VISOKA STRUKOVNA ŠKOLA

SPORTSKA AKADEMIJA

BEOGRAD

SEMINARSKI RAD

JEDNAČINA SPECIFIKACIJU U FUDBALU

TEHOLOGIJA I METODIKA TRENINGA SA MLAĐIM KATEGORIJAMA – EKIPNI SPORTOVI

FUDBAL

Mentor: Student:

Prof. dr Pavle Rubin Uroš Anđelković 29/2011

Beograd, decembar 2014.

SADRŽAJ

1. UVOD........................................................................................................................................1

2. JEDNAČINA SPECIFIKACIJE...............................................................................................2

2.1. Zdravstveni staus....................................................................................................................3

2.2. Antropometrijske karakterisitike.............................................................................................3

2.3 Funkcionalne sposobnosti........................................................................................................4

2.4. Motoričke sposobnosti............................................................................................................4

2.4.1. Snaga....................................................................................................................................5

2.4.2. Brzina...................................................................................................................................5

2.4.3. Izdržljivost...........................................................................................................................5

2.4.4. Koordinacija.........................................................................................................................6

2.4.5. Fleksibilnost.........................................................................................................................6

2.4.6. Preciznost pokreta................................................................................................................6

2.5. Spcijalne psihomotorne sposobnosti.......................................................................................7

2.6. Kognitivne sposobnosti...........................................................................................................7

2.7. Taktičko mišljenje...................................................................................................................7

2.8. Konativne karakterisitike........................................................................................................8

2.9. Motivacioni faktori.................................................................................................................8

2.10.Faktor Trener.........................................................................................................................8

2.11. Faktor treninga......................................................................................................................9

2.12. Sociološki faktor...................................................................................................................9

2.13. Objektivni faktori..................................................................................................................9

2.14. Faktor greške.......................................................................................................................10

3. ZAKLJUČAK..........................................................................................................................10

4. LITERATURA.........................................................................................................................13

1. UVOD

Fudbal je danas postao najgledanija sportska igra, a samim tim i napopularniji sport. On ume da izaziva veliko interesovanje kod ljudi svih uzrasta, na svim delovima zemaljske kugle. O njemu se na svakom mestu govori, piše, diskutuje u svim sredinama sa različitih aspekata na razne načine. Fudbal ima moć da oduševi i razočara, izaziva sreću, zadovoljstvo i veselje, ali i kolektivnu depresiju, tugu i plač. Fudbal spaja, razdvaja, svađa i miri. Svako društvo želi da što veći broj svojih članova uključi u sport kako bi se fizički i psihički zdrave osobe. Fudbal kao masovni sport, ima inzvanredne uslove da u tom pogledu ispuni zahteve društva. Mlad čovek baveći se fudbalom, dokazuje sviju vrednost u želji da doživi ličnu afirmaciju. Fudbal se ne zamisliti bez takmičenja, treniranja, vaspitanja, volje ali treba naglasiti da treneri kao pedagozi moraju navići sportiste na sve što se dešava tokom jedne utakmice, poraz, pobeda, sve veća nepravda koja se javlje i dr.

Počeci modernog fudbala vezuju se za Englesku gde su se u drugoj polovini XIX veka na koledžima organizovali i uvođenjem pravila fudbalsku igru odvojili od ragbija. 1885. godine osnovani su prvi fudbalski klubovi Šefild u Kembridžu, a 1863. je osnovan fudbalski savez u Londonu, pa se može reći da je od tada fudbal počeo da krči put ka najpopularnijem sportu današnjice.

Kao i na mnoge delove sveta, tako i naše podneblje, fudbal su doneli i prvi igrali Englezi. Kao državljani velike pomorske, trgovačke i kolonijalne sile, Englezi su tragajući za uslovima što većeg ekonomskog uspona našli i na našim južnoslovenskim zemljama.

