Jovan Sterija Popovi KIR JANJA (TVRDICA)ALJIVO POZORITE U TRI DEJSTVA

PREDSLOVIJE PREDGOVOR K DRUGOM IZDANIJU LICA DEJSTVO PRVO DEJSTVO DRUGO DEJSTVO TREE Visokouenom gospodinu Gavrilu Pekaroviu medicine doktoru svom ljubeznom prijatelju posveeno Rado t' drue diem pamjatnike Posveuju' tebi moje knjige. Samo nemoj da se red izmeni, Da pamjatnik ti podie meni.

PREDSLOVIJE Posle izdanija "Lae i paralae" mlogi su mi ovakovog roda knjiga ljubitelji esto napominjali da ne bi bez polze bilo jo togod na isti nain sostaviti i sredstvom peatnje itateljem i itateljkam sprioptiti. Ja sam istina mnogo kojeta - koje obae iz nekih uzroka na svet izii na moe - soinio, gdito pak i na peatnju izdao; no poem s jedne strane dugovremena bolest pero iz mojih ruku istrgne, s druge pak promenuto zvanije mene za sobom povue, i nehoteu mi, morala je moja i mojih prijatelja elja neispunjena ostati. to predstojee aljivo pozorite na svet izilazi, povod je najvie ovaj, to sam jednom s ljubeznim mojim prijateljem g. doktorom Pekaroviem, o srebroljubiju besedei, njemu tvrdo obeao "Tvrdicu" napisati i, ako vredno bude, peatnji predati. Okruen teretom zvanija moga, za odrati prijatelju mome zadanu re, morao sam pri slabom sostavu i oiju i celog voopte tela moga, tako rei, asove krasti i k soineniju ovoga dela posveavati. No ovde neka niko ne pomisli da je moje

namerenije hvaliti se (premda su gdikoji bas ovim povodom to isto napominjali), no iz toga najvie uzroka ovo navodim da se vidi kakve je nasa literatura sree, gdi sirje spasitelji sve sile uma svoga na privatna dela obraaju, a k soineniju dela jednog, koje se voopte celog naroda tie, samo asove odohnovenija, tu u kojima spisatelj piui odmora trazi (!!!), posveivati mogu. Sad kakova soinenija sledovati moraju, lako se zakljuiti moe. No ni po uda! Poloenije bo Srbalja zasada je takovo da, ako bi se koji - izuzimam imune, ih one koji su u prizreniju naina ivota s druge strane obezbeeni - iskljuitelno na knjigopisanije odvaio, i zvanije svoje prenebregao, lako bi (da ne kaem "izvesno") do nude i hleba eljkati doao, o em nas ne samo nai, nego i kod samih Engleza spisatelji, kao Butler, koji je, pri svem klasicitetu svoga divnog soinenija Hudibras, upravo od gladi skapati morao, dovoljno uveravaju. No ovo kao uzgred. Moje je namerenije pri pisanju "Tvrdice" bilo, uzimajui navlastito na rasudenije malo, bolje rei nikakvo islo komedija na naem jeziku, takovo delo napisati, koje bi itatelja ili gledatelja (jer je vreme, mislim, da se i kod nas teatri zavedu) na zevanje ne nateralo, no pae asove briga i domanji' nezgoda pune razgalilo, a pri tom - ako ui sluati ima - i nauku ivljenja pridodalo. Naposledak, da ne pomisli tko da je moje namerenije s kir-Janjom narod grki na poruganije izvoditi. Ja imam dovoljno uzoraka grki rod ne inae nego s poitanijem predsretati, a vidovit e itatelj lako, i bez moga izjasnenija, primetiti zato je ovo tako ureeno. Ovom prilikom nuno je i neka grka izraenija, koja se u delu ovom nahode, rastolkovati, kao npr. Pan metron ariston znai: umerenost je polezna; o tisanankis, o nesree; kilji, skilos, pseto; hondro kefalo debela glava; kaka isterna, rav posledak; O tihi, o keros, o sreo, o vreme; elemoisini, milosrdije; apelpisija, oajanije i dr. Druge se rei mogu lako nagaati. U Vrcu, meseca septemvrija 1837. Soinitelj

PREDGOVOR K DRUGOM IZDANIJU Delo ovo imalo je sreu takvo blagoslovenije kod itatelja mojih nai, da se ne samo svi egzemplari, koji su izvan prenumeracije ostali, u pravom smislu reci razgrabili, no da su jot sa svih strana ljubitelji dotle s pismama navaljivali, dok im nisam obeao "Tvrdicu" po drugi put na svet izdati. Ja sam pozorite ovo pri vtorom izdaniju s jednim licem umnoio, no s otim mislim da se delu nita nije kodilo. Nita manje, ako bi se ko nasao, kome ovo ne bi bilo po volji, tome kao preki lek preporuujem svuda: to mu se god ne dopada, perom nekoliko puta prevui, i s otim ud svoju zadovoljiti. Ovo se sredstvo kod svake knjige

slobodno upotrebiti moe, s otim vie, to je pomo oevidna, a za recept se nita ne plaa. Meutim pri povtoritelnom izdavanju veselog ovog pozorita nita drugo ne elim, osim da ono, prilikom prvog izdanja zadobiveno ve blagovolenije, i sada, i dalje zadri, i radovau se ako delo ovo kadro bude moje ime i u poznije vekove s istim dejstvom, koje sad proizvodi, preneti i zadrati. Soinitelj

LICA: KIR JANJA JUCA, njegova supruga KATICA, Janjina ki od prve ene MII, notaro KIR DIMA PETAR, kuevni sluga

DEJSTVO PRVO POZORJE PRVO KIR JANJA razgleda haljinu, JUCA ije JANJA: Pan metron ariston. Krasno grko mudrost. Sve sos mera, sve sos mera, pa i doi do velika slava. Ama prokleto sadanje svet oi sve visoko: oi mumuzu, oi bal, oi kafana, oi svilena kadifa. O tis anankis! Oi moda! Kamo aspri? Gledi na baron, gledi na gospoda? Kaimeno! Ne znai da i da propadni svet? Nema pekulacija, nema trgovina. Poto tiftiku? - baava; poto pamvuk? baava. Sad je dolo vreme da ovek idi bez izmu. JUCA: I to bi lepo jot' bilo! JANJA: to ti tu govori, kilji? More, znai li to je svet? Sedi kako milostivo gospoa, eka dvanaest sata da jedi, da pii, da spava. to i da jedi, to da pii? to si stekla? Kad je bilo rat, kad je bilo kugu, da mori malo toliki ljudi? More, propadni, more, propadni, kukavico! JUCA: Nisam se tom nadala da u kod vas propasti. JANJA: Nisi si nadala, to si si nadala? Da si vozi na etiri konji, da ti slui katanu? Sui rukavu, kukavico, pa uvaj tvoja kua, ako misli da ima leba i sol. JUCA: Kad ste me prosili, vi niste tako govorili.

JANJA: to sum govorio? Da ti drim u lutku, da ti pravim maska. Nije dosta kad ti zovim: duo Juco; kad ti kaim: pili moje? JUCA: Otkako sam se u kuu dovela, vi jot' niste zapitali: treba li mi togod i kako ivim. U kakvim sam se 'aljinama venala, u tima i danas 'odim. Niti marite za mene, niti vodite brigu o meni; nego ivim kao svaka poslednja u varoi. JANJA: O kilji! Ne vodim briga za tebe! to ti fali kod kir-Janje? Ima li dosta leba, lepo kako zemika? JUCA: (A ba!) JANJA: Mumli? Oi da mumli? to je ovo (Donese hlebac). Ton djavolon! Di je toliku lebu? JUCA: Izeo se. JANJA: kilji nemarljivo, nepromotreno, izio si! Sam se lebac izio? JUCA: Pa izeo se u kui. JANJA: Srbsko hondrokefalos, ne znai gramatiki? Kako i lebac sam da si jedi? Ko je lebu dirao? JUCA: ta ja znam, zar je malo u kui? JANJA: Ne znai, kilji. A to si gazdaricu? to sam ti uzio? Da uva kua, ili da gledi na pener, na mlado oficir? O, siroma kir-Janja, mora da propadni kroz nevaljalo svet! JUCA: Sad da propadne kroz malo 'leba to se u kui pojelo! JANJA: Kuko prokleto, to mi dai vatra u moju srcu? Esmo ruali kako firt? Esm kazo da si eka veeru? More, znai to je to: Pan i metron ariston, tis anankis? Kad je najveu sirotinju na ovaj svet, onda pravi parada iroko visoko. JUCA: Gospodaru, vreme je ve da se jedanput i ja s vami kao ena sa svojim muem razgovorim. JANJA: to i da govori, da mi pravi teta? ... JUCA: Kad ste me prosili, vi ste meni ono obeavali to bi i za groficu mlogo bilo. Vi ste meni dukate ... JANJA: uti, uti, kilji, kakvi dukati?! More, krajcaru, more, nema, nema, nema! JUCA: Vi ste meni dukate pokazivali, i svakojakim nainom ste gledali da me zaslepite da za vas poem. Ja sam se polakomila, no sad vidim da sam pogreila to sam moju mater posluala, a nisam za onoga pola kojega je moje srce izabralo. JANJA: Za ono Jovan, to sedi ceo dan u kafana i igra ervinclu? JUCA: Kakav je, takav je; bar je mlad i moja prilika. JANJA: O, lepo! Tako si poitui svoga gospodar? JUCA: Ja znam da je dunost ene svoga mua poitovati, no mislim da i ena ima pravo kad zakteva da je mu ljubi. JANJA: E, to je lepo re, to je lepo slovo! Odi da ti polubim.

