge Uni ver sity Press, Cam bridge, 1998, str. 15

17 „Lepe umetnosti dopu{taju samo kritiku. Houm. Otuda, nema nauke o lepom.” (fr. 1588, AAXVI, str. 27)

18 „ª...º Trenutno radim na ›Kritici ukusa‹ koja mi je omogu}ila da otkrijem novu vrstu principa apri ori, razli~itu od prethodnih. Jer postoje tri du{evne mo}i: mo} saznanja, ose}anje zadovoljstva inezadovoljstva i mo} htenja. Za prvu sam princip a pri ori prona{ao u Kritici ~istog (teorijskog) uma, zatre}u u Kritici prakti~kog uma. Poku{ao sam da ih prona|em i za drugu i, premda sam ina~e mislio danije mogu}e prona}i takve prin cipe, ra{~lanjivanje iznad pomenutih mo}i ljudske du{e omogu}ilo mije da otkrijem sistemati~nost, daju}i mi u ruke dovoljno materijala da mu se ostatak ìvota divim, aako je mogu}e i da ga istraìm, i izvode}i me na put na kome sam sada uo~io tri dela filozofije od kojihsvaki ima svoje prin cipe a pri ori, koji se mogu nabrojati i ~iji se opseg sigurno moè odrediti – to suteorijska filozofija, teleologija i prakti~na filozofija – od kojih su, dakako, za ovu drugu prona|eninajslabiji odredbeni osnovi a pri ori ª...º” (frag ment Kantovog pisma Karlu Leonardu Rajnholdu od 28.

Ova kritika ukusa nije vi{e shva}ena empirijski, niti kao teorija ~ulnog saznanja,ve} je to poku{aj artikulacije nove subjektivisti~ke paradigme u zasnivanjufilozofije umetnosti.

Uprkos najavi kritike ukusa, Kant 1790. nije objavio delo pod tim nazivom.Me|utim, ova kritika ukusa je prerasla u Kritiku mo}i su|enja, gde je prosu|ivanjelepog i uzvi{enog postalo predmet transcendentalne kritike i situirano je u jedan{iri teleolo{ki okvir. To zna~i da je u na~inima na{eg estetskog reagovanja Kantprepoznao svrhovitost sli~nu onoj o kojoj se moè govoriti u pogledu stvari uprirodi ili prirode u celini kao svrhovito ure|ene tvorevine. Estetika, umestokritike ukusa kao grane deskriptivnih nauka psihologije i antropologije, sadapostaje transcendentalna kritika, ~iji je zadatak „da subjektivni princip ukusarazvije i opravda kao princip a pri ori mo}i su|enja”19. To je u Kantovoj pozicijibila promena kursa, jer mo}i su|enja, prema u~enju iz prve Kritike, nije radisaznanja bio potreban nikakav zaseban princip a pri ori, jer je u svojoj delatnostistajala pod sinteti~kim zakonima razuma a pri ori. Kant je uvideo da sudovi olepom i umetnosti nisu isto {to i sudovi saznanja, ali da se mogu opravdati jedinopreko na{ih kognitivnih sposobnosti. Ovi sudovi sadrè dvozna~nost, jer preten -duju na op{tost i nu`nost, ali se ne zasnivaju na pojmovima. Ako pretenduju natakvo vaènje, onda mora biti mogu}e da se dovedu u vezu sa izvesnim principoma pri ori. Otuda, filozofska estetika treba da opravda normativnu pretenzijusudova ukusa i njihov princip a pri ori, {to nije bilo mogu}e sa deskrip tiv -no–psiholo{kim pristupom, ve} je bila neophodna transcendentalna analiza.

U tom smislu, predmet Kantove analize u estetici bi}e struktura sudova ukusa, da bi se objasnilo {ta zna~i kada u tom sudu predikat „lepo” pripisujemopredmetima i sa kojim pravom oni pretenduju na op{te i nu`no vaènje. Teì{teodre|enja estetskog se tako sa principa ~ulnog saznanja izme{ta u ravandelatnosti mo}i su|enja i to jednog njenog specifi~nog oblika, koji Kant nazivareflektuju}im (reflectirend) i razlikuje ga od oblika koji je zastupljen u sudovimasaznanja, a to je odre|uju}i (bestimmend)20. To nam ukazuje da je kod Kanta jedan od polaznih problema estetike odre|enje vrste racionalnosti koja se javlja u ovom mehanizmu prosu|ivanja, jer je taj mehanizam utemeljen u strukturi samog uma ipredstavlja jedan oblik racionalnog pona{anja21, a tako|e i autonomije ovogoblika racionalnosti koja }e omogu}iti njegovo razlikovanje od drugih oblikaracionalnosti u strukturi subjektivnosti.