Fudbal je igra milionske populacije dece, omladine i odraslih rasprostranjena na svim kontinentima. Kao kreativni izraz širokog socijalnog i kulturnog spektra fudbal se kreće u prostoru od pet ljudskih fenomena. O tome svedoči i veoma razuđena sportska infrastruktura ( od improvizovanih terena na kojima dominira igra do fudbalskih dvoraca na kojima se isprobanom komunikacijom demonstriraju rezultati rada ) bogat kadrovski potencijal ( igrači oba pola, menadžeri, naučnici, novinari i dr. ), dominacija medijskim prostorom.U svemu tome, posebno mesto zauzimaju višemilionske socijalne grupe stratifikovane po posebnim kriterijumima ( od emocionalnih i racionalnih do lokalnih i nacionalnih ) označene kao publika i navijači koji sa fudbalom i među sobom komuniciraju na sebi svojstven način. Ta komunikacija ima posebno, spektakularna obeležja u završnim klupskim i reprezentativnim takmičenjima kao što su : Kup evropskih klubskih prvaka, Prvenstvo Evrope i Prvenstvo sveta u kojima učestvuju nacionalne selekcije.

1

Početkom XIX veka u engleskim školama intenziviraju se igre loptom. Kako su se igre odvijale bez univerzalnih pravila, posebno onih koja regulišu prava o kontaktu sa loptom, došlo je do neodložne potrebe da se ona definišu.

Ove potrebe delimično su zadovoljene već 1862.godine, kada je M. Tring, rektor škole u Uppinghamu, izdao prva fudbalska pravila. Pravila su bila situirana u 9 tačaka obuhvativši : opis igre nogom, zaustavljanje lopte ( nogom i rukom bez prava udaranja lopte nogom u vazduhu ), postizanje gola i dr. Ovim pravilima i klupskim zatvorenošću tadašnje elite pokušala je da prisvoji fudbalsku igru. Međutim, kako su fudbaleri i navijači poticali iz istog ( radničkog ) socijalnog miljea, toj tendenciji uspešno su odoleli. Nastajanje klubova, pre svega, u gradovima sa radničkim četvrtima ( Arsenal, Mančester, Totenhem i dr. ) to najbolje i potvrđuje. U pokušaju da se izvrše određena preciziranja u Tringovim pravilima, u decembru 1863.godine u Londonu, organizovano je značajno savetovanje o fudbalskim pravilima. Na tom savetovanju došlo je do nepremostive polarizacije između pristalica „ ragby “ i „ dribling „ načina igre. Tako je i došlo do jasne diferencijacije na „ ragby „ pristalice i pristalice „ dribling „ igranja. Homogenizovane pristalice „ dribling „ pristupa u igri loptom formiraju svoj fudbalski savez – Footbal

Association.

2. JEDNAČINA SPECIFIKACIJE

Jedan od najznačajnijih zadataka trenera je da vrši selekciju sortista. Reč „selekcija“ potiče od latinske reči selectio – izbor, odabir. Selekcija je optimalno odabiranje zdravstvenih, konstitucionalnih i drugih karakteristika prema određenim potrebama, kao i usmeravanje i usavršavanje potencijala fudbalera u okviru fudbalske igre.

Pravilno usmeravanje dece ka sportu, dobra selekcija i dalji stručno pedagoški rad u dobro organizovanim klubovima zahteva planiranje roda po uzrastnim kategorijama na osnovu parametara.

Od neprocenjive važnosti su naučna istraživanja, analize i studije čiji se rezultati mogu neposredno primeniti u svakodnevnoj aktivnosti, a baziru se na naučnim saznanjima, koja su važna u izradi sistema selekcija u vrhunskom sportu.

Kada je reč o bilo kojoj aktivnosti u sportu gde se primenjuju pokreti sa određenim ciljem, onda je osnovni problem rešiti od čega zavisi uspešnost u tom sportu, odnosno potrebno je utvrditi faktore uspešnosti, konkretno sačiniti jednačinu specifikacije.

2

Suština jednačine je da prikaže faktore koji su neophodni za uspeh u fudbalu. Praktično na osnovu jednačine specifikacije u fudbalu vrši se sistemska selekcija i započinje se treniranje i programiranje trenažnog procesa.

Jednačina specifikacije uspešnosti u fudbalu je:

Y=A1ZS+A2ANT+A3F+A4M+A5KM+A6G+A7TM+A8C+A9MO+A10T+ A11TT+A12S+A13O+A14E

Gde simboli predstavljaju:Y – rezultat uspešnosti u fudbaluA1....A14 – koeficijent značajaZS – zdravstveni status fudbaleraANT – antropometrijske karakteristikeF – funkcionalne sposobnostiM – motoričke sposobnostiKM – specijalne psihomotorne sposobnostiG – kognitivne sposobnostiTM – taktičko mišljenjeC – konativne karakterisitikeMO – motivacioni faktorT – faktor treneraTT – trenažna tehnika (faktor treninga)S – sociološki faktorO – objektivni faktorE – faktor greške

2.1. ZDRAVSTVENI STATUS

Zdravstveni status je osnovni kriterijum za uključivanje dece u rad na razvoju psiho-motornih sposobnosti. Da bi sportista mogao da započne sa trenažnim procesom on mora biti zdrav. Pre nego što započnemo sa bilo kakvim merenjima i ispitivanju pojedinaca, potrebno je obaviti zdravstveni pregled i utvrditi da li je pojedinac sposoban za testiranje.

2.2. ANTROPOMETRIJSKE KARAKTERISTIKE

Antropometrija ka deo antroplogije (nauka o čoveku) bavi se merenjem ljudskog tela, odnosno, proučavanjem osobina ljudskog tela u celini ili pojednih njegovih delova.

Na osnovu pojednih antropometrijskih varijabila i njihovih međusobnih odnosa vrši se usmeravanje sportista.

3

Mere se telesna visina, telesna masa, obim i dužina pojednih delova tela, debljina kožnih nabora i dr.

- Longitudalna dimenzijonalnost skeleta, koja je odgovorna za rast kostiju u dužinu (mere koje ulaze u njen sastav su telesna visina, dužina gornjih ekstremiteta-šake, podlaktice, nadlaktice, donjih ekstremiteta-stopala, potkolenica, i dr)

- Transenzalna dimenzionalnost skeleta, koja je odgovorna za rast kostiju u širinu (širinu šake, stopala, kolena)

- Masa i volumen tela odreuje ukupnu masu i obim tela (telesna masa, obim grudnog koša, trbuh, potkolenice i dr.)

- Potkožno masno tkivo određuje ukupnu količinu masti u organizmu (nabori na koži, trbuhu, leđima, nadlaktici, natkolenici i dr.)

Urođenost za dimenzijalnost skeleta je 98%, za volumen tela 90%, aza potkožno masno tkivo 50%.

2.3. FUNKCIONALNE SPOSOBNOSTI

Fudbal se klasifikuje kao visoko intezivan sport, zbog toga je potrebno da funkcionalne sposobnosti budu na visokom nivou.

Funkcionalne sposobnosti su: - mišićne (odgovorne za aerobne i anaereobne sposobnosti), - kardiorespiratorne (odgovorne za transport kiseonika).

Jedan od osnovnih ciljeva treninga je povećanje funkcionalnih sposobnosti organizma. Za svaki vid aktivnosti potrebna je određena količina energije da bi se ta aktivnost izvršila. Treningom se energetske rezerve u organizmu povećavaju pa samim tim sportista može da podnese fizičku aktivnost. Glavni izvor energije u organizmu je ATP (adenozitri fosfat). Postoje tri načina njegove resinteze:

- Alaktatno-aerobni: ovo je najjači oblik stvaranja energije, zato što koristi fosfate, supstance koje su jako bogate energijom. Počinje da deluje posle 7-8s i traje 40-45s pri maksimalnom radu.

- Laktatno-anaerobni: snaga ovog mehanizma je 45% u odnosu na alaktatno-aerobni. Posle ovoga potrebno je određeni vremenski period da se mlečna kiselina odstrani koja se nakupi usled intezivnog rada duži vremenski period.

- Aerobni: snaga je 63% u odnosu na laktatne procese, a 23% u odnosu na alaktatne procese. Njegova uloga je samo u procesu oporavka.

