. SADRAJ:

UVOD ............................................................................................. TEORIJSKE OSNOVE KAMATNE STOPE ................................ INFLACIJA I KAMATNA STOPA ............................................... STRUKTURA KAMATNIH STOPA ............................................ POLITIKA KAMATNE STOPE .................................................... ZAKLJUAK .................................................................................

1

UVODKamata predstavlja cenu korienja kreditnih i novanih resursa na finansijskom tritu. Kamata je troak pozajmljivanja novca i kompenzacija poverioca za odricanje od sopstvene potronje i rizike koje preuzima kada poverava svoj novac drugima. Stopa korisnosti novanih resursa je po pravilu uvek vea u sadanjem vremenskom periodu u odnosu na budui vremenski period, usled ega treba platiti odgovarajuu trinu cenu njihovog korienja u odgovarajuem periodu. Suficitari prodaju ili ustupaju svoja finansijska sredstva deficitarima uz ugovaranje odgovarajue naknade, odnosno cene (kamate) i perioda korienja sredstava. Nivo kamatne stope treba da bude dovoljan za obezbeivanje prioriteta budue u odnosu na sadanju potronju vlasnika sredstava. Kamata je poznata od najstarijih civilizacija, kao to je sumerska. Bila je zabranjena propisima mnogih religija, ukljuujui hriansku, a i danas kamatu odbacuje islam. Razlog je uvek isti: navodno zelenatvo. Ove zabrane se oduvek zaobilaze domiljatim reenjima, kao to je uee zajmodavca u zajednikom poslu sa zajmoprimcem. Kamatna stopa vri nekoliko vanih uloga u ekonomiji: pomae garantujui da e tekua tednja tei prema investicijama u cilju promovisanja ekonomskog rasta; racionalie raspoloivu ponudu kredita; dovodi u ravnoteu ponudu novca sa tranjom novca od strane javnosti; vano je orue vladine politike preko kojeg se utie na obim tednje i investicija. Stopa prinosa realnih investicija odreuje obim tranje i nivo kamatne stope kapitala na finansijskom tritu. Ponuda i tranja novca/kapitala i odnosi izmeu stopa vremenske preferencije novca/kapitala i stopa neto prinosa realnih investicija odredie nivo kamatne stope. Ravnotena ili prirodna kamatna stopa formira se na nivou ravnotee izmeu obima ponude novca/kapitala i tranje novca/kapitala. Prema klasinoj ekonomskoj teoriji prirodna kamatna stopa jeste stopa prinosa realnog kapitala. Pre vie od sto godina Viksel je definisao prirodnu kamatnu stopu na ovaj nain: Postoji izvesna kamatna stopa na zajmove koja je neutralna u odnosu na cene roba, i nenastoji niti da ih poveava, niti da ih smanjuje. Postoji jedna fundamentalna kamatna stopa poznata kao ista ili kamatna stopa bez rizika (risk free interest rate), koja je komponenta svih kamatnih stopa desetine

drugih kamatnih stopa koje se pojavljuju na finansijskom tritu vezane za segmente trita, odnosno finansijske instrumente. To je stopa prinosa koja predstavlja malo ili tako rei ni malo rizika naplate svog potraivanja za svakog investitora i predstavlja oportunitetni troak dranja neupoljenog novca. Jednom kada se odredi nerizina kamatna stopa (prinos), sve druge kamatne stope se lako odreuju na osnovu nje. TEORIJSKE OSNOVE KAMATNE STOPE Kada je re o kamatnoj stopi i njenom ponaanju ekonomska teorija je podeljena na osnovama Kejsonovog prepoznavanja motiva dranja imovine u jednom od oblika finansijske aktive transakcioni novac, opreznosni novac (obveznice), pekulativni novac (akcije). Svremena svetska literatura istie etiri objanjenja formiranja trinih kamatnih stopa: 1. klasina teorija kamatnih stopa; 2. teorija preferencija likvidnosti; 3. teorija kreditnih fondova (teorija pozajmljenih fondova); 4. teorija racionalnih oekivanja. Klasina teorija kamatne stope je jedna od najstarijih teorija koja razmatra determinante kamatne stope. Razvijena je tokom 18. i 19. veka od strane britanskih ekonomista i elaborirana od strane I. Fiera. Klasina teorija zastupa tezu da se kamatna stopa formira pod uticajem dva faktora: ponuda tednje, koja uglavnom potie od graana i tranja za investicionim kapitalom, koja uglavnom dolazi od korporacija poslovnog sektora. Re je o pojednostavljenom modelu, koji zapostavlja kako tednju sektora korporacije i vlade, tako i tranju novca od strane sektora domainstava (graana). Ova teorija veruje da se kamatne stope na finansijskom tritu formiraju na relaciji izmeu ponude sredstava tednje i tranje za neophodne investicije, ravnotena kamatna stopa se formira u taki gde se ponuda tednje susree sa tranjom sredstava neophodnih za investiranje. Klasina teorija kamatne stope pomae nam da razumemo prirodu, odnosno faktore koji utiu na

formiranje kamatne stope na dugi rok. Teorija uzima u obzir samo tednju i investicije pri svojim objanjenjima kretanja, dok druge faktore zanemaruje. Teorija preferencija likvidnosti istie determinisanost kamatne stope odnosima izmeu tranje i ponude novanih resursa, za razliku od teorije pozajmljivih fondova koja odreuje ravnotenu kamatnu stopu na osnovu ponude i tranje obveznica. Teorija preferencije likvidnosti je zasnovana na Kejsonovoj teorijskoj konstrukciji transakcionih, opreznosnih i prkulativnih motiva dranja novca. Osnova Kejsonove analize je njegova pretpostavka da postoje dve osnovne kategorije imovine koje ljudi koriste u funkciji sredstava za uvanje svoje imovine: novac i obveznice. Osnovno teorijsko objanjenje formiranja nivoa kamatne stope povezano je sa kretanjima obima transakcionog novca, odnosno tranjom transakcionog novca, koji je funkcija obima dohodka i tekuih kamatnih stopa. Kada raste dohodak poveava se kamatna stopa, racionalizuje se obim dranja transakcionog novca i dolazi do pada koeficijenta likvidnog novca prema obimu dohodka. Teorija preferencije likvidnosti obezbeuje koristan upliv u ponaanje investitora i uticaj vladine politike na ekonomiju i ekonomski sistem. Ova teorija ilustruje kako banke mogu uticati na kamatne stope na finansijskom tritu, barem na kratak rok. Teorija kreditnih (pozajmljenih) fondova se zasniva na analizi ponude i tranje na tritu obveznica i tritu novca. Tvorac teorija kreditnih fondova je vedski ekonomista Knut Viksel. Ova teorija sugerie da na dugi rok kamatnu stopu na dugi rok odreuju investicije i tednja, a na kratki rok odreuju uslovi na finansijskom tritu i monetarnoj sferi. Analizu odreivanja kamatne stope zapoinjemo posmatranjem ponude i tranje na tritu obveznica. Najpre se izvodi kriva tranje, koja ukazuje na povezanost izmeu izmeu veliine tranje i cene, ako su sve ostale ekonomske varijable konstantne. Cene obveznica i kamatnih stopa su uvek u negativnoj korelaciji: kako raste cena obveznice, tako njena kamatna stopa opada. Pri izvoenju krive ponude, kojom se prikazuje odnos izmeu koliine ponude i cene ukoliko su sve ostale varijable konstanstne. Teorija pozajmljenih fondova zauzima stav da se nerizina kamatna stopa odreuje na bazi odnosa izmeu ponude i tranje uzajmljenih finansijskih resursa. Ova teorija zauzima stav da se nerizina kamatna stopa odreuje na bazi odnosa izmeu ponude i tranje uzajmljivih finansijskih resursa.