Ovaj tip racionalnosti oli~en je u sudu ukusa i transcendentalna analiza njego -vih uslova nastanka ~ini Kantovu teoriju estetskog iskustva. Sud ukusa po svojojlogi~koj formi podse}a na sudove saznanja, me|utim, njegovi uslovi nastanka i

ARHEgod. VIII, 16/2011 (127-144) § 135 §


i 31. dec. 1787, u: Materialien zu Kants ›Kritik der Urteilskraft‹, Hrsg. von J. Kulenkampff, Suhrkamp,Frank furt/M, 1974, str. 113)

19 Kant, I., Kritika mo}i su|enja, BIGZ, Beograd, 1991, str. 175

20 Ibid, str. 19

21 Kulenkampff, J., Kants Logik des ästhetischen Urteils, Vittorio Klostermann, Frank furt am Main,1994, str. 21

vaènja nisu isti kao u slu~aju saznajnog suda. U ovoj teoriji Kantova strategija

sastoji se u transcendentalnoj interpretaciji nove postavke odnosa na{ih mo}i

saznanja, koji poku{ava da re{i prob lem vaènja estetskih refleksivnih sudova, ali

i da artikuli{e jednu novu paradigmu razumevanja osnovnih esteti~kih problema

kao {to su lepota i umetnost. U njoj odlu~uju}u ulogu igra jedan princip, ~ije je

obrazloènje neophodno ukoliko se pretenduje da se estetsko iskustvo razlu~i od

empirijskog saznanja i prakti~nog delanja.

Iako Kant u tre}oj Kritici ni u jednom relevantnom kontekstu ne govori o

~ulnosti, nosilac ~ulnog principa i njegove zakonitosti, i to u kognitivnoj strukturi

subjektivnosti, jeste jedna posebna sposobnost, ~ija delatnost se razvija upravo

polaze}i iz domena ~ulnosti i ~ulnog saznanja, a to je mo} uobrazilje.

ULOGA UOBRAZILJE U OBRAZOVANJU ESTETSKOG

Na osnovu Kantovog obja{njenja transcendentalne prirode mo}i su|enja i

uloge koju teleologija treba da ima u povezivanju njegove teorijske i prakti~ne

filozofije u sistem, iz obe verzije Uvoda u tre}u Kritiku se sti~e utisak da }e teorija

sudova ukusa morati da bude obja{njena pomo}u ove vi{e saznajne sposobnosti i

njene reflektuju}e radnje. Me|utim, ona sada biva obja{njena pomo}u druge dve

mo}i – razuma i uobrazilje – ~iji se nekognitivni odnos u skladu sa Kantovim

epistemolo{kim obzirima stavlja pod naziv „saznanje uop{te”22, koji ne ozna~ava

neko odre|eno saznanje predmeta, ve} samo jedan normativni oblik saznanja koji

vaì za sve subjekte koji sude i podrazumeva saglasnost ~ulne predstave

uobrazilje i mogu}nosti da ova predstava bude saznata pomo}u pojmova razuma.

To uop{teno sagla{avanje razuma i uobrazilje je uslov svakog suda, pa i one vrste

estetskog suda refleksije sa kojim imamo posla u estetici. Za njega je

karakteristi~no da oblik tog sagla{avanja odre|uje uobrazilja.

Uloga mo}i su|enja u saznanju se svodi na povezivanje pojmova i opaàja,

koje opet nije mogu}e preciznije odrediti bez pozivanja na razum (mo} pravila) i

uobrazilju (mo} ~ulne sinteze a pri ori). Da bi u Kritici ~istog uma objasnio

mogu}nost primene pojmova na opaàje, Kant u sferi ~ulnosti uvodi ideju

figurativne sinteze23, tj. apriorne sinteze raznovrsnosti opaànja u jedinstvenu

~ulnu predstavu kao jednu pretpojmovnu radnju uobrazilje, ali ubrzo zatim i ideju

transcendentalne {eme, koja ozna~ava ~ulni uslov pod kojim se u pogledu datog

opaàja jedino mogu upotrebiti ~isti pojmovi razuma24, dakle, kojim se pruà i

izvesno uputstvo za primenu ovih pojmova. Ono {to im je zajedni~ko je to da je u

oba slu~aja re~ o radnjama mo}i uobrazilje.