JUCA: Nije samo dosta ustma ljubiti, nego treba mu da pazi ta mu ena zakteva, pak da joj ini po volji. JANJA: Ama treba i ena da slua svoga gospodar. JUCA: Ja ne znam u emu se vi na mene moete potuiti? JANJA: Koliko sum ti puta molio i pravio intancija: "Duo Juco, nemoj da si razgovara sos nae mlado notaro!" Aja! Juca nei da mi ui! JUCA: On mene radi i ne dolazi, nego vas radi i zbog grkog jezika. JANJA: O, kilji, oi da mi vui trikla preko nos? Zato ne doi on kad sum ja kod kuu, nega sve kad ja idim po moja pekulacija? Vidi kako ti uvatim? More, ne moi da prevari Grku! Vidi, ja, vidi! (Kuca se po elu). Nega da mu kai da mi vie ne doi u moja kua ... JUCA: Tako niko ne govori ko ima devojku na udaju. JANJA: to udaju? Katica je dete. JUCA: Od osamnaest godina. JANJA: Pak? Kad sum se ja s njenu mati enio, imao sum trijanda pendi. Iha, kako bi gospoo Juco elila da donesim itava bolta, da pravim prokleto tafirung, da inim parada, da drim svadba! More, nema aspri! More, nema, nema! Oi da propadni svet! JUCA: Zbilja, da mi date po forinte da se kupe ice. JANJA: Kakvu icu? JUCA: Katici na gitar. JANJA: Kirije imon! Koliko sum krajcari ve dao kroz to prokleto gitar! JUCA: Gitar-majstor je ve pet sati zbog ica propustiti morao. JANJA: Da ti kerveros nosi gitaru, da ti nosi modu i moju pametu! Ej, tihelaj Janja, tako si kua ne tei! Ne mi vie govori. Nema novci! JUCA: A kako e biti s mojim eirom? JANJA (uplaen): Kakvo eir? JUCA: Ja mislim vreme je ve da mi nov eir kupite. JANJA: U, hu, hu! Pa, pa, pa! Novu eir! Milostivo gospoa! Kir-Janja! eir? JANJA: Ja sam i kod moje matere eir nosila. JANJA: Idi kod tvoju mati, neka ti kupi. JUCA: Ja mislim da ste mi vi mu. JANJA: Nema dosta aljinu? Oi iroko, visoko? Oh, ensko dugako kosa! More, znai li da je slavno Diogen sedio u buru? JUCA: Kad je bio lud. JANJA: to lud? Greesko slavno filosof lud? Nepromotreno, nerasueno! More, da izgubi glava za ovo slovo da si u Moreja. Filosof, more, slavno greesko Diogen sedio u buru i io bez izmu. JUCA: Valjda nije imao za ta da kupi? JANJA: O, hondrokefalos! More, slavno greesko car Aleksander go moli da primi dukati, veliki kako tvoje elo, filosof nei; car go moli, filosof nei. E, de,

de! (Gumari, to nisi uzio tako lepo novac, pa da da mene, da pravimo lepa pekulacija). JUCA: Taj Diogen, moe biti, da nije bio oenjen, pa je mogao initi to je god hoteo; no ja sam vaa ena. Ja neu da se smeje svet od mene, nego da mi kupite eir. JANJA: Uha! Oi da se svai jot' sos mene? JUCA: Ja sam dosta trpila. ta e to rei? Kad nisi za enu, da se nisi ni enio, sram da ti bude! JANJA: Sramota na tebe i na tvoju rod, kako poitui svoga gospodar. JUCA: Ja sam inila to je god bilo mogue, ali vidim da je to sve badava. JANJA: Duo Juco, to i ti sos mene? JUCA: 'Ou da mi eir kupite. JANJA: Ama, za ime boga, nema, more, krajcari! Kako da ti kupim, de? JUCA Kad nemate, ja u da se rastavim od vas. JANJA: O, kilji, oi da mi plai! Ne si plai Janja, more, ne! JUCA: Vi ste pri prosidbi kazivah da ste kapitalist od sto hiljadi forinti, a sad kaete da ne moete jedan eir da kupite. To je oevidna prevara. Za takovo to pravedno je da se ena rastavi. - A ta tu treba vie razgovora? Daj mi to sam donela, pak idem mojoj materi. iviu kako mi bog da. JANJA: Duo Juco to si ti poela? JUCA: to sam poela, poela! Ja vidim da ovde nema za mene ivota. JANJA: Pa to sve tee sa jedno eir? JUCA: Jeste, za ljubav eira. JANJA: Ama, more, to i tebe eir? JUCA: Ja 'ou da imam. JANJA: E, kad oi ba, oim da ti kupim za jedno ljubav. Nega da mi da gracija tri dana, da si promislim. JUCA: ta e ... JANJA: Ama ne mi govori jednu re, de, kad ti miluim, znai, jedno slovo. Oi da mi osiromai, 'ajde, de! Janja ima novci, Janja ima veliko dukjanu, Janja je bobato ovek. O, oi da umri Janja, oi da vii: "Jao, majki moja, da pravim Janju od blato!" POZORJE DRUGO BIVI, PETAR JUCA: Evo Petra. Moemo ga poslati po ice. JANJA: Da ti djavol nosi sos tvoju icu, da ti uzmi pamet, da zaboravi' (Petru). Esi skupio onu ubru sos pijacu?

PETAR: Aa? JANJA (jae): Esi skupio onu ubru? PETAR: Kakvu tubu? JANJA: Tvoja prokleta uveta! (Vie). More ubru, ubru, ubru! PETAR: Ubru, ubru! to ne govori ljudski, nego se ai? JANJA: Pi, pi, pi, pi, kako mi daje vatra u moju srcu! JUCA: Ja se udim zato ga i drite tako stara i gluva? JANJA: Hondrokefalo! Oi mlado katana, da platim pet stotina forinta? More, pamet, more, ja! ... Od deset godina mu pravim raun... JUCA: A tetu ne raunate to vam ini? JANJA: Ti si kriva. Zato nisi gazdarica u svoju kuu, da uzmi na um? JUCA: Ta onomad je pred vaim oima kvara uinio. JANJA (uzahne): Siroma Janja, mora da postrada rez nevaljalo svet! PETAR: Gospodaru, evo jedno pismo na vas ... JANJA: Ko ga ilji? PETAR: Taki. JANJA (prodere se): Gajdaros! Ko e poslo ovu pismu? PETAR: ta vie tako, nisam ja gluv! ir Dima je kazao da mu taki odgovor odnesem. JANJA: Kir Dima je moju prijatelj. (ita). O, dulos sas, kir-Dimo! E, e, e, kala!... Tim, tim, tim! ... Poten ovek! Kala, kala. (Pogledi u Jucu). Duo Juco, idi u tvoja soba, imam jedna mala pekulacija. JUCA (odlazi). POZORJE TREE KIR JANJA i PETAR JANJA: Tu ti pismu dao kir-Dimu? PETAR: A? JANJA: U, to mi jedi, jedili ti psi!... Ama grafa i od kir-Dima, mu poznaim slovo. (Gledi u pismo). Deset hiljada forinti, tria per mezo, na etiri mesec, za edno pravo trgovac, i Roildova obligacija u zalog, pe, pe, pe!!! Krasno pekulacija! Haris to teo!... Pero, sinko, izii malo u avlija. PETAR: Kazau mu. JANJA: ta i da kai? PETAR: Da vam je po volji. JANJA: Smeteno, gluvo! Izii u pole, kad ti kaim. Evo vako, ja! (Uzme ga za ruku, pa ga izvede napolje i zabravi sohu). Prokleto posla! Sad da izbroim novci... Oho, ekaj malo! (Zabravi vrata kud je Juca izila). E, tako! (Otvori

sanduk). Ama ovo prokleto Juco moe da gledi kroz rupa. Kad vidi novci, zovi pustaliju, i mi ubii. (Vie). Duo Juco, duo Juco! Eno uti pasjo vero! Oi da mi ubii. Kad broim cvanciki da slua: "Oho! Janja ima novci! Odi, gospodar arambaa, da delimo!" (Zatvori sanduk). Juco, bre, Juco bre! Nei da si zovi? (Otvori vrata). Juco, more, Juco!

POZORJE ETVRTO BIVI, JUCA JANJA: Pseto nevaljalo, di si bila? JUCA: Bila sam napolju. JANJA: Napolje, napolje? Ko e sluio moja pekulacija? JUCA: Ja ne znam. JANJA: Ne zna, kilji! A ko e ukio na moja vrata? JUCA: Zabo'ga, u sobi nije bilo nikoga! JANJA: Nikoga, prokleto kost, samo tebe! Nema tvoja kujna, kao gazdarica, 'nega da si skita po sobu? JUCA: Zaboga valjda znam ta mi je poso? JANJA: Alopu! Znai da izgubi glava tvoga gospodara. Apage, kilji, u kujnu, tu ti tebi mestu! (Uhvati je za ruku, pak je istera napolje i zabravi kako jedna tako druga vrata). Prokleto Eva, oi da prevari svoga mu! (Otvori opet sanduk). Moi krasni ivot! (Premee novce, pa posle ustane i protegli se malo). Kako mi rasti srcu kad vidim moi lepi dukati, kad gledim moi krasni taliri i kad pazim veliki pakli sos banku! to u da mu dam? Ovo kai: "Nemoj mene, gospodar!" Ovo opet vie: "Nemoj mene, ja sum lepa!" kilji mali, neim da vas prodam, oim da vas kotim, vie, sve vie, ja, dovde! (Pokazuje vrh sanduka). Pak onda da legnim, da spavam slatko! Odite vi! (Uzme banke, pa broji). Mia hiljada; ekaton, dio, trija, tesera, pendi, eksi, epta, okta, inja, deka; dijes hiljades; tris hiljades! teseres hiljades. Teseres hiljades to - i deset hiljada u banku. Zbogom, vi drugi moi srci! (Smei se). Oim da vas zatvorim da vas niko ne dira (Zatvori sanduk). E, sad da nosim na kir-Dimu i da itim obligacija. Oho! Ima vie banku! (Opet izbroji). E, e, ja sum dobro trgovac. Ne moe da fali Grku. (Metne novce u dep). Duo Juco! (Odbravi sobu). Duo Juco! (Odbravi i druga vrata). Duo Juco!

POZORJE PETO JANJA i JUCA JANJA: Duo Juco! Ja u da idim po moja pekulacija. ta i ti da radi? JUCA: Ima se ta raditi. JANJA: Da sedi ovde, da se ne makni: da uva tvoja kua, znai? Kad mu idi po svoja posla, dobru gazdaricu treba da vodi viroft... Razumi to sum kazo? Da si ne makni od tvoja soba. Sad im ja da doim.

