izvodi iz opste istorije pedagogije

7/22/2019 Izvodi Iz Opste Istorije Pedagogije

1/216

ISTORIJA PEDAGOKIH IDEJA-za student uiteljskih fakulteta-

PREDGOVOR

U sistemu pedagokih disciplina koje se izuavaju u toku stu-dija pedagogije, a delom i na uiteljskim fakultetima, istorija pedago-gije zauzima jedno od najvanijih mesta. U okviru istorije pedagogije

budui pedagozi i uitelji se upoznaju sa razvojem pedagoke niti koju

ine pedagoke koncepcije, razliiti sistemi vaspitanja i obrazovanja,razliiti pedagoki pravci i znaajne ideje onih pedagoga koji su svo-jim radom i teorijskim promiljanjima ostavili poseban trag, odnosnodali poseban doprinos pedagokoj teoriji i praksi.

va knjiga je nastala u tekom vremenu dezintegracija,razmirica i ratnih sukoba na naim prostorima, na razme!u dvamilenijuma. "ilozofski fakultet iz #ritine, na kome sam, na dseku za

pedagogiju izvodio nastavu iz opte istorije pedagogije, privremeno jeboravio u vie mesta $ %vean, &i, 'lace, (osovska )itrovica. &adseku za pedagogiju, kao i na "akultetu uopte, bilo je tekokvalitetno organizovati i izvoditi nastavu. #a ipak, veina nastavnika i

strunih saradnika su radili predano i sa neskrivenim entuzijazmom.*tudenti su shvatali teinu situacije, ali su bili prinu!eni da za sprema-nje ispita koriste beleke, to je i nastavu nuno vraalo na davno pro-la vremena. %a nastavu istorije pedagogije, kao za nastavu retko kojedruge pedagoke discipline, nedostajao je udbenik. )e!utim, zaizradu potpunog udbenika, sa originalno novim tekstovima, bilo je

potrebno znatno vie vremena i prouavanje sadraja. %ato sam nasto-jao da prikupim one nastavne sadraje koji, uglavnom, odgovarajunastavnom programu opte istorije pedagogije, za studente pedagogijei uiteljskih fakulteta i uinim ih dostupnim studentima.

&astojao sam da prikaem istoriju kolstva i pedagokih ideja

kroz najvanije drutveno-istorijske periode, kao i da obradim ivotneputeve i vaspitno-obrazovnu delatnost najvanijih pedagoga. #onekadsam nuno izlazio van tih okvira obra!ujui i one naunike koji su sedelimino, pa ak i samo dodirno bavili pitanjima vaspitanja i obrazo-vanja. +sto tako, ponegde sam prelazio okvire opte istorije pedagogijei obra!ivao znamenite nae pedagoge to je polje nacionalne istorije


2/216


pedagogije. &amera je bila da se rad naih pedagoga utka u optu pe-dagoku batinu, kako bi se kasnije, proavanjem sadraja iz nacional-ne istorije pedagogije, mogla lake shvatiti uzajamna povezanostnacionalne istorije pedagogije i svetske pedagogije i kolstva. &akraju knjige, na prostoru gde se obino unosi spisak korieneliterature, dati su osnovni podaci o pedagozima koji su do kraja //veka dali doprinos razvoju pedagoke teorije i prakse. &apominjem da

taj spisak nije potpun, odnosno da nisu obuhvaeni najvaniji svetski,niti su obuhvaeni najvaniji nai pedagozi. %a obradu potpunogspiska pedagoga bio bi potreban timski rad i enciklopedijski pristup i

prostor. Ukoliko je neki pedagog izostavljen to je samo zato to uvremenu obrade ove knjige nisam doao do potrebnih podataka.

#osebnu zahvalnost dugujem onim svojim predhodnicima ijesam tekstove, nekada u celini, nekad fragmentarno, a nekad uz sop-stvene komentare, ugradio u ovu knjigu. #ored mnogih drugih to su$'asariek, *., 'rauning, ., 0espotovi, #., 1anelin. 2. +., 3or!evi,4., )ati, 0., )edinski, 5. &., )ilievi, &. 0., 6ankovi, 7., 2evi,)., 2tigli, )., 8uri, U., %aninovi, )., 4lebnik, 9. &ajvie tekstova

je preuzeto iz udbenika )ate %aninovia, pa povijest pedagogije:;; i udbenika 9eona 4lebnika, pa povijest pedagogije :


3/216


POTREBE I SMISAO PROUAVANJAISTORIJE PEDAGOGIJE

+storija vaspitanja i obrazovanja poinje kada i istorija saznanjao oveku. *avremenim shvatanjima vaspitanja i obrazovanja, posebno

njihovoj ulozi u procesu ooveenja oveka, prethode dugotrajna i ra-znovrsna nastojanja da se, u datim istorijskim uslovima i u skladu sdostignutim nivoom saznanja, vaspitanje i obrazovanje objasne i staveu kontekst ostalih drutvenih pojava. * toga je sasvim razumljivo tose pedagogija vraa tim nastojanjima i kritiki proverava svoje pore-klo, traei poetke svog razvoja i otkrivajui nastajanje pedagokih

pojmova, naela i zakonitosti i, s tim u vezi, objanjava razlike u sav-remenim tokovima pedagoke teorije i prakse. 'ez obzira na stependostignua savremene pedagogije, na domete kolske organizacije i

poloaj savremenog oveka u procesu saznanja u uslovima ekspanzijenauke i tehnike, nije prestao interes za prouavanje prolosti vaspita-

nja i obrazovanja, kolstva i prosvete. &aprotiv, potrebno je sistemat-ski i planski, u skladu sa zahtevima savremene metodologije naunogistraivanja u oblasti drutvenih nauka, posebno pedagogije, prouava-ti poreklo pedagoke misli u dalekoj prolosti, sve dokle je mogue ot-kriti svesne pokuaje da se objasne osnovni pedagoki pojmovi, orga-nizacija vaspitanja i obrazovanja i kole i njihov razvoj. +majui u vi-du da je pedagogija relativno mlada nauka, probleme vaspitanja i o-

brazovanja treba prouavati u kontekstu ukupnog drutvenog ivota, uvremenu i prostoru, ne izolujui ih iz drutvenog ure!enja, politikihkretanja i previranja, verskih i konfesionalnih fenomena, odnosa ove-ka prema prirodi i ivotu, ovladavanja naunim saznanjima i izgradnje

tehnikih sredstava i tehnologija. #ogrena su nastojanja da se o pro-losti vaspitanja i obrazovanja sudi iskljuivo u granicama pedagogije,a ne u celini istorije saznanja o oveku i drutvu.

&a cilj nije da postavimo granice laikog i naunog, predte-orijskog, preivelog i savremenog, niti da opiemo razlike izme!u ne-kadanjeg i savremenog naina shvatanja o vaspitanju, obrazovanju i

A


4/216


koli. &a cilj je otkrivanje istorijske niti koja povezuje nekadanju isadanju pedagoku misao i traenje konkretnog objanjenja o nastaja-nju razlike u miljenjima, organizaciji i efektima tih znaajnih dru-tvenih pojava. )i, naime, nastojimo da otkrijemo sutinu veza izme-!u odre!enih pedagokih ideja, shvatanja i teorija i utvrdimo istine otome na kojem tlu i u kojem drutveno-istorijskom trenutku su nasta-

jale odre!ene pedagoke ideje, kakav su uticaj imale na to vreme i taj

prostor, odnosno kakvi su njihovi dalji efekti na vremena koja su nas-tajala B sve do dananjih dana, kao i mogu li imati uticaja na vremekoje treba da do!e.

6azvoj oveka, stvaranje njegovih fizikih, intelektualnih,moralnih, radnih i estetskih vrednosti, nije iao uvek ujednaenim to-kom.

&a skromni doprinos upoznavanju pedagoke misli nije imaoambicije da odgovori na krupno pitanje zato je u jednom vremenu, naodre!enom prostoru, dolo do zaetka gotovo svih kasnijih shvatanjasveta, kakav je sluaj sa starom grkom filozofijom, odnosno zato je uitavim vremenskim epohama, na ogromnim prostorima, dolazilo do

zamiranja misli koje tumae poreklo oveka, ljudskog drutva i ivotai zato je u odre!enom vremenu dolazilo do ekspanzije nauke i tehni-ke. #a, ipak, naa prouavanja su pokazala da je razvoj vaspitanja i o-

brazovanja i njihovi efekti, posebno na razvoj nauke, umetnosti, tehni-ke, tehnologije i proizvodnje, u uskoj povezanosti sa slobodom ivotai stvaralatva. Celika dela iz oblasti filozofije, knjievnosti, vajarstva,slikarstva, arhitekture, epohalna nauna otkria, o tome najreitije go-vore. *ledei tu logiku slobodni gra!ani robovlasnikih drutvenihure!enja *tare 1rke i *tarog 6ima imali su idealne uslove za vaspita-nje i obrazovanje, za nauku i umetnost. #rocvat slobodnog stvaralatvaljudi su doiveli u doba humanizma i renesanse, a danas ga imaju

zemlje sa visokim stepenom demokratskih odnosa. 6azlike izme!u tetri epohe slobodnog ljudskog stvaralatva su u pogledu broja slobo-dnih gra!ana konkretnog drutva. 0ananja nastojanja i nastojanja o-veka budunosti idu ka omoguavanju slobodnog ivota i stvaralatvasvih pripadnika ljudske vrste.

U naa prouavanja nastanka vaspitanja i obrazovanja i razvoja

D


5/216


pedagoke misli poli smo od osnovnih epistemolokih stavova da sedrutvene pojave mogu razumeti u kontekstu istorijske stvarnosti.

&amena ove knjige je da uvede pedagoge, nastavnike i sve os-tale koji se bave problemima vaspitno-obrazovnog rada, u neke teorij-ske koncepte koji su postojali u prolosti pedagogije i vaspitno-obrazovne prakse i B posebno B u postojee teorijske koncepte, kaoi da im omogui realno sagledavanje puteva i perspektiva daljeg ra-

zvoja tih procesa.U toku pedagoke eksploracije itavih pravaca i teorija kao ieksplikacije pojedinih pitanja i problema, nismo nastojali da objasni-mo sve faze, pedagoke ideje, pravce i teorije kole. Eednostavno, unaa prouavanja i analize pedagogije i kole poli smo od saznanja da

pedagogija ne moe napredovati bez poznavanja svoje istorije. %atosmo se nuno, pre prikazivanja relativno ili potpuno zaokruenih idejai teorija, zadravali na njihovim izvornim oblicima rada, na nainimaorganizovanja i znaaju u odre!enim vremenskim periodima.

(ao to su postojali periodi diskontinuiteta i zastoja, postojalasu razdoblja u razvoju pedagoke misli koja karakterie svojevrstan

kontinuitet. &aini organizovanja vaspitanja i obrazovanja i pedago-ke ideje prelazili su iz jednog perioda u drugi, ponekad kao nastavak,a ponekad u vidu protivtenji. 8ako se javljaju cele epohe i posebnekole u kojima mnoge pedagoke mislioce i praktiare moemo svrsta-ti pod istu oznaku$ humanizam, empirizam, materijalizam, idealizam,

pozitivizam, pragmatizamF eksperimentalna pedagogija i pedologija,radna kola, nova kola itd.

+sto tako, postojale su cele epohe u kojima su potpuno napute-na predhodna iskustva i u kojima su ile misli u potpuno nove okvire.

8ek prouavanjem svih tih pravaca i kola mogue je usposta-viti kontinuitet i jedinstvo i shvatiti razvojnu nit, ali i ocrtavati dalje

puteve u razvoju pedagoke misli i kole.


6/216


METODOLOKA OSNOVAISTORIJE PEDAGOGIJE

Predmet istorije ped!o!ije

Predmet istorije pedagogijeje jasno uoljiv iz samog nazivaove pedagoke discipline. &aime, istorija pedagogije je disciplina usistemu pedagokih nauka koja, u vezi sa savremenom problemimavaspitanja, obrazovanja i pedagoke nauke, prouava istorijski razvoj

prakse i teorije vaspitanja kao drutvene pojave i delatnosti u prolosti.+storija pedagogije razmatra pedagoke procese kao neodvojivi deo is-torijsko-kulturnih procesa konkretnih drutava. U tom smislu ona ko-risti saznanja kulture, umetnosti, opte istorije, sociologije, filozofije,

psihologije i drugih nauka. U istoriji pedagogije su jasno uoljive dveneodvojive, jedinstvene, predmetne oblasti$pedagoka teorija i peda-

goka praksa. *avaka od tih oblasti istraivanja ima predmetnu samos-

talnost, ali su u svojoj sutini jedinstvene i neodvojiveFpedagoka te-orijakao misaona podloga ipedagoka praksakao odraz ukupnih mo-gunosti i dostignua, u zavisnosti od obrazovne politike konkretnogdrutva, od delatnosti obrazovnog sistema, rada kole, poloaja nas-tavnika, uenika i nastavnih sadraja. 8ek u sintezi saznanja u tim pre-dmetnim oblastima dobija se jasna slika pedagokih dostignua u pro-lim vremenima i uticaja koje imaju ta dostignia na savremenu prak-su u oblasti vaspitanja i obrazovanja.

+storija pedagogije tei utvr!ivanju opte, posebne i pojedinanezakonitosti u razvitku pedagoke teorije i prakse. na obuhvata pro-uavanje teorijskih pogleda na vaspitanje i obrazovanje, na njihove ci-

ljeve, zadatke, sadraj, organizaciju i metode, kao i prakse u kolama idrugim vaspitno-obrazovnim ustanovama do dananjih dana.Bez po-

znavanja pedagoke prolosti ne mogu se shvatiti ni utvrditi kretanjau pedagokoj sadanjosti, niti se mogu ocrtavati vizije njene budu-nosti.

?


7/216


+storiju pedagogije moemo deliti na osnovu vie kriterijuma $. #rema tome prouava li se teorija i praksa vaspitanja i obrazo-

vanja u prolosti vie zemalja, ili samo jedne zemlje naroda, drave,razlikujemo $

-optu istoriju pedagogijesvetsku istoriju pedagogije, odnosnopregled istorijskih dostignua u oblasti pedagogije u svetu i

- nacionalnu istoriju pedagogijepregled istorijskih dostignua u

pedagogiji u jednom narodu B drutvu F@. * obzirom na epohe razvoja ljudskog drutvarazlikujemo $- istoriju vaspitanja u prvobitnoj ljudskoj zajednici,- istoriju vaspitanja u starom veku,- istoriju vaspitanja u srednjem veku,- istoriju vaspitanja u novom veku i- istoriju vaspitanja u bliskoj istorijskoj prolosti.A. * obzirom nasocijalno-ekonomsko ureenje drutva razli-

kujemo $- istoriju vaspitanja u robovlasnikom drutvenom ureenju,- istoriju vaspitanja u eudalnom drutvenom ureenju,

- istoriju vaspitanja u kapitalistikom drutvenom ureenju,- istoriju vaspitanja u socijalistikom drutvenom ureenju i- istoriju vaspitanja u modernim demokratskim drutvima.D. +storiju pedagogije je mogue posmatrati i iz aspekta pojedinih

pedagokih disciplina !- istorija opte pedagogije,- istorija didaktike,- istorija kolske pedagogije itd.


8/216


obrazovanja,- istorija medicinskog obrazovanja,- istorija vojnog obrazovanja,- istorija permanentnog obrazovanja itd.

"i#j istorije ped!o!ije

"ilj istorije pedagogijejeste da se putem upoznavanja pozitiv-ne pedagoke teorije i prakse u prolosti unapredi savremena pedago-ka teorija i praksa i dH doprinos ocrtavanju vizija budunosti vaspita-nja i obrazovanja.

Sdr$j i %d&i istorije ped!o!ije

#adr$aj istorije pedagogijese menjao i bogatio u hodu njenograzvoja. 8e izmene su uslovljavane nizom faktora, pre svih, razvojemdrutvenih odnosa, razvojem pedagoke prakse, optim razvojem na-uke, unutranjom logikom nastalom u evoluciji istorijsko-pedagokogznanja, shvatanjima pedagogije kao nauke itd.

+storija pedagogije reava niz konkretnih zadataka$B prouava pedagoku prolost i predstavlja progresivne tenje i te-kovine koje mogu biti korisne u sadanjosti,

B podstie pedagoko-teorijsko i praktino delovanje u duhu najna-prednijih ideja i praktinih dostignua prethodnih generacija,B prouava i predstavlja likove pedagoga iz prolosti, njihov ivotniput i vaspitno-obrazovni rad, uspehe i slabosti, ljudske i vaspitakeosobine, kao izvor inspiracija za stvaralaki rad na podruju vaspitanjai obrazovanja danas i u budunosti,

B prouava i predstavlja izvore nastajanja neuspeha u pedagokoj te-

;


9/216


oriji i praksi u prolosti, kako bi se izbegli u sadanjosti i budunostiitd.

Metode istorije ped!o!ije

Cerovatno je da je najstarija metoda prikazivanja pedagokihshvatanja pedagoga i konkretnih vaspitno-obrazovnih postupaka u

prolosti deskriptivna metoda. *ama re deskriptivno ukazuje na to dase pedagoke pojave nastoje prikazati spekulativno, opisno. %ato spravom kaemo da je deskriptivna metodanajstarija metoda u istorijipedagogije.

*avremena istorija pedagogije nastoji da analizira i valorizujepedagoke pojave utvr!ujui i neke zakonitosti u njima. 8o znai da sekoristi analitika metoda i metoda vrednovanjapedagokih pojava iz

prolosti. 8ako, na primer, postoje nastojanja istoriara pedagogije daobjasne pedagoke pojave u vezi s duhovnim ivotom i zahtevima o-dre!enog vremena.

)oemo anticipirati istorijsku metodu. %storijskom metodom

se upoznaje prolost vaspitanja i obrazovanja &pedagoka shvatanja,koncepcije, teorije, pedagoki sistemi, pokreti, kole isl' vaspitna

praksa, osnivanje i rad kola i drugih vaspitnih i obrazovnihinstitucija za mlade i odrasle, sistem vaspitanja, kolski sitemi sl'linosti - teoretiari i praktiari - koji su se bavili pedagogijom ivaspitanjem. &Banur, (. i Potkonjak, )., *+++, str. *.

6azlikujemo i kauzalnu metodu. vom metodom se u oblastiistorije pedagogije sve pedagoke manifestacije prolosti prouava urazvoju, u vezi s kompleksnim drutvenim, pre svega ekonomskim i

politikim zbivanjima, u borbi suprotstavljenih drutvenih snaga zainterese, uz nastojanja da se objasni drutvena uslovljenost i oceni nji-

hova progresivnost. #rouava se celokupna vaspitno-obrazovna proble-matika u istorijskom kontinuitetu i uzimaju u obzir odre!eni drutveniuslovi i klasni sukobi i ideologije da bi se nauno objasnila sutina po-

jedinih pedagokih pojava, njihova povezanost, konkretna drutvenauslovljenost i znaenje za dalji razvitak vaspitanja i drutva. 8ako

:


10/216


istorija pedagogije nastoji da do!e do uzroka nastanka i razvojaodre!enih pedagokih pojava, odnosno da utvrdi uzrono-posledineveze i donose me!u pojavama.

I%'ori % pro()'*je ped!o+,i- poj'

%zvori za prouavanje pedagokih pojavau prolosti mogu biti$

arhivska dokumentacija, spomenici kulture, tragovi pismenosti i vaspi-tno-obrazovnog rada zgrade, predmeti, udbenici i druge knjige, pri-bor i dr., slubeni dokumenti projekti, zakoni, izvetaji, zakljuci, re-zolucije i dr., nastavni planovi i programi pojedinih vrsta kola i drugihvaspitno-obrazovnih ustanova u prolosti, iskazi svedoenje uesnika

prolih doga!aja, vlastito iskustvo istraivaa, dela i memoari istaknu-tih pedagoga, pedagoka tampa i periodika asopisi, prosvetni listo-vi, bilteni, godinjaci, zbornici i dr.. #rouavanju istorije pedagogijeslue i monografska dela i istraivanja o pojedinim problemima, ista-knutih ustanova, pedagokih drutva i pojedincima. +sto tako koriste irazni drugi materijali kao to su fotdokumentacija, kinodokumentacija,

fonodokumentacija i sl.

I I I#rvi radovi istorijsko-pedagokog karaktera javili su se u "ran-

cuskoj u /C++ veku. &aime, u uvodnom delu pedagokog traktata =izboru i metodama kolskih asova> J. "leurK, =8raitL du choiM et dela mLtod des Ltudes>, ?;?, predstavljen je kritiki nacrt razvoja vas-

pitanja i obrazovanja.U &emakoj je, u okviru istorijske enciklopedije prikazan ra-

zvoj vaspitanja i obrazovanja posle 6eformacije 0. 1. )orhof,=#olKhistor>, ?;;. ko sto godina kasnije izneo je nemaki autor)angelsdorf iskustva o tome ta se u predhodnih hiljadu godina govo-rilo i radilo na polju vaspitanja, uzimajui istoriju pedagogije kaosredstvo za pravilnu ocenu vaspitne prakse (. 5. )angelsdorf, =Cer-

N


11/216


such einer 0arstellung dessen, Oas seit Eahrtausenden im 'etreff des5rziehungsOesens gesagt und geten Oorden ist>, GG:.

#ored ovih, javila su se brojna interesovanja za prouavanje is-torije pedagogije irom 5vrope i *veta. &ajistaknutija prouavanja o-gledaju se u radu nemakih gra!anskih istoriara pedagogije$ 1. (.6aumera, (. 7. *chmita, ". #aulsena i drugih. #oznati istoriari peda-gogije, iz tog perioda, kao i perioda devetnaestog i prve polovine dva-

desetog veka, su i . Pilmann, #. 'arth, #. )onroe, . (adner, P.0iltheK, 6. ". 'utts, 5. &. )edinskiK, *. 7. "rumov, &. 7. (onstanti-nov, E. C. 'rubacher, +. (andl i dr.

#+87&E7$. #redmet prouavanja istorije pedagogije.@. )etode istorije pedagogije.A. +zvori za prouavanje pedagokih pojava.

ISTORIJSKI PREGLED VASPITANJAU STAROM VEKU

U)e*je o pore,#( 'spit*j

#ouavanje se javilo sa pojavom oveka. &aime, oduvek je o-vek pouavao mlade, otkrivao im tajne do kojih je dolazio i tako ih

pripremao za ivot. U prvobitnoj ljudskoj zajednici su stariji, pre sve-ga roditelji, prenosili ivotno i proizvodno-radno iskustvo na mla!e.#otreba za osnivanjem posebnih ustanova B kola u kojima bi deca


12/216


pod vo!stvom znalaca B nastavnika, na organizovan nain bre stica-la radna i ivotna iskustva, javila se sa naglim razvojem proizvodnje is tim u vezi sa nagomilavanjem znanja i iskustva.

1otovo da nema udbenika pedagogije i didaktike, kao i filo-zofsko-socioloko-pedagoke literature koja tretira ovu oblast, da ovo

pitanje nije na ovaj nain objanjeno.#oreklom oveka, pa time i poreklom vaspitanja, bavio se izu-

zetno veliki broj naunika iz raznih oblasti. 8akva tumaenja mogu sesresti u filozofskim i religijskim uenjima starih istonjakih naroda, uuenjima antikih filozofa, u religijskim i filozofskim uenjima u sre-dnjem veku, kao i u uenjima novovekovnih filozofa i naunika iz ra-znih naunih disciplina. &a osnovu njihovih istraivanja moe serazlikovati vi2e teorija o poreklu vaspitanja $

-bioloka teorija %astupnik jearl Leturno Jharles 9etour-neau, ;AQ:N@. n je svoja istraivanja bazirao na evolucionisti-kim uenjima 0arvina. *matrao je da proces vaspitanja, pa i nastava,ne samo da postoji kod ivotinja, ak i kod beskimenjaka, nego ga jetraio i u bljnom svetu, odnosno kod svih ivih bia. U ovu grupu

teorija pripada i materijalistika teorija %astupnik je arls Darvin-0arOin Jharls 6obert, ;N:Q;;@, engleski prirodnjak i fiziolog. nje razjanjavao proces evolucije ivog sveta i posledice tog procesa.

8akvo tumaenje postanka vaspitanja ne moe se prihvatiti, jerbiologizira vaspitanje. Caspitanje je drutvena pojava, svojstvena sa-mo oveku i ljudskom drutvu, pa nije ispravno pojave socijalnog i-vota svoditi na bioloke zakonitosti. #ristalice bioloke teorije o pore-klu vaspitanja poriu socijalni i namerni karakter vaspitanja i vaspita-

Cie o tome videti u$ %aninovi, ). :;;, pa povijest pedagogije, %agrebF Bobjanjava znaaj rada, proces ooveenja oveka po 5ngelsu, stvaranje oru!a zarad itd, str. Q


13/216


vanja.- teorija nesvesnog oponaanja %astupnik je Pol Monro #.

)onroe, ;?:Q:DG, ameriki istoriar pedagogije. n je polazio odtoga da u prvobitnom drutvu jo nisu bili formirani kompleksi znanja,a nije bilo ni ustaljenih metoda vaspitanja, te je na osnovu tog naglaa-vao da je prvobitno vaspitanje bilo B nesvesno oponaanje. &aunotumaenje porekla vaspitanja ne porie element oponaanja u prvobi-

tnom vaspitanju oponaanja donekle ima i u savremenom vaspitanju,ali vaspitanje ne svodi na oponaanje.

Pol Monroje *+/. godine zavrio 0ikaki univerzitet i od ta-da, pa do *+1. godine bio je proesor na 2olumbijskom univerzitetu.

Bio je prvi direktor 3eunarodnog pedagokog instituta. Posebno sebavio prouavanjima rada kola u zemljama 4atinske amerike i 5zije.

5utor je 6%storije pedagogije7 &P. 3onroe, 8istor9 o :ducation,*+;/, koja je do$ivela vie izdanja i prevoda.


14/216


Medinski :. )., sovjetski pe-dagog, doktor pedagokih nauka,

proesor istorije pedagogije... Peda-goku delatnost je zapoeo *+**. go-dine. ? periodu od *+*@*+*/. dr$ao

je predavanja na Pedagokoj akade-miji u Petrogradu, na (iim rebelov-

skim teajevima u Petrogradu i naAanjavskom univerzitetu u 3oskvi. Posle ktobarske revoluci-je bio je proesor %nstituta narodnog obrazovanja u >orkom&do *+;, proesor ?ralskog univerziteta u #verdlovsku &do*+. Posle *+. godine radio je na %% 3oskovskom univerzi-tetu i na 2atedri za pedagogiju i obavljao niz drugih unkcija.

)ajvie se bavio istorijom pedagogije i obrazovanjem od- ra-slih. bjavio je preko ; knjiga i oko 1;; lanaka. >lavna de-la! (nekolCnoe obrazovanie &*+*1, %storiD pedagogiki v svD-

zE s Fkonomieskim razvitiem obGestva &%@%%, *++, )arodnoeobrazovanie v ###H &*+IJ, %storiD pedagogiki &*+I/, Pro-

sveGenie v ###H &*+KK itd.-teorija o poreklu vaspitanja u procesu rada. tome podatkedaju etnografi u svojim delima, gde opisuju razliite oblike vaspitanjau ranim stadijumima prvobitnog drutva. U &ovoj 1vineji, na "ilipin-skim ostrvima i drugim krajevima udaljenim od civilizacije, deca u ra-du sa odraslima, oponaajui starije, stiu radna iskustva i radne navi-ke koje ih osposobljavaju za ivot.

#+87&E5$. 8eorije o poreklu vaspitanja.

Vspit'*je i +,o#e ,od stri- isto)*i- *rod

8ragove prve pismenosti, pa i kola i vaspitanja kao

D


15/216


svojevrsnih sfera drutvene delatnosti, nalazimo u epohi drevnihcivilizacija 'liskog i 0alekog +stoka, oko < NNN godina pre nove ere.Ce u epohi poznog neolita, u raznim regionima sveta, nastajalo jeraslojavanje prvobitnih rodovskih i plemenskih formacija, a nastajaloformiranje novih drutvenih zajednica. #aralelno s tim javljale su senove forme socijalizacije dece i postepeni, vievekovni prelazak sausko porodinog na drutveno vaspitanje. &a razme!u rodovskog i

robovlasnikog ure!enja, javljale su se duboke promene u praksivaspitanja i obrazovanja$ kvalitetno se menjao nain prenoenjakulturnog nasle!a sa starijih na mla!e. 8o je period prve pojave pisane

poruke, najpre slikovnim, a zatