kanonske posjete i slu@ewa · 2013. 7. 18. · peli duhovne akademije i bogoslovije u...

2

��

KANONSKE POSJETE I SLU@EWAWEGOVOG VISOKOPREOSVE[TENSTVA MITROPOLITA

DABROBOSANSKOG GOSPODINA NIKOLAJA

��

3. Prisustvovao Sv. liturgiji u hramu Sv. prorokaIlije u Sokolcu i odrào besjedu o ocima.

4. Slu`beno boravio u Srpskoj patrijar{iji u Beo-gradu.

5. U Sarajevu primio predsjednika SDP-a g. ZlatkaLagunxiju sa saradnicima;- uputio Boì}nu ~estitku preko sredstavainformisawa u BiH i primio predstavnike “Do-brotvora” u Sarajevu.

6. U Vladi~anskom dvoru u Sokolcu primio pred-stavnike sredstava informisawa iz RS i uputioBoì}nu ~estitku;- sluìo ve~erwe bogosluèwe u hramu Sv. proro-ka Ilije u Sokolcu.

7. O prazniku Ro|ewa Gospoda Isusa Hrista - Boì-}u sluìo Sv. liturgiju u hramu Sv. proroka Ili-je u Sokolcu.

8. Sluìo Sv. liturgiju u Staroj pravoslavnoj cr-kvi u Sarajevu drugi dan Boì}a i primio ~estit-ke u domu Sv. Tekle;- uve~e u~estvovao na boì}nom prijemu u hotelu“Grand” u Sarajevu.

9. Tre}i dan Boì}a sluìo Sv. liturgiju u crkviUspewa Presvete Bogorodice u Palama.

11. Primio u Vladi~anskom dvoru u Sokolcu g. @iv-ka Radi{i}a, predsjednika u tripartitnom pred-sjedni{tvu Federacije BiH.

13. Primio u Sokolcu predstavnike lista“Oslobo|ewe” iz S. Sarajeva.

14. Na Srpsku Novu Godinu, praznik ObrezawaGospodweg i praznik Sv. Vasilija Velikog slu-ìo Sv. liturgiju u crkvi Uspewa Presvete Bogo-rodice u Mokrom, i proizveo ~etiri ~teca.

15.-16. Slu`beno boravio u Patrijar{iji u Beogradu.17. Prisustvovao Sv. liturgiji u hramu Sv. proroka

Ilije u Sokolcu.18. Sluìo Sv. liturgiju u hramu Preobraèwa

Gospodweg u N. Sarajevu i u~estvovao na sastankusa glavnim kapelanom SFOR-a i ~lanovima me|u-religijskog ve}a.

19. Sluìo Sv. liturgiju u crkvi Ro|ewe PresveteBogorodice u Vi{egradu i izvr{io VelikoBogojavqensko osve}ewe vode.

20. Posjetio episkopa zahumsko-hercegova~kog g. Ata-nasija u manastiru Tvrdo{u kod Trebiwa.

21. Odrào redovnu godi{wu sjednicu Eparhijskogupravnog odbora mitropolije dabrobosanske u So-kolcu;- prisustvovao po~etku drugog polugodi{ta u Bo-gosloviji Sv. Tri Jerarha u Srbiwu.

23. Sluìo ~etrdesetodnevni parastos +Nenadu Golu-bovi}u u hramu Sv. proroka Ilije u Sokolcu.

24. Prisustvovao Sv. liturgiji u hramu Sv. prorokaIlije u Sokolcu i propovjedao na temu izEvan|eqa.

25. U Vladi~anskom dvoru u Sokolcu primio pred-stavnike misije evropskih posmatra~a stacioni-ranih u Rogatici.

26. Odrào Svetosavski prijem u domu Sv. Tekle uSarajevu i primio predstavnike ambasada i mnogegoste i zvanice.

27. Sluìo Sv. liturgiju u hramu Sv. proroka Ilije uSokolcu, rukopoloìo u ~in |akona AleksandraTopalovi}a, presjekao slavski kola~ i osvetioslavsko koqivo;- u osnovnoj {koli “Sokolac” presjekao slavskikola~ i osvetio slavsko koqivo i besjedio o Sv.Savi;- prisustvovao centralnoj proslavi Sv. Save srp-skog prosvjetnog i kulturnog dru{tva “Prosvje-ta” i odrào prigodnu besjedu.

30. Sluìo parastos +Jelki Koronsavac u hramu Sv.proroka Ilije u Sokolcu.

��

1. Slu`beno boravio u Srpskoj patrijar{iji u Beo-gradu.

2. Primio u kancelariji parohijskog zdawa u Sara-jevu specijalnog izaslanika za religiju ameri~kogparlamenta;- primio arhitektu Pera âli}a i razgovarao oure|ewu pravoslavne kapele;- dao intervju hrvatskoj televiziji;- posjetio parohijski dom u Blaùju;- u~estvovao na opro{tajnom prijemu hrvatskogveleposlanika u BiH.

4. U~estvovao na sjednici senata Republike Srpskeu Bjeqini.

5. Predsjedavao sjednici Episkopskog savjeta epi-skopa Republike Srpske.

6. U Duhovnoj akademiji sklopio ugovor sa g. Draga-nom Lalom o po~etku rada tekstilne fabrike ukrugu Duhovne akademije i Bogoslovije u Srbiwu.

� � � � � � � � �

3

��

7. Prisustvovao Sv. liturgiji u hramu Sv. prorokaIlije u Sokolcu i propovjedao;- odrào sjednicu Eparhijskog savjeta.

9. Prisustvovao na prijemu koji je priredila iran-ska ambasada u Sarajevu.

10. Primio u Duhovnoj akademiji i Bogosloviji pred-sjednika u predsjedni{tvu Federacije BiH g.@ivka Radi{i}a.

11. Sluìo bdenije u kapeli Duhovne akademije i Bo-goslovije za Sv. Tri Jerarha.

12. Sluìo Sv. liturgiju, osvetio slavsko koqivo ipresekao slavski kola~ u kapeli Bogoslovije po-vodom krsne slave Sv. Tri Jerarha kojima je po-sve}ena ova bogoslovija i primio mnogobrojne go-ste i zvanice sa g. profesorima i u~enicima bo-goslovije.

13. Prisustvovao Sv. liturgiji u hramu Sv. prorokaIlije u Sokolcu i sluìo parastos na vojni~komgrobqu svim poginulim srpskim vojnicima i voj-skovo|ama u otaxbinskom ratu.

14. Sluìo Sv. liturgiju u crkvi Sv. Vasilija Ostro-{kog u Veqinama - Srpsko Sarajevo.

15. Na Sretewe Gospodwe sluìo Sv. liturgiju u cr-kvi Sv. apostola Petra i Pavla u Rudom.

17. Primio predstavnike sarajevskog kantona u Sara-jevu.

19. Odrào sjednicu nastavni~kog vije}a sa profeso-rima bogoslovije Sv. Tri Jerarha u Srbiwu.

20. Posjetio manastir Dobrun;- primio u Vladi~anskom dvoru u Sokolcu pred-stavnike evropskih posmatra~a iz Italije.

21. Prisustvovao Sv. liturgiji u hramu Sv. prorokaIlije u Sokolcu i propovjedao o postu;- otputovao u Bawaluku.

22. Sastao se u Bawaluci sa g. @ivkom Radi{i}em ipodpredsjednikom g. Mirkom [arovi}em;- razgovarao o pripremama i daqim aktivnostimaodbora za proslavu 780 godina eparhije.

24. Sluìo Sv. liturgiju pre|eosve}enih darova u ka-peli Duhovne akademije i Bogoslovije u Srbiwu.

26. Sluìo Sv. liturgiju pre|eosve}enih darova u ka-peli Duhovne akademije i Bogoslovije u Srbiwu;- primio predsjednika R. Srpske g. Nikolu Popla-{ena u Duhovnoj akademiji i Bogosloviji uSrbiwu;

- istoga dana odrào ispovjest profesora, stude-nata i u~enika Duhovne akademije i Bogoslovije uSrbiwu.

27. Sluìo Sv. liturgiju i pri~estio profesore, stu-dente i u~enike Duhovne akademije i Bogoslovijeu Srbiwu.

28. U prvu nedjequ Velikog posta sluìo Sv. litur-giju u hramu Sv. Save u Beogradu.

��

1. Primio u Sarajevu dr Latapia, saradnika Francu-skog instituta, odsjek za sociologiju;- prisustvovao proslavi dana nezavisnosti BiH uorganizaciji kantona Sarajevo, i predsjedni{tvaFBiH.

3. Sluìo Sv. liturgiju pre|eosve}enih darova uhramu Sv. proroka Ilije u Sokolcu.

4. U~inio posjetu episkopu zahumsko-hercegova~komg. Atanasiju u manastiru Tvrdo{u.


6. Posjetio manastir Dobrun.7. U drugu nedjequ Velikog posta sluìo Sv. litur-

giju u crkvi Sv. proroka Ilije u Busova~i.10. Sluìo Sv. liturgiju pre|eosve}enih darova u

crkvi Uspewa Presvete Bogorodice u Palama.12. Sluìo Sv. liturgiju pre|eosve}enih darova u ka-

peli Duhovne akademije i Bogoslovije u Srbiwu.14. Sluìo Sv. liturgiju u crkvi Uspewa Presvete

Bogorodice u Travniku.15. Posjetio Bosanski Petrovac i svoje rodno mjesto.17. U Srpskoj akademiji nauka i umjetnosti razgova-

rao sa akademicima o obiqeàvawu jubileja 780godina mitropolije dabrobosanske i 480 godinagora`danske {tamparije.


