kanonske posjete i slu@ewa wegovogvasilija ostro{kog i petra dabrobosanskogukompleksu bogoslovskog...

3

��

KANONSKE POSJETE I SLU@EWA WEGOVOG

VISOKOPREOSVE[TENSTVA MITROPOLITA

DABROBOSANSKOG GOSPODINA NIKOLAJA

Decembar 20104.Na praznik Vavedewa Pre-

svete Bogorodice, sluìoSv. Liturgiju u hramu Bogo-slovskog fakulteta i Bogo-slovije u Fo~i, te pri~estiostudente fakulteta i u~e-nike Bogoslovije.

7.U mitropolitskoj reziden-ciji u Sarajevu u posjetu pri-mio predstavnike Me|una-rodnog fonda podr{keKozacima.- U mitropolitskoj reziden-ciji u Sarajevu u posjetu pri-mio predstavnike Srpskoghumanitarnog udruèwa “Do-brotvor” iz Sarajeva.

9.U Palati Republike u Bawa-luci, prisustvovao Drugojsjednici Odbora za prosla-vu slave i dana RepublikeSrpske.

19.Na praznik Sv. NikolajaMirlikijskog ûdotvorca, uhramu Sv. proroka Ilije uSokocu sluìo Sv. Liturgiju.- U mitropolitskoj ku}i uSokocu, proslavio svoju Kr-snu slavu Sv. Nikolaja Mir-likijskog ûdotvorca.

20.U mitropolitskoj reziden-ciji u Sarajevu proslaviodrugi dan svoje Krsne slaveSv. Nikolaja Mirlikijskogûdotvorca.

26.Na Materice sluìo Sv. Li-turgiju u manastiru Vaznese-wa Gospodweg u Vardi{tu.

Januar 2011.4.U mitropolitskoj reziden-

ciji u Sarajevu, preko sred-stava javnog informisawauputio boì}nu ~estitkupravoslavnim vjernicima u

Mitropoliji dabrobosan-skoj i cijeloj BiH.

6.Na Badwe ve~e, u hramu Sv.proroka Ilije u Sokocu, slu-ìo prazni~no ve~erwe bo-gosluèwe i prisustvovaonalagawu Badwaka.

7.U Sabornoj crkvi u Sarajevusluìo prazni~nu Boì}nuLiturgiju uz sasluèwe sve-{tenika i |akona Mitropo-lije dabrobosanske. Sv. Li-turgiju je direktno preno-silo nekoliko radio i tele-vizijskih ku}a.

8.Na praznik Sabora Presve-te Bogorodice, u hramu Sv.proroka Ilije na Sokocusluìo Sv. Liturgiju.- U mitropolitskoj reziden-ciji u Sarajevu pozdraviogoste na Boì}nom prijemu,kojem je prisustvovao veli-ki broj stranih diplomata,

predstavnika me|unarodnihorganizacija, predstavnikadoma}ih vlasti itd.

9.Na dan Sv. prvomu~enika iarhi|akona Stefana, slu-ìo Sv. Liturgiju u hramuUspewa Presvete Bogorodi-ce na Palama.

14.Na praznik Obrezawa Go-spodweg i Sv. Vasilija Ve-likog sluìo Sv. Liturgiju uhramu Uspewa Presvete Bo-gorodice u Mokrom.

18.Na praznik Krstovdan, slu-ìo Sv. Liturgiju i ~in Ve-likog vodoosve}ewa u hramuRo|ewa Presvete Bogorodi-ce u Zenici.

19.Na Bogojavqewe, Sv. Litur-giju i ~in Velikog vodoosve-}ewa sluìo u hramu Sv. Va-silija Ostro{kog u Dobriwi.

20.Na praznik Sabora Sv. Jova-na Krstiteqa, u Prijepoquposjetio Episkopa mile{ev-skog g. Filareta, povodomwegove krsne slave, i u epi-skopskoj rezidenciji obavioslavski obred.

21.Predsjedavao Dvadeset idrugom redovnom sjednicomEparhijskog upravnog odbo-ra Mitropolije dabrobosan-ske koja je odràna u mitro-politskoj ku}i u Sokocu.

22.Predsjedavao osamnaestomredovnom sjednicom Epar-hijskog savjeta Mitropolijedabrobosanske koja je odr-àna u mitropolitskoj ku}iu Sokocu.

27.Na praznik Sv. Save, slu-ìo Sv. Liturgiju i obavioslavski obred u hramu Sv.Save u Blaùju.

� � � � � � � � �

4

��

��

�� !�� "�� #"�� $��

��

- U mitropolitskoj reziden-ciji u Sarajevu pozdraviogoste na Svetosavskom pri-jemu, kojem je prisustvovaoveliki broj stranih diplo-mata, predstavnika me|una-rodnih organizacija, pred-stavnika doma}ih vlastiitd.

Februar20.U hramu Sv. Petra Dabrobo-

sanskog u Vojkovi}ima pri-sustvovao Sv. Liturgiji.

Mart5.U hramu Vaskrsewa Hristo-

vog u Podgorici, povodomproslave Sv. Simeona Mi-roto~ivog, na~alstvovao naSv. Liturgiji uz sasluèwevi{e arhijereja SPC i u~e-stvovao u Svetosimeonov-skoj litiji kroz Podgoricu.

18.Sluìo Liturgiju Pre|eo-sve}enih darova u hramu Sv.Vasilija Ostro{kog i PetraDabrobosanskog u kompleksuBogoslovskog fakulteta iBogoslovije u Fo~i.

20.U Drugu nedequ posta slu-ìo Sv. Liturgiju u hramuUspewa Presvete Bogorodi-ce u âjni~u.

April4.U mitropolitskoj reziden-

ciji u Sarajevu primio u po-sjetu novimenovanog ambasa-dore Poqske u BiH g.Jerìja Hmjelovskog.

12.U Palati Republike u Bawa-luci, prisustvovao [estojsjednici Senata RepublikeSrpske.

15.U mitropolitskoj reziden-ciji u Sarajevu primio u po-sjetu novimenovanog ambasa-dora [vajcarske u BiH g.Andrea [alera.

19.U zgradi Mitropolije u So-kocu primio predstavnikeOrganizacije porodica za-robqenih i poginulih bora-ca i nestalih civila Sara-jevsko-romanijske regije

22.Na Veliki Petak, u hramuSv. proroka Ilije u Sokocusluìo Ve~erwe sa izno{e-wem Pla{tanice.

23.Na Veliku Subotu sluìoSv. Liturgiju u hramu Sv. Va-silija Ostro{kog i PetraDabrobosanskog u kompleksuBogoslovskog fakulteta iBogoslovije u Fo~i.

24.Na praznik Vaskrsewa Hri-stovog, sluìo Sv. arhije-rejsku Liturgiju u Sabornojcrkvi u Sarajevu, uz saslu-èwe sve{tenika i |akonaMitropolije dabrobosan-ske. Sv. Liturgiju je direkt-no prenosilo nekoliko ra-dio i televizijskih ku}a.

25.Na Vaskr{wi ponedeqaksluìo Sv. Liturgiju u hramuSv. proroka Ilije u Sokocu.

26.Na Vaskr{wi utorak slu-ìo Sv. Liturgiju u hramuUspewa Presvete Bogorodi-ce u Palama.

28.U ~etvrtak Svijetle nedje-qe, u nasequ Vrawe{ u Is-to~nom Sarajevu, osve{taotemeqe za novi hram Sv. is-povjednika Varnave Hvo-stanskog i sluìo Sv. Li-turgiju.

Maj1.Na Tominu nedequ sluìo

Sv. Liturgiju u manastiruUspewa Presvete Bogorodi-ce u Dobrunu, obavio osve}e-we jaja i osve{tao novi pa-raklis Sv. arhi|akonaStefana na manastirskojkapiji.

11U manastiru Dobrunu do~e-kao Wegovu svetost patri-jarha srpskog g. Irineja iprisustvovao doksologiji umanastirskom hramu.

12Na praznik Sv. VasilijaOstro{kog prisustvovao Sv.Liturgiju u hramu Sv. Vasi-lija Ostro{kog i Petra Da-brobosanskog u kompleksuBogoslovskog fakulteta iBogoslovije u Fo~i, na kojojje na~alstvovao Wegova sve-tost patrijarh srpski g. Iri-nej, slavskom obredu povo-dom slave ovih dviju {kola,te sve~anoj akademiji i do-djeli diploma i nagrada u{kolskom amfiteatru.

16. - 26. U Patrijar{ijskom dvo-ru u Beogradu u~estvovao uradu Svetog ArhijerejskogSabora Srpske Pravoslav-ne Crkve.

Priprema

proto|akon Mitar

Tanasi}

CRKVA ‡ BOGOÔVEÂNSKO TELO

Crkva je, dakle, Telo Hri-

stovo. Bogoslovi bi po-

bliè rekli: tajanstveno

Telo Hristovo. Evharistija je

hrana koja zasi}uje i pi}e koje ga-

si è| svojom boànstveno{}u,

preobraùju}i kr{tene u jedin-

ku ìvog organizma, kome Hri-

stos kao glava daje ve~nost.”

Sin Bo`ji je svojim dolaskom

ozario zabludeli svet, qude koji

su “sedeli u tami i seni smrtnoj”

(Mt. 4,16); javio je tajnu triipo-

stasnog Boànstva, javio je slat-

ku novost da su svi qudi me|usob-

no bra}a, ~lanovi jednog blago-

datnog Tela, koje Otac nebeski

kao rasejanu decu skupqa u jednu

Crkvu, da bismo i mi u duhovnom

op{tewu javqali Carstvo

Bo`je, Carstvo pravde i mira.

Novozavetna Crkva je i novo-

zavetni Izraiq koji javqa svetu

novo Carstvo Bo`je. Ona se nazi-

va i Gorwim Jerusalimom, a po

tuma~ewu Svetih Otaca, naziva

se Novim nebom i Novom zemqom,

Carstvom Bo`jim u kome su svi

qudi skupqeni oko svoga Tvorca

i imaju svu blagodat Svetoga Du-

ha. Osnivalac blagodatnog Car-

stva govorio je: “Carstvo Moje

nije od ovoga sveta”. Ono ima svo-

ju prirodu i ciq da svi qudi budu

sveti u woj. Ni na~in ìvota ni-

ti, pak, metode wenog dejstvova-

wa nisu od ovoga sveta. Ona nosi

na sebi pe~at obnavqawa sveta -

~oveka. U blagodatnom Carstvu -

Crkvi Hristovoj, Sveti Maksim

Ispovednik i Sofronije, patri-

jarh jerusalimski, vide sliku sve-

ta duhovnog i sveta vidqivog, to

jest, onoga {to mi primamo na-

{im ~ulima i na{im mislima.

Sveti German, u svojim tuma~e-

wima o Carstvu Bo`jem, vidi

“zemaqsko nebo u kome obitava i

proslavqa se Bog”, Bo`ji dom gde

se obznawuje golgotska `rtva.”

Bog kroz svetu Crkvu savr{e-

no promi{qa i rukovodi nama.

Pe~atom se potvr|uje istinitost

onoga na ~emu pe~at stoji, a Go-

spodom Hristom kao pe~atom Cr-

kve potvr|uje se istinitost spa-

sewa u Crkvi. Prisustvo Gospoda

Hrista u du{i onoga koji Ga pri-

ma jeste “zalog nasledstva na{e-

ga” (Ef. 1,14), zalog da }emo kroz

sveti ìvot u Crkvi potpuno us-

postaviti ono {to nam Spasiteq

Svojim Jevan|eqem nudi. On nudi

usavr{avawe u Crkvi duè od an-

|elskog i heruvimskog. Nudi nam

da “buduemo savr{eni kao {to je

savr{en Otac na{ nebeski” (Mt.

5,48). To nije ni{ta nemogu}e kad

je Gospod Isus Hristos pomaga~

na putu usavr{avawa. On je sasta-

vio u Crkvi sve ono {to je na ne-

besima i na zemqi. Obukao je qu-

de u sebe kroz sveto Kr{tewe, i

oni se obla~e u Wega kroz Svete

Tajne i svete vrline. Tom wiho-

vom obla~ewu nema kraja, i oni

neumorno Bo`jim rastom rastu u

“~oveka savr{ena, u meru rasta

puno}e (visine) Hristove” (Ef.

4,13). Oni zaboravqaju ono {to je

ostrag i seù se za onim {to je

napred, uvek imaju}i pred o~ima

Spasiteqeve re~i: “Budite savr-

{eni kao {to je savr{en Otac

va{ nebeski” (Mt. 5,48). O tome

neprestanom usavr{avawu ~ove-

ka blagovesti sveti Simeon No-

vi Bogoslov: “Usavr{avawu wi-

hovom ne}e biti kraja, jer presta-

nak uzrastawu ~inio bi kraj Bes-

kona~nome. Onima koji idu za

Beskona~nim - Bogo~ovekom ne-

ma kraja wihovom idewu. Reci mi,

kako oni mogu dosti}i kraj Bes-

kona~noga? To je nemogu}e, i sa-

svim neostvarivo. Takva misao ne

moè ni na um pasti svetima, ni

ovde na zemqi dok su u telu, ni ta-

mo kad se prestave Bogu. Jer oni,

pokrivaju}i se svetlo{}u bo-

ànske sile, ozareni wome i sija-

ju}i wome i nasla|uju}i se wome,

sa potpunom i savr{enom ube|e-

no{}u sigurno znaju da }e wihovo

usavr{avawe biti beskona~no

napredovawe u slavi ve~noj.”

Eto, to nam otkriva svesveta

Crkva Hristova i time nas obo-

ga}uje kroz svoja blagodatna do-

bra. Ona nam pokazuje da se na{

ìvot ne sastoji samo u ovoj Cr-

kvi vojinstvuju}oj, nego da nasta-

vqamo svoj ìvot u Carstvu be-

smrtnosti - Crkvi trijumfuju-

}oj, ukoliko budemo u zemaqskoj

Crkvi ìveli i hodili u strahu

Gospodwem. No, Onaj koji vlast

ima ustrojiti Crkvu, pokazuje

nam i svemogu}stvo i proslavqa-

we Svoje ~ove~anske prirode

Svojim slavnim Vaznesewem na

nebo i sedewem sa desne strane

Boga Oca.

Mitropolit

Nikolaj

5

��

NEOBI^AN DOGA\AJ

J��

�� ! �� "�� #� � �� #�� $�� ! � �� #�� #� �� #��#� �� %� ��

�� #� �� &�# �� #� '�� $�� "�� ( ��#� � �� ! � �� )�� ( �� %�� #� �� # �� # �� #� �� *��

�� +,�� ( �� - . �� '�� #�� /��#� �� "�� +,�� - .

�� $�� $�� #�� ! �� +%� ��0"�� 1��

�� - ��$�� +1�� #� � �� -*�� 23�24 �� ) �� 1�� 5�� $ � �� #� �� #�� # �� %� �� ) ��

)�� +��-� �� +��- �� +.�� 1�� '�� 1�� '�� '� &�� #�� .�� # �� %� �� /�� 1�� 6�� )�� 1�� %�� *�� 7� �� #� �� ,�� #��-. �� 1��

�� 7� �� 28 �� .�� #��#� �� #�� +9� �� $�-��#� #� �� "�� +:�� %� �� #�� ;� ��0�� #� � �� #� �� 1�� 1�� <- . �� #� �� $� � �� =�� # �� 6�� -'��

�� #� 1�� >��

��

6

��

POSLU[NOST

Poslu{nost je odricawe odsvoje du{e, koje se ispo-qava u telesnim dejstvi-

ma... Poslu{nost je vr{ewe du-`nosti bez ispitivawa. To je do-brovoqna smrt, ìvot bez rado-znalosti... Poslu{nost je grobvoqe, a uskrsnu}e smernosti. Po-slu{nik, kao da je mrtav, ne odgo-vara niti razmi{qa, bilo da seradi o dobrim stvarima ili o ne-~emu {to izgleda zlo, jer }e zasve odgovarati onaj koji je pobo-`no umrtvio wegovu du{u (tojest otac duhovni, koji ga rukovo-di na putu spasewa)... (Jovan Le-stvi~nik).

Poslu{nost prema Bogu ‡ prva

dobrodeteq

Poslu{nost je prva, uvodna do-brodeteq. Ona odbacuje razme-tqivost i ra|a u nama smirewe.Zbog toga je ona dver qubavi pre-ma Hristu Bogu... Odbaciv{i po-slu{nost, Adam je pao u dubinupakla. A Gospod, zavolev{i po-slu{nost, zbog plana na{eg spase-wa, bio je poslu{an Ocu svome~ak do krsta i smrti (Flp. 2,8), ...da bi svojom poslu{no{}u zagla-dio krivicu qudske neposlu{no-sti i one koji ìve u poslu{nostiuzdigao u ve~ni ìvot. Zato onikoji se upu{taju u borbu sa |avo-lovom gordo{}u pre svega trebada revnuju za ovu dobrodeteq, iona, prethode}i, pokaza}e im svestaze dobrodeteqi (Diadoh).

Poslu{nost koju je hri{}aninduàn da pokazuje prema svomeBogu sastoji se u tome, {to se onstara da u svemu svoju voqu pot~i-ni voqi Bo`joj, i sve {to Bog za-

poveda rado da popuwava, i negleda da li je to svetu ili teluwegovom ugodno, nego da je ugodnoBogu... Istinska poslu{nost negleda da li je te{ko ili lako {tose zapoveda, nego za svaku zapo-vest, ma kakva ona bila, gotovimsebe pokazuje, znaju}i da Bog odnas ni{ta za sebe ne traì, negosve {to zahteva to je za na{eve~no dobro. Zato istinski po-slu{nik predaje srce svoje u po-slu{nost Bogu, govore}i sa pro-rokom: Gotovo je srce moje, Boè

(Ps. 107,1)... (Tihon Zadonski).

Razlozi u prilog poslu{nosti

Na poslu{nost nas pobu|ujurazlozi:

1. Dobrota Bo`ja koja nas je iznebi}a privela u bi}e (postoja-we). Bog je na{ Otac i Gospodar.

2. Wegova qubav prema namapokazana preko Sina svoga IsusaHrista (sravni Jn. 3,16).

3. Poslu{nost je na{a du`nostprema Bogu, na{em Tvorcu i naj-

ve}em Dobrotvoru, i wome Musvoju veru iskazujemo i qubav izahvalnost odajemo ...

4. Poslu{no{}u se izbavqamood ve~ne smrti u paklu i zadobi-jamo ve~ni ìvot (Tihon Zadon-ski).

Poslu{nost ocu duhovnom

Budi poslu{an svom ocu duhov-nom, i u tebi }e obitavati strahBo`ji.

Ne budi neposlu{an, ina~e}e{ postati oru|e i sasud svihzala... (Antonije Veliki).

Blago monaha je poslu{nost. Kostekne poslu{nost bi}e usli{enpred Bogom i slobodno }e statipred Raspetoga za nas, koji je bioposlu{an Ocu svome nebeskom dosmrti na krstu (ava Iperhije).

Starci su rekli: Bog ni{ta ta-ko ne zahteva od po~etnika u mo-na{tvu, kao podvig poslu{nosti(Nepoznati).

Mo} poslu{nosti

Da isku{a poslu{nost svoganovog u~enika Jovana Kolova(kolov zna~i: mali), ava Pamvopobode u zemqu suvo drvo i nare-di Jovanu da ga svakog dana zalivavedrom vode, sve dok ono ne done-se plod. Izvor vode bio je udaqenpola dana hoda. Po vodu je treba-lo po}i izjutra i vratiti se predmrak. Pune tri godine Jovan jeobavqao poverenu mu du`nostta~no i uredno. Po isteku tre}egodine, suvo drvo je listalo, cve-talo i plod donelo. Starac Pam-vo ubrao je plod, odneo u crkvu irekao bra}i: Pri|ite da okusiteplod poslu{nosti.

7

��

O MR@WI

A o tome {ta je mr`wa, sa-zna}e{ od apostola Jova-na koji kaè: Svaki koji

mrzi brata svojega jeste ~ovekou-bica; a znate da nijedan ~ovekou-bica nema ve~ni ìvot (1. Jn. 3,15). On kao ~ovekoubicu izgoniiz ìvota onoga, koji mrzi brata,pa ~ak i direktno naziva mr`wu“ubistvom”. Ako neko u sebi uni-{tava i pogubquje qubav premablièwem i umesto prijateqapostaje neprijateq, onda se takav~ovek pridruùje onima, {to ne-maju ve~ni ìvot, budu}i da u se-bi ~uva i neguje skriveno nepri-jateqstvo prema bli`wem. O to-me, da nema nikakve razlike iz-me|u poroka skrivenih u du{i ividqivih poroka, koji se otvore-no ispoqavaju, govori i apostol,povezuju}i ih i upore|uju}i: Ka-ko ne mari{e da poznaju Boga,predade ih Bog u pokvaren um da~ine {to je neprili~no. Wih ko-ji su ispuweni svake nepravde,bluda, zlo}e, lakomstva, neva-qalstva, puni zavisti, ubistva,sva|e, lukavstva, zlo}udnosti,do{apta~i, opada~i, bogomrsci,nasilnici, gordeqivci, hvali-savci, izmi{qa~i zala, nepokor-ni roditeqima, nerazumni, neve-re, neosetqivi, nepomirqivi,nemilostivi. Oni, poznav{ipravdu Boìju da koji to ~ine za-sluùju smrt, ne samo da ~ine to,nego i odobravaju onima koji to~ine (Rim. 1, 28-32). Vidi{ li ka-ko apostol zlobu, gordost i osta-le skrivene grehove sjediwuje ujednu celinu sa ubistvom, kori-stoqubqem i wima sli~nim vi-dqivim grehovima? I Sam Go-

spod kaè: [to je u qudi visoko,gadost je pred Bogom (Lk. 16, 15) iSvaki koji sebe uzvisuje ponizi-}e se, a koji sebe ponizuje uzvisi-}e se (Lk. 14, 11). Premudrost go-vori: Mrzak je Gospodu ko je godponosita srca (Pri~e Sol. 16, 5).I mnoge druge izreke koje razob-li~uju strasti skrivene u du{i,mogu se na}i u ostalim tekstovi-ma Svetog pisma.

Ti lukavi poroci tako se te-{ko iscequju i zadobijaju takoveliku snagu unutar du{e, da sene mogu iskoreniti iskqu~ivoqudskom revno{}u i vrlinom,ukoliko ~ovek molitvom ne pozo-ve u pomo} silu Duha. Samo na

sli~an na~in on se moè spastiporoka koji tiranski gospodare uwemu. Tome pou~ava i Duh, govo-re}i kroz Davida: O~isti me odtajnih pogre{aka i od tu|ih sa~u-vaj slugu svojega (Ps. 19, 12-13).To kao da su dva ~oveka, od kojihse sklapa jedinstveni ~ovek - oddu{e i tela. Telo ga odeva spoqa,a du{a vodi svoj ìvot unutra. Inad spoqa{wim (tj. telom) trebaneprestano bdeti, kao nad hra-mom Boìjim, motre}i da ga nerazori i ne pogubi nijedan od vi-dqivih grehova {to ga napadaju.Na to prete}i upozorava apo-stol, govore}i: Ako neko razarahram Boìji, razori}e wega Bog(1. Kor. 3, 17). Tako|e je potrebnosa svom budno{}u ~uvati i unu-tra{we (tj. du{u) kako nikakvabanda poroka, isko~iv{i odne-kud iz dubine srca, kao iz zasede,ne bi pogubila pomisao pobo-`nosti i porobila du{u, prei-spuniv{i je strastima koje je po-tajno odvla~e u propast. Zbog to-ga treba postojano ~uvati du{u,neprestano se obra}ati SvetomPismu kao vojskovo|i koji grom-ko zapoveda: ôve~e! Svrh svega{to se ~uva ~uvaj srce svoje, jeriz wega izlazi ìvot (Pri~eSol. 4, 23).

ûvawe du{e je pobo`na pomi-sao osnaèna strahom Boìjim,blagoda}u Duha i vrlinskim de-lima. Onaj, ko time naoruà svo-ju du{u, lako }e odbiti napadetiranina i time mislim da }e od-biti podmuklost, pohotu, oho-lost, gnev, zavist i wima sli~nalukava kretawa poroka unutarsvoje du{e.

Sveti Grigorije

Niski

8

��

ZA[TO MOJA MOLITVA NIJE USLI[ENA?

Sv. Teofan Zatvornik kaè,da kome je korisna radost,tome se daje radost, a kome

je korisna àlost tome àlost.Samo kada bi ova posledwa bilapo Bogu. Ovo zna~i da na{e poka-jawe treba da postane ozbiqni-jim, a na{i odnosi sa drugim qu-dima treba da se stroìje ispita-ju. Prep. Makarije Veliki pri-poveda, da je znao mnoge koji su napo~etku puta bili neizmerno ob-lagoda}eni, da bi potom pali nanajàlosniji na~in. A jo{ vi{eonih, koji su se ~itav ìvot tru-dili u smirenom poslu{awu ve-re, nemaju}i pri tome naro~itihuspeha, ali su dostigli spasewe uve~noj Pashi.

Sam Hristos uporno ponavqada mi ne treba nikada da o~ajava-mo, ~ak i ako se ~ini da na{a mo-litva ne dobija odmah odgovor.Potrebno je vreme za weno ispu-wewe, te onaj koji moli treba dabude strpqiv. On treba da vapika Wemu - kaè Gospod - “dan ino}” (Lk. 18,7). To je naro~ito dugonih koje Hristos naziva “iza-branim”, jer se takvom verom, ta-kvim uspiwawem bez predaha, is-pituje wihovo prizvawe. Ali, dali mi ~esto vidimo takvu veru?Gospod izraàva sumwu u tom po-gledu, jer je tako retka svepreo-dolevaju}a, trpeqiva vera, kojane o~ajava nikada! On se boji da}e na}i vrlo malo onih, vernihWemu; ili uop{te nikoga, u ~asuSvojeg Drugog Dolaska: “Sin ô-ve~iji, kada do|e, ho}e li na}iveru na zemqi?” Istu sumwu mi~ujemo kada On govori o zname-wima koja prethode Wegovom po-vratku - “ohladne}e qubav kodmnogih”, a zna~i i vera. Kada seo~ekivawe produùje, kada se ~i-ni da Bog odlazi od nas u tajan-stvenu i beznade`no daleku bu-du}nost, na{a vera moè po~eti

da slabi. I ~esto od mnogih pona-vqana re~, da je wihova molitvaostala bez odgovora, - jo{ je jednapotvrda da se kolebqiva vera nemoè odràti u isku{ewima.

Gospod odlaè odgovor, i za toima razloga. Kao {to }e HristovDrugi Dolazak biti na kraju vre-mena, a ne sutra - tako i na{a mo-litva ne mora biti obavezno od-mah usli{ena. I kao {to je neop-hodno za Crkvu dugo o~ekivawe,da bi se ona nau~ila da straì -streme}i ka susretu sa svojim Ne-beskim @enikom, tako je i po-trebno vreme, da bi na{a moli-tva bila usli{ena. Ovo vreme semoè nazvati svetim, zato {to seono osve{tava molitvom, i ononam se daje da bi mi postali dubo-ko svesni, da je nemogu}e ìvetibez veze sa Bogom.

I drugo, molitva treba da seproduì ne samo radi onoga ko semoli, nego i radi Boga, Koji tre-ba jednom da je usli{i. Zar je Bo-gu potrebno vreme da bi nas ~uo?Razume se, za Boga nema prepreka,no On ne moè prevideti tajnu~oveka - onakvog, kakvim ga je Onsazdao. ôvek ìvi u vremenu, ko-je postoji radi wega. A svaki putkada Bog op{ti sa ~ovekom, OnSam ulazi u vreme zajedno sa wim.Koliko je vekova ~ekalo ~ove-~anstvo javqawe Sina Boìjeg?I koliko vekova ono ~eka WegovDrugi Dolazak? I koliko }e jo{~ekati? Ovo je jedino Bogu pozna-to. Nama ostaje samo molitva -toliko duga, iako neusli{ena, notajanstveno pribliàvaju}a -Wegov Drugi Dolazak. I neka onabude, ~ak iako mi ne vidimo wenoispuwewe, jedinstvena sa moli-tvom Crkve, sa wenim disawem iskrivenim damarawem srca.

Da bismo mi ovo boqe usvojili,Hristos nam predlaè u Jevan|e-qu pri~e(slike, obraze) koje su

nam krajwe razumqive. Lik nemi-losrdnog sudije, pobe|enog neod-stupnom molitvom udovice(Lk.18,16), ili lik ~oveka ~iji je mirnaru{en u no}i, wegovim prija-teqem - i on ne moè da mu ne po-pusti. Obraz ~oveka, koji nije ustawu da da bilo {ta lo{e svojojdeci. U istinu je Bog tako dubokou{ao u na{e vreme i do takve du-bine smo mi sazdani po Wegovomobrazu, da je sve na{e vrednosti inedostatke, svu na{u prirodu isve na{e grehe uzeo na Sebe. Isve {to On ~ini, ~ini radi nas.“A zar Bog ne}e odbraniti iza-branike Svoje koji mu vapiju dani no}, i zar }e oklijevati” (Lk.18,7). Takva je molitva delo Sa-moga Boga, ona je u srcu same Cr-kve. U woj je blagodat, darovanasvim kr{tenim, a naro~ito oni-ma koji se ose}aju skriveno pri-vu~eni Wime. Da, ova blagodat jesu{tinski neophodna, kao i bla-govest istine i qubavi, obra}enesvim qudima. To je priznawe Cr-kve. Bez we sve ostalo nema smi-sla. No, mi smo du`ni da istin-ski spoznamo da je ona kupqena zanas po visokoj ceni. Da, mi smoprizvani da “u|emo u radost Go-spoda svojeg”. No, radost Gospodaje pre svega u tome, da vidi u srci-ma izabranih takve molitve, ukojima nema nikada o~aja i kojenikakva odlagawa, ne mogu obma-nuti. I mi ~vrsto verujemo, dajednom kada na{e molitve sazrudo puno}e, da }e onda biti i dokraja usli{ene - zato {to je Bogpostao ~ovekom, da bi ~ovek podaru Wegove qubavi, mogao po-stati Bogom.

Protojerej

Aleksandar

[argunov

9

��

SVE[TENIK U PAROHIJI

@ivot dana{wega sve{tenika,a pogotovo paroha nali~i male-noj la|ici, koja neprestano morada ide u suprot reke. Sve{teniksedi sam u toj la|ici, potpunosam, a la|ica je malena, a valovireke i brzi i jaki. Treba mu stoga~vrste ruke, ustrajnoga rada i ne-umorne pa`we, da la|a ne potoneu dubinu, da se ne razbije na pli-}acima.

A obale te reke uz koje on plo-vi, kakve su? Ah, sad su to krajeviizabrani, sad zemqa prokleta,sad krajevi neiskazane lepote,sad pustiwe suve i bez zeleni-la!... Sad ga s jedne strane - dok onplovi uz reku - pozdravqaju pri-jateqi, a sada - a to biva ~esto iskoro uvek - pozdravqaju, smejumu se i omalovaàvaju neprijate-qi. Na putu ga kad-god prati mo-litva, a kad-god i kletva, negdepevawe a ponajvi{e suze i pla~..

A sve{tenik sam na la|i sve sejadnako ùri daqe i ne sme da sta-ne. Sa svoje la|ice svejednako do-ziva qude i seje iz we seme Bo`jere~i. Poziva ih, da do|u k wemupod zastavom Krsta, koju je na svo-joj la|ici razvio, ali.. malo gawih gleda, jo{ mawe ga slu{a anajmawi ga broj prati. On uza sveto ide napred: levom drì ~vrstokormilo svoje la|e, desnom blago-siqa narod na obali i ide napred,on i wegova la|a, dok ne stigne upristani{te, gde mora da poloìra~un za svoje putovawe...

Eto, to je sve{tenik!A {to je jo{ on? On je most

preko kojega idu du{e k Bogu.Pod mostom je jaka struja, {totrep}e i {umi; nad mostom vije

stra{na oluja, a on - wih vodi iprati, da po ~emu ne zalutaju i nepadnu u vrtlog zapenu{ene i be-sne vode...

Sve{tenik, pravi sve{tenik uparohiji, on je an|eo, koji svakidan stoji pred oltarom Svevi-{wega, ali an|eo, koji jo{ nijepre{ao sva isku{ewa. Bog ga zai-sta voli i me|u hiqadama wega jeizabrao, da Mu sluì, ali zatoOn od wega traì vi{e, nego odostalih qudi... Ni jedno zvawe,kÄo {to je sve{teni~ko, nije to-liko puno isku{ewa i napasti iskoro svaki dan mora sve{tenikda izabira izme|u an|ela svetlo-sti ili izme|u an|ela tame.

Wegova du{evna ~isto}a u~iga, da bude an|eo ~uvar du{a ~i-stih i ni jedan bol ne moè se us-porediti sa wegovim, kad ko ugra-bi nevinost iz ruku onih, koji suwegovoj brizi povereni.

Wegova vatrenost, wegova sve-{teni~ka revnost, stavqa mu ~e-sto u usta re~i pune àra i quba-vi i on istom rukom i {iba i mi-luje, kori i poti~e, jer qubav we-

gova spram wegovih vernika neo-grani~ena je kao {to je neograni-~en onaj Bog koji u wegovom srcucaruje.

Ah, ta qubav ~ini, da on neu-morno obilazi kolibe siromahai bede i gde se pla~e tu on najra-dije ide, jer je mo`da i wegov ì-vot pun bede i pla~a...

Koliko du{a diè ruke k nebu,jer je sve{tenik o~uvao wihovu~isto}u? Koliko du{a usplamtiqubavqu prema Bogu, jer je tu qu-bav u wima usadio sve{tenik?Koliko roditeqa vaspitava bo-qe svoju decu, jer ih je na to podu-~io sve{tenik? Koliko dece hva-le i blagosiqaju Boga, {to imajudobre roditeqe, a takve je samopodu~io sve{tenik.

Jest, takav je ili takav bi mo-rao da bude svaki sve{tenik usvojoj parohiji... A {to traì na-rod od svoga sve{tenika a pogo-tovo od svoga paroha?

@rtvu - eto to je sve! I to `r-tvu beskrajnu, nad~ove~nu. Onmora da je ~ovek, ko {to i sviostali qudi, ali ~ovek bez tela,bez ose}aja, bez ambicija, bez in-teresa... I kroz taj narod, kojiskoro uvek drì u svojoj ruci ka-men, da sve{tenika kamenuje, sve-{tenik mora da pro|e - to je bo-ànski wegov poziv - a ve} dobrozna, da ako mu po nekoji kad-kadpevaju: osana, da }e mu domalo tiisti paklenom drekom vikati:raspni ga, raspni!

Gde }e i od koga }e bedni sve-{tenik crpeti snagu i odbranu zatolika isku{ewa?

Od Onoga koji re~e: “Ja sambraniteq tvoj i plata tvoja veli-ka” (1 Mojs. 15,1).

“Pastir Dobri”

10

��

@ITIJE PREPODOBNOG OCA NA[EG

MONAHA ANINA, ÛDOTVORCA

PREPODOBNI Anin be-{e rodom iz Halkidonaod roditeqa blagovernih;

malen rastom kao drevni Zakhej,no veliki sasud Svetoga Duha.Odmalena be{e krotak i }utqiv,i bez ikakvog u~iteqa stremqa-{e dobrim delima.

Kada mu bi petnaest godina onostade bez roditeqa. Odmah seodre~e sveta, stupi u jedan svetimanastir, i uze na sebe an|elskiobraz. Zatim, èqan potpunobezmolvnog ìtija - pustiwa~kogmolitvenog tihovawa, on ode du-boko u pustiwu, gde reka Eufratrazdvaja Siriju od Persije. Tamoprona|e nekog monaha Majuma,koji je u pe}ini ìveo izvanred-nim podvi`ni~kim ìvotom, na-stani se kod wega, i podraàva{ega u po{}ewu i posvuno}nim mo-litvama. A wihovo po{}ewe be-{e toliko da cele svete êtrde-setnice sve do Uskrsa nisu ni{tajeli. No lica im behu svetla kaoda se stalno goste za carskom tr-pezom. I u~enik, blaèni Anin,toliki napredak pokaza, da istarca prevazilaà{e. Jer jemnogo puta, i osim svete êtrde-setnice, po ~etrdeset dana pro-vodio bez hrane, mole}i se dan ino}. I divqa{e se starac takvompodvigu wegovom.