2.4. MOTORIČKE SPOSOBNOSTI

Motoričke sposobnosti su odgovorne za efikasnost ljudskog kretanja ia za rešavanje motornih zadataka. Osnovna struktura bazičnih motoričkih sposobnosti je: snaga, brzina, izdržljivost, koordinacija, fleksibilnost, preciznost pokreta.

4

2.4.1. BRZINA

Brzina je vrlo značajna za fudbalera i definiše se kao sposobnost da se izvrši pokret u najkraćem vremenu u datim uslovima. Od svih motoričkih sposobnosti brzina prva sazreva, te sa treningom treba početi što ranije. Ispitivanja su pokazala da se brzina u periodima 11-12 i 15-16 godine naglo poboljšava, a posle 16 godine usporava, pa i ustaljuje. Svoj maksimum igrač može da postigne posle dve do četiri godine treninga,a anjbolji rezultati se postižu od 18-22 godine života. Brzina ima visok koeficijent urođenosti (90%-95%).

Razlikujemo startnu brzinu, koja se razvija na deonicama do 20m i osnovna brzina koje se razvija na deonicama od 40-60m trčanja.

Kao najbolji za razvoj brzine pokazali su se intervalni metod i kompleksni metod (u jednakoj meri koriste se sredstva za razvoj brzine, snage i izdržljivosti). Kod kompleksnog metoda prvo se koriste sredstva za razvoj brzine, zatim snage i na kraju izdržljivosti.

2.4.2. SNAGASnaga se kod fudbalera ispoljava kao sposobnost za savladavanje otpora ili

suprostavljanje otporu neprezanjem mišića. Zavisna je od mišićne mase, kontraktivnih sposobnosti, biloških promena u mišiću, frekvencije nervnih impulsa, streukture mišićnog vlakna poprečnog preseka mišića i njihove sinhronizacije. Kod početnika samo 20% mišića deluje sinhronizovano, a kod kvalitetnih sportista se može postići visok stepen sinhronizacije. Treningom se na snagu može mnogo uticati, jer je koeficijent urođenosti 50%.

Organizovaniji rad na razvoju snege treba početi od 15 godine, a razvojni period se proteže do 20-22 godine, a po nekim autorima i do 30 godine života.

Kod fudbalera je najbitnije razviti specifičnu eksplozivnu i brzinsku snagu, a opterećenje mora biti veće od 50-60% njegovog maksimuma. Inače, po akcionim faktorima snagu delimo na eksplozivnu, statičku i repetivnu, a po tipološkim faktorima na sngu ruku i ramneog pojasa, trupa i nogu.

2.4.3. IZDRŽLJIVOST

Izdržljivost se definiše kao sposobnost opranja zamoru. Može se definistai i kao sposobnost dugotrajnog psiho-fizičkog rada, jer je komponovana od odpšte snage, brzine, koordinacije, dobre funkcije kardiovaskularnog i respiratornog sistema. Sa razvojem idržljivosti treba početikod pinira i kadeta. Kod njih je važan obim rada a ne intezitet. Izdržljivost ne treba da bude forsirana. Cilj rada treba da bude svestrana priprema organizma za kasnija velika opterećenja. Mogućnost razvijanja izdržljivosti je do kraja igračkog veka. Sa organizovanim radom na razvoju izdržljivosti treba početi sa 17 – 18 godina. Do tog uzrasta izdržljivost se razvija u okviru rada na snazi i brzini. U fudbalu se izdržljivost stiče igrom i serijskim ponavljanjem snage i brzine.

5

2.4.4. KOORDINACIJA

Koordinacija je sposobnost da se čitavim telom izvede koordiniran pokret u prostoru i vremenu. Od svih psihofozičkih sposbnosti kordinacija je najsloženija. Ona zahteva visok stepen plastičnosti nervnog sistema, koju karakteriše velika mogućnost adatapcije, rekonstrukcije starih pokreta i usavršavanje novih kretanja.

Kao sredstvo za razvoj koordinacije može da služi svaka vežba ako se primenjuje u nepredvim uslovima ili neočekivano. Vežbe koordinacije se mogu nesmetano primenjivati kod svih uzrasta, a anjveći napredak je do puberteta, kada dolazi do njenog oapdanja usled naglog rasta tela, anročito ekstremiteta. Po završetku puberteta koordniancija se može ponovo razvijati.

Koordinacija je sposobnost da se integrišu pokreti u jednistvenu celinu. Postoji urođena i stečena koordinacija i za njihov razvoj ne sme se davati zadatak koji fudbaler ne može uraditi. Za fudbal je koordinacija važna, jer ona zahteva kompleksnu tehniku igrača.

2.4.5. FLEKSIBILNOST

Fleksibilnost je sposobnost izvođenja pokreta maksimalnom amplitudom bez posledica. Što je veća, veća je pokretljivost zglobova odnosno rastezanja mišića, tetiva i ligamenata. U treningu fudbalera je neopravdano zapostavljen rad razvijanja fleksibilnosti i to se može slobodno smatrati greškom trenera.

Najveća razvojna moć je kod pionira (12-14 god), a njen razvoj se može dosta uticati i kod ostalih kategorija igrača. Kod igrača prvog tima fleksibilnost treba što duže održavati, jer sa godinama starosti ona opada. Kod netreniranih osoba je amplituda pokreta ograničena, što sprečava savladavanje tehnike.

2.4.6. PRECIZNOST POKRETA

Preciznost pokreta je sposobnost izvođenja tačno doziranih pokreta, pri čemu važnu ulogu ima procena prostora i vremena. Zavisna je od impulsa iz centralnog nervnog sistema, fleksibilnosti, brzine kontrakcije, koordinacije i izdržljivosti. To je veoma osetljiva spsobnost, ali se vežbanjem može dosta popraviti. Pri razvijanju ove spsobnosti treba smanjiti brzinu vođenja lopte i snagu udarca po njoj. Najefikasniji je situacioni metod pri čemu se stvaraju uslovi slični samoj igri.

6

2.5. SPECIJALNE PSIHOMOTORNE SPOSOBNOSTI

Pod pojmom specijalne psihomotorne spsobnosti podrazumevaju se one situacione spsobnosti koje služe za uspešno izvođenje nekih tehničkih elemenata u određenom sportu i određenim situacijama igre.

Kada je reč o tehnici treba obratiti pažnju na blagovremeno obučavanje određenih elemenata koji odgovoarju motoričkim spsobnostima u zavisnosti od uzrasta. Rad na obučavanju tehnike treba početi pre puberteta 11-12 godine. Mladi sportista se treba upoznati sa osnovama tehnike u slobodnoj igri da bi znao kada i gde da primeni naučeno na treningu. Postoje nekoliko faza pri obučavanju tehnike: pripremna faza (10-12 godina), faza neposredne obuke (12-14 godine), faza usavršavanja (14-18 godine), faza korišćenja tehnike u praksi (18 godina).

2.6. KOGNITIVNE SPOSOBNOSTI

Kognitivne sposobnosti omogućavaju prijem, prenos i preradu informacija u kontaktu ličnosti sa okolinom. One predstavljaju oslonac misaone aktivnosti, bez njih ne bi bilo moguće činiti analizu sportskog uspeha i neuspeha. Opšta kognitivna sposobnost se definiše kao opšta intelingencija, oni su genetski ograničene je je koeficijent urođenosti veoma visok. On se može razvijati kod dece do 7 godina. Kognitivne sposobnosti si povezane sa emocijama i motivacionim funkcijama. Što su strukture nekih pokreta u određenom sportu složenije to će u početnim fazama učenja tih pokreta i rešavanju određenih zadataka (situacija) više učestvovati intelektualne sposobnosti.

2.7. TAKTIČKO MIŠLJENJE

Pod pojmom taktike podrazumeva se sposobnost igrača za sprovođenje koncepcije igre primenom tehničko-taktičkih radnji. Te radnje mogu biti individualne, grupne i kolektivne. Današnji fudbal zahteva dobro poznavanje taktike, a igrač mora je usvojiti uporedo sa tehnikom. Taktičko mišljenje nije isključivo rezultat talenta već se moraju učiti i usavršavati na treninzima, a samim tim primenjvati na utakmicama.