20. Sluìo Sv. liturgiju u hramu Sv. proroka Ilije uSokolcu i rukopoloìo |akona ALeksandra To-palovi}a u ~in prezvitera.

21. Sluìo Sv. liturgiju u crkvi Sv. Save u Zavido-vi}ima.

24. Sluìo Sv. liturgiju pre|eosve}enih darova uhramu Sv. apostola Petra i Pavla u Rudom.

25. Prisustvovao sve~anosti povodom dana nezavisno-sti Gr~ke i uputio ~estitke gr~kim vojnicima usastavu SFOR-a stacioniranim u Visokom;- prisustvovao sastanku u Palama.

26. Sluìo Sv. liturgiju pre|eosve}enih darova u ka-peli Duhovne akademije i Bogoslovije u Srbiwu;- prisustvovao sve~anosti povodom nezavisnostiGr~ke, na poziv gr~kog ambasadora u S. Sarajevu.

27. Sluìo Sv. liturgiju u crkvi u Vare{u, a poslepodne u hramu Sv. proroka Ilije u Sokolcu oba-vio Sv. tajnu jeleosve}ewa.

28. Sluìo Sv. liturgiju u crkvi Sv. Georgija u Tr-novu.

�� D A B A R � �� !�� "�� #"�� $��

��

VASKR[WA POSLANICA MITROPOLITA NIKOLAJA

“Tama prolazi, a videlo svetli”

(1 Jn. 2,8)

Ovo su re~i Svetog Jovana Bogoslova, velikog me-|u Apostolima, filosofima Svetoga Duha. On ovonije zapisao kao neku svoju izmi{qenu filosofiju,nego izlaè doìvqaj i doga|aj koga je on li~no biosvedok. On je u svim onim doga|ajima, kada su tamnesile vr{ile stra{ni sud nad Bogom. On je li~ni sve-dok i o~evidac, kako tamna sila qudska i demonskaprolazi.

Video je, kako je popquvano lice Hristovo lep{ei svetlije, od lica Wegovih sudija. Video je, kakoPravednik Bo`ji i pod trnovim vencem vi{e li~i nacara, nego Irod pod zlatnom krunom. Video je, kakoSin Bo`ji u krsnim mukama vi{e predstavqa Boga,nego svi izmi{qeni Olimpijski bogovi onda{wegvremena. Bio je svedok, kako tama smrti i svakequdske nepravde i tiranije prolaze, kada Vaskrslikao sunce svetli.

Apostoli Hristovi, to su bili najve}i nau~nicisvih vremena, nau~nici najsavr{enije nauke za rodqudski. Nema nauke iznad nauke Vaskrslog Bogo~ove-ka u ovom svetu. To je nauka o Bogu Stvoritequ iSpasitequ. Nauka o du{i ~ovekovoj i wenoj besmrt-nosti u ve~nom ìvotu carstva nebeskog. Osnov te na-uke jeste pobeda Dobra nad zlom. Ona je snaga Istinei slabost laì. Snaga Pravde i slabost nepravde.Snaga Qubavi i slabost mr`we. Snaga @ivota i sla-bost smrti. Sve je to do{lo do jasnog izraza uvaskrsewu Hristovom, u trijumfu Hristovom nad smr-}u, tim posledwim neprijateqem po re~i Svetog Apo-stola Pavla.

Srpski narod je duboko shvatio smisao vaskrsewaHristovog. Shvatio ga je pravilno i duboko u dva smi-sla: posmrtnom i dosmrtnom. U posmrtnom, shvata gakao dokaz na{eg sopstvenog vaskrsewa posle smrti.Kao dokaz Suda Bo`jeg i postojawa jednog vi{eg sve-ta, daleko va`nijeg od ovog zemaqskog i prolaznog.

Otuda su tolike srpske svetiwe po Kosovu i Me-tohiji, Srbiji, ti biseri sredwevekovne srpske kul-ture i van granica na{e Otaxbine. Koliko ih je samoposle Drugog svetskog rata podignuto u Americi, Ka-nadi, Evropi, Australiji i drugim krajevima sveta?

Sve su to `rtve i molitve za umrle srodnike, one ko-ji odo{e da nas sa~ekaju, tamo s one strane kapije oveprivremene smrti.

U dosmrtnom smislu, shvatio ga je kao dokaz da jeja~e Dobro od zla, Pravda od nepravde, Qubav odmr`we, Istina od laì. Sve je to shvatio svojim is-kustvom i potvrdio, svojim jezikom iskazao u pri~a-ma, poslovicama i pesmama. Iskazao onim neiscrpnimblagom narodne mudrosti, koja se nikada ne moè sa-brati, jer neprestano raste. Moè se re}i, svakopokolewe, ne, nego svaki ~ovek iz naroda srpskog, ko-ji nije posisao mleko Satane i postao razvra}enog sr-ca i pameti, predstavqa jednu ìvu kwigu one ve~ne ineoborive mudrosti, koje narod neprestano odabira islaè u riznicu narodne mudrosti.

Dosta sam govorio o faktu Hristovog vaskrsewa.Hteo bih ne{to da kaèm o jo{ dve ~iwenice, kojeneminovno prate svakog ìvog ~oveka: o grehu i slo-bodi.

Nije zlo veliko kada ~ovek gre{i i stoji iznadgreha svoga. Zlo je najve}e onda, kada ~ovek tolikoutone u greh, da taj greh stane iznad wega. Kada oraonogama stane u smolu, jo{ uvek moè razmahnuti kri-lima i di}i se u visinu. Ali kada orao toliko utoneu smolu, da mu smola zalije i uko~i krila, onda zawega nema vi{e spasa.

Iznad greha se moè di}i onaj koji stoji iznadsmrti. [to god se neko vi{e boji smrti, mawe se bojigreha. [to god se neko mawe boji smrti, vi{e se bojigreha. Za{to je tako? Zato {to smrt unosi mrak igor~inu u ìvot. I zato, ~ovek ne sme oprostiti sebigreh, da bi mu ga Bog oprostio. Ko sebi pra{ta grehtome Bog nije oprostio. Ko ne}e sebi da bude stra{nisudija, ima}e Boga za sudiju. Bog pra{ta onome koji jesam sebe osudio. Tako, Bo`ja milost ide pokajniku ususret. Dakle, ko je prema sebi nemilostiv, premawemu je Bog pravedan i milostiv. Ali i ko je premadrugom nemilostiv, taj je i prema sebi nemilostiv iod Boga osu|en. Stoga apelujemo na mnoge ovoga sveta,neka no` mo}i svoje stave u korice wegove, jer ovozlo dobra doneti ne}e.

Da potsetim na protekli rat u ovoj na{ojOtaxbini. Hiqade majki ispratile su sinove svoje uqute bitke, uzalud ~ekaju}i wihov povratak. Hiqadesestara zavile su se u crninu za bra}om, koja su zakla-na na `rtveniku slobode. Prijateqi tuguju zaprijateqima svojim, udovice pla~u za muèvima svo-jim, siro~ad pi{te za o~evima svojim. Mnogi tuè zaogwi{tem svojim. U ovom svetu te{ko da ima ku}a ko-je nisu dale i zlato, i suze, i ìvote za otkup slobo-de. Ta sloboda ne donosi se srebrom i zlatom, nokrvqu mnogom i skupocenom, a krv je qudska hrana na-opaka. To nam je pokazao i ovaj veliki praznik Hri-stovog Vaskrsewa. Hristos nas otkupi skupocenomKrvqu Svojom radi grehova na{ih, i sve nas uzdièkao pobednike vaskrsewem Svojim.

Crkva Hristova i u woj Srpska, poziva na slobodui bodbu protiv tiranije nièg ~oveka u nama, nad vi-{im. Evo ste danas zauzeti drugom borbom, koja nijetako ~asna i velika. Bogom vi{e osu|ena nego odobre-na. Crkva - Vaskrslim Hristom, poziva u borbu pro-tiv greha, a za slobodu vrline. Na borbu protiv se-bi~nosti, a za slobodu milosr|a. Na borbu protiv

4

��

mr`we, a za slobodu ~ovekoqubqa. Na borbu protivbezbo`nih misli i nepravednih èqa u sebi, a za slo-bodu uzvi{enih misli i èqa pravednih. Na borbu zapravom i otimawem tu|eg, a na slobodu pravdomBo`jom i delewem materijalnih dobara onima koji suu nevoqi. Jednom re~ju: crkva Hristova poziva u bor-bu protiv roba u nama samima, a za ~oveka slobodna odgreha.