POZORJE ESTO MII i BIVI JANJA (U! Prokleto posla! Sad ne smim da idim!) MII: Sluga sam, kir-Janja! Kako se nahodite? JANJA (pokloni se): Fala bogu, zdrav sum; ama zlo, zlo! MII: Zato zlo? JANJA: Ravu vreme, nema novci. MII: E, fala bogu kad ste samo zdravi! Bie i novaca. JANJA: Kako i biti kad je nevaljalu vremenu? Gdi meti, izgubi; di radi, ima teta, e, de! Ovakva vremena, otkad je svetu, nije bilo. MII: He, he, he! Ne bojte se. Neete propasti, kad niste dosad propali. Ta vi znate tediti! JANJA: tedim, gospodin, od nevolja, zato si nema. JUCA: Zapovedajte sesti, gospodin Mii. (Pokae stolicu). JANJA: A gospodin notarius nei da si dugo bavi! (Prokleto Evo, mora da ti djavol nosi!) MII (Juci): Kad me ta'ko lepa gospoja nudi, ne mogu odrei. (Sedne). JANJA (uzme i sam stolicu i tako sedne da je zaklonio Jucu od notaroa). MII: Kir-Janja, vi imate vrlo krasnu gospoju JANJA: Za mene krasno, za drugoga runo. (Preti Juci). MII: E, naravno da je ona za vas. Nita manje, to je lepo, ono se mora svakome dopasti. JUCA: Vi meni jako majhlujete. JANJA: to se ti mea u nae razgovor? Ti si dete, ti treba da slui to drugi pametni govori. Ajde u kujna gledaj tvoj ruak! MII: O, ja molim neka ostane gospoja kod nas. Ta s otim je prijatniji razgovor to je vee drutvo. JANJA (Prokleto posla!)

MII: A gdi je gospodina? Ona se ne daje viditi. JUCA: Ona je... JANJA (presee joj) Otila i... (Da ti djavol nosi!). (Pomrkne na Jucu). Otila i kod svoja drugarica, znaite, da ije. MII: I to je dobro dete! Samo treba da joj dobru priliku naete. JANJA: E, gospodin notarius, sad je pogano svet; samo novci! Eto ja uzeo sum bez krajcaru, golo, siroto. Ama sad, kako ti doi u kua, ne ti pita: "Kako ti je ki!''" nega: "Koliko da?" Otkud im da dam kad si nema? Moramo da propadnimo sviju. MII: Sad su ve drugojaije poeh raditi. Tako jue itam u novinama gdi jedan momak javlja da je od dvadeset i etiri godine, lep i dobro vospitan, i eli izigrati se na loteriji. JANJA: Kirije imon! Da si auspilui? MII: Jest, i to, po mom mnjeniju, nije nita ravo. On je uredio deset hiljada losa, po forintu srebra: deset hiljada forinata. Svakom je slobodno metuti, i na koju devojku srea padne, dobija smesta mladog mua i tolike novce. JANJA: He, he, he! Pak posle, kad si ne milui, da si vui za kosu! MII: I za taj je sluaj sastarano. Ako se devojka, koja je trefer nainila, momku, ili momak devojki ne bi dopao, taki na ovaj sluaj dobiva devojka svoji' pet hiljada format^a. Momku ostaje drugi' pet, pak se mogu oboje po volji usreiti. JANJA: Pa tako, na ovu nainu, moe i ena udata da uzmi? MII: O, dakako! JANJA: Vrako svet! Kako si savija na svaka hunsvutarija. MII: To je lepo, po mom rasudeniju, izmilenije. Nikom se ne kodi, a moe se mnogima pomoi. 'Oete li i vi za frajlicu uzeti koji los? JANJA: Los je tri cvanciki? MII: Jest. JANJA. O, skupo, vrlo skupo, mnogo novac! MII: Ta vi moete i onako usreiti vau gospodinu. No ja se zadravam, a moram jot' dalje ii Znate li zato sam kod vas doao? JANJA: Kad uim. MII: Poznato vam je da elimo na varoki pital rairiti. JANJA: uo sam. I to je lepo od nae magistrat. MII: Budui da toliko novaca zasada u kasi nemamo, zato smo naumili dobre ljude u pomo pri ovome pretprijatiju pozvati. Evo, dakle, lista! Izvolite zapisati koliko vam je mogue. to vie, to bolje! JANJA: U! Zaboga i poboga, gospodin notarius, sad da si ini troka na ova oskudna vremenu! Nema ljudi novci. To ne moi da bude. Nei niko da da nijednu feniku.

MII: Evo, hvala bogu, skupljeno je ve hiljadu formata. Dajte i vi jednu hiljadu, pak emo lako namerenije dostii. JANJA: (uplaeno ga pogledi) Hiljada forinta? Otkud hiljada krajcara? Nema, gospodar notarius, nema. Znaite da nisum vidio krajcara prebijena od mesec dana. MII: Nai e kir-Janja, znam ja, samo ako 'oe. JANJA: Da mi djavol nosi ako imam jedna krajcara u moju kuu! MII: Ta vi valjda me neete prazna otpustiti. JANJA: Nemam, gospodine, nemam jedna krajcara zasad. MII: E, fala bogu, kad nemate sad, bie drugi put. Ja mogu i drugi put doi. JANJA: to, drugi put!'! (Prokleta Eva mu mignila!) Gospodar notarius, dajte to cedulja. Vidim da moram da propadnim. (Uzme pero i stupajui k astalu) Evo da ertvuim po forinta. MII: Oho! Manje se ne prima od deset forinti. JANJA: Od deset forinta, gospodar notarius? Kamo toliki novci? MII: To iz moje glave ne ide; nego kako je magistrat zakljuio, tako se ja vladam. JANJA: (to im da radim? Oim da zapiim, oim da si ubiim, neim da zapiim, oi da doi, bezobrazno, vie put). Gospodar notarius, evo da daim celo forinta. MII: Ja ne mogu primiti, kir-Janja. JANJA: Ama, mi ubite: nemam vie sad! MII: Ta, kaem vam, ne mora od asa biti. Mogu ja doi i drugi put. JANJA: (Eto, mignila mu Evo da doi kod nje!) Gospodar notarius, evo da si ubiim da dam dva forinta na to prokleto pital. MII: Kad bi u mojoj vlasti stajalo, ja vam ne bi' jamano dosaivao; ali znate ko sam ja kod magistrata. JANJA: (prui mu ruku) Gospodar notarius, evo vaa artija, evo moja Juca! Makar sto puta doite, ja nemam da dam. MII: Ta dobro! Vi niste takav ovek da ete se zatezati. Neka mlai najpre, pa ete vi, kao star, polagano za njima. JANJA: Ja sum ovek ubiin. Svaku bedu na moju glavu. Siromah kir-Janju! MII: (ustane) Kako se vi tekate, a ima stotinu koji bi elili u vaem poloeniju biti. JANJA: Evo i neka nosi. (Pokazuje Jucu). I tako oi eir. MII: (nasmeje se) Sluga ponizni, kir-Janja! JANJA: Sluga poniznu! MII: (polazei Juci) Oprostite to sam vas od posla zadrao. JUCA: O, molim, vi nama s otim est ukazujete. JANJA: Veliko est za moju Jucu. (Trgne enu koja je pola Miia ispratiti). Apage! (Pri vrati). Slugu poniznu!

POZORJE SEDMO JANJA i JUCA JANJA: Anatemata, anatemata! Oi da mi izi glava! JUCA: ta vam je sad? JANJA: Ti si mu mignila. JUCA: ta bi' mu ja namigivala? JANJA: Ti si Evo. Oi da prevari tvog Adam to si mu kazala da imam toliko novci? JUCA: Kako bi' mu ja kazala ono to i sama ne znam? JANJA: Ne znai, ubio ti strela od grom, kad si sluila na vrata? Ti si ono maka to predi za furuna, a gledi to i da kradi. Ti si onu Ezopovu lisicu to vii: "Cili mili, kir-Janja!" A ovamo mu meti tranga za vrat. JUCA: Zaboga, ali ta imate sad opet protiv mene? JANJA: to imam, anatemata, to imam? Oi da kai notariusu da sedi, kad oveku ima svoja posla! Oi da mu kai: "Mene je drago, mene je est!" Da doi opet? JUCA: Zaboga, ta to je utivost. Tako svi, koji su najmanje vospitani, rade. JANJA: O, tako radi! Da zovi notariusa na svogo mua! I jot' da mu kradi deset forinta! Otkud deset forinta? 'Ajde podaj ti, de, kad kai! JUCA (slegne rameni). JANJA: Pa to govori? Da mi kradi, da propadnim? O, talas ego! Da si otvori zemlju, da mi guta kod tako nevaljalo ena! JUCA: Pa ne morate dati, zaboga! Ne moe vam niko oteti. JANJA: Vidi alopu! Da ne daim, da doi notarius mlogo puta, i kad nije kirJanju kui, da si unterhaltui, a Janja da plati. JUCA: Znate li kako ete uiniti da ne platite? Da razglasimo jedno jutro da su nas poharale pustaije; pak onda, kad se prouje po varoi, svaki e vas aliti, i niko vam nee dolaziti da vas uznemirava ... JANJA: Pi, pi, pi! To je majstorsko plan! Tako moe i da si nosi za mene jedrio tas po crkvi Da kau ljudi: "Postrado kir-Janja, 'ajde da go pomognimo!" Duo Juco, ti ima grko pamet u glava, ti nisi od serbsko rod. JUCA: Mislim da se moja baba od grkog kolena vodi. JANJA: Ih, ih, ih! to mi ne kai, da ti piam u novinu? Kakvo elinsko mudrost! Kad ui Grku u Morea, oi da ti digni u tatua, kako jedna Pitija. Eh, slavno Grecija! Jedno zrno kako si nai od tvoga duh, tei eto pamet Duo Juco, oi da si svi Grku radui za tvoj rod. JUCA: (u polasku, za sebe) Da vas avo nosi! (Otide)

POZORJE OSMO JANJA (sam) JANJA: Prokleto Eva! Ima vie pametu nego ja. "Koliko i izgubio kir-Janja?" ... "Deset hiljada forinta." ... "'Ajde da go pomognimo." Na, na, na! Koliko? Sto forinta. Doksa si o teos! Treba da teim pod mojom starostum. Imam deca... Pi! to mi rei ono notaro za neko los? Oim da uzmim za moja Katica. Deset hiljada forinta strebro ... lepu sumu! Mene pet, Katica pet. Oho! A kad kai Katica: "Ja sam dobila, ja sam gospodar, papu ne dam nita"! ... O, ekaj, kilji! Neim da ti uzmim. Da uzmim bolje na Juca! ... Aferim, Janja! Na Juca? Doi mlad momak od dvadeset i tri godinu da vidi Juca. On lep, Juca lepo; on migi, Juca migi; on si zaljubi, Juca si zaljubi, tee kir-Janja u kupus. Prokleto posla! (Misli se). Nek idi s bogom ova pekulacija ... Ama deset hiljada forinti u strebro! Janja, bre, ui? Deset hiljada forinti strebro! Ma tin timin mu! Da 'uzmim! Za Katica? E, Katicu je dete. Da uzmim za Jucu. A ono momak? Vrako posla! Zar ja nemam grko glava da go prevarim? Anev idrotos e pono uden: ko nei da probira, nei da profitira, ... kae elinsko mudros!