7

2.8. KONATIVNE KARAKTERISTIKE

Konativne karakteristike odgovorne su za modele ljudskog ponašanja. Konativne karakteristike imaju velikog udela u razvoju sportista i postizanju rezultata na takmičenjima. Psihološke pripremljenost zauzima sve veći značaj u postizanju sportskih rezultata. Ona je u savremenom sportu poznat faktor. Psihloški dobro pripremljena ekipa može u određenoj meri da nadoknadi fizičku nespremnosti ili neki drugi nedostatak. Takođe dobro psihološki pripremljena ekipa može lakše da podnese poraz i da se posle tog neuspaha brže podigne.

2.9. MOTIVACIONI FAKTOR

Motivacija je proces pokretanja, usmeravanja i regulisanja aktivnosti radi ostvarivanja određenih ciljeva. Izvori motiva su potrebe, a potrebe su nedostatak nečega. One mogu biti: Organske (ako se radi o nedostatku nečega u organizmu, na primer nekih određenih hranljivih sastojaka), Psihološke (težnja ili želja za određenim situacijama i objektima, na primer želja za afirmacijom ili isticanjem).

Poseban značaj se pridaje činiocima koji podstiču, aktiviziraju javljanje motiva. Tu spadaju: pohvala, nagrada, kazna, saznanje sopstvenih rezultata i takmičenje. Kod vrhunskih sportista najčešće se javljaju unutrašnji ili lični motivi.

2.10. FAKTOR TRENERA

Trener se nalazi konstantno u procesu selekcije sportista: ko će igrati određenu utakmicu, ko će ući kao zamena, ko će pre4dstavljati klub posle utakmice pred novinarima. Svaki trener, bez obzira bila mu to namera ili ne, odgojno deluje na svoje sportiste. Uz porodicu i školu u kojima mladi sportista provodi najviše vremena, sportsko okruženje je važna stavka u razvoju mladog sportiste. Tu je trener kao autoritet, izvor i model i najuticajniji faktor u razvoju mladog sportiste kao ličnosti.

Trener se mora boriti za svkog sportistu bez obzira na okolinosti, uvek mora misliti na svoju ekipu na pojedince u ekipi i na njihov pravilan razvoj.

8

2.11. FAKTOR TRENINGA

Planiranje rada u fudbalu zasniva se na stvaranju sportiste i formiranju njegove licnosti. Naš cilj ja da kontinuirano obezbeđujemo igrače iz mlađih kategorija za starije kategorije i tako sve do prvog tima. Mladi igrači moraju naćisvoje mesto u ekipi a da se ne premeti njeno dejstvo u celini. Zbog toga je potreban kontinuitet u radu, samo na taj način planiranjem i posmatranjem sportiste od početnika pa sve do prvog tima, može se ostvariti najefikasniji učinak, kako u vaspitno obrazovenom pogledu tako i u rezultatskom smislu na takmičenjima. Za unapređenje stručnog rada potreban je kvalifikovan kadar od koga se očekuje, pravilna upotreba trenažnih tehnologija i primena dobijenih rezultata u daljem planiranju i programiranju treninga.

2.12. SOCIOLOŠKI FAKTOR

Sociološki faktori podrazumevaju karakteristike nekih grupa ili drustvenih institucija sa kojima je povezan sportista. Važan deo uspeha u svakom sportu je je socijalni status koji ima značajan uticaj na mladog sportistu. Čak i u fudbalu koji je tradicionalno smatran sportom radničke klase, deca iz srednje klase sa boljim socijalnim statusom su naprednija i uspešnija. Različiti faktori govore da porodica, okruzenje i socijalni status sportiste imaju vecu ulogu od prirodne sposobnosti sportiste. Postoje nekoliko socialnih faktora koji uticu na razvoj sportiste :

Socijalizacijski faktor: Odnosi se na obrazovani status, odnosno na stepen obrazovanja sportiste, okruzenje gde je sportista proveo detinjstvo.