Veli rimski filosof Epiktet: “Niko nije slobo-dan, do onaj koji sobom vlada”. Niko nije slobodan,koji greh ~ini, osim onoga ko do|e do saznawa svojezavisnosti od Boga. Ko se ose}a zavistan od Boga, tajse ose}a nezavistan od svega ostalog, a sa prisutnimmirom u du{i svojoj. Pitam, ko sme poricati, da jeboqe biti zavistan od Boga, koji je Razum i samaPravda, od nerazumnosti qudske, i od svoga greha?Sloboda, u najvi{em wenom smislu zna~i zavisnost odBoga. Ta zavisnost nije robovska, nego zavisnost si-novska. Ko okrene lice svoje od Boga, okrenuo je odsebe i svakog drugog ~oveka, postao rob greha i sarad-nik Satanin. Osloba|awem sebe od greha, lak{e seosloba|amo tiranije qudske i tiranije prirode. Ovokaèm stoga, {to je tiranija greha najgora tiranija usvetu. Poru~uje Sveti Apostol Pavle: “Stojte u slo-bodi, kojom nas Hristos oslobodi, i ne dajte se opet ujaram ropstva uhvatiti” (Gal. 5,1).

Sloboda je najsimpati~nija stvar u svetu. I kad jemrze, qudi joj se dive. Prema svakom aktu oslobo|ewasvet se odnosi sa po{tovawem. Isto tako, svet se divii imponuje mu jedan ~ovek koji savla|uje slabosti svo-je i hodi kao slobodan u odnosu prema niòj prirodisvojoj.

Sloboda je najradosnija i najgroznija re~, koja seikada na zemqi ~ula. Ta re~ je palila ~ove~anstvokao ogaw i vitlala ga kao oluja trsku, kroz celu isto-riju wegovu. Ta re~ je kravila srca robovima i zale-|ivala du{u tiranima. Ta re~ je uvek bila melem narawenu pravdu i otrov na osionu nepravdu. Nemasumwe, borba za slobodu ispuwava celu istorijuqudsku. Prvo je ~ovek vodio borbu sa prirodom, a po-tom ~ovek sa ~ovekom sebi ravnima, koji su ga priti-sli svojom vla{}u i silom, kao gospodari i tirani.Tre}a borba je ve~ita borba ~oveka sa samim sobom,sa ropskim bi}em u sebi, za jedno slobodno bi}e u se-bi. Iz te borbe proisti~u ostale i to naj~e{}e nega-tivne. Zato je sloboda skupqa od zlata, i suza, i ìvo-ta qudskog. Ko to ne zna, ili ne}e da zna, cene}i suze

i ìvote qudske, taj lako poseè rukom svojom na tu-|e.

êstitaju}i vam praznik Hristovog Vaskrsewa,praznik nad praznicima, ja vas molim da umnoìtequbav svoju prema Vaskrslom Gospodu. Tako }e teumnoìti qubav i prema svakom ~oveku, stvorewu Bo-ìjem, za koga je Hristos postradao i pokazao mu sa-vr{eniji put ka ve~nom ìvotu. U ovom ozbiqnomvremenu, punom stradawa na pravdi Boga, uznosite mo-litve vaskrslom Gospodu, da vam otvori um i srce, dabi razumeli ovo vreme i sebe postavili na najboqijevan|elski na~in. Postavili prema svakome bez ob-zira na veru, naciju, pol, boju koè ili u~ewe, a nadobrobit mira i dobre voqe me|u qudima na ovim na-{im prostorima i {ire. Treba zasluìti ulaznicu ucarstvo Hristovo, kome su se privoleli svi pretcina{i. Da bi se sastali sa bezbrojnom vojskom an|ela isvetiteqa. Te u horu sa wima slavili ve~nu pobedunad grehom, smr}u i |avolom sa pesmom:

�� !��"�� #�� $�� #�� #��$

Mitropolit

dabrobosanski

Nikolaj

TUGA, @ALOST

Tuga je crv u srcu i nagriza majkukoja ga je rodila.

To je bolest du{e i tela; ona du{uuzima u plen, a telo isu{ava... (NilSinajski).

Ona kad se do~epa na{eg srca,svaquje du{u sa visine svetog i do-brog nastrojewa, raslabqava i nakraju ugu{uje: ne daje joj ni molitveda vr{i sa obi~nom sr~anom ìvo-{}u, ne dopu{ta joj ni da ~ita svetekwige, koje su duhovno oru`je i lek,ne ostavqa je na miru sa bra}om,poslu{awa ~ini nepodno{qivim ibuntovnim, pomra~uje svako zdravorasu|ivawe, uznemirava srce i ~iniga izbezumqenim i opijenim i gu{iga pogibeqnim o~ajawem... Ona na-griza du{u, kao moqac haqine i crvdrvo...

Tuga ili àlost ponekad se ra|aiz prethodne strasti (gweva, pohote,privrènosti imovini), kada se iz-gubi nada da }e neka strast bitizadovoqena. Nekada i bez svakogspoqnog uzroka odjednom napadne na~oveka po dejstvu lukavog vraga...Nikad se niko ne privoqava grehu,ma ga r|avi primer na to navodio,ako on ne bi u svome srcu imao skri-venu materiju toga greha. Primerkoji pred o~i iza|e samo oìviskrivenu klicu strasti. Zato strastsa korenom treba ~upati iz srca (Jo-van Kasijan).

Postoje dve vrste àlosti, kojimaje okruèn svaki ~ovek pod suncem:àlost za Bogom (po Bogu) i àlostsvetska. Bez jedne od wih nije mogu}epro}i ovaj ìvot. @alost svetska jete{ka i ne obe}ava nagrade, a à-lost za Bogom donosi sobom utehu i

5

��

veseli obe}awem ve~nog ìvota (Je-frem Sirin).

Koga tuga najvi{e snalazi

Koji voli svet, mnogo ima toga, ako prezire svet i sve {to je u wemu,taj je uvek veseo.

Koji ima imovinu, kad doìvi{tetu gorko tuguje, a koji prezireimovinu bez tuge je.

Slavoqubiv se àlosti kad gasramote, a smireni prima brukawekao svoga druga.

Ko prezire svetsko zadovoqstvo,toga ne}e uznemiriti svetske pomi-sli (Nil Sinajski).

Tuga ne vlada onim ko je pobediostrasti, a strasti je pobedio onaj ko-ji je pobedio èqe.

Tako, uzdr`qiv ne tuguje {to nijedo{ao do hrane, ~edan ne tuguje {tonije u~inio sramno delo. Negwev-qiv ne tuguje {to mu se nije dalaprilika da se osveti, smireni ne tu-guje {to je li{en qudske po~asti,onaj koji ne mari za sticawe imovi-ne ne tuguje {to je pretrpeo neuspehi {tetu. Oni su u sebi potpuno uga-sili sve takve èqe, pa zato i neose}aju tugu, jer onoga bez strasti nemoè raniti tuga, kao {to ni strelane moè raniti onoga koji je obu~enu oklop...

Ne daj svome srcu da tuguje, negote{i sebe Gospodom...

Ne misli da samo ti trpi{nevoqe vi{e od svakog. Kao {to ì-vome na zemqi nije mogu}e da izbeg-ne vazduh, tako ~oveku koji ìvi uovom svetu nije mogu}e da bude bezisku{ewa àlostima i bolestima...

Ne treba biti malodu{an u isku-{ewima, ve} bodriti se molitvama idobrim delima, podraàvaju}i onekoji plove po moru. Oni, kad se po-digne bura, pa`qivo gledaju na sve,bdiju i prizivaju Boga u pomo}. Go-

spod ne prezire one koji Ga priziva-ju u nevoqi... More nije uvek mirno,i ovaj ìvot nije mogu}e preplivatibez isku{ewa. Ali ako se budemo dr-àli vere u Boga, kao kormila, ono}e nas odvesti u pristani{te ìvo-ta...

Ako je na nas nai{la tuga, o~ekujmopribliàvawe radosti. Uzmimo zaprimer one koji plove po moru. Kad sena wih podigne vetar i silna bura,oni se bore sa talasima, o~ekuju}i ti-ho vreme. A kad nastane ti{ina, onio~ekuju buru. Zato su uvek budni, da ihiznenadni vetar ne bi zatekao ne-spremne i ne bi svalio u more.

Tako i mi treba da ~inimo. Kadnas zadesi àlost i nevoqa, o~ekuje-mo olak{awe i pomo} Boga... A zavreme radosti, o~ekujemo àlost, dapri izobiqu radosti ne zaboravimona suze.

Ako si se re{io da uga|a{ Bogu,budi dugotrpeqiv. Pogledaj na drev-

ne generacije i vide}e{ da su svisveti dostigli obe}awa postojanimi dugim trpqewem. Zato da svakogdana pobe|ujemo sebe, da i mi s wimanasledimo carstvo nebesko...

Ako te neko kleveta u tvome odsu-stvu, pa ti drugi to saop{ti, negwevi se na brata koji te klevetao,ve} mu oprosti a klevetu pripi{ivragu, koji time ho}e da zavadi bra-}u. Pa ako te ko i u lice kleveta, negwevi se ve} opra{taj.

ûo si neprijatnu re~ i tuguje{.Ako si zasluèno pogo|en, raduj se,urazumi se i postaraj se da se ispra-vi{ u svome padu. Ako si nezasluè-no pogo|en, utoliko }e{ ve}u nagra-du primiti, ako dobre voqe pretr-pi{. I apostole su smatrali za zlo-~ince, pa se nisu gwevili, niti nego-dovali, ve} se radovali {to su seudostojili da pretrpe sramotu zaime Hristovo (D.A. 5,41). Raduj se iti {to si se udostojio da bude{ ru-gan za ime Hristovo...