No gde oni ìvqahu ne be{evode blizu, jer reka Eufrat be{eudaqena od wihove pe}ine petpopri{ta. I Anin je otuda dono-sio starcu vodu u malom kr~agu.Nije hteo da donosi u velikom kr-~agu, da bi se {to vi{e trudio

odlaze}i po vodu. A kad jednomi|a{e po vodu, i be{e odmakao odpe}ine jedno popri{te, An|eomu nali vodu u kr~ag, i on se vra-

ti i dade starcu. I starac se ~u-|a{e kako se on tako brzo vrati,jer je znao da tamo nema druge vo-de. I shvativ{i kakva je blago-dat Bo`ja na u~eniku wegovom, onzaèle da ga ima za svoga u~iteqai starca, ali ne mogade ubediti uto svetog Anina. Zato otide odwega, ne èle}i da ga sluì ta-kav ugodnik Bo`ji, kome bi onsam èleo da sluì. I do{av{i umanastir, koji se nalazio na Eu-fratu, ispri~a bratiji za svetogAnina. I od tog ~asa sveti Aninpostade poznat, i po~e{e mu do-laziti monasi.

Po odlasku starca Majuma, sve-ti Anin ostade u toj pe}ini, go-

vore}i u sebi: Bog me je uputio dado|em ovde, zato }u i ostati ovdedo smrti svoje. A mnogo puta od-laà{e u unutra{wu pustiwu, itamo provo|a{e ponekad do dva-deset a ponekad do trideset dana,pa se opet vra}a{e u svoju pe}in-sku keliju. I umrtvi sve strastitela svog, i pot~ini telo duhu,zbog ~ega mu Bog pot~ini divqezveri, da mu sluè. I za wim i|a-hu dva lava svuda, kud god je oni{ao. Jednome od wih on be{e iz-le~io ranu na nozi.

No ne samo zveru nego i qudimaon be{e besplatni lekar, jer muBog dade blagodat da iscequjesvaku bolest i nemo} po qudima.I pronese se glas o wemu u tomkraju, i ime wegovo postade ~uve-no. Stoga mu dolaàhu ne samoqudi nego i ène, donose}i svojebolesnike. A on ih sve isceqiva-{e blagoda}u Bo`jom koja ì-vqa{e u wemu, i otpu{ta{e ihzdrave. I prestade da odlazi u pu-stiwu, i se|a{e u keliji zbog qu-di koji su mu dolazili. Jer ga Bogdade tome kraju kao izvor isce-qewa. On ne odlaà{e u pusti-wu, da ne bi dolazioci, ne zate-kav{i ga u keliji, vra}ali se pra-zni i neute{ni, nego da svaki do-bije lek koji traì: jedni isce-qewe svojih telesnih bolesti, adrugi oslobo|ewe od du{evnihpatwi pomo}u duhovnih poukawegovih.

Ali po{to mesto be{e bezvod-no, trebalo je imati mnogo vodeza mnogobrojne posetioce koji sumu dolazili. Zbog toga iskopamali bunar za sakupqawe ki{ni-ce. No ta voda je zadovoqavalapotrebu za nekoliko dana. Jednomza vreme ège do|o{e k wemu ne-

11

��

ki qudi, i behu èdni. On naredijednome od svojih u~enika, kojihbe{e {est, da zahvati vodu s bu-nara i napoji èdne. No u~enikga izvesti da u bunaru nema ni ka-pi vode. Prepodobni mu onda ti-ho re~e: Nadam se u divno ime Go-spodwe, da }e{ na}i vode u buna-ru, da bi utolio è| na{ih gosti-ju. U~enik ode i na|e bunar punvode do vrha. I on za~u|en, radu-ju}i se i slave}i Boga, zahvativodu i odnese je k ocu, kazav{i muza ~udo u~iweno molitvama we-govim. I dovoqno be{e te vode zasve potrebe na mnogo dana. Ovo se~udo dogodi u sedamnaestoj godi-ni podvi`ni{tva prepodobnogAnina.

Zatim, po{to se ta voda najzadpotro{i posle duèg vremena, aki{e ne be{e, prepodobni Aninne htede da ponovo i{te od Bogatakvo ~udo. Nego, smiravaju}i umsvoj, on stade sam donositi no}usa Eufrata vodu za potrebe pose-tilaca. I tako svake no}i od ve-~era do svanu}a on no{a{e vodu,slave}i ustima Boga, i se}aju}ise evan|elskih re~i Hristovih:Ako koji napoji koga ~a{om vodeu ime moje, ne}e mu plata propa-sti (Mt. 10, 42). No jednoga danase dogodi da ne be{e vode, a do|o-{e k wemu neka bratija iz mana-stira da ga posete, i behu èdniod putovawa. Prepodobni ondadohvati kr~age i sam ode po voduna daleku reku. No odmah se vra-ti. Videv{i ga gde se odmah vra-}a, oni mi{qahu da je blaèniiznemogao telom, te na reku nii{ao nije. Stoga mu potr~a{e ususret, èle}i da sami idu na re-ku po vodu. I kad mu stado{e ski-dati kr~age s ramena, oni vide{e

da su te{ki i puni vode. I veomase udivi{e. Jer An|eo Gospodwi,kao i prvi put kod starca Majume,napuni kr~age vodom. I povika-{e bratija: Hvala Bogu, evo iz ra-mena svetog oca iste~e voda ìvai hladna! - I veseli pi{e od we.A smirenoumni svetiteq re~eim: Oprostite mi, bra}o, jer samgre{an. Ova se voda nevidqivadarova ne zbog mene nego zbog va-{e prevelike è}i, da ne bisteiznemogli dok bih se ja vratio sreke.

Episkop grada NeokesarijePatrikije voleo je svetog Aninai vrlo ga mnogo po{tovao zbogwegovog svetog ìvota i ~udesakoja je blagoda}u Gospodwom ~i-nio, i ~esto ga pose}ivao, pa ga irukopoloì za prezvitera si-lom. A kad episkop ~u da se pre-podobni mu~i nose}i sam vodu saEufrata za svoje posetioce, po-kloni mu magarca da na wemu do-nose vodu, kako se svetiteq ne bimu~io. No posle nekoliko danado|e k prepodobnome jedan siro-ma{an ~ovek, koji nije imao davrati dug zajmodavcu, i moli sve-tog da se smiluje na wega i da muda ne{to ~ime bi mogao isplati-ti dug. A prepodobni sam siroma-{an duhom i stvarima, nemaju}i{ta da mu da, re~e mu: Uzmi, bra-te, ovog magarca, prodaj ga i is-plati svoj dug. - Siroma{ak uzemagarca i ode, a svetiteq opetstade sam donositi vodu sa dalekereke. Saznav{i za to, episkop muposla drugog magarca, sa ovakvomporukom: Ne poklawam ti magar-ca, nego samo da ti vodu nosi, akad mi bude zatrebao, ja }u ga opetuzeti. No posle izvesnog vremenaopet do|e neki siroma{ak k pre-

podobnome, prose}i milostiwu.A on, po{to ni{ta nije imao, da-de mu magarca. Potom mu do|e uposetu episkop. I kad ne na|e ma-garca, on naredi da se iskopa du-bok bunar. Onda dovede magarce,na kojima se donese vode s reke, inapuni bunar. Jer u tim su{nimkrajevima, po{to nema vlage u ze-mqi niti unutra ima vodenih ì-la, kopaju se suvi bunari, i u wihse skupqa voda od ki{e ili snega,ili se donosi s reka. I tako, po-{to episkop napuni bunar vodom,uze svoje magarce i odvede. I kadbi se bunar ispraznio, on je slaosvoje magarce, na kojima se dono-sila voda i bunar punio, pa jeopet uzimao natrag magarce.

U apamijskoj krajini be{e ne-ki stolpnik Pionije, koji vo|a-{e an|elski ìvot. Neki pokva-reni qudi iz okoline do|o{e no-}u u wegov manastir, nadaju}i seda }e tamo na}i veliko bogat-stvo. Oni provali{e zid, u|o{eunutra, i onda lopovski i razboj-ni~ki obi|o{e sve odaje, traè-}i {to bi mogli uzeti. Ali ni-{ta ne na|o{e. Pri odlasku je-dan od wih se baci kamenom nasvetog stolpnika, udari ga silnopo glavi, i razbi mu glavu. Po{toti zlo~inci otido{e, stolpniksmi{qa{e da si|e sa stolpa iide da se tuì sudijama. A prepo-dobni Anin, prozrev{i Duhomstolpnikovu nameru, dozva lavakoji mu sluà{e, dade mu po obi-~aju hranu, i re~e mu: Dobro se na-jedi, jer }e{ i}i na dalek put!Onda uze hartiju, i napisa ovakvopismo: O, o~e prepodobni! pozna-to mi je da si postradao od zliko-vaca, pa sad namerava{ da si|e{sa stolpa, èle}i da se osveti{

12

��

neprijateqima svojim. No, odu-stani od takve namere, da ne li-{i{ sebe ve~ne nagrade za tr-pqewe u nebeskom carstvu - Ovopismo sveti Anin priveza lavu ovrat, i govore}i mu kao ~oveku,posla ga apamijskom stolpniku,zapretiv{i lavu da nikoga ne na-pada putem. Lav odjuri. I kad sti-è do stolpnikovog manastira,on stade noktima grebati kapiju.Vratar nagviri kroz prozor~e i,ugledav{i lava, otr~a k stolpni-ku i izvesti ga da veliki zver sto-ji pred kapijom. Satvoriv{i mo-litvu, stolpnik naredi vrataruda bez straha otvori kapiju. Iu|e lav, i pritr~av{i k stolpubaci pismo pred stolpnika. On gapro~ita, i udivi se prozorqivo-sti prepodobnog Anina, koji satakve daqine saznade wegovu na-meru. I divqa{e se kako Bog pot-~ini zverove da sluè ugodnikuwegovom. I odustade od svoje na-mere, prepu{taju}i stvar Bogu.

Jedna blago~estiva èna, kojaje bolovala od neke bolesti, po|ek svetome Aninu da ga zamoli zaisceqewe. Na putu je srete jedanvarvarin sa kopqem u ruci. Onhtede da je opqa~ka, ali ne na|eni{ta kod we osim malo hleba. Iraspaliv{i se grehovnom poù-dom, on htede da je siluje. Zabiv-{i kopqe u zemqu, on je stadeprimoravati na blud. Ona se oti-ma{e, ali po{to ne moga{e da muse otme iz ruku, ona prizva u po-mo} ime svetog Anina, vi~u}i:Sveti Anine, pomozi mi! - I tog~asa onaj svirepi i neukrotqivivarvarin ukroti se i zadrhta, jerga spopade strah. I htede da beì,zato dohvati kopqe da ga istrgneiz zemqe, ali ne mogade po{to se

be{e veoma zarilo u zemqu. Vi-de}i to, on se jo{ vi{e upla{i,pa zatim razjari.

Ali èna, izvukav{i se iz we-govih ruku, pobeè i do|e k sve-tome Aninu, i kaza mu sve. I po-{to je svetiteq isceli od bole-sti, ona se vrati domu svom. A do-|e k prepodobnome i varvarinonaj, kaju}i se za sva svoja zla de-la. Sveti Anin ga isceli, i svetojveri nau~i, i udostoji svetog kr-{tewa. A posle nekog vremenaobu~e ga i u an|elski obraz. I onbi inok bogougodan. A ono wego-vo kopqe ukoreni se u zemqi, iBo`jom silom izraste u velikihrast.

Ovaj veliki ugodnik Bo`ji ~i-wa{e i mnoga druga ~udesa: ra-slabqene isceqiva{e, |avole izqudi izgowa{e, i bezbrojne bo-lesnike isceqiva{e. I on be{eisceliteq ne samo qudi nego iìvotiwa. Jednoga dana be{e seslegao k wemu silan narod, a be-{e stra{na èga. I nestade vode,a è| ih mora{e sve. Tada se sve-titeq pomoli Bogu, i odmah sepojavi u vazduhu ki{ni oblak, iiznenada udari neobi~no jaka ki-{a, koja ispuni vodom sve jame idoline.

Prepodobni prore~e i mnogestvari koje su se imale dogoditi:pretskaza najezdu varvara, provi-de kon~inu mnoge bratije, i sva-kog priziva{e k sebi zasebno, igovora{e: êdo, pobrini se o du-{i svojoj, jer je tvoje vreme blizu.

Zatim se prepodobni Anin isam pribliì kraju, po{to pro-ìve sto i deset godina. Predu-znav{i dan svoga prestavqewa,on sazva svoje duhovno stado, jerima|a{e dosta bratije, kaza im

mnoge pouke, i najzad pokazuju}irukom na najvrlinskije me|u wi-ma, prezvitera Veronikijana, re-~e im: On neka vam mesto mene bu-de iguman!

Posle toga odbolova sedam da-na, i be{e pri kraju. Pred samusmrt upla{i se, i poku{a da usta-ne sa odra. I prikloniv{i glavu,govora{e: mir vam, gospodo moja!I po}utav{i malo, re~e opet: Koste, gospodo moja? Po}utav{iopet, re~e: Neka bude voqa Go-spoda mog! Evo i ja idem s vama ponare|ewu Gospodwem. - Svi seprisutni prepado{e, i ni~icepado{e. A bogoqubivi prezviterVeronikijan, naimenovani igu-man, upita prepodobnoga: Gospo-dine moj, kakva ti je nada, radikoje si se trudio kroz sve daneìvota svog? Reci nam, {ta tovide. Svetiteq odgovori: VidehGorwi Jerusalim otvoren, ioblak svetli gde izlazi, i na we-mu tri svetlonosna ~oveka, kojido|o{e k meni i reko{e mi: Ani-ne, Gospod te zove, ustani i po|i snama! A ja ih upitah: Ko ste vi go-spodo moja? Oni mi odgovori{e:Mi smo Mojsije, Aron i Or.

ûv{i to, bratija se jo{ vi{eprepado{e. A on im re~e: Bra}omoja, molite se za mene, da se nepostidim kada budem izvedenpred Sudiju stra{nog. - Potomre~e opet: Primi, Gospode, duhmoj! - I rekav{i to, prestavi se,osamnaestog marta. I ~esno ga po-grebo{e, slave}i Oca i Sina iSvetoga Duha, jednog Boga, sla-vqenog od sviju vavek, amin.

Iz @itija svetih

za mart

13

��

PJESMA PALOG AN\ELA

Daleko je Sveta Gora...

ûdno je i divno jutro

svijetlog dana Vaskrsewa

Hristova, jutro kad je On ustao iz

mrtvih. Ne ~uje se ni zvuk u ~i-

stom jutarwem vazduhu, priroda

je mirna, pa i valovi Egejskoga

mora, koje okruùje Svetu Goru,

umirili su se. Sunce je pokrilo

istok svojim purpurom, obasjava-

ju}i zla}anim zracima i more i

Svetu Goru, wezine kr{eve, pras-

tare {ume i bijele zidine mana-

stirske.

Vaskr{wa se slu`ba svr{ila

i kalu|eri su se razi{li po svo-

jim }elijama, a pustiwaci koji

stanovahu u udaqenim mjestima

Svete Gore po svojim skromnim

kolibicama.

U jednoj usamqenoj pe}ini u du-

bini pustiwe staja{e uzdignutih

ruku, na molitvi umoran i vrlo

ostario kalu|er. Pod utiskom

radosnog pjevawa uskr{wih pje-

sama zaboravio je na umor i liju-

}i tople suze od miline uznosa{e

pohvalnu molitvu Uskrslome.

Stari kalu|er ìvqa{e u Sve-

toj Gori jo{ iz malena, provode-

}i strog isposni~ki ìvot, te je

bio sa svojih djela i kod ostale

bratije i u~enih staraca u vrlo

velikom uvaàvawu. Dawu se ne-

prestano bavio raznim poslovi-

ma, a no} bi proveo u molitvi i

~itawu Svetog pisma.

Iz svoje bi pe}ine odlazio u

manastir samo o velikim prazni-

cima i kad je trebalo da primi

sveto Pri~e{}e.

êsto bi puta pao u isku{ewe

|avola, koji mrzi sve ono, {to je

dobro i istinito i koji je zlo-

tvor istinitog hri{}anskog ì-

vota.

On bi ga tada mu~io raznim mu-

kama, jer mu je zavideo na wego-

vom svetom pustiwa~kom ìvotu,

koji se proslavqa ne samo u Sve-

toj Gori nego i izvan we po svim

hri{}anskim zemqama, ali je pu-

stiwak trpeqivo i ne rop}u}i

podnosio muke i molio se za one,

koji ga vrije|aju.

\avo bi se ~esto puta pretva-

rao u divqu zvijer i napadao bi

na starca, no odmah bi pobjegao

posramen i pobije|en silom mo-

litve.

Dugo se molio starac u svojoj

mra~noj pe}ini pred ikonom Spa-

siteqevom, kad mu se na jedan put

zasvijetli pe}ina nekom ~udnom

nadprirodnom svjetlo{}u, i za~u

neki radosni glas, koji mu re~e.

- Raduj se slugo Bo`ji, Gospod

te je obdario velikom milo{}u

za tvoja djela i molitve, predsto-

ji ti slava proroka Ilije!

- Ko si ti {to svijetli{ Bo-

ànskom svjetlo{}u? - upita sta-

rac, - ne obra}aju}i pa`we na

divnog posjetioca, nego upravi

svoj pogled na lik Bogo~ovjeka. -

Ja sam sluìteq Bo`jeg presto-

la, Wegov arhan|eo Gavrilo i po-

slan tebi, da te odnesem Gospodu

u dan wegova Vaskrsewa.

- Ne, nijesi meni gre{nom po-

slan od Gospoda, odgovori kalu|er,

ja sam nedostojan, upoznao si se u

pe}inu, ali ja nijesam taj kalu|er,

kome te je poslao prijesto Bo`ji.

- Vjeruj mi o~e! Ne kvari voqu

Gospodwu; prekini molitvu, pa

iza|i iz pe}ine i po{qedwi put

pogledaj na ni{tavni svijet, koga

si se odrekao radi nebeskog bla-

ènstva.

14

��

- Imenom te Gospodwim zakli-

wem, pri~ekaj me dok postojim na

po{qedwoj molitvi ovoga ze-

maqskog ìvota; Za tim }u oti}i

Wemu, koji je milostiv!

- Ne o~ekivaj o~e! [to ti se

treba ovdje moliti, kad moè{

pristati sa molitvom prijestolu

Cara nad carevima?!

- U ime Gospodwe kaèm ti; ne

smije{ me uznemiravati dok ne

uznesem molitvu Gospodu, re~e

starac o{tro, i podiè nanovo

ruke stoje}i na molitvi.

Iskreno sa suzama, molio se

stari pustiwak:

srce je wegovo bilo prepuno

odanosti Bogu.

On se nije zanio za ni{tavosti

ovoga svijeta, nego je bio duhom u

drugom - neebeskom svijetu. Na

jednom ~u starac neko {u{tawe,

zatim jauk, koji se sve vi{e pri-

bliàva{e wegovoj pe}ini. Ne-

besna svjetlost, koja osvjetqava-

{e wegovu pe}inu, na jedan put

i{~eznu i na mjesto nebesnog ì-

vqa vide za~u|eni starac pred

sobom zlobnog duha tame.

- O~e, jeca{e |avo, prekini mo-

litvu, suze tvoje vrlo peku, muke

su mi paklene mnogo lak{e od

ovoga ogwa, {to me je za vrijeme

tvoje molitve opalio.

- Ja }u te izbaviti, - re~e sta-

rac, - ako bude{ hvalio ime Go-

spodwe jednom od onih pjesama,

kojima ste vi pali an|eli, wega

slavili u dane svoga nebesnoga

ìvota.

- Ne mogu o~e, to nije u mojoj

vlasti!

- Bog je milostiv i oprosti}e

ti, ako ti ja u wegovo ime dozvo-

lim! Pjevaj ili }u opet nastaviti

molitvu!

- Neka bude tako, veliki si u

Gospodu i ja sam ti se duàn poko-

riti! Ali moja pjesma bi}e konac

tvome ìvotu, jer niko od smrt-

nih ne moè slu{ati umilne bo-

ànstvene zvuke, - bez suza, po-

slije kojih se svr{uje i sam ì-

vot!

- Ja sam svagda gotov oti}i pred

Gospoda, pusti neka mi tvoja pje-

sma uskori kraj ìvota! Pjevaj!

ûdni boànstveni zvuci, zvu-

ci divnog pojawa u slavu tvorca

svijeta, prevje~nog Gospoda, pre-

obrazili su i starca i ku{a~a:

starac preklopi kolena, a o~i

pune suza bijahu mu upravqene na

ikonu Spasiteqevu.

Starac osje}a{e u tom ~asu sve

blaènstvo ìvota an|ela

Bo`jih, a ku{a~ posmatra{e

starca tu`nim, ali punim pogle-

dom nade.

Ku{a~ prestade pjevati i, si-

nuv{i kao muwa, nestade ga. Sta-

rac se ne podiè sa zemqe nego

skru{enih ruku na prsima i po-

gnute glave otide sa ovoga svijeta

u carstvo Gospoda, koga je qubio.

U o~i Velikog dana, poslije ve-

~erwe, javi se bratstvu u mana-

stiru nepoznati pustiwak.

- Va{ bogomoqac, koji je pro-

veo bio ìvot u kolibi manasti-

ra va{eg, ostavio vas je! Idite i

sa po{tovawem sahranite tijelo

wegovo - re~e on igumanu i star-

cima. On je bio velik u Gospodu i

nije mu bilo ravna me|u vama po

djelima. Sje}ajte ga se uvijek i

wegov ìvot i dobra djela na ze-

mqi neka vam posluè za pri-

mjer.

Iguman se za~udi, te htjede

upitati stranog kalu|era o izne-

nadnom svr{etku star~evom, ali

stranca nestade.

ûv{i za to bratija, pohita od-

mah u star~evu pe}inu. Na rame-

nima preneso{e tijelo u mana-

stir, da ga s po{tom sahrane.

Svijetli dan Gospodweg Vaskr-

sewa bio je posledwi dan ìvota

pustiwakova, - vrag sawaju}i o

wegovoj du{evnoj pogibeqi za-

sladio mu je neispitanim putevi-

ma Bo`jim kraj ìvota Boàn-

stvenim i krasnim pjevawem ne-

besnih pjesama.

Velika su djela i skromne mo-

litve kalu|era, sinova pustiwe!

Gospod ih ~uva kao svoje izabrane

“ni~to è zloe kosnetsja ih”.

Oni su u Gospodu i Gospod je u wi-

ma!

“Pastir Dobri”

Mile{eva, 1991.

15

��

Dr NIKODIM MILA[

episkop dalmatinsko-istrijski (1890 - 1911)

Nikodim Mila{ pre mona-{tva Nikola, ro|en je 4.aprila 1845. godine u [i-

beniku od oca Trifuna i majkeMarije, po ro|ewu Italijanke,koja je pre udaje primila pravo-slavnu veru. Mila{i su se dose-lili u Dalmaciju iz Duvna.

Nikola je zavr{io osnovnu{kolu 1856. godine kod franci-skanaca, a privatnu niù gimna-ziju kod dominikanaca, slu{aju-}i za to vreme veronauku u Bova-novoj srpskoj {koli. Budu}i danià gimnazija nije imala pravojavnosti, Nikola je morao ponovopolagati ~etvrti razred kod jezu-ita u Dubrovniku. Zahvaquju}iuro|enoj mu inteligenciji i bri-qantnim odgovorima ne samo damu je priznat ~etvrti, ve} mu jepriznat i peti razred i odmah jepreveden u {esti. Kao stipendi-sta Zeli}eve fondacije Nikolaje nastavio {kolovawe u zadar-skoj gimnaziji. Iako nije imaonameru da se posveti sve{te-ni~kom pozivu, zahvaquju}i pra-voslavnom bogosluèwu, toj ì-li kucavici pravoslavne crkve,Nikola se upisuje u gimnaziju uZadru, a svoje bogoslovsko obra-zovawe zavr{ava 1863/4. {kolskegodine u Sremskim Karlovcimasa odli~nim uspehom. Kao svr{e-ni bogoslov opet poku{ava da seposveti drugom pozivu, odlazi uBe~ i upisuje se na Filozofskifakultet. Me|utim, ubrzo napu-{ta studije filozofije, odlazi1867. u Rusiju i upisuje se u Kijev-sku duhovnu akademiju. NikolaMila{ Duhovnu akademiju zavr-{io je u dvadeset {estoj godiniìvota i time zaokruìo svoje{kolovawe. Iz Kijeva se vratiokao magistar teologije izradiv-

{i magistarski rad o nomokano-nu patrijarha Fotija.

Po povratku iz Rusije Mila{se nadao da }e biti postavqen zaprofesora preure|ene Bogoslo-vije u Zadru i zato je vreme do po-stavqewa koristio za priprema-

we predavawa iz predmeta koje biimao predavati. Za suplenta jepostavqen 17. novembra 1871. a30. juna 1872. godine imenovan jeza stalnog profesora, s tim {toga je episkop Stefan (Kneèvi})postavio i za rektora semeni-{ta.

Kada je Austro-ugarska 1873.godine izdvojila Dalmatinskueparhiju iz sastava Karlova~kemitropolije i pripojila je ve-{ta~koj tvorevini Bukovin-sko-dalmatinske mitropolije~ije sedi{te nije bilo ni u Buko-vini ni u Dalmaciji ve} u Be~u, aepiskopi novostvorene mitropo-lije su se sporazumevali pomo}u

prevodioca, javilo se u naroduveliko uznemirewe. Tim povodompojavquje se Mila{eva kwiìcaIstorijsko kanoni~ni pogled naustanovqewe nove srpsko-rumun-ske mitropolije. Ovu kwigu suvrlo dobro primili Srbi iz svihkrajeva, izme|u ostalog i zbogsmelosti autora.

Nikola Mila{ je i sam uvi|aoda nije umesno da stoji na ~elu se-meni{ta kao svetovwak i odlu~u-je se za mona{ki ~in. Zamona{enje na Badwi dan 1873. godine u Za-dru, dobiv{i ime Nikodim, a naBoì} je rukopoloèn u ~in je-ro|akona. Ubrzo je odlikovan cr-venim pojasom i proto|akonskim~inom, na Boì} 1875. godineprima prezviterski ~in a 1880.biva proizveden u ~in arhiman-drita.

Mladi profesor se sada posve-}uje ure|ewu semeni{ta po ugle-du na zavod u êrnovcima, i na-u~nom radu “dopuwuju}i oneosnove znawa na crkvenom pravu”koje je dobio u Kijevskoj duhovnojakademiji.

Godine 1875, odràna je teolo-{ka konferencija u Bonu u ciqusjediwewa hri{}ana. “Zadatakkonferencije je bio da se prona-|e na~in kako bi se sjedinili sapravoslavnom crkvom starokato-lici i anglikanci, a eventualnoi protestanti raznih konfesi-ja.” Nakon konferencije Mila{je dobio utisak “da od svega ovogpoku{aja sjediwewa starokato-lika i anglikanaca ne}e biti ni-{ta, ili bar vrlo kasno”.

Prate}i budno doga|aje u ce-lom pravoslavnom svetu i dopi-suju}i se sa najboqim crkvenimpravnicima Istoka i Zapada, kaoi sa vode}im pravoslavnim teo-lozima, Mila{u ni{ta nije mo-

16

��

glo izma}i. Tako, na primer, kadaje video {ta se u Bosni doga|a samitropolitom dabrobosanskimSavom (Kosanovi}em), wegovimdugogodi{wim prijateqem, kogakao borca za pravoslavqe nisuuzeli u za{titu nadle`ne crkve-ne vlasti, Mila{ pi{e raspravuKanonsko na~elo pravoslavnecrkve pri razre|ivawu crkvenihoblasti. U ovoj raspravi Mila{je zastupao gledi{te da srpskeeparhije u Bosni i Hercegovinitreba da se spoje sa Karlova~kommitropolijom. Me|utim, Au-strougarska nije to èlela, zatoje i stvorila ve{ta~ku tvorevi-nu spajaju}i dve srpske sa jednomrumunskom eparhijom u bukovin-sko-dalmatinsku mitropoliju sasedi{tem u Be~u, u kome nije re-zidirao nijedan od trojice arhi-jereja ove mitropolije.

Vredni i u nau~nom svetu ve}poznati “Mila{, skoro nikad,nije mogao izbe}i neprilike kojesu mu zagor~avale ìvot. Godina1885. donela mu je nove nevoqe,jer se bilo ~ulo da ga je ruski Si-nod predlagao za cetiwskog mi-tropolita, a episkop Kneèvi}za sarajevskog mitropolita, namesto mitropolita Kosanovi}a,koji je bio dao ostavku. To je sve~iweno bez da je on dao ma kakavpovod ili ispoqio èqu za to.Oni koji su zavideli wegovom na-u~nom uspehu, koji mu je donosiopopularnost, bojali su se wego-vog prestià, pa su ga optuìva-li kao da je on po nalogu austrij-ske vlade napisao bro{uru o bo-sansko-hercegova~koj crkvi samozato da bi do{ao na katedru sara-jevskog mitropolita. Takvih idrugih kleveta i ogovarawa biloje toliko da ih ni on nije mogaoprepoznati od kuda dolaze, i koiza wih stoji. Zbog toga je jula1885. dao ostavku na mesto rekto-ra Sjemeni{ta.”

Budu}i da je od ministra pro-svete u Srbiji Milana Kujunxi}a

dobio poziv da do|e u Beograd ireorganizuje Bogosloviju, Mila-{u je ovaj poziv dobro do{ao dase ukloni iz sredine koja je premawemu postajala neprijateqskiraspoloèna. U Beograd je do{aokrajem meseca novembra 1886. iprimio du`nost rektora Bogo-slovije, a ubrzo je postao i ~lanGlavnog prosvetnog saveta.

Dolazak Nikodima Mila{a uBeograd pada u vreme me|usobnih

partijskih borbi u Srbiji kojihnije bio po{te|en ni Mila{, ia-ko je tek do{ao u Beograd. Libe-rali su {irili vesti da je Mi-la{ “do{ao u Srbiju po uputstvuAustro-ugarske i rimske propa-gande da pounijati Srbiju.” U tojsituaciji nisu ga svojski prihva-tali ni svi nastavnici Bogoslo-vije. To se saznalo naro~ito po-{to je saslu{ana wegova sveto-

savska beseda 13. januara 1887, ukojoj je on govorio “o potrebiklasi~nog obrazovawa za kandi-date bogoslovije, u stvari kako jeèleo da reorganizuje bogoslo-viju.” Mila{ je, dakle, bio pri-siqen da napusti Beograd i u julu1887. godine vratio se na svoju du-`nost u Zadar.

Po povratku u Zadar Mila{ seposve}uje nau~nom radu i obja-vquje kwige Propaganda i Cr-kveno pravo. Moè se sa sigurno-{}u re}i da je kwiga Crkvenopravo wegovo ìvotno delo. Onoje prevedeno na vi{e jezika i da-nas se koristi u svim pravoslav-nim crkvama. Iako postoji mi-{qewe da je ovo delo prevazi|e-no, sa time se ne bismo mogli slo-ìti, jer ga je napisao najve}i ka-nonista na{ega veka koji se ko-ristio izvorima iz “prve ruke”,a oni nikada ne zastarevaju. Mi-la{ ponovo dobija poziv da do|eu Beograd, sada za profesora ka-nonskog prava na Velikoj {koli,na kojem se odmah zahvalio, a epi-skop temi{varski Georgije(Brankovi}), potowi patrijarhsrpski, nudi mu poloàj rektoraKarlova~ke bogoslovije. Mila{je smatrao da o tome moè da od-lu~i tek kada se u Sremskim Kar-lovcima popuni patrijar{ijskipresto, koji je smr}u patrijarhaGermana bio upra`wen. Sve temogu}nosti su u me|uvremenuprestale biti aktuelne, jer jeMila{ 10. jula 1890. imenovan zadalmatinskog episkopa, a hiro-tonisan 16. septembra 1890. Epi-skop Nikodim je dobro znao da jepoloàj dalmatinskog episkopavrlo teàk, zato i kaè: “Nijelak posao vladici u Dalmaciji isa takozvanom pravoslavnom in-teligencijom. Ovi i ovakvi qudiprinudili su dalmatinske epi-skope Raja~i}a, @ivkovi}a i Mu-tibari}a da bjeè iz Dalmacije udruge eparhije. ... Ali najteè jedalmatinskom episkopu sa Vla-

17

��

dom, ako ho}e da bude pravi pra-voslavni episkop i ~uvar vjere icrkve svoje. U Austriji od 1868.vlada zakon da pravoslavqe uì-va jednaka prava kao i sve ostalepriznate dràvne konfesije.Ali u samoj stvari ta je crkva uAustriji samo tolerirana.”

Nikodim Mila{ se sav posve-tio svojoj eparhiji za koju je, kakosam kaè, “odgovoran i pred Bo-gom i pred qudima. Revnosno ju jeobilazio, sve{tenstvu i pastvislao poslanice, ustrojio eparhij-sku skup{tinu i pokrenuo akcijuza podizawe srpskog pravoslav-nog hrama u Splitu, koji ni do da-nas nije podignut zbog smetwi ko-je su dolazile, za posledwih stogodina, sa iste strane. “A glavnaje smetwa”, kaè Mila{, “bilodalmatinsko Namjesni{tvo. Onoje u ovome stajalo pod uplivomrimokatoli~kog episkopa i sve-{tenstva spqetskog, koji su upo-trebqavali sva mogu}a, ve}inomtajna sredstva, da pravoslavni uSplitu ne dobiju nikada svoju cr-kvu. I zaista nikada je nisu ni do-bili!

Budu}i da rimokatoli~ka cr-kva nikada nije mirovala, ve} jenastojavala da Srbe pounijati,Mila{ je bio izazvan papskomenciklikom 1894. godine, kojomsu pravoslavni pozvani da se sje-dine sa rimskom crkvom. Ako setome jo{ doda poseta kriè-va~kog unijatskog biskupa JulijaDrohobeckog (1891-1920) Dalma-ciji, Mila{ se “re{io za akci-ju”. Drohobecki se uverio da ni-ko ne mrzi toliko unijate kaopravoslavni Dalmatinci”, a Mi-la{ je svojom uskr{wom poslani-com sve{tenstvu i narodu 1896.skrenuo pa`wu na zna~aj pravo-slavne vere i na opasnost koja impreti od rimokatolika i unijata.Ovi najnoviji doga|aji su ga po-budili da se pune ~etiri godineposveti prou~aawu “sudbe pravo-slavne vjere i crkve u Dalmaciji

od najstarijih vremena... Rezulta-tom ovoga bila je moja mila i naj-milija kwiga Pravoslavna Dal-macija.” Zaista je ovo “najboqiprimer kako je Mila{ bio ospo-sobqen i smeo da uvek odgovoripisawem na izazove, {to mu je do-nosilo nevoqe od neprijateqa, aslavu od prijateqa i nepristra-snih nau~nika”.

Posle smrti mitropolita Sr-bije, Inokentija, 1905, NikodimuMila{u je ponu|en poloàj mi-tropolita Srbije. Me|utim, on jeodbio ovu “~asnu ponudu”.

Smr}u episkopa bokokotor-skog Gerasima (Petranovi}a)1906. episkop Nikodim je izgubiosvoga velikog prijateqa i od-li~nog saradnika u borbi za o~u-vawe pravoslavqa. Za wegovognaslednika je imenovan arhiman-drit Dositej (Jovi}) konzistori-jalni referent, ra~unovo|a iblagajnik Dalmatinske eparhije,zbog koga je Mila{ doìveo vrlovelike neprijatnosti prilikomprimopredaje poslova.