Instituciolizovani faktor: Odnosi se na položaj sportiste u društvu, odnosno duštveno-političkim organizacijama.

Sankcijski faktor: Odnosi se na ekonomski status sportiste i njegove porodice, životni stil, karakteristike mesta i okruženja u kojima živi.

2.13. OBJEKTIVNI FAKTORI

Pod objektivnim faktorom podrazumevaju se sve značajne okolnosti koje su odgovorne za očuvanje ekipe kao što su: vreme trajanja takmičenjna ili treninga, mesto odžavanja teninga ili takmičenja, uticaj protivnika, sudije, itd. Ovi faktori odnose se na objektivne uslove koji prate sportsku aktivnost. Dobra materijalno tehnička osnova trenažnog procesa je značajan preduslov za dobar trenžni rad.

9

2.14. FAKTOR GREŠKE

Praktično neslaganje rezultata kojeg očekujemo u odnosu na rezultat koji smo ostvarili, pa na osnovu istraživanja uviđamo greške u radu. Najčešće se javlja kao posledica greške u planiranju i programiranju treninga, što je posledica pogrešne primene rezultata analize sportiste ili ekipe.

3. ZAKLjUČAK

Pravilno usmeravanje dečaka ka sportu, dobra selekcija i stručno-pedagoškirad u dobro organizovanom klubovima zahteva planiranje rada po uzrastnim kategorijama na osnovu pokazatelja. Odabiraju se dečaci koji pokazuju izrazite fizičke i funkcionalne sposobnosti, smisao za igru, sposbnost rešavanja složenih zadataka, izražene moralno-voljne osobine itd.

Ukoliko pojedinci ne zadovoljavaju kriterijume trenera određene selekcione grupe, pribegava se dopunskoj selekciji, odnosno dovođenju novih igrača iz drugih klubova. Na taj način trener stvara homogeniju ekipu u kojoj pojedinci odgovaraju ulozi i mestu u timu. Na treninzima se individualnim i dopunskim radom usavršavaju postojeći kvaliteti igrača ili otklanjaju eventualni nedostaci.

Prilikom svake selekcije se mere sledeći parametri: Morfološke karakteristike – telesna građa, rast dečijeg organizma (antropometrija

deteta), logitudinalna i transverzalna dimenzionalnost skeleta, volumen tela i masno tkivo;

Funkcionalne sposbnosti organa i organskih sistema, aerobni i anaerobni kapaciteti; Telesne sposbnosti – poznavanje dominantnih svojstava za selekciju u datom sportu; Psiho-motoričke sposobnosti – snaga, brzina, izdržljivost, koordinacija, fleksibilnost,

preciznost; Psihosocijalne karakteristike ličnosti; Kongitivne i konativne karakteristike

Selekcija može biti: Spontana (prirodna) selekcija Odabir iz velike grupe dece koji se vrši „od oka“ (okometrija), stručna opservacija

selektora (veliki broj kandidata), otkrivanje talenta. Organizovana (planska ili laboratorijska) selekcija

10

Osnovni cilj je selekcija putem procene i testiranja potencijalnih mogućnosti kandidata, analiza psihofizičkih svojstava koja su relevantna za uspeh u fudbalu, sistematsko traženje talenata, kontinuirano praćenje.

Ovaj vid selekcije ima dva aspekta: Selekcija kao akcija – sposbnost provere putem testova u datom trenutku; Selekcija kao proces – prognoza definitivnih sposobnosti na osnovu aktuelnih. Glavne karakteristike ove selekcije su: Širokoobuhvatna istraživanja; Velika sredstva; Mali broj odabranih; Upoređivanje kandidata sa modelom – uzorom.

Aspekti koje mora poštovati svaka selekcija su: Zdravstveni aspekt – izabrani sport i zdravstveno stanje sportiste moraju biti usaglašeni; Psihološki aspekti – usaglašenost crta ličnosti sa zahtevima određeng sporta; Pedagoško-etički aspekti – fudbaler se smatra ne samo kao takmičar, već se mora

posmatrati puna dimenzija njegove ličnosti; Sociološki aspekti - značajni kod komponovanja grupe i ekipa; Organizaciono-tehnički aspekti; Sportsko-tehnički aspekti.