Teorija racionalnih oekivanja za osnovu ima efikasnost finansijskog trita. Trite je efikasno ukoliko su u kretanja kamatnih stopa i cena finansijskih instrumenata ukljuene sve relevantne informacije sa kojima uesnici na tritu raspolau. Sa tog stanovita kamatna stopa e uvek biti u ravnotei. Svako odstupanje od ravnotee kamatne stope bie automatski korigovano dejstvom tranje i ponude novca. Pretpostavke na koje se oslanja ova teorija su istovremeno njena objanjenja. Ona vai samo za perfektno trite. Glavne pretpostavke i zakljuci teorije racionalnih oekivanja su da: cene hartija od vrednosti i kamatne stope treba da odraavaju sve raspoloive informacije i trite koristi svaku od ovih informacija pri uspostavljanju distribucije verovatnoe oekivanih buduih cena i kamatnih stopa; promene u cenama hartija od vrednosti i kamatnim stopama su u korelaciji samo u sluaju neanticipiranih informacija. Korelacija izmeu stopa prinosa u sukcesivnim vremenskim periodima je nula; nema neiskorienih prilika za realizovanje profita na tritu hartija od vrednosti; transakcioni trokovi sticanja i upravljanja hartijama od vrednosti su zanemarljivi i informacioni trokovi koji su mali u odnosu na vrednost trgovanih hartija od vrednosti; oekivanja u pogledu buduih cena hartija od vrednosti i kamatnih stopa se formiraju racionalno i efikasno. Pristup racionalnih oekivanja zastupa tezu da predvianje kamatnih stopa zahteva poznavanje tekueg seta oekivanja koja se tiu javnosti. INFLACIJA I KAMATNA STOPA Jedan od najozbiljnijih problema ekonomije je inflacija. Inflacija se definie kao rast prosenog nivoa cena za sve robe i usluge. Neke cene pojedinih roba i usluga stalno rastu, dok druge padaju. Kamatna stopa predstavlja cenu kredita, to znai da inflacija utie i na nju. Oekivane promene cena predstavljaju posebno teorijsko objanjenje promena kamatne stope u zavisnosti od inflacionih i deflacionih tendencija u privredi. Bazina postavka jeste uticaj promena cena na nivo realnog prinosa kreditora I nivo otplatnih obaveza debitora. Da bismo istraivali vezu izmeu inflacije i kamatnih stopa moramo najpre pojasniti nekoliko kljunih termina. Nominalna kamatna stopa je objavljena ili kotirana kamatna stopa na kredite i hartije od vrednosti.

Realna kamatna stopa predstavlja prinos za pozajmljivaa ili investitora meren u odnosu na njenu stvarnu kupovnu mo. Inflacioni premijum odraava oekivanu stopu inflacije od strane investitora na tritu za vreme trajanja odreenog finansijskog instrumenta. Irving Fier zastupao je tezu da je nominalna kamatna stopa u vezi sa realnom kamatnom stopom preko sledee jednaine: Nks = (orks + ip) + (orsk ip) Nks nominalna kamatna stopa Orks oekivana realna stopa Ip inflacioni premijum Ako oekujemo da realna kamatna stopa ostane fiksna, promena u nominalnoj kamatnoj stopi e odraziti kretanje inflacionog premijuma. Drugi deo jednaine se esto eliminie jer je on stvarno potpuno mali osim u ekonomijama koje imaju veoma veliku inflaciju. Postoji nekoliko razliitih pogleda po pitanju da li ova jednaina sugerie da poveanje oekivane inflacije automatski poveava nominalnu kamatnu stopu. Fier je zastupao stav da oekivana realna stopa prinosa tei da bude relativno stabilna tokom vremena, jer zavisi od takvih dugoronih faktora kao to su produktivnost kapitala i obim tednje u ekonomiji. Zbog toga promena u inflacionom premijumu utie samo na nominalnu kamatnu stopu, i to barem na kratki rok. Nominalna kamatna stopa e rasti za ukupan iznos rasta oekivane inflacije. Fierov efekat je u direktnom konfliktu sa jo jednim stavom u pogledu uticaja inflacije na kamatne stope. Taj stav je razvijen od strane britanskog ekonomiste Roj Haroda i bazira se na Kejsonovoj teoriji preferencije likvidnosti. Harod zastupa stav da realne kamatne stope bivaju pogoene inflacijom, a da nominalne kamatne stope ne moraju biti. Sledei teoriju preferencije likvidnosti, nominalne kamatne stope su odreene odnosom ponude i tranje za novcem. Osim to inflacija moe da utie ili na ponudu ili na tranju novca, nominalne kamatne stope moraju ostati nepromenjene bez obzira ta se deava sa inflacionim oekivanjima. Rast inflacionih oekivanja e sniziti realnu kamatnu stopu. U teoriji preferencije likvidnosti, realna kamatna stopa meri za inflaciju prilagoen prinos na obveznice. Konvencionalne obveznice nisu zatiene od inflacije, jer je njihova stopa prinosa fiksirana u ugovoru. Zbog toga rast oekivane stope inflacije sniava

investitorov oekivani realni prinos iz posedovanja obvezninca. Ako nominalna stopa prinosa na obveznice ostaje nepromenjena, oekivani realni prinos mora biti obeleen oekivanjima u pogledu rasta cena. Jednostavna veza izmeu oekivane stope inflacije i nominalne kamatne stope, postavljena od strane Fiera, bila je glavni stav dekadama, dok istraivai nisu poeli da pronalaze probleme u vezi sa ovim stavom. Jedan od problema sa Fierovim efektom odnosi se na pretpostavku da e ljudi pozajmljivati isti iznos sredstava po bilo kojoj oekivanoj kamatnoj stopi, bez obzira na stopu oekivane inflacije. Efekat imovine pri promeni inflacije moe biti pridruen jo jednom efektu, a to je inflacijom uzrokovan efekat dohodka. Rast oekivane inflacije moe voditi porastu realnog dohodka. Ovo se moe desiti jer opadajue realne kamatne stope povezane sa smanjenom vrednou imovine mogu dovesti do toga da potroa smanjuje svoju ponudu tednje prema finansijskim tritima i da pristupe troenju svog tekueg dohodka na robe i usluge. Inflacija podie trokove novih kapitalnih dobara (maina i zgrada) koje treba gubiti da bi se zamenila stara koja su dotrajala. Stari fiksni kapital mora biti depresiran u formulama koje odreuju zakoni. U periodu rapidne inflacije pravi troak korienja postojeeg kapitala je podcenjen, tako da se poveava oporezivi poslovni dobitak. Efekti depresijacija dovode poreze u vidno polje. Poslednje istraivanja sugeriu da poreski udar moe biti izveden u oba pravca. Dok efekti depresijacije nastoje da ukoe promene u nominalnim kamatnim stopama, dotle inflacijom uzrokovan efekat poreza na dobit moe proiriti kretanja nominalne kamatne stope, tako da dolazi do promene vie nego to se data inflacija menja. Na pianje ta se stvarno deava sa nominalnim kamatnim stopama kada dolazi do pomeranja stope oekivane inflacije odgovor je da nominalne kamatne stope rastu procentualno manje nego to raste oekivana inflacija i da padaju manje nego to pada oekivana stopa inflacije. U sutini inflacijom uzrokovani efekti dohodka, imovine i depresijacije, se pojavljuju da prevagnu uticaje koji stoje na drugoj strani, kao to su porez na dohodak graana. Procene variraju, ali generalno sugeriu da je nominalna promena kamatnih stopa 60 90% od kalkulisane promene oekivane stope inflacije. Inflaciona oekivanja poveavaju nominalnu a smanjuju realnu kamatnu stopu u uslovima produene nestabilnosti cena. Nema direktnih, iroko rasprostranjenih mera dva kljuna aktera u ovoj problematici oekivane realne kamatne stope i oekivane stope inflacije. Zato to predmetne teorije govore o oekivanoj inflaciji i oekivanoj realnoj kamatnoj

stopi, postoji problem merenja i oekivanja javnosti. Ne moemo intervjuisati sve investitore u pogledu njihovog miljenja o oekivanjima koja se tiu budue inflacije. Ne moemo ni automatski izvesti oekivanu stopu realne kamatne stope tako to emo oduzeti tekuu stopu inflacije od tekue nominalne kamatne stope; ovo nam daje samo meru aktuelne realne kamatne stope u datoj taki vremena, a nita bitno o oekivanoj realnoj stopi. Ni jedan od ovih pristupa ne uzima u obzir vremenski zastoj u kojem kamatne stope, borei se sa brojnim faktorima, nastoje da dostignu dugoroni ekvilibrijum. STRUKTURA KAMATNIH STOPA Dublje objanjenje determinanti kamatne stope nalae istraivanje strukture formiranja ovog znaajnog finansijskog i ekonomskog parametra. Dok opti pristupi ukazuju na teorijsko uoptavanje osnovnih profila kamate, dotle analiza strukturnih aspekata treba da oslika globalnu konfiguraciju kamatnih stopa na finansijskom tritu. Bitna su etiri osnovna strukturna aspekta kamate: roni, rizini, inflacioni i regulativni. Rona struktura kamate: u teoriji i politici istie se podela na kratkorone i dugorone kamatne stope na bazi razliitog stepena izvesnosti prinosa aktiva ili plasmana na kratke i duge rokove. Usled toga, na primer, obveznice sa istim nivoima solventnog rizika imati razliite stope prinosa u skladu sa disperzijom njihove strukture dospevanja. Kratkorona kamatna stopa se formira na novanom tritu na bazi odnosa izmeu tranje i ponude kratkoronih finansijskih fondova. Promene obima tranje mogu nastati usled promene obrazca ukupne privredne aktivnosti, stope inflacije, optih performansi privreivanja i delovanja sezonskih i ciklinih momenata. Promene obima ponude novanih resursa nastaju usled zaokreta u monetarnoj politici zemlje, struktunih promena u meunarodnim ekonomskim odnosima, promene stope tednje i inovacija u tehnologiji platnog prometa. Nivo kratkorone kamatne stope odreen je meavinom faktora u oblasti tranje i ponude novanih resursa, formiranja poslovnih performansi privrede i stabilnosti cena. Kratkorona kamatna stopa se vezuje za kratkorone kredite, dravne hartije od vrednosti, blagajnike zapise, bankarske certifikate, komercijalne papire preduzea i sl. Iskustva trinih ekonomija pokazuju da najvei ponder u formiranju tendencija promena kamatnih stopa pripada promenama tranje sektora

privrede za kreditnim fondovima. Novije teorije istiu funkcionalnu povezanost kamatnih stopa i dospelosti finansijskih instrumenata preko specijalne krive prinosa. Polazi se od konstantnih parametara rizika, stope inflacije i ostalih uslova, da bi se utvrdila povezanost izmeu rokova dospevanja i nivoa i nivoa kamatnih stopa. Dugorone kamatne stope su tesno povezane sa kratkoronim, poto trini subjekti, kreditori i debitori formiraju njihov nivo na bazi prosenih tekuih i oekivanih kratkoronih stopa. Otuda su dugorone kamatne stope u matematikom smislu geometrijski pondesirani prosek tekuih i oekivanih kratkoronih kamatnih stopa. Kada se takvom sintetizovanom proseku doda odreena premijska mara dobie se prosene dugorone kamatne stope. Prema teoriji nepristrasnih oekivanja rona struktura kamatnih stopa odreena je predvianjima kretanja kamatnih stopa u buduem periodu. Prema komplementarnoj teoriji likvidne premije dugorone kamatne stope sadre pozitivnu maru u odnosu na kratkorone zbog kompenzacije za rtvovanje likvidnih sredstava. Teorija segmentacije trita ukazuje na strukturu kamatnih stopa determinisanu odnosima ponude i potranje finansijskih instrumenata na alternativnim ronim tritima. Teorija preferentnih segmenata ili sloena teorija kombinuje obeleja svih predhodno pomenutih teorija. Investitori se opredeljuju za segment ronosti koji najvie odgovara njihovim sklonostima ka riziku, odnosno ka oekivanom prihodu. Riziko struktura kamate: Struktura kamatne stope je determinisana i razliitom strukturom trinih rizika, kada se ukazuje na razlike izmeu kamatnih stopa na finansijske aktive ili instrumente istih rokova dospea. Navode se tri tipa rizika: rizik neispunjavanja obaveza plaanja; rizik nelikvidnosti; reim oporezivanja.