POZORJE DEVETO KIR DIMA, PREANJI JANJA: O, kala pltete, kir-Dimo! DIMA: (tihim glasom, lagano) Dulos sas! ... Pos pigeni i dulja? JANJA: Ahara! Oimo da padnimo sviju preko nos. DIMA: Pistevo! (Maja rukom). Kakos keros! JANJA: O, adelfe, svaku oveku ima 'svoja radost, tei ja sum nestrea, sas prokletina 'na moja glava! Kitaksi, adelfe, oi eir, prokleto iroko visoko, oi svilena pantljika! DIMA: Pios? JANJA: Juco. E de! Oim da kupim, oim da si osiromaim; neim da kupim, oi da idi prokleto na notarius, is ton oficir, e ta lipa ... Znaite sadanje svetu. DIMA: Tiflute to filun peri to filumenon. JANJA: to? Na ovu kugu od vreme? O teos, filaksi! Propadnimo, propadnimo! Ahara, ahara, ahamna! DIMA: Adelfe, oim da ti reim na serbsko slovo. Znai to 'sum doao? JANJA: Za deset hiljada forinta. DIMA: Malista! Toj edno... Daj go.

JANJA: Is kalin kardian, adelfe; ama znai greesko mudrost: "To danion frontidon anapleon." DIMA: Ne si brini, de! Ja, to Roildovu pismu. (Prui mu). JANJA: E, kala. (Izvadi novce, pak mu broji). Ine kala? DIMA: Evharisto. JANJA: Ne "evharisto", nega kad ga vratite, ondak "evharisto", a sade veksla! DIMA: Kala, adelfe, kala. JANJA: Nisam uzio interesu. DIMA: Kala, de. JANJA: Za tri meseca trista forinti. DIMA: Kala. (Broji mu). JANJA (skupi novce, pak metne u dep): Evharisto. Eto vekslu. DIMA: Evtis. (Potpie). JANJA (gledi potpis, pak onda savije vekslu, i tek to metne vekslu u dep, opet izvadi i prevre): Timiotatos antropos! DIMA: E, esmo gotovi sos prva posla? JANJA: Doksa si, o teos. DIMA: E, da izvadimo druga. Kir-Janja, ja sum do[ua da mi dai tvoga Katica. JANJA: Katica? DIMA: Katica. JANJA: Zato iti ti moja Katica? DIMA: Za edno crno oko, za edno greesko nos, za edno mladost to go ima, i za edan potene. JANJA: A ne iti za novci ta ima kir-Janju? DIMA: O teos filaksi! Oi da mi si dopadni devojka, oim da si enim; nei da mi si dopadni, is ton teon! JANJA: Kir-Dimo, vi ste jedno pametno oveku. Oim da vam dam Katica, da go vospitavate. Ona ji mlado ludo. Ima mati to go vospitava za eir, za svilena aljina, za mlado oficir, a ne za kujna i kecelja, da krpi izdrtu daku, da nosi edni cipeli godina dana. DIMA: Kala. JANJA: Mi smo ljudi trgovci. to treba iroko visoko? to i tafirung? Ua veliko gospodsko! Ne treba tra, tra, tra na svadba. Uzmi tvoja mlada sos malo aljinu, ti ej edoson o teos; pak idi u tvoja kua i gledi tvoja pekulacija kao poten oveku. DIMA: Ama kraksite tin Katica, da vidimo oi da poi. JANJA: to oi, to nei? Mora, kad kai papu' Da go iljim u Atina, da poiljim u Amerika, mora da idi, kad oi papu. DIMA: E, kala.

JANJA: Da budi svadbu, ne svadbu, da ti djavol nosi srpsko prokleto obiaj! Da budi, ne da budi. to moi da hudi kod kir-Janju, kad oi da propadni! Da si venaite na mesec dana. DIMA: Ja sum gotov, ali molim da doim sutra da si razgovorim sos Katica. JANJA: Kopijasete. DIMA: Tora prepi na kitazo tin dulja mu. Igienite! JANJA: Dulos sas!

POZORJE DESETO JANJA (sam) JANJA: E, de de, opet jedno spekulacija! Pravo kai greesko mudrost: "Tihi ton antropon pragmata uk evulia." Kir-Dimu i poten oveku, ne iti novci, ne iti visoko tafirug. Oi samo gazdarica. 'Ajde de, neka ima. Katicu i dobra. Katicu i vredna.

POZORJE JEDANAESTO BIVI i PETAR JANJA: to mi kvari pekulacija? PETAR: Gospodaru, pala mam upa i ubila konje. JANJA: to, more, to? PETAR: Mrtvi konji, nema vie pomoi. JANJA: Kirije imon! Ubiem si! (Tri). Ubiem si!

DEJSTVO DRUGO

POZORJE PRVO

JUCA, malo zatim KATICA JUCA: Ovo udo jot' niko nije vidio. Onde se ciganie i tedi gdi je najvea opasnost. Ako ovaj ovek s njegovom tvrdoom proe dobro, to e svaki na svetu dobro proi. KATICA (stupi). JUCA: ta je, Katice? KATICA: Sad je ve badava. Toliko se s ljudima pogaao i cenjkao, dok nisu konji sasvim uginuli. JUCA: Ja ovakovu narav nisam jot' nigda vidila Kad je u najveoj nudi, gdi smesta potrebuje pomoi, tu mu jot' na pamet pada pogaati se! Zao mi je taki' krasni' konja. KATICA: Ja sam dosad plakala, a svemu je tome papa kriv. Koliko sam mu govorila da pogodi za upu majstore, koji razumevaju. Aja! 'Oe on sam da zida, da zatedi. Sad imam sugubu tetu. Sirota, sad ne mogu ni 'aljinu dobiti, da se jedanput i ja ponovim! JUCA: Bogme, on meni mora kupiti eir, makar mu svi po kui pocrkali! KATICA: Zaboga, mamice, kako ga moete sad vreati, a znate kakva mu je narav. JUCA: ta? Zar sam se ja udala da mu gledim ove zidove i da me s burazi 'rani? Moja draga, kad nemam mua po volji, bar da se po volji nosim. On da nije uzeo oficirsku ker ... KATICA: Nemojte, slatka mamice! Vidite, otkad nisam i ja 'aljinu promenula, pak ne protestiram. JUCA: Kad si luda. I odonomad mi je kuma Persa u crkvi pregovorila da smo ve poslednje gotovo u varoi. Gledim druge, boe moj, nakiene! Tu su ti minue, tu su ti valovi U kuma-Perse kapa od blonda, crvena pantljika i beo cvet; oko vrata lanac od dve struke; 'aljina lila-farb i crn pojas; na vratu lep bajader. Pa ti stala kod stola seka-Jule, milo ti je da je pogledi. A ja? Idem kao majstor-Gliina ena. A, neemo mi tako! Ima Janja novaca. Kazivali su meni. KATICA: To je istina da on ima novaca; ali kad mu je takva narav. JUCA: Pak kad mu je taka narav, da 'odim kao prosjakinja? Zaboga, devojko, evo ti ve devetnaest godina! KATICA: Ah! Mica se jot jesenas udala!

JUCA: Ako ovako ustraje, ti se nee m udati. Ko e tebe bez novaca da uzme? Nisi jot m opravljena kao to valja. A drugo, nisi nigdi ni na vospitaniju bila Ba trei dan Uskrsa na jutrenju je o tom bio razgovor. Eto, jedva sam ga naterala da te da uiti gitar, a i to ne bi uinio da nisi gitar na poklon dobila, i da mu nije gitar-majstor duan, od koga inae ne moe da se naplati Ali koja je 'asna kad nee ni ice da kupi, pa tako mora uvek poslednja da ostane u drutvu. KATICA: Ja sam ba nesrena na ovom svetu! Svaka se zna telovati i unterhaltovati, samo ja jadna moram da kukam. JUCA: Zato ne pazi kako druge rade!'' KATICA: Ja mogu tri godine paziti kako se veze, pa opet, ako mi se ne pokae, sve badava. JUCA: Hajde da te ja nauim. KATICA: O, kad bi tako dobri bili' JUCA: Istina, i ja sama mlogo ne znam; no mislim da e i toliko za tebe dosta biti. Svaka devojka, prvo i prvo, mora da pazi na svoj telung. Koja na to ne gledi: mala, visoka, suva, debela, ona nije nita. Da treba pravo ii, to zna; no najlepe e pravo ii ako ugne krstine unutra to Vie, to bolje. KATICA (probira): Bogme lepo! JUCA: Sad 'odaj, korake pravi sitne, no vie uiroko nego udugako. KATICA (probira): Slatka mamice, ovo je prekrasno' Koliko sam se puta divila majorovici kako lepo 'odi. Blago meni, sad me nee u ovom niko pretei. JUCA: Vidi, to je vospitanije. K vospitaniju prinadlei i lice Rumenilo na licu vie nije u modi, nego bleda boja. To je sad nobl. Zato gledaj da su ti uvek takvi obrazi, a ne paorski: crveni. Usta uvek tako dri kao da bi se smejati hotela, premda je kod noblesa regula retko, ali iz glasa smejati se. KATICA (podskakuje): Blago meni, sad sam i ja vospitana! Odsad se neu ustruavati, ma kakvo drutvo bilo. (Ulaguje se) Molim vas, slatka mamice, nauite me jot' togod! JUCA: To je dosta za tebe. KATICA: Boe moj, dosta! Zato mi ne kaete sve? JUCA: Valjda e da bude princeza? KATICA: Ali molim vas, samo jot dve rei! JUCA: ta e meni posle ostati? KATICA: Boe moj, ja vam neu nita preoteti (Umiljava se) Kaite mi, slatka mamice, medena mamice. Znate kako nisam ono papi kazala! JUCA: (Prokleta devojura!) Dobro. Ako ti nije mlogo najedanput, ne branim. De da vidimo najpre hod i usta. KATICA: (producira se). JUCA: Dobro, kao generalica! Sad stani. KATICA: (stane).

