Slučaj radio emisije “Atlantis” - primer grubog kršenja slobode izražavanja i kritičkog mišljenja

Slučaj radio emisije “Atlantis” - primer grubog kršenja slobode izražavanja i kritičkog mišljenja

Kako je ukinuta kultna radio emisija "Atlantis"

Posle nekoliko meseci od prvog neuspelog pokušaja gašenja kultne radio emisije "Atlantis" na radio talasima Beograda 2 postali smo nemi svedoci drugog, na žalost uspešnog napada, i to pod palicom nekadašnjeg IB zatvorenika, a danas lidera "demokratije i slobode mišljenja", Dragoljuba Mićunovića, nosioca raznih priznanja za "demokratiju i toleranciju". O kakvoj je „demokratiji i toleranciji“ reč možemo se i sami uveriti na primeru emisije „Atlantisa“.

Na prvi pogled može nam se učiniti da se radi o običnoj izmeni programske šeme i strukture, ali pozadina svega postaje mnogo jasnija kada se sagleda sama suština i pogleda mnogo dublje ispod površine same zvanično plasirane priče.

Sloboda štampe uvek je jedan od uslova korekcije društvenog stanja, kritika vlastodržaca jedan je od stubova interesa slobode štampe kao svesnog činioca društva, slobodnog delovanja i izražavanja. Ništa nije sramnije od ćutanja medija i izdaje poziva.

Razloge za ukidanje radio emisije „Atlantisa“ lako se mogu „razumeti“ ako se samo delimično baci pogled na teme i goste autorke Biljane Đorović u emisji „Atlantis“.

Među brojnim gostima bio je profesor Edvard Herman koji je bio intervjuisan na teme kao što su Srebrenica, „politika genocida,“ razbijanje Jugoslavije, uloga NАTO pakta kao imperijalne udarne pesnice, „normalizacija nezamislivog,“ itd. Profesor Noam Čomski, za koga kažu da je najistaknutiji intelektualac današnjice, bio je gost nekoliko puta i govorio je o NАTO bombardovanju Jugoslavije i o jednostranoj objavi „nezavisnosti“ Kosova, a i o svojoj novoj knjizi, „Nade i perspektive.“ Majlkl Parenti o raspadu Jugoslavije i o istorijskom revizionizmu takođe u nekoliko navrata. Аutor i politički analitičar Dajana Džonston, čija je knjiga „Fools’ Crusade: Yugoslavia, NATO, and Western Delusions“ postala klasika u svom žanru, gostovala je više puta. Аmerički istoričar Dejvid Gibs predstavio je svoju kritičku studiju „humanitarnog rata,“ First Do No Harm: „Humanitarian Intervention and the Destruction of Yugoslavia“. Filmski reditelj Robert Kejn Papas govorio je o svom stvaralaštvu. Pakistanski autor i istoričar Tarik Аli izlagao je svoja gledišta o kolonizaciji Iraka i o „razgovoru sa istorijom“. Džudit Rizman je govorila o politici seksualnosti a Rima Lejbou o Codexa Alimentariusa, temi na koju ću se kasnije vratiti. Profesor Mišel Džosudovski sa ekonomskog fakulteta univerziteta u Otavi objasnio je pojam „globalizacije siromaštva“. Indus Vidžaj Prašad je raspravljao o sudbini „crnoputih naroda“ i predstavio je svoju Narodnu istoriju Trećeg sveta. Džon Štauber je ponudio slušaocima fantastičnu analizu delatnosti medija i njihovih veza sa centrima moći, što je bilo predmet proučavanja u njegovim brojnim knjigama.

Osvrnimo se samo na trenutak na GMO i Codex Alimentarius, važna tema o kojoj se jedini slobodno i kritički govorilo upravo u emisiji Biljane Ćorović. Tema kao što je genetski modifikovana hrana u Srbiji je gotovo zabranjena pod izgovorom bi mogla da omete proces „harmonizacije“ sa WTO i EU.

Autori Codexa Alimentariusa, među kojima je i ratni zločinac Fric De Mer, direktor farmaceutske industrije I.G. Farben, koja je proizvodila „Ciklon B“ radi uništavanja Jevreja u konclogorima i koji je osuđen u Nirnbergu 1945. godine zbog zločina protiv čovečnosti, predvideli su da će od početka

primene Codexa Alimentariusa umreti 3.000.000 (tri milijarde) stanovnika planete Zemlje. Više od 800 najuglednijih naučnika iz 84 zemlje potpisali su upozorenje o opasnosti od GMO i poslali vladama svih evropskih zemalja, pa i našoj, ali naša Vlada se dodvorava onima koji su nas već zasuli osiromašenim uranijumom, usvajajući te izmene pod izgovorom usklađivanja našeg zakona sa evropskim normama, jer Evropa nema alternativu! Sedam saveznih država SAD traže da se čelnicima „Monsantove“ kompanije sudi za zločine protiv čovečnosti. tužbu. Tema je svakako neiscrpna ali je svaka priča o njoj gotovo zabranjena zahvaljujući moćnicima iz vlade Srbije i njihovim finansiskim pokroviteljima.

U svetu slobodnog novinarstva, slobodne misli i reči, u kome profit nije postao jedini cilj novinarstva, a novinari samo krpene lutke u rukama moćnika svaka medijska kuća bila bi srećna i ponosna da može da se pohvali programom koji obuhvata ovakvu širinu i dubinu tema i sa kojim pristaju da sarađuju ovako istaknuti gosti.

Prema dostupnim informacijama koje su procurele u javnost na sednici RTS na kojoj se odlučivalo o sudbini "Atlantisa" jedan od članova upravnog odbora RTS je izjavio„Većina nas nije znala o čemu se uopšte govori. Mićunović je rekao kako se emisija bavi temama jednostrano i da autorka dovodi sagovornike koji zastupaju neprimerene stavove.“

O kakvim je "jednostranim i neprimerenim stavovima" reč?

Evo samo nekoliko nagoveštaja ako pogledamo na najavu gostiju i tema za poslednja dva meseca: "13. mart 2011. Gostuje Meresedes Martinez Valdez, ambasadorka Kube u Srbiji; 20. februar 2011. U emisiji „Аtlantida“ predstavljamo najnoviju studiju profesora Edvarda Hermana i Dejvida Petersona: „Politika genocida,“ koja se nedavno pojavila u prevodu na srpski jezik... 13. februar 2011. Pukotina između retorike i akcija u Tunisu i Egiptu pokazuje da je tendencija kretanja u svetu: stanje polukontrolisanog haosa i nastavak destabilizacionih procesa; 23. januar 2011. Gost emisije „Аtlantis“ je Noam Čomski, profesor lingvistike na Institutu za tehnologiju države Masačusec. Na ovom spisku eminentnih sagovornika gospođe Ђorović upadljivo nedostaje ime izvesnog Dragoljuba Mićunovića. Da li to, barem delimično, objašnjava furiju uvređenog cenzora? „Na Programskom odboru vođena je debata o toj emisiji,“ izjavio je izostavljeni gospodin ovih dana, „ali nikakvi zahtevi nisu podneti niti su se tražile personalne promene. Zamerke na ovu emisiju su kršenje elementarnih prava, stavovi o diskriminaciji, pitanje profesora Trifkovića, ocene Srebrenice i holokausta.“

Može li gospodin Mićunović "otac demokratije i tolerancije" navesti makar jedno prekršeno pravo? O „diskriminaciji“ koga ili čega je tu reč? Ocene holokausta? To je tema o kojoj se na „Аtlantisu“ nikada nije raspravljalo. Da se raspravljalo na uvredljiv način, profesori Čomski i Herman sigurno da ne bi pristali da učestvovuju u emisiji zato što su oni Jevreji. А Jevrejska zajednica u Srbiji svakako da ne bi čekala da je Dragoljub Mićunović uzme u zaštitu na sastanku programskog saveta RTS. I za kraj, dirljiv primer nevinosti bez zaštite. „Kao slušalac,“ uzdiše jadni gospodin Mićunović, reagujući na zlobne optužbe da je organizator, ili bar egzekutor, ovoe sramne medijske hajke, „imam pravo da kažem da li mi se sviđa ili ne, posebno sa stanovišta javnog servisa.“ Tačno! To je pravo koje mu niko ne poriče, ali samo pod uslovom da ga koristi isključivo u ličnom svojstvu ili, ako insistira da bude pošten, kao portparol nekih struktura. Аli nikako kao predstavnik javnosti jer on nikada u svojoj karijeri i ni u jednoj od svojih mnogobrojnih inkarnacija tako nešto nije bio. Međutim, da baš budemo sigurni da je i u ovom slučaju to zaista tako, sada je javnost na potezu. Čuli smo mišljenje jednog „slušaoca“ emisije „Аtlantisa,“ Dragoljuba Mićunovića. Sada želimo da čujemo stav javnosti.

Setimo se čuvenih reči:

Prvo su došli po komuniste, a ja se nisam pobunio jer nisam bio komunista. Zatim su došli po Jevreje, a ja se nisam pobunio jer nisam bio Jevrejin. Zatim su došli po sindikalce, a ja se nisam pobunio jer

nisam bio sindikalac. Zatim su došli po mene, ali tada više nikoga nije bilo da se pobuni.

Ne dozvolimo da se to dogodi i nama danas....