Crkveno-pravnoj nauci, koju jeobogatio izvanrednim radovima,Mila{ 1907. godine daje novu stu-diju Rukopoloèwe kao smetwabraku koju su na no` do~ekala dvarektora bogoslovije: Stevan Ve-selinovi} iz Beograda i JovanVu~kovi} iz Sremskih Karlova-ca. Mila{u je naro~ito te{kopao napad Veselinovi}ev, jer gaje napao “neprihvatqivim na~i-nom u nau~noj kritici”.

Dalmatinskoj vladi je dobrodo{ao ovaj nemili doga|aj da seoslobodi Nikodima Mila{a“koga je smatrala za “fanati~kogpravoslavnog”, koji joj je sprije-~io da tjera sa pravoslavnimasvoju velikokatoli~ku politi-ku”. Akciji protiv episkopa Ni-kodima pridruìli su se i nekiintelektualci, svetovwaci, mo-nasi i sve{tenici. U isto vremesu neke crkvene op{tine “rezo-lucijama” traìle da se episkop

Nikodim svrgne. Episkopu Niko-dimu je bilo jasno ko stoji izasvega onoga, te je 21. decembra1911. godine podneo caru “ostav-ku na zadarsku eparhiju”, a ona muje uvaèna 19. januara 1912. godi-ne.

Vest o Mila{evom penzioni-sawu primqena je u celom pravo-slavnom svetu sa velikom àlo-{}u i protestom, a posebno u Ru-siji u kojoj je Mila{ uìvao ve-liki ugled. Nakon penzionisawaKijevska duhovna akademija pro-glasila ga je 2. marta 1912. godinesvojim po~asnim ~lanom, a to jeu~inilo i Slovensko dobrotvor-no dru{tvo u Petrogradu 5. majaiste godine.

Kao umirovqeni episkop Ni-kodim Mila{ se ve} 26. januarapomenute godine nastanio u Du-brovniku, odakle se 29. januaraoprostio sa sve{tenstvom i na-rodom poslanicom.

Raspolaù}i svojom imovinom,Mila{ se u Dubrovniku, podstalnom kontrolom austrougar-ske policije, posvetio nau~nomradu. Dok se Mila{ nalazio nale~ewu u [tajerskoj, policija muje, na dan progla{ewa rata Au-stro-ugarske Srbiji, 23. jula1914. godine, pretresla stan i od-nela privatnu prepisku i ruko-pis pripremqen za {tampu “Cr-kva i dràva u Austro-ugarskoj”.

Episkop Nikodim Mila{ jeumro na Veliki petak, 2. aprila1915. godine u Dubrovniku i sa-hrawen u privatnoj grobnici.Wegovi posmrtni ostaci prenetisu 4. oktobra 1930. godine u [ibe-nik i slede}eg dana sahraweni uposebnoj kapeli kraj Uspenskoghrama.

��

��

18

��

O GRANICAMA POSLU[NOSTI VLASTI

Apostol Pavle pi{e da jedràvna vlast (uglavnomrimska vlast), ustanovqe-

na radi toga da bi bila oru|e urukama Promisla Boìjeg, da bispasla svet od haosa (Rim. 13, 16).“Jer Wime bi sazdano sve, {to jena nebesima i {to je na zemqi,{to je vidqivo i {to je nevidqi-vo, bilo prijestoli ili gospod-stva ili na~alstva ili vlasti:sve je Wime i za Wega sazdano”(Kol. 1, 16). Kada ne bi bilo dr-àvne vlasti, u~i apostol Pavle,to bi se svet raspao u param par-~ad. Ovo vrlo dobro znaju oni ko-ji ho}e da razru{e bilo koju dr-àvu, a zatim uni{te narod. Raz-ru{iti vlast - zna~i dopustitihaos u svetu.

Sveto Pismo nas u~i da je svakavlast Bogom ustanovqena. Onikoji se protive vlasti, protivese Bogu i navla~e na sebe gnevBo`ji. Dakle, nezavisno od togako se nalazi na vlasti, hri{}anisu du`ni da budu poslu{ni tojvlasti kao Boìjem ustanovqe-wu. Nebitno je da li vlast svesnoili nesvesno ispuwava ovu Bo-ànsku funkciju - ~uvawa svetaod haosa - hri{}ani su prizvanida joj pomognu u ovom vrlo va-`nom sluèwu, ~ak iako je navlasti Neron, goniteq hri{}an-ske Crkve.

A kada vlast primorava hri-{}anina da postupi protiv verei istine, pravi~nosti i savesno-sti, tada nam prili~i da poslu-{amo re~ Boìju koja kaè datreba da slu{amo vi{e Boga, ne-go li ~oveka. U takvim slu~ajevi-ma poslu{awe vlasti postaje ne-poslu{awe Bogu. U svim ostalimslu~ajevima du`ni smo da joj bu-demo poslu{ni. Kada je ovo po-

slu{awe istinsko, Bog otkrivaSamoga Sebe za ispuwavawe We-govih zapovesti.

Mi treba da razmislimo i o od-govornosti onih koji su na vlastii o tome kako se ostvaruje vlast.

Svi mudraci govore da pre nego{to nau~imo da upravqamo dru-gim qudima, nu`no je nau~itiupravqawe svojim sopstvenimstrastima. To znaju ~ak i nezna-bo{ci. Hri{}ani su svesni togajo{ dubqe: (Gal. 5, 24-25)

24. “A koji su Hristovi, raspe-{e tijelo sa strastima i èqama.

25. Ako Duhom ìvimo, po Duhui da hodimo”.

Ko je Hristov duàn je da “ras-piwe plot svoju” i ako ho}e da is-puwava vlasti istinski, u Bogu,po hri{}anski.

Potpuno je jasno da je nedovoq-na visoka li~na moralnost zaostvarivawe vlasti (npr. u Cr-

kvi). Nedovoqno je sve{tenikuili episkopu da bude samo blago-~estiv. On mora da ima i osobenedarove blagodati Boìje, zato{to od wega zavise putevi drugihqudi. Potrebna je i razboritosti takvo poslu{awe Bo`je vlasti,znawe Voqe Boìje do koje se do-lazi podvigom.

Velika je odgovornost “obu~e-nog u vlast” za ono {to se de{avasa narodom. Sveti Oci kaù da }evladar davati odgovor pred Bo-gom za to {to na primer nije za-{titio svoj narod u vreme opa-snosti, bilo zbog malodu{nostiili iz bilo kog drugog razloga.On je odgovoran pred Gospodomako uvu~e svoj narod u nepravedanrat. Kako je stra{na kazna zaprolivawe nevine krvi ~ak i jed-nog ~oveka! A koliko je tek stra-{na kazna kada se proliva krvmnogih i ~itavog naroda, upravozato {to vladar tog naroda po-stupa nepravedno i neodgovorno!Vlast koja mu je dana od Boga onokre}e protiv Boga i naroda kojimu je poveren. Zbog zloupotre-bqavawa vlasti dolazi novo zlo:pobune i provale narodnog gneva.Ponekad se i sama priroda bunipoàrima, zemqotresima, bura-ma i upozorewima da vlast poti-re (uni{tava) osnove ìvota,pravednosti i poretka na kojimaje du`na da po~iva.

Bezboàn vladar pri~iwavazlo ne samo jednome ~oveku, ve}celom narodu. Ovo zlo moè bitinasiqe - pripremawe ve~ne smr-ti za milione qudskih du{a. Ov-de se stepen odgovornosti vlada-ra jo{ pove}ava u odnosu na pro-livawe nevine krvi.

Sveti Tihon Zadonski je pro-ro~ki govorio da je ne samo vlast

19

��

��

nego i oni koji su pod vla{}u od-govorni za sve {to se doga|a uota~stvu i u svetu. Dolazi vreme,kaè on, kada }e ne samo svaki ~o-vek duàn biti da se moli za svojeli~ne grehove, prinose}i Bogupokajawe - ve} }e sav narod proiz-nositi:

“Sagre{ismo pred Tobom Go-spode. Svi u~inismo bezakowe,svi smo krivi pred Tobom”.

Jedan drugi Sveti Tihon, pa-trijarh Moskovski molio se is-pred ruskog naroda u vreme veli-kih nesre}a.

Za {ta smo krivi?Za ubistvo Cara - pomazanika

Boìjeg, za oskverwivawa sveti-wa na{ih, za to {to ponovo i po-novo pretpostavqamo svoje zemnevarqive uspehe Krstu Hristo-vom. I za gore od svega: {to svoju,grehom iskvarenu voqu, stavqa-mo iznad Boìje i qudske pravde.

Upravo zbog toga smo dobilivlast koja potire (gazi) sve osno-ve istine i pravi~nosti. Umestopomazanika Boìjeg dobili smo,uistinu satanske pomazanike, ko-ji smewuje jedan drugog. Dok u na-ma ne bude svesti o ovim prostimistinama, dok u nama ne bude ni-kakvih promena, ne}emo se pri-bliìti Bogu.

Zar nije o~igledno, da je zbogvernosti prvih u~enika Gospodu,bila darovana svetu na mnoge ve-kove, dràvna vlast zasnovana nahri{}anskim principima? Bla-godare}i istoj spasla se ve}inanaroda a ne samo ostatak. No, ka-kva god da je u svetu vlast, onimakoji qube Boga - tj. onima koji Gai{tu kroz ispuwavawe svetih za-povesti i znaju da sva vlast uvekpripada Bogu - sve sadejstvuje nadobru.

TREBA LI

PODR@AVATI

SVAKU VLAST?

%�� *�� #�� 7�� )�� /�� +�� -�

+5 �� - �� "�� +* ��1��- � �� 0 ! �� ?��@ �� #�?��@ � �� $�� %� �� ?��@�� ?��@ ��

��

O TU\INOVAWU

��

!�� "�� # �� $�� % �� &�� "�� '$�� ()�*+,� �� % � �� -��

.�� # �� /�� 0 �� 1 �� -�� # �� -�� '2�� (3�(4,� 5�� # 6� � � �� '2��4�4(,7 � �� # 8� �� 9 ��

�� !��

20

��

ZA[TO PROPADAMO?

Zemqa i wena dela su datikao put, po kome mi svi tre-ba da idemo, uz podse}awe

da je ciq napred. Paradoks se sa-stoji u tome {to idu}i zajednojednim putem, mi ne dolazimo ujedno - isto mesto.

Zna~ajno je da se Va{a misao osenzaciji usmerila ka najsu{tin-skijem. Sam Hristos u~i takvomevi|ewu: “Kako je bilo u dane No-ja, tako }e biti i kada do|e Sinôve~iji” - kaè On. U vreme No-ja, pred Potopom “jelo se, pilo,ènilo i udavalo, sve dok Nojenije u{ao u kov~eg”.

Hristos govori da mi svagdaìvimo u “dane Noja”. U kwiziPostawa, Potop je predstavqenkao kazna qudima onog vremenaza wihovu razvra}enost (neva-qalstvo). “I Gospod vide}i da jenevaqalstvo qudsko veliko nazemqi, i da su sve misli srca wi-hovog svagda samo zle” (Post. 6,5).

Crkveno predawe svedo~i da sublud i zanimawe magijom savre-menika Noja, doveli do potpunepropasti moralni i dru{tveniìvot, tako da je ~ove~anstvo za-{lo u samoistrebqewe bez nadena opstanak. Moè se u~initi~udnim {to Hristos ni{ta ne go-vori o ovoj propasti, koja je nakraju krajeva samo posledica dru-ge, jo{ dubqe pojave. Wihova kri-vica je u tome {to oni nisu raz-mi{qali sve dok nije do{ao po-top i istrebio ih. Dakle, ne po-miwe se wihov greh, wihova izo-pa~enost. Oni prosto, nisu sebrinuli o glavnome, tj. o istin-skom shvatawu smisla ìvota.

Drugim re~ima, oni su ìvelikao da su besmrtni. Pada na pa-met, rezultat jedne sociolo{keankete, prema kojoj ve}ina ame-rikanaca misli da nikada ne}eumreti.

Wima se ~inilo da pored zem-nog ìvota ne postoji vi{e ni-{ta. Zato je nu`no bilo da izne-nada vide smrt i uvide da nisu“bogovi” i da je ~ak ìvot zemaq-ski mogu} samo sa BOGOM.

Noje je dugo gradio, a oni su muse ravnodu{no podsmevali. Da-kle, oni mu nisu smetali, nisu za-palili wegov kov~eg, ve} prostonisu obratili pa`wu na wega.Nisu se zamislili nad onim {toje on radio.

Oni “nisu mislili”. Zadrì-mo se na ovim re~ima koje mnogipro~itaju i ne primete. Kako du-boko, kako potresno ozna~ava Go-spod su{tinu svega!

ôvek je odgovoran za ono {tovidi. Bog mu je dao razum. On jeduàn da osmi{qeno u~estvuje uìvotu.

Odri~u}i se od razuma on seprevra}a u surovog robota, goregod ìvotiwe, jer ìvotiwamanije data sposobnost da misle.Kada se ~ovek prevra}a u mehani-zam, on mehani~ki odbacuje Bo-ànski dar slobode. Ne razmi-{qaju}i, ne upore|uju}i svoja de-la sa posledicama, sa zapovesti-ma Boìjim i uop{te sa smislom.

On odbacuje Boìje darove izato postaje nedostojan imena ~o-veka.

Gospod nam je dao mogu}nost damislimo i na{ unutra{wi svet

izraàvamo mislima. âk i detegovori: “Izvinite, nisam mi-slio”. Jedna devoj~ica je podeli-la sa svojom drugaricom razmi-{qawa o smislu ìvota, koja suje mu~ila i koja su se odnosila napostojawe smrti. “Tako ne{to,odgovorila joj je drugarica, mijo{ niko nije govorio, a i ja samao takvim stvarima nisam misli-la”.

[ta zna~i ìveti, ne razmi-{qaju}i. To je kao slepilo. âk ineveruju}i ~ovek moè razmi-{qawem do}i do su{tine stvari,kao {to je to bilo sa mnogim na-u~nicima, koji su pri{li kao mu-draci Vitlejemskim jaslama. Iobratno - apostol Pavle govori oonima koji “kad pozna{e Boga, neproslavi{e Ga kao Boga, niti muzahvali{e, nego zalu|e{e u svo-jim umovawima i potamwe nera-zumno srce wihovo... i kako ne ma-ri{e da poznaju Boga, predade ihBog u pokvaren um da ~ine {to jeneprili~no” (Rim. 1,21.28).

“Mehani~ki ~ovek” je uvu~en ubujicu. On ne misli da li je neko-me lo{e ili da li u svetu postojinepravednost, ili ko je na vlastiHitler ili ûbajs. On glasa zakoga kaù. On je podvrgnut svako-vrsnim mehani~kim sugestijama.On naivno sledi modu - sa bestid-no{}u u odevawu, sa neprirodnimpostupcima za koje treba poslepolagati ra~un. U svemu ovomeli~nost i{~ezava, a za besove seotvara prostor.

“Mehani~kom ~oveku” ostajesamo rad, jelo i nasla|ivawe. Za-to danas preko TV - glum~i}i bes-

21

��

krajno reklamiraju na fonu po-lugladne zemqe, kola~e sa bana-nama i “seks” - dve osnovne plot-ske radosti koje su dovedene sko-ro do boànskog kulta. I to je sve{to oni mogu izvu}i od ìvota.A “Nojev kov~eg” - za wih nije ni-{ta vi{e od pikantnog naziva zarestoran ili kockarnicu!

Mi uvek ìvimo “u dane Noja”.Danas kao da se ~ove~anstvo nala-zi u stawu anestezije. Svakodnev-ne materijalne brige ~ine meha-ni~kim ìvot mnogih. Svet u ko-me su qudi priviknuti da ìve~ini im se nepokolebqivo traj-nim, do dana kada nastupa bu|ewekoje je utoliko bespo{tednije,{to se neodgovornije ìvi.

Doga|aji savremene istorijepostojano nas podse}aju na Po-top. Nau~nici govore o prete}ojistro{enosti osnovnih prirod-nih resursa. Zbog radijacije i za-ga|enosti okoline postaje real-nim genetsko izro|avawe ~ovekakao pojave (vrste). Nebivale sti-hijske nesre}e, potpuno nove ne-~uvene epidemije - signali su iziste oblasti. Ni~im opravdanouni{tavawe qudi, takvo kako naprimer u Srbiji i Iraku - otvaraput ka apokalipti~kom ratu, kojise moè pokazati posledwim za~ove~anstvo. Tada }e sav sistemsvetske bezbednosti za jedan ~aspropasti.

Tako }e biti, kaè Hristos,kada do|e Sin ôve~iji. Mnogisebi~no misle da }e ovaj Dolazakbiti samo na kraju vremena, pred-stavqaju}i da oni po svakoj vero-vatno}i ne}e doìveti kraj svetai zato ih se to ne ti~e. Upravoprotiv takvog “razmi{qawa”

predupre|uje Hristos. On kaèda }e se javiti usred na{ih svaki-da{wih poslova, na na{em radu,u na{im porodi~nim odnosima, una{im ku}ama, gde mi jedemo ipijemo. U jednom trenutnu mitreba da budemo spremni za su-sret sa Gospodom. “Tada }e bitidva na wivi: jedan }e se uzeti, adrugi ostaviti. Dvije }e mqetina `rvwevima; jedna }e se uzeti, adruga ostaviti” (Mt. 24, 40-41).Ovo je na{ svakodnevni ìvot.

Gospod }e do}i usred na{ihnajsvakodnevnijih poslova, kadasmo mi tako re}i svecelo zaoku-pqeni wima. On govori o straè-wu, o tome da mi ne znamo u koji}e ~as On do}i. Ovaj Dolazak Go-spoda, prisustvo Boìje me|u na-ma, ne odnosi se samo na bu-du}nost, nego na sve dane na{e.

Mi smo du`ni da ispuwavamosve na{e zemaqske poslove do-bro. No, to jo{ ne odre|uje ~ove-ka. Ni{ta ne razlikuje ono dvojequdi koji su revnosno radili upoqu; niti one dve ène koje sumlele zajedno u jednom mlinu.Me|utim, Bog vidi razliku: jedanje spreman, a drugi nije. Jedan jebio sa Bogom, dakle ve} u svetlo-sti; a drugi se na{ao bez Boga, utami. Obratimo pa`wu na to da jeovde re~ pre svega o spasewu ono-ga ko ho}e da se spase. Na Boì}mi se radujemo {to u svet dolaziSpasiteq. Celo Sv. Pismo, savìvot Crkve svedo~i da Bog spa-{ava.

I ako se dubqe pronikne u smi-sao svemirskog Potopa, u wemu semoè uvideti spasonosno dejstvona rod qudski. Kada se ~ove~an-stvo pribliàva svojem potpunom

i{~ezavawu, “intervencijom”Boga, hod doga|aja se mewa, radipreporoda ~ove~anstva. Noje je~ovek spa{en Bogom.

Mi treba da pamtimo, da je kov-~eg spreman za svakog od nas - da-nas u vreme svemirskog Potopa.Spasiteq Hristos, u{av{i u vo-de smrti, vu~e za sobom Svoju Cr-kvu, u Svojem brodu, sve koje ho}eda ga slede. Iako je u vreme Noja,saglasno Pismu, poginulo prak-ti~no ~itavo ~ove~anstvo, Hri-stos govori o polovini koja sespasava. Jedno od dvoje uzima se;pet mudrih devojaka ulaze ubra~ne odaje nasuprot pet ludih.I mi znamo da ovo nije matema-ti~ko deqewe.

Gospod je daleko od stvarawaatmosfere straha u na{em ìvo-tu. On ho}e da nas prizove nastraèwe. Kada nastupi Potop,uzalud }e biti uzvikivawe: “Eh,da sam znao”!, zato {to smo biliupozoreni. “Budite spremni go-vori On - jer u koji ~as ne misli-te do}i }e Sin ôve~iji”.

@ive}i kao i svi qudi u vreme-nu, hri{}anin je duàn da se raz-likuje od drugih qudi. On je tajkoji zna da se u zapovestima Bo-ìjim sadrì ve~nost. Kako da senau~imo da ìvimo tako da do-stojno ispuwavaju}i svoje zemnosluèwe, uvek budemo pred licemve~nosti - da bi o{tro ose}awevremena koje nas proìma uo~iNove godine pre{lo u ose}aweve~nosti?

Protojerej

Aleksandar

[argunov

22

��

Monah Serafim

^UDNI SU PUTEVI GOSPODWI

��

Vladimirova pri~a

" �� A�� B��

�� &��!� ��

��

1�� "��

?�� @ ��

+ ��- � ��

��

�� 5�� #� �� # ��

�� !�� C �

�� /��

��

�� #� &��

��#� � ��

��

��

��

!��

��

��

� �� $��

�� :��

+��- �� +*�- ��

��

��

� +��- ��

.�� &��

� �� +��- � ��

�� =��

�� +>��- ��

�� 7��#� ��

#� �� %� �� C

�� #� �� +��-� +>��-

��

��#�� +*�- ��

��

��

&��

�� 1�� ,��

��

��

�� 5� ��

��

�� 1��

��

'��

�� +��- ��

:�� &��

�� 5��

��

�� %�� &�� #

�� +��- ��

� �� 9��

��

'�� #��

�� $��

� � ��

��

�� ?��#� � �� 6��

��@ ��

��

�� *��

��

�� 6�� *

� ��

��#��

�� )�� #��

�� 6��

��

7�� 6��

��

��

Neplodna smokva

� ��"� �� # ��$� %��# � � �$� � %�� "�� "&�# � �� ' (� �� "� � )�� )� �� * � �� +

,-�+ ./#/01

.��$��

�� #� ��

�� $ ��

�� #� � �� # #� ��

#� � ��

�� '��

� �� #��

�� 6��

��

.� �� & � ��

�� &� ��2 ��# ��3

��# �� $� ��)� �� 3

�� % )�� ?�� D�23@�

&�#�� $��

�� #�� #�

�� $� ��

�� 9��

��

��

.� ��

��E� 9��

�� 1��

� � �

&��# �� 7��

� �� 7 ��

��

�� #� ��

�� $� � ��

�� '��

��

�� 7��

��

%�� $� � ��

��

��#�� #� ��

�� !��

%�� 7��

&��

�� &�# ��

��

�� )�E�� '��

�� # ��

�� $� ��#� �� 7��

F�� 9�� %��

��

�� )��

23

��

C '�� 1��<

C 1�� G� %�� 0

C �� )�E��

C ��

��

�� "��

#��

C 7�� 7�

��

C%�� 0 9��

�� 1�

��

��

C 6�� 1�� C ��

�� )�E��

C 7�� 7��

�� 0

C7��

��

�� C ��

%�� E��

C 9� ��

�� 0 C ��

%��

�� 7��

�� $��

�� )�E��

��

� � 7��

%�� 7��

�� B��

�� #��

�� 7��

��

!��

C �� 7��

�� "�� 6��

��

��

B�� #��

�� # � ��

��

*��

��

�� #� �� '��

��

�� #��

� ��

'��

��

�� C

��

%�� C ��

�� /��0

C / C �� %��

C H��

��

�� 7��

�� $� ��

��

�� 6��

��

� � ��

��

�� *�� $��

#�� #� �� 6��

� >�� " � �� 1��

�� *� ��

��

��

�� )��

�� H�� /��

��

��

�� "��

��

��

�� %� ��

��

��

��

C 6�� C ��

%��

C ��

9 �� 7��

��$��

��

��

��

��1��

�� #� ��

C 5 ��

�� %�

��

��

��

��

�� C �� %��

��

�� #� ��

C 9�� 7��

%��

��

�� %� � ��

�� "��

�� #��

��

�� "�� $� ��

��

�� #� ��

�$� ��

C /�� )�E�� #�

� ��

��

� �� #� �� C �� %��

��

��

C 9�� < C ��

� ��

C 6�� "�$��

��#� �� 9��<

C 9��< C �� )�E��

��

, �� &�� )��1

24

��

O CIQU @IVOTA PO BOGU

Rast tela koje se razvija uop-{te ne zavisi od nas, jerpriroda ne uskla|uje wego-

vu veli~inu sa ~ovekovom voqomi èqom nego se saobraàva jedi-no svom kretawu i nu`nosti. Me-ra i lepota du{e u obnovqewu du-hovnog ro|ewa, koje se daju blago-da}u Duha kroz usrdnost onih {toprimaju tu blagodat zavise, me|u-tim, od na{e voqe. U onoj meri, ukojoj budemo rasprostirali svojepodvige zbog pobo`nosti, zajednosa wima rasprostira}e se i veli-~ina du{e, {to se dostiè zahva-quju}i tim podvizima i trudu. Nawih nas priziva Gospod govore}i:Borite se da u|ete na uska vrata(Lk. 13, 24) i Carstvo nebesko snaporom se osvaja (Mt. 11, 12) iKoji pretrpi do kraja taj }e sespasti (Mt. 10, 22), a tako|e i Tr-pqewem svojim spasavajte du{esvoje (Lk. 21, 19). I apostol kaè:Sa strpqewem hitajmo u podvigkoji nam predstoji (Lk. 12, 1) i Ta-ko tr~ite da dobijete nagradu (1.Kor. 9, 24) kao sluge Boìje u tr-pqewu velikom (2. Kor. 9, 4). Zbogtoga Gospod poziva da se borimo ipodvizavamo, jer je dar blagodatisrazmeran trudu onih {to je pri-maju.

Ve~ni ìvot i neizreciva ra-dost na nebesima daruje nam seblagoda}u Duha, a ~ast da primi-mo dar i okusimo blagodat omogu-}uje nam na{a qubav prema pod-vizima radi vere. Sau~estvuju}iu tom pravednom delu u kojem sepodvizava du{a, blagodat Duhapovratno ispuwava du{u blaè-nim ìvotom. Kada se pak blago-dat i trud razdvoje jedna od druge,

to ne koristi du{i. Kao {to niblagodati Boìjoj nije svojstve-no da pose}uje du{e koje se klonespasewa, tako ni sila qudske vr-line sama po sebi nije dovoqna dapovede ka savr{enstvu du{e, li-{ene blagodati. Pismo kaè:Ako Gospod ne}e graditi doma,uzalud se mu~e koji ga grade; akone}e Gospod ~uvati grada, uzaludne spava straàr (Ps. 127, 1) i Nezadobi{e zemqe svojim ma~em,niti im mi{ica wihova pomoè -iako se i ma~ i mi{ica upotre-bqavaju u dvoboju - nego Tvoja de-snica i Tvoja mi{ica, i svetlostlica Tvoga (Ps. 44, 3). O ~emu seovde govori? O vi{woj pomo}iposlenicima Gospodwim, ali i otome da oni, {to misle da }e sop-stvenim trudom biti krunisanikrunom spasewa, ne treba da sepouzdaju samo u qudske napore.Nadu u kona~no zadobijawe krunetreba poloìti na voqu Boìju.

Zbog toga je i neophodno da sezna kakva je voqa Boìja (Rim.12, 2) i motre}i na wu, duàn je dase revnosno podvizava onaj, {tousrdno teì blaènom ìvotu isvoj ovda{wi ìvot ustrojava sa-glasno stremqewu tom budu}emìvotu. Savr{ena voqa Boìjasastoji se u tome da se du{a bla-goda}u o~isti od svake ne~isto-te, da se uzdigne iznad telesnihnasla|ivawa i da tako ~ista budeprivedena Bogu - ona koja ùdi zaSvetlo{}u i moè da vidi tu nat-~ulnu i neizrecivu Svetlost.Hri{}ane, koji su to dostigli iGospod naziva blaènima, govo-re}i: Blaèni ~isti srcem, jer}e Boga videti (Mt. 5, 8). Na dru-

gom mestu On zapoveda: Buditesavr{eni kao {to je savr{enOtac va{ nebeski (Mt. 5, 48). IApostol nas poziva da teìmotakvom ìvotu, govore}i: Da bi-smo pokazali svakoga ~oveka sa-vr{ena u Hristu Isusu, za ovo sei trudim i borim (Kol. 1, 28-29).Govore}i u Duhu, i David pou~avaone {to èle da se podvizavaju upravom mudroqubqu, kakvo vodika savr{enom ciqu. On se moèdosti}i ukoliko od Darodavcadobara traìmo ono, {to naskroz Davida Sveti Duh u~i datraìmo, govore}i: Srce moje ne-ka bude savr{eno u naredbamaTvojim da se ne postidim (Ps. 119,80). Onima, {to su svojim delimasame sebe obukli u sramotu, zapo-veda da strahuju od sramote i da jeskinu sa sebe kao oskrnavqenu ine~istu ode}u. On kaè i slede-}e: Onda se ne bih postideo, paze-}i na zapovesti Tvoje (Ps. 119, 6).Vidi{, dakle, da Duh potvr|ujesvoje prisustvo u puno}i zapove-sti. Tako|e se kaè: U~ini mi,Boè, ~isto srce i duh prav obno-vi u meni i duh vladala~ki nekame potkrepi (Ps. 51, 10-12). Nadrugom mestu pita: Ko }e iza}i nagoru Gospodwu, a zatim odgovara:U koga su ~iste ruke i srce beza-zleno (Ps. 24, 3-4) . Duh uzvodi nagoru Gospodwu ~oveka koji je usvemu ~ist, koji je do kraja ostaopostojan i svoju du{u nije oskr-navio ni mi{qu, ni znawem, niporo~nim delima, nego je svojimdobrim delima pokazao Duhu vla-dala~kom da je ponovo stekao be-zazleno srce, ranije izopa~enoporokom.

Sveti Grigorije

Niski

25

��

TREBA LI @ENE DA POKRIVAJU GLAVU U HRAMU

ZA VREME BOGOSLU@EWA

Do novijeg vremena ène sukod nas, pogotovo udate,prisustvuju}i na kome bi-

lo bogosluèwu u crkvi, i moli-tvi, redovno bile pokrivenihglava, a mu{karci otkrivenih.

Oba obi~aja poti~u iz SvetogPisma i nalaze se jasno izloènau Prvoj poslanici Korin}anima:“Svaki mu` koji se sa pokrive-nom glavom moli Bogu ili proro-kuje, sramoti glavu svoju. I svakaèna koja se gologlava moli Boguili prorokuje, sramoti glavu svo-ju” (1 Kor. 11, 4, 5). Nastavqaju}idaqe, Apostol iznosi razlog za-{to je to tako i veli: “Mu` da nepokriva glave, jer je slika i sla-va Boìja, a èna je slava muà.Jer nije mu` od ène, nego ènaod muà. Jer mu` nije sazdan è-ne radi, nego èna muà radi”(1 Kor. 11, 7-10).

Sveti Jovan Zlatoust, tuma~e-}i navedene re~i Poslanice Ko-rin}anima, nabraja ~etiri raz-loga zbog kojih èna treba da po-kriva glavu: “Prvo je to {to jena{a glava Hristos, a mi (glava)èni; drugo je to {to smo mi sla-va Boìja, a na{a slava je èna;tre}e je to {to nismo mi od ène,nego èna od nas; ~etvrto je to{to nismo mi radi we, nego onaradi nas.”

Pored ~etiri navedena razlo-ga, zbog kojih èna treba da imapokriva~, simvol vlasti na gla-vi, apostol Pavle navodi i peti:“Zbog an|ela” (st. 10). Koga tre-ba razumeti pod re~ju an|eo? Naj-pre }e biti da se ovde kazuje o an-

|elu u direktnom smislu re~i:“Ako ti”, veli Sveti Jovan Zla-toust, “ne obra}a{ pa`wu na mu-à, to se postidi an|ela”. SvetiKirilo Aleksandrijski podrazu-meva ovde “an|ele od Boga posta-vqene Crkvama”.

Apostol Pavle navodi i {estirazlog zbog koga “nije lepo da seèna gologlava moli Bogu” (st.13). Od po~etka èni je kosa bilaukras, i sama od sebe teìla je daima {to duù kosu: “@eni je sla-va ako gaji duga~ku kosu”.

Sveti Jovan Zlatoust posta-vqa pitawe: “Ako joj je kosa danakao pokriva~, za{to onda jednompokriva~u dodavati drugi?” I nawega odgovara: “Zato, veli, da bise pokazala pot~iwenost ne samopo prirodi, nego i po dobroj vo-qi.”

Daqe Zlatoust kaè: “Pokri-vawe je, dakle, znak pokornosti i

pot~iwenosti; ono pobu|uje da segleda dole, da se smirava i ~uvavrlina. A vrlina i ~ast pot~iwe-nog sastoji se upravo u tome daprebiva u poslu{nosti”.

Jasno je da apostol Pavle, kojije izloìo evan|elski princip:“Nema mu{ko i ènsko... jer smosvi jedno u Hristu Isusu” (Gal. 3,28), ne traì od èna da pokriva-ju glave zbog nipoda{tavawa è-ne, a preuzno{ewa mu{ke priro-de i mu{kih prava, najmawe, pak,iz pothrawivawa i uzdizawa mu-{ke sujete. Da ne bi bilo nikakvenedoumice, Apostol odmah nasta-vqa: “Ali, u Gospodu niti je ènabez muà, ni mu` bez ène; jerkao {to je èna od muà tako je imu` kroz ènu; a sve je od Boga”(1 Kor. 11, 11-12).

Sveti Apostol opomiwe Hri-{}anke: “Va{ nakit da ne budespoqa, u pletewu kose, u ki}ewuzlatom i obla~ewu haqina, negoskriveni ~ovek srca sa neraspa-dqivim (nakitom) krotkog i mir-nog duha.”

U savremenom feminizmu nijere~ o ravnopravnosti politi~koji dru{tvenoj, nego se diè pro-tiv toga {to prirodne razlikemu{karcu daju prednost.

I za ènu-Hri{}anku danasnije lako nepokrivawe glave ve}je to ukorewena navika, koja se,kao svaka navika te{ko savla|ujei uz pomo} raznih dokazivawa te-ì da se opravda i zadrì.

A ovde }e to dokazivawe potra-ìti oslonac i u re~ima samogapostola Pavla. Naime, po{to

26

��

27

��

Apostol veli da otkrivena glavakod èna zna~i isto {to i o{i-{ana, a zatim: “Ako se èna nepokriva neka se i {i{a” (1 Kor.11, 5-6); iz tog se onda zakqu~ujeda je misao apostola Pavla ovo:“@ena, kojoj je dika duga kosa,treba da se pokriva - neka se {i-{a.” Kako ène danas ba{ takopostupaju, tj. seku kosu, to zna~ida ne moraju ni da se pokrivaju.

Apostol Pavle, suprotno è-nama, od mu{karaca traì da semole otkrivene glave. Me|utim,gledamo i sada, ne samo episkopesa mitrama nego i sve monahe sakamilavkama na glavi kako se ucrkvi mole Bogu. Za{to bi se na-redba o pokrivawu èna moralastriktno dràti, a o nepokriva-wu mu{karaca ne mora, kada jeobe postavio isti apostol Pavle,u isto vreme, u istoj Poslanici?

Tvrdwa da ène sada ne morajupokrivati glavu, jer im nije ru-`no da se {i{aju, bila bi u va-`nosti da je Apostol izneo samota obrazloèwa, bez dogmatskihosnova koje je zahtev o pokrivawuglava postavio, tj. da nije rekao:“Hristos je glava muù, mu` gla-va èni” (st. 3); “mu` je slava Bo-ìja, a èna je slava muà; ènaje od muà i radi muà, ne mu` odène i radi ène” (st. 8, 9). Zato,ako se pogled na {i{awe kosekod èna izmenio, nije se izmeni-lo biblijsko u~ewe o postankumuà i ène, te nema osnova da semewa simvol tog u~ewa - pokri-vawe glave.