ARHEgod. VIII, 16/2011 (127-144) § 136 §


22 Kant, Kritika mo}i su|enja, str. 109

23 B 151 (KÛ, str. 113)

24 A 136 / B 175 (KÛ, str. 125)

Ukoliko bi se uobrazilja shvatila samo psiholo{ki, onda je ne bi bilo mogu}erazlu~iti od drugih empirijskih funkcija ~ulnosti, koje se uglavnom svode nareprodukovanje, ali ako je shvatimo kao transcendentalnu mo}, stvaraju se usloviza njeno funkcionalno osamostaljivanje od ~ulnosti. Ako ~ulna sposobnost ima imo} sinteze, onda se ova sinteza opaànja mora pripisati uobrazilji, koja se u tomslu~aju naziva produktivnom. U odre|enju figurativne sinteze ona je ipakpodre|ena pojmovnoj mo}i razuma, jer ova sinteza „predstavlja jedno dejstvorazuma na ~ulnost i njegovu prvu primenu ª...º na predmete opaànja”25. Nije

mogu}e izvr{iti sintezu raznovrsnosti opaànja bez a pri ori datog pojma o objektu. Me|utim, sa uvo|enjem pojma {eme, uobrazilja dobija novu dimenziju samo -stalnosti, zato {to se {ema vi{e ne pojavljuje kao deo aktivnosti razuma, budu}i da

tek treba da omogu}i primenu pojmova na ~ulne predstave. îsta uobrazilja a pri -

ori iz ~ulne sfere pokazuje ovu {emu kao jedno pravilo jedinstva po kome }e seopaàji u saznanju podvoditi pod pojmove. Ako se na ovaj na~in ~ulnost i razum

shvate u nu`noj povezanosti, moè se shvatiti i za{to Kant u prvom izdanju Kritike

~istog uma uobrazilju predstavlja kao „osnovnu sposobnost ljudske du{e koja stoji

u temelju svakog saznanja”26 i na kojoj se zasniva i mogu}nost drugih saznanja a

pri ori.

Pitanje da li je i u kojoj meri uobrazilja samostalna, ili je u saznanju ipak pod -re |ena ~istim pojmovima razuma, kod samog Kanta je nedovoljno razja{njeno.Ipak, sigurno je da je odgovaraju}e shvatanje uloge uobrazilje u saznanju putkojim se teorija ukusa najbolje moè dovesti u vezu sa teorijom saznanja, jer u„Kritici estetske mo}i su|enja” uobrazilja dobija ~itav niz novih funkcija i odre -|enja, kojima Kant poku{ava da objasni prosu|ivanje lepog. Osim toga, pozi -cionisanje uobrazilje u sredi{te estetskog akta ima tu prednost {to omogu}ava dase estetika implicitno ponovo poveè sa ~ulno{}u, a sa druge strane, da se ona kaomodel jednog samostalnog estetskog na~ina postupanja postavi i kao paradigmajedne filozofije umetnosti.

S obzirom na obja{njenje sudova ukusa preko reflektuju}e delatnosti mo}i

su|enja Kant je u tre}oj Kritici uvideo da se i odnos kognitivnih sposobnosti morapostaviti razli~ito od odnosa u kome su one stajale u saznanju. Nova postavkanjihovih operacija u prosu|ivanju lepih predmeta stvori}e uslove za utemeljenjelogike estetskog diskursa i suda ukusa, oli~ene u postupanju uobrazilje. Odnossaznajnih mo}i Kant vi{e ne tuma~i kao transcendentalno jedinstvo saznanja, ve}kao „harmoni~nu” ili „slobodnu igru”:

Pri tome one mo}i saznanja koje ta predstava ªkojom je dat predmet - M. N.ºstavlja u dejstvo deluju slobodno, jer ne postoji nikakav odre|eni pojam koji ih ograni~ava na neko naro~ito pravilo saznanja. Dakle, du{evno stanje u tojpredstavi mora da predstavlja stanje ose}anja slobodne igre predstavnih mo}i

ARHEgod. VIII, 16/2011 (127-144) § 137 §


25 B 152 (KÛ, str. 114)

26 A 125 (KÛ, str. 524)

na jednoj predstavi datoj radi nekog saznanja uop{te. Ali, da bi uop{te mogloda postane saznanje iz jedne predstave kojom je dat neki predmet, potrebni su

uobrazilja radi povezivanja raznovrsnosti opaàja i razum zbog jedinstva pojma koji ujedinjuje predstave27.

Termin „slobodna igra” je metafora i ozna~ava jedno subjektivno stanjeharmoni~nog sagla{avanja mo}i saznanja. Taj oblik pona{anja je u tradicionalnojfilozofiji vezivan za umetnost, a ovde je preuzet u postupanje uobrazilje. PreKanta termin igre u vezi sa uobraziljom moèmo sresti kod Lesinga u spisuLaokoon, a u filozofiji posle Kanta ve} kod [ilera, koji na Kantovom tragu umoralno–prakti~nom kontekstu razvija ideju „nagona za igrom” (Spieltrieb).