JUCA: Gledaj mi pravo u oi. Glavu malko vie, jot' vie! Vidi, tako da ti glava uvek stoji, uvek malo gore izvijena Sad, ako 'oe koga da pogledi, a ti tako gledaj da ti oi k nosu idu. S otim si dobila, prvo, ive oi; drugo, niko te ne zna jesi li zaljubljena ili nisi, zato uvek zaljubljeno izgledaju; a tree, celoj personi osobito dolikuju KATICA (donese ogledalo i proba): Je li ovako? JUCA: Malo samo oi k nosu. Tako! KATICA (poljubi je): Slatka mamice, vi ste moja srea JUCA: Sad kako e kad se stane razgovarati? Vidi, kad se s kim razgovara, treba upravo da mu u oi gledi; govori ne vrlo brzo no nepreseno, tako da onaj koji se s tobom razgovara ne moe reda dobiti Nikad da ne pomisli u sebi: "E, sad sam falila!" ih "Sad sam se osramotila!" Kako ti to na pamet doe, onda si prola! Nego tako govori kao da si ti gospoa, a oni oko tebe tvoje sluge. A, upravo, tako i jeste. Zato inae ne bi nam se mukarci toliko ulagivali. KATICA: Vi dobro kaete kako u govoriti, a ne kaete mi ta u govoriti. JUCA: to e govoriti? Poetak razgovora neka ti je uvek o balu, muziki, teatru. Ako nema toga, a ti poni o vremenu, o 'aljini, kako su ti tesne cipele, pak eto ti razgovora! KATICA: Mamice, ovo nije vrlo teko! JUCA: Kad bi teko bilo, otkud bi tolike devojke nauile? Kad se smeje, tako nametaj usne da ti se uvek zubi vide. to god uje, nemoj se uditi; zato, ako je dobro, mora napred znati; ako je zlo, ne treba da razume Pravo, evo nam notaroa! Sad moe taki poeti KATICA: Ah! S njime neu moi.

POZORJE DRUGO BIVI, MII MII: Sluga sam ponizan! (Klanja se prvo Juci, potom Katici). JUCA i KATICA: Slubenica! MII: Ja sam uo za neki nesreni sluaj je li istina? JUCA: Za upu? KATICA: Ah, kukavni konji, tako sam plakala! MII: To je ba teta! Ovi su konji prvi bili u varoi. Ali kako se to ba tako dogodilo? JUCA: Znate kako naa poslovica kae. "Skup dvaput plaa " Pree dve godine pravio je upu, pak ovek nee da pogodi iskusne ljude, nego hoe da sam zida, da zatedi. MII: E, gledajte vi, kao da je ubog siroma'!

JUCA: On sam ne zna koliko ima novaca. Ali tako se to uselilo kod njega, samo da ne propadne, da tedi. rako za kukuruz daju mu ljudi lepo pet forinta. Aja! On 'oe est. Meutim, nije ga niko nadgledao dok se nije uplesnivio, te je jot' morao plaati da ga iznesu. MII: No, ujem da u kui lepo ivi. JUCA: O, ma'nite ga, molim vas! Ako ima to sira ili putera, on donde uva i jesti zabranjuje, dok se ne pokvari i ne usmrdi. Otkad sam ja ovde u kui, jot' se nije vina na astal iznelo. A u podrumu ima devet stotina akova. MII: Tako su ponajvie stari ljudi, sve se boje da nee im stii. A to je zato to ne mogu da rade kao to bi elili. Tako sam ja poznavao jednoga, koji je svaki dan u kafanu dolazio, a nikada m krajcare nije troio. Ovaj jedanput opazi gdi se igraju karti, pa, polakomivi se zar na tolike novce, koje se u banki nahoa'u, upusti se i on. Bogat je bio, to se znalo. Ah da ste ga vidili, kad pone gubiti, kako se stane menjati u licu i drktati rukama i nogama. Najposle okrene vikati: "Uha, uha!" Kako to izgubi, dipi, pak opet sedne, tako da smo mi okolostojei neprestano mislih sad e izdahnuti... No ta ste vi, gospodina, tako uutali? Vami je ao za konje? Ne pealite se, kupie kir-Janja druge. KATICA: Zao mi je samo to se mora tako star jediti. MII: O lako se moe ovek uteiti kad ima u sanduku dukata.

POZORJE TREE BIVI, JANJA JANJA (stupivi, nikoga ne gledi, nego hoda po sobi): Hu, hu, hu! MII: ta je, kir-Janja? JANJA: Hu! Oi da mi udari logu KATICA: alosna, da zovemo doktora! JANJA: kilji, da mi vui jot' koja krajcara iz depu? KATICA: Zaboga, da ne propadnete! JANJA: Da propadnim! Da doi jednu vetru, da mi uzmi za kosu i da mi nosi u luftu! O, moje lepo Mika, moje lepo Galin! Sad da uzmim stap, da idim da prosim pod mojom starostom. MII: Ne treba tako, kir-Janja. S otim kodite svom zdravlju. JANJA: to vi govorite, gospodar notarius? upu mi palo, kotui mi vie od pet hiljada forinta; konji mi poinuli dve hiljade forinta! Dajte mi togo oveku koi moi da izgubi toliki novci na ovim vremenom! Dajte mi, de! Siromah Janja, tvoju je sreu crno! Da uzmi tap, da idi kod crkvu, da sedi i iti krajcara kroz tvoju nestreu . MII: A ko e da uva to je ostalo kod kue?

JANJA: ta ima kod kua? Prazno duvar, tri drvi, dva stolica. MII: I oni' devet stotina akova vina s jednim okovanim sandukom. JANJA :(Prokleto Evo!) Lako je da si posmejavate sos starom ovekom. Ej, gospodar notarius, kakvo crna teta! MII: teta je velika, osobito onaki dobri konji; u celoj varoi im nije bilo para. JANJA: Sad lei mrtvo! Barem da moi da si posoli meso, nega da go jedi psi zabaava. Oh, kaimeno Janja, kaka isterna, kaka isterna! KATICA: Slatki papa! JANJA: Ne mi govori: "slatku papu", mi govori: "gorku papu"; mi govori: "nestrenu papu"; mi govori: "papu to i da ti uvati groznicu; papu, to i da propadni; tako ja, kako ednu veliku galiju na iroku moru"! MII: Zato se vi pealite onde gde se moe'te pomoi? JANJA: Da si pomognim?! Da pravim drugu upu, da kupim drugi konji? to im posle da jedim s moju decu? MII: ekajte da vam kaem to stoji u novinama. Jedan je iznaao u Berlinu nov neki nain luftbalon praviti i to iskljuitelno konjskom mau. Zato se sad obznanjuje' ako koji ima takove masti, neka se javi, moe imati za centu hiljadu forinti srebra. Kako su vai konja debeli, izii e tri cente; pa ete ne samo tetu nadoknaditi, nego jot' i profitirati. JANJA: E li to istina, gospodin notarius? MII: Doite kod mene, kad god hoete, pak u vam iste novine dati da se sami uverite. JANJA: Pi, pi, pi! Gospodin notarius, to je dobra spekulacija!... Da kupim vie konji, pa da i gojim i posle kolim. Kakva lepa profita! MII: (Ovaj je lud!) Ba zato i jeste tako velika cena toj masti, to je od carstva stroaje zapreeno da se mko pod ivu glavu ne usudi marvu svoju ubijati, jer bi se tako konji, koji su na veliku polzu ljudma, umalili. Nego, kako se sluajno kod vas dogodilo, vi ste vrlo srean ovek. JANJA: Pi, pi, pi! Pravo 'kai greesko mudrost: "Di - i nestreu, tu - i i streu." Znaite to, gospodin notarius? Oim i ja da nainim jedno luftbalon i da idim u Amerika. itao sum edno staro greesko knjiga da tamo ima toliko zlato i biser koliko pasulj u Evropa. MII: Jest, tamo ima neke ptice koje legu biser. JANJA: Uh, uh, uh! Kako je tu slatku re. Oim i ja da proim svet pod mojom starostum. KATICA: Zaboga, papa, ta vam sad pada na pamet! JANJA: uti, kilji! Oim i tebe da donesim zrno biser i zlatnu minuu, znai! Siroto moje Miko i Galin! Nisu mogli da mi nosi ivu u Amerika, da mi nosi mrtvu. Gospodar notarius, vi ste pametno mu to ste mi jedna lepa pekulacija kazah. Vi mora biti da ste Grk.

MII (smei se): To moe lako biti. JANJA: E, to sum kazao? Pravo Grk, pravo grko pamet! Kad proim preko Atina, da vas piim u vivlioteka; i kad si vratim iz Amerika, da vam donesim jedna lula, turska, lepa, i za moja Juca eir. JUCA: Ne znam ja kad se vratite, nego vi meni sad da kupite. JANJA (razrogai se): Pusto iroko, visoko! Ima, more, pametu u tvoja glava? JUCA: Prikladno pitanje! JANJA: Ti nema pametu u glava, ti ima u glavu ubru! More, vidi koliko teta u kuu, more? to i da si kiti? Skini trimfli i cipeli, kukavico, pravi tamo blato da krpimo upa. JUCA (pogledi u Miia): Kad bi bila Juca luda. JANJA: Luda? Ko radi, onaj lud? Ko si kiti, pametno! O, prokleto nemarljivo svet, mora da propadni! More, oi da ti gazi sirotinja i nestrea, tako, ja, kako besno konj trava zelena!

POZORJE ETVRTO BIVI, PETAR JANJA: Eto moja verna Petra. - Sinko Pero, da sui rukava i deri Miko i Galin, da si pomognimo u naa nevolja. Jesi razumio? PETAR: A? JANJA: Prokletu uvu tvoju! (Miiu). Dobro sluga, sve slua, ama ga to bio bog to nei da ui. Gumari! (Vie). Da naotri nou i da deri Miku i Galinu. PETAR: (gleda ga): Sad i konje da derem' Gospodaru, ja sam dosta svakojake poslove izvrivao, ali sad i poganije da derem? To, bogami, nee biti! JANJA: Prokleto, nevospitano, najedeno, napijeno! to si ti mene? PETAR: A? JANJA: U, kako mi baca vatru u srcu! Jesi li ti moju slugu? PETAR: Kako ne bih digao 'uku, kad sad hoe da me pod starost naini to nije ni moj ded ni praded bio? JANJA: Nei da ti razumi, ugursuz' Primi ti od mene plaa? PETAR: Kad sam primio krajcare? JANJA: Prokletu tvoju jeziku! Ama, more, primi svaku godinu raun. PETAR: ta e mi sapun! Koji 'oe, neka dere i bez sapuna, ja mu ne branim, ah Petar nee JANJA: Oi da si svai sos mene? PETAR: ta veli? JANJA: Ubio ta mati boija sos jedna prokletina na moja glava! (Vie to god moe). to i ti kod mene?

PETAR: Ta ta viete tako, nisam ja gluv! Eno neki ljudi ekaju tamo na vrati. Ne znam kakav razgovor imaju. JANJA: (To i pekulacija) Gospodin notarius, imate volja da idite u vau kuu? MII: Ja se vrlo rado sa vaom gospojom i gospodinom razgovaram. Zato ete mi dopustiti da se jot' malo pozabavim. JANJA: (Hunsvutska posla!) Ja imam moja jedna pekulacija. MII: O, izvolite vi, ja vas neu uznemiravati. JANJA :(Nei da ti ue, prokletu veru!) Gospodar notarius, neite malo da vidite kako je pala upu? MII: Malo posle izii u da vidim taj nesreni sluaj. PETAR: 'Ajde, gospodaru, ekaju ljudi! JANJA: ta mi jedi, jedili ti psi! Idi kai: ne treba mi pekulacija nikakva. (Oh djavolska posla!) Gospodar notarius, oite vi da se dugo bavite kod Jucu? MII: O, taki u izii da vidim upu. JANJA: Sad im ja da doim. (Otide s Petrom) MII: udan starac, kako se on za svaku malenkost zauzima! JUCA: Tako me, vidite, po ceo dan angriza i jede. KATICA: O, on je vrlo dobar ovek, verujte!

POZORJE PETO BIVI, JANJA JANJA (vrati se): Katico, i ti, duo Juco, idite malo u vaa soba, imam jedno malo razgovor sos gospodar notarius. KATICA: 'Oemo, papa! (S Jucom otide) JANJA: Gospodin notarius, da mi oprostite to im da vas pitam: zato dolazite vi u moja kua? MII: Ko ne bi u vau kuu dolazio, koja je od najpoteniji' i najodliniji' u ovom mestu? JANJA: Moja je kua poteno, i ja sum poten ovek. Ama, znaite, ne si sloi neto. Vidite, gospodin notarius, ja vas potuim kako jedno pametno mu. Ama, znaite, imam mlada ena, a svet je hunsvutsko. Zato da pravim sramota na moja kua? MII: Kir-Janja, ja mislim da vi o meni neete sumnjati. Vaa je gospoja estna i potena ena. No, vi imate jote i jednu ker. JANJA: Katica je dete. MII: Prekrasno dete! Tako, da bi se svaki, pravedno, u nju zaljubiti mogao. Ja bih imao jednu priliku za nju, i to je pravi uzrok zato ja tako esto k vami dolazim.

JANJA: O, gospodin notarius, imam ve prilika za nju. Kir-Dimu, moj stari prijatelju, ovek poten, vredno trgovac... MII: Zaboga, za njega da date vau gospodinu ker?! JANJA: Zato ne, gospodin notarius? ovek, koji ima trgovako duh u sebe! MII: Dobro, zaboga, ali onako star. JANJA: to mu fali? Ne idi u kafana. MII: I to nije najvea dobrodetelj u kafanu ne ii. JANJA: Ne igra bilijar. MII: Kako e da igra kad je grbav? JANJA: Ne zna minutu, ne zna taj, ne zna kalup. Pai svoja kecelja, pa uva svoja kua kao poten ovek. MII: Zaboga, kir-Janja, nemojte tako strogo postupati s vaom kerju! Ta, fala bogu, kom ete i vi? Nju jednu imate. Podajte je za njenu priliku. Zato da se ne usrei kad vam je mogue? JANJA: ta mogui? Eto sum vei propao. Nemam nita. Oim da prosim. to vi govorite, gospodin notarius, na ova teta, na ovaj svet? O teos, filaksi, moramo da poinimo sviju! MII: Kir-Janja, ja vas molim, nemojte da vuete greh na vau duu; nemojte davati starom kir-Dimi! JANJA: Gospodin notarius, vi mene uvreivate! ta fali moju Jucu? MII: E, ta vi uzimate vas? Vi ste ovek jot mlad, osobito u snagi, i lepi. Ko moe kir-Dimu s vami sravniti? Vi i on, ... znate, kako kau Grci, ... kao Apolo i Vulkan! JANJA: Pi, pi, pi, pi! Kakvo lepo re, pravo elinsko! - Ko i tu momku to bi teo moja Katica? MII: Hoete da vam istinu kaem? JANJA: To si znade. Da go poznaim. MII: Taj je momak Mii notaro. JANJA (gleda ga): Gospodin notarius! to vi govorite?! Ne moe da bude. MII: Zato, kir-Janja? JANJA: Vi ste ovek gospodin, vami treba mnogo novci. MII: Koliko mi treba, toliko mogu zasluiti. JANJA: Ama, oite lep tafirung i latura. MII: Onako kao to kir-Janja moe uiniti. JANJA: Ama, ma ton teon, ne moi kir-Janju nita! to vi mislite, gospodin notarius? Kir Janja ima dukate? Prokleto ono dukat, da ma gori na pupku, ako imam! MII: (To je mnogo!) JANJA: Ako oite bez krajcara, 'ajde de. Ama za novci? Nema siromah kirJanja. Kamo strea da moi da iskopa dve akove dukate, da da vama sto, Katici sto, da budete streni!

POZORJE ESTO BIVI, PETAR PETAR: Gospodaru, ne mogu ljudi vie da ekaju. JANJA: Gospodin notarius, sad ste uli moje plan, moete isti kui. MII: Rad sam malo viditi upu. JANJA: Kala, kala. (Petru). Vodie gospodin notarius kod upu da vidi konji. On e ti pokazati kako treba. da si deri koa. On je ueno mu, zna elinski. (Otide). MII: Ha, ha, ha! Lep mi zanat dao! Ali, ekaj malo, stare, u'vatiu ja tebe! (Petru). Gdi ti je gospodina!'' PETAR: ta velite, gospodine? MII: Ovaj je dobar za tajni razgovor. (Da mu jedan-dva desetaka). Na, idi pij togod! PETAR: O, hvala bogu, od pet godina vido i ja srebernjaka u ruci! MII (jae): Pa kako ivi ovdje u kui? PETAR: Kao naopako. Moj Grk, da moe, on bi i paru svoju prodao li u novac uinio. Sad da mu derem crkotine! Nek mu dere njegov otac. Ja, bogme, neu, makar on puko!

POZORJE SEDMO PREANJI, KATICA KATICA: Ovaj se s vami razgovara, gospodin Mii, a ne zna da ga je moj otac vikao. (Petru). ia-Pero, idi bre. Trai te gospodar. PETAR: Nai u ja majstore za koe, koliko god 'oe. Tek moja ruka nee pristupiti. (Otide). MII: Ovaj sve o konjma brigu vodi. Siroma', poplaio se da ne mora derati. No ja sam kriv to sam starca na to naveo. KATICA: Zar to nije istina, gospodin Mai, to ste mu kazali? MII: To sam ja izmislio. KATICA: Zaboga, zato ste ga varali? MII: Ta to je blagodejanije oveka uteiti, koji 'oe da padne u oajanije. Kamo srea da je to sva teta! KATICA: Zar se jot' to dogodilo? MII: Govorio sam s vaim gospodinom ocem o vami. KATICA: O meni? Kakvim povodom?

MII: Sluajno u razgovoru. Najposle doe re o vaoj buduoj srei. Znate li za koga namerava va gospodin otac vas dati? KATICA: Za koga? MII: Za kir-Dimu. KATICA: Vi sa mnom alu provodite. MII: Na moju est vas uveravam da je to istina to kaem. KATICA: Moe biti da se on alio? MII: To moe biti, ali ne verujem. On misli da je to najbolja prilika za vas, budui da ne treba novaca dati. KATICA: Sad ve mogu verovati. Boe moj, boe moj! Ja ne znam na to e ova njegova tvrdoa izii. MII: Je li istina da je tako siroma'? KATICA: Ma'nite ga zbogom! Otkad ga znam, jot' se nije nikad pofalio. Nego sve uzdie, kao da je svet na njega pao. MII: Dakle, ja vam estitam vau buduu sreu! KATICA: Vi me s otim obespokojavate. No, ja znam da nee ni on protiv moje volje ba tako postupiti. MII: Zaista, koda bi i bilo. Vaa mladost, vaa lepota... KATICA: Ja sam nesrena! MII: Gospodina, smem li slobodno s vama koju re probesediti? KATICA: Nato to, gospodin Mii? Vi ste naoj kui najprijatniji gost. MII: Ova re "najprijatniji" daje mi povod ono izjaviti to bih inae teko izrei mogao. Gospodina, ja sam dosta vau dobrotu i vaa preizrjadna kaestva u samoi uvaavao i injima se divio, danas je prilika objaviti vam da su mene prelesti vae preumilno obuzele, i da bi budue astije moje nesnosno bilo kad bi mi sudbina pakosno ukratila s vami dne ivota deliti. KATICA: (uzdahne). MII: Vi vidite, gospodina, da ja ljubov moju k vami dosta prosto i bez upotreblenija tekstova iz romana izraavam, no s otim mislim da to je jezik prostiji, to su uvstva prirodnija. Od vas, dakle, sada oekivam, smem li zacelo elji mojoj nadedu davati. - Vi utite? KATICA: Gospodin Mii, ja vas kao razumnog i otmenog gospodina osobito poitujem. MII: Meni je ovo dosta. Ja znam da najveim pripjatstvijama ovde od vaeg gospodina oca nadati se imam, no poznato je da se tek takva ljubov kao znatna poituje i u tri asti romana izdaje gdi je brakosoetanije na kakav god nain pripeeno bilo. to je vie ovakovi' preaga, vi znate, to je prijatniji roman No, dosta ovoga, evo vam gospoe mamice.

POZORJE OSMO PREANJI i JUCA JUCA: ta mislite, ta je moj starac uinio? KATICA: alosna, da nije samo tete? JUCA (Miiu). Ima li ovaj paso svoju vanost? MII: Ovaj nema svoga peata, ne moe dakle ni dostovernosti imati. JUCA: E, sad, gledajte, na to ga njegova tvrdoa navodi! Iz prevelike tednje obiaj ima svaki peat s pisma koje dobiva skidati i nanovo u ipku pretvarati, da vosak ne kupuje. To je, dakle, i jue radio. Sad, kako je do toga doao da i s pasoa peat skine, il' je, moe biti, njegov gluvi sluga to uinio, ne znam, dosta je to to je pre negdi, spremajui se na put, koji do nekoliko dana preduzeti mora, paso izvadio i sad ga bez peata nalazim. MII (razgleda paso): He, he, he! To je jamano sluga uinio, videi grdno veliki peat ovde, i hotei svome gospodaru u tednju pritei. He, he, he! ipka voska moe se za petnaest krajcara dobiti, a za ovaki paso mora platiti forintu. JUCA: I to je svee potroio za to, i to je jedanput, s takvim voskom pismo, naravno, slabo zapeativi, vekslu jednu izgubio! Ja vam kaem, gospodine, kad bi' hotela pripovedati sve njegove budalaste poslove, mogla bi se itava knjiga napisati.

POZORJE DEVETO JANJA s kesom u ruci utri, BIVI JANJA: Kaimeno, kaimeno! Zaboga i poboga, propao sum! KATICA: Zaboga, ta je ovo? JANJA: Pustaljije, pustaljije! JUCA: Gdi? JANJA: Pobegli su. Gospodin notarius, mi pomozite! Oim da poinim. MII: Ali ta se to dogodilo usred podne? JANJA: Ukrali mi novci. MII: Ko, ko? JANJA: Pustaljije! MII: Ja vas ne razumem. JANJA: Evo, doli obeenjake ivuti da menja novci. Imao sam dve-tri dukate, kao siroma ovek. Kako, tako, promenio sum. E, sad doi drugi, oi cvanciki to

ima mati boija. 'Ajde, da im dam. Pet krajcari na jedno pare, lepu profit! Donesim ova kesa da izbira. Oni bira, ja gledim; oni bira, ja gledim. Vidim da sve jedi kartalcetli iz depu. E, mislim, boli ga srcu. Kad plati i otidi, broim moja kesa, nema dvadeset forinti strebru! MII: E, gledaj ti sad! Da ne budete pogreili pree kad ste kesu brojali? JANJA: Nije, gospodin notarius: dve stotine forinta srebro, broio sum deset put. Nego sum nestrea. Oim da propadnim Huj, gospodin notarius, zato neete da traite pustaljije? Da vam dam ... to je vau dunost! MII: Ja ne mogu verovati da su vas mogli tako prevariti. Ta vi ste Grk! JANJA: Grk? Gospodin notarius, to je bio ivut! Kirije imon, Roildovu obligaciju! Nestrenu Janju, kaimeno! (Otri). MII: Ovo opet togod znai. JUCA: Evo mu poslovi! MII: Tu bi trebalo pomoi. (Poklonivi se, poe).

DEJSTVO TREE

POZORJE PRVO JANJA JANJA (sam hoda po sobi): Janja, Janja, u nesrena si se planeta rodio! Janja, oi da propadni kao Velizarios, to pie greesko mudrost. upu ti palo, ubila ti skupi konji. Kukuruz si pokvario, toliki novci kotui ivutin ukrali dvadeset forinti strebro i Roildova obligacija od kir-Dima od hiljada forinti strebro To i teta to ne si moi da plati. to i sad? Da budi siromah iros pod tvojom starostom, kao to kai mudro greesko slovo, da budi siromah Janja. Da eka krajcara, i ne dobii, o da umri od glada. Doi kir-Dimu, iti svoja obligacija, to i da mu da? Da ti baci u procesu da izgubi tvoja kua Oho, oho! Stani, Janja' To je zlo, veliko zlo! Ve si padnio u voda. Ruka ini tapa, tapa; voda ini upa, upa, tee si se udavio, tee propadnio. Nega da si ubii. Kako si ubiim? Da napunim puka. Pu! Ubio si Janja. 'Ajde da go vizitiramo. Oho! To nia dobro plan. Da kupim tranga, oskudnu vremenu. Doksa si o teos, znam to da radim! Da ukradim od Juca malo saraiku, to pravi belila, pa da se otruim. To ne kotui nita, i ne pravi larma Tako da umrim, da propadnim, kad nemam ivof Zbogom, zeleno svet, sad si mi gorko! Oh, nei Janju da ti vidi! Zbogom moja

pekulacija, oi Janju da si poini! Oh, tamo da umrim. (Pokazuje sanduk) Da jote vidim moi srci! (Otvori sanduk) Moje lepe ute dukate, moje bele talire, zbogom! Oi Janju da vas ostavi, da ne idite na proces Ama oi da umri sos vas, sos moju srcu (Zatvori sanduk) Sad da sakriim klju, da niko ne uzmi moji lepi novci (uje se lupa na vrati). JANJA: Ko i to? JUCA (iza scene): Otvorite! JANJA: to i'? JUCA: Otvorite, imam da vam togod kaem. JANJA: Ne mogu, imam poso. (Friko da si otruim, dok nije provalila vrata, kilji!) JUCA: Bre, otvorite! Isteklo vam toliko sire! JANJA: Kaimeno! (Otvori brzo vrata).

POZORJE DRUGO JUCA i BIVI JANJA: Ko je isteko siretu? JUCA: ia Pera kako je zavrno slavinu, ne znam, dosta da je otilo po akova. JANJA: Di-i Petru? Di-i hidru paklenu? Di-i Kerveros kod Plutu? Di-i da go taki truim? JUCA: Eno se tamo zabunio. Ah badava, suv pesak sve popio. JANJA: Oh, grom, di si da ga ubi! (Otri). JUCA: Dobro nam je poao napredak! Ako ovako ustraje, taman u do eira doi.

POZORJE TREE JANJA (Vue Petra za uvo), JUCA JANJA: Ovamo, kakademone, ovamo, neisto duh, rod bos furia! Ko-i diro siretu? PETAR: Ta ta me vuete za uvo? Nisam skot! JANJA: Ko-i isteko siretu, prokletu pas? PETAR: Ta mahnite me! Jesam li vam govorio stotinu redi: "Gospodaru, kupite drugu slavinu, ova se sasvim ojela, bie tete." "Nemam novci, sinko." Evo, sad je bolje.

JANJA: Jot' mi se posmejava, prokleto neisto demon! Oi da mi sekira. Neisto duh, znai da ti sad iseim u moja furija! JUCA: Ali, zaboga, dokle ete ga drati da vam toliku tetu pravi?! Nije li vam se kukuruz zbog njega pokvario? Niste li stotinu druge tete zbog njega imali? JANJA: Ama mu pravim raun. JUCA: ta vam je 'asna od rauna, kad ne moete da se naplatite? JANJA: Pravo kai, duo Juco! Da oteram ugursuz to mi pravi teta. ui, nevaljalo duh, nisi vii moi slugu! PETAR: A? JANJA: Djavol ti uzio, nei vie da mi baci eravica u moju srcu! (Donese jedan veliki protokol). Evo tefteru: "Osamnaesti juli pogodi Petru Jovanov sluga, za godina po trideset forinta." Je li tako, ugursuz? PETAR: ta veli? JANJA: Kerveros! Poto si pogoen za godina? PETAR: Ja ne znam ni sam, zato nisam jot' nikada novce primio. JANJA: Kerveros! Ja to tefterija! Tu je svu raun. (Vie). Trideset forinta! PETAR: 'Ajde nek bude trideset. JANJA: Primio si jedanput pet groiki, deka pendi krajcarija; drugoi put osam groiki, ikusi tesera; jedanput po forinta, trijanda. Jedanput eksi krajcarija; jedanput est groiki, deka okto krajcarija. Okto e eksi, deka tesera; e tesera, deka okto; e peridi, ikusi trija. Dio, e ena, trija; e trija, eksi; e dio, okto; inja: ena fijurinija, e trijanda trija krajcarija. Edna forinta i trideset i tri krajcara. E li tako? PETAR: ta? JANJA: Primio si edna forinta i etrdeset i tri krajcara. PETAR: 'Ajde dobro. JANJA: Sad, razbio si dve tanjire, dva forinta. PETAR: Ja! JANJA: Kad si teo da sa udavi Mika, oceko si ularu i nainio teta edna forinta i trideset krajcara. PETAR: A? JANJA: Za Miku ular: forinta trideset krajcara. PETAR: Gospodaru, ta ti govori? JANJA: to mi pravi teta? to ne drei lepo, kao poten ovek? ... Izio si edna kobasica, trideset krajcara... Kad si tela da si pali upu, uzio si afoljica sos mleka i ugasio vatra; dva forinta trideset krajcara. Sos voda si gasi vatra! ... Kad si bio u vinograd sos nadniar, izgubilo si jednu sikiru, trideset krajcara... Kad si nosio putunja, puko kaiu i prosulo si toliku kljuk, pet forinta... Slomio si toku na kolu, opet pet forinta... Sad si mi proso sirkjetu, tri akov po deset forinta, trideset forinta. U suma: dio, deka efta, saranda epta; e ena trijanda trija

krajcarija, sarando okto e trijanda trija krajcarija. Jote se mi duan ti mene osumnaest forinta, trideset i tri krajcara. Razumi? PETAR: ta veli? JANJA: Ti si meni duan osumnaest forinta i etirideset etiri krajcare. PETAR: Dobro, odbi mi od plae. JANJA: Djavolsko duh, preko plaa! Kako i da mi plati? PETAR: Gospodaru, ja te isluim verno evo ima jedanaest godina, pa sad da sam ti jo duan; to je sasvim ivutski! JANJA: Ha, ivut, ivut! Ti si poslo ivut da mi kradi novci i Roildova obligacija i nima deli. Pustaljijo, daj moi novci! PETAR: ta veli? JANJA: Si ini gluvo! Novci daj, kad kaim lepo! PETAR: Pa plati mi, de, kako zna! Ja sam zadovoljan. JANJA: O, ekaj ugursuz, idim da ti dam na magistratu, da ti obesi, znai? PETAR: Dobro, dobro. Bar da znam kod koga sam sluio! JANJA: Oi da mi vui trikla? ekaj! Duo Juco, idim na magistrat, da go vea. Nega da go uva da ne pobegni. Razumi? (Otide). PETAR: Bogati, gospoa, ta misli ovaj moj gospodar? JUCA: A bog bi ga znao. PETAR: Ta da ga je pseto toliko godina sluilo, pak opet bi trebalo drugojae da postupa. Ali nita! Ja vidim moje dobro jutro. Nego daj mi bar da jedem togod. JUCA: Pravo kae. Da popijem i ja kafu, dok se nije vratio. (Odu).

POZORJE ETVRTO MII (Stupi) MII: E, kir-Janja, sad sam te u'vatio! Sad emo viditi 'oe l' se moja elja ispuniti ili ne. Prokleti Grk, kako je tvrd! Pre bi, ini mi se, duu ispustiti volio, nego i jednu krajcaru izdati. No dobar je moj genije. Ili u ja dostii to elim, ili e se Janja drugojaije okretati!

POZORJE PETO BIVI, JANJA (Naglo stupi, za njim) KATICA JANJA: Ej, nestrenu Janja, ej nestrenu Janja!

KATICA: Ali, zaboga, ta se dogodilo? JANJA: Mi ubio bog! MII: ta je, kir-Janja? JANJA: Nestreu, nestreu ... Menjo sum dukati i dobio falini banki. (Lupa se po elu). Uh, uh, uh! MII: Kir Janja, meni je ao da vas moram obespokojavati. No vi znate da sam ja u slubi. Ja sam zato od magistrata i poslat da vas u varoku kuu vodim. JANJA: Svako i ala prokleto di i ovek u nestrea. O talas Janja, o talas Janja! MII: Mislite vi da ja alu provodim? Tu se vi varate. JANJA: ta ete vi, gospodin notarius, sos mene? MII: Zapovest je da morate sa mnom ii. JANJA: Zato? Ja sum ovek poten ... O, moje lepe dukate, o, moje lepe dukate! MII: Da ste vi poteni, o tom nema sumnje. No, vidite, kod vas se nale faline banke. Vi morate odgovarati. JANJA: O, tihi, o keros! Ama ja go nisum pravio, de, ja sum ovek prost. MII: To ne ide u raun. JANJA: Treba da mi magistratu jot' plati teta res tako ugursuzu. MII: To moete u sudu kazati. JANJA: Pak sad to ite vi sos mene? MII: Da idete u varoku kuu. JANJA: U varoka kua? Pa to a posle da bude? MII: Ako se dokae da su banke zaista faline, izgubiete svo dobro, i moete doi na robiju. JANJA: Vas molim, gospodin notarius, ostavite mi da drim nenija na moi dukati! Ne mi plaite pod moju nestreu zabaava! MII: Mislite M vi da je moje namerenije vas samo plaiti? Ni najmanje. Gledajte samo ko je na vrati. JANJA: (otvori vrata, pak se strese) U! Dva panduru! Gospodin notarius, to i lepo, to i trgovaki da mi terate sos pandura pod moju starostu? MII: Vi ete sa mnom ii, a oni za nama. JANJA: Ama ja nisum nigda bio u magistrat. MII: Verujem, i vrlo mi je ao da se tako dogodilo. JANJA: Znaite ta, gospodin notarius? Da kaite da nisam kui, i da proi ta stvar bez mene. MII: To je protiv moga zvanija. Ja to uiniti ne mogu. JANJA: 'Ajde, bolesnu sum, imam kolika. MII: Bolest u ovakovim sluajevima ne ekskuzira. JANJA: (uzme ga na stranu) Oite da mi pustite, da dobiete jedna lepa jabuka od mene? MII: Ne smem, kir-Janja.

JANJA: Da vam dam pet forinta. MII: Ostavite se vi toga. JANJA: Evo da si ubiim, da vam dam jedan dukat. MII: Ne mogu ja to initi. JANJA: Gospodin notarius, ja sum neme! MII: Ovo je stvar kriminalna. JANJA: Ja sum kurijaneme! Kako vi smete da doite u nemeka kua? Znaite da vas ne potuim; da uzmim sablja, da vas seim kako afran. MII: I ja, kad vas ne bi' kao poznatog kir-Janju uvaavao, mogao bi' vas u gvoe smesta okovati. JANJA: Kirije imon! Gospodin notarius, kakvo je to slovo? MII: Dragi kir-Janja, vi znate ta je car i carska zapovest. Ko protiv cara ide, moe li se nadati milosti? JANJA: O is to onoma tu patros! Kukavno Janjo, to i da postrada! Gospodin notarius, ima li kakvo pomo za mene? MII: Nikakve. JANJA: Ama, molim si, gospodar notarius, imajte elejmosini! Pomozite mi! Siromah oveka! MII: Ovde je sve badava. JANJA: Gospodin notarius, evo ovde imam saraiku, pustite da si otruim. KATICA: Zaboga! MII: To nije slobodno! Znate, kad je ko zatvoren, svako mu se sredstvo iz ruku uzima, s kojim bi sebi ivot mogao uzeti. JANJA: O, talas Janja, to i da postrada kako Diogen u Korint! Gospodin notarius, nemojte da mi ubiite moja pekulacija. Ja sum oveku trgovac. MII: 'Ajdete, kir-Janja, prolazi vreme. JANJA: (klekne) Tako vam vau dobru duhu, gospodin notarius, nemojte da mi ubiite! Ja sum oveku star! KATICA: Ali, gospodin-Mii! JANJA: Katico, moli gospodin notariusa. On ti milui. Moli go da mi oprosti! KATICA: Ta, zaboga, on nije pravio banke! JANJA: Nisum, tako mi moja trgovina. Da bog da da ne profitiram nigdi, ako znaim da pravim banku, KATICA: Gledajte, pomozite mom pani! JANJA: Pomozite, gospodin notarius, ta ja sum va oveku, vi se mlogo puta sos moja Juca razgovarate. MII: Vidite kako je to zlo kad nemate svoga kod magistrata. JANJA: Ta vi ste moj, gospodin notarius! Vi ste kazali da miluite moja Katica. MII: Ja i sad to kaem. JANJA: Evo, uzmite ga!

MII (pogledi na Katicu): Ja vam za to osobito blagodarim. No treba najpre i gospodinu zapitati. JANJA: Oi ona, ja znaim, ona me slua. E li, Katico, ti mene slui? Ovo je dobru pralika. Gospodin notarius je oveku pametno, ueno, zna elinska historija. MII: A, drugo, vi i to znate kako je sad obiaj u svetu. JANJA: Oi novci? Nemam, gospodin notarius, propao sum, izio sum sve sos prokleta nestrea. MII: Kad nema, ta emo i mi? Da umremo od gladi? 'Ajdete, kir-Janja, u varoku kuu. JANJA: O, talas ego! 'Ajde da vam dam ove faline banke za mirazu. MII: Da ja odgovaram? JANJA: Ama, vi ste oveku uenu. (Izvadi banke, pa mu trpa u dep). Uzmite Katica, ima pet hiljada tri stotine forinta. MII: To su faline banke, kir-Janja. JANJA: Ama vam poklonim, de! Ne itim da mi vratite. Da vam dam i Roildova obligacija od kir-Dimu, od hiljadu forinta strebro. MII: Gdi je? JANJA: Ona to su mi ukrali prokleti ivuti. MII: ta u s njome? JANJA: Kad si nai. Uzmite, gospodin notarius molim vas. Vi ste jedno pametno mu. Katico, odi ovamo. Evo, da budete strena. (Blagosilja ih). Katicu je moja dobra devojka. Vidite, ona uti, oi. Evo da vam dam evlogimenom, da budi svadba u nedelja. MII: Vie iz ljubovi k vaoj gospodini keri primam njenu ruku. JANJA: E kala, kala, samo da ne idimo u magistratu MII: Neemo ii. No poklanjate li vi nama ove banke i obligaciju jamano? JANJA: U! Gospodin notarius, skupo vreme! MII: Ja mogu vau gospodinu ker i ne uzeti. JANJA: E, kad sum kazao, kazao da ... i prosto! Ja sum gospodar od moje slovo. Samo da ne idim u prokleto maistrat. Propao sum. 'Ajde neka idi sve. Ja vidim da je moju planetu od gar. Gospodin notarius, vi ste moju zet! MII: Jesam, i dopustite mi da s vami drukije malo progovorim. Oni ivuti, to su vas poarali, u'vaeni su. JANJA: to? A di su novci? MII: Kod mene. Ja sam taki poslao momke u poteru, koji su sreno kako dukate, tako i Roildov papir nali... JANJA: Gospodin notarius, to su moji dukati. MII: Vi ste ih meni poklonili. JANJA: O, teos filaksi! Ja sum vama banki poklonio. MII: Bez kojih se ne mogu dukati povratiti.

JANJA: Oite da mi otmite sa sila? MII: to jedan poklanja, drugi, koji prima ne otima. JANJA: Znaite to, gospodin notarius? Ta mi smo rod; 'ajde da delimo. MII: Boe sohrani! Vi ste ih meni jedanput poklonili, ja moje pravo ne dam. JANJA: Ama ou da podignim na vas procesu. MII: ta vam drago, mene nee proces nita stati JANJA: (dugo ga gledi) Gospodin notarius! Usred moja nevolja imam ef da piim jedna historija. MII: Kakvu istoriju? JANJA: Kako je srpsko glava prevarila greesko mudrost. POZORJE ESTO JUCA, BIVI JUCA: Znate ta je novo na sokaku? Kir Dima bankrotirao. JANJA: to, more, to? JUCA: Eno zapeatili mu duan. JANJA: Kirije imon! Deset iljada forinta! MII: ta? JANJA: Kaimeno, propadnili mi! E, Janja, sin od Tantalos, sad si sasvim poinio! MII: Ali kako ste mu mogli, zaboga, tolike novce poveriti? JANJA: Kako da mu ne daim? Trija per mezo! Evo gu anatematos!

POZORJE SEDMO KIR-DIMA, BIVI JANJA: Ogligora, ogligora! Pu ine ta aspa? DIMA (trese glavom): Kaka isterna! JANJA: Ama, is to onomu tu teu, aspa, bre, aspa! DIMA: Dein ine! JANJA: O kuga, di si da proi kroz moju uvu i izii kroz njegova usta! Deset hiljada forinta, bre! DIMA (maja rukom): Epajsun. Znai to, kir-Janja? Da ti reim na srpsko jedno slovo. Sum doua, da mi dai Katica. Nega da mi dai i aspri. JANJA: Da ti daim kugu da si davi; da ti daim sablja da si koli; da ti daim saraiku da si trui. Anatemate! Oh, moji lepi deset hiljada! Oh, moj beli deset hiljada!

MII: Vidite, lepo kae srpska poslovica: "Skup vie plaa." Da niste alili za talu, ne bi vam konji propali; da se niste na interes polakomili, ne bi tolike novce izgubili. Skupoa vam je vie tete nego 'asne priinila. JANJA: Kir-Janja, ima uvo da ui? Kir-Janja ima pamet da razumi? Prokleto svaka pekulacija sos mlogo interes i malo kapital! Uu! (Strese se). Deset iljada! Uh, uh, uh! Oi da mi uvati logu ... Pravo ima! Nek mi uvati za oko, da ne vidim moja nestrea na ovum svetom, da ne vidim ona kuga (pokazuje na Dimu) to mi izio moje lepe novce! Ahara, kir-Janja, ahara; ne ahara, nega ahamna. ZAVESA