Na analogiju sa monasima, ve}smo rekli u primedbi o monahi-wama koje su sekle kosu, obla~i-le mu{ko odelo da bi se podviza-vale u mu{kom manastiru, da je tu

re~ o simvolu, koji sam nije su-{tina, nego samo spoqa{wi znaksu{tine. To je smisao i pokriva-wa glava monaha, u pojedinim mo-mentima na bogosluèwu (dok suu drugim obavezni da otkrivajuglave). Oni to ~ine u znak svogazaveta devstvenosti i odricawaod mu{kih prava radi CarstvaNebeskog.

Smatram da se sa pravom o~eku-je i od èna, koje usvoje biblijskou~ewe izloèno apostolom Pa-vlom, da }e prihvatiti i simvoltog u~ewa, pokrivawe glave, izpoverewa da Sveti apostol Pa-vle zna {ta treba da verujemo ikojim znakom tu veru spoqa{weda izrazimo.

Sve{tenici, monasi i monahi-we treba da govore vernicima dau hram ulaze pokrivene glave. No,ako neka od wih ipak u|e gologla-va, ili, ne shvataju}i smisaoApostolove naredbe, ili {to ne-ma pri ruci doli~an pokriva~, pada ne bi metala na glavu {to bi-lo, stupati sa wom u sva|u i pre-pisku, pogotovo u hramu, bilo bi,najblaè re~eno, nedoli~no.

Patrijarh Pavle,

Odgovori na pitawa

vere i ìvota

SLOBODA ‡

TELESNA I

DUHOVNA

Telesna sloboda je, kad ~ovek

drugom ~oveku ne sluì, vlasti

wegovoj ne podleè... Kad je ~o-

vek telom slobodan, nije vezan,

nije okovan, u tamnicu zatvoren.

Duhovna sloboda je, kad je ~o-

vek od greha i |avolske vlasti

blagoda}u Bo`jom oslobo|en, ne

dopu{ta grehu i |avolu da nad

wim caruju, protivi se svojim

strastima i pohotama, pot~iwava

telo duhu, slobodnim svojim du-

hom sluì jedino Bogu.

Takav moè telom svojim da bu-

de rob ~oveku, svezan, okovan, u

tamnici, u vezama, u ropstvu, ali

je duhom uvek i svuda slobodan.

Jer duh da porobi i sveè niko

(od qudi) ne moè. Tako su sveti

mu~enici bili telom okovani,

svezani i u tamnice zatvarani,

ali su duhom bili slobodni. Tako

i sada pobo`ne sluge svojim tele-

snim gospodarima telom sluè,

ali su duhom slobodni. Tako i

drugi, koji poboìo ìve, ma bi-

li u tamnicama i ropstvu, duhom

slobodni ostaju. Jer dokle god ~o-

vek ima veru i bori se protiv te-

la, sveta, |avola i greha, ima du-

hovnu slobodu, ma telom bio i

pot~iwen... (Tihon Zadonski).

Slobodan je onaj koji ne robuje

~ulnim zadovoqstvima (slasti-

ma) ve} gospodari nad telom po-

mo}u razuma i celomudrija (An-

tonije Veliki).

O SUDU BO@IJEM

Milosr|em i ~ovekoqu-bqem blagog Boga, poblagodati Gospoda na{eg

Isusa Hrista i po dejstvu SvetogDuha, ja sam izbavqen od paganskezablude koju smo nasledili odpredaka. Odavno i od samog po-~etka vaspitan od hri{}anskihroditeqa, ja sam od detiwstva iz-u~avao i Sve{tena Pisma, koja sume vodila poznawu istine. Po-stav{i, pak, ~ovek, preduzimaosam ~esta putovawa i, kao {to jenormalno, upoznao se sa mnogima.U raznim umetnostima i naukamaprimetio sam veliku saglasnostkod qudi koji se wima predanobave. Me|utim, jedino sam u Cr-kvi Boìjoj, za koju je Hristosumro i na koju je obilno izlio Du-ha Svetog, video veliko i izuzet-no neslagawe kod mnogih, kakoizme|u wih samih, tako i sa Bo-ànstvenim Pismom. I, {to jenajgore od svega, i sami crkvenipredstojateqi se me|u sobom raz-likuju u uverewima i mi{qewi-ma i dopu{taju mnogo toga {to jesuprotno zapovestima Gospodana{eg Isusa Hrista, nemilosrd-no razdiru}i Crkvu Boìju i su-rovo uznemiravaju}i Wegovo sta-do. I upravo sada, sa pojavomAnomeja, na wima se ispuwavaono {to je re~eno: I izme|u vassamih usta}e qudi koji }e govo-riti naopako da odvla~e u~enikeza sobom (Dap. 20,30).

Vide}i to i sli~no tome i, pritome, ne razumevaju}i uzrok ta-kvog zla, najpre sam ìveo kao udubokoj tami ili kao da sam se navazi kolebao tamo-amo. Jer, svakome je na svoj na~in ili privla~iosebi (usled dugotrajnog op{tewasa qudima), ili odbijao od sebe(usled poznawa istine iz Boàn-stvenih Spisa). Dugo vremena senalaziv{i u tome stawu i traga-ju}i za uzrokom koji sam pomenuo,

setio sam se Kwige o sudijama,koja pripoveda o tome da svaki~iwa{e ono {to mu pred o~imaizgleda{e pravo. Ona je istovre-meno obja{wavala i uzrok toga,navode}i: U te dane Izraiq ne-ma{e cara (Sud. 17,6).

Prisetiv{i se toga, ja sam i odana{wem pomislio ono {to je,mo`da, stra{no i neobi~no re}i({to se, me|utim, mora priznatiispravnim); zbog otpadni{tva odjednog i velikog, istinskog i je-dinstvenog Cara svih i Boga i da-nas nastaju nesloge i sporovi me-|u ~lanovima Crkve, pri ~emusvaki otpada od u~ewa Gospodana{eg Isusa Hrista, svojevoqnobrane}i neko sopstveno rasu|i-vawe i odre|ewa i radije èle}ida na~elstvuje nasuprot Gospodu,negoli da bude pod na~elstvomGospodwim? Rasudiv{i tako iuàsnuv{i se od tolike ne~asti-vosti, ja sam se se, nastavqaju}isvoje istraìvawe, i iz ìtej-skih stvari uverio u to da je nave-deni uzrok istinit. Uvideo samda se sve {to je prili~no i svakasloga odràvaju sa uspehom svedok se ~uva op{ta pokornost svihjednom zapovedniku, a da su svakanesloga i razdor, isto kao i hao-ti~nost, posledica anarhije. Vi-|ao sam ponekad da i roj p~ela, pozakonu prirode, ima vo|u i da po-slu{no sledi svoga cara. Mnogo{ta sli~no sam i video i slu{ao.O tome jo{ vi{e od mene znajuoni koji se time bave. I time sepokazala istina onoga {to je re-~eno. Onima koji prate jedanznak i imaju jednog cara svojstve-ni su pristojnost i sklad, dok suvelike nesuglasice i razdor obe-le`ja anarhije. Stoga neslagawekoje se kod nas susre}e kako u vezisa zapovestima Gospodwim, takoi u me|usobnim odnosima, pred-stavqa vinovnika otpadni{tva

od pravog Cara (kao {to je re~e-no: Samo dok se ukloni onaj kojisad zadràva - 2 Sol.2,7), kao i od-ricawa od Wega (kao {to je re~e-no: “Re~e bezumnik u srcu svome:Nema Boga”, ~emu se, kao nekaoznaka ili dokaz, pridodaje: Po-kvari{e se i posta{e odvratni unamerama - Ps. 14,1).

Prema tome, i ovde je razma-trawe pokazalo da obele`ja ta-kve ne~astivosti, koja tajno pre-biva u du{i, jesu poroci koji seo~igledno obelodawuju. Kako biqude koji nisu pogubili svoje sr-ce ja~e naveo na strah od sudovaBoìjih, i blaèni apostol Pa-vle tvrdi da se upravo na wih (tj.poroke) umesto kazne osu|uju onikoji su nemarni prema istinskombogopoznawu. Jer, {ta on kaè?“I kako ne mari{e da poznaju Bo-ga, predade ih Bog u pokvaren umda ~ine {to je neprili~no, wihkoji su ispuweni svake nepravde,bluda, zlo}e, lakomstva, neva-qalstva, puni zavisti” (Rim.1,28-29), i ostalo. I ja mislim daapostol nije sam izmislio tajstav, budu}i da je Hristos u wemugovorio. Na to mi{qewe naveoga je Wegov iskaz u kome se kaèda narodu govori u pri~ama stoga{to ne razumeju Boànstvene taj-ne Jevan|eqa, budu}i da su saminajpre o~ima svojim za`murili,ne slu{aju}i u{ima i ne razume-vaju}i srcem (Mt. 13,13;15). Na tajna~in slepo}u za ono najva`nijetrpe kao kaznu oni koji su se jo{ranije pomra~ili, proizvoqnooslepiv{i svoje duhovno oko. Bo-je}i se da se ne podvrgne tome, Da-vid je govorio: Prosveti o~i mojeda ne zaspim na smrt (Ps. 13,3). Iztoga i sli~nog tome izvodio samjasan zakqu~ak da uop{te po-ro~nost strasti poti~e od nezna-wa Boga ili od neispravnog zna-wa. Osim toga, neslagawe mnogih

28

��

me|u sobom nastaje zbog toga {tosami sebe ~inimo nedostojnimaGospodwe brige o nama.

Premda sam ponekad i hteo dase upustim u razmatrawe takvogìvota, nisam mogao da pojmimveli~inu te bezose}ajnosti, ilinerazumnosti, ili bezumqa bilozbog prekomernosti poroka, bilozbog svoje nedoumice. Naime, mi}emo na}i da i kod beslovesnih(ìvotiwa) me|usobno slagawetako dobro u~vr{}uje wihovaodanost predvodniku. [ta bismo,pak, rekli za nas koji se nalazimoi u takvom me|usobnom razdoru iu takvoj nesaglasnosti sa zapove-stima Gospodwim? Kako ne pomi-sliti da nam sve ovo preblagiBog sada pruà radi pouke i nazi-|ivawa? To }e, pak, u Veliki istra{ni dan suda biti preokre-nuto u ponièwe i osudu nepo-kornih Onome koji je ve} rekao iuvek govori: Vo poznaje gospoda-ra svoga i magarac jasle gospoda-ra svoga, a Izraiq me ne poznaje inarod moj ne pokaza razumevawe(Is. 1,3). I mnogo drugo sli~no jere~eno. I apostol govori: I akostrada jedan ud, sa wim stradajusvi udovi; a ako li se jedan ud pro-slavi, s wim se raduju svi udovi(1 Kor. 12,26), i jo{: Da ne buderazdora u telu, nego da se udovipodjednako brinu jedan za drugoga(st. 25, o~igledno pokretaniistom du{om koja prebiva u wi-ma). Za{to je tako ustrojeno?Stoga, mislim, da bi se sli~anporedak i sklad jo{ vi{e odrà-vao u Crkvi Boìjoj, o kojoj je re-~eno: A vi ste telo Hristovo iudovi ponaosob (1 Kor. 12,27). Uwoj, naime, jedna i jedinstvenaGlava (koja je Hristos) drì i ujednomisliju ujediwuje sve udoveme|u sobom. One, pak, koji ne ~u-vaju jednomislije, koji se ne sta-raju o svezi mira, ne ~uvaju kro-tost u duhu, ve} se nalaze u pode-lama, raspravama i zavisti, bilobi veoma drsko nazvati udovima

Hristovim ili re}i da su podupravom Hristovom. Naprotiv, uprostoti srca se moè smelo tvr-diti da tu vlada i caruje plotskomudrovawe, po re~i apostola, ko-ji na jednom mestu jasno kaè: Ko-me dajete sebe za sluge u poslu-{nost, sluge ste onoga koga slu-{ate (Rim. 6,16). Na drugom mestuon jasno nabraja osobine takvog

mudrovawa, govore}i: Jer, sve dokje me|u vama zavist i nesloga irazdori, zar niste telesni(1 Kor. Z,3). On istovremeno po-zitivno u~i da je wihov kraj tego-ban i da kod wih nema ni~eg zajed-ni~kog sa pobo`no{}u: Jer je te-lesno mudrovawe neprijateqsteoBogu, po{to se ne pokorava zako-nu Boìjem, niti pak moè (Rim.8,7). I Gospod kaè: Niko ne mo-è dva gospodara sluìti... (Mt.6,24).

Sam Jedinorodni Sin Boìji,Gospod i Bog na{ Isus Hristos,kroz koga je sve postalo, isti~e:Jer sam si{ao s neba ne da tvorimvoqu svoju, nego voqu Oca, koji

me posla (Jn. 6,38), i opet: Ni{tasam od sebe ne ~inim (Jn. 8,28), i:On mi dade zapovest {ta da ka-èm i {ta da govorim (Jn. 12,49).I sam Duh Sveti, koji razdequjevelike i ~udesne darove i sve usvima dejstvuje, ni{ta ne govoriod sebe, nego ono {to ~uje od Go-spoda (Jn. 16,13). Utoliko je preneophodno da Crkva Boìja bri-`qivo ~uva jedinstvo Duha sve-zom mira (Ef. 4,3) i da ispuwavaono {to je re~eno u Delima: A unaroda koji poverova be{e jednosrce i jedna du{a (Dap. 4,32). Me-|u wima niko nije ~inio po svojojvoqi, nego su svi u jednom SvetomDuhu zajedni~ki traìli voqujedinog Gospoda Isusa Hrista,koji je rekao: Jer sam si{ao s ne-ba ne da tvorim voqu svoju, negovoqu Oca, koji me posla (Jn. 6,38),kome i kaè: Ne molim pak samoza wih, nego i za one koji zbog re-~i wihove poveruju u mene, da svijedno budu (Jn. 17,20-21). Iz ovih imnogih drugih mesta, koja }u pre-}utati, jasno i bespogovorno samse uverio da je za celokupnu Cr-kvu Boìju neophodna saglasnostpo voqi Hristovoj u Duhu Sve-tom, i da je opasna i kobna nepo-kornost Bogu u uzajamnom razdo-ru (budu}i da je re~eno da onaj ko-ji ne bude poslu{an Sinu ne}e vi-deti ìvota, nego gnev Boìjiostaje na wemu - Jn. 3,36). Stogasam smatrao doli~nim da istra-ìm kakvi grehovi mogu na}i iz-viwewe kod Boga, te posle ~ega iposle koliko sagre{ewa ~ovekpodleè osudi zbog neposlu{no-sti.

Uzev{i, dakle, BoànstvenoPismo, u Starom i Novom Zavetunalazim da se nepokornost Bogusastoji u jednom kr{ewu ma kojezapovesti, a ne u mno{tvu greho-va, niti u wihovom zna~aju. Osimtoga, nalazim da je za svaki pre-stup sud Boìji jednak.

Sveti Vasilije

Veliki

29

��

SVETI PRAVEDNI JOVAN RUSKI

Svake godine 27. maja sva Pra-voslavna Gr~ka torèstveno pra-znuje Svetog Jovana Ruskog, pod-vi`nika blago~estija i ispoved-nika vere Hristove. Ime svetogagovori o tome da je on poreklomRus. Mo{ti svetoga pokoje se naostvru Eubeja u gradu Neproko-piion.

Sveti Jovan rodio se u maloru-siji 1690. godine. U mladosti do-pade ropstva i bi predan Turskomagi rodom iz grada Prokopion uMaloj Aziji. Tih godina u Tru-skoj je bilo mnogo robova pore-klom iz Rusije. Neki od wih radiolak{awa svojih stradawa odri-cahu se vere u Hrista i postajahumuslimani. No Jovan i kao zaro-bqenik tvrdo ~uva{e veru Pra-voslavnu trpe}i prezir i mr`wuTuraka. Mnogo puta su ga tukli imu~ili, no ne mogahu ga prinudi-ti da se odrekne Hrista. Stra-dalnik im je uvek odgovarao ova-ko:

“Ja sam Rus, verni sluga caramoga. Sada sam va{ rob telom iverno vam sluìm. No du{a je mo-ja iznad vlasti va{e. Prave vereroditeqa mojih nikada se ne}uodre}i. U hri{}anstvu sam se ro-dio, i kao hri{}anin }u umreti”.

Jovan se brinuo o kowima i ì-veo je u kowu{nici. Tu se moliosatima na kolenima. Spavao je sa-svim malo, a hranio se uglavnomhlebom i vodom. No}u je pevaopsalme Davidove. Svake subotepri~e{}ivao se u obli`woj cr-kvi Svetog Georgija. Vremenomgazda i wegova èna zavole{esvojega roba i predloì{e mu dase smesti u odvojenoj ku}i. Jovanovo odbi i produì da ìvi u ko-wu{nici. Jovanov gazda postadejedan od najbogatijih i najuticaj-

nijiih qudi u gradu. Jednog danaodlu~i da ide na haxiluk u Meku.U odsustvu supruga èna pozovena ru~ak ro|ake i prijateqe dabi se zajedno pomolili za uspe-{an doma}inov haxiluk. Kada sepostavi na sto pilav - omiqenojelo doma}ina, aginica re~e Jova-nu: “Kako bi se radovao tvoj gazdakada bi sada sa nama jeo pilav”.Jovan zamoli da mu daju tawir sa

jelom, obe}av{i da }e ga poslatigazdi u Meku. Gosti se nasmeja{e,smatraju}i ovo dobrom {laom.Jovan uze tawir i ode u svoju ko-wu{nicu, te se pomoli Gospoduda On po{aqe jelo gazdi Jovano-vom. Tawir i{~eze. Niko od pri-sutnih nije ovome poverovao. Nokada se aga vratio sa haxiluka idoneo ba{ taj tawir svi shvati-{e da se desilo ~udo.

Vest o ~udotvorcu pronela segradom i od tada vi{e niko nijesmeo da vre|a roba Rusa. Svi su gagledali sa strahom i uvaàva-wem.

Predosetiv{i pribliàvawesmrti Jovan se pri~esti SvetimTajnama i ode Gospodu 27. maja1730. godine. Sahrawen je pri cr-kvi Svetog Georgija. Uskoro nagrobu pravednika po~e{e da sede{avaju ~uda. Bilo je isceqewabolesnika svih vrsta. Blagodat-nu pomo} ne dobijahu samo pravo-slavni Grci, no i Jermeni i osta-li.

Godine 1733. Jovan se javi u snusve{teniku koji ga je pri~estio iod wega zatraì da objavi da jetelo Jovanovo netrule`no. Tadaotvori{e grobnicu i mo{ti Sve-gog Jovana preneso{e u hram. Go-dine 1880. desnicu Svegog Jovanapredado{e manastiru Sv. Pante-lejmona na Atosu - Svetoj Gori.

Kada su 1924. godine Grci iz gra-da Prokopiona bili prinu|eni danapuste zavi~aj i pre|u na ostvroEubeju, oni done{e sa sobom i ki-vot sa mo{tima pravednog Jovana,a 27. maja 1951. bio je osve}en veli-~anstveni hram u ~ast Svetog Jova-na Ruskog u kojem su i sada wegovemo{ti. Od toga vremena hiqade~udesnih isceqewa i znamewa de-silo se u ovom hramu po molitvamaSv. Jovana, koga pravoslavni Grcimnogo po{tuju.

U vreme gra|anskog rata uGr~koj 1947. godine Sveti Jovannije dozvolio da se prolije krv nazemqi gde po~ivaju wegove mo-{ti. Jedan pastir vide na nebuobraz Sv. Jovana i u tom trenurazleè se gromki glas: Ne bojtese! Ne bojte se!

U zapisima o novim ~udima Sv.Jovana Ruskog ima zadivquju}ihslu~ajeva: izbavqewe od brodo-loma, isceqewa beznade`no bo-lesnih i opsednutih ne~istim du-hovima.

30

��

31

��

Odavno je prime}eno da SvetiJovan mnogo voli decu. Mnogo je~uda ozdravqewa bolesne dece odleukemije, paralize, |avoimano-sti i povratak dece narkomana unormalan ìvot.

Jedan slu~aj re~ito govori otome: U pravoslavnoj porodicirodilo se dugoo~ekivano dete.Posle nekoliko meseci lekarina|o{e kod deteta bolest krvi.Tri godine majka s detetom nijeizlazila iz bolnice. Roditeqi isvi bliski molili su se za zdra-vqe devoj~ice. Probali su sva do-stignu}a, na~ine i sredstva le~e-wa u Rusiji, no sve je ostalo bezuspeha. Devoj~ica je tiho umira-la. Posavetova{e roditeqe da seizr{i presa|ivawe ko{tane sr-ì. Cena operacije bila je viso-ka. Po~elo je traèwe dobrotvo-ra. Molo se za pare kod poznani-ka. Za godinu dana sakupqena jenedovoqna suma. Roditeqi kre-nu{e za savet u Svetu Trojicu -Sergijevsku Lavru, arhimandri-tu Kirilu. Ba}u{ka je blagoslo-vio roditeqe da otputuju sa bole-snim detetom na ostrvo Eubeju dabi se pomolili Svetom Jovanu.

Roditeqi su sa devoj~icomproveli nekoliko dana, zakazuju-}i molebane za ozdravqewe. Powihovoj molbi sve{tenik jeotvorio kivot i bolesnu devoj~i-cu su poloìli na mo{ti SvetogJovana. I desilo se ~udo. Detetubi mnogo lak{e. No likovawu ro-diteqa, ne bi kraja kada su, po po-vratku u Rusiju, analize pokazaleda bolesti vi{e nema.

U hramu Svetog Jovana na Eube-ji stotine poklonika svakodnev-no moli se pred ikonom velikogugodnika Boìjeg.

Preveo Neboj{a

]osovi}

BO@IJA VOQA KAO MERILO

DOBRA I ZLA

O voqi Boìjoj kao jedinommerilu dobra i zla, SvetiJovan kaè na drugom me-

stu: “[to biva po voqi Bo`jojto, mada izgleda r|avo, boqe je odsvega; a {to je protivno i neugod-no Bogu, to, mada izgleda najbo-qe, gore je i bezakonije od svega.Dela bivaju dobra i zla ne samapo sebi, nego po Bo`jem odre|e-wu o wima.”

Sa tim u vezi, jo{ treba imatiu vidu da smisao pojedinih nare-daba i zabrana Bo`jih mi shvata-mo svojim umom, do drugih, pak, nedostièmo, jer nadilaze na{ um,ali smo du`ni da i wih ispunimosa ube|ewem da Bog zna za{to ihje doneo i zbog ~ega su nam po-trebne. Insistirati na tome daBoìje naredbe po{to-poto buduu saglasnosti sa na{im umom zna-~ilo bi na{ um stavqati iznadBoga, traìti da Bog Svoj um iSvoje misli podredi na{em; pro-pisivati Wemu zakone, a ne pri-hvatiti da ih On nama propisuje.

Tako, sude}i Zakonu Boìjem,mi bismo sebe digli na visinu vr-

hovnog zakonodavca. Da to ne mo-è biti dobro i da sem gordosti utakvom shvatawu ne bi bilo ni~e-ga drugog, mislim da je jasno samopo sebi.

Sa ovog stanovi{ta treba daprocene svoj stav oni verni kojine mogu da shvate pojedine nared-be Boìje, npr. da je Bog, Koji jequbav, mogao narediti Avraamuda ubije sina svoga Isaka. Ne tre-ba mnogo obja{wavati da se shva-ti da takav stav zna~i stavqatina svoj kantar qubav Boìju, ume-sto obratnog postupka, {to samopokazuje da oni nisu uzrasli dorazumevawa da qubavi ve}e odqubavi Boìje nema i ne moèbiti.

Tako mere}i qubav Boìju,oni ne stiù do sagledawa da jeBog u~inio nesravwivo vi{e odonoga {to je traìo da Avraamu~ini za Wega: dao je “Sina SvogaJedinorodnoga da svaki koji vje-ruje u Wega ne pogine, nego da imaìvot ve~ni.”

Kako veli Sveti Grigorije Bo-goslov: “Ja sam zadivqen time ka-ko je samo mogao pravednik saslu-{ati ove re~i...”

No, za nas pravoslavne, “jedanje Zakonodavac i Sudija, koji mo-è spasti i pogubiti” - Bog (Jak.4, 12), i Wegova Sveta voqa je je-dino merilo kojim se procewuje isudi {ta je moralno, a {ta nemo-ralno, {ta je greh, a {ta dobrodelo. Druga je stvar {ta je pravnodozvoqeno, a {ta nedozvoqeno.Moral je u oblasti Boànskog ive~nog, pravo u oblasti qudskogi prolaznog, te se stoga ne moguuvek poklapati i izjedna~avati.

Patrijarh Pavle,

Odgovori na pitawa

vere i ìvota

O UZROCIMA NESRE]A

Ponovo je sva Rusija potre-

{ena stra{nim vestima -

ovoga puta desetine nedu-

`nih qudi u centru na{e presto-

nice. Tela nekih od wih bila su

razneta u komade. Ovo je sve u

kontekstu onog procesa terori-

zma koji se odvija u na{oj zemqi -

op{te propasti, ru{ewa, zamrza-

vawa gradova i izumirawa sela.

Nema vlasti koja bi za{titila

narod od moralnog i fizi~kog

uni{tewa. Kada bi vlast htela da

okon~a sa terorizmom, ona bi to

u~inila isto kao {to bi za jedan

dan mogla da zaustavi reku la-

`nih lekova. Svi shvataju da tre-

ba primewivati surove mere -

neophodno je obnoviti smrtnu ka-

znu. Moratorijum na smrtnu ka-

znu je ravan zabrani streqawa u

ratno doba. Ovde je re~ ne samo o

ratnim zlo~incima u ê~eniji,

nego i o onima koji predaju na

smrtnu kaznu sav na{ narod. No,

oni su se ve} postarali da obezbe-

de sebi sigurnu za{titu. Kao da

sve specijalne slu`be samo zbog

toga postoje.

Postoji u ovome doga|aju jo{

jedan, nesumwivo najva`niji

aspekt: dok u zemqi ne bude na

snazi zakon koji {titi elemen-

tarnu moralnost - ve}im delom

prava dece svi }e se ose}ati apso-

lutno neza{ti}enim.

Nedavno sam slu~ajno ukqu~io

televizor. Teklo je razmatrawe

je li zakonita ili nije prodaja

kaseta sa de~jom pornografijom

i propagandom narkotika za

omladinu. Neko iz grupe za podr-

{ku vikao je besno da sve bede do-

laze od cenzure. Veli, dosta je bi-

lo trpqewa.

Ova tema vi{e odgovara nekom

kriminalnom isle|ivawu, nego

li TV - programu. Sa takvim zlo-

~incima moè se razgovarati sa-

mo kroz re{etke, a ne voditi de-

bate, na kojima samodovoqne, si-

te, debele ~i~ice navode podrob-

nosti nasiqa nad decom.

Nedovoqno je re}i da tragovi

narednog terakta vode upravo u

ovu kriminalnu oblast. Ovo je

kazna svima nama zato {to se Ru-

sija prevra}a u Sodom i Gomor.

Zato je, sve {to ometa propa-

gandu razvrata, ukrepquje veru i

priziva na moralnost, za ovu go-

spodu opasno. Koliko je bilo sa-

mo povike povodom uxbenika A.

V. Borodine “Osnovi pravoslav-

ne kulture”. A evo sada su preki-

nuli i program “Ruski dom”, u

vreme kada se na svim kanalima

emituju svirepa ubistva, prosti-

tucija, pedofilija, kleveta na

Rusku istoriju i sa uìvawima

pri~a o polnim izopa~enostima

pod vidom razmatrawa problema.

Zemqa je zahva}ena bezumqem.

Kao lavina narasta propaganda

svemogu}eg razvrata. I evo odmah

posle teroristi~kog akta - tra-

gedija u moskovskom akvaparku,

koja se dogodila u o~i Sretewa, u

nedequ o Stra{nom Sudu. Ovo se

poklopilo i sa danom koji tele-

vizija naziva “Danom zaqubqe-

nih”, provociraju}i mlade` na

razuzdani ìvot. Na fonu be-

stidnosti i |avoimanosti, gde sa-

tana organizuje bal - pojavio se

adski prizor, razletelo se sta-

klo, armatura, betonske plo~e -

odsecaju}i qudima ruke i noge.

Mno{tvo qudi je tada ìvo sa-

hraweno.

Da, kao i uvek nastradali su ne-

vini, zato {to odgovornost po~i-

va na svima nama, na ~itavom na-

rodu. Tako je i 1993. godine bilo

odvi{e malo onih koji su prote-

stovali protiv dràvnog prevra-

ta i masovnih ubistava. A zatim

je do{la ê~enija i sve ostalo.

Tako je i sada. Samo mali broj re-

aguje adekvatno na ono {to se do-

ga|a u na{em dru{tvu.

No, postoji ne{to jo{ dubqe i

ve}e o ~emu Gospod ho}e da nam

kaè kroz ove doga|aje. Verovat-

no se svi se}aju {ta je re~eno u

Jevan|equ o onim “Galilejcima

~iju je krv Pilat pome{ao sa wi-

hovim `rtvama” i o padu Siloam-

32

��

ske kule koja je ubila osamnaest

qudi.

Radoznali traè od Gospoda da

se on izjasni za ili protiv Pila-

ta, i od Hrista ho}e da ~uju tako-

|e za{to Bog dopu{ta ovakve ne-

sre}e, kako odgovoriti na sabla-

zan nepravednosti? Gde je uzrok

nesre}e, koji se moè odrediti

jednom zauvek? Gospod daje neo~e-

kivan odgovor: “Ako se ne pokaje-

te svi }ete tako izginuti”.

Ovo je teàk odgovor, zato {to

on postavqa sve koje pitaju pred

licem wihove odgovornosti, za

ono {to se de{ava. I kao prvo od-

govornost se sastoji u tome da se

shvati {ta je to greh. Samo po se-

bi se razume, da na{ greh nema ne-

posredne veze sa dramati~nim do-

ga|ajima o kojima je re~. Na{

greh je u drugom: u neverovawu u

Boga, u zatvorenosti u sebe i na-

ru{avawu zapovesti Bo`jih.

A gore od svega je uninije (klo-

nulosti), kada se od svega diù

ruke. U wemu su svi gresi zajedno

uzeti. Wegov spoqa{wi izraz je

“plivawe niz reku doga|aja”, tj.

neprotivqewe ni~emu {to se de-

{ava danas oko nas. Na{ greh je

pre svega u tome {to mislimo da

je smrt ja~a od ìvota, onog ì-

vota kojeg Bog predlaè ~oveku

od po~etka sveta. Verovati u

smrt - zna~i odricati se od na{e

sposobnosti za ìvot i istovre-

meno odbacivati qubav u kojoj su

sadràne sve zapovesti Boìje.

Greh je povezan pre svega, ne

prosto sa smr}u kao takvom, nego

sa uninijem i na{im odbijawem

da ìvimo. O ovom govori Hri-

stos. On nas poziva da se pokaje-

mo, zato ono {to se de{ava zavi-

si od na{eg unutra{weg stawa.

No, najglavnije je to - da nama

predstoji susret sa na{im Bogom.

Po vidivom, Gospod ne daje ni-

kakav odgovor na pitawe o nesre-

}i tj. weni uzroci kao da ostaju

skriveni. “Mislite li vi da su

ovi qudi bili gre{niji od svih?

Ne, kaèm vam”.

Zamislimo se nad re~ima Hri-

stovim. Ne govori On o onome

{to je na povr{ini i {to je isu-

vi{e o~igledno, niti o surovo-

sti vladara i nesre}nom slu~aju,

ve} o tome za{to Gospod dopu{ta

da to bude. Dakle, ne treba da mi-

slimo o “nesre}i Galilejaca” (i

na{ih savremenika) nego da zapi-

tamo sebe kako da na|emo put ka

pokajawu. Ili }emo u suprotnom

svi tako izginuti. A stra{nije

od svega je poginuti bez pokajawa.

U pokajawu je duboki odgovor

na to kako pomo}i na{em ota~a-

stvu, qudima koji propadaju (gi-

nu). Gospod dopu{ta da se dese

mnoge nesre}e, radi jednog - jedi-

nog: da nas privede pokajawu.

O, kada bi nesre}e koje doì-

vqava na{ narod posluìle we-

govom pokajawu i obra}awu Bogu!

I zato mi treba kao uvek, ili

ta~nije kao nikad do sada, da se

usrdno molimo. Kada se vidi ta-

kva stra{na katastrofa, nekome

se moè u~initi da molitva tu

vi{e ne moè pomo}i. Ali kada

po~ne{ da se moli{, sve se po mi-

losti Bo`joj razre{ava. U kraj-

woj meri dolazi se do ~vrste uve-

renosti da se sve u svetu de{ava

po voqi Boìjoj ili po dopu{te-

wu Boìjem.

[ta ~initi? Kao i uvek, na

svim nivoima iz svih snaga su-

protstavqati se op{toj propa-

sti. Ne dezertirati iz ovoga rata

o kome Patrijarh kaè da se vodi

organizovano i svrsishodno na

uni{tewe na{eg naroda.

Mi treba da u~inimo na zem-

nom planu sve {to od nas zavisi,

ali pri tome se ne obmawivati sa

la`nim nadama ovoga sveta na

spoqa{ni uspeh i ne zaboravqa-

ti da nam “sa mnogim nevoqama

vaqa u}i u Carstvo Boìje”. û-

vati sveti mir “dok su zemqotre-

si po svetu”, za koje Gospod kaè

da su po~etak stradawa; i znati

da je Hristos ve} sve pobedio, i

odgovorno{}u vere u}i u Wegovu

pobedu.

Protojerej

Aleksandar

[argunov

33

��

[TA ZNAÎ POMIRITI SE SA SVIMA?

Va{e pitawe - {ta zna~ipomiriti se sa svima - jevrlo razumqivo i uvek ak-

tuelno. Otkuda uzeti snagu i presvega razumevawe, da bi se moglooprostiti onima koji ~ine geno-cid nad narodom, nasiqe nad na-{om decom, moralno i fizi~koubijawe mladeì, izdajstvo Rusi-je? Zar je mogu}e ikakvo pomire-we sa neprijateqima Boìjim ineprijateqima Ota~astva?

Sveti Jovan [angajski i SanFranciski kaè da je to ipak mo-gu}e. U besedi o Stra{nom suduon opisuje karakter mirotvo-ra~ke delatnosti antihrista.Antihrist }e “~initi svima {toim je prijatno, pod uslovom, odo-bravawa wegove delatnosti ipriznavawa wegove vrhovne vla-sti. On }e dopustiti mogu}nostìvota Crkve, dozvoqava}e wenabogosluèwa i izgradwu prediv-nih hramova pod uslovom prizna-vawa wega kao “vrhovnog bi}a” ipoklowewa wemu. A u wemu }e bi-ti li~na mr`wa prema Hristukoja }e se hraniti atmosferomovog op{teg mira. On }e ìvetiovom mr`wom i radova}e se od-stupawu qudi od Hrista i Crkve.Bi}e masovnog odstupawa od ve-re, pri ~emu }e mnogi episkopipromeniti veru, a kao opravdawenavodi}e izvanredan poloàjCrkve”.

“Traèwe ovoga mira (kompro-mis) bi}e karakteristi~nim na-strojewem qudi - kaè svetiteqJovan, istinsko ispovedawe }ei{~eznuti. Qudi }e prefiwenoopravdavati svoju nadu na umiqa-to zlo (obratite pa`wu kakoSvetiteq naziva svet “~oveka be-zakowa”). Umiqato zlo }e podr-àvati ovakvu op{tu nastroje-

nost u qudima koji }e se radovatiovom pomirewu i navi}i se na od-stupawe od pravde i sladost kom-promisa i greha”.

Dakle, va`no je kojom se cenomdostiè mir. “Antihrist }e svedozvoqavati qudima, samo da onipadnu i poklone mu se”. Ovo nijenovi na~in uspostavqawa sveop-{teg mira. Rimski imperatori subili spremni da daju slobodu hri-{}anima samo da oni priznaju bo-ànstvenost wihove vrhovne vla-sti. Oni su mu~ili hri{}ane sa-mo za to {to su oni ispovedali:

“Jednom Bogu se poklawaj iWemu jedino sluì”.