Obveznice sa veim rizikom izostanka obaveza plaanja dugova imaju srazmerno vee kamatne stope prinosa u odnosu na alternativne obveznice, kao i hartije osloboene od oporezivanja. S obzirom na prvi tip rizika ini se otra razila izmeu obveznica s nultim rizikom i onim sa odgovarajuim stepenom rizika, koje usled toga nose odgovarajuu kamatnu premiju. Na bazi odgovarajuih indikatora i kriterijuma preduzea se svrstavaju u odreene zone rizika, dok se njihove vrednosne hartije klasifikuju u devet kvalitetnih grupa. Da bi se obezbedila tranja na tritu hartija sa niim performansama i povienim

stepenom rizika, neophodno je da hartije od vrednosti nose odgovarajuu pozitivnu marginu. Kamatna struktura obveznica i drugih finansijskih aktiva moe biti definisana i stepenom likvidnosti, odnosno trine konvertibilnosti. Kompleksnost kompozicije bankarskih bilansa deluje, u uslovima formiranja poveanih margina nestabilnosti kamatnih stopa na tritu, na srazmerno veu izloenost gubitcima poslovnog sistema banaka nego ostalih poslovnih subjekata. Smisao utvrivanja srazmera rizika u bankama jeste adekvatno odmeravanje kamatne riziko premije, koja treba da pokriva potencijalne gubitke. U uslovima nestabilnih kamatnih stopa banke e nastojati da imaju relativno vei udeo pozicija sa promenjivim kamatama i kraim rokovima dospevanja pozicija u pogledu promena kamatnih stopa. Koeficijent rizika kamatne stope u bankama dobija iz odnosa prosenog dospea aktive i pasive prema odnosu obaveza I aktive banke, odnosno prema odnosu obima kapitala prema aktivi banke. POLITIKA KAMATNE STOPE Kao monetarne, kreditne, depozitne, i posrednike institucije banke su zainteresovane za objektivizirano formiranje kamatnih stopa. U najoptijem smislu kamata za banke predstavlja cenu korienja i plasiranja finansijskih resursa u datom vremenu. Kamata predstavlja istovremeno trokovnu i cenovnu komponentu bankarske i poslovne politike. Osnovni principi banaka kod formulisanja kamatne politike treba da budu: odravanje to stabilnije kamatne mare, odnosno kamatnog spreda; usklaivanje rone, sektorske i valutne strukture bilansa; instaliranje pogodnih aranmana i instrumenata ograniavanja, transfera i apsorbovanja kamatnih rizika. U realizovanju objektivne kamatne politike banke se slue sledeim metodama i pristupima: usklaivanje cenovnih i trokovnih komponenti; balansiranje obima aktive i pasive bilansa koji su osetljivi na pomeranja kamatnih stopa i aktiviranje odgovarajuih zatitnih metoda. Bazini metod realizovanja kamatne politike jeste permanentno usklaivanje aktivnih i pasivnih kamatnih stopa. Prirast kamatnih trokova dodajnih resursa treba da bude pokriven adekvatnim poveanjem kamatnih prihoda od dodajnih plasmana banaka. Banke su spreme da plate poveane kamatne trokove jedino u uslovima kada oekuju da dodajne plasmane mogu realizovati uz srazmerno poveane aktivne kamate. Metod vezivanja kamatnih stopa novih kreditnih i ostalih trinih plasmana za kamatne stope dodajnih izvora sredstava

banke, moe biti primenjen u vidu trokova pribavljanja i svih izvora i ugraivanje u cenu novih plasmana prosene promene trokova margine. Prvi principo obezbeuje veu egzaktnost kamatne strukture, a drugi veu relativnu stabilnost kamatnih stopa. Kad banke odravaju izbalansirani obim kamatno osetljive aktive i pasive u bilansima, tada svako pomeranje kamatnih stopa na tritu ima neutralne efekte na njihovu bilansnu i poslovnu performansu. Banke nee u ovim uslovima ostvariti niti dobit, niti gubitak i zadrae neutralnu poziciju u odnosu na promene kamatnih stopa. Heding metodi kamatne politike odnose se na uspostavljanje odgovarajuih mehanizama utvrivanja nivoa kamatnih stopa na bazi oekivanog kretanja kamata na tritu i ugovaranja specijalnih finansijskih aranmana u cilju maksimalnog neutralizovanja efekata neeljenih promena kamatne stope. U okviru trinih ekonomija kamate se formiraju na bazi fundamentalnih ekonomskih performansi sistema, bilansa izmeu tednje i investicija i ponude i potraivanje na finansijskom tritu. Centralna banka preko instrumenata monetarne politike treba da pospeuje procese formiranja ravnotene kamate, u okviru ega kljuno mesto pripada referentnoj kamatnoj stopi, kamatnoj stopi na meubankarskom tritu novca i diskontnoj kamatnoj stopi. Poveanjem ili snienjem nivoa referentne kamatne stoe izvrie se odluan uticaj na porast ili smanjenje trinih kamata. Ne kretanja kamatnih stopa centralne banke utiu jedino indirektno u sklopu ukupnog profila monetarne politike, ili preko delovanja na opte performanse u privredi. injenica je da politika kamatne stope treba da se definie u punoj konzistenciji sa okvirima monetarne i ekonomske politike. Kod toga se naglaava povezanost ciljnih targeta ekonomske politike i operativnih targeta monetarne politike. Odgovarajui potezi monetarne politike povlae se na bazi ocena stanja tekueg privreivanja, performansi novanog i kapitalnog trita, kao i ekonomskih odnosa zemlje sa inostranstvom. Poslovne banke u trinim sistemima utvruju kametne stope na bazi tendencija kretanja kamata na finansijskom tritu, nivoa diskontne kamatne stope, nivoa obavezne rezerve, elemenata konkurentnosti, elemenata profitabilnosti, predvianja inflacionih kretanja i respektovanja eventualnih administrativnih ogranienja. Oekivanja poveanja ili saminjivanja nivoa kamatnih stopa u narednom periodu povezana ne sano za porast ili smanjenje bankarskih trokova mobilizacije resursa, nego i za potrebe adekvatnog strukturisanja aktive i pasive bilansa. Banke treba da izgrade egzaktne metodoloke obrazce predvianja kretanja kamatnih stopa u narednom periodu.

ZAKLJUAK: Kamata je samo jedan od oblika dobiti na finansijskim tritima, odnosno na tritu investicija. Bez kamata bi bilo vrlo malo kredita, pa bi stoga bi ekonomska aktivnost bila manja. Kamatna stopa stopa po kojoj se plaa cena za privremeno korienje odreene koliine novca. Visina kamatne stope prvenstveno zavisi od ponude i tranje za kreditima

(novcem i kapitalom), ali i od zakonskih i drugih uslova (npr. klasifikacija kredita po odredbama centralne banke). Kamatna stopa je cena korienja novanih resursa, poto njihova korisnost nije jednaka u sadanjem i u buduem periodu. Na nju utiu ponuda i tranja novca i ona vri neke od vanih uloga u ekonomiji. Treba pre svega praviti razliku izmeu prirodne I novane kamatne stope. Postoji veliki broj teorija koje se bave objanjenjima kamatne stope. Kao I na sve cene inflacija utie I na kamatnu stopu. Kamatna stopa je bitan element u voenju monetarne politike, ali centralna banka ne moe direktno uticati na visine kamatnih stopa.

Literatura: Prof. dr. Peria Ivanovi Teorija novca i bankarstvo http://sr.wikipedia.org