Ako poku{amo doslovno da protuma~imo termin „igra”, logi~no je pretpo sta -viti da se tu radi o odnosu dva relativno nezavisna elementa, {to primenjeno nana{ prob lem zna~i da nije neophodno prethodno zamisliti pojam objekta radisinteze raznovrsnosti opaànja, ve} uobrazilja iz sfere opaànja indukuje jednuzako nomernu formu, pri ~emu ova forma nije sasvim proizvoljna, ve} nastaje ponekoj neodre|enoj zakonitosti, kao da je proizvedena u skladu sa pojmovima razuma. Takvu svrsishodnu, ali slobodnu harmoniju opaàja i pojma Kant predstavlja kaou~inak reflektuju}e radnje mo}i su|enja, radnje koja stoji pod principom a pri ori,a to je, prema u~enju iz obe verzije Uvoda, princip svrhovitosti prirode.28 Sagla {a -vanje razuma i uobrazilje je svrhovito na subjektivan na~in, radi subjektovogose}anja zadovoljstva u prosu|ivanju lepog, a ne radi saznanja predmeta. Kantizri~ito tvrdi da ovo „slobodno i neodre|eno–svrhovito bavljenje du{evnih snagasa onim {to mi nazivamo lepim” pretpostavlja da razum stoji u slu`bi uobrazilje, ane obratno29.

Sloboda ovde moè da se shvati na dva na~ina: (i) kao sloboda uobrazilje u nje -noj neodre|enoj zakonitosti i (ii) kao slobodan odnos razuma i uobrazilje, koji serazvija posredstvom reflektuju}e radnje mo}i su|enja. U tom pogledu nam moèpomo}i jedan frag ment u odeljku VII Prvog uvoda, gde Kant razja{njava idejuestetskog refleksivnog suda s obzirom na odnos dveju mo}i saznanja:

Ako je najzad forma jednog datog objekta takva da se shvatanje njegove

raznolikosti u uobrazilji podudara sa prikazivanjem jednoga pojma razuma(bilo kog njegovog pojma), onda se u ~istoj refleksiji razum i uobraziljauzajamno sagla{avaju radi unapre|enja svoga posla, i predmet se opaà kaosvrhovit samo za mo} su|enja, te dakle sama se svrhovitost posmatra samo kao subjektivna ª...º30.

Iako je Kant estetski proces tesno doveo u vezu sa saznanjem u njemu se ipakmogu opaziti izvesne specifi~nosti. Jedna od njih je i slobodna delatnost uobra zi -

ARHEgod. VIII, 16/2011 (127-144) § 138 §



28 Ibid, str. 23

29 Ibid, str. 133

30 Ibid, str. 27

lje. Da je uobrazilja slobodna moè da zna~i da u proizvo|enju ~ulnih formi nijeograni~ena nikakvim unapred odre|enim oblikom, ve} to ~ini samostalno nezaustavljaju}i se ni na jednom posebnom obliku. Me|utim, to bi zna~ilo da je onaaktivna potpuno nezavisno od razuma, {to u potpunosti ~ini suvi{nom i ulogumo}i su|enja, koja bi trebalo u refleksiji da vr{i pore|enje ~ulnih i intelektualnihpredstava. Isto tako, ako bismo uzeli u obzir samo slobodu delatnosti uobraziljete{ko bismo mogli da objasnimo ose}anje zadovoljstva u lepom, ili bismo u naj -boljem slu~aju mogli da ga objasnimo psiholo{ki.

Kant uvodi operaciju prikazivanja (Darstellung) pojma razuma upravo da biizbegao bilo koje sli~no pojednostavljeno re{enje. Operacija prikazivanja pojmarazuma mora da bude takva da se on podudara sa shvatanjem raznovrsnosti ne -kog objekta u opaànju, ali to opet ne isklju~uje onu slobodu uobrazilje uproizvo|enju ~ulnih predstava. [tavi{e, ova sloboda u dejstvu uobrazilje podsti~erazum na zami{ljanje novih pojmova i razum u tom slu~aju ne uspeva da zahvatipredstave opaànja {to onda opet podsti~e uobrazilju na dalje slobodnodelovanje. Tako se mo}i saznanja podsti~u u svojoj me|usobnoj delatnosti. Da bireflektuju}a mo} su|enja, koja polazi od ~ulne predstave sa kognitivnomintencijom, prikazala jedan pojam, potrebno je da od strane uobrazilje budeproizvedena ta~na forma empirijskog objekta. Takva harmonija je mogu}a i donje se dolazi bez ikakve prinude, a rezultat prosu|ivanja je ose}anje zadovoljstva,s obzirom na odsustvo prinude. Diter Henrih ovu situaciju poredi sa plesom dvojepartnera koji se usagla{avaju u svojim pokretima bez me|usobnog uticaja i kojiuìvaju u tom zajedni~kom izvo|enju31.