A kakvi su plodovi ovog mira?Kada “mu se sav svet bude poklo-nio, tada }e on otkriti lice svo-je mr`we prema Hristu i hri-{}anstvu. Eto ~ega mi treba da sesetimo u Pra{talnu nedequ prenego {to se pomirimo sa svima.

Monahiwa Ana (Tepqakova)mi je pri~ala o protoprezviteruMihajlu Poqskom - svedoku slaveRuske Crkve, i sastavqa~u dvatoma ìtija novomu~enika. Jed-nom je dvadesetih godina, kod wihu hram na nedequ pra{tawa do-{ao da sluì episkop Antonije(Granovski), obnovqenac. “Punje hram bio naroda”, pri~ala jematu{ka Ana, “i ba}u{ka Sergi-je, nastojateq hrama je sasluì-vao, tako|e i otac Aleksej. Aotac Mihajlo nije do{ao da slu-ì. Po wega su poslali, on ne ide.I po drugi put ga pozivaju, no onse nije odazvao da sluì ve~erwuPra{talne nedeqe sa Granov-skim. A kroz nedequ dana su gauhapsili.

Istinsko pra{tawe je nemogu-}e bez ispovedawa puno}e vere iistinsko pra{tawe je nemogu}e

bez ìvota po veri, bez odbaciva-we svake laì i svakoga zla. [to~ovek dubqe ìvi duhovnim ì-votom, a to zna~i {to vi{e sazna-je kako je stra{an greh i tim ja~eon potrebuje pra{tawe od Boga iod drugog ~oveka. I utoliko jespremniji da oprosti.

Dragi prijateqi! Mi nismo savama prosto bra}a i sestre u Hri-stu, mi smo bra}a i sestre po ne-sre}i greha, bliski jedni drugi-ma tom vezom koja nas objediwujekao gre{nike. Kao {to se kaè“sva Crkva je Crkva onih koji sekaju i propadaju”. Ispunimo sesastradawem jedni prema drugimai molimo Boga da nam svima opro-sti. Svaka nemo} drugoga otkrivai moje sopstveno nesveto lice imoju bespomo}nost i krhkost. Ina{e pokajawe i na{e revnovaweza pravdu Hristovu, pomaè namda shvatimo: ~ak i ako ~ovek po-gre{i jednom ili dvaput, ili se-dam puta sedamdeset sedam puta -nije ta~no da }e on uvek gre{iti.Oprostimo jedan drugom. Ad - toje pro{lost koja ispuwava sada-{wost, uni{tavaju}i je tamo gdenema pra{tawa.

Mi smo prizvani da shvatimodve stvari. Prvo - da je pra{tawenemogu}e tamo gde nema prizna-vawa greha i drugo - pra{tawe jenemogu}e ako ono ne ishodi odBoga.

Odricawe greha ~ini pra{ta-we u krajwoj meri izli{nim. Miìvimo u svetu, gde se sve ~ini dase izbri{e u masovnoj svesti isam pojam greha i poni{te Zapo-vesti Boìje i moralni zakon.Ako vi{e ne postoji moralni za-kon, to ne postoji ni greh i nera-zumqivo je o kakvom pra{tawumoè biti re~.

34

��

35

��

Ne treba da budemo obmanuti itime da se vrlo ~esto u na{e lu-kavo vreme odricawem greha vr-{i ~ak priznavawe greha. Mi svibez izuzetaka, u ovoj ili onoj me-ri, naru{avamo zapovesti Boì-je. U Svetom Pismu je re~eno:“nema ~oveka koji nije sagre{io”(3 Car. 8,46). I ukoliko svi takopostupaju, greh nije stra{an i onve} kao da nije greh.

Savremeni ~ovek ~esto i{tepomirewe da ne bi bio zahva}enneprijatnim, negativnim ose}a-wima i da ne bi sebi kompliko-vao ìvot. Ovo zna~i “pra{tatine pra{taju}i”, obmawivati i se-be i druge. Stra{nije od svegakao i uvek je ravnodu{nost, pra-viti se kao da je sve u redu, èqada se ne vidi ~ovek, da se on zabo-ravi, misliti da se oprostilookretawem od ~oveka i zatvara-wem srca. No, gor~ina koja ostajemoè prerasti u mr`wu.

Kao {to je u pokajawu opasnijeod svega samoopravdawe, tako je iovde. Na{a du{a - psiha palog ~o-veka je tako ispuwena samooprav-dawem ili kako se sada govori“ima toliko mehanizama odbra-ne”, da je na{e pra{tawe kao ka-meleon. Ono moè primati bojusvakog okruèwa i mimikriratiu pseudo - pra{tawe, ~ak i do pot-punog gubitka svojeg lica. Ovomoè prisustvovati u na{imli~nim odnosima jednih sa dru-gim i u na{im ocenama doga|aja ilica u kojima se otkriva savreme-na Apokalipsa.

Da bi oprostili ~oveku kojinas je uvredio, treba po~eti odmaloga - osmeliti se da se pogle-da u ono {to se dogodilo. A nada-qe, postarati se da se uvidi sve ustvarnom svetlu i realnoj dimen-ziji, ni u kome slu~aju ne ~ine}iod muve slona, da se ogaw nepri-jatnosti i prezrewa ne bi pre-

metnuo na sve qude i sve vredno-sti.

Dragocenije od svega je u~ini-ti prvi korak ka drugome, i tajkorak }e biti ~vrst ako mi po|e-mo potiru}i svaki greh. Tako istupimo u Veliki post, i takoidimo ~itavog ìvota, kao {tokaù sveti oci: makar i puze}i,ali tuda.

Mi znamo da je nemogu}e re{i-ti bilo koji ozbiqan problembez qubavi i postoji samo jednosredstvo protiv mr`we - qubav.Samo na tome putu proishodi po-stepeno ra|awe qubavi, kao pre-obraàj gusenice u leptira. Posti molitva - su dva krila. To jepotpuna promena (takva je tajnapokajawa), to je umirawe za sebe,no ono daje krila! Pra{tawe je~udo. Ono se tvori Bogom iz ni-~ega. Mi uvek govorimo da se zanedequ pra{tawa treba unapredpripremiti. No, pra{tawe nije

rezultat pripreme, ma kakva onabila. Pra{tawe se ne moè sa-zdati. Ono se dobija iznad smrti,iznad mere, iznad o~ekivawa.Ono poni~e iz ni~ega. Ono je bla-godat. Ovde je ta~ka na{egli~nog dodira sa Bogom. I sa Kr-stom, jer “gde se umnoìo greh,tamo izobiluje blagodat”. I ovablagodat nas preobraàva i ~inidruga~ijim. I samo primiv{i odovog ìvota suvi{kom, ja mogu{tedro davati drugome. Na samo-me delu, kako se moliti za one ko-ji nas ubijaju, ako pra{tawe neishodi od Boga? To je Boìji dar,a ne na{e dostignu}e. Zato se na-{e pomirewe, jednih sa drugima,utvr|uje u Svetoj Tajni ispovesti- Tajni pokajawa i u toku Velikogposta ono treba da bude naro~itodubokim.

Eto visine pra{tawa - obreta-wa Gospoda i jedan drugog u We-mu. Pomirewe koje ima za ciq sa-mo zemaqsko, na kraju krajeva,svodi se na tajnu antihrista, napri~u o vinogradarima u kojoj sekaè:

“Ovo je naslednik. Hodite daga ubijemo i da prisvojimo na-sledstvo wegovo” (Mt. 21,38).Wih ve} ne interesuje Hristosnego samo vrednosti koje je Onostavio.

Govoriti da treba okrenutilevi obraz kada nas udare po de-snom - je naj~istiji idealizam,ma{tarija, ukoliko verno{}upravdi Hristovoj, ne otvorimosebe qubavi Hristovoj, mu~enogzbog osu|ivawa svih nepravdisveta i ako ne primimo blagodatBoga koji je ve}i od srca na{eg,kako kaè Sv. Jovan Bogoslov(1 Jn. 3,20).

Protojerej

Aleksandar

[argunov

KAKO SE MO@E POMAGATI INOVERNIMA?

Moè li pravoslavni hri{}a-nin (mirjanin) pose}ivati bole-sne u bolnicima, ako su to qudidrugih veroispovesti: katolici,muslimani, evangelisti i drugi?

Treba li se u takvim prilika-ma starati o spasewu du{a tihqudi? Moè li im mirjanin do-neti Sv. Pismo?

Moè li se u takvim prilika-ma pozivati u pomo} pravoslavnisve{tenik da ih poseti, pou~i iurazumi?

Ili treba jednostavno pose}i-vati bolesnike ukazuju}i im naj-nu`niju moralnu i materijalnupomo}, ne doti~u}i se pitawa ve-roispovesti i spasewa?

Ovde je nekoliko pitawa,mada su ona objediwena.Pre svega, Gospod kaè da

èli da se svi qudi spasu i do|u upoznawe istine. A ako mi samiznamo {ta je najvi{e dobro, tosmisao na{ih dobrih dela pri-rodno }e biti èqa da kroz wihotkrijemo to dobro i drugim qu-dima.

[to se ti~e propovedawa Sv.Pisma - ono mora biti nename-tqivo, ne po sekta{ki; ve} popravilu onda kada bolesnik pod-staknut svojim stradawima, samzadaje ova pitawa. Treba osetitikakvo je tlo srca ~oveka - tj. je liono spremno da primi seme Re~iBo`je. Ili kako je to ta~no pri-metio Pu{kin: uman ~ovek raz-likuje se od glupoga time {to znakome, {ta i kada treba govoriti.[to se ti~e pozivawa pravoslav-nog sve{tenika kod bolesnika,razume se to ne moè biti bez we-gove molbe.

No, meni se ~ini naro~ito va-`nim prvo pitawe i na wega bihhteo da odgovorim podrobnije.Ta~nije, odgovor na wega dajeSam Hristos u pri~i o milosrd-nom Samarjaninu (Lk. 10, 25-37).Ova pri~a govori o tajni Ro|ewaHristovog i tajni Drugog dola-ska Gospoda i tajni vaplo}ewaBoìjeg - o tome da Bog postaje~ovekom i nedovoqna je samo spo-qa{wa pobo`nost da bi nam seova tajna otkrila.

Dva ~oveka, sluìteqi Crkve -sve{tenik i levit idu u Jerusa-lim da bi u~estvovali u bogoslu-èwu i vide na putu rawenog ~o-veka. Ko zna {ta je sa ovim ~ove-kom, mo`da je mrtav? A zakon ja-sno govori da onaj ko se takne mr-tvoga, prqa se i ne moè u~estvo-vati u bogosluèwu. Na taj na~inovi qudi radi vernosti Zakonu,radi ~uvawa ~istote svoga dugablago~estija prelaze na drugu

stranu puta, tj. prolaze mimo ra-wenoga.

I tada nam se otkriva to {toGospod Hristos govori po~etkompri~e (za~ala) besede}i sa zako-nicima o tome kako u}i u Car-stvo Boìje. [ta je nu`no za to?Nu`no je qubiti Boga svim sr-cem, svom mi{qu, svom snagomsvojom i bli`weg svojega kao sa-moga sebe, tj. druga zapovest morase ispuwavati podobno prvoj. No,mi vidimo da se u pri~i o Samar-janinu to podobije naru{ava i za-povest o qubavi prema Bogu ode-quje se od zapovesti qubavi pre-ma bli`wem. Ovde po~iwe ne sa-mo la`na pobo`nost. S jednestrane, mi shvatamo da nam ova za-povest otkriva tajnu vaplo}ewaHristovog, a s druge strane zapo-vest o qubavi prema Bogu neode-qiva je od zapovesti o qubaviprema ~oveku; i samo onda kadaBog postane ~ovekom, mi saznaje-mo do kraja da je ovo jedna te istazapovest i samo onda je moèmoispuniti. Ova tajna je tako veli-ka da je svaki ~ovek, ~ak i ako onne zna za Boga, ukqu~en u ovu taj-nu.

Samarjanin koji spa{ava stra-daloga, u o~ima zakonika je jere-tik, i to se ~ini potpuno ta~nim,zato {to su Samarjani la`nou~ili o Tajni spasewa. Oni se dr-è samo pisanog Zakona Mojsije-vog, Petokwi`ja, odbacuju}i Bo-gonadahnuto predawe. No, Bognam pokazuje da se tajna spasewasastoji u jednoj zapovesti o quba-vi prema Bogu i ~oveku - u tajnida Bog postaje ~ovek da bi spasaosve qude - svaki ~ovek ~ak i ne-

36

��

4� �� -��

37

��

znaju}i Boga, ve} je na putu kaWemu, kada projavquje sastrada-vawe i milosr|e prema drugom~oveku. I obratno svaki ~ovekkoji ~ini pobo`na dela: moli se,posti i sve ispuwava, no ne pri-bliàva se milosr|em i sastra-davawem drugome (bli`wem) ~o-veku - ne samo da iskrivquje tajnupobo`nosti, nego i u~estvuje utajni bezakowa. Mi znamo da suu~iteqi Bogoizabranog naroda,poznavaoci Pisma i molitvoslo-va, sa~uvav{i sve postove, no ne-maju}i sastradawa prema onimakoji ginu, na kraju krajeva dolazedo toga da ubijaju Onoga, ko je do-{ao da te gre{nike spasi. A toisto de{ava se i danas i dogodi}ese na kraju krajeva.

Sva tajna bezakowa, kaè Sv.Teofan Zatvornik nalazi se presvega unutar Crkve. A ono {to sede{ava u Crkvi, odre|uje u prvo-me redu sudbinu celoga ~ove~an-stva. Tajna bezakowa je u tome,{to se u Crkvi i ~oveku ~uva sa-mo spoqa{wa forma, a unutra jepusto{. ôvek se ne pribliàvasastradavawem drugome ~oveku, aispuwava se takvom samopraved-no{}u koja na kraju krajeva po-staje ni{ta mawe pogubnom odone sa kojom su kwièvnici i fa-riseji i prvosve{tenici preda-li smrti Samoga Boga koji je po-stao ~ovekom.

Ovo la`no u~ewe dovodi doprimawa antihrista u Crkvi -kako u~i apostol Pavle i Sv. oci.I zato budimo pa`qivi premaonome {to nam govori danas Go-spod. Obratimo pa`wu i na to{ta se de{ava danas sa na{im na-rodom, koji je upravo taj isti ~o-vek iz Jevan|eqske pri~e, rawen

ne samo telesno, nego i moralno iduhovno. Ne jedan ~ovek, ve} ~i-tav narod krvari. Zapitajmo se-be, kako mi doìvqavamo ovastradawa? To jest ima li kod nasistinske pobo`nosti i pribli-àvawa Tajni poznawa Bogova-plo}ewa? Ili obratno sa~uvav-{i, kako se nalaè, sve postove imole}i se Bogu, mi sve vi{e to-nemo u grehovnost i bezakowe.

Mi smo ve} vi{e puta govorilio opasnosti - da se ide putem izJerusalima u Jerihon sa pogle-dom uprtim u nebo, tj. da se ne vi-di ni{ta i niko oko sebe. A kozna? Mo`da nisu jevan|elski sve-{tenici bili ravnodu{ni i ne-milosrdni qudi i mo`da su sewihove o~i maglile od sastra-dalnih suza, no oni nisu u~inilini{ta da bi pomogli rawenom~oveku. Postoji, dakle takva opa-snost - uznemiravati se i sastra-davati zbog onoga {to se de{avasa na{im izranavqenim naro-dom, a pri tome ~ak i ne pomisli-ti da se te rane pomaù barobi~nim uqem i vinom.

Mi preìvqavamo vrlo oz-biqne doga|aje i daj Boè da po-znamo najglavniju tajnu ìvota:Bog je postao ~ovekom i Wegovomilosr|e kao pe~at svih na{ihmolitvi koje mi ~itamo u crkviprostire se nad svim qudima.Svaki od nas duàn je da li~no sa-zna Tajnu: kako je milostiv Go-spod i {ta zna~i Wegova blago-dat i za{to Sv. Otkrovewe kaèkada se ru{i sve: “Uqa (jeleja) ivina ne uskra}uj” (Otkr. 6,6).Amin.

Protojerej

Aleksandar

[argunov

]UTAWE

I GOVOR

Vi{e voli da }uti{ nego da go-vori{: za vreme }utawa um seusredsre|uje u sebe, a kad se mno-go govori on se rasejava (ava Isa-ija).

Ako poseti{ dru{tvo sli~nihsebi, hri{}ana i monaha, izaberiza sebe slu{awe i }utawe; starajse da razume{ {to ti se govori:korist od toga je mnogo ve}a negokad bi ti govorio. Qubiteq pra-znoslovqa i mnogoslovqa nijesposoban ni za kakvo dobro de-lo... Ako treba ne{to da kaè{,reci kratko i sa smirewem... (An-tonije Veliki).

Postaraj se da se navikne{ }u-tawu i da se u strahu Bo`jem za-nima{ molitvom. Ako to ~ini{,ne}e{ se upla{iti od napada lu-kavih demona ... (Nepoznati).

STAV SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE

O STAROM I NOVOM KALENDARU

Svaki kalendar, koji se to-kom istorije pojavio uqudskom dru{tvu, na wego-

vom vi{em stupwu razvi}a, ra~u-na sa tri osnove jedinice vreme-na: danom, mesecom i godinom.

Dan je osnovna prirodna jedi-nica vremena, primetna od svihqudi u celoj oblasti zemqe izme-|u severnog i ju`nog stoèrnika.

Kad je julije Cezar, posle svo-jih vojnih uspeha osigurao mirRimskom carstvu, okrenuo se daiznutra uredi dràvu, te da po-red drugog dovede u red i pitawekalendara. Posao oko toga pove-ri on egipatskom nau~niku Sosi-genu, koji ustroji kalendar u ko-me je, na osnovu Kanopskog edik-ta, svaka ~etvrta godina bilaprestupn.a Umesto mesecom mar-tom, dotada{weg rimskog kalen-dara, po omom kalendaru godinaje po~iwala januarom, a sedmi me-sec, po Juliju Cezaru, nazvan jejul. Taj kalendar, nazvan docnijejulijanskim, 46. godine pre Hri-sta uveden je u celom Rimskomcarstvu, zameniv{i sobom svedruge.

Kad se javila Hri{}anska Cr-kva, ne stvaraju}i svoj posebankalendar, ona je prihvatila juli-janski, koji je tada bio u op{tojupotrebi i prema wemu odre|iva-la svoje praznike, postove i dru-ge oznake spoqa{weg crkvenogìvota. U Pravslavnoj Crkviovaj kalendar je ostao do najnovi-jeg vremena, a u Rimokatoli~kojdo H¤£ veka.

U doba Renesanse, na Zapadu je,pored drugih nauka dobila poleti astronomoija, te u~eni qudi na-|o{e da je julijanski kalendarzadocnio za 10 dana, da ravno-dnevnica nije vi{e 21, nego 11.marta i da tropska godina trajeza desetinu minuta i sekundi ma-we nego {to to uzima julijsanskikalendar.

Pobu|en time, papa GrigorijeH££ odredi jednu komisijustru~waka, pod predsedni{tvomAlojzija Liliusa, da sastavi ka-lendar koji }e biti ta~niji od ju-lijanskog. Komisija izvr{i zada-tak, sa~ini kalendar u kome jesvaka ~etvrta godina prestupna,kao i u julijanskom, ali godinevekova, sekularne, samo tada akoim je cifra koja ozna~ava vekovedeqiva sa ~etiri. Na taj na~inovaj kalendar, po papi Grigoriju

nazvan grigorijanski, ima “u ~e-tiri stotine godina tri prestup-ne godine mawe nego julijanski,pa je zbog toga sredwa duìna we-gove godine kra}a. Sa svojih 365dana, 5 sati, 49 minuta i 12 sekun-di ona se pribliàva tropskojgodini boqe nego sredwa godinajulijsankog kalendara”.

U vreme kada je Zapadna crkvasprovodila ovu reformu kalen-dara, pravoslave zemqe su bilepod turskim ropstvom i u toj re-formi nisu izele u~e{}a , iakoje papa Grigorije po~etkom 1583.god. uputio poslanstvo carigrad-skom patrijarhu Jeremiji ££, sapredlogom da se saglasi sa is-pravkom kalendara. Patrijarhtaj predlog ne prihvati.

Posle Prvog svetskog rata, ka-da su novi kalndar usvojile i po-jedine pravoslavne zemqe, pita-we kalendara je postalo jo{ ak-tuelnije. Zbog wega i drugih pi-tawa sazvan je Svepravoslavnikongres u Carigradu 1923. god., nakome je u~estvovala i SrpskaPravoslavna Crkva. Wenu dele-gaciju sa~iwavali su mitropolitcrnogorsko-primorski dr Gavri-lo Doì}, i prof. nebeske meha-nike na Beogradskom univerzite-tu dr Milutin Milankovi}.

Konferencija je stala na sta-novi{te da bi razliku od 13 dana,koliko je julijanski kalendar za-docnio, trebalo svakako ukloni-ti. Neki u~esnici smatrali su dana tome treba stati i zadràti inadaqe julijanski kalendar, kojibi potom tek 2100. god. zadocio za

38

��

jedan dan. Drugi su, pak, predlaga-li da treba usvojiti grigorijan-ski kalendar, iako se uvidelo dani on nije dovoqno ta~an, jer }eza 3300 godina i on zadocniti zajedan dan.

Za sva ova izneta pitawa oko{to ta~nijeg usagla{avawa du-ìne tropske i kalendarske go-dine, Pravoslavna Crkva ne bi seinteresovala, nego bi ih primilabez re~i kao {to je primila juli-janski kalendar, kad ne bi bilo upitawu praznovawe Vaskrsa i ka-nonskih propisa o tome.

Ostaje nam, dakle, da razmotri-mo pitawe kalendara u odnosu napraznovawe Vaskrsa i praznikavezanih sa wim.

Pitawe praznova Vaskrsa iz-neto je pred Prvi VaseqenskiSabor u Nikeji 325. godine.

Nikejski Sabor stajao je naprincipima da se Vaskrs slavi unedeqni dan posle proletwe rav-nodnevnice (svakako i posle pu-nog meseca, ~ega su se dràle ma-loazijske Crkve, kao i ostale),iako se ovi principi u saborskojodluci ne pomiwu.

Za neta~nost julijanskog ka-lendara znalo se u pravoslavnomsvetu odavno, te je ve} u ¤££ vekuneki anonimni pisac sastavio“Pashalnu hroniku”, a 1374. g.,poznati vizantijski pisac Niki-for Grigora podneo obrazloènpredlog carigradskom patrijar-hu i caru Androniku Komnenu, zareformu julijanskog kalendara ipashalnih tablica.

Kad je februara 1923. god.gr~ka dràva uvela novi kalen-dar u gra|ansku upotrebu, tako|eje re~eno da za Crkvu ostaje u va-`nosti stari, julijanski. Me|u-

tim, ve} 10. marta 1923. god., kadaje za arhiepiskopa izabran arhi-mandrit Hrizostom Papadopu-los, na Saboru gr~ke jerarhije oniznese mi{qewe o potrebi izje-da~ewa crkvenog kalendara sa dr-àvnim.

Sabor odlu~i da se treba posa-vetovati sa ostalim autokefal-nim Crkvama, osobito sa Cari-gradskom Patrijar{ijom. Sazvanpo drugi put, decembra iste godi-ne, usvoji odluku. Posle nekoli-ko dana samo (janurara 1924. g.),arhiepiskop Hrizostom iznosicarigradskom patrijarhu, kaopredlog Sabora Gr~ke Crkve,“sredwe re{ewe”, tj. da se novikalendar uvede za nepokretnepraznike, a Vaskrs i pokretni dabudu po starom. Ovo sredwe re-{ewe, 20. januara 1924. g., patri-jarh prihvata i sagla{ava se daGr~ka Crkva tako postupi. Ve}marta iste godine, Gr~ka Crkvaprelazi na novi kalendar progla-{avaju}i 10. mart - 23. martom.

Kako je pitawe kalendara jednaod tema budu}eg Vaseqenskog Sa-bora Pravoslavne Crkve, to swime pozabavila i Prva predsa-borska svepravoslavna konfe-rencija, sazvav{i kongres pravo-slavnih pastoralnih jeraraha,specijalista za kanonsko pravo,za astronomiju, za istoriju i so-ciologiju krajem juna 1977. god.Kongres je razmotrio dva posto-je}a predloga, od kojih je jedanbio da se taj praznik svagda slaviu drugu nedequ meseca aprila, idrugi: u drugu nedequ posle drugesubote u tome mesecu.

Oba ova predloga izneveravajuslovo nikejskih odluka i celopravoslavno Predawe koje se sa-stoji u tome da se Vaskrs prosla-vqa “u nedequ posle punog mese-ca, posle proletwe ravnodnevni-ce”. Kongres je potvrdio i odlukuda Vaskrs moè biti tek posle je-vrejske Pashe.

Na kraju da kaèmo da se, poredSrpske Pravoslavne Crkve, dr-è starog kalendara, i za pokret-ne i za nepokretne praznike, Je-rusalimska i Ruska Patrijar{i-ja. Pored drugi razloga, jerusa-limskoj patrijar{iji stari ka-lendar pogoduje osobito zbog ve-likih te{ko}a oko uskla|ivawaprazni~nog bogosluèwa naistim Svetim mestima sa rimo-katolicima ako bise praznicislavili u isti dan. Stog je ona vi-{e puta podvla~ila stav: “Isto-vremeno proslavqawe praznikasa Rimokatoli~kom crkvom pro-cewuje se nekorisnim za Pravo-slavqe”.

Patrijarh Pavle,

Odgovori na pitawa

vere i ìvota

39

��

Svetosavski putokazi

)�� )�� )�� )��#� �� $� �� >�� '�� 7�� )�� )�� *�� +/��

�� #� �� -�9��

5 6�� &�# �� %�# �� &�+7�� &� �� "��#�� 6�8� )��"� �� "��+�� 7��%� � � �#�9 %�� +-�8� �� 8� )�� +4�� #�� :��#�� &�� %� � �&�+� �� &� �� )�� "�� 6��+;� �� )�� +<�� 8�� #�� )�� "��+- �� )�� %�"�� )�� "��+5� ��& �� =�6�� :�� >�� +(�� #�� &� �� +�� 8�� 8�� "�� +(�)� �� #

�� :�� "�� +;��8�� +/ ��

�� *�� <0*� 1��

��$� � ?��&#@A� ;� ��

Svetosavski putokazi

5 �� #�� )�� )� �� $� ��'�� )��

�� )� �� &�� I�� )� � �� # � �� 5�� )� �

�� * �� )� �� #��/�� )�� 7� �� %�� !� �� )� �� /�� '�� )� �� #�� B�� )�� )�� )� �� #� �� $� �� )� �� "��

�� #�� #��

�� +5 �� <-

-�� B��&# @AAA�;� ��

CRKVA U MOM GRADU

7 �� #� �� 5�� #� �� $�� ;�� 1�� #� �� !�� *�� #�� #� �� ) �� 6�� 5 �� #�� " � �� #�� 5 �� !�� 1�� >�� :�� 1�� #�� + � ��-� �� G �� G�� " � ��E�� J��

�� #� � �� #� ��

4�� &��&@AA3C# ;+�+ ��

40

��

5��$��

OSOBA KOJA MI

SLU@I ZA UZOR

*�� ,�� )�� !� �� 1�� ,�� A�� #� �� 1�� )�� $� �� >�� /�� ! ��

�� '�� 1�� *� �� *� �� 7�� B�� *� �� #�� 1�� 1�� #��

�� !� "� #��$� ��%� &�'�$��

PISMO NA KOJE NIKAD

NE]E STI]I ODGOVOR

�� # ��6� ��#� ��"�� D*

� ��# �� # ��#��"�� "��D*

B�" �� 3!�� %�#� ��8� �� $�� &� � ��%�+

(�� "� �$� �� 6 � �� +

4� &� �� #4� &� �� D4� &� �� &� � ��#4� &� �� 8�� )��D

=�&� ��&�� # )�&��*=�&� �� #5 �� # � �&� ��*

!�" � �� 6�� 6�� #��9 ��"��# �� 6�� *

=�� #� �� )� �� 6 �#�� )�� *

B�"� ��(� � ��

��$�� )��' *�+��!� "� #(,� -� �.��%

(�/�' �0

Molitva Svetom Savi

-�� #�� " �� " �� +

-�� =�� ;��#�� & �� ?�� )�� &�� 8�)�� )�� &�+

�� 8�� #�� "� )�� #�� =�� >��+

�� #8�)�� #�� )� �� +

� �� #��)�# �"�� "�� +

(�� 6�� #�� #�� 6�8� ��+

- ��$�� 1�� !" ��

Dolazak Svetog Nikole

%� �� #� ��#� � �� 7�� #� �� #�� %� �� %� �� %�� *� �� %�� #�� %� �� 7�� #��

��2�� &,�0�� !"�� )� �� -��3��

41

��


� �� 5 �� 7�� )��7�� #�� '�� +%�� 0 / �� 0��- �� +%�� 0 / �� 0��- '�� ) �� 7�� &�� 7�� ,��

4�� &,�0�� !"�� )� �� -��3��

Dolazak svetog Nikole

.�� 7�� *� �� / �� 0�� ) �� )�� 7�� #�� *� �� #��! �� /�� 0��7 �� 7��

�� . �� #� �� #��

��&�0� �� !"�� )� �� -��3��


.�� 1��

�� 7�� )�� #� �� /��

�� !��

'�� 9 �� #� �� $��

��5�� .�� !"�� )� �� -��3��


*�� /�� 7�� #�� '�� +%�� 0 / �� 0 /�� 0-�� +%�� 0 / �� 0-�� )�� 7�� #�� 7 �� #� �� #��'��

��#�� $� ��#��

�$ �6�7� �� !"�� )� �� -��3��


%� �� #� ��#� � �� 7�� #� �� #�� %� �� %� �� %�� *� �� %�� #�� %� �� 7�� #��

��2�� &,�0�� !"�� )� �� -��3��

Sveti Sava

�)�� #��"�� 2 �� # �� +

B�� #6�8� �� %�� +-�� )�� )�� 6�8 � �� +

� � <�� "�� 6�� $� �� %�� 6�� 2� �� 7��%� # �� +

!�� (,��5�� !" ��

Sveti Sava

�� # �� #�� 8�� )��2�� +7�� #�� =�� " ��+

�� # �� )�� +� �� +

42

��

� �� +

�� <�� #�� =�� 8� � ��+; �� "�# ��)� �� #�� +

;� �� E�� =�� #�9� ��8� ��+

7�& ��# �� &�#�� 8�)�� )�&�+

!�� (,��5�� !" ��

Sveti Savo

�� "� "�� #�� #=�� $��(� �� 8� ��+

(� �� )��6� �� )��#�� )�&� �� "� �� +

E��&� �� )��#��8� � ;�� " ��#�� " �� 8�#�� # �� 8�+

;)�� 6 � �� )�� =�� #�� "� "�� #�� +

(��0�� 8��

!" ��

Sveti Sava

�� #� �� %�� =�� +

(�� #� ��"� �� +

�� #� �� %�� )�+

�� #7��& �� "�� +

8�� *� �� $�� !" ��

Pjesma Svetom Savi

B�� )��#��$� �� +

E�� # �� +

�� )�)�� "�� "�� #?� �� )� �� )�&�#�� 7��%�&�+

-� �"�� "�� )�� %�� +

�� "�� F�� $� 8�� $� ��+

B�� &� �� "��8� ��+

�� -��+�� !" ��

Sveti Sava

�� #�� "� �� #�� "� "�� #�� # �� +

�� )� ��#� �� %�� =�� #�� 8 �� )�� %�� "�� )��+

�� #�� +5��8 �� )�� +

8�� *�� !" ��

Molitva Svetom Savi

��)� ��"��#��8� �� 8�� +

��)� ��#� )�� )� �� )� �� +

(�� 6��#4�� )��(�� &� � ��8�-�� +

43

��

�� "��&��(� )�� %� � "��(� �� )�� +

�� =�� $�� "��- ��# � �� +

�� *� 9�/�� !" ��

Sveti Sava

�� #� �� %�� =�� +

� �� %�#�� %�+

�� "��#�� +

�� 8��# �� & ��+

; �� "� "�� #�� +

:�'0�� :��+�� !" ��

Sveti Sava

�� "�� "&� �� 8� �� +

; �� =�� E�� "�� +

�� "�� )� �� 6�� +

�� (�/7�� !" ��

Sveti Sava

(� �� "�� #�� #�� #��8� �� #�� +�� #�� 8��"� �� #�� )�=��# �� #� �� "� �� 8�� +

9�� (�5�� !" ��

Sveti Sava

�� "�� +

- �� +�� :�� "9� �� +

;� ��9� �� "�� #�� 9� �� "�� "�� "��+

7��9� �� %�� )�� )��+��9� �� +

7� >�� )� �� # � >�� )� �&� ��+

;� �� 7�� !" ��

Sveti Sava

�� 8�)�� +

�� )� �� +

�� "�� +

;�� # �� +

8�� !" ��

44

��

MOLITVA SIROTICE

5 �� =�� #=�� #(� �)��6� �� )��#�� )�� +

�=�� #!�� 6�8�#7�� )�� 8� ��#(� �� 8�+

>�� 3 �� #;� �� #�� #��9 �� 3 ��+

�� #?�� )�� #�� "��#;�� +

�8�)� ��# �� #�� #7� �� #4�� %� �+

�� 8� �� #;�� %� � 6�8�#� �� & �� 8�+

-�� &#(�)� �� <��

PRAVDA BO@IJA

7� �� #-�� #�� )��#�:�� $� 6�� 3 ��+

�� # ��# )��#7�� )� 3 ��# ��#5�� #� �� )� �� +

(�� 8� ��6�#F�8�� 6� ��#:�� =�� 9 ��)�#49� �� +

�� "�� #; �� %� 6�8�#B�� #(�"� �� <��3 ��8�+

-�� &(+ <��

VASKRS

B��"%� �� )��9 ��"&� ��B�� >��+

(�� # "�� #?�� +

� �� "�� )��<��9 B�� 9 >��#(� �� &�# ��8�#� �� *

7��%� G��&# @�

VASKRS

%�� &��

�� )��

�� 5��

� �� .��

�� #� � ��

�� &�� #�

��#��

/�� $��

%�� '��

�� 7 ��

��

�� 7 ��

�� #�� )��

�� )��

��

#� %� ��

��

�� #�� 7 &��

�� &�� . ��

��

� '��

Ivana Mari~i}, ¤�

45

��

O ISMEVAWU ISTINE

Zapovesti blaènstava kojese proiznose na bogosluè-wima, svakodnevno nas pod-

se}aju na takve perspektive mu-~eni{tva. “Blaèni izgnanipravde radi”, “Blaèni ste kadavas vre|aju i gone Mene radi”.

Gospod govori o mu~enicimaistine. Razume se, svaki mu~enikje svedok Istine, Koja je SamHristos i Crkve, od koje je onprimio svoju hri{}ansku veru.No i pored predavawa na mu~ewai smrt za Hrista i Wegovu Crkvu,Wegovi goniteqi nadahnuti |a-volom ne libe se ni od kakve la-ì i klevete. Istina }e se nazi-vati la`ju, jer ne samo da }e “vasvre|ati i svakojake nepravdepri~ati o Meni”, nego }e vas pri-nu|avati da se odreknete samihsebe i pri tome izjavqivati da“ne postoje nikakva gowewa Cr-kve”.

Ovo ismejavawe istine je ka-rakteristi~na crta posledwihvremena. Bilo je vremena kada sumu~enici umirali svedo~e}iprinarodno o slavi Hristovoj(ovaj izraz se moè na}i u svimmartirologijama).

Mi znamo kako ideologije HHi HH£ veka uniàvaju ~oveka, dabi poni{tile istinu. Krajwe po-nièwe mu~enika sastoji se u to-me, da se li{e mogu}nosti svedo-~ewa. Oni ne mogu svedo~iti ni-kome ni o ~emu i smisao wihovesmrti je sakriven od sveta i ja-vqen Bogom.