Problem selekcije je prilično složen proces, u kojem uzimanje u obzir samo jednog elementa nije dovoljno. Ima fudbalera čiji se talenat brzo uočava, a rezultati brzo poboljšavaju. Nasuprot njima, iam i takvih koji u početku ne pokazuju mnogo, odnosno pokazuju izvesne dispozicije, u početku se sporo razvijaju, ali vremenom postižu vrlo visoka ostvarenja, koja često prelaze i očekivane rezultate od „talentovanije“ dece. Iz ovoga proizilazi da se talenat aktivira samo u procesu konkretne praktične aktivnosti, uz prisustvo odgovarajućih urođenih uslova, izrazitog interesa i velike upornosti i marljivosti.

Od neprocenjive važnosti su naučna istraživanja, analize i studije, čiji se rezultati mogu neposredno primeniti u svakodnevnoj aktivnosti, a baziraju se na naučnim saznanjima, koja su važna u izradi sistema selkcija i proprema u vrhunskom sportu.

Postupci selkcije se sastoje u sledećem: UTVRDITI JEDNAČINE SPECIFIKACIJE (jednačina predviđanja, hijerarhijske

strukture) na osnovu podataka antropološkog stausa, ako i podatak o sportskim rezultatima različitog nivoa pripremljenosti igrača;

UTVRDITI ŽELJENI REZULTAT I NORMATIVE NIVOA PRIMARNIH OSOBINA, sposbnost i karakteristike na osnovu jednačine specifikacije, koje je potrebno dostići u određenom vremenskom periodu;

11

IZVRŠITI POČETNU SELEKCIJU na bazi utvrđenih antropoloških osobina, sposobnosti i karakteristika, koji su sadržani u jednačinama specifikacije, a subjekti bi u njima morali postizati nadprosečne rezultate u inicijalnom merenju;

USMERITI RAZVOJ PRIMARNIH SPOSBNOSTI I KARAKTERISTIKA FUDBALERA prema strukturi, normativima i rezultatima koji su sadržani u jednačinama specifikacije i istovremeno usklađeni sa karakteristikama pojedinaca;

IZVRŠITI KOREKCIJU I MODIFIKACIJU TRENAŽNIH SADRŽAJA nakon sprovedene analize efekata i kontrole primarnih spsobnosti i karakteristika, kao i njihovo upoređivanje sa inicijalnim merenjem, normativima i rezultatima koji su sadržani u jednačini specifikacije;

DEFINITIVNO ODABRANU DECU uvrstiti u takmičarsku ekipu, uz dalje višegodišnje praćenje i kontrolu razvoja primarnih sposobnosti i karakteristika igrača, ostvarenoh efekata trenažnog rada, procesa i postizanje rezultata.

Organizacija selekcije se odvija kroz sledeće etape: Primarna etapa

Koja se satoji u pronalaženju kandidata, pri čemu se prvenstveno obraća pažnja na stanje zdravlja i razvoj morfoloških karakteristika, funkcionalnih i motoričkih spsobnosti;

Osnovna etapa Sastoji se u proveravanju odgovoarujućih segmenata prema generalnim zahtevima

koji su nephodni u fudbalu. Ovu etapu treba počinajti u jesen, tako da se ona produžava tokom cele trenažne godine do kraja juna. Broj odabranih kandidata treba da bude što veći iz razloga što kasnije dolazi do osipanja koje dostiže 40-60%;

Završna etapa Sastoji se u konačnom kompletiranju trenažne grupe.

12

4. LITERATURA

Rubin, P. (2011.): Skripta za pripremu iz predmeta: Tehnologija i metodika treninga sa mlađim kategorijama – ekipni sportovi -, Sportska akademija, Beograd

Milka, O (2005): Pedagogija sportskog treninga. Sportska Akademija. Beograd

Radivoj, R (2003): Teorija i metodika fudbala, Fakultet fizičke kulture. Novi Sad

13