Estetsko iskustvo postavljeno na ovakav osnov predstavlja jedan proces traè -nja pojmova i odnos opaàja i pojma se ne moè shvatiti u klju~u subordinacije(kao u saznanju), ve}, Kantovim re~ima, kao odnos koordinacije32. Razum iuobrazilja u ovoj pri~i ne mogu da se zamisle jedno bez drugog, ali u isti mahnjihovo potpuno jedinstvo nikad nije mogu}e. Za na{u poentu ovde je vaàn uvidda u harmoniji mo}i saznanja Kant podrazumeva i slobodu uobrazilje, koja sesagla{ava sa razumom u njegovoj zakonitosti33 i istovremeno slobodu u igri ovihmo}i. To zna~i da se uobrazilja u svojoj delatnosti moè shvatiti kao samostalna ida u tom smislu ona moè biti okosnica estetskog diskursa i njegove razvojneautonomije, koja se kao naj{ira filozofska platforma u „Kritici estetske mo}isu|enja” moè uverljivo pokazati na nekolicini relevantnih primera: najpre uteoriji ukusa i dedukciji ~istih estetskih sudova, u~enju o estetskoj op{tosti (§ 8.), o idealu lepote (§ 17.), o geniju i estetskim idejama (§§ 46–49), odnosu izme|ulepote u prirodi i umetnosti, i sli~no. Takvi primeri pokazuju aktivnu uloguestetskog principa u razumevanju ovih problema.

ARHEgod. VIII, 16/2011 (127-144) § 139 §


31 Henrich, D., „Kant’s Ex pla na tion of Aes thetic Judg ment”, u isti: Aes thetic Judg ment and the MoralIm age of the World, Stan ford Uni ver sity Press, Stan ford, 1992, str. 47

32 AA XVI, str. 113


SENSUS COMMUNIS ILI O VEZI UKUSA SA MORALOM

Kantovo u~enje o op{tem ~ulu (sensus communis) je tako|e jedno od „velikihpro{irenja estetske autonomije”34. Ono sadrì stav da se radi mogu}nostinormativnog vaènja estetskih sudova ukus mora pretpostaviti kao jedno op{te~ulo. Takva norma, koju Kant uvodi u êtvrtom momentu suda ukusa, u sebitreba da obuhvati rezultate do kojih se do{lo u prva tri momenta. „Ukus se”, kaèKant, najpre morao rastaviti na njegove elemente, „da bismo ih naposletkuujedinili u ideji nekog op{teg ~ula”35. Ve} u „Analitici lepog” Kant se suo~ava saosnovnim problemom teorije ukusa, a to je prob lem dvozna~nosti suda ukusa,koji je sud pojedina~nih subjekata, povezan sa njihovim subjektivnim stanjem, aliuprkos tome polaè pravo na normativno, ili na op{te i nu`no vaènje.Opravdanje ovog op{teg vaènja je jedan od osnovnih zadataka analize sudovaukusa. Ukoliko je sud ukusa op{tevaè}i, a ne zasniva se ni na kakvomobjektivnom pojmu, Kant mora da pokaè subjektivni osnov ovog suda i prirodutog njegovog op{teg vaènja. Pored toga, name}e se va`no pitanje kako seose}anje koje nastaje u vezi sa prosu|ivanjem lepog moè saop{titi drugima?

Ako se kaè da je jedan estetski sud subjektivno op{tevaè}i, to zna~i dadopadanje u vezi sa prosu|ivanjem lepog treba da vaì za sve subjekte koji sude ida se na{e ose}anje, koje se temelji na estetskoj refleksiji, na neki na~in moèsaop{titi. Ovaj mo dus vaènja suda ukusa Kant u Drugom momentu naziva„estetskim kvantitetom op{tosti”36, jer onaj ko iznosi estetski sud nije u stanju dapokaè neko objektivno pravilo po kome polaè pravo na to da i od drugih ljudizahteva saglasnost, ali on tu saglasnost ipak traì. Kako su onda mogu}iobjektivno vaè}i sudovi ukusa, koji nisu odre|eni nikakvim pojmom objekta?Ovo pitanje je va`no za filozofsku estetiku, jer u slu~aju da ona nije u stanju daobjasni ovo op{te i nu`no vaènje, pojam ukusa gubi relevantnost.