“Ako bi Hristos do{ao u na{evreme” - navodite Vi, Kjerkego-rove re~i - “Wega ne bi predali

na smrt, ve} bi Ga prosto ismeja-li”.

Poznate su re~i Staqinove (asli~ne su i kod Hitlera): “Ne ~i-nite od wih mu~enike”. Hitler jegovorio: “Neke ja radije ne ~i-nim mu~enicima. Dovoqno mi jeda ih istaknem kao grube prestup-nike. Ja skidam sa wih masku pri-

stojnosti i ako se to ne pokaèdovoqnim, ja ih ~inim pred svimasme{nim i ni{tavnim”. Iza ovihdeklaracija nemogu}e je ne ~utiglas Ni~ea, omiqenog Hitlero-vog pisca, koji se u svojem “anti-hristu” ovako obra}a “bogoslo-vima”, tj. veruju}im u Hrista:“Zar vi mislite, da }emo vam do-zvoliti da postanete mu~eniciza va{u la`?”. Ovde govori sam

|avo, predstavqaju}i istinula`ju, a mu~enika - prestupni-kom.

Me|utim, otac laì, klevet-nik ne prestaje da bude ~ovekou-bicom. Jedno nikako ne iskqu~u-je drugo. I iza bujica wegove pr-qav{tine proli}e se nove rekemu~eni~ke krvi. Vrag roda qud-skog ne prestaje da upotrebqavasva wemu raspoloìva sredstva.

Tako su poku{avali da ubijusmehom religiju, {tampaju}i hu-moristi~ke ùrnale “Bezbo-`nik”, “Antireligioznik”. Adanas - “MK”, “Megalopolisek-spres” i dr., koji se ne mogu niprebrojati.

Tako su ubistvo svetih Car-skih mu~enika pratile najgnu-snije klevete i izrugivawa ne sa-mo pre, nego i posle revolucije.A i danas, ve} posle zvani~ne ka-nonizacije sa jo{ ve}om mr`womi o{trinom istupa, po slovu sv.pravednog Jovana Kron{tatskog,ona “poznata publika”. Neka ni-ko ne sumwa da }e televizijskatehnika koju smo mi nadziralinedavno, uo~i tzv. predsedni~kihizbora, biti iskori{}ena sasvom |avolskom mo}i protiv nas.

Ovim krajwim stradawima, sa-glasno Jevan|equ, otkriva se zamu~enike blaènstvo CarstvaHristovog. Sukob izme|u istinei laì zavr{i}e se sudskim pro-cesima: nad svedocima istine.Nastupa vreme, kada }e Jevan|e-qe Hristovo i pravda Wegovapredstati pred sudom }esarevimi sudom sveta.

Protojerej

Aleksandar

[argunov

46

��

NEMARNI @IVOT

Bojim se da se na nama kojiìvimo nemarno i koji sepovodimo za predrasuda-

ma, vremenom ne ispuni apostol-ska izreka: Ili prezire{ bogat-stvo wegove dobrote i krotosti idugotrpqewa, ne znaju}i da te do-brota Boìja na pokajawe vodi?(Rim. 2,4). Ukoliko i pored We-gove dugotrpeqivosti, blagostii krotosti umnoìmo broj greho-va i svojim nemarom i neradom se-bi pripremimo najteù osudu, nanama }e se ispuniti apostolskare~: Nego svojom uporno{}u i ne-pokajanim srcem sabira{ sebignev za dan gneva i otkrivawapravednoga suda Boga (Rim. 2,5).Jer, velika je i neizreciva bla-gost Boìja, neobja{wivo je Bo-ìje dugotrpqewe prema qud-skom rodu. Treba samo da se otre-znimo i da se postaramo da se pot-puno obratimo Bogu, kako bismostekli spasewe.

Ako èli{ da upozna{ dugotr-pqewe Boìje i Wegovu velikublagost, obratimo se bogonadah-nutom Pismu. Vidi samo kolikosu gre{ili Izraiqci, od kojih suoci, kojima su data obe}awa, odkojih je Hristos po telu, ~iji suzaveti i bogosluèwe (Rim.9,4-5). Koliko puta su skretali.Pa ipak, Bog ih nije potpunoostavqao. Naprotiv, On ih je, nakra}e vreme, radi wihove kori-sti, predavao isku{ewima, èle-}i da nevoqom omek{a okorelostwihovog srca. On ih je obra}ao,podsticao, slao im proroke, dugovremena pokazuju}i trpqeweprema wihovim sagre{ewima ispoticawima. Kada su mu se obra-

}ali, On ih je rado primao, i kadsu ponovo skretali, On ih nijeostavqao, ve} ih je preko proro-ka prizivao obra}ewu. I mada suse mnogo puta udaqavali od Wegai obra}ali ka Wemu, On ih je sva-ki put rado susretao i ~ovekoqu-bivo primao, sve dok najzad nisuupali u veliki greh, poloìv{i

ruku na svog Vladiku, koga su, popredawu otaca i svetih proroka,o~ekivali kao Izbaviteqa, Spa-siteqa, Cara i Proroka. Kad jedo{ao, oni ne samo da ga nisu pri-hvatili, ve} su ga, podvrgnuv{iga velikoj poruzi, predali nakrst, na smrtnu kaznu. Tom veli-kom uvredom i prevelikim sagre-{ewem wihovi preterani gresisu se ispunili. Zbog toga su naj-zad ostavqeni. Duh Sveti se uda-qio od wih kad se razdrala cr-

kvena zavesa. Zbog toga su wihovhram neznabo{ci poru{ili i do-veli do opusto{ewa, po presudiGospodwoj: Ne}e ostati ovde ka-men na kamenu koji se ne}e raz-metnuti (Mt. 24,2). Tako su onikona~no predani neznabo{cima.Po svoj zemqi su ih rasejali ca-revi koji ih porobi{e, i be{e imnare|eno da se vi{e ne vra}aju usvoju zemqu.

Tako i sada milostivi i premasvima blagi Bog projavquje Svojedugotrpqewe. Premda vidi mno-gobrojna saplitawa svakoga, On}uti, o~ekuju}i da se, vremenom,otreznimo i promenimo, te daprestanemo da ga àlostimo. Onsa velikom qubavqu i rado{}uprima onoga koji se okre}e odgreha, jer govori: Radost bivapred an|elima Boìjim zbog jed-nog gre{nika koji se kaje (Lk.15,10), i jo{: Tako nije voqa Ocava{eg nebeskoga da propadne je-dan od ovih malih (Mt. 18,14), inajmawih. Me|utim, onaj ko [zna]

da Bog prema wemu pokazuje veli-ko milosr|e i dugotrpeqivost,da ga ne ka`wava za svako grehov-no saplitawe, ni tajno ni javno,da sve vidi ali }uti, o~ekuju}ipokajawe, pa ipak, pav{i u veli-ku nemarnost, dodaje greh na greh,lewost pripaja lewosti, i na jed-nom sagre{ewu nazi|uje drugo -najzad ispuwava meru grehova ive} pada u greh iz koga ne moè dase izvu~e. Tada se on satire i gi-ne, predaju}i se lukavome.

Dobrotoqubqe,

Sveti Makarije

Egipatski

47

��

DOSTI]I ÎSTOTU

Kada se moè re}i da je ne-

ko dostigao ~istotu? Za-

ista je ~ist srcem onaj ko-

ji sve qude vidi dobrima i kome

niko ne izgleda ne~ist i oskrna-

vqen.

Neka kod tebe uvek prevagne

milostiwa. Na{a milostivost

neka bude ogledalo u kome }emo u

sebi videti podobije i istinski

obraz koji postoji u Boìjoj pri-

rodi i u bi}u Boìjem. Surovo i

nemilosrdno srce se nikada ne}e

o~istiti. Milostiv ~ovek je le-

kar svoje du{e. On kao da silnim

vetrom iz svoje unutra{wosti

razgoni pomra~ewe strasti. To

je, po jevan|elskoj re~i ìvota,

dobri dug koji dajemo u zajam Bo-

gu.

Staju}i pred Boga na molitvu,

u svojoj pomisli postani sli~an

nemom detetu. Pred Bogom nemoj

govoriti sa namerom da pokaè{

svoje znawe, ve} mu se pribliùj

sa detiwim mislima. Hodi pred

Wim sa namerom da stekne{ We-

govo ota~ko promi{qawe, ono

koje oci imaju o svojoj deci. Re~e-

no je: Gospod ~uva mladence

(Ps.114,5), i to ne samo male te-

lom, ve} i mudre u svetu koji su,

ostavqaju}i svoje znawe, voqom

postali sli~ni mladencima i po-

~eli da se u~e svedovoqnoj mu-

drosti koja se ne dostiè trudom

(kwièvnog) obrazovawa. I{ti

od Boga dar da do|e{ do mere ta-

kve vere. O tome se moli bez le-

wosti i i{ti sa vatreno{}u. Mo-

li se sa velikom marqivo{}u sve

dok ne dobije{. Toga }e{ se udo-

stojiti ukoliko se najpre sa ve-

rom prisili{ da svoje starawe

prebaci{ na Boga i da svoju bri-

`qivost zameni{ Wegovim pro-

mi{qawem. I kada Bog u tebi

primeti voqu da se sa ~istom mi-

{qu poveri{ Wemu vi{e nego

samom sebi, te da si se prisilio

da se vi{e nada{ na Wega negoli

na du{u svoju, u tebe }e se useliti

ona nepoznata sila i ti }e{ ose-

titi da je sa tobom. Osetiv{i tu

silu mnogi su i{li u ogaw bez

straha i i{li po vodi bez kole-

bawa u pomislima, bez bojazni da

}e potonuti.

îm primeti da je u pomisli

~oveka po~ela da se javqa sumwa

i da je po~eo o sebi da misli viso-

ko, blagodat odmah popu{ta da se

protiv wega osnaè i u~vrste is-

ku{ewa kako bi poznao svoju ne-

mo} i opet se sa smirewem uhva-

tio za Boga.

Na svakom delu se smatraj

oskudnim kako bi u~io, i ~itavog

ìvota }e{ se pokazivati mudar.

Da bi jednu besedu zamenio dru-

gom (praznu - du{espasonosnom)

treba da se bavi{ ~itawem Pi-

sma i @itija svetih. Jer, kada bu-

de{ stao na molitvu i na svoje

pravilo, umesto razmi{qawa o

onome {to si video i ~uo u svetu,

u sebi }e{ obresti razmi{qawe

o Boànstvenim Pismima koja si

~itao. To razmi{qawe }e izazva-

ti zaborav svetskih uspomena, ~i-

me um dolazi do ~istote. To je

zna~ewe re~enoga da ~itawe po-

maè du{i kada stane na molitvu

i da se du{a molitvom prosve}uje

u ~itawu. îtawe, opet, umesto

spoqa{we smese, pruà hranu ra-

znim vidovima molitve. Prema

tome, du{a se ~itawem prosve}u-

je za svagda{wu marqivu i nesmu-

}enu molitvu.

Onaj ko svojim o~ima ne vidi

sunce, na osnovu samog sluha dru-

gome ne moè opisati wegovu sve-

tlost. On ~ak i ne ose}a wegovu

svetlost. Isto biva i sa onim ko-

ji svojom du{om nije osetio sla-

dost duhovnih dela.

Nemoj se truditi da shvati{ ko

je dostojan, a ko nije. Neka pred

tobom svi qudi budu jednaki s ob-

zirom na dobro delo. Jer, na taj

na~in moè{ i nedostojne privu-

}i dobru, budu}i da se du{a pomo-

}u telesnog brzo dovodi u strah

Boìji.

Dobrotoqubqe,

Sveti Isaak Sirin

48

��

ODNOSI IZME\U DUHOVNOG OCA I DUHOVNE DECE

Odnosi izme|u duhovnog oca iduhovne dece podse}aju na razli-~ite oblike vladavine dràvom,ta~nije, demokratsko, aristo-kratsko, monarhisti~ko i de-spotsko ure|ewe.

1) Demokratska vladavinaOtac i duhovno ~edo su pre sve-

ga prijateqi. Oni se me|usobnosavetuju, zajedno analizirajustvari, zajedno re{avaju proble-me itd. Re~ duhovnog oca ovde ni-je imperativ, to je jedan od glaso-va u op{tem horu. Na prvi pogledse ~ini da ovo nije lo{e, nema ni-kakve prinude i nasiqa nadli~no{}u, qudi se jedan drugompot~iwavaju po principu quba-vi. Duhovni otac nastupa samokao dirigent u svom horu. Jednomre~ju, mir i radost. Me|utim, ustvari se de{ava ne{to potpunodruga~ije, isto {to i prilikomdemokratskog dràvnog ure|ewa.Po~iwu populizam i intrige, ko-je duhovni otac ne moè da prese-~e i da spre~i. Ovde se odvijaskrivena borba za vlast, u kojoj,kao i u demokratiji, pobe|uju onikoji su najvi{e istrenirani uborbi i ne biraju sredstva, i ujed-no su najvi{e ustremqeni ka ci-qu i najvlastoqubiviji. Ovde sekao i prilikom demokratskogure|ewa, stvaraju me|usobno su-protstavqene grupacije, pu{tajuse u obrt potkupqivawe, laska-we, pretwe, intrige, inscenira-we padawa u nesvest i pritajenepretwe, da }e se ìvot zavr{itisamoubistvom, {to posebno jakodeluje na isprepadanog duhovnogoca. On je spreman da pristane nasvaku kapitulaciju, samo da nevidi svoje duhovno ~edo kako visina kanapu ili leì mrtvo u mla-zevima krvi, s pi{toqem u ruci,a oko wega se muvaju figure poli-cajaca. Umesto duhovnog rukovod-stva nastavnik-demokrata tr~i sfla{icom te~nog ni{adora oko

svoje dece. Finale je uvek isto.Svi zajedno po~iwu da rukovodesvojim duhovnim ocem i on tr~iiz jedne strane u drugu, bezuspe-{no poku{avaju}i da pomiri ne-prijateqske tabore. Ali, sve imasvoj kraj. Kao {to preìvqavanajja~a ajkula, tako pobe|uje du-hovno ~edo koje ima najja~u voqu.Ono zatvara svog duhovnog oca uku}u i lepi na vratima list s re-~ima: “Otac je bolestan, molimda ga ne uznemiravate.” Ako du-hovni otac poèli da provirikroz prozor, drsko biva uvu~enunutra. A po{to je demokratijatesno povezana s liberalizmom,odnos prema duhovnom ocu posta-je apsolutno slobodan. Me|utim,nekad dolazi do dvorskih prevra-ta: duhovna deca, do{av{i sebiod {oka, dogovaraju se i ugrabiv-{i zgodnu priliku, kradu duhov-nog oca i kriju ga od suprotnestrane. Posle ovakvih isku{ewaoci-demokrate pred kraj ìvotapostaju nepopravqivi mizantro-pi. Neki od onih koji su u mlado-sti poredili svoju duhovnu decu smironosicama u starosti kao mu-slimani po~iwu da sumwaju: da lièna uop{te ima du{u iako to neizgovaraju glasno.

2) “Aristokratska” vladavi-na

Ovde duhovni otac nastupa kaoxentlmen. On je prefiweno pa-`qiv i qubazan. Svoje duhovno~edo do~ekuje ustaju}i sa stoli-ce, odu{evqava se wenim izgle-dom, isti~e wen ukus u odevawu.Duhovno ~edo po~iwe da se ose}akao dama, kojoj je vitez pokloniosvoje srce. Finale je uvek isto.Svako duhovno ~edo smatra da vi-tez-nastavnik gaji platonsku qu-bav upravo prema woj, kao jedinojdostojnoj ovakvih uzvi{enih ose-}awa. Na drugu duhovnu decu onagleda s jo{ ve}om svirepo{}u ne-go prilikom “demokratske” vla-

davine. Nastavnik aristokratase zahvaquje svojoj deci za to {toga pose}uju i ispra}aju}i ih dovrata poprima àlostan izrazlica. On u svemu opravdava svojuduhovnu decu. Vrlo mu je te{ko daih prekori; ~ak i kad je uvre|enon kaè: nisam uvre|en, ve} samraàlo{}en. Dok “demokratama”duhovna deca na poklon donosekrompir i makarone, nastavniku- aristokrati donose buket cve-}a, daju}i prednost qiqanima, aponekad tortu. êsto, okupiv{iduhovnu decu on izraàjno ~itaneku kwigu, na primer, Marten-sena “Moralno bogoslovqe” i za-tim je tuma~i. Kad ide u hram, du-hovna deca ga kao svita prate iliga ~ekaju na kapiji. Kad sluì,svako wegovo ~edo se interesujekoga }e prvog pomenuti na mole-banu i tome ~esto pridaju tragi-~an zna~aj. U principu, aristo-kratska vladavina se pretvara unekakav vite{ki roman, u kojemHristos potpuno odsustvuje, We-govo mesto zauzima duhovni otac.

Treba re}i da prostodu{niqudi nekako instinktivno izbe-gavaju u~ene monahe i nastavnikes aristokratskim manirima iose}aju se tu tu|ima, ali su zatodame s diplomama odu{evqenetakvim nastavnicima. Zbog togase ovde mimo voqe duhovnih ota-ca pojavquje podela na “plebejcei patricije”: “plebejci” nekakosami po sebi ostaju s one stranepraga. Nastavnik-aristokrata snekakvim trijumfom do~ekuje go-ste. Ovaj izraz trijumfa se kaope~at zaledio na wegovom licu.Podrasnik koji nosi uvek je ~isti ispeglan; prednost daje ode}ibele boje. êsto se u wegovom sta-nu nalazi klavir ili pijanino.Obi~no ovakav nastavnik ima ve-liku biblioteku u kojoj se poredduhovnih kwiga nalazi beletri-stika. Ako slu~ajno, kad traì

49

��

kwigu, iz ormara ispadne tomIgoa ili Valtera Skota, on govo-ri s pomalo setnim osmehom: “Patreba da znam psihologiju gre-{nika da bih ga ispravio.” Volida pri~a o tome da su za wega sviqudi isti. Me|utim, u razgovoru~esto pravi aluzije na svoje ple-mi}ko poreklo - istinsko ili la-`no.

3) Slede}i oblik vladavine,koji je postao vladaju}i u svetujeste plutokratija, odnosnovlast onih kojima pripada bogat-stvo.

Me|utim, ovde treba na~initiopasku. Duhovni otac u ovakvomna~inu upravqawa duhovnom de-com ne mora obavezno da bude ego-ista i srebroqubac, on pro-sto-naprosto smatra da qudi kojiimaju bogatstvo i vlast mogu bitikorisni za Crkvu i zato ih poseb-no isti~e. Na siroma{ne maloobra}a pa`wu, pravdaju}i se ti-me da je siroma{nima lak{e da sespasu, a bogatima je teè. Stoga jebogatima potrebno vi{e brige ipa`we. On uti~e na wih da upo-trebe svoju vlast i bogatstvo nadobrobit Crkve i siroma{nih;ponekad organizuje ne{to poputtajnog “fonda” za siroma{ne.Me|utim, ovde dolazi do prela-ska na elasti~nu politiku. Ori-jentiri na spoqa{wu silu i po-loàj u svetu pretvaraju se za we-ga u duhovno ropstvo. Znaci pa-`we i uslu`nost koja se pokazujeprema bogatima stavqaju ga u ulo-gu pravoslavnog jezuite, kad seciq - lepota hrama, pomo} siro-ma{nima itd. ostvaruje sumwi-vim sredstvima. Onaj deo qudikoji u Crkvi traì pravu istinuvide}i dvostruki moral sve{te-nika, wegov razli~it odnos pre-ma qudima, moè da postane hla-dan prema samoj Crkvi. Opet po-navqamo: pragmati~ar uop{te nezna~i samoqubac, jezuiti su ~e-sto `rtvovali ìvot za svojeideje, a pravoslavni i katoli~kijezuita, ~ak i ako se bore ostajubra}a po metodama. Ovo uliziva-

we bogatima je tako|e jezuitskaprodaja savesti u ime materijal-nog blaga i ona vi{e od neprija-teqa hri{}anstva kompromitujeCrkvu u o~ima samih vernika.Qudi iz neposredne okolinepragmati~ara odmah shvataju skim i kako treba postupati, kogatreba radosno pozdraviti kaonajvrlijeg ~oveka, kome za vremeslu`be treba izneti stolicu itd.Pragmati~ar smatra da se moguizvrdavati crkvena pravila, akood toga bude imao koristi hram

ili sirotiwa; na primer, moèse opojati nekr{teni ili samou-bica, za vreme liturgije se moèpomiwati inoverac itd. Pluto-krata u zavisnosti od li~nog ka-raktera moè da bude {krt ilidare`qiv. Me|utim, wegova da-re`qivost se u ve}ini slu~ajevaodnosi na qude koji su mu potreb-ni. U wegovoj okolini su u ve}i-ni slu~ajeva svi zadovoqni. Aliduhovnog ìvota tamo gotovo danema, glavne snage se tro{e naspoqa{we. Molitve potiskujutelegrami s ~estitkama i izjava-ma vatrene qubavi; {to je ve}iprilog, ve}a je qubav. Ovde se vo-di stroga evidencija i sastavqase precizna skala.

Ovaj na~in vladavine je nemo-gu} bez laì, zato la` u takvimkrugovima predstavqa neophodanatribut; na laskawe se gleda kaona ispoqavawe mudrosti. Kodovih qudi, ma kako to ~udno bilo,Crkva postaje veli~ina koja jesama sebi dovoqna, pritom ne kaomisti~ko telo Hrista, ve} kaoqudska institucija i briga za le-potu hrama zaklawa od wih likSamog Hrista.

Plutokrat moè da bude {pe-kulant koji teì ka li~nom boga-}ewu, ali moè da bude i asketaobuzet duhom ta{tine koji je za-boravio na to da qubav treba dabude sjediwena s istinom.

Dok se demokratski princip uduhovnom svetu pretvara u haos,aristokratski u romantiku, plu-tokratska forma predstavqa ma-terijalizaciju duhovnog ìvota.

4) êtvrti oblik vladavine jemonarhija.

To je najrazumniji princip uodnosima izme|u duhovnog oca iwegove dece. Monarhija u svomidealnom obliku zahteva razum-nost u upravqawu i qubav premaqudima. Pred monarhom su svijednaki. Ona predstavqa vrhovnuvlast, ali vlast, koja nije ograni-~ena spoqa{wim institucijama,ve} tradicijom. Re~ duhovnog ocamora biti bespogovorna, aliistovremeno razumna i pravi~na.ôvek koji ispuwava zapovestmonarha mora da zna da on postu-pa razumno i da se u ovoj zapove-sti sadrì briga za wegovo do-bro. Monarh ima neograni~enuvlast, ali mu nije tu| savet i onslu{a molbe koje su mu upu}ene.U na{e vreme duhovni otac trebada postupa sa svojom decom pra-vi~no i razumno i da na osnovutoga zahteva poslu{awe. On mo-è da saslu{a i ispuni savete imolbe, ali posledwa re~ ostajewegova. U ovom obliku upravqa-wa nisu dopustivi prepirke, spo-rovi itd. ôvek moè da zamolida mu se objasni dati blagoslov,ali ne sme samovoqno da ga ukida

50

��

ili naru{ava. Uostalom, i ovdepostoje izuzeci. Monarh treba dase rukovodi tradicijom, a duhov-ni otac - pravilima Crkve. Vantoka crkvenog Predawa i jevan-|eqskih zapovesti duhovno ruko-vodstvo gubi snagu - monarh sepretvara u uzurpatora.

5) DespotizamOn se od monarhije razlikuje

po tome {to se pojam tradicije,dobra i zla itd. zamewuje li~nomdiktaturom.

Ovde ne postoji pojam pra-vi~nosti i bilo kakvih prava.Sve zavisi od voqe despota. Ovajna~in rukovo|ewa mo`e ili daslomi duhovno ~edo ili da ga brzoispravi. Me|utim, u na{e vremelek koji ima jako dejstvo ne odgo-vara slabim organizmima. Bez na-ro~ite blagodati koja deluje u du-hovnom ocu, despotizam prema du-hovnom detetu }e ovo dete prostounakaziti. Bez odlu~nosti i po-slu{awa od strane duhovnog de-teta ovaj princip tako mo`e damu ogadi svako poslu{awe. U sta-ra vremena nastavnici su pribe-gavali jakim sredstvima. Oni sudavali te{ke, gotovo nemogu}ezadatke, koji su ponekad protiv-re~ili zdravom razumu, a u~eni-ci, koji su se predali na poslu{a-we starcu, sa spremno{}u su ihispuwavali i wihov duhovni na-predak se odvijao vrlo brzo. Uzpomo} takvog poslu{awa ~ovekse uspe{no borio s demonom gor-dosti koji potresa ceo svet. Da-nas nema ni takvih nastavnika nitakvih poslu{nika. I nastavnikposlu{awe mora da daje s veli-kim rasu|ivawem i po{tovawemprincipa svrsishodnosti i pra-vednosti. Qudska gordost, pro-{av{i sve stadijume bolesti,pretvorila se u upaqenu gnojnuranu, koja mu~no boli na svakidodir. Zato je duhovnom ocu neop-hodno strpqewe i samilost, ali ijaka voqa. On mora da ima, kao hi-rurg, laku, ali ~vrstu ruku.

PRIKLAWAWE GLAVE

NA BOGOSLU@EWU

)�� ?��@� "�� ?�� #��@ �� +=��-�� %�� #��

5 �� 1�� 1�� + �� &�� 7�� ?��@ �� ? ��@� �� 1�� &��

�� ,�� -( +*�� -( +! �� ? ��@� ! �� #�� ( � � �� =�� -�*��

�� 1�� / �� +=�� =�� <- � �� #�� +)�� <- " �� +!�� <- 7�� #� � �� #� � �� #� �� 1�� >�� A�� ,��

�� +*�� =��- � � � �� $�� J�� $�� )�� )�� )�� " � �� 1��

��

51

��

MO] MOLITVE

Blaèni Pavle Prosti ispri-povedi ovo:

Imao sam u~enika, koji je po~i-nio razna sagre{ewa, a da ja tonisam znao. Do|e mu samrtni ~asi on umre. Mnogo sam se molioBogu i molio Vladi~icu Bogoro-dicu da mi otkrije me|u kakvimdu{ama se nalazi wegova du{a,po{to je napustila telo.

Nekoliko dana sam se trpeqi-vo i uporno molio. Jednom do|emu stawe istupqewa i vidim kakomoga u~enika nose dvojica nepo-znatih, a on pritom nije imao nidu{evne ni telesne snage i uop-{te nije govorio, kao da be{eokamewen. Ja sam bio na velikimmukama, U jednom trenutku kao dami do|e boànsko nadahnu}e i se-tih se re~i Gospodwih: “ôvjekaneobu~ena u svadbena ruho... Sve-ìte mu ruke i noge, pa ga uzmitei bacite u tamu najkrajwu; ondje}e biti pla~ i {krgut zuba” (Mt.22, 11-13). Vezivawe ruku i nogune moè da zna~i ni{ta drugoosim to da se gasi i ostaje bez dej-stva svaka misao i lukavo nastro-jewe, koje nije u saglasnosti savoqom Boìjom u ovome ìvotu.

Kada sam do{ao sebi iz istu-pqewa, po~eh mnogo da se àlo-stim i stradam. înio sam, koli-ko god sam mogao, milostiwu isluìo Boànstvene Liturgijeza wegovu du{u. Molio sam iPresvetu Bogorodicu da mu poda-ri milost. Molio sam i ~oveko-qubivog Boga za wega. Tako|e sampo~eo da ulaèm mnogo napora upodvigu i da jedem samo suvu hra-nu, premda sam ve} bio dostigaoduboku starost.

Posle nekog vremena vidimPresvetu Bogorodicu i ona mire~e: “Za{to se toliko àlo-sti{ i toliko mu~i{, dedice?”“Zbog svoga brata, Vladi~ice mo-ja”, rekoh joj, “jer sam ga video ur|avom stawu.” Ona mi odgovori:“Zar nisi zamolio, jer si hteo daga vidi{? Eto, dobio si otkrive-we.” A ja joj rekoh: “Jesam, usrdnote molim. Molio sam, ali nisamhteo da ga vidim u takvom stawu.Jer {ta imam od toga da ga vidimtakvog i da pla~em od toga?” Re~emi tada Presveta Bogorodica:“Idi; zbog tvoga smirewa, trudai qubavi ja }u ti ga pokazati, pase vi{e ne}e{ àlostiti.”

Sutradan ponovo ugledah bra-ta. Do{ao mi je veoma radostan,hodao sâm i smejao se. Rekao mi je:“O~e, tvoje molitve dirnule suPresvetu Bogorodicu, jer te mno-go voli. Ona je zamolila Spasi-teqa da budem oslobo|en veza, jersam bio u "uà grijeha svojih" sa-pleten” (Pri~. 5, 22).

Zbog ovih re~i ispunih se ra-do{}u. Odmah ugledah i Vladi~i-cu Bogorodicu i ona mi re~e:“Star~e, jesi li dobio otkrive-we, pa makar i sada?” “Jesam”, od-govorih, “Vladi~ice moja, i mno-go sam se obradovao {to sam gavideo u tako dobrom stawu”. Aona mi re~e: “Idi onda i zauvekse se}aj brata u molitvama, ~inimilostiwu i sluì BoànstveneLiturgije. Jer milostiwa mnogopomaè mrtvima, a i Boànstve-na Liturgija”.

Iz Stare~nika

KO PRIMA VAS

MENE PRIMA

Be{e jedan iguman op{teì}a,koji je imao veliki ugled me|uqudima. A bio je otac dvadeseto-rici bra}e. Wemu je do{ao Hri-stos kao ubogi starac i zamoliovratara da kaè avvi da je do{aotaj i taj podvi`nik.

Vratar nevoqno u|e da mu tokaè i zate~e avvu kako razgova-ra sa ostalima. Zastade malo ipotom mu saop{ti {ta mu je re-kao siromah, ne znaju}i, naravno,da je to Hristos. Avva po~e da sequti na wega govore}i: “Zar nevidi{ da razgovaram sa qudima?Ostavi me sada”. I vratar se uda-qi. Gospod je, me|utim, bio dugo-trpeqiv i ostade da ~eka dok seon ne vrati.

Negde oko jedanaest sati, sti-è jedan bogata{, na ~iju porukuiguman odmah odgovori. A bogatmilo{}u i prijateq smirenih,Bog, vide}i ga sa bogata{em, za-moli ga, rekav{i mu: “Ho}u darazgovaram s tobom, avvo.” Alionaj, u pratwi bogata{a, u|e daobeduje, staraju}i se tobo` o go-stoqubqu. Isto se dogodilo i po-sle obeda. On isprati bogata{ado kapije i vrati se nazad, obuzetsvojim velikim brigama, zabora-viv{i na molbu ubogog i nezlo-bivog starca. Ve} je po~elo da sesmrkava a on se jo{ nije udostojioda primi blagoslovenog i istin-skog gosta, te gost ode, po{to sa-op{ti vrataru ovo: “Reci avvi:ako èli{ ~ove~ansku slavu, zasve tvoje ranije napore i velikipodvig, posla}u ti qude sa sve ~e-tiri strane sveta da ti donesublaga, jer ho}e{ da pomazuje{ ida te pomazuju; ali dobra CarstvaMoga ne}e{ okusiti.”

I tako se otkri Svedrìteqsiromah.

Iz Stare~nika

52

��

TIHA APOKALIPSA U QUDSKIM SRCIMA

Godina je po~ela zabrinuto,kako Pismo govori: uàsnepojave, zemqotresi po sve-

tu, meteì i ratovi... i more se“ushu~alo i uzburkalo”... Re~ju,pred nama je “po~etak stradawa”(Mt. 24:8).

I mi zabrinuto pratimo po-sledwe novosti, razmatramo ih,uàsavamo se, ali ne prime}uje-mo kako tu|a nesre}a i bol posta-ju deo globalnog {ou programa.Tema apokalipse je odavno posta-la pomodni brend u industriji za-bave, razli~it od istinskog sadr-àja ove va`ne re~i. Re~ “apoka-lipsa” se prevodi kao “otkrove-we” - to je ono {to je Bog otkrioza na{e urazumqewe, da bi bilitrezveni, se}ali se istinskog ci-qa zemaqskog ìvota, neophod-nosti dostizawa jedinstva sa Bo-gom.

Pojam apokalipse se kod nasuporno povezuje sa stra{nim, ka-tastrofalnim doga|ajima svet-skih razmera. I svi mi znamo zaspoqa{we znakove pribliàva-wa vaseqenske katastrofe. Mno-go govorimo o wima, razmatramoih, ali postoje i drugi, mnogo va-`niji, skriveni priznaci. Go-spod govori da }e u posledwa vre-mena “zato {to }e se umnoìtibezakowe, ohladweti qubav mno-gih” (Mt. 24:12). A apostol Pavledodaje - upravo o nama - da }e qudibiti “samoqubivi, srebroqubi-vi, hvalisavi, gordeqivi, hulni-ci, neposlu{ni roditeqima, ne-blagodarni, nepobo`ni...” (2Tim- 3:2). Eto na {ta treba daobratimo pa`wu, eto ~ega se tre-ba bojati vi{e od zemqotresa,cunamija, radijacije...

@ivimo u epohi globalne pro-mene klime. Ne govorim o vreme-nu - neka se time bave meteorolo-zi. Govorim o katastrofalnojpromeni qudske prirode. Neko

}e re}i da se od vremena grehov-nog pada ni{ta nije izmenilo niu ~oveku, ni u qudskom rodu u ce-lini. Ali, avaj, nije tako. Ina~ene bi bilo ni Sveop{teg potopai propasti Sodoma i Gomore - tihgorkih primera masovne i kata-strofalne degradacije, sa svimposledicama koje odatle prois-ti~u. Priroda ~oveka i dru{tvau celini “sklona je grehu”, po re-~ima Svetih Otaca. U na{e vre-me je to posebno o~igledno. Pra-va apokalipsa se tiho i nepri-metno odvija u na{im srcima, sa-mo {to wene razmere nisu dosti-gle onu kriti~nu ta~ku kada }e sestihije, zapaliv{i se, razoriti izemqa i sva dela na woj izgoreti.Duh Hristov odlazi iz na{eg ì-vota, a sna`no ulazi drugi, stra-{ni, satanski duh koristi, prag-matizma, raspu{tenosti, ravno-du{nosti i neograni~enog samo-qubqa. Evo ìvih primera iz ne-davnih susreta.

ôvek ne moè normalno da ho-da, kre}e se veoma te{ko i sporo,sitnim koracima, povremeno za-staje i ne moè da pokrene sa me-sta. Stoji, prebacuju}i se sa nogena nogu, skupqaju}i snagu. ]u-tqivi, usredsre|eni ~ovek. Ne-koliko puta sam mu ponudio po-mo}, ali je on u~tivo odbio. Vidise da mu je va`na ta li~na borba.On dolazi u hram po svakom vre-menu: leti po vru}ini od koje setopi asfalt, na jesen po velikimlapavicama, zimi po golom ledu({to je posebno opasno u wegovompoloàju) i na prole}e kada sesve otapa. On ide i ide u hram,kao da se uspiwe na sopstvenu, ne-vidqivu Golgotu. I tek sam ovihdana slu~ajno saznao za wegovupri~u.

Razboriti, zaposleni mu{ka-rac, bri`ni otac i verni mu` donedavno je imao naporan, ispuwen

ìvot, ali se razboleo. Ne{to sedesilo sa wegovim zglobovima,tako da sada jedva moè da se kre-}e. Daqe se dogodilo ne{to u {taje ~ak i u na{e bezdu{no vremete{ko poverovati. @ena i ta{tasu ga izbacile iz ku}e... jedno-stavno tako, ni zbog ~ega... zato{to se razboleo i postao teret.Izbacili su ga... A on nije krenuoda se sudi sa wima. Poèleo je dapretrpi Hrista radi, da ponesekrst svoj. Ta{ta i èna vaspita-vaju wegovog jedanaestogodi{wegsina tako da se stidi oca. A on tr-pi sve smireno i jednostavno, ni-koga ne osu|uju}i, govori da }esin, kada odraste, mo`da mislitidruga~ije...