Seti se {ta je On sve pretrpeo ra-di na{ega spasewa... A mi ~ak ni re~ne}emo da otrpimo Wega radi...

Ko èli da ugodi Bogu i postanenaslednik Bo`ji po veri, da se nazo-ve sinom Bo`jim... taj pre svega tre-ba da se obu~e u dobrodu{nost itrpqewe; da mu{ki podnosi sve à-losti, bede i nevoqe koje ga sretnu...A sve to biva po Bo`jem ure|ewu,koje popu{ta da svaka du{a bude is-ku{avana...

Zato ako ho}e{ da pobedi{ tugu,nikad se ne àlosti ni zbog ~ega, ne-go ako te vre|aju, uznemiravaju i sra-mote, ne àlosti se nego se raduj.@alosti se samo onda kad zgre{i{,ali i u ovom slu~aju pazi na meru, dane bi pao u o~ajawe i propao... (Je-frem Sirin).

A. S.

6

��

HRISTOS VOSKRESEVASKR[WA PORUKA

Mnoge je vekova pro{lo od onoga dana, kada se poprvi put ~uo Boànski pozdav: Hristos vaskrse. Takosu i oni koji su u svom slepilu traìli smrt Bogo~o-veka, bili za jedan ~as zanemeli. Do Hristovog raspe-}a mnogi su na krstu umirali i nije se ni{ta naro~i-to doga|alo, jer su to bili obi~ni gre{ni qudi.

Nema sumwe, sa golgotskog krsta potekle su u svetnove misli, koje su iz osnova promenile poredak uqudskom dru{tvu. Do tada se znalo, da je na{Spasiteq proiza{ao iz plemena Davidova. Od onog~asa kada je An|eo Bo`ji objavio Hristovovaskrsewe, saznalo se u svoj puno}i svojoj, da je na{Spasiteq “zaista Sin Bo`ji. Da je to taj koji je tre-bao biti predat radi na{ih grehova, i da vaskrsne ra-di na{eg opravdawa...”. I oni koji su za trenutak bi-li zanemeli, boje}i se osvete Vaskrslog Hrista, brzose uveri{e, da On nije osnovao svoje carstvo nazemaqi, niti je Wegovo carstvo onakvo kakvo qudiprolivawem krvi osnivaju. Ono je carstvo qubaviprema Bogu i bli`wima, carstvo mira, pravde, dobra,milosr|a. To je novo carstvo koje ogrehovqeni qudine poznado{e niti do|e u srca wihova.

Rimsko carstvo, a pre wega i posle wega, mnogacarstva bila su i pro{la, Panonsko more je davnoisu{eno. Sve {to je ~ovek stvorio i stvara prolaznoje. Da, samo ve~na Sila mewa lice zemqi i izgled va-sioni! Samo na{ Spasiteq i Wegova nauka vlada pro-sve}enim svetom. Neka oni koji sumwaju u ovu istinune zatvaraju o~i pred ovim veli~anstvenim doga|ajem.Oni koji èle da ga vide neka idu u hramove, te veli-~anstvene gra|evine podignute Imenu Wegovom i ta-mo }e te ga na}i. I vi{e od toga, On je u nama, svuda ina svakom mestu.

Kaù da je istorija u~iteqica ìvota. Tako bitrebalo biti, ali da li je uvek tako? Evo ove godinesmo svi u Bosni i Hercegovini do~ekali i sa zabrinu-to{}u proslavili svoj praznik. Sada kada nam je Bogdarovao mnoga dobra i dovoqne razloge da ni od kogane strepimo, opet je velika nesigurnost po svet naBalkanu pa i {ire. Vidqiva je i ne moè se sakriti~iwenica, ~ove~ansto je obolelo i pored materijalnepomo}i treba mu duhovna i moralna pomo}. êsto je

telo bolesno zbog toga, {to je duh u telu bolestan. Neide telo ~ovekovo u ratove i revolucije, ako mu duhne komanduje. Da bi se ovaj svet izle~io potrebno jeprvo izle~iti wegov duh. On je danas zatrven mislimao ratu. Svedoci smo ovovremenih doga|aja, gde se ho}erevolucionarnim mislima izle~iti revolucija, to

jest, jednom novom vrstom rata i krvoproli}a. Da lise otrovanom ~oveku daje jo{ vi{e otrova da bi se iz-le~io? Da li se promrzli me}e u sneg, da bi se otkra-vio? Zaista ne, jer je to jo{ ve}i otrov otrovanom ijo{ ve}i mraz smrznutom. Demonsko jevan|eqe rata nesagoreva u plamenu rata. Jedan plamen rata uvek jeraspaqivao drugi plamen rata. Opijeni vinom nikada

se ne}e otrezniti konzumirawem rakije. Treba znatida ve~ite neznalice uvek ponavqaju istu gre{ku.

Ima li leka ovome {to ceo svet zabriwava i stva-ra bojazan od sukoba daleko ve}ih razmera? Ima. Lekje u povra}awu Bogu, me|usobnim bratskim odnosima idijalozima. Lek je i u pouci na onome {to se nama de-silo u Bosni i Hercegovini. Hiqade majki ispratilesu svoje sinove u qute bitke, uzalud ~ekaju}i wihovpovratak. Hiqade sestara zavi{e se u crninu za bra-}om, koji su nestali. Prijateqi tuguju zaprijateqima. Udovice pla~u za muèvima svojim. Si-ro~ad pi{te za o~evima svojim. Mnogi tuè zaogwi{tima svojim. Kako Hristovo stradawe, tako re-volucija, i svaki rat, bio on mali ili veliki, ne go-vori ve} vi~e: “krv je qudska hrana naopaka”. Nijestra{no pogre{iti koliko je stra{no biti uveren,da se prolivawem krvi moè do}i do dobrihme|uqudskih odnosa. “Ne bere se sa trwa gro`|e i sa~i~ka smokve”, izgovorila su Bo`ja usta. Stoga danas,na ovaj veliki praznik mira sa Bogom i svakim ~ove-kom, apelujemo da odgovorni ponovo pristupe razgovo-rima kako bi se na{la najboqa re{ewa, koja }e bitikorisna za sve. Ni~ija srdwa ne ~ini pravdu Bo`ju, ana{i narodi znaju da dogovor ku}u gradi.

Tako }e se izgraditi sloboda, a ona je najsimpa-ti~nija stvar na svetu. Treba isto tako znati da je tonajradosnija i najgroznija re~ na zemqi, koja se ikada~ula. Ta re~ je palila ~ove~anstvo na ogaw i vitlalaga kao oluja trsku, kroz celu istoriju wegovu. Ta re~je kravila krv robovima i zale|ivala du{u tiranima.Ta re~ je uvek bila melem na rawenu pravdu i otrovna osionu nepravdu. Nema sumwe, borba za sloboduispuwava celu istoriju qudsku.

Sa ovim mislima i èqom, neka odgovorni danaspred istorijom, {to pre sednu za pregovara~ki sto.Sa punim uvaàvawem jedni drugih, i bez ikakvihpredrasuda da su nepogre{ivi, smireno i dostojan-stveno donesu takve odluke, koje }e biti korisne poceo svet, a najvi{e po one kojih se najvi{e ti~u.

Sve vas pozdravqam pozdravom Hristovogvaskrsewa, ovog hri{}anskog praznika nad praznici-ma, Hristos Voskrese ... i svima narodima radost do-nese.

Mitropolit

dabrobosanski

Nikolaj

7

��

@ITIJE PREPODOBNIH OTACA NA[IHSV. EVTIHIJA I SV. FLORENTIJA

% &�� '��( ��!� �� !�� '� ��)�� * ��!�� )� �� (�� !�� +�� (�� !(�� )� �� )� � ��!��(� � ��,�)� �� !� �� !)�� !)� ��!� � #��* � +�� !�)�� !�-�'�� &�!�� ! ��)�� ( ��!��

��( ��.� ��'�)� �� /�!� ��!� �� 0�� 1� � �� !,)� � ��(��

��)� �� !� �� !� �� (�� 2!��)� �� (�� (�� !� � �� !�� +�� !� �� !�� 3�� !� �� .�� !� ��,�(�2��)� �� +�� !� ��

��-�� #� !� � �� !� �� '�� !�� 4 ��!�� !�� -� �� .�� 3�� +�� !� ��! �� !��!� �� )� �� 3�� )� �� )- �� )� !� �� ! #�� !� � ��'� � ��!�� 5��)� � �� #'�� +�� (�� #�)� � �� '�� )��!�� ,�)� �� .� � �� )� �� !� � �( �� 3�� !� ��!��! ��)� �6 4!�� .� �� )� � �� (* � !�� !� � ��4 ��!� �� !� ��!�� )� �

��)� ��'�� !� �� .�� !� 3��* � �� !� �� (�� !��-� �� !�� )� �.� ��,�-� �� !� 7 ��!� �� 3�� #'�� (�� !� �� ! �� !�� ,�� !��! !� �� .�� * � �� !�� !� �� ! �� !�� '�� !� �� (�� !�� !�� !��! �� !� ��-� �� !�� !�� 3�� )�� ,�� 3�� #'�� 3�� )�* �� !� �� !,� �� !�� )� ��,�� !� !,� !�� !�,� !�� !� � ��)� ��,�� !� !,�

�� 3�� !��

�� #� �� 3� !� ��3�� ,�� !� ��)�� 4 �)� �� !� �� '�)� ��.� ��!� �� .�� )�� 3�� #'�� +�� !��( �� 3!6 !� �� .��'�-� ��.� �,�� !�� ,�� !��3� ��

�� * �� ,�� !� ��!� !� !��!� �� !� � �� )- �� '�� 3� �( �� 8�� ,�� 3��(� ��'�� (�� !�)�+�� )� 3�� (� �� 3��)�3!�� !� �� +�� (��

3�� 3!�� 4 �� !��.��

(��)� ��! �� !� ��!��!��)� �.� �� )� ��)� ��!��!�� )� �� !��! �� . �� )� ��,�� !� �� . �� 3��)� ! ��3�� !��)� !� �� ,� � �.�� . ��!� �� )�� !��!� �� )� ��

��!�� !�� +��

�� !� ��'� ��!��!� � �.�* � ��)��)� ��!��!� �� '�� & �)� �� !��!� � ��

�� !��!�� !� �� !��!� �� !)�� 3�� * � �� !�)� ��.�7 ��!� �� (�� !� �� '�� !�� +�� 3� �� )�� 8�!� 3�� #'�� 3� ��! ��.�� 6 &�!�� -�� #�� !� -� �� !��!� �� 3�� !�� ) �� '�� 3��! ��( ��! 9��!�� :�� !�� #'�� 3�� !��( �� 3�� !�� !��6�� 3�� (� ��)� ��!� ��'�� ! #�� )�� )�� !�� )� �� )� �� !�!�� 3�� #'�� +��

�� !� �� ( )� �� -� � .�� '�� )� �� .� ��(�� 2� �� 3�� -� #� !� �� 3�� !� ��)� �!�� !� �� ,��

2�� !�� ' 3�� !�� 3!�� !� �� !�� !,� ��!�� !�� ,�� !� �� !��( �� %��!��)�� !�� )�� ( ��.�� ,�� (��!� � �� )�6 �� #'�� ; � % �� 3�� !( ��)� 3�� !�� )� ��.� ��)�� 4��)��)�� !�� +�� !�'� 3�� !� �� !� 9��! �� !�� !�� (-� ��3�� 4 !��( �� )� �� '�( �� %��!��)� �� 3�� #'�� +�� !� �� 3�6 �� 9��!�� -� �( �� !��!�< � 4 !��(�� ( ��( ��3� !�� .� �� )� ��( ��* � �� .�

�� !� �� !�� !�� .�� 3�� 3�� ! �� !�� '��)��)� �� !�� '�� !� ��

�� !��)�� +��,� '�� 3�� 0=>?� �!��1� 8��,� � ��!�� (�� )� �� !�� !� � �� .�� !� �� 9��! 0�=>@� �!��1� 4 � �� '�� 3�� 3!�� 3!��. � �� )� 9��! ��

��6 �� ! !�-� �� )� ��!� �� !��( �� .�� .�� !�( ! ��( �� 4 ��!�� !'!�� )�� !� � ��!� �� !�- ��!�� (�� !�� A�� !9��!�� )�� )�� !��( �� 9��! !�� )� �� 2� �� !��( �� '�� !)� �� 3��)�� !�-�� !��)�� ! 9��!�� !��,�)� �� 9��!��8�� #� �� !�� !��

��)� ��!� 3!�� !� �� ( ��!� �� ! �� (� � ��-�� )�� 7��

Iz @itija svetih

za avgust

8

��

ODGOVOR NA NA[U MOLITVU POSTOJI

� ��

�� ! �"��# ��" �� "� �� $� % ��

�� % � �&�� "�� '�� (��

��

'�� ! � ��! �$� ��(�� ) *+�� (� �� ,� �� !�� '��"�(�� "�� (�� & � �� (�� -� �� " � ��" ��.��

/�� &�� 0�� ! � �� (�� !�� &��-�� $�� $� �� "� �� &� � �� -��

�� "�� *1�"� ��2 ( �� 0� �� ! &��2 �� 2,

3�� !�� $�� (�� &�� 45 �$� �� (

� ��

� �&� �� 6�� "�� 7�� "�� &�� "�� (� �� "�� (��

% �� ! � �� "�� $�� " �� /�� /�� &�� "�� Old Bramptemroud �� Qinsgeita� 8�� (�� ! �� $�� -�� $�) *'�� ( �, � ��&�� "�� (

��

�� $�� !�� (�� /�� $�� (�� "�� "�� (�� $�� ( �� $��

�� !�0�� ("�� $�� /��

�� (�� &�� &�� !��)

( �� 2'�� .� ��

��

( ��

3�� -�� (

�� &� �� '�� "�� 7�� /�� (�� "� � �� "� � �� " ��"�� 9�� $� �� "

��

( /�� -� � ��

��

0�� "�(�� $� ��. ��"�� ( �(�� (��

( �� ( �� !�� 3�� ! �� (�� "��%�� #� �� 3�� (

"� ��$�� ! �� % �� . �� (�� ( � � �"� �� 2 ( �� (�� %��

�� "� �� .�� (�� 0 �� "� �� :

-�� (�� "&� � ��(�� $��

-�� )0��! � �� (

�� "� ��" �� 0�"��

9

��

� �� !�� ;� �� (��$�� &��

�� &�� -�� (��

� �� ! &��

��) *+�� (� �� ,�

�� (�� "�� "�� &�� (�� /� �� (

�� $�� &�� 0�� .�� !��

1� �� &� ��(

� �� $� �� ( ��

��

�� !��

-��$� � �� ;�� &�� "� �� !��

/�� (��

% �� (�� (�� .� � �� $�(��$� �� "� � �� (�� "� �� /�� !�� (�� $&� ��" �� "� 0��(�� "� �� .�� (

( �� "� �� !��

�� &�� " �� 8� �� (

� � ��

Pamela Henel

NIKOLA TESLA

Tesla je u svom zavi~ajnom okruèwu udahnuo mi-rise epski ovekove~enog kr{a, wemu je vite{ki duhnasle|a, a odanost svome rodu svetiwa. Wegova je Li-ka stani{te “svetlih grobova” i onih zmajevski ope-vanih ideala, zemqa gde je poezija okvir istorijskogpam}ewa i odraz nacionalnog ponosa. Tu se uìlilagenijalnost wegovih predaka, a mo`da je i samom Te-sli taj hercegova~ki, guslarski poj u du{i prokazaotajne prirode i podario mo} uo~avawa nevidqivog.

Qubav prema srpskoj narodnoj tradiciji Tesla jestekao u detiwstvu. Kasnije, u Americi, on je, uprkossna`nim izazovima nauke, davao odu{ka svojoj dubokojvezanosti za narodnu juna~ku pesmu, poku{avaju}i, umaniru pravog rodoquba, da upozna svet sa lepotomepskih slika. Nikola Tesla je gajio ube|ewe da bisrpska nacionalna poezija, kad bi se mogla dobro pre-vesti, iznenadila civilizovani svet:

“Narodna muzika i pesma su najve}e blago na{enarodne kwièvnosti i najdragoceniji nacionalnikapital.”

@iv primer Tesline privrènosti narodnoj pe-smi daje wegov susret sa Perunom Perunovi}em, gu-

slarom iz Crne Gore, pojcem koji je vek proveo prono-se}i epsko nacionalno blago. Perunovi} se sreo saTeslom u Americi, posredstvom dr Paje Radosavqevi-}a:

“Meni je drago {to vas vidim. Za vas sam ~uo veo-ma pohvalno; vi ste vojnik i guslar. Ja volim gusle inarodnu pesmu. Imam }irilicom {tampane sve narod-ne Vukove pesme i ~esto pro~itam po koju, koliko dase osveìm narodnim duhom i ne zaboravim srpski je-zik. Gusle su mi ostale u dragoj uspomeni jo{ dok sambio dete u Lici. Ja volim junake...”

Tesla je tada od Perunovi}a, posle ~etrdeset go-dina, ponovo ~uo narodnu pesmu uz gusle:

“Ve} u po~etku pevawa pesme Stari Vujadin prime-tio sam da sam na Teslu u~inio dobar utisak. U sredinipesme Tesla se malo zanese, a niz obraz mu poteko{e su-ze. Mene to jo{ vi{e odu{evi, te sam sve sna`nije pevao.Posle svr{ene pesme, Tesla ustade i sna`no mi steèruku, pa se okrete da Radosavqevi}u i re~e: - Gusle sunajja~a sila da osvoje du{u Srbinu!”

Teslino interesovawe za nacionalnu kwièvnost nepodrazumeva samo wegovu qubav prema usmenoj ba{tini.Wego{ev “Gorski vijenac”, ~ija mudrost, jezi~ko-umet-ni~ka i filosofska puno}a i svevremenost nadilazeokvire lokalnog, pesme \ure Jak{i}a, Vojislava Ili}a,a naro~ito Jovana Jovanovi}a Zmaja, Tesla je neizmernocenio i voleo. Odu{evqewe Zmajevim stihovima podsta-klo ga je da, uz pomo} svog prisnog prijateqa RobertaXonsona, jedan broj Zmajevih pesama prevede na engleski,me|u kojima su “Pesma i pesmi”, “Tri hajduka”, “LukaFilipov”, “Jadna majka” i “Ciganin hvali svoga kowa”.Ameri~ka javnost je, u jeku Teslinog nau~no-istraì-va~kog rada, ipak bila upoznata sa stihovima jednog Sr-bina, sa srpskom kulturom i umetno{}u, o ~emu se u tojsredini vrlo malo znalo. âsopis Century Magazineje maja 1894. objavio Teslin tekst “Zmaj Jovan Jovanovi} -najve}i srpski pesnik dana{wice”, u kome ovaj znameni-ti Li~anin ispoqava britkost spisateqskog dara, smi-sao za su{tinsko razumevawe Zmajevih pesni~kih porukai ve{tinu istorijskog tuma~ewa kwièvnoumetni~ke te-me. Tesla svoj tekst o Zmaju, ne bez razloga, po~iwe ilu-strativnom pri~om o stradawu Srba na Kosovu, pomiwu-}i najpoznatije epske junake - Milo{a Obili}a i MarkaKraqevi}a.

10

��

“Od te fatalne bitke pa sve do najnovijih vremena,za Srbe je nastao mrkli mrak, sa samo jednom zvezdom nanebu - Crnom Gorom. U toj pomr~ini nije bilo nade zanauku, trgovinu, umetnost ili privredu. [ta su oni, tajhrabri narod, mogli da sa~uvaju da bi odràli iscrp-quju}u borbu protiv porobqiva~a? A to su ~inili bezprestanka, mada je odnos snaga bio dvadeset prema jedan.No, vo|ewe borbe je jedino zadovoqavalo wihoveiskonske nagone. Bilo je jo{ ne{to {to su ~inili: ubesmrtnu pesmu su ugra|ivali plemenita dela svojihpredaka, hrabra dela onih koji su pali u borbi za slo-bodu. Tako su okolnosti i uro|ene osobine na~inili odSrba narod mislilaca i pesnika, i tako su postepenonastale wihove veli~anstvene narodne pesme, koje jenajpre sakupio wihov najplodonosniji pisac Vuk Ste-fanovi} Karaxi}, koji je tako|e sastavio i prvire~nik srpskoga jezika, sa vi{e od {ezdeset hiqada re-~i. Te narodne pesme Gete je smatrao doraslim najfini-jim proizvodima Grka i Rimqana. [ta li bi on mislioo wima da je bio Srbin?”

U atmosferi rodoqubivog zanosa, Nikola Teslanastavqa:

“Zmajeve pesme su toliko su{tinski srpske da iz-gleda gotovo nemogu}e da se one prevedu na drugi je-zik. Po o{troj satiri bez volterovskog otrova, podobronamernom i spontanom humoru, po fino}i i du-bini izraza, one su izvanredne.”

Prepiska izme|u Tesle i Zmaja, kao i ona izme|uXonsona i Zmaja, odi{e tonom po{tovawa i truda dase pri prevo|ewu ne povredi ili ne izgubi izvornapesnikova ideja. Zmaj je, opet, kao umetnik koji,osetqiv prema svom pesni~kom potomstvu, nagra|ujenastojawa po{tovalaca, iskreno ganuo Nikolu Tesluprilikom posete Beogradu 1892., kad je u trenutku naj-lep{eg raspoloèwa na sve~anoj ve~eri izgovorioprigodne stihove wemu u ~ast, odaju}i mu na taj na~indirqivo zemqa~ko priznawe zbog otkri}a od svetskogzna~aja. [aqivo, ritmi~ki dopadqivo, prostonarod-no u svojoj jednostavnosti, Zmaj se stihom obratio Te-sli. Zmajeva pesma, “Pozdrav Nikoli Tesli”, obilujetoplinom srpskog bratstva i srda~nosti. Tom prili-kom, ganut, Tesla je rekao Zmaju da i u tu|ini “uvekrado ~ita, qubi i suzama zaliva wegovu poeziju”.

Nikola Tesla je bio inspiracija mnogim na{impesnicima, me|u wima Aleksi [anti}u, DesankiMaksimovi}, Branku ]opi}u. U nabujaloj pesni~kojma{ti Tesla je “Prometej”, “ro|ak Peruna i gromov-

nika Ilije”, Srbin “velebnik”, a guslar Perunovi}ga, na svoj epski na~in, vidi kao “krilatoga i vidovi-toga, ~udotvorca i svetiteqa”.

Tesline literarne ambicije, kao i wegovi kontak-ti sa zna~ajnim li~nostima iz sveta kwièvnosti, po-put Marka Tvena, ili poznata epizoda iz budimpe-{tanskog parka, sa Geteovim “Faustom”, bacaju novusvetlost na ovu tako bogato obdarenu i svestranuli~nost. Vreme, u svom jednoli~nom i nezauzdanom to-ku, pripitomquje i svoja burna obele`ja, koja iz ovo-vremene perspektive izgledaju bezazlenije. Suvi{emaglovito danas izgleda mogu}nost da je u poàru Te-sline laboratorije, marta 1895., sa mno{tvom drago-cenih zabeleàka nestala i wegova pesni~ka zbirka.A mo`da ona ipak postoji negde, ~ekaju}i da je otkri-je uporni, nadom ohrabreni tragalac.

Branimir Jovanovi}

OD BOGA SENE MO@E POBE]I

Ponekad govore qudi jedan drugima: od tebe ne mo-gu nikada pobe}i. Ali je to nepravilno, jer ne samood obi~nog ~oveka, nego i od careva i kraqeva mo-gu}no je pobe}i i sakriti se. Ove se re~i ne odnosesamo na Boga.

Od Boga mi ne moèmo pobe}i: ma kuda i kako be-gali, od wega se nikada ne moèmo sakriti i pobe}i.Sedi{ u svojoj ku}i, tu je Bog; ide{ putem, i tamo jeBog s tobom; oti{ao si ma gde, Bog je i tu; nalazi{ seu varo{i ili selu uvek je Bog s tobom; pobegne{ lina kraj zemqe ili u pustiwu, Bog je tamo pre tebe;htedne{ li da se sakrije{ u zemqu, morsku dubinu,Bog je tamo; misli{ sakriti se u mraku, no}u od wega,ali je slaba nada u to pribeì{te, jer za nas postojidan i no}, svetlost i tama, za Boga nema tame ni no}i,za wega je sve dan i svetlost. O~i su Bo`je svetlijeod sunca i vide u najtamnijim i najskrivenijim mesti-ma sve qudske puteve.

Znaju}i ovo, Psalmopevac je vapio k wemu: “Kudabi oti{ao od duha tvoga i od lica tvoga kuda bi ute-kao? Da iza|em na nebo, ti si onde. Da si|em u pakao,onde si. Da se vinem na krilima od zore, i veselim sena kraj mora, i onde }e me ruka tvoja voditi i dràtime desnica tvoja. Da pla~em: ako me mrak sakrije; alije i no} kao videlo oko mene. Ni mrak ne}e zamra~itiod tebe i no} je svetla kao ti, mrak je kao videlo”.

Nikad od Boga nije mogu}no pobe}i i sakriti se.O, bedni gre{ni~e! Kuda }e{ pobe}i od onoga, ko-

ji je svuda? Kuda }e{ se sakriti od onoga koji sve vi-di? Zna{ li kuda beì{? Begaj od wegove pravde,blagosti i od suda Wegove milosti, jer koliko je ne-izmerna Wegova veli~ina, toliko je i velika Wegovamilost.

O Isuse! Sine ~ove~ji, pod krovom Tvojih krila,na}i }u mir. Kao god {to se tice pod krilima svojematere skrivaju, tako }e se i gre{nici pod krovomblagodati i ~ovekoqubqa Tvoga sakriti. Gospode, tisi na{e pribeì{te.

Tihon Zadonski

11

��

&�� #� �� #��'�� (�� #�� )�� #�� *�� +��!�� #�� ,� ��-�� !��#�� )�� #� ��

�.�� ,� �� #�� /��-�� /�� /��0�� /�� '�)�� #� �� !��-(�,� � �� /�#��0� )��-�� , �� #��(�/(�,� &�!��

Nikola Tesla

MIR

-�� %��

KORIST OD PÊLARSTVA

P~elarstvo se boqe ispla}uje nego ma koja drugagrana privrede, jer tu je potreban mali ulog i maliprostor za postavqawe ko{nica. Uloèni novac is-plati se za nekoliko godina, a ko{nice ostanu kaokapital, koji svake godine lep prihod donosi.

P~elarstvo nam donosi direktnu i indirektnu ko-rist. Direktna je korist, {to p~elari dobijaju od svo-jih p~ela med i vosak. P~ele ne daju isti prihod u sva-kom kraju, jer prinos meda zavisi od mesnih prilika iokolnosti, a i od znawa i ve{tine p~elareve. Po pro-stranim poqima Bog je stvorio milione cvetova sa sku-pocenim mirisavim sokom - nektarom, koji nestane akose za vremena ne iskoristi. Taj Boìji dar u cve}u sa-mo vredna p~ela moè iskoristiti i qudima dati, jerp~ela leti sa cveta na cvet, skupqa slatki sok i unosikao med u svoju ko{nicu. Zanemarivawem p~elarstvamnoga velika poqa cve}a ostanu neiskori{}ena, a ko-lika je to {teta? Te{ko je ta~nu procenu dati, aliipak moèmo re}i, da vrednost od vi{e miliona ostaneneiskori{}ena. Kada bi se p~elarstvo svuda negovalokao {to treba, tada bi se popravilo narodnoblagostawe, na pr. jedna ko{nica u sredwoj godini do-

nese 10 - 20 kg meda, a u dobroj godini moè doneti pre-ko 50 kg pa i 100 kg meda. U lo{oj godini ne dobijemoni{ta meda - ali te su godine vrlo retke - stoga moè-mo re}i, da jedna ko{nica godi{we prose~no donosioko 10 - 20 kg meda, dakle za dve do tri godine isplatise ulog u p~elarstvo. U na{oj zemqi, u mnogo krajevaima dve-tri pa{e, pa se moè s uspehom p~elariti. Kadbi se kod nas p~elarstvo vi{e ra{irilo, svaka ku}amogla bi imati meda za svoju potrebu, mawe bi se {e-}er tro{io, i narod bi bio zdraviji.

Oplo|avawem vo}a i biqa, p~ele donose poqopriv-rednicima indirektnu korist, koja je bar pet puta ve}aod dobitka meda, a to na{i seqaci i vo}ari ne znaju,ili ne}e da znaju. Traè}i slatki sok iz cvetova, p~elaleti sa cveta na cvet i pri tome prenosi cvetni prah.Pri izletu p~ela pose}uje samo cvetove od iste biqnevrste, na pr. p~ela koja pose}uje cvet jabuke ne ide nadetelinu ili drugu vrstu cve}a.

Kolika je va`nost p~ela za oplo|avawe vo}a, vi-de}e se iz navedena dva-tri primera.

Na{ seqak kaè da prvu detelinu ne vaqaostavqati za seme, nego drugu. A za{to? Prva je dete-lina bujna, cvet joj je duì, p~ela ne moè da do|e doslatkog soka s toga ne leti na wu, pa vrlo slabo rodi.Kod druge deteline cvet je kra}i, p~ele pose}uju dete-linu, pa je rodna, zato se ostavqa za seme.

Osim p~ela, jo{ bumbari i ose oplo|uju vo}e, aliwihov je uticaj neznatan, jer kod wih samo ènka pre-

zimi, i za vreme cvetawa vo}a wihov broj je mali.P~ele prezime u dru{tvu i na prvim prole}nim dani-ma iz ko{nice izle}e nekoliko hiqada p~elaskupqaju}i med i cvetni prah. Ustanovqeno je da 88%cvetova pose}uju p~ele, 5,5% divqe p~ele i bumbari i6,5% ose, leptirovi i drugi insekti.

Ko jednom pa`qivo pogleda u ko{nicu i upoznaonaj red i raspored rada; onu qubav prema svome dru-{tvu, pa vredno}u i istrajnost kojom p~ela radi ne zasebe nego za svoje dru{tvo - svoj narod, toga }e zain-teresovati ìvot p~ela, pa }e nastojati, da taj inte-resantan ìvot jo{ boqe upozna i pregledawe ko{ni-ca za wega ne}e biti rad, nego zabava i razonoda, kojasvakida{we brige u zaborav baca, pa se ~ovek du{ev-no i telesno razonodi i osveì. Kad se uzme u obzir,da nam ta zabava i razonoda pored moralne i lepu ma-terijalnu korist moè doneti, onda p~elarstvu trebavi{e pa`we pokloniti.

* * *

U jednom slu~aju tuberkuloze koè na licu samno{tvom krupnih kvrga primewivawe meda dalo jesjajne rezultate... Pod uticajem mednih zavoja kvrge suse brzo osloba|ale izumrlih gnojnih ~epova i od-li~no zarasle: istovremeno, bolesnica je, u toku dva-naest dana, koliko je le~ewe trajalo, svakog dana uzi-mala po 60 grama meda podeqeno u tri mawe pojedi-na~ne doze.

13

��

Nema~ki vojni hirurg Cajs je u mnogim svojimpublikacijama saop{tio da je za vreme Prvogsvetskog rata primewivao ~ist med za le~ewe tra-umatskih i gnojnih rana i pri tome dobijao od-li~ne rezultate. Kod te{kih traumatskih povredaon je posle prethodne obrade punio unutra{wostrane medom, a zatim premazivao ranu medom i pre-vijao. Posle 24 ~asa sva ne~isto}a iz rane izbija-la je na povr{inu zavoja, dok su same rane izgleda-le potpuno ~iste. I tek posle toga pristupao jewihovom za{ivawu. Zavoje je mewao svakog danado potpunog ozdravqewa, koje je po tvr|ewu drCajsa nastupalo vrlo brzo. U ~lanku “Med kaospoqa{we sredstvo” on navodi 1000 slu~ajeva pot-puno izle~enih najrazli~itijih formi zaga|ewarana pomo}u meda.

Na jednom malom ostrvu kod Novog Zelandadoseqenici su doneli i posadili vo}e, koje je le-po napredovalo i cvetalo, ali ploda nije donosi-lo, jer se vetrom nije moglo oploditi zbog vla-`nosti koja u primorskoj klimi stalno vlada, paje cvetni prah vlaàn i lepqiv i ne moè da seraznese vetrom. Pomislili su, da klima nijepovoqna za vo}e i hteli su ga vaditi, ali na sused-nom ostrvu vo}e je lepo ra|alo, pa su va|ewe vo}aodlagali. U tom je jedan novi doseqenik doneop~ele, i gle! vo}e u krugu p~eliwega leta doneloje dosta ploda.

U Australiji i Novom Zelandu posejana dete-lina nije ploda donosila, jer nije bilo p~ela, pasu seme iz Evrope donosili. Kada su tamo p~eleprenete, od tada izvoze seme deteline.

Na Cejlonu, vanila se ve{ta~ki, rukom oplo-|avala, s toga je bila skupa, a sad je jeftina jer sutamo p~ele prenete i p~ele oplo|avaju vanilu.

RO\ENDAN NA[EG DOMA- Jedna ispovest -

Otac mi je ve} poodavno preminuo. A i majka ne-kako ubrzo posle wega. Ostavili su mene jedinca si-na. Dok su oni bili u ìvotu u na{oj ku}i visila je ozidu ikona sv. \or|a a ispod we o praznicima svetlu-calo kandilo. Za ikonom je bila zadenut buketbosiqka, kojim je sve{tenik osve}ivao vodicu predslavu i druge praznike. I - se}am se - majka bi uveksprole}a iz tog osve}enog bosiqka uzimala seme i se-jala nov bosiqak u ba{ti kraj ku}e. Dok su bili u ì-votu, iz wihovog razgovora i neskrivene radosti, kojusam ~itao u wihovim o~ima, mnogo puta sam zakqu~ioda su neizmerno sre}no {to imaju sina, naslednikasvog, da im se ime ne zaboravi, da im se loza ne preki-ne.

Moj sagovornik tu obori glavu, na licu mu izbineka rumen a o~i zablista{e kao |ur|evdanska rosana proletwem suncu. Sa nekom skru{eno{}u pogledau mene kao da traì pomo} za svoju daqu ispovest.

- I jo{ ne{to - nastavi on sada prigu{enim gla-som - ne{to {to je po wihovom shvatawu veoma zna-~ajno: da im se slavska sve}a ne ugasi, da se \ur|evdanu wihovoj ku}i i posle wih pomiwe i slavi, za napre-dak potomstva, za pokoj wihov. Ali, o~e dragi, wihovase o~ekivawa nisu ispunila. Posle wih u mojoj ku}ivi{e nije bilo ikone. Ni kandila, ni bosiqka, nisve{tenika. Ni one slavske |ur|evdanske atmosfere.To su za mene, priznajem, bila preìvela shvatawa,koja sam ja zajedno sa wima, po mome mi{qewu, zana-vek sahranio.

Pogled mu zaluta u neku neodre|enost, malo se us-pravi uz naslon stolice i nastavi.

- Oènio sam se i posle tri godine dobili smo si-na. On je napredovao a mi smo nad wim bdeli. Bio jesva na{a radost, idol u na{oj ku}i i ukoliko se pri-bliàvao wegov prvi ro|endan, mi smo se uùrbanopripremali za sve~anost. Jer umesto roditeqske sla-ve, odredili smo ovaj dan za na{u doma}u sve~anost,za na{e ku}no slavqe. Do{ao je i taj dan. Ni{ta nijebilo izostavqeno, ni{ta zaboravqeno. Sve je u na{ojku}i odavalo utisak velikog slavqa. Dok je na{ sin,tek prohodao, nesigurnim koracima krstario po sobii izgovarao po koju re~, u ku}i se pilo, jelo, veselo

àgorilo i pevalo. Gosti, za ~ije smo se zadovoqstvomi u svemu starali, bili su o~igledno zadovoqni iraspoloèni. Bilo je lepih èqa i zdravica uzdravqe, napredak i sre}u na{eg slavqenika. A onkao da je bio svestan ovog kulta, koji se ~ini u znakwegove li~nosti, sve se nekako razuzdanije razigra-vao i {epurio, razgledao i po ku}i razbacivao tekprimqene poklone. Osobito prijatan utisak u~inilaje kitwasta i slatkore~iva zdravica na{eg prijateqaIvana, koji je poèleo da nam sin poraste, da budesre}an, da ga u ìvotu o~ekuju uspesi u svakom podu-

hvatu, da bude ponos svima.Nastade kratak tajac, kao da moj sabesednik sre|u-

je misli za daqi tok svoje pri~e.- Sve se svr{ilo kasno u no} - nastavi on sada

o~igledno sa izvesnim uzbu|ewem. @ena ostade da barunekoliko dovede ku}u u svakodnevni red a ja se spre-mih na po~inak u sobi, gde je na{ sin ve} bio u dubo-kom detiwem snu. Nagoh se nad wegovom posteqom,poqubih ga i legoh. Dugo sam se okretao ~as na jednu,~as na drugu stranu, ali - sna nema. U glavi kome{aweraznovrsnih misli, pred o~ima mi se ukazuje jasan likpokojne majke, pa oca, slika negda{we ìvotne atmos-

fere u na{oj ku}i i dana{weg ro|endanskog slavqa.Sve je to obuzimalo moju du{u, srce, um, sve moje bi}e.Ose}am kao neku laku groznicu. No} je odmicala a sawom i san sve daqe od mene. Ni opazio nisam kada jeèna legla i od dnevnog umora, ve} zaspala. Ustanem,pogledam kroz prozor u ba{tu, kroz koju je pirio to-pao proletwi povetarac. Pro{etah sobom nekolikoputa pa opet legoh. Proslavismo ro|endan, mislim.Lepo je bilo. Lepo je to slaviti ro|endan sinu. Pri-jatno je ~uti lepe èqe uz zdravice. Ali - ali do|emi ne{to, iskrsnu u mislima neobi~no pitawe: Za-{to, kako, u ~ije ime? “Neka poraste, neka bude zdravi ìv, sre}an i dugove~an”. - Strujnu mi kroz glavu.@elim to ja, poèleli su i svi na slavqu. @eli tosvaki roditeq. Ali... ko to deli zdravqe i sre}u, ko

to na kraju daje sam ìvot? Ja li~no osetih da to ni-sam ja. Ni Ivan, koji je govorio, ni ostali, koji su svedobro poèleli. Ja èlim sve to, ali opet ose}am da,po svojoj nemo}i, samo èlim. @elim da neko, nekamo} van moje snage, ispuni te moje roditeqske nade.Ose}am da bez te spoqa{we sile, moje èqe ostajuprazne. Pa koga smo mi to prizivali u pomo}, komezahvaqivali, u ~iju slavu smo sve ovo ~inili? Pomi-slih, ako je to tek onako, onda mi se sve ovo slavqeu~ini otu`nim, nalik na pismo napisano ali nikomene upu}eno, na zov, koji nikoga ne doziva. A ~emu ta-kav rad? Ne nemogu}e je, niko ne pi{e pismo bez

14

��

adrese ili da ga upu}uje na svoje sopstveno ime, nikone upu}uje zov vetru, to bi bio prazan posao. I ovde, uovom ro|endanskom slavqu mog prvenca, sa svim na-{im èqama i nadama, osetih da smo mi i nehotice,nekako nevoqno i potsvesno zaronili u neki svet sna-ge i mo}i, koja nama nije svojstvena. U glavi miodzvawa govor Ivanov, niù se re~enice jedna za dru-gom, kao da ih on sada u sobi preda mnom recituje, aliose}am onu prazninu, onaj nedostatak bez koga sve po-staje prazno. Nema onog neophodnog: neka Bog da dabude tako, Wemu hvala za sve. Ro|endansko slavqe -{ap}e mi ne{to, pa to je ustvari molitva Bogu za svena{e èqe i nade, blagodarnost na daru i mimo na{evoqe. Bez toga priznawa, ovo slavqe bez sve}e i ta-mjana, bez ikone i bosiqka to je ustvari ba{ ono pi-smo, upu}eno bez dovoqne adrese i bez uredne markena wegovoj koverti. Ne znam za{to! Za{to da upu}u-jem takvo pismo? Mo`da i ne bi stiglo gde treba.

Ubrisa zajapureno i lakim znojem oro{eno lice,nalakti se i produì:

- Leìm i }utim - misli i ose}awa roje se u meni.Prise}am se pro{losti, roditeqa, slave, ikone ikandila. I neostvarenih nadawa mojih roditeqa. Se-tih se: ju~e je bio peti, a danas je {esti maj. \ur|ev-dan osvawuje, krsno ime mojih roditeqa - i moje.Ustanem, pogledam na sat - ~etiri. Oni spavaju. Obu-koh se i umih. I ako je davno bilo, se}am se gde bejahsklonio na{u slavsku ikonu. Izvukoh je pokrivenuslojem pra{ine i pau~ine, o~istih je i postavih namesto, gde je nakada stajala. Noge mi same klonu{e ija klekoh ispod we. Dugo sam se molio, od srca iiskreno, kao {to je nekada majka ~inila. Ustadoh ipoqubih lik Svetiteqev. Oh, kako zaèleh da u ruci,tako pred ikonom, drìm pripaqenu vo{tanicu. Aligde sada da je na|em? Vratih se ponovo u sobu sinu ièni.

- Ustani, probudih je, probudi i dete.- Rano je jo{, re~e ona, ne}e{ vaqda na posao sa-

da?- Ustanite, danas je \ur|evdan, na{a slava. Danas

je ustvari ro|endan na{eg sina. I moj. I tvoj. Ro|en-dan na{e ku}e.

Moj sabesednik zavr{i svoju pri~u, iz grudi muizlete dubok i snaàn uzdah a lice mu se ozari:

- O~e, nabavi mi, molim te, kandilo za moju ikonua u nedequ do|i da krstimo moga sina!

o. Milosav Gvozdi}

GOVORE DA NEMA BOGA.....

� �� 2 �� "�� (�� $� � �� )

( 3�� $�� "� � � ��2��

� ��)('�� ( � � ��"� �� (

KAKO SE IZBAVITI OD UNINIJA?

0�� "�� '�� &��! &�� ! �� .�� *�� ,� 8�� &�� "�� (� �! �� $�� ( �� "� �!�� 0�� (�� (�� 8�� &� �(� �� . �� .�� (�� '�� !� ��("� ��

1�"� �� (��2 1�� "� �� ) *3�� ,� �� (

�� &�� ( � �� &�� "� �� .�� ( �� " �� (�� ! �� (�� '�� *�� (

� ��&�, ABB '�� C�CCD� / �� "� �� (�� $�� . �� (

�� 8"�� $�� (�� (��: 0� � �� &�� 8��

�� "� � �� ( �� (��

/�" �� !��"�� ) �� "� ��"� �� .�� ( �� (

�) *;�� &�� ( �� ": '��!�� /�"2E� �� :,�

�� "�� (�� ( �� >��.& ��

�� !�� !�� >��.&� �� ( � �� % ��

�� (�� '�� >��.&�� +�� ( � ��! �� 0��

��!�) �� (.�" �� &�� !��(

�" �� " �� & � �� 0� � �� ) *+�� ( �� (

� �� :, % ��! �"� �"� � ��! � �� ) *+�� "� � ��"2, �+�� ) *'�� "� ;� �� !�� ,�

�� (�� >�� "� � �� +�� >��

� �� .� � �� ) *-� � �� $� �� &� �� $ �� &� �� 8� � �� ( �� "�� (�� -� �� ( �� ,� % �� (.� �� " �� ( ��(��

�� .� �� (�� !�� +�� "� �� "�(�� &� � ��

ZBOG ÊGA SAWAMOSTRA[NE SNOVE

Kada ~ovek prebiva u gordosti, kada sve darove isposobnosti koje mu je Bog dao pripisuje sebi istavqa sebe iznad ostalih, misle}i “ja nisam takav”ili “ja nisam kao svi drugi” - onda blagodat Boìjaodstupa od wega i vi{e ga ne {titi. A greh gordostije najstra{niji, po{to ~ovek krade i otima od Boga ipripisuje sebi. Nalaze}i se u takvom - bezblagodat-nom stawu, ~ovek kad legne da spava moè videti sebeu snu u stra{nim situacijama. Mogu ga napadati nekistra{ni, crni qudi ili ga terati psi i neke drugezveri, ili krene da presko~i veliki jarak, pa proma-{i i po~ne da pada, pa se od straha probudi. Probudise i obraduje {to je sve to samo san. Napadaju ga sva-kojaki gmizavci, zmije. Sva{ta se u snu moè videti!Kroz takve snove nam Gospod pokazuje da mi ìvimonepravilno. Kada ~ovek uvidi svoje grehovnoìvqewe, kada shvati da ìvi samo od milosti Boì-je i da se s nama ni{

kanonske posjete i slu@ewa · 2013. 7. 18. · peli duhovne akademije i bogoslovije u...

Documents