Prema Kantovom mi{ljenju, ukus ima javnu, dru{tvenu dimenziju. Ideja dru -{tve nosti ukusa, koja je u tom obliku figurisala u Kantovoj ranoj estetici37, uKritici mo}i su|enja je zamenjena modalno ja~om idejom op{teg vaènja. To zna~ida sud ukusa ne traì empirijski saglasnost od drugih, ve} onaj ko sudi a pri oritraì ovu saglasnost njih, on se u prosu|ivanju pona{a kao da }e svi drugi sa njimnu`no da se sloè, bez obzira da li }e to fakti~ki da bude tako ili ne. Prob lem je utome da o~ekivanje op{te saglasnosti ne moè da po~iva na nekom privatnomose}aju. Stoga Kant druga~ije koncipira ose}anje zadovoljstva koje je ishodprosu |ivanja lepih predmeta, nazivaju}i ga „~isto refleksivnim”38, jer ono

ARHEgod. VIII, 16/2011 (127-144) § 140 §


34 Kukla, R., „Plac ing the Aes thetic in Kant’s Crit i cal Epis te mol ogy”, u: Aes thet ics and Cog ni tion inKant’s Crit i cal Phi los o phy, ed. R. Kukla, Cam bridge Uni ver sity Press, New York, 2006, str. 13. Terminsensus communis ima bogatu tradiciju. On je gr~ko–rimskog porekla i poti~e jo{ od Aristotela iCicerona, a do Kanta je dospeo preko britanske filozofije i [eftsberija.


36 Kant, Kritika mo}i su|enja, str. 106–7

37 AA XV, str. 386


predstavlja jedan mo dus saznanja i samo u tom obliku se moè povezati sadu{evnim stanjem kod drugih ljudi. Ovo intelektualno generisano ose}anje, srod -no je moralnom ose}anju po{tovanja, koje je prema Kantovoj prakti~noj filozofiji„proizvedeno jedino pomo}u uma”39. Svi drugi koji sude moraju da sude u skladusa istim principom, jer taj princip je uslov mogu}nosti svakog su|enja i samoimaju}i u vidu ovaj princip mi moèmo a pri ori da zahtevamo od drugih da sesaglase sa na{im sudom. Uslov op{teg vaènja sudova ukusa je op{ti uslov svakogsu|enja, a to je formalno svrhovita saglasnost razuma i uobrazilje u ~istojrefleksiji, koja obezbe|uje vaènje suda ukusa za svakog subjekta koji sudi.

Kao {to smo na po~etku nazna~ili, jedno od postojanih obele`ja Kantoveestetike, jo{ od ogleda o lepom i uzvi{enom iz 1764. pa sve do pozne transcen den -talne kritike ukusa i Antropologije (1798), jeste moralna relevantnost ukusa iizvesna sli~nost izme|u principa prosu|ivanja lepog i prakti~nih zakona. [tavi{e,ukus kao jedna autonomna sposobnost duha ima mogu}nost da, po Kantovomsudu, unapre|uje moralnost40. Upravo taj afinitet ukusa i „estetske norme ukusa” prema moralnim propisima predstavlja kariku posredstvom koje se moèobjasniti Kantov poku{aj integracije estetike u teleolo{ku sliku prirode u tre}ojKritici. Povezivanje lepog i dobrog preko estetske mo}i su|enja jedan je odrecidiva sprege ovih ideja u filozofskoj tradiciji, kao {to je i izraz Kantove potrebeza povezivanjem tri dela filozofije u sistem.

Sudovi ukusa i njihov pretpostavljeni estetski princip su Kantu bili teren zaformulisanje ideje sensus communis:

ª...º Kada bi sudovi ukusa bili bez ikakvog principa ª...º onda nikome ne bi biloni na kraj pameti da misli o nekoj njihovoj nu`nosti. Prema tome, sudovi ukusa moraju imati neki subjektivan princip po kojem se na osnovu ose}anja, a ne naosnovu pojmova, donose odluke o tome {ta se dopada a {ta ne, pa ipak naop{te vaè}i na~in. Ali, takav jedan princip mogao bi se posmatrati samo kaoneko op{te ~ulo koje se su{tinski razlikuje od zdravog razuma koji se katkadtako|e naziva op{tim ~ulom (sensus communis)41.

Po|imo odatle da ~ulo (Sinn) o kome Kant govori ne moè biti ~ulni oset, iliose}aj prijatnog, jer se on ne moè saop{titi drugima na op{ti na~in budu}i da jesasvim privatan; moralno ose}anje i ose}anje koje je u vezi sa prosu|ivanjemuzvi{enog mogu se saop{titi na op{ti na~in, ali ne preko ose}anja, ve} direktnopomo}u postulata uma; jedino „zadovoljstvo ~iste refleksije”, koje nastaje uestetskom iskustvu, ujedno je i oset i op{te je saop{tivo. Sensus ozna~ava ose}anjenekog na{eg du{evnog stanja koje se u sudu ukusa drugima saop{tava na op{tina~in.

ARHEgod. VIII, 16/2011 (127-144) § 141 §


39 Kant, I., Kritika prakti~kog uma, BIGZ, Beograd, 1990, str. 97

40 Kant, I., Anthropologie in pragmatischer Hinsicht, u: Schriften zur Anthropologie, Geschicht sphi -losophie, Politik und Pädagogik, Band VI, Werke in 6 Bänden, Band II, Hrsg. von W. Weischedel,Wissenschaftliche Buchgesellschaft, Darmstadt, 1998, str. 570.


Me|utim, i pored ovog naglaska na terminu sensus treba zapaziti da ovde

ponovo nije re~ o ~ulu u pravom smislu re~i, ve} je sensus communis naziv za jednu

ideju, normu, ili normativni princip sudova ukusa, do kojeg je trebalo da nas dovede

transcendentalna kritika ukusa. Bez obzira na Kantov stav o nekognitivnoj prirodisudova ukusa, kako dobro prime}uje Henri Elison, logi~no je pretpostaviti da jenekakvu normu ukusa mogu}e prona}i, jer je to smisao kritike ukusa i uop{tededukcije sudova ukusa. Stvar je samo u tome {to ta norma za ukus i lepo ne moè vaìti objektivno, kao u saznanju, niti kao moralno–prakti~ni princip u delanju42.Ideja op{teg ~ula je ovde pogodna jer u sebi objedinjuje jedno ~ulo koje bez

obzira na svoju estetsku prirodu moè da podupre op{te vaènje sudova ukusa.Kant ovoj normi pripisuje jednu specifi~nu vrstu vaènja koju nemaju kognitivni

principi, a to je egzemplarno vaènje, pa u tom slu~aju moj sud

jeste jedna ~ista idealna norma, pod ~ijom bi se pretpostavkom svaki sud kojibi se sa njom slagao mogao s pravom u~initi pravilom za svakoga, kao i onodopadanje koje je u njemu izraèno, a koje izaziva neki objekat: jer taj biprincip, mada je dodu{e usvojen ª...º kao subjektivno-op{ti (kao jedna idejakoja je nu`na za svakoga), taj bi princip ª...º mogao u pogledu jednodu{nostisvih onih koji sude da polaè pravo na op{te odobravanje isto onako kao isvaki objektivan princip43.

Momenat koji se sada pojavljuje, a koji estetski sud koji vaì na ovaj

egzemplaran na~in pribliàva moralnim normama je teza da op{te ~ulo ne kaè da}e svako da se saglasi sa tim sudom ({to bi bilo ~injeni~ko pitanje), ve} da svako

treba da se sa njim saglasi ({to izraàva jednu normu). Takva norma u sudu ukusa,kojom se nalaè odobravanje i jednodu{nost svakoga ko ose}a i sudi o lepom, atakva norma bi mogla da bude u slu`bi vi{ih svrha, ili da bude „zahtev uma”.

Ovakva sugestija u § 22. otvara mogu}nost da normativna priroda ukusapo~iva na jednoj drugoj normativnosti, nekog vi{eg postulata uma, odnosno uonom moralnom „treba”. U tom slu~aju bi se moglo re}i da „neki vi{i princip uma~ini za nas regulativnim principom to da u sebi tek proizvedemo neko zajedni~ko

~ulo radi vi{ih svrha”44. Me|utim, iako na ovom mestu, kao i kasnije u Antro po -

logiji, Kant naizgled ukus poku{ava da stavi u slu`bu oblikovanja moralne kulturei postulata, iz samog statusa ovog „idealnog ukusa” jo{ ne sledi da normativnostsudova ukusa svoj legitimitet duguje prakti~nim principima. Na ovom stadijumubi se pre moglo re}i da se u ideji op{teg ~ula pregnantno izraàva upravo onajzagonetni estetski princip, ~ijoj smo eksplikaciji u ovom radu pristupili prekouloge uobrazilje u obrazovanju estetskog iskustva. Ono {to je ipak sigurno jesteda je zamr{ena povezanost izme|u ukusa i morala verovatno temeljni prob lem u„Kritici estetske mo}i su|enja” koji zasluùje najve}u pa`nju.

ARHEgod. VIII, 16/2011 (127-144) § 142 §


42 Allison, H. E., Kant’s The ory of Taste, Cam bridge Uni ver sity Press, Cam bridge, 2001, str. 147

43 Kant, Kritika mo}i su|enja, str. 130.

44 Ibid, str. 131.

LITERATURA

A. Kantova dela:

Werke in 6 Bänden, Bd. II, Hrsg. von W. Weischedel, WissenschaftlicheBuchgesellschaft, Darmstadt, 1998:

a) Bd. II: Kritik der reinen Vernunft

b) Bd. VI: Schriften zur Anthropologie, Geschichtsphilosophie, Politik undPädagogik

Gesammelte Schriften, Hrsg. von der Königlich Preußischen Akademie derWissenschaften, Berlin 1902– :

a) Band XV: Handschriftliche Nachlaß II (Anthropologie, I–II), W. de Gruyter,Berlin und Leip zig, 1923.

b) Band XVI: Handschriftliche Nachlaß III (Logik), W. de Gruyter, Berlin undLeip zig, 1924.

Kritika ~istoga uma, BIGZ, Beograd, 1990.

Kritika prakti~kog uma, BIGZ, Beograd, 1990.

Kritika mo}i su|enja, BIGZ, Beograd, 1991.

Logika, Grafos, Beograd, 1976.

B. Ostala dela:

Aes thet ics and Cog ni tion in Kant’s Crit i cal Phi los o phy, ed. R. Kukla, Cam bridgeUni ver sity Press, New York, 2006.

Allison, H. E., Kant’s The ory of Taste, Cam bridge Uni ver sity Press, Cam bridge,2001.

Baumgarten, A. G., Metaphysik, übers. von G. F. Meier, Scheglmann, Jena, 2004.

Baumgarten, Ästhetik I, Fe lix Meiner, Ham burg, 2007.

Dickie, G., The Cen tury of Taste, Ox ford Uni ver sity Press, New York and Ox ford,1996.

Guyer, P., Kant and the Claims of Taste, Cam bridge Uni ver sity Press, Cam bridge,1998.

Henrich, D., Aes thetic Judg ment and the Moral Im age of the World, Stan ford Uni ver -sity Press, Stan ford, 1992.

Hjum, D., O merilu ukusa, Izdava~ka knji`ar nica Zorana Stojanovi}a SremskiKarlovci, Novi Sad, 1991.

Kulenkampff, J., Kants Logik des ästhetischen Urteils, Vittorio Klostermann,Frank furt am Main, 1994.

Materialien zu Kants ›Kritik der Urteilskraft‹, Hrsg. von J. Kulenkampff, Suhrkamp,Frank furt/M, 1974.

Scheer, B., Einführung in die philosophische Ästhetik, Pri mus Verlag, Darmstadt,1997.

ARHEgod. VIII, 16/2011 (127-144) § 143 §


MARKO NOVAKOVI]Bel grade

KANT’S CONCEPT OF AESTHETICS

Ab stract: The aim of this pa per is to elu ci date con cept of aes thet ics in Kant’s crit i calphi los o phy. Cru cial prob lem in this re gard is the am bi gu ity of this con cept. The term aes -thet ics de notes: 1. sci ence of all sen si ble prin ci ples a pri ori, and 2. cri tique of taste (sci enceof taste and beauty). Both dis ci plines con tain prin ci ples a pri ori, but their sub ject is seem -ingly dif fer ent. Kant’s ground ing of phi los o phy of art per tains to ex po si tion of tran scen -den tal prin ci ples of taste and aes thetic judg ment. How ever, an ex po si tion of a pri ori prin ci -ples of judg ment of taste re veals piv otal role of cog ni tive fac ul ties, un der stand ing andimag i na tion, and the lat ter is con sid ered to be of sen si ble or i gin. Our main pur pose is to ex -pose au ton omy of aes thetic dis course, and the ne ces sity of its ground ing upon the ac tiv ityof imag i na tion. This sen si ble cog ni tive power is a nexus be tween those two dif fer ent us ages of term aes thet ics. Finally, tran scen den tal cri tique of taste shows the ne ces sity ofintersubjective va lid ity of judg ments of taste and re lates aes thet ics to mo ral ity.

Key words: tran scen den tal aes thet ics, cri tique of taste, aes thetic ex pe ri ence, beauty,sen si bil ity, imag i na tion, un der stand ing, power of judg ment

Primljeno: 20.09.2011.Prihva}eno: 15.10.2011.

ARHEgod. VIII, 16/2011 (127-144) § 144 §


kantov pojam estetike - marko novakovic

Documents