Primio ga je siroma{ni kom-{ija u oronuloj stra}ari od bla-ta sa propalim krovom i rasu{e-nim prozorima. A u blizini, uudobnom domu sa kamenom ogra-dom, ostala je èna koja ga je iz-bacila i oni koje on i sada, sa za-divquju}om nezlobivo{}u, na-stavqa da smatra rodbinom.

Ponekad nema {ta da jede. On-da mu i pa`qive i saàqive bakeskupqaju u paket uqe, griz, kon-zerve i hleb - {ta na|u. I on jeiskreno zahvalan, zahvaquje odsrca Bogu i bakama...

A evo i druge pri~e, tako|eskora{we. Do{la mi je èna svau suzama. Slu{ao sam je i ~inilomi se da sam upao u neki ko{mar-ni san. @ena je supruga dobrosto-je}eg gospodina. @iveli su u za-konitom braku mnogo godina ipokazalo se da je èna bolesna odraka i da }e le~ewe biti skupo.Tada je mu` oti{ao do lekara ipitao kakve su {anse za ozdra-vqewe. Lekar je po{teno pri-znao da su {anse male jer je bo-lest zapu{tena. Tada je mu` re-kao èni: “Draga, pra{taj, ali nemogu da se tro{im na tebe... ne is-

53

��

plati se. Shvati: {anse da se opo-ravi{ su vrlo male, a ja mogu daizgubim sve”. Pri~aju}i ovo, è-na je glasno ridala, a ja nisam na-lazio re~i da je ute{im. Shvatiosam da apokalipsa ve} nastupa.Ovde i sada.

I ponovo }e neko re}i: tako jeoduvek bilo! Da, u svetu je uvekpostojala i podlost, i ravnodu-{nost, i koristoqubivost. Ali,ako }emo koristiti aktuelnuterminologiju, “nivo radijacije”je bio druga~iji. Nije bio kriti-~an. A sada nije “u granicama do-zvoqenog”, ve} je odavno “smrtnoopasan”. Mi se tako bojimo radi-jacije, toliko govorimo o woj, po-sebno danas, a ne prime}ujemo dakoncentracija “~estica greha” uvazduhu ve} odavno prelazi dopu-{tene granice. Me|utim, mi tuopasnost ne ose}amo jer smo pre-stali da slu{amo glas sopstvenesavesti, taj “Gajgerov broja~” ko-ji je Bog bri`no poloìo u du{usvakog ~oveka. I sve zato {to sa-vest svesno i neprestano gazimo,prestajemo da je slu{amo, zaglu-{uju}i je grehovnom navikom ibezakonim ìvotom.

Bojimo se svih mogu}ih kata-strofa, a Gospod govori: “ne boj-te se onih koji ubijaju tijelo”(Lk. 12:4). Stradawa, pa ~ak i sa-ma smrt, mogu postati topio-ni~ka pe} za dobru du{u, tako daona, nalik na o~i{}eno zlato,dostigne Carstvo Nebesko. Alikada je izgubqen Duh Hristov, ka-da je du{a li{ena blagodati, ta-da ona jo{ ovde, na zemqi, ìvi upredvorju ve~ne smrti. Trebaimati okorelo srce pa to ne ose-titi. U tome se i sastoji glavnanesre}a, predznak apokalipse - una{oj neosetqivosti. U tome{to ne shvatamo {ta je istinskodobro i prava sre}a. U samozabo-ravnom opijawu strastima, u tra-gawu za nasladama, udobno{}u,izobiqem i uspehom po svaku ce-nu, nasuprot duhovnim i moral-

nim normama. U totalnoj poro-bqenosti grehu, u strasnoj zavi-snosti.

Uop{te, zavisnost u na{e vre-me nije usko-psihijatrijski ter-min, ve} dijagnoza dru{tva, kojenije izgubilo veru, ali koje se od-reklo wene sile - na~ina ìvota,gubitka tradicija i moralnihnormi. Danas veruju skoro svi,

ali je ta vera maglovita, neoba-vezuju}a, vera “za svaki slu~aj”.I {to je najtu`nije, ta vera nesamo da se ne suprotstavqa mno-{tvu zavisnosti, ve} se i prila-go|ava wima tako da ni{ta netreba da se mewa u svom ìvotu.Tako se javqa mno{tvo “stra-snih” vera: vera koja pomaè ubiznisu, koja se ulaguje pohotama,vlastoqubqu, samoqubqu i gor-dosti... Osim zavisnosti, o~i-gledno pogubnih i socijalno opa-snih, kao {to su alkoholizam,narkomanija, zelena{tvo, posto-je i mawe, marginalne zavisno-

sti, ako se tako moè re~i, ali nemawe opasne kako za samog ~ove-ka, tako i za dru{tvo. To je istionaj blud, koji se {iri brzinompogubne epidemije. Uop{te nijemetafora kada govorim “pogub-ne”. Koliko porodica ru{i,ostavqaju}i decu ako ne potpu-nim, onda polu-siro~i}ima, saka-te}i wihove du{e, formiraju}ijo{ od detiwstva izopa~enu, po-gre{nu predstavu o porodici, oodnosima mu{karca i ène.Omladina, neobuzdano, kao po-mahnitala, razvra}a i obogaqujesopstvene du{e, ne shvataju}i da}e vremenom morati da jede gorkeplodove svog bezumqa. Jer “plataza greh je smrt” (Rim. 6:23) - ras-padawe du{e. Delovawe tog zako-na moè da izmeni samo duboko iiskreno pokajawe. A pokajawutek treba pri}i.

Postoje zavisnosti, koje se sata~ke gledi{ta savremenog svetaodlu~no smatraju vrlinama, alisa ta~ke gledi{ta Pravoslavnevere nisu mawe pogubne i opasneza du{u od “grubih” strasti. Ovestrasti i zavisnosti su ba{ zatoi opasne {to su naizgled dobre.Wihova opasnost je u tome {toubijaju du{u, li{avaju je duhov-nog ìvota, i udaquju nas od Bogana, ako se moè tako re}i, nepri-metniji na~in.

U ove “neprimetne” strastimogu se ubrojati strast uspeha,blagostawa, kada ~ovek za temeqsvog ìvota postavqa sticawestatusa u dru{tvu, gra|ewe kari-jere, izobiqe i uspeh. Sve ove po-sednutosti koje se katkad naziva-ju “zdravom ambiciozno{}u”, ustvarnosti udaquju ~oveka odshvatawa istinskog ciqa i vred-nosti qudskog ìvota, ~ine garobom jedne od najopasnijih stra-sti - gordosti - i wene dece - sa-moqubqa i slavoqubqa.

“Najuspe{niji” ~ovek moèbiti u isto vreme u pravom smi-slu duhovni mrtvac, upravo zato

54

��

{to ga je sopstveno blagostawe isamozadovoqnost oslepela. Onmoè poginuti za Carstvo Boì-je, ceo ìvot posluìv{i sop-stvenoj samoìvosti. Takav ~o-vek ~esto postaje nesposoban davidi svoj greh, da se pokaje za we-ga - a to i jeste istinski priznakduhovne smrti.

Naveo sam primer poraàvaju-}e bezdu{nosti u odnosu bliskihqudi. Me|utim, postoji i suprot-na, “du{evna” strast, koja ubijamilione qudi, neprimetno zawih same. Govorim o “brigamaovoga svijeta” (Mt. 13:22), kojimaapsolutna ve}ina kr{tenih qudiopravdava odsustvo svesnog hri-{}anskog ìvota.

Gospod govori: “pazite na sebeda srca va{a ne oteàju prejeda-wem i pijanstvom i brigama ovo-ga ìvota” (Lk. 21:34). Rekli bise da je ovo za iznena|ewe: Hri-stos, reklo bi se takvo prirodno,pa ~ak i pozitivno delo kao sve-tovne brige, pribraja smrtnimgresima uga|awa stomaku i pijan-stvu. Za{to? Zato {to je ~ovekuu beskona~nim brigama ovog sve-ta najlak{e da zaboravi na Boga,du{u, pa ~ak i savest, prikrivaju-}i najsramnije grehe: kra|e, ob-mane, lopovluk, korist, bezbo-`nost - “dobrim” brigama o svo-joj porodici i bli`wima. U tomese i sastoji glavna opasnost ove“tihe strasti”. U tome {to ubijadu{e neprimetno, ali bez ikakvesumwe. [tavi{e, okorelom pi-jancu ili pro`drqivcu lak{e jeda postane svestan svog greha, dase pokaje za wega nego “bri`nomporodi~nom ~oveku” koji }epravdati najstra{nije grehe “vi-sokim ciqevima”. Setite se fil-ma “Kum”, tamo je upravo sve i bi-lo izgra|eno na toj “dobroj” ide-ji porodi~nog ìvota. Stra{noje re}i, ali i porodica i brigeovoga sveta mogu postati idol ko-ji odvla~i ~oveka u propast. ZatoGospod govori: “Koji qubi oca

ili mater ve}ma nego mene, nijemene dostojan; i koji qubi sinaili k}er ve}ma nego mene, nijemene dostojan” (Mt. 10:37).

Qubav prema porodici, brigao porodici, trud i karijera, sti-cawe novca - sve je to dobro i pra-vilno, ali samo u slu~aju ako ~o-vek ne zaboravqa na svoj glavnipriziv - da ìvi u saglasnosti saBogom. Ako sve svoje pomisli, re-~i i postupke dobri porodi~ni~ovek proverava ne mi{qewemovog bolesnog sveta, ve} zakonomBoìjim. To je jedinstveni te-meq za istinski, radostan, zdravi slobodan ìvot.

U Svetom Pismu se govori:“Duh (Sveti) je Gospod; a gdje jeDuh Gospodwi ondje je sloboda.”(2 Kor. 3:17). Eto formule istin-ske slobode, koja treba da budenapisana u na{im srcima, tako dabi u ìvotnoj sloènosti mi, presvega, brinuli da ostanemo u za-jednici sa Duhom Hristovim, dapostupamo hri{}anski. I iako

takvo pona{awe, takav na~in ì-vota, moè da protivre~i norma-ma koje su prihva}ene u savreme-nom dru{tvu, pa ~ak i da praviprobleme u ìvotu ~oveka, nakraju }e ipak sam ~ovek biti naj-ve}i dobitnik - dobitnik istin-ske, najvi{e slobode, slobodeu~e{}a u Boìjoj istini, lepotii qubavi. I to uop{te nisu ap-straktni pojmovi, ve} najvi{astvarnost u odnosu na koju mi igradimo sopstveni ìvot.

Kada se dogodi katastrofa, udru{tvu po~iwu sve mogu}e pro-vere, posmatrawa, testirawa...Qudi teè da se obezbede, daspre~e nesre}u. I to je potpunonormalno. Ali za{to ignori{e-mo savet Onoga, Koji zna kako dau stvarnosti izbegnemo sve te ne-sre}e?!

“Bdijte i molite se” (Mt.26:41) govori Gospod. Bdeti zna-~i ne dati sebi da se obmane{ du-hom vremena, ìveti po zakonuBoìjem, misliti, govoriti i po-stupati sa trepetnom sve{}u oWegovom prisustvu.

I treba da se molimo ne samo~itaju}i odre|eni broj re~i, ve}ìvim srcem, obra}aju}i se ì-vom, svemogu}em Bogu sa bolom,nadom i verom.

Uznemiruju}e vesti dolaze izZemqe izlaze}eg sunca, i kako dase ne setimo da Fuku{ima, u pre-vodu sa japanskog, zna~i “Ostrvosre}e”. Mo`da je stra{na trage-dija posledwih nedeqa samo jo{jedno podse}awe svima nama kojiìvimo na Zemqi, da je sre}a bezvere kao ku}a sazidana na pesku.Da se tehnolo{ki raj moè lakopretvoriti u tehnogeni ad. Pro-sto zato {to je najve}a sre}a - sa-glasnost sa Bogom. I CarstvoWegovo je u nama. Samo ga trebana}i.

��"�� (�� "��

Prevod Neboj{a ]osovi}

55

��

SVEDOÂNSTVO SVETIH OTACA

O VE^NIM MUKAMA GRE[NIKA

Sveti Jovan Zlatoust u svojojbesedi na 23. glavu Matejevogevan|eqa slika muke gre{nika iveli: “Neizdrìv je pakao i mu-~ewe u wemu; ~ak i hiqade pakla,ako je mogu}e zamisliti, ni{tane}e zna~iti u sravwewu sa ne-sre}om li{avawa one blaèneslave, nesre}om odbacivawa odstrane Hrista, koji }e re}i: “Nepoznajem vas”, i koji }e nas okri-viti {to Ga nismo nahranili inapojili, kad smo Ga videli glad-na i èdna! Boqe je podvrgnuti sebezbrojnim udarcima muwe, negovideti kako Gospod okre}e od nassvoje krotko lice i svoj jasni po-gled”.

Sveti Vasilije Veliki govori:“Pred wihovim (gre{nika) o~i-ma staja}e stra{ni i namr{tenizli duhovi, ~iji su pogled i disa-we ogweni, usled surovosti wi-hove voqe, a lica im sli~na no}i,usled sumornosti i mr`we premaqudima” (Beseda na Psalam 33).

Sveti Jefrem Sirin vapije:“O, koliko smo vremena stra}i-li, ìve}i u neradu! Kako nas jeismejao ovaj sujetni svet! Kakvusu nam korist donele svetske pri-jatnosti? Gde je bogatstvo? Gde sugozbe i narodna galama? Gde sumnogoqudni i izli{ni skupovi?Gde su ro|aci i poznanici? Gde sucarevi i vlastela? Gde su mudra-ci i govornici? Za{to mi ne-sre}ni od svega toga nemamo ni-kakve koristi? O, za{to se, bed-ni, nismo potrudili, nego smostra}ili vreme u neradu, zabav-qaju}i se i sluè}i drugima za

zabavu! Za{to nismo bdili nadsobom? Za{to nismo postili?Za{to nismo imali saàqewaprema bednima? Za{to smo zavi-deli i postupali r|avo? Za{tose nismo kajali, dok je bilo vremepokajawu, nego smo proveli ì-vot u smehu, rasko{i, rasejano-sti? Sad za pokajawe nema vreme-na”.

Ali to nije sve. Gre{nici }eose}ati jo{ i druge muke: griùsavesti i ve~ni stid zbog u~iwe-nih javnih i tajnih grehova.“Stra{niji od tame i ve~nog og-wa je onaj stid, veli sveti Vasi-lije Veliki, koji }e ose}ati gre-{nici usled stalnog gledawapred sobom u~iwenih grehova, ko-ji }e, kao kakva neizbrisiva boja,ostati zanavek u wihovim du{a-ma” (Beseda na Psal. 33). Od sti-

da i mu~ewa oni }e tada biti go-tovi da sebe uni{te, ali im to ne-}e biti mogu}e.

Muke gre{nika jo{ }e pove}a-vati ogaw pakleni, u kome }e oni,nesre}nici, ve~no goreti, a ni-kad ne sagoreti. “Kad ~uje{ o pa-klenom ogwu, veli sveti Zlato-ust, ne misli da je on sli~an ovo-zemaqskom ogwu. Ovaj, kad ne{tozahvati, sagori i pretvori u pe-peo; a onaj, koga jednom obuzme,pe}i }e ve~no i nikad ne}e pre-stati, zato se i naziva neugasi-vim. A koliko je to uàsno, na{um ne moè ni da zamisli, osim{to iz doìvqenog iskustva ne-znatnih ovozemaqskih nevoqamoè{ da stekne{ slabu pred-stavu o onim velikim mukama.Kad ti ne moè{ da izdrì{ du-go u pregrejanoj bawi ili kupati-lu, to zamisli ogaw pakleni i mu-~ewe u wemu, pa }e{ shvatitirazliku me|u wima. Jer kad te-{ko podnosimo pregrejanu bawui vru}icu, {ta }emo ose}ati, kadpadnemo u onu ogwenu reku, koja}e te}i ispred stra{nog sudili-{ta?”

Nikakvo kajawe gre{nicimatamo ne}e pomo}i. Ma pokazali inajve}e pokajawe, ma koliko ri-dali i po hiqadu puta molili, pore~ima svetog Zlatousta, nika-kve koristi od toga ne}e biti,niko na nas, obuzete ogwem, ne}ekap jednu sa vrha prsta kapnuti,ve} }emo ~uti, kao i onaj evan-|eqski bogata{, da se velikaprovalija ustanovila izme|u vasi nas.

56

��

MESTO GDE SE NALAZI PAKAO

PO UÊWU SVETOG PISMA I SVETIH OTACA

Po ukazawu da se du{e umr-lih gre{nika posle po-sebnog suda odvode u pa-

kao, gde su im pripremqene muke,postaje jasno samo po sebi da pa-kao (ad) ima u vaseqeni svoje od-re|eno mesto. Gde je to mesto?Ovo i wemu sli~na pitawa: Gde senalazi presto Bo`ji? Gde su gra-nice sveta? - zanimala su qude odstvorewa sveta pa do danas, i zawihovo re{ewe ~ove~anstvo je~inilo i ~ini najve}e umne napo-re. Re~ Bo`ja ostavqa nerazja-{wenima pitawe o mestu pakla(ada ili geene, kako se pakao jo{naziva). Ipak, iz mnogih mestaSvetog pisma Staroga i Novogazaveta vidi se da ono, kad ~ulnimcrtama slika pakao, a to ~ini ra-di na{eg boqeg shvatawa, mestopaklu daje u unutra{wosti ze-mqe, mesto koje treba da je li{e-no svake radosti, daleko od ì-vih, sakriveno u dubini zemqe.Re~i Tvorca ~ovekovog: U zemqu

}e{ oti}i (1 Mojs. 3,19) dubokosu se usadile u prirodu ~ovekovu,i narodi svih vremena i mesta za-mi{qali su pakao u unutra{wo-sti zemqe.

UÊWE STAROG ZAVETA

U Starom zavetu postoje di-rektna ukazawa da se pakao nala-zi u unutra{wosti zemqe. Tako,patrijarh Jakov, poraèn àlo-{}u zbog smrti svoga qubqenogsina Josifa, èli da sam si|e kwemu u pakao (1 Mojs. 37,35 U srp-skom prevodu re~ “pakao” ili“ad” zamewena je re~ju “grob”: s

tugom }u u grob le}i...). Mnogo-stradalni Jov, usred isku{ewakoja podnosi, napomiwe o svomezagrobnom mestu i naziva ga tam-nom i mra~nom zemqom, zemqomve~ne tame, gde nema ni svetlostini ìvota qudskog (10,21-22).Proro{tvo Mojsejevo ispunilose na Koreju i wegovim drugovi-ma: zemqa ih progutala i oni su

ìvi si{li u pakao (4 Mojs. gla-va 16). Sveti prorok David po-smrtno stawe du{a naziva pa-klom najdubqim: Jer je milost

Tvoja velika nada mnom, i izva-

dio si du{u moju iz pakla najdu-

bqega (Ps. 86,13). I sveti proro-ci Isaija i Jezekiq veruju da sepakao nalazi u unutra{wosti, udubini zemqe: A ti se u pakao

svrè, u dubinu zemqe (Isa.14,15), govori prorok o caru vavi-lonskom. Isto to govori i svetiprorok Jezekiq za jednoga od fa-raona egipatskih (31,16-18).

UÊWE NOVOGA ZAVETA

Gospod na{ Isus Hristos,osniva~ Novoga zaveta, svedo~iSam da se pakao nalazi u zemqi,kada o Sebi govori da Sin ~ove-~iji treba da bude u srcu zemqe

tri dana i tri no}i (Mt. 12,40),~ime posvedo~ava svoj silazak upakao (ad), radi izvo|ewa otudaonih koji su Ga sa verom o~ekiva-li, starozavetnih pravednika,kako je to predskazao prorokOsija: Iz ruke adove izbavi}u ih

(13,14).U svojim sve~anim molitvama

na Veliku subotu i Uskrs svetiJovan Damaskin isto tako izra-àva svoje mi{qewe o mestu nakome se nalazi pakao. Tako, posle{estopsalmija i velike jekteni-je, pevaju se wegova dva tropara:“Pobo`ni Josif skinuvi{ sa dr-veta pre~isto telo Tvoje, ~istompla{tanicom obavi ga, mirisimapomaza, poloì u novi grob i za-tvori”. “Kad si si{ao ka smrti,@ivote besmrtni, tada si ad umr-tvio sjajem Boànstva; a kada si iumrle vaskrsao iz najdowih (pro-storija), sve sile nebeske usklik-nu{e: @ivotodav~e Hriste, Bo-è na{, slava Ti!” Posle ovihtropara svi sve{tenosluìociizlaze, sa zapaqenim sve}ama urukama, na sredinu hrama, stajupred pla{tanicom i otpo~iwu dapevaju pohvade Gospodu, sjediwu-ju}i ih sa stihovima 119. psalma.Nave{}emo neke od tih pohvala ukojima se osobito jasno napomi-we da se pakao nalazi u zemqi.

57

��

�� :�� !��

“Za{ao si pod zemqu, nosio~esvetlosti pravde, i mrtve si, kaoiz sna, podigao, odagnav{i svakutamu koja postoji u adu”.

“Onaj koji zemqu drì rukama,mrtav telom, pod zemqom sad senalazi, izbavqa mrtve iz adovevlasti”.

“Si{ao si na zemqu da spase{Adama, i ne na{av{i ga na ze-mqi, Gospode, ~ak do ada si{aosi, traè}i ga”.

“O, radosti one! O, velike sla-sti, kojima si ispunio one u adu,zasijav{i svetlost u mra~nim da-nima”.

“Po svojoj voqi si{ao si, Spase,pod zemqu, umrtvqene qude oì-veo si i podigao u slavu O~evu”.

“Poslu{av{i Oca svoga, ~akdo ada qutoga si{ao si i vaskr-sao rod qudski”.

“Poboja se Adam, kad je Bog poraju hodio, a sad se raduje kad u adsilazi”.

“Po svojoj voqi si{ao si podzemqu kao mrtav, Isuse, i paleuzvodi{ otuda ka nebeskim” (sta-novima).

“Iako si bio vi|en kao mrtav,ali kao Bog ìv, uzvodi{ pale odzemqe ka nebeskim, Isuse”.

U posledwa dva stiha Crkva,slu{aju}i glas naroda, objavqujene samo mesto ada nego i mesto ra-ja. O silasku Gospodwem u pakaogovori se i u kanonu na jutrewuVelike subote.

Isto mi{qewe o mestu pakla iraja iskazano je i u slu`bi na Us-krs. Tako, o mestu pakla najjasni-je se govori u irmosu {este pesmekanona: “Si{ao si u najdowa(odeqewa) zemqe, Hriste, i slo-mio si ve~ne zatvore, koji su dr-àli su`we”. A u sinaksaru po-

sle {este pesme kanona veli se:“Gospod sad ote (ugrabi) qudskuprirodu iz adovih riznica, uzve-de na nebo i dovede ka drevnom(prvobitnom) nasle|u besmrtno-sti. Ali si{av{i u ad nije sve(otud) vaskrsao, nego koji verova-{e u Wega. A du{e svetih, koje,po zakonu, od po~etka behu drà-ni u adu, oslobodi i svima dade dauzi|u na nebo”. Ovde se opet rajzami{qa na nebu.

UÊWE O MESTU ADA

KOD OTACA CRKVE

Gde god Crkva upotrebqava re~ad, zami{qa ga u unutra{wostizemqe. Tako su mislili i u~ilisvi sveti oci i u~iteqi Crkve.

Sveti Epifanije Kiparski, usvojoj besedi na Veliku subotu,opisuju}i spasewe qudi koje jeizvr{io Bogo~ovek, veli, poredostaloga: “3bog ~ega je tako veli-ka ti{ina na zemqi? [ta zna~ita ti{ina i veliko }utawe? Ti-{ina velika: Car se pogruzio usan. Zemqa se upla{ila i zamu-kla, jer je Bog telom usnuo. Bog jetelom usnuo i ad se uàsnuo. Bogje usnuo na kratko vreme i vaskr-sao one koji od Adama spavaju.Sad je spasewe onima koji su nazemqi i onima koji su od po~etkapod zemqom. Sad je spasewe svemusvetu: i vidqivom i nevidqivom.Sad je dvostruki dolazak Hri-stov, dvostruko starawe: Bog si-lazi s neba na zemqu, sa zemqepod zemqu. Vrata adova otvarajuse i svi koji od po~etka spavate,radujte se. Koji sedite u tami isenci smrtnoj, svetlost velikuprimate. Gospod je sa slugama,Bog je sa mrtvima, @ivot je saumrlima, Svetlost koja ne zalazi

je sa onima koji su u tami, Oslo-bodilac je sa zarobqenima, Onajkoji je vi{i od neba sa onima je unajdowim (prostorijama). Hri-stos je me|u mrtvima: si|imo do-le sa Wim, da upoznamo tajne ono-ga kraja, da doznamo tajnu Bo`jupod zemqom i shvatimo ~udesaGospodwa; da se pou~imo kakvu jepropoved Gospod blagovestioonima u adu, i {ta sa vla{}u za-poveda su`wima. Izi|ite, veli,koji ste u tami i prosvetite se,izi|ite i ustanite koji leìte.I, tebi, Adame, zapovedam: usta-ni, spava~u. Ja te nisam stvoriozato da ostane{ vezan u adu: vas-krsni iz mrtvih. Ja sam ìvot qu-di i vaskrsewe. Radi tebe Bogtvoj bio je sin tvoj. Radi tebe samJa, Gospod, primio obli~je sluge.Radi tebe sam Ja, vi{i od neba,si{ao na zemqu i pod zemqu.Ustani i izi|i odavde. Ustanite,idite odavde: iz tame u ve~nu sve-tlost, iz ogwa stradawa u veseqe.Ustanite, idite odavde: iz rop-stva u slobodu, iz tamnice u Gor-wi Jerusalim, iz uza k Bogu, is-pod zemqe na nebo”.

Sveti Jovan Lestvi~nik save-tuje onima koji se podvizavaju upobo`nosti da se neprestano se-}aju beskrajne propasti najdowe-ga plamena, podzemnih i stra-{nih mesta i propasti, da bi ta-kvim razmi{qawem i se}awemodvratili du{u od sladostra-{}a.

U zakqu~ku moèmo re}i damesto ada nikad nije bilo ta~noodre|eno. Sveti Jovan Zlatoustgovori da se ad nalazi izvan ovo-ga sveta, a blaèni Avgustin u~ida se ne moè ta~no znati mestogde se nalazi ad.

58

��

59

��

PISMO MONAHA

Dolaze do mene glasovi: “Do|inam! Do|i...” Tuga u wima, bol.“O~i te na{e traè. Ruke bi date dotaknu. Du{e samo tvoj glasmoè navesti da zatrepere. Do-|i!...”

Du{a je moja qudska, krhka.Udaraju je glasovi, kao malu bar-ku talasi. More vi{e nije mirno,nisam vi{e u luci ve} na otvore-nom moru, i obale nema na vidiku.Osje}awa i misli kao da prate ta-lase, idu u visinu... i prekidajuse, poniru zatim, i ostavqaju mebez daha, i umirem, i mrtav sam. Iopet, stiè mali talas, i pokre-}e me, i opet - igra li se to nekomnome?! - diè ve}i talas, kojime diè i spu{ta, i rasta~em se.

Ostavqa àl, prazninu, izgu-bqenost.

Predugo znam za Tebe da bih sepitao: “Gdje je mir?” Kod Tebe,Gospode Isuse. [ta da odgovorimbli`wim? Ti Si odgovor. [ta daim dam, uvijek }e traìti vi{e?Ti, Ti, Ti im daj. Mir Tvoj. I mi-ris Vje~nosti s Tobom.

Ne}u da sam s vama sad, na tren,kao bqesak muwe, pa onda ko znagdje ja, gdje vi. Ho}u da sam sa Hri-stom, uvijek. Ho}u da sam s vamauvijek.

Ne traìte da se sad radujemobez Boga. Bez Boga radost nije ra-dost, jer je proma{aj, i samo bli-jeda slika radosti, i du{a to zna,i u tajnosti strijepi.

Ne traìte da budem iskra, jernesta}u nepovratno; bih da samsasud Vje~nog Duha, savje~an.

Traìm Mirnu Luku, istinsku.Hriste, primi me. Prepu{tamTebi glasove, talase, da me nerazbiju. Ti jedini moè{ umiri-ti more, okupiti skromne barkepod vje~nim Tvojim zracima, Sun-ce Jedino. Amin.

M.

Dana 18. 01. 2011. upokojio se

Vukan Pecikoza

(1942. ‡ 2011.)

Na sahrani se od pokojnika

oprostio protojerej-stavro-

for Bogdan Stani{i} slede}im

rije~ima:- U ovom tu`nom ~asu, kada se

porodica, srodnici i prijateqiopra{taju od pokojnog Vukana -neodvojeo je uz wih i na{a svetacrkva (sa nama ovdje prisutnimsve{tenicima). Istinski je po-nosna {to je Vukan pripadao Woj- SPCrkvi, ali istovremeno is-puwena i osje}awem tuge {to jedo{ao rastanak sa wim.

Pokojni Vukan ro|en je u mno-goqudnoj i ~estitoj porodici. Uporodici gdje je rad i trud bione{to najnormalnije. Tu je stasa-vao i izgra|ivao lik dobrog ~o-vjeka i pravoslavca. Moral, obi-~aji i lijepe navike wegovog do-ma bili su utkani u wegovo bi}e ikrasili wegovu du{u.

Sa tim osobinama stupa u brak,gradi porodi~nu ku}u, trude}i seda svojima obezbijedi sve ono{to je potrebno u ìvotu.

Dragi na{ pokojnik, zaista jesa vjerom proveo ovozemaqskiìvot i sa tom istom vjerom, da-nas na veliki praznik kada se Bogjavio rodu qudskom, putuje svom ina{em Gospodu. Jer kako druga~i-

je shvatiti sva ìvotna isku{e-wa Vukanova i wegovih najbli-ìh do da je iz wega izvirala pra-va i ìva vjera.

Vjera mu je davala snage da svojovozemaqski ìvot obogati mno-gim divnim osobinama i djelima.Shvatio je da je vjera potrebna i je-dina prava utjeha i podstrek uovom ìvotu u kome nije uvjek ona-ko kako ho}emo i èlimo da bude.Bio je pravi predstavnik na{ihdoma}ina oplemewen vaspitawempo na~elima na{e svete vjere, ko-jima je ìvio i u wima nalaziosnage da izvr{i svoju du`nost si-na, supruga, oca, brata, dede, srod-nika i prijateqa. Mnoge je na{Vukan napojio i nahranio i nikadazaàlio nije. Crkvu gradio, posje-}ivao, crkvenu i doma}u slavu sla-vio, sve{teniku se radovao i sveobrede sa rado{}u praktikovao.

Na{ pokojnik, na sebi svoj-stven na~in, tiho je izvr{io iposledwu du`nost. Pun vjere iqubavi odlazi Gospodu, nadaju}ise vje~nom spasewu. Tu smo i mipo{tovani srodnici i prijateqida svojim molitvama i dobrimdjelima olak{amo put wegovojplemenitoj du{i.

Svima vama, oàlo{}eni, nekaGospod podari snage i vjere, da{to ja~e shvatite prolaznost ze-maqskog, a vje~nost nebeskog ì-vota i uru~i vam utjehu svaku.

Dragi Vule, neka ovo par rije-~i, koje si bez sumwe zasluìo,bude znak na{eg rastanka i sa-stanka tvoje dobre du{e sa srod-nicima u Carstvu Nebeskom. Bogdu{u da ti prosti i pomiluje, asve prisutne nagradi obiqemsvog milosr|a. Amin.

Redakcija “Dabar”

NEKROLOG

NEKROLOGRije~ na sahrani prote-stavrofora Borivoja Kosori}a

Va{e Visokopreosve{tenstvo,bra}o sve{tenici,

bra}o i sestre, oàlo{}eni,

“A ovo je voqa Oca Koji Me po-sla, da od onoga {to mi dade ni-{ta ne izgubim, nego da ga vaskr-snem u posledwi dan” (Jn. 6, 39).

Kada se ju~e ra|ao novi dan, usamo svitawe, tiho, ne uznemira-vaju}i nikoga, svoju plemenitudu{u predade Gospodu Wegovvjerni sluìteq prota Boro. A{ta ja mali da pomucam pred vamai pred ovim gorostasom, koje ri-je~i da odaberem i bar donekledo~aram kroz {ta je sve pro{aoProta, a ostao i opstao veliki~ovjek, uzoran sve{tenik, otac,brat, suprug, roditeq mnogih jerje uistinu mnoge rodio u duhov-nom smislu svojim li~nim ìvo-tom i primjerom...

Prota Boro rodio se u Gora-`du 1931. godine u ~uvenoj starojsve{teni~koj porodici Kosori-}a i nije se odmah opredjelio danastavi tim putem, ve} je po{ao udrugu {kolu ali to je trajalo sa-mo tri godine i mladi Borivojeu~i bogosloviju u te{kom posle-ratnom vremenu. Po zavr{enojBogosloviji rukopoloèn je uRakovici i postavqen za parohafo~anskog u Fo~i, ali je opslu-ìvao i parohiju Tetimsku naêlebi}ima. To je te{ko vrije-me, kada se svaka rije~ moglaokrenuti protiv ~ovjeka i staja-ti ga ~ak glave. Bezbo`na ideo-logija je uzimala zalet bri{u}isve {to joj se na putu nalazilo,ali mladi sve{tenik Boro se sve-mu odupirao prvenstveno svojom

uro|enom bezazleno{}u i dobro-tom, po{tuju}i mudre savjete svo-ga strica Mrguda, paroha ovdje uGora`du. Nave{}u jedan podatakkoji se sve do skora drào u tajno-sti: da se o. Boro usudio da tajnoizvr{i opjelo nad grobom mu~e-ni~ki postradalog sve{tenika~elebi}kog Mom~ila Grgurevi}akoga su 1945. godine na pravdi,potpuno nevinog, ubili (ìvommu testerom odsjekli glavu) samozato {to je i sam sahranio dvade-set ~etiri nevina mladi}a pobi-jena od istih tih ubica i zlikova-ca. Sve{tenomu~enik Mom~iloje kanonizovan i on }e prigrlitii do~ekati svog o. Borivoja, nezato {to mu je izvr{io opjelo,ve} zato {to je dovr{io wegovozapo~eto djelo i hram UspenijaPresvete Bogorodice u tom te-{kom vremenu zavr{io i osve-tio. Sedamnaest godina je proveokao paroh fo~anski i 1973. godi-ne te{ka srca odlazi na parohijuovdje, u Gora`de. Napu{ta svoje,da bi do{ao svojima, i tada se vi-djelo koliko je srce ovog divnog~ovjeka. Ispra}en je sa suzamamnogim i danas ga pomiwu ali sa-mo po dobru, jer nijedne mrqe ni-je ostavio ni na svome ìvotu nisvome radu.

Svoj pastirski rad sada ve} is-kusni sve{tenik i arhijerejskinamjesnik nastavqa u svome rod-nom Gora`du, gdje je vrlo brzostekao prijateqe i gdje je cije-wen od svih. Kada se spremao dasvoj radni vijek polako privodikraju, de{ava se ovaj stra{nirat, kad o. Boro mora bez igdje

i~ega da spa{ava ìvu glavu bje-è}i sa rodnog ogwi{ta i iz do-ma svojih predaka. Jednom se sasjetom tako re}i ispovjedio i po-vjerio jednome sabratu sve{teni-ku: “Osta}e mi rak rana nepre-bolna {to odoh iz Gora`da.” Ausu|ujem se da kaèm sada ovdje,na ovom svetom mjestu, da je ostaowegovo srce ne bi izdràlo, jernije bilo spremno za strahote inedjela koja ~ini{e qudi qudi-ma, kom{ije kom{ijama, bra}abra}i.

Tako se na{ Prota na{ao naCetiwu u Crnoj Gori, svojoj |e-dovini, na jednoj odgovornoj du-`nosti u tamo{woj Bogosloviji,a poslije izvjesnog vremena i kaosve{tenik i paroh u Tivtu. Iakove} u poodmaklim godinama kaomladi} gradi parohijski dom,sluì i propovjeda te ga Mitro-polit cijene}i wegove velike za-sluge ostavqa i poslije penzio-nisawa. Tako je na{ prota u trimjesta slu`bovawa proveo po se-damnaest plodnih godina, i svu-gdje ostavio svjetlost svoje svije-}e, miris tamjana i svoje nada svemirisne du{e.

Neka mu je hvala i slava za sve{to je u~inio za svoju Svetu Crkvukoju je toliko volio, za svoje naj-bliè, za svoje pobo`ne parohija-ne, za svoj narod, za sve koje je vo-lio, a volio je sve qude, nije znaoda mrzi. Neka mu je hvala od svihnas ovdeje prisutnih, ali i onih ko-ji su sprije~eni da budu danas ovdjesa nama, pored wegovog odra.

Neka mu je blaèn put i vje~na-ja pamjat.

Protojerej

stavrofor Danilo

Crnogorac

60

��

��

�� !��"�� #�� $�� $�� !�� "��

%�� &�� '� (�� )�� *�� $�� +� �� *�#�� *��'�� $�� !�� (�� &�� !�� "�� (�� %�� %��

� �� '� '�� '�� #��

�� '� �� *�� '�� ,�� -�� + �� .�� $�� /��

� �� $�� &� � 0�� 0��1�� /� (��,��

�� !�� 0�� $�� 20$2� �� /�� )�� 0��/� �� 20$2� $�� 3�� 4�� *��

�� 5 ��

�� *��

1

��

Man

.B

awa

13

41

.M

an.D

obrun1

34

3.

PATRIJARH IRINEJ BORAVIO U DVODNEVNOJ POSJETI

MITROPOLIJI DABROBOSANSKOJ

��

�� *��6$�� (�7 �� (��

�� /� �� 7�� *� �� 8� �� /� �� '�1� �'� �� /�� %�� (�#� �� #�� *��/�� '� �� *�� '� ��9 � �� "� ��

�� !�� "��6:� '��

�� *�� '�� 9 � ��

�� 1� �� (�#�� '�� 6� �� (��

�� !�� "�� !��"�� #�� ;�� 7�� '�� 9 � �� 1� �� 4��

�� 1�'�� *�� 6�� (�� #�� 1�9�64��

�� 5 �� /�� :�� *��

2

��

��

��

��

�� !"!#�� $�� %�� &�� '�� (�

�� )�� )� �� *��+ �)� �� ,��*�� -./0� ��

$�� 1�� 2�� 3��( � ��4�� %�� '�� (� !� 2�� 5��(� �� (�� 1�� (� �� (��4��

�"�� (� � ��)�� + ��1�� ,�� 6�� *�� 1�� *� �� (�� 2��

6��5��(� �� *� �� $��

�%�� $�� 4��

(� �� )� *�� $�� )� ��

�� (�� 5�� ,�� )�� 1�� )�� '��

�� *�� 5�� )�� &�� 3� �� ,�� 5�� 4�5�� 1�� ,�1�� 1�� )�� 1�� (� ��

&�� "��4��4�� %��

�� &�� )� � �� *�� (��(��

��1��(� ��5 �� )�� $��

�� '�� ( ��

�� 7��4�� %�� 5�� $��

�� (�� $�� 8�� 5� �� ,�� (� �� *� �� %�4��

�� )� � ��

��

�� $�� $�� (�� 7�� 9� ��

�� (�#�� 7��6$��

�� '�� #�� 4��.�� (�� *��9 � ��

�� 4�� .� �� 6��#��

�� :� '� �� '� ��'�#�� #� �� .� �� *�< ��

�� /�� .� �� *�9 � ��

��

�� *� �� !�� "�� /�� /� �� (�#�� 6�� #��

� �� %�� "�� 1� � ��'�'�� =��9 � ��

�� 4�� #�� .�� 1� �� 1�� #�� '��

�� 4�� 6$��

�� /��

�� *�� $�� '��9 �� :� �� 4��

� �� *�� (�� 6�� 9�6:�� #�� (�#��

$�� $�� !��"�� $�� (�� 4�� 4�� 0�� (�#�� 1�9 ��

�� /�� *��

�� /�� (�� &�� )�� !�� 0$��

�� '� ��'� ��*�� '��

3

��

6"�� (�#��9� ��

�� '� �� *�� .�� )�� '� ��1�� $�� $�� '� /�� =��.�*�� 0$� ��

�� #�� &�� (�� &��-��

�� 0$ �� %�� !�� 0$ � $�� (�7��

>� �� )�� #��

�� (�� &�� (��

(��1 �� $�� !�� "�� /� 6$�&��9 �� 0�� )��

:�� ?��1 �� *� �� 1� ��'� ��)��

�� #'�� (��/��

��*� �1�� &�� (�� )��5�� $�� )�� %��

�� 1�� $�� !�� "�� 1�'� � ��

�� 5��'� �� (��/� � %�� 1��$��

�� &�� $�� %�� !�� !�� 8�� 1�$��

�� #�� =�� 4��1� �� 1�� #�� 1� �� 1��.��6?��

�� 1� � ��'�� 5 ��#�� (�� :�� /��

4

��

�� #�� /� �� 1�� @�� 9 � �� =��:� ��*��1� ��

/� �� %��6�� %��

�� *�� .�� 1� �� '�/�� %�� '� � �� 1�� *�� (��9 � ��

�� '� �� #�� '��68��

�� /�� *�� '�� 4��(�� *�� .� *�� #�� (�#�� #�� '��#��9 � ��

�� ?��.�.�� '� � ��/�� 1��1� �� #��1� ��*��

'�� %�� 1 �� - ��.�� *�� %�� 1�� %��

�� !� �� !�� "�� #�� $�� %�� %�� &�� '%#('�

$ �� "�� &�� )�� *�� !�� +��&� %�� '+%' �� ,��&�� -�. ',-�.'�

/$ �� &� � �� )��&�� -�. � ,-�. �� "�� &�� -�� %�� !�� !�� 0��&�� 1 � ��)� ��

2�� )�� 3�� 4�� 55� ��)�� 667 ��

� �� )��

$ �� 3�� )�� )��,-�. �� 3�)�� *��3� � ��

/$ �� 8 &�� )�� ,-�. �� 1 � ��)� ��

#�� 7 �� &�� 3�� )�� (��

#�� *�� *�� *�� %�� 9��&� � 0��!�� %��&� �� :�� ;�� :�� :�� !� �� 3��

9�� :�� 0��!� ��

<�� %�� )�� ;�� +�� +�� $ �� "�� 3�� =��

$ �� >�� "�� (�� .�� *� �� &�� )��

$ �� :��!�&� � :��!�� ,-�.�

$ �� $�� ;��!� ��<��!� �� 9��&� ��6� �� 3��

� �� -�� +�3�� &�� 2 �

$ �� )��?�� %�� 0��%�� )�� ?�� %��

:�� "� �� 8 @�� )�� )�� &�� @'�� '�� 5 77�

2�� ) � ��)�� )� �!� �� />��1 �� A�� ?��B /-�� C1 /#��&�1 /-�� CC1 /;�� !��1 /D�� 1 � /-�"�� 1�

?� �� +% ��*�� 54 �� )�� "�� )�� "�� ,-�. �4�� "�� 0��*�� -�. 4 �� #��

5

��

EPARHIJSKI SAVJET

MITROPOLIJE DABROBOSANSKE

USVOJIO IZVJE[TAJ O RADU

�� /�� (�7� 0�� $�� 20$2�)��/�� (�7 2)(�72� $�� .�� /�� (�7 � $�� /�� 2$ 32 � �� '� � ��1�� $�� 1�� $ 3�6"��

�� (�� $�� 1�� '�� $ 3� �� 1�� (�7� �� 1�� '�� 9 � �� !��

�� 1�'� �� (�� (�7 &��/�� #�� $�� (�7 �� &�� /� �� /�� /�� 6�� 9�6�� '��/� ��

�� 0��/�� /� �(�7 ��1 �� #� �� 1�� '�� $ 3�� $�� (�7�� $�� 1�� 9 � �� 1��1� �� $��

�� A

�� '�� /�� /�� B+ �� A>�� '�� %#�� 7�� (�� &��6:�� #��

�� 3�� '�� '�� AC+�� /��%�� '�� @��&�� 5�� $��9 � ��'� �� A>�� '�� $ 3 �� &�� /�� *�� *��!��

� ��*��'� �� D+ ��#�� /�� (�7 � �&��*�� '� ��'� �� (�� '�� 1�'� � ��

�� 0�� 1� (�7 ��AA+� �� (�� 1� � �� $ 3 ��#� ��#�� #�� '� ��

%�� +�+� �� *�� )(�7� ?�� $�� "�� $�� 4�� @�� &�� #�� (�� 1��$ 3� �� 1� �� '�� @�� &��6?�� /��

*�� /�� '�� #�� '�� '�� *� �� #�� B+��'� �� /�� *� �� '� ��1�'�� $ 39 � ��*�� !��

�� (�7� ��1�� $�� (�7� �� /�� )(�7� �� !�� )(�7� �� /�� 0$ �� !�� 0$� �� *�� $��

�� $ 3�� $ 3 � (�7 � ��.�� 1� � (�7� �� 1��

�� (�7� %��/��@5 � (�7� �� !��!�� (�� 4�� =�� 0��$-%� $�� 8�� )��/��-��

�� !�� ?��$�� $�� "�� $�� 4�� $�� 5�� $�� @�� &�� $��

6

��

MITROPOLIT NIKOLAJ UPUTIO

NOVI APEL ZA VRA]AWE ZGRADE

SARAJEVSKE BOGOSLOVIJE CRKVI

,�� 9�� &�� *�� 8��4�)� �� ,��*� � �� -:� �� 1�� *�� $� � �� #� � �� (�)� �� 4�� "� �� ;00/� �� )�� )�� 4��

��1�� (� �� -0 �� *�� (��

�� ,�� <��5�* �� 1�� (� �� *�� =��>= �� 4�� -:� �� ;00/� �� 5��

!� � � �� *�� > � �� *��

�� )�� )�� !�� ( � �� 3��(� �� # � � �� * ,��

�� )�� 5�� 4�� )�� (��(� � )�� 1�� 1�� )�� (��

&� �� (� ,�� 5�# � �� * ,��

!� � �� (� �� 5�� 5�� 5�� (� �� 5�� ,��

!��* ,�� %�� *�� ,�? �� )� �� *�� 1� )��

�� (� ��(� �� (� �� )� ��*��

�� ,�?# � � �� * ,��

��1�� 3�� %�� <��( �� (� ��)� �� )� ��

!� �� (� ��1�� *�� (� ��

!� � �� "� �� 5�� -@� ��;00@� �� )� �� "� ��

!�� 1�� 1�� 1�� &��

%��*�� $� � �� #� �� *��1�� -:� �� ;00A�� 8��*� �� 7�� > �� *�� ,�� (�)� �� 4�� "� ��;00/� �� )�� )�� 4��

'�� ,��*� � ?�� 5�� -.� �� 5��,��*� B��

'�� /@ �� 5�� .A � �� *�� -C5��

7

��

OTVORENA IZLO@BA RADOVA

IKONOPISA^KE [KOLE SABORNOG HRAMA

�� $�� *�� E� �� *� �� '� � ��*� !�'�� $�� 1� �� 1�� !�� 7��

�� 1�'� ��*� �� #��$�� ;�� 1�'� � $��

�� #�� .�� ?�� 1�'� ��*� ��

�� $.�� 1�� $�� /� �� *�� 1� �� .�� " ��'� /��

��

1� �� 1�� !�� 7�� $��1� �� 4�.�� $�� 3��/� � �� /� �� 1 � �� (�� 8��1��1� �� '�

��*� �� )�� *�� /� (�7 � �� $�� F��$�� !��

7�� $�� $�� /�� #�� $��@�� !��

�� *��*�� .�� D�� A�>� �� 4�� #�� !�� 1� �� #�� A�D�� *�� $��

�� (�� &�� (�� $�� %��

�� $�� '�� #�� /��

�� #�� 5 �� $�� $��/�� :��/� �$�� /�� 1�� !��'�� 4��/�� ?�� (�� (��

�� AC>� �� '�� '��

8

��

MITROPOLIT NIKOLAJ OSVE[TAO

TEMEQE HRAMA POSVE]ENOG

SVETOM VARNAVI HVOSTANSKOM

$�� 0��/�� 1�� &�� /� �� 0��/� �� 0��/�� 0��/� �� :�� $�� .� �� ?�� #�� 0�� ?�� :�� 0�� 1�� '�� (�� 1�� '�� '�� /�� 5 ��*� � :�� '�� !�� 1� �� (�� 8��1�� 0��/�� $��F��"� �A�>� �� 1� ��

%� �� *� ��#�� *�� 6�� .�� 9� "� �� /�� '� /�� .�� *� �+� �� !�� 4� �� #�'�� &�� G��/�� /�� $�� 8��/� � 0��/�� &�� 0��3��1� � �� 4��

-��1�� *� �� #�� ,��:��*��

�� =�� 1 �� :�� *� �� &�� %�� H��1� �� %�� %��/� �� :� ��*��1� ��1��

�� %�� H��1� �� /�� 0�� 1� �� 1� "�� 0��/��*�� @��/�� 0��/� �� *�� *�� 0�� $��/�� (�� /� �� 1� �� /� �� -��0��/�� ?�� ?��0��/� � ��/��:� �� /��

�� *�� DI+ ��I+ �� $� �� .�� #�� '�� #�� 3�� 1��

��/� �� "�'�� :� �� 1�'� �� :�� %�� H��1� � �� 1�%�� 0�� *��

��1 � �� 4��"��1�'� ��

�� /� ��D+� �� ++A� �� #�'� � � �� G��/�� &�� 1�� &��0�� 3��1�� $�� $�� ,��/� ��.�� 1�� /� J��1�� *�� 0�.��1� ��.�� $��&�� 1��5 �� 4� ��

�� :�� '� �� #�� /� �� 7�� /��%��/�� /�

�� *�� D++ ��/�� :�� 4� �� #�� 0�� 3��1 �� 4�� /�� #�� .�� 5 ��

�1�� 4�� '� �� G��/� �� $��/�

��

��

9

��

MITROPOLIT NIKOLAJ OSVETIO KRST I

ZVONA NA CRKVI U ZAKOMU

� �� !�� "� ��

0��/��!��

�E�� +��

5 $�� (�� 0��/��

�� '�� %�� !��

�� D++

��.�� '��

�� 1�� /��

��#�� C�+++ ��

�� $�� *�1� �A>��

��

�� /��

��

��

;�� 1�'� ��*��

� ��

��'� ��

��

��

�� G��

��/� �� #�'� ��

�� @��

��

?�� *� �� $��

(�� (�� .�1 �� !��

�� 4�� ?��1� ��

�� 1�

$�� $�� $�� H��

'� �� !�� 3��

��

4�� ?��1 �� $�� (��

8�� 1� ��

!�� K�*�� ?��

�� $��/��

��1��1� ��

��

��

("0$�� %�#��

��

�� (��/� ��

�� D�+++ $��

�� 1� � �� '� ��

��/� ��1� ��

�� *�#� �

��

�� /�* ��'� ��

5 ��

G��/ ��

��

�� /��

�� '�'��

� ��

$��

�"�� #��

�� /��

�� #��

�� '��

�� $��

�� /� � ��#�/� ��

� �� %��

��

�� #��

�� #��

�� '� �� /�� 1��

�� '�� %�� 1 ��*��

%��/�� ?��

=�� G��

��/�

� �� #��

� %�� !��1� �� '�

��

�� #��

�� /��

�� DI�+++ ��

�?�� 1��

�� *��

10

��

DA SE NE ZABORAVI DRINSKA GROBNICA 6.000 SRBA

�� *�'�

��

1� �� !��1�

��

��

��

�� C�+++

��#�� /�� #��

��/� � ��/� � $�� (��

8��/� ��1�� '�� %�� '� ��

��

��

8�� ++E� ��

�� /��

�� %��

�� $�� (��

�� #��

��#�� $��

��

��

5�� $��

�� =�� )��

/��1�� A>��

�� 1� �&��

��

� �� /� ��

%�� %�� *��

��#��

�� $�

�� "�� $�� ?��'��

7�� /� 4��

#�� 0�� $��/��

0��/� � (�� ?�1�1� ��

�� !�� *� �� $�

�� !�� 1��

� ��

��#�� *� ��

��

��

"��

��1� � $�� (��

��1� �� 1� �� /��

�� / � ��1� ��

�� /��

�� '��

�� /� ��

�*�� *�� %��

��

*��

�� */�� (��

��

��

�� (�� 5��

��1��

'�� '�� '� � ��/�'�

� %��

%��

��

��

7��

�� #��

�A>�� #��1� ��

��

%��

D�+ ��LMN� � ��1� � ��

�� * �� $��

�� $�� (��

��

��/�� A>��

��

��

5 $�� (��

�� 0��

��/�� #� ��1�

��/�� !��

%�� '��

�� /��

��

"�� %��

��

��.�� '� � ��

��*�'� ��

��#� %�� 4��1� ��

�� /��

�� #��'� ��

��

��

11

��

� ��

� ��

��

��

��

+ �� %�� :� �� (�� 8�4�)� 3� �� ?�� ,�1�(� ��1�� ,�1�(��

9�� &�� 1�� *��8�4�)� �� ,��*� � �� 1�)� �� 4�� %��

�� 1�(�� *�9�� &��

%�� &�� (�)� �� *��,�1�( �� D %��,�1� � ?�� E# � �� 5�(� � �� *�� "�� *�� ,�? �� 1�(��

&�� ,�� (�� ,�� &�� 3� �� 5�� 5�� *� ��# � �� (�� &��

�� &�� 4� �� 5�� ,�� ( /0 �� 1� �� *��

&� �� #�

%�� &�� F� �� ,��)� �� 1�� )� �� *�� 5�)� ,��)�� *��

��

��

��

9�� &�� @� �� ,�1�(�� *�� %�� *�� ,�1�(�� *�� *� � ,�?� �� ,�?� 8�� G��*�� ,�?�3�� "��

�� 4�� *�� 1�� ,�?�

��1�� ,�1�� 1�(�� ?�� 4�)� %�� ,�1� �?�� #� �� &�� ,�? �� )��

%� � �� ,�� $�� 1�� 5��,�?� &�� 1�� 1�� 1��# � �� &��

�� (�� &�� ,�1�� 5�� 5�� ,�� )�)��

"�� 7�� (�� ?�� (�� 4�� 1�� $� �� 1�� # � �� &��

�� &�� 5�)� �� (�� 1�(��

,�1�(�� 5�( � �� *� � �� *� �,�?� ��)�� ,�? ,�� (� �� ,�?� ��4� �� 8� �� 7�� ,�*�� ?�� 7$ �� %�� *� �� 1�� ,�?� 8� � G,�?�

12

��

EPARHIJSKE

VIJESTI

13

��

� ��

��

��

��

� ��

,�� 9�� &�� ,��)� �� *�� H��4� � ��*�� &�� 3��1�� 5�� ( �� *� �� (�� 8�4�)� 3� �� ?�� ,�1�(�

7�� ,�� ( �� *�� A@ ��*� �;F0 "%�

�� ( ��1��5�� *�� *�� *�� *�� *� � �� 5�� 5� �� %�� *�� &��

�� ( � �� )�� (��&�� *� �� (�

%�� &�� *�� 5� 1�5� �� *�� %�� ,��1�� ?�� E#� �� (�)�� >�� )�� )�� (��

�� (� � � �� )� �� 5�� 1�� &� �� (�� 1�� 1�� 5�� # � �� &��

3� �� &�� *�� 5�� 5� �� %�� *�� 5�� *�� 1�)� ��(� �� &�� 3��1��

�� &�� *�� *�� 1�� 5�)� ��(� � ��*�� (�� &��3��1��

� ��

��

��

��

9�� &�� -/� �� !��)�3� ��)�� &�� 3�� 1�� + �)� �� ,��*� � %�� 1�)� �� 4�� %��

�� &�� *�� &�� 3�� 1�5� �� 5� � �� ,�1�� 5�#�

�� (�� ,�� 1�� 3� �� (� �� (� 5�� (��# � �� ?��

3� �� &�� 1��

��(��

��

� ��

��

��

��!��

� �� "

9�� &�� -C� �� ,��5�)�� ! �� I�� 1�� 1�)� �� 4�� %��

%�� &�� (�)��

�� (��

+��(� �� *�� 5�� (�� &�� *�� (��

&� �� %�� %��

%�� &�� -@� �� "� �� 1�� (�)� �� 8�4�)�� ,��*� � 6��*�� 5�� -F� �� 1�� &�� $�� 8��*� ��

��

��

��

&�� *� � � ��(��4� ;F� � ;:� �� 1�)� 3� ��)�� &�� *�� )��

�� &�� 2�� $��( �� @�00 �� *� ��

��*� � �� *�� *�� *�� 5�� ( �� )�� # � � �� $��(�

!� � �� *� �� *�� *�� 4� �� *��

�� )�� *� � �� *��

�� 4��

!� � �� *�� 4��

�� $��( � � �� 5��)�� -0 �� .0 �� )�� 5�)�� (� �� ,�1�(�� 1�)� ��

��

9�� &�� ;:� �� 5� � �� *�� *�� %�� *�� *�� 8�� =8�=� ,�? � G��*�� ,�? =G,�?=�� 4��*� � �� 1��

�� &�� 5�)� �� 1� � �� ,��

%�� &�� 1�� *� ,�1�� (� ��5� �� )�� *��(� �� *��

�� 5�� $� �� 1�� 1�� 1�� 1�� 5 �� )�� # � �� (�� &��

�� &�� >�� >�� >�� *��

'� �� )�� *�� 1�� #� � �� &��

�� (��(� �� &�� (� � �� (� � ��

&�� (� � �� 5�)� �� )�� # � �� &��

�� (�� 1�� 1�� 4�� 1�� 1�� 1�� 5��

�� 5�(� �� *� �� ,�?� �� 1�� ,�?� 8� �G,�?�

%�� &�� 1�� 5� ,��1�� 1�)� �� 4�� %��

&�� &�� 1��

�� (�� *�� 5��5� � ��

%�� &�� *� � ��

14

��

��

��

� �� #� ��

��

��

��

�� *� %�4�� (� ,�? � �� ;�� 1�)� 3�� )�� &�� (� ��4� ;F� � ;:� ��

�� @�00 �� 2�� $��( � ��*� ��

��*� � �� *�� *�� *�� 5�� ( �� )��

�� 4�� *�� *�� 5� � �� *�� 4� �� *��

��*� � �� *�� 4��

�� 2�� 5��)� �� .-� � � 5��

)�� -0 �� !� � �� ,�1�(�� 1�)� �� )�� *�� *�� 5��)� ��

&�� &�� &�I�� "��I� �� )�� (� �� +�� 3�� !�� &�� 3�� (� ��5�� (� �� )�� (�� )��

�� *� � ,�? G�� ( � �� "�� (� ��*� � �� (�

�� "�� *��1�� 2� � <�� 5� � �� )� ��

��

��

�� $�$$$ ��

>�� G�� *�� &�� 4�� -A/ �� -A0��*� �� 5�� ;0�000 "% �� (� �� 5�� 4�)� � �� *��

&��* (� �� 1�� 4�)� �� *�� 4�� *�� )�� # � �� >�� G��

$�� *� ��(� ��)�� *��

�� !� ��

%��

��

�� &

��

>�� G�� 5�� F� �� )�� (� ��*�� )�*� �� 1�� )� ��*��

�� )� � �� )� � � �� # ��1�� *�� ,�� G�� *�� )� � �� (� � � ��

2�� )�� ( �� 1��

15

��

��!�� !��

��

�� 8�4�)�� ,��*� � ��( �� *�� )�� 4� �� ;0 ��.0 ��

$�*�� 7�� *�� =��>=�� *�� ,�� 3�� 2��(��( � �� *� �� .0 �� (� �� 1� � ��)� ��

!� � �� *�� *�� *�� *�� *��

&� �� 5�� 5� �� *� � ��4�� 5� � �� 5� ��*� ��*�� 1� �� 4�� 5��# �� 2��(��(� �� )�� 1� ��*��*��

�� )�� *� � ��

�� +�� 4�� )��*��

&�� *��)� �� *��)� �� )�� *�� )� �� 5��)�# � �� 2��(��(�

!� � ��

+ �� )��4�� 4�� 1�� 1�� )� �� 1�� )�� *�� )� �� 1�� # � �� 2��(��(�

�� )�� 5�)�� )� �� -A��

!�� *�� )� �� )� �� !�� )� � ��

�� )� �� )�� (�# � �� 2��(��(�

!� � � �� *�� )� � ��

� �� *� ��*� � ��5�� G�� *�� 1��>�� # � � �� 2��(��( � ��

�� *,�� <��5�* �� (�� *� �� )� � �� *�� ,�?� � �� (� �� )� �� ,�?�

2��(��( � <��5�* �� (� � �� "�� *�� &�� 1�� 1�� *�� *�� $� � �� #� �� -:� �� (�)� �� 4�� "� �� %�� ;00/� �� )�� )�� 4��

16

��

��

�� !� ��

��

,�� 9�� &�� *�� 8��4�)� �� ,��*� � �� -:� �� -C�00�� "�� *�� &�� (� ��1�� *�� $� � �� #�

%�� *�� $� � �� #� �� *��1�� -:� �� ;00A�� 8��*� �� 7�� *�� *�� ,�� (�)� �� 4�� "� �� %�� ;00/� �� )�� )�� 4��

�� *,�� <��5�* � �� 1�� 1��

�� )� � ��(�� "� �� (� �� 1�� 1�� *��

!�� (� ��1�� *�� (��

!�� 1�� (� ��1�� 1�� &��

� ��

�� &

��

9�� &�� .-� �� *�� %�� 9�� *�� 5 �� ,�?2��1�� ?��

%�� &�� 1�� *� � �� (� � ,�? � �� %�� *�� ,��

�� &�� 5� �� ,�? �� *�� =��>= � ,�? �� *�� *�� ,�? ��

�� (�� )��*� �� %�� G��*�� ,�?� � � �� 5��)�� ,�? � �� )�� ;@0 000 �� 1�� )��

3� �� &�� 1�� 5 �� 1�� 1��

�� (� � �� 1��

��5 �� )��*� � �� >� ,�?� � �� (� �� 5 ��

?�� 5� �� >�

%��

��

��

��

��

��1�� *�� *�5 �� *�� )�� G�� -;� �� ! �� %� ��#�

&� �� )� � ��5�(��

��1�� &�� '�� *� � �� 1�� >��

�� "��# �� )�� 5�)� ��(� ��)� ��

>�� G�� -/-;� �� *� �� 5�� 5� �� )� �� G��

17

��

� ��

��

!��

��

��!��

9�� &�� -/� �� *�� %�� 9�� *�� J��*�� "��*�� ,�? �� 7�� J��

�� &�� *�� =��>= � ,�?� � �� )�� 5� � ��

3��(� � �� *�� ,�� &�� )��

"�� 1�� > � �� (�� (� ��

�� &�� (� �� (�)� ��> �� :0 ��

%�� &�� > )�� *�� *�� 1�� *� � ��)��

$�1�� > � )�� 2��4�5�,�1�� 5�� 5��# � �� &��

��*� � � �� )� �� *�� ,�? �� 1�� (�� 5�� *�� )� ��4�5��

�� *� *�� *� 1�� 5� 1�� 5�)� �� #� �� &��

7�� J�� J��*�� 4�� 1�� ( -F0 �� (�� 5� �� ,�? �� ,�? ��5�� )�1�� !� � �� 1�5� �� 5�� 5� � ��>�

��

��

&�� * � �� -F� �� )� <�� 6��(�� G��*�� ,�?� � �� *�� 4�� *��

�� .�;A�� )�� )��

!� � � ��)� �� *�� '�� ?�� *�� 4�� *�� +�� K� �� *�� &� 1�� 5�� *� � ��

� �� *��

�� 4�� -0 �� -A "% �� *� �� (��

�� 1�� 6�� L��( �� 5��

�� L��( �� *�� *� ��

��*�*� � �� 1�� L��(� �� 1�(� ��)��*�� )�� (� ��

"�� 4� ;.� � ;:� �� *� ��)�� 5�)� ��(� �� *��

'� � ��(�� 5�� ;:�� L��( �� *�� 4��

18

��

��

��!��

� ��

� ��

+ �� *�� )� <�� *�� )��*� �� F0 �� =!J= ��# � ��#�� *� *�� )� ��

�� )� 2��( �� *�� ,�� )� ��*� �� *� �� 1�� )� ��1��

!�� *�� *�� #� �� )��

&� ��*� �� !J ��# 7�� ( � �� )�� )� ��*� ��(�� $�� *��

!�� *� �� *��5�� *��

$�� *� ��(� ��1�� *��

+��*�� !J ��# '�� ,��( �� 1�� )� �� ?�� *�� *� � �� 2��

� ��

��

��

9�� &�� -C� �� %�� *� �� !��*�� *� ��5�� *� � �� *��

�� &�� ,�� 5�� ,��

�� (�� )� �� 1�� )� ��

�� *� !��*�� *� ��5�� *� � �� *�� &�� I�� ,�? � �� )��

�� !��*�� %�� ( �� -:;C �� %+�� :00 ��

!� � ��1�� *� ,�? �� *�� *�� 1�� (� �� ;00C� �� -;0C �� *� � ,�? �� ;0 ��

�� )�� 5�� *� ��(� �� A0 ��

+ �� *� � <��*� �� *� �� ;00.� �� %�� $&"�� ,�)��*�# � � �� (�

!� � �� 1��(� ��1��1� �� 1� �� 4�� ,�?� �� *� �� 5�� *�� 8�� (� ��

��!��

��

��

�� !��

�� 8�4�)� �� ,��*� � �� >�� "�� $��)�� A0 �� (� �� >�� *�� !�� &�� 1��

�� *,�� <��5�* �� *�5 �� *�� (� �� (� � ��

>�� 1�� *�� 1��

19

��

� ��(� ,�� *�� (� � �� (�# � �� *,��

!� � �� ( � ��*�� *�� 1�� >�� "�� 5��(� )�� >�)��

+ ��*�� (� �� 5�� A0 �� A0"%�

+ �� ;@ �� 5�� 1�� (�� I�� *��

$�� 5�� ;0� �� *�� *�� 1�� 5� �� *�� ;-� �� *�� *�� 1�� )� ��

��!��

� ��

� �� &

��

+ �� %�� 1�� 5�� ;/� �� (�� (�� )� ?��

9�� &�� 1��

�� 8�4�)� �� ,��*� �� 1�)� �� 4�� %��

�� )� � ��*�9�� *��

%�� &�� (��(�)� ��*�� (��

&� �� # �� 4��)�� 4�� $�� (��

�� &�� *�� *�� %�� )� ��

��

��

'��$$$ ��

��

� %��

>�� G�� )� ��5��;A� �� )� �� 5��.C�000 "%�

�� !�� )� �� &�� '�� *�� 5�� 1�� *��

!� � �� (� � � ��*�� 5�)� �� G�� 5�� *�� 8��*� �� =8�=� �� 8� � ��

��

��!��

��

�� &� ��# �� $��"�� ,��*� �� 5� �� )� �� )�� )�� # �� $��

$�� )� ��# G�� ,�1�(�� ,��5�� (� �� 6� ��# ?�� ?�� %��(� �� )��

7�� 4�� (� ��)� � �� ;00� �� -00 � ��(� A0 "%�

L�� # � �� A0 �� ,��H�� &�� &��?�� "�� ,�)�� *� 3��(�� 8�� 6��(� ��,�� ,�� $��"�� ,��*� � �� 2�� "�*�( �� &��

��)� � �� (� �� )� �� .� �� &�� $��

+ �� 7�� 4�� )�� (� � ��*�� )� �� 7��(# �� *�� "�� '� �( � �� *�� *� �� $�� (� ��*� �� (�� 1��

20

��

��!� ��

�� ! ��

+ ! �� *# ��*� ��( ��1� �� *�� ?��(�� #�� 5 � �� 4�� 6�� ,��(�

��*� ��*�� 1�� K� �� "� �#� ��4�� )�� D

��

��!��

��

9�� &�� '�� 5��-� �� + �)� �� ,��*� � $�� 1�� (�� 4��

�� 4�� 4�� ?��

%�� &�� 1�� 4�� %��

&�� 5�� (�)� �� *� �� %��

�� &�� *�� )� 3� ��)��

�� (�� (�� $��

%��&�� 1�� 3� ��

��

��

��

� � ��!��

&�� *� �� 8�4�)� �� 2�� "�� 5� � ,�5�� "��)� � ��*�� *�� )��

�� )� �� %�� %�� 5��)�� 5�� C� �� >�� ,�5�� 5�� '�� ( ��

&�� *� �� )� � �� *�� *��

��*�� 4��!�� (� ��

�� 5��)�� *�� *��

�� %�� *� ��

�� -F �� 5� $�)� <�� ,�5��

��*�� 4�� *� �� 4��

� �� !

��

��!�� ($ � ��

&�� *� �� )� 3� ��)�� $�� 6��*�� G��*�� ,�?� � �� )�� A0 ��

�� ,�� 3��(�� )�� -@�� )�� -C� ��

�� )�� *� � �� *�� *�� *�� $��

�� 5�� *�� 4��

,�� 9�� &�� ;00@�� 5�� (�)� ��5�� *�� )� 3� ��)�� $��

!�� )� 3�� )�� $�� 5��

6� �� *�� G�� .0�000 "%� � � �� 6��*�� 5� � �� )�� *�� G�� #�� ,�� * �� %�� "� ��(� ��

"�� 5�� !�)�� ( �� 6��

>�� $�� 4�� -CA: �� 5��)�� 5��

21

��

��

��

��

� ��

&�� *� �� ,� ��

�� )� �� %�� %�� ;0 �� 1�� )� �� A00 "%�

!� � �� 4� �� (� ��4� ��5�� ;.� � ;/� �� (�� ;/� ��

�� %�� *� � ��1)� ��

! �� *�� 4��

�� % �

��

��

&�� *� � � ��(� ��4� -� � ;� �� )� 3�� )�� 5�,��1� � � �� )�� 5�� 1��

�� 1� �� K�� H��

� � �� .0 �� 5�� 8�� %��(�� 17�� (�1� 1�� "��I�(�1 �� # � �� H��

!� � � �� 5�� *�� 4��

�� H�� 5�� *�� 5��

�� *��

� ��

��

� ��

9�� &�� ;� �� )�3� ��)�� 1�� $�� (�� I�� 1��)� �� 4�� %��

�� %� �� *� ��(�� &�� 5� ��

%�� &�� 1�� 3� �� 5� � �� (��

�� (�� )� 3� �� ?�� 9�� )� � �� ,�� !*�� I�� 5� �� >�� &�� ,�� !*��

��

�� &

��

&�� *� � � ��(��4� �� C� � -0� �� %��*�� 6��*�� A0 �� :�000 "%�

�� ,�� 3��(��*� � � �� )� ��

�� -0� ��

�� 5�� *�� 4��

�� -@� �� *� �� )� 3�� )�� $�� )�� A0 ��

� �� 5�� *�� 4��

� ��

��

��

9�� &�� 5�� -;� �� $�� 7� �� 1�� *� � 8��*�� 1�)� �� 4�� %��

�� &�� 8�� 8��*� � �� *��

�� 5��

"�� (� �� &�� ( �� 8��*��

�� &�� 5�� *��

22

��

kanonske posjete i slu@ewa wegovogvasilija ostro{kog i petra dabrobosanskogukompleksu bogoslovskog...

Documents