kad bi sombor bio holivud, - susreti.co.ba · takav utisak se nametnuo posle devedeset minuta baj-...

1BILTEN BR. [3] БИЛТЕН БР.

Kad bi Sombor bio Holivud, Narodno pozorište Sombor

Ovompredstavompodvučenajecrta,ispodnjejeosta-lokazalištekojesmopoznavalidosada,iznadcrteotvo-rilonamsekazalištekojedolazi,kazališteXXIi…sto-ljećasneslućenimmogućnostima.Sombor–Hollywood.„OtvorionamsekazališniputzaAmeriku“,novikazališ-nisvijet.Kreativnateritorija. Ne postoji žanr, kazališni, filmski koji nije upotrije-bljenuovojpredstavi:nijemifilm,pantonima,cabaret,ples, maske, moderna tehnologija, ispisni govor zidova,kaoustaravremenaprvihprojekcija„živaglazbanaglaz-balima“,ištosvene…uztolikulogistiku,rijetkoviđenuiikadaupotrijebljenuiujednomekazalištudosada.Muzikaipokretosnovnasusredstvakojimasepričapriča. Većuprvimminutimapredstave“KadbiSomborbioHolivud”gledalištezapljusnegorčinaižalkroznanizanepodatkedasunamnamjestimasvojevremenihbiosko-paširomdržaveniklezgrade,kladionice,kineskibutici,secondhandšopovi ili jednostavnoostalapustoš,ruinakojasedoslovnoraspadaodnemara,nebrigeizaborav-ljenosti. “Kad bi Sombor bio Holivud”, autorski projekat re-ditelja Kokana Mladenovića inspiriran je istoimenomdramomRadoslavaZlatanaDorića. Serijal somborskihpriča. UpredstaviigrajuIvanaV.Jovanović,MinjaPeković,MilijanaMakević,VanjaNenadić,DraganaŠuša,DanicaGrubački,MarkoMarković,DavidTasićDaf,BranislavJerković,NemanjaBakić,AleksandarVučković.Upred-staviučestvujuimuzičariIrenaPopovićDragovićiNi-kolaDragović.

Glumci bez teksta, a publika bez daha. Kroz govor seizražavamo. Uvišenavrataaplauzzasamepredstave.Govortiši-ne.Pokreta.Tikova.Govorplesom.Mimikom.Glazbom.Dokidanje riječi. Kazališna magija bez riječi. Zabora-vimokazalište kakvo smonekada znali.Nijemifilmuteatru. Himna nijemih umjetnika željnih da puste glas. – (novinarkaizSomboraAnaDavidov). Takavutisaksenametnuoposledevedesetminutabaj-

kovitepričeoErnestuBošnjaku,SomborskomsanjaruiprvomJugoslovenskomsineastikojijepočetkomXX.–togstoljećaodSomboraželionapravitHollywood. IdejaKokanaMladenovićadapredstavabudeodigra-nakaonijemifilmizErnestovogvremena,kaokadasenekomenedadagovori,djelovalajeneobičnoupočetku,aliposlijesvegaviđenogstekli smoutisakda je jedinobez riječi mogla biti ispričana ova priča koju je sjajnimladiansamblsomborskogteatrapokretom,igromimi-mikom,ispričaoujednomdahu. MarkoMarković,kojiigraulogumladogErnestaBoš-njaka,kaže: “Kadsmosedogovaraliokopriče,okopredstave,okoBošnjaka, rekaomi jeovajnašnemifilm.Kakomislišnemi?Pabez teksta.Ponekad semnogoviše ćutanjemkaže i tientuzijastiostajuda traju,dragomi jeda jeuekipibila jednafascinantnaatmosfera,da je tempobioneverovatanidasmoimalifantastičnesaradnike”.

IvanaV.Jovanovićsenadovezuje: “Što bi rekao Kokan, ovo je jedan nepostojeći žanr,mnogosamsrećnaštosamdeoovepriče,kakosečovekspremazaovakonešto.Ćutišivežbaš.Saradnici,Kokan,svejebiloodpočetkahrabro,ludoinakrajuseizgledaisplatilo”.

DanicaGrubački: “Ulogakoju ja igram, IrenaBošnjak, onauopšteni-jeumrlamlada.VećinapričejeKokanovainašafikcija.Namajeprocesbiosjajan”.

KokanMladenović,redateljpredstave: “Ja sam, pre svega, očekivao jedan mukotrpan, lepistraživačkiproces,ioviglumcisjajniizsomborskogpo-zorištaradilismoneštoštonijenašaprirodnasredina,tojestradilismopozorišteukojemnemateksta.Naravnoda je za sve nas koji smo školovani na tomdramskomtekstu,velikiizazovdaradimoovakvupredstavu,itojemoždanajlepšimesecipodanamogpozorišnogživotainatomesamimprezahvalan”. NarodnopozorišteSomborovimsekomadomoduži-lo još jednom velikanuRavangrada. ErnestuBošnjaku(1876-1963) umjetniku, tvorcu fabrike filmova, fabrikesnova. SenatNovogSada 1914. prihvatio je njegovu ideju ipravaještetaštojeratprekinuorealizacijuoveidejejerbinjegovopusbiodalekoveći.Pionirifilmasuseuglav-nom bavili dokumentarnim filmom, a Ernest Bošnjakviše je volio igrani, i tu je ostavioveliki tragu istorijikinematografije”,kažeRadoslavZelenović. Tako jeposlijefilmskogplatnaErnestBošnjakostaoživjetiinakazališnojscenigradakojiganikadanijera-zumio.

Piše:Nikola Šimić Tonin

HIMNA NIJEMIH UMJETNIKA ŽELJNIH DA PUSTE GLAS

BILTEN BR. [3] БИЛТЕН БР.2


TrećanatjecateljskavečerXXXVSusretapozorišta/kazalištauBrčkomugostila jeumjetničkiansamblNa-rodnogpozorištaSomborsaautorskimprojektomreda-teljaKokanaMladenovića„KadbiSomborbioHolivud“inspiriranim dramom Zlatana Dorića. Začudan je to,bajkovitinesvakidašnjikazališničin–teatarodjednomdoživljavapreobrazbu,napuštasvojtemeljnioslonac,ri-ječ, iuplovljavaunekesasvimdrugevode,prepuštasestrukturiipoeticinijemogfilma,pokretneslikepostajunjegovaključnanitvodilja.I,naravno,glazba.Čitavataosamdesetminutna kazališna storija protječe u tom du-hu,publikapratizbivanjenapozorniciispunjenojsapetbijelihokviraunutarkojihse,kaonaplatnimanekogza-mišljenog bioskopa, kreću glumci i pokretom, gestom,mimikomprenosevlastitidoživljajscenakojedonose. Predstava je, zapravo, hommage čovjeku koji je uSombordonioprvikino–projektoriotvorioprvikine-matograf– riječ jeoErnestuBošnjaku (1876.–1963.),čije je ime, uzbraćuManaki, upisano zlatnim slovimauradjanjeipovijestproizvodnjefilmanaovimprostori-ma.Taj,međutim,historijskibackgroundtekjepolaznaosnova autorskomprojektuKokanaMladenovića, to jeononeizbježno„zrncesoli“kaoneophodansastojaksva-kedobrekazališnepriče–ili,uovomslučaju,boljerećifilmskogpripovijedanja.JerMladenovićupravotoradi,zamjenjujejedanmedijdrugime,uteatrunastojiprogo-voritirječnikomnijemogfilma.Stogaseovdjeinegovo-ri,svejeprepuštenoglumcuinjegovojmoćiuživljavanjaitransformacijeunutartihpetzadanihbijelihokvira,nanjemupočivasve–istina,takojetoiubilokojojdrugojpredstavi,samoštomujeovdjeoduzetariječ,smislenaradnja,kontinuitetzbivanja,čvršći,nanekomdramskomnarativuzasnovanodnossapartnerima–svegatogaov-dje nema, pred nama samo promiču pokretne slike, ilimoždasekvence,jednogvremena,jednogdoba,jednogagradainjegovihžiteljamedjukojeje,nenadanoikaoma-gičnimprahomprizvanstigaonekisanjardaimponudineštonovo,uzbudljivo,daihpovededazajedničkisanja-junekinovisvijet. LavovskidioposlaobavilajekompozitoricaIrenaPo-povićDragović,teatruodanaskladateljica,taovojojjeveć120predstavazakojukomponira,onajeovdjeifi-zičkiprisutna,uživoizvodiglazbukojauobličavasvakipokret,svakuscenu,svakiprizor,njenamuzikaprožimasvaki trenutakizvedbe,pružaglumcusigurnouočište isklonište,vodigaiusmjeravausvakojkretnji,dočekujena svakom koraku.A njih je ukupno jedanaest – dvo-jedonose likErnestaBošnjaka,umladimdanima inaodlasku,upoznimgodinama,kadasenjegovsan,avaj,urušava,kadaodvelikeplemenite idejeneostajegoto-voništa,onbankrotira,umireuSomboru1963.godine.

Na samompočetku svi glumci i glumice sa proscenijaizričusvojevrsnoopijelokinematografijiumanjimmje-stimauSrbiji, iznosesvojaprvasjećanja iprvesusretesačarolijomfilmau tamikino–dvorane,dabiodmahpotomizrekliporažavajućečinjenice–nitijedanodtihkinematografadanasvišenepostoji!Pogledajteokose-be,osimvelikihkompleksaimultipleksarijetkoćetegdjenaićinamale,intimnefilmskeprostoreizdjetinjstva,paniti samoBrčkonemakino – dvoranu.Nakon tog, na-oko sasvimusputnog osvrta i kritičke žaoke na suvre-menidruštvenitrenutakkadajemrežakinematografaupitanju,predstavakrećepunomsnagom,pokretneslikeErnestaBošnjakanezaustavljivoosvajajupozornicu.Po-putsjenanekogprohujalogvremenaprednamapromičulicasaceluloidnetrake,vozisebabanabiciklu,ženasatrubom,čovjeksa rolamafilma,pratimouzbudjenjanalicuprvihposjetilacanekekino–predstave,njihovous-hićenje,smijehilistravuizazvanufilmskimprizorima,tuje ineizbježniDrakula,popkojiseprotivi„djavolskojizmišljotini„–filmu,,plešeseuritmuglazbeštoseuži-voizvodi,gledamobiblijskeprizoreAdamaiEveiprvoggrijeha,netkosezaljubljujeivoli–komikanijemogfilmau središtu jedogadjanja,glumačkiansambl to shvaća ivještoseuklapautakavnačinigre.Sjetanekognetakodavnoprošlogvremenaonoječimodišeatmosferaovepredstaveuronjeneusnoveisnovidjenjajednogčovjeka,vizioneraizaljubljenikaufilm–notojeinijemaoptužbaprotiv svihonihkoji bilokoga sprečavajuuostvarenjusvogsna,snatrenjaisnovidjenja.Aonisu,glasnotoizri-čepredstava„KadbiSomborbioHolivud„,bezuvjetnopretpostavkazačećaiopstankabilokojeumjetnosti.

Piše:Mladen Bićanić

NEDOSANJANI SAN O UMJETNOSTI



Predstavu ‘’Kad bi Sombor bioHolivud’’ režiraojeKokanMladenovićusomborskomNarodnom

pozorištupomotivimadelaRadoslavaZlatanaDorića.Glumci nas čekaju na sceni, ispred zavese - KokanMladenovićpričuotvarasvedočanstvimaglumacakadasuigdeprviputbiliubioskopuištajedanasnamestutihbioskopa.Postojijednamešavinagorčineioštrineutompočetku-svedočanstvoosvetukojivišenepostojiinesamotorediteljnasodmahnavodinapreispitivanjesvetaukojemdanasživimo. PričajesvojevrsnaposvetaErnestuBošnjakukojisesmatra ocem jugoslovenske kinematografije, reditelj jepostavlja kao priču bez reči sa elementima slepstika ikabarea,pričaseprednamaodmotavaslikuposllikuodkrajaBošnjakovogživotapremapočetku.Omažvelikommajstorujesvakakoiposvetasnovima. Glumačkitimukojemsu:MarkoMarković,IvanaV.Jovanović,MartaberešMilijanaMakević,vanjaNenadić,Danica Grubački, dragana Šuša, Branislav jerković,NemanjaBakić,DavidtasićdafiAleksandarVučković-igra u žustrom i dobrom ritmu, kreira atmosferu kojajedonosimelanžmelodrame,komedije izanosa.Igrajujasno, čisto inadahnuto,igraju takoživodaugledaocu

budedete. Kokan Mladenović ukidajući reči u ovoj prepovestidonosi je u slikama i pokretu, koje su sugestivnije odteksta.U današnjem svetu poručujeMladenović, snovinisuozbiljnatržišnaroba,takodaonjimagotovodasenegovori.TuserediteljdržiVitgenštajnovetezedaseonoštosenemožerećimoraodigrati. I kreira punokrvnu posvetu snu sa pravom dozomgorčineičežnje.Mladenovićdonosijedanborhesovsko/felinijevskipogledunazadnaživotkaokategorijukojanijeuzaludna.MuzikeIrenePopovićkojukompozitorkaizvodiuživo,jekaoiobično,posebnavrstanaracije,ključkojivasvodikrozkomada.Muzikadajesnagupokretu,igri. Scenografija Marije Kalabić potentna je upravou kreiranju oniričnog okvira - podseća nas da akopogledamodobromožemovidetiidrugesvetove. U Brčkom je, sinoć, publika bila iskreno dirnutapredstavom‘’KadbiSomborbioHolivud’’moždanajpre,jer nas snaga ove predstave podseća na ono čemu nasNovalisuči,aštozaboravljamo-daživotnijesan,alidamožemopostićidatobude.

Piše:Nataša GvozdenovićŠTA ĆE SANJATI NEDOKUČIVA BUDUĆNOST?



Bioskopi suu razdoblju70-ihgodinaXXvijekabilimjesta sticanjaprvihumjetničkih saznanja.Edukovalisuljudenazanimljivividljivnačinobrojnimpitanjima,problemimainedoumicama.Višeseupomenutomraz-dobljuišlonaprojekcijefilmskevrpce,negonapozoriš-nepredstave.Nekakosuinscenacijeukazalištubile,ponepisanompravilu,namijenjene“starijojiuglađenojgos-podi“,doksukinodvoranebilomjestaokupljanja„nižihsocijalnihslojeva“.Nemjerljivajeulogabioskopaustica-njuprvihsaznanjaovrijednostimaiodnosimaukultu-ri,umjetnostiidruštvu.Nasuprottomerazdobljuperiodkrajastarogipočetkanovogmilenijumajeprepoznatponestankubioskopa.Kinodvoranesuodlazilenatendereipostajaleilimarketiilimagazezaodređenurobuilise-cond-handradnjeilikineskitržnicentriiliništa.Nesta-jalisunatajnačinprvotniobliciumjetničkesocijalizacijegeneracijakojeseumomentuprikazanjapredstave„KadbiSomborbioHolivud“somborskogNarodnogpozorištasasjetomsjećajuvremenakojesuprovodiliukinodvora-namasretniakomogudanađukartekodtapkaroša. Tapkarošisukaosinonimza(ne)mogućnostprisustvagrupnomgledanjufilmovanestali,asjećanjenatajperi-odvraćarediteljKokanMladenovićusomborskojpred-stavikoja jenjegovautorskiprojekat,nanačinštosvojkreativnirukopisnaglašavaipodcrtavačarolijomnije-mogfilma. KrozpričuoErnestuBošnjaku,jednomodpioniraki-

nematografije na južnoslovenskomprostoru, koji je že-liodaSomborpretvoriuHolivud,izvanredniansambolsomborskogNarodnogpozorištadonosinascenuuniver-zalnustorijuoneshvaćenimgenijimazakojeujednomtrenutkusredinanemaosjećajda im trebapomoći idaih„trebapogurati“.Mnogojetakvihvelikihidejaostalonerelizovano,anjihov inosioci ipromotiri suzajednonestalisanjima. RediteljskaiautorskakoncepcijaKokanaMladenovi-ćajezasnovanapričiokulturi,odnosnouovomsluča-jufilmukaonosiocudruštvenog razvoja iprosperiteta.Mnogi snovi o napretku pojedinih ambijenata i arealau prostoru južnoslovenskog regiona su se raspali usledkukavičlukailicemjerjasredinekojojsusesvesrdnonu-dili.KaoštoSombornikadanijepostaoHolivud,takosuimnogidrugigradovidevastiranizbogkonzervativizmaislabostisredinezakojujeneštonovoineobičnouvijekveliko,nedostižnoinemoguće.Svioni,onakokakojetonaglašenoinakajronukojipratiukomadusekvenceiznijemihfilmova,usled„crnesmrti“postaju„ravangrad“. Snovi o pretvaranju Sombora u Holivud su ostali nedosanjani na isti onaj način kao što su to i mnogi drugi. Potencirajući tu dramaturšku liniju ove pred-stave reditelj i gradi svoju koncepciju na likovima koji nadrastaju sredine u kojima egzistiraju I koji će uvijek maštati o nekim „novim Holivudima“.

Piše:Srdjan Vukadinović

LIKOVI KOJI NADRASTAJU SREDINU U KOJOJ EGZISTIRAJU



Trećegdana35.Susretapozorišta/kazalištaBosneiHercegovine,brčanskapublikaimalajepriliku

pogledatipredstavuKad bi Sombor bio Holivud Narodnogpozorišta Sombor, koja je autorski projekat KokanaMladenovića i koja se bavi životomErnestaBošnjaka,jednogodpionirajugoslovenskekinematografije. Napočetkupredstavemladićdolazikodstarogafoto-grafapofotografijesasvojegavjenčanjainezadovoljanuslugomprijeti,govorećifotografuTi si ništa.Flashbacknasvraćapedesetakgodinaunatrag,napočetakovepri-če,ukojojmladiBošnjaksanjaoHolivuduusvomSom-boru. Nizom slika vodi nas se kroz historiju nastankajedneodnajznačajnijihsomborskihpričaprošogvijeka,krozpričuosomborskomzaljubljenikuufilm,kojisavsvojkapital,uključujućiisamogasebe,ulažeuostvare-njesvojegasna. Na sceni koja izgleda poput unutrašnjosti starinskefilmskekamereikojavrlojednostavnoslužiikaostoliceukinuikaokulisezasnimanjeBošnjakovihfilmova,uvi-jekjegotovocijeliansabmblionigraveomadobro.Kakoovapredstavaoponašanijemifilm,takojeuskladusatomčinjenicomsvevrijemeprisutnaintenzivnamuzika,koja ne dozvoljava glumcima i glumicama da padnu utempuiritmuigranja.Tojeistovremenoiveomanaporno

zaglumce,kojisvevrijemeigrajuisključivotijelom,tejezanjihsrećaštoovapredstavatrajerelativnokratko.Sadašnjost,kojupredstavljastariBošnjak,iprošlost,ko-ju gledamokroz igrumladogBošnjaka i ostatka ansa-bla,nascenisuistovremeno.To,međutimneproizvodinikakvunapetost.Unajboljem slučajumožeproizvestimrvuempatijepremastarcukojiseprisjećasvojihsnovaifragmenatasvojegživota. Iakofizičkiveomadinamičnaizaglumcezahtjevna,usprkosčinjenicidajeintenzitetglumačkeigrepoprilič-no ujednačen tokom cijele predstave, česta ponavljanjaponavljanja epizodakoje sunalik jednadrugoj činedaonaostavljadojamsporepredstave. Kad bi Sombor bio Holivud jepredstavaodkojesmoimali velika očekivanja, posebno zbog reputacije kojunjenrežiserima,ikojanasjepomalorazočarala.Iakojeansamblodigraodobrotejejasnodaunjemuimanekoli-cinaveomatalentovanihglumacaiglumica,njihovaigranijemoglanadomijestitionočegajeovojpredstavinedo-stajalo–pozorišta.MoždajeipakbilosretnijihnačinadasepričaoErnestuBošnjakuispričanegošutnjom.

Piše:Elvis Ljajić

OVOJ PREDSTAVI NEDOSTAJALO JE POZORIŠTA


Marko Marković, glumac

„Snovi ne mogu da bankrotiraju, snovi su ništa“ - jedna je od neizgovorenih rečenica u predstavi. No, vi ste, ipak, pokazali da snovi vrijede. Ovo je priča o čovjeku koji je živio svoj san, a vi ste je ispričali na jedan filmski način. Poput nekog nijemog filma redale su se scene na pozornici. Koliko je vama glumcima bi-lo teško igrati ovakve likove, ovakvu predstavu, koja zahtijeva mnogo od glumca u svakom pogledu? Nama jebiloprilično izazovno. I odpočetkabilo jeprostoneverovatnodaćemouopšteraditineštoštojene-mifilm.Mislimdasedosadanikonijesusreosatakvomvrstomformeupozorištu.Probalismo,nebojećise,daćemodaproplivamoiprostojetotakonakrajuiostalo.Ivrlosedobrorazume.Mismosesvinekakovezali,kaosudbinatogčovekakojanasjetakovodila,kaojednapo-zitivnaenergija,kojanasuvekpokrećedaigramoponovoi ponovo i ponovo. I takondicijakoja se tada stekla jeostaladodanadanašnjeg.Takodanijeteškoigratiniovupredstavu,niovajlik.

Kako se glumac uopšte priprema za ovakve uloge? Kadasmosenaprvojprobidogovorilidaćetodabudenemifilm,postojalajetaskepsa.Pitalismosekakonemifilm?Bilonamjetočudno,alitojestenemifilm.Kadapogledate to ređanje kadrova, kao neku primenu Har-tmana,kroztezaustavljeneslikeikroztofragmentarnoposmatranježivotatogčovekaikrozštajeonprolazio,viondashvatitedanitadanijebiloneštospecijalnodruga-čije,kao,uostalom,nisada.Zaštosuondapotrebnereči

dasetokaže?Vikadagodneznateštadakažete,viop-sujete,jervamtrebatanekareč.Kasnije,vremenom,sunampokretibilimnogobitniji,mnogolakšesmosekroztoizražavali.Jestenamaupočetkubilopriličnonapornoiteško,isebismodozvolilinekuvrstuotvorenostiusmi-slublamiranja,pasedešavalodanaprobama„ulov“budeništa,budenula.Međutim,čitav timsaradnikanačelusarediteljom,KokanomMladenovićem,IrenomPopovićDragović,kojajeradilamuzikuikojanaspratisvevre-metokompredstave,AndrejomKulešević,kojajeradilascenskipokret,TatjanomRadišić,kojajeradilakostime,radiojenaromedatobudedobrapredstava.Dakle,čitavniz proba je doveodo togadami napravimonešto izačegamožemosvida stanemo. I jako jevažno, i stalnoponavljam tunevereovatnu reč, a to je sudbina.Dakle,damipravimopričuočoveku,kojijeujedantakomaligraddoneokameruErtelkupočetkomprošlogveka.Panjemu suzapalili bioskope, svobogatstvokoje je imaoonjeizgubioinakrajujeradiokaomoler.Aubečkimarhivima uAustriji postoji njegov film.Taj filmmu jeukradenipostojinekizapis,alinemožeodgovornodasetvrdidajetotaj.Znate,mimoždabaštinimočovekakojijebioantikafilmanaovimprostorima,azanjegasenezna.Javerujemdasadakadabismozašlipoovimgra-dovimanašimzajedničkim,idaihpitamokojeErnestBošnjak,mislimdanikonebiznao.Itakotanašapričaspočetka,ukojoj izgovorimotihnekolikorečenica,dabioskopinepostoje-postajepričadavidanasuopštene-matetukulturuodlaskaubioskop,naonajnačin,kaošto

MI BAŠTINIMO ČOVEKA KOJI JE ANTIKA FILMA NA OVIM PROSTORIMAILI MI SMO OVOM PREDSTAVOM DOKAZALI DA TEKST NIJE SVETINJA

Razgovarala:Danijela Regoje

Marko Marković


jeimalaonuromantikutogavremena.Tojetasudbinskavezanosttogčovekainašaželjadatupričuispričamo.Aminijednogtrenutkaneželimoispričatinekunostalgič-nupriču-misamoželimodakažemodaduhtogčovekaidalježivi.Zatootakvimljudimatrebadapričamo,aliidapravimopredstave.

Kažete da ne vjerujete da bi ljudi znali ko je Ernest Bošnjak. A koliko ste vi uopšte znali o tom čovjeku prije nego što ste počeli raditi ovaj komad? Pajajesamznao,alisamozatoštojeRadoslavZlatanDorićnapisao tekstonjemu„KadbiSomborbioHoli-vud“itadramaseigralauSrpskomnarodnompozorištuuNovomSaduprijenekihtridesetakgodina.Iznate,tojebilapriča-jao,jadanja,kakoćuja,aminismohtelidapravimonikakvuromansiranubiografijumismoinspiri-sanitimtekstomnapravilisvojupričuotomčoveku.

Na sceni pratimo starog i mladog Ernesta, kojeg Vi igrate. Koliko ta alternacija, u predstavi u kojoj nema riječi, glumcu dolazi posebno do izražaja? Naše osnovno glumačko izražajno sredstvo na ovimnašimprostorimajereč,odnosno,govor.Vikadaoduz-meteglumcu reč,viondashvatitekolikonekadazabo-ravite na kreativnost. Mislim da ta vrsta kreativnostidovodido togada sećutanjemmnogoviše razumemo,pogotovozačovekakojijepravionemefilmoveikojijeshvatiomnogoranonaovimprostorima,dafilmnećebiti

samotehnika,negodaćebitiiumetnost.Nijeuspeodaubediljudeokosebe,alijeimaosreće.

Nije ovo samo priča o čovjeku koji je sanjao da od Sombora napravi Holivud, nego je to komad i o našoj konzervativnosti, našoj zatvorenosti. Nije imao Boš-njak podršku u Somboru za realizaciju svojih ideja. Je li zbog toga što „Sombor muzama ne vjeruje“, ka-ko se kaže u jednom dijelu predstave? Ne, nego zato što takvi ljudi ne prolaze, ne samo uSomboru,negonisuprolazilinigde.Doduše,onjeubedioljudeuNovomSadu,gradskevlastiutomgradu,usvojeideje.Dakle,velikigradgajeprihvatio,aliutojidejidamunapravestudio,sprečioihjerat.Došaojeratitapričaje,nažalost,propala,alisvetonisurazlozidaseneznazatogčoveka.Ovojedrugifestivaltakmičarskogkaraktea-ranakojemmiučestvujemo.MiživimoujednomgradunaseveruVojvodineuSrbijiidragomijedasmoizašliiznašezemlje.Dasmoizašliiznašihokviraidošliovde.Jasenadamdanašapredstavanećeimati,itobašželimdakažem,danećedoživetisudbinuErnestaBošnjaka.Usmisludaseneigraidarobujemonekimkonvencijamanekihskribomanakojinazivajusebeštoselektorima,štožirijimaiodlučujuosudbinamaupozorištu,kaoštosenekadaodlučivaloosudbiniErnestaBoošnjaka.Isma-trajućida je tekst svetinja,amismoovompredstavomdokazalidatekstnijesvetinja,uzdužnopoštovanjesvimdramaturzimaipiscima.


Irena Popović Dragović, kompozitor

GLUMCI I MUZIKA SU U SAVRŠENOJ SIMBIOZIRazgovarala:Dejana Krstić

Predstavubezteksta,poredglumaca,dočaralajeimu-zika.IrenaPopovićDragovićkomponovalajeiizvodilamuziku zapredstavu ‘KadbiSomborbioHolivud’.Sabogatomkarijeromimnoštvompredstavaizasebe,Irenaipak kaže da postoji doza napetosti zbog odgovornostikojuimapremapubliciiglumcima.

Muzika je ključni dio ove predstave, ona koja diriguje raspoloženje, emociju, osjećaj tokom predstave, u kojoj nema riječi. Da li je to bio veliki izazov za Vas? Čestosedešavadanakonovepredstavekažudajemu-zikaključ,alionoštoposlijedugogodinakolikosamuovomposlu,aovomije120.predstava,shvatilasamjed-nustvar,atojedaJEdemistifikacijamojeulogejeovdjeključna.Ovonijekoncertzatoštojekompaktnoizatoštojemuzikaslaganauinterakcijisaglumcima.Neupitnojetodajemuzikaznačajna,zatoštojeriječoduzeta,alijadoksviram,jačujemštasedešavanasceni.Mislimdasmomisviuovomprojektumali šrafovi. Iakomuzikadominirainemapauze,neosjećamsesuperiornouod-nosunanjih,nekakoseosjećamsamojakoodgovornoimeni jeovonekavrstaartističkogstresakoji imamza-toštoznamdanesmijemdastanem.Znamdaodmojeenergijezavisikakoćeićipredstava,kakoćeoniigrati.Tinašipogleditokompredstavesumeniprostoinjekcijakojidobijam, jernemamosuflera,nemamosveonoštoimajunormalnepredstave.

Koliko je teško bilo uspostaviti to povjerenje između glumaca i Vas? Većdugosarađujemsaovimansamblomidugosamuovomposlupapostojitonekoprećutnopovjerenjekadradimmuzikuzapredstavu.Prosto,postojivjerovanjeumojnekipoetsko–estetskiukus iu todaću jasve toštobudemoradili i stvaraliprilagoditiprvenstvenonji-ma.Zatoikažemdaovonijekoncertinevolimkadsekaže da je sve u predstavimuzika jer nije, to je jedan

predivanspojnijemeumjetnostikojagovorimnogovišeodteksta.Takodajesatestrane,tanašainterakcijabilanekakonormalna,apunosmoiradilinatome,svesmoprilagođavaliinismoimalinikakvihproblema,zatoštosmoradilizakolektiv,anedamojeilitvojebudebolje.

Kako publika doživljava ovu predstavu? Mismoizvelidosadanegdjeokotridesetakpredstavailjudiobičnoilireagujuburnoizmeđuscena,aplaudirajuilinematenikakvureakcijuinakrajutajaplauzdjelujekaodasuionijedvadočekalidapusteglas.Ovapred-stava imausebi jednučistotu,kojumodernepredstavenemaju,jerjestrašnoestetskičista.Mislimdajeporukauniverzalna, negdje vi tog čovjeka u predstavi počnetedavolite.Tomožedabudebilokojičovjekizmoggradailiizvašeg,tojeprostotajmaličovjekkojidonosivelikestvariumaligrad.Mislimdaovapredstavakomuniciranavišenivoaigdjegodjeigramoreakcijesudivneiljudijejakointimnoshvataju.Poslijesvakogizvođenjasedesijedanemotivnivulkannascenikadnakrajupredstaveglumcipusteglasove.Kaokadvamnekonedadagovo-rite,paprogovoriteposlijeodređenogvremena.Tonijeninormalanzvukninormalnapjesma,onajekaonekivapaj.Vapaj zaprošlimvremenima, zanekomdobromumjetnošću,zanekomčistotomizatojenekakoveliko.Jerkadvamseoduzmeriječkaokomunikacija,prvovamječudno,aondanakrajuprihvatitetuigruipublikakre-nedausvajako tuštadiriguje,kakvi suodnosi iondakadasedesitajzvukitapjesma,glumcinasceniplaču,plačeipublika,zatoštojetonegdjekaonekiprvizvuk,kaonekorođenje.

Koliko je teško i odgovorno bilo komponovati nešto što će pratiti radnju predstave i doprinijeti njenom boljem razumijevanju? JakopunoradimiuSrbijiiregionu.Usvimpredsta-vamakojeradimjejakobitnamuzika,imaidramaturškufunkciju i tu emotivnu. Jeste neko sredstvo komunika-cije,alisvisuovdjeusadejstvo i jedinstvoi timeje taljepotavelika,bezglumacanemamene,bezmene istonemanjih,takodasmonekakounekojsimbiozi,štojerijetko.

Rekli ste da ste osjećali adrenalin, ali i umjetnički stres jer ne smijete stati dok svirate. Da li je to naporno? Koncertitrajuistoovakookosatipo,aliviukoncerti-maimatepauze,ovdjejenemate.Ovdjejemojaodgovor-nostnatomedajamoramdapratimsvjetlo,moramdaispratimkadglumciulazeikadizlazesascene,moramdapočnemodređenufrazu,nesmijemdanapravimnitijedanpogrešantempo,aijasampodstresom,takodajetojednavelikakoncentracija,aliiiskustvo,iznamdasuoniumiruakosamijaumiruiondatoteče.Dosadanismoimaliproblema.

Irena Popović Dragović


Okrugli sto

Снови не могу банкротиратиПише:Миљана Ђурђевић

Ауторски пројекат Кокана Младеновића ин-спирисандрамомРадославаЗлатанаДорића

„КадбиСомборБиоХоливуд“уизвођењуНародногпозоришта Сомбор је представа која је одигранатреће фестивалске вечери на овогодишњим Позо-ришнимсусретимауБрчком. Какојереченонаокругломстолу,одржаномнаконпредставе, Сомборско позориште је вечерас брчан-скојпублиципредставилонештосасвимново-пред-ставубезтекста,представукојусуглумциизнијелисвојоменергијом,покретомисценскимнаступомипоказалидајепредставумогућеодигратиибезго-ворасамоузмузикукојадајешлагвортсвему. МодераторокруглогстолаЏевдетТузлићуувод-ном излагању је рекао да је ово представа која сеослањанапочеткефилмске умјетности, сјећањенавријемекогавишенема. ПремањеговимријечимаКоканМладеновићјере-дитељкојијевећупреамбулисвогвечерашњегсцен-

скогвиђењаостаодоследансебиукритичкомсагле-давањувременаукомеживимопоказујућикакосемалотогаипромијенило.КакосуонепрепрекекојесупостављанеБошњакууСомборукадајемаштаооХоливудуприсутнеиданас. ДиректорпозориштаМихајлоНесторовићкажедаје овапредставадио серијала сомборскихпричаукојојјенекоодглавнихјунаканекоодзаборављенихизаслужнихсомборацаисомборскихдешавања.„Показалоседасупричеуниверзалнеидаприпадајусвима.Без снова, сновиђењаимагијенеманиовогштостевечерасмоглидавидите“,истакаојеНесто-ровић. Дајући ријеч селектору сусрета Жељку Митро-вићу,Тузлићјенагасиодајезаовајнијемифилмутеатру селектор сигурно имао своје разлоге да гауврстиузваничнирепертоаровогодишњихсусрета.Упоплавивербализмаидемагогијеимамопресдтавувисокогризикаионасе окрећесамојесенцијипо-

Ова прича је универзална и припада свима. Без снова, сновиђења и магије нема ни овог што сте вечерас могли да видите.

Бrčko u pozorištu, pozorište u Brčkom Novembar 2017


зоришта,атојепозоришнипоступак,игра,машта...Видимоједнуразигрануираскошнупредставукојанасвраћаупрошлостиможемодасепитамодалисновизаистапостоје.Ернест Бошњак је прошао својумуку и он је имаосвојеснове,адалиихмиимамо,запитаосеМитро-вић. ПјесникБорисМарићкажедајепредставапоетич-наионоштобудиугледаоцујесјетазадавнимвре-менимаукојимасесањало. Порукаовепредставеједатребадасепробудимоидаговоримоиподржимољудесавеликимидејама.Представаостављаснажанутисакинакрајупредста-вепубликујепреплавилатешкатугаизсаосјећањасачовјекомкојијеимаоједнувеликуидеју.Осврћућисенасампочетакпредставегдјепротаго-нистиговореокинукогавишенема,новинарНеђоЂуровићјерекао: „Незнамдалистесвјеснидастеигралинадаска-макојеживотзначеаналазитесеупросторукојијенекадабиокино,аданасовдјезасиједаСкупштинадистрикта,даклеопетједнокино.Менијебилонеза-мисливодасједимсатипонапредставибезријечииостанемдокраја,паинаокругломстолу.Доданасмијетобилонезамисливо.Наставитедапокушава-те,јеровојезасистадоброикаоштосамирекостесновиникаданемогубанкротирати. Доктор Анто Басић каже да је до сада одгледаопреко500представаалиовакупрвипута. Асвештојепрвипутитригрантноје,занимљивоавечерасјеоводоистабиодоживљај.Нечитатисаекрана,неслушатигласове,негочитатисалицави

стетосавршеновечерасурадили.Читалисмосава-шихлицакојасунамдословицеисписаласвеисваковашелиценамјепослалоимпресивнупорукуитојеоноштопубликахоће,знапубликабрчанскачитатисалица,анесамочутидобретекстове.Вистебилигенијалнивечерасидођитенамопет,рекаојеБасић.Можда ову представу сви нису успјели довољносхватити,алиниједнаоддвијепредставеодигранепретходнихвечериниједобилааплаузнаотворенојсцени,авистегадобилидвапута,атодовољного-вори.


Off program

ČETIRI I PO DRAME - IZAZOV ZA DOMAĆE REDATELJEPiše:Alma Kajević;Foto:Dejan Đurković

U okviru pratećeg programa35. Susreta pozorišta uBrčkompublicijepredstavljenaknjiga“Četiriipodra-me”autoraAlmiraBašovića.Zbirkajenastajalatokomposljednjih15godinaasačinjavajujedramePriviđenje iz srebrenog vijeka,Re:Pinoccio, Kreketanje, Sarajevo FeelingiLica. Komad“Priviđenjeizsrebrenogvijeka”imaojepre-mijeru2003.godineuNarodnompozorištuuSarajevu,asvojpozorišniživotimaojeiuBečuiBrnu. Samautorjepredstavljajućidramukazaodaonapo-stavljabolnopitanjeotomekakojemogućedanakraju20.vijekaimamozločinepoputsrebreničkogidalismoprestalivjerovatiusveonoštosunamdonijeliracionali-zam,naukaipovjerenjeunekapozitivnaznanja. Komad“Re:Pinoccio”jepremijeruimaouSkoplju,naalbanskomjeziku.KaoreintepretacijaslavnogCollodije-vogromanaPinocchiouprviplanstavljadilemuotomekakouekstremnimuslovimanašesvakodnevnicedjeciuopštepričatibajke. “Kreketanje”jekomadopozorištu,pisanpoAristofa-novimŽabama.Onzapravopostavljapitanjejesmolizau-vijekizgubilionoštojesvetouteatruištasuuslovidaseteatariznutraponovoobnovi. Autorovageneracijaipredratnadešavanja‘90-tihgodi-naprošlogvijeka,usredištusudrame“SarajevoFeeling”.To jegeneracijskadramakojapostavljapitanjao rezuuistoriji,graniciuvremenupredkojomjošuvijeksvistoji-

mozačuđeniibrzomurušavanjuvrijednostijednogdruš-tva. MonologLicagovorioodgovornostijednoglicaima-sovnih zločina koji su se nažalost događali tokom po-sljednihratovanaBalkanu.Govoreći o ovim dramama teatralog i dramaturg IvanTrojan ističe da je Bašović, zbog izvrsnog poznavanjaistorijedrameipozorišta,skrojiočetiriipodramskatek-stakojisustilskiraznovrsni. “Kompleksnostdramskihpostupakaomogućavadasenjegovedramerazvrstajunaonekojeiduodispitivanjapostmodernihstrategijadovraćanjakorijenima,dram-skomteatruskraja19. ipočetka20.vijeka”,naglašavaTrojan. ZbirkadramaAlmiraBašovićaimaizuzetanznačajzabosanskohercegovačkupozorišnukulturu,književnostipozorište.Uvrijemekadakonstantnoslušamoomanjkudramskihautora,njihoveprisutnostiupozorištima,ima-moknjigukojapokazuještazapravokodnasudramskojknjiževnostipostoji. “Pozorišteikadanećegovoriostanjuudruštvuaka-molikadtohoće.Našproblemještonemamodovoljnopovjerenjauonoštoimamo.Nisuupitanjusamobh.dra-menarepertoarima.Inašisjajniglumcinemajuprilikuigrationoštonajviševoleatosu,osimklasikaevropskedrame, domaći pisci. Oni se u tim ulogama, prirodno,najboljesnalaze.Postavljasepitanjeukojojmjerimivje-rujemosamisebi,ukojojmjerijesmoinfantilnakulturakojaćestalnofunkcionisatiizmeđudvapola-pretjeranezaljubljenosti u sebe i pretjeranognepovjerenja u sebe.Mislimdatuodsusjednihkultura,izSrbijeiHrvatskeinjihovihpozorišnihrepertora,možemoitekakonaučiti”,ističeBašović. DrameAlmiraBašovićamogubitisvojevrstanpozivredateljimaidirektorimabosanskohercegovačkihpozo-rišta. Zasigurno bi osvježile repertoar i osigurale novikvalitetdomaćihpozorišta.


Off program

PRATEĆI PROGRAM SUSRETA U BRČKOM JE NEŠTO PO ČEMU SE ON SADRŽAJNO, ALI I SUŠTINSKI IZDVAJA OD SVIH DRUGIH FESTIVALA

DRAME U REGIONU

Ono po čemu se regionalni Festival BiH-teatrau Brčkom, sem takmičarskog programa u

kome uvijek igra osam predstava iz četiri zemlje sajužnoslavenskoggovornogpodručja, razlikuje i izdvajaposvojojorganizaciji, strukturi i sadržaju, je ipratećiiliOff-programSusreta.ZahvaljujućidirektoruFestivalaJakovuAmidžićuiprof.dr.SrđanuVukadinoviću,kojisu autori mnoštva publikacija i nekoliko zapaženihmonografija o Suretima u Brčkom, a samim tim io nekadašnjim i sadašnjim vodećim glumačkim,rediteljskim, književnim i drugim dramskim imenimakoji su svojim dramskim dometima učinili najviše štomogu u svojim životima stvaralaca, je prateći ili Off-programSuretaBH-pozorišta/kazalištauBrčkom. Usubotunaveče(17.11.2018.)uDomukultureBrčkopredstavljenajemonografija„PredstavekojesuosvojileSurete pozorišta/ kazališta“ i dvije publikacije „Susretipozorišta/kazalištasdramskimautorima“i„Suretipo-zorišta/kazalištasaglumcimairediteljima“,autoraJako-vaAmidžićaiSrđanaVukadinovića. Učešćeupredstavljajuuzelisudr.SrđanVukadinović,PredragNešović, dramaturg izNiša iDanijelaRegoje,moderatoricaizSarajeva. ProfesoreVukadinoviću, i ove godine imamo zaistaimpozantanpratećiiliOff-programčijisteviautor,sku-pasaJakovimAmidžićem,aliiurednikipredstavljač? „Paimalismouciljupredstavljanjatihdjela,aliiusvr-huobilježavanja45godinapostojanjai35godinaigranjaSusretauBrčkomjednumonografijukoja jegovorilaopobjedničkim predstavama sa dosadašnjih Sureta i pu-blikacijekojesupredstavileonepratećeprogrameSuretasa dramskim piscima, rediteljima i glumcima. Sigurnojeda je to jednaplejadaznačajnihpredstava,glumaca,pisacaisvihostalihprotagonistakojisuviđeninafesti-

valskojpozoriniciBrčkog.Nagradenemorajudaznačepuno, kao štone znače, dodjeljuju se i iz razno-raznihrazloga,apostojemnogepredstavekojejepublikavidje-lauBrčkom,anisudobilenagrade.Aliipakodoveprvenagrađenepredstave„Bosanskikralj“MiroslavaJanjči-ćaBanjalučkogpozorišta,papreko„MikelanđenaBua-narotija“,KrležinogopetBanjalučkog,papreko„Lede“Krležine,pa„LepeVide“Cankareve,pa„Letaumestu“GoranaStefanovskog,do„Kauboja“,„Hipnozejednelju-bavi“i„Hadersfilda“,ovoštoseposljednjevidjeloištojeobilježiloovajFestivaljeonoštoseiporednagrađenihtihpredstava, štoostaje, što segleda, što imamnogo imnogorepriza. Naravnotusuinekiznačajnipiscidobijalisvojena-grade.Nekadajetodo90-tihgodinabilasvenacionalnadramaturgija,aod1992.godinetosuposebnedramatur-gijeitojeneštoštočinikorpusovogFestivala.Takoda65pobjedničkihpredstava,oko35najboljihpisacapred-stavljanja od početka.Nije ta nagrada dodjeljivana.Nastotine glumačkih protagonista i ostalih struktura kojeradepozorištesuneštoštočinilaureateovogFestivala,štoostaje zapisano, akažemopet,mnogo toga imimoovogzapisanog,sepamtipotimsvojimkreacijama“. Večerassteuokvirusvogkazivanja,gospodineNešo-vićuizreklijednujakotačnuibesprijekornodetektiraju-ćumisao,atojedapozorištenemožebezpisca,teksta,knjige, ali i da s druge strane, taj uzajamni odnos nijeispoštovankadajeupitanjubrigapozorištaozapisanom,jerznamodasamoonoštojezapisanoostaje,asvedrugose,prijeilikasnije,gubiuzaboravu? „Vrlo je to interesantno.Pozorištekao svojmaterijalkoristiliteraturu,aliliteratureopozorištujevrlomalo,ili na nivou incidenta kad se pojavi.Ali ovde, a ovomFestivalusvakegodine,azadnjihsedamgodinasampri-sutan,mene iznenađujeobiljematerijalakojipratiovajFestival,inesamoFestivalnegoipozorištakojadolaze.Znači- tojetragkojiostaje, jersvesemožezaboraviti,alionoštosezapišetoćeostatizanarednapokolenjaizaoneljudekojisebavetimposlomikojibuduistraživalipozorištetoćesamonaćiitimzapisanimmaterijalima.Tojedobro,jatopodržavamizaistasvakačastorganiza-torimaiFestivalu. Tojevažnozatoštoljudinepišuopozorištu.Nemaonihljudientuzijastakojineštoradesamoizljubavipre-maumjetnosti.Svisadhoćedasebavepraktično;sviho-ćedaglume,svihoćedarežirajuinikoilimalokohoćedasebavitimteoretskimdelomidasvojemišljenje,svojsudinakrajuonoštoponjemupozorišteznači,dastavinapapiridapodelisačitalačkompublikom.“

Pripremio:Suvad Alagić


Off program

LAUREATI I SUSRETI POZORIŠTA / KAZALIŠTASrdjan Vukadinović - Jakov Amidžić

Pozorišno / kazališna Susretanja u Brčkom suzapočela1974.godinesnamjeromdabudumjesto

festivalskog okupljanja pozorišnih kuća, predstava,autora i drugih protagonista, prvih godina iz Bosnei Hercegovine, a kasnije i iz regiona koji obuhvatajužnoslovenski prostor. U četrdesetpetogodišnjemegzistiranju (1974 – 2018) održano je trideset i petpozorišnih / kazališnihSusreta, budući da od 1991. do2001.godine isti nisuorganizovani zbogdekonstrukcijei dehumanizacije južnoslovenskog društva, kada jeteatarska umjetnost morala ustupiti mjesto nasilju irazaranju. Od prvog do sedamnaestog, Festival je nosio nazivSusreti profesionalnih pozorišta Bosne i Hercegovinei to suSusretikontinuiteta.OsamnaestiFestivalkoji jeorganizovanupredvečerje razarajućihdešavanja,1991.godine, nosio jenaziv „RevijaprofesionalnihpozorištaBosne iHercegovine“.Poslijepauzeoddesetakgodina2002.godinesuorganizovaniobnovljeni,od tadapado2018.godine i dalje Susreti pozorišta / kazališta Bosnei Hercegovine. I prvi Susreti iz ove razvojne faze suSusreti obnove kontinuiteta, dok su od početka drugedecenijetrećegmilenijumaSusreta-toSusretikvaliteta. SusretiuBrčkomsu festival takmičarskogkarakteragdje se dodjeljivalo i dodjeljuje mnoštvo nagrada zanajboljupredstavuiprotagonisteupojedinimsegmentimateatarskog bića.Nagrade su dodjeljivali razni žiriji, odonoga publike, preko novinarskog i žirija amaterskogpozorišta„VasoPelagić“dostručnogžirija. OsnovnakoncepcijskaznačajkaFestivalabaziranajenadomaćemtekstu,odnosnotekstupisanomnajednomod jezika južnoslovenskog jezičkog područja koji svirazumiju i za koje ne treba prevodilac, a koji su se uBosni i Hercegovini prije devedesetih godina nazivao

srpsko-hrvatski/hrvatsko-srpski,aodDejtonskogUstava(1996)bosanski,hrvatskiisrpskijezik.Parpredstavakoje su izvedene na prvim Susretima, kao i na RevijiprofesionalnihpozorištaBiHsubiladjelastranihautora. Poredzvaničnog programanaFestivaluseuokvirupratećih programa prezentiraju i veoma zanimljivisadržajikojiplijeneposebnupažnju.Uokvirupratećihprograma od XXV do XXXV Susreta učestvovali susvi najznačajniji živi dramski stvaraoci (pisci, reditelji,glumci)sajužnoslovenskogprostora. Utoku45godinatrajanjaSusretapozorišta/kazalištauBrčkomšesdesetipetpredstavaje„osvajalo“festivalkrunišući tonagradamaprvonagrađenepredstave,bilopo odluci stručnog žirija ili žirija publike, odnosno od2007.godineinagradomGrandprixzanajboljupredstavuu cjelini. Svaka od tih nagrada i predstava je na svojspecifičan u (ne)upečatljiv način obilježila festivalskoSusrijetanje.SnažnosusveprofilisaleSusretepozorišta/kazalištananačinštosuga,petgodinamanjeodpolavijeka,činileičinejednimodnajznačajnijihteatarskihprepoznatljivostiuregionu. Nužno, nemorada je predstavakoja je pobjedničkana Festivalu i obilježila isti. Ali, nagrade se pamte, adobrapredstavaostajedaživiimimonekakvihpravilakojabieventualnomogladaobilježimisijufestivalskogdešavanja. Mnoge predstave i protagonisti koji nisubili laureati Susreta se na isi način pamte u sjećanjufestivalskihposjetilaca. SvetočinidapoetikakojuSusreti nose,vizija,duhi energijakoja se stvara izmeđupozorišnihposlenika ibrojne festivalske publike opravdava reputaciju jednogodnajznačajnijihfestivalaujužnoslovenskomambijentu.


Off program

PREDSUSRETI POZORIŠTA / KAZALIŠTA SA PISCIMASrdjan Vukadinović - Jakov Amidžić

Pre d S u s r e -ti kazališno

dokumentarnog ka-raktera,kaouvertiraXXXV Susreta po-zorišta / kazališta uBrčkom, su organi-zovani s namjeromprikazanjaživotnogi stvaralačkog kre-daautorakojisupovokacinji dramskipisci ili su njihovadjela inscenirana zajužnoslovenske po-zornice,aznačajnijisuunekomdrugomknjiževnom rodu.Budući da su 2018.godine trideset ipetiSusretipozorišta/kazalištauBrčkom,odnosnodaseobilježavanjihova45-togodišnjicatoiautorikojisuprikazanikroztrinaestkazališnodokumentarnihizložbi,uGalerijiCentar,osamnaestegodinetrećegmilenijumaobilježavajunekejubileje. Stotinu i pedeset je godina Alekse Šantića ()1868 –1924) tog vječitog romantičara velikog srca. Njegovepozorišne težnje nemogusebolje iskazati negokroz„Hasanaginicu. Hrvatski Petrarka Hanibal Lucić (1485-1553) obilje-žava465godišnjicu.Kazališteovogrenesansnoglirikaidramatičarareprezentujedrama„Robinja“,prvasvjetov-nadramanajužnoslovenskomprostoru. PisacdubrovačkogbarokaIvanGundulić(1589–1638)imajubilejod380godina.Kazališteovoglirskogklasikaprezentujupredstave„Osman“i„Dubravka“ BoemlirskedušeDjuraJakšić(1832–1878)imaju-bilejod140godina.Pozorišteuvizurinajvećeg liriča-ra srpskog romantizma determiniše drama „Jelisaveta,knjeginjacrnogorska“. KormilarusrpskedramskeknjiževnostiuXIXvijekuKostiTrifkoviću(1843–1875)obilježavase175godina.Djelakojaprezentjujuovogkomediografaintrigesu„Če-stitam“,„Ljubavnopismo“i„Izbiračica“. Ekspresionistlčkom piscu velikih doimeta AhmeduMuradbegoviću(1898–1972)obilježavase120godina.Sukobstaroginovogunjegovomteatarskomdjeluočita-vasenajvidljivijeudramama:„Nabožijemputui“,„Rae-minsevdah“i„Pomrćinakrvi“.

Dramski au-toir ličnih životnihnemira i nedoumi-ca Milan Ogrizović(1877 – 1923) obi-lježava 95 godi-na. Njegov igrokaz„Hasanaginica“obi-lježava čitav jedanteatarskivijek. Sedamdecenijajevelikanakazalištaprve polovine XXvijekaMilanaBego-vića (1876 – 1948).Raznovrsnostnjego-vih kazališnih žan-rova deterrminišudrame „Bez treće-ga“ i Amerikanska

jahtauSplitskojluci“i„Pustolovpredvratima“. StotinuipetgodinajeĆamilaSijarića(1913–1989).Pozorišnisvijetgorštakaovogautoranajreprezentaivnijijeupredstavi„Bihorci“. Piscuživotamladihiz70-ihi80-ihgodinaXXvije-kaDuškuTrifunoviću(1933–2006)obilježavaseosamdecenija.Tajnuvezunjegovogpozorišnog i književnogstvaralaštvačinedramskitekstovi:„Mandragolailiha-logenielementi“i“Šoksoba“ Najobrazovanijojinajumnijojsrpkinji,kakosegovo-ri,IsidoriSekulić(1877-1958)obilježavasešestdecenija.Njenodjelo„Kakojedalekoodčovjekadočovjeka“jepraznikpisaneriječiuteatru. Stotinu i deset godina je Sime Matavulja (1852 –1908).Ovaj pisacfinoghumora i zanimljivih likova topokazujekrozdjela„BakonjafraBrne“i„Zavjet“. Pjesniku hrvatskogmodernizmaAntunuBrankuŠi-miću(1898–1925)seobilježava120godina.Njegovodjelo„Ovajživot“jeinsceniranonakazališnimscenama. Trinaest autora prezentiranih kroz kazališno doku-mentarnetemateteatrografskogkarakterapokazujuvi-šeslojnost angažmanadramskogpisca, adaptatora djelailiproducenta,štojeneštosvakoodnjihibio.


Post festum “Poslednja ljubav Hasana Kaimije”, Narodno pozorište Tuzla

IRONIJSKA NOTAPiše:Nikola Šimić Tonin

Riječjeoteatarskiprilagođenojkompilacijidramskogdjela “Posljednja ljubavHasanaKaimije” i pripovjetke“Kaimija”DervišaSušića,koji jecijeli svojumjetničkiperiodživotapisaozaNarodnopozorišteuTuzli.Živiotajteatariživiozanjega.Krajnjejevrijemedamusetaljubavljubavljupočnevraćati,izatokapadopodaovimmladimljudimazauprizorenjeovogaDerviševogdjela. DervišSušićjeidaljepisacokojemsetolikogovori,akojisetakomaloizvodi.DokjeAndrićgledaonaBosnuodozgor.Pisaoonjojonomlaganomrečenicomkojasesporovučepoputravničarskerijeke,inamomentesečinikakoineteće,kakoseinepričapričavećseiskradaizarhivskegrađe,ljetopisujeseizljetopisa. DervišSušićjegledaodozdo,iznjesame.DerviševajeBosnazahvačenakovitlacomljudikaolišćaukovitlac,kovitlacemstolječa,suzaikrvi,bolestiigladi…Kovitlacosvajanjaosvajaća.Bosnabunta,Bosnabuna inemira.Unutarnjih.Vanjskih.Globalnih.Ljudskih. GoriisagorjevaunjimaBosna.Prkosnaibuntna,dokondakaoidanasunjojmutnevodesvakojaketeku.Bo-snomteku.Čekasenetkoizvanadazavedemir.Presje-će,posjeće,umiriukrviBosnu.ImirnaBosna.Nadgla-vamaBošnjaiondaisadakoprijetećioblakvisipitanje:Dokada? Zemljaskojomsenijeusrećionitkotkojesnjomposlaimao.Vrijediliuopćetakvuzemljuosvajati?Jedanodneupitnihuspjehaovepredstavejetajodgovornapočetkutekstanapostavljenopitanje,zaštoseidaljeoSušićugovoriaonseidalje(ne)igra,(ne)izvodi?Odgo-vorjejasan.Nijedanrežimnevolivelikepisce.NjegovitekstovisusvojevrsnibukvariBosne.NitkokaoonnijejasnijeukazaonabolnetočketeitakvezemljeBiHkojeidandanasbole. “PoslednjaljubavHasanaKaimije”,Narodnogpozori-štaTuzla,kojujepotekstuDervišaSušićarežiraoGoranDamjanac. Riječjeoteatarskiprilagođenojkompilacijidramskogdjela “Posljednja ljubavHasanaKaimije” i pripovjetke“Kaimija”DervišaSušića,koji jecijeli svojumjetničkiperiodživotapisaozaNarodnopozorišteuTuzli.Živiotajteatariživiozanjega.Krajnjejevrijemedamusetaljubavljubavljupočnevraćati,izatokapadopodaovimmladimljudimazauprizorenjeovogaDerviševogdjela. “GotovosvaznačajnijadjelaDervišaSušićadoživjelasusvojescenskeinscenacije,bilodajeriječooriginalnimdramskimtekstovima(‘NečekajućiMijata’, ‘Drugaricaistorija’, ‘Bujrum’, ‘Jesenji cvat’, ‘Iliri’, ‘Njeno veličan-stvoštikla’,‘PoslednjaljubavHasanaKaimije’,‘Teferič’,‘Velikivezir’)iliproznimdjelimakojasudramatizovana

zascenu(‘Ja,Danilo’,‘Hodžastrah’,‘Uhode’,‘Pobune’,‘Nevakat’).” PremariječimadramaturgaKemalaBašića,“Posljed-njaljubavHasanaKaimije”jeuniverzalnapričaopotrazizapravdom,odnosupojedinacapremadruštvuiobratno,teodnosuonogintimnogionogvanjskog. “Tadvasvijetaimasvakaosoba,odnosnosviimamoprivatnostiunutrašnjisvijet,aliistotakomoramoživjetiuovomsvijetukojinasokružuje,anemožemogakon-trolisatiuonojmjeriukojojbismohtjeli”,istakaojeBa-šić. GoranDamjanacsmatradapredstavaimaironijskuiduhovitunotu,aliionutragičnucrtu. “Ovdje je izuzetno aktuelna Sušićeva ironijska notakojajevrloaktuelnadanas,jermislimdaživimoujed-nojepohiironije.Utomsmislu,mislimdaseSušićdanasmožečitatinadrugačijinačinnegoranije.Tojepisackojijesvevremenikojićetekjošdaseproučavaidasenjimebaviumjetničkajavnost”,istakaojeDamjanac. Istina,likoveizovogatekstalakonalazimouinstituci-jamavlasti. Glazba u komadu daje ono nešto. Ježi. Scena nas jekaosvojevrsnivremeplomodnijelauonovrijeme.Imiga negledamo,mi smounjemu.PoetičnostSušićevogtekstaočarava,namomente je to čistapoezijauprozi.Uspjelihumor.Sušićevskihumor.Savršenstvonaizgledmale uloge, minijature, uloga pisara, odglumljena zaudžbenikeglume.Glumasavršena. UlogeuovomkomaduostvarujuDamirMahmutović,AdnanOmerović,DraženPavlović,IrmaZukić,ElvisJa-hić,EdisŽilić,RemiraOsmanović,MilenkoIliktarević,SinišaUdovičić,NedimMalkočević,SamedAlić,EnverHasić,JasminaDedić,LukaSpasojević,MirzaMujagićiMidhatKušljugićkojijesretaniznekolikorazloga.KadvećgodinamaživimoSušića–igrajmoga!

Derviš Sušić

REDAKCIJA BILTENA 35. SUSRETA POZORIŠTA / KAZALIŠTA BIH

Glavni i odgovorni urednik: Jakov Amidžić;

Urednik: Almir Zalihić; Tehnički urednik: Igor Jeremić

Članovi redakcije: Dejana Krs�ć, Sanita Jerković-Ibrahimović, Alma Kajević, Dušan Radovanović,

, Mladen Bićanić, Dževida Hukičević, Predrag Nešović, Samir Tukulj, Miljana Đurđević, Željko Lazarević

Ivana Pirić, Danijela Regoje, Dževdet Tuzlić, Suvad Alagić, dr.sc. Srdjan Vukadinović, Slobodanka Ristanić;

Fotograf: Dejan Đurković;

Izdavač: Vlada Brčko distrikta BiH – Odjel/ Odjeljenje za privredni razvoj, sport i kulturu;

Za izdavača: Pero Gudeljević

Štampa: "Gama" Brčko; Tiraž: 1000 primjeraka

kad bi sombor bio holivud, - susreti.co.ba · takav utisak se nametnuo posle devedeset minuta baj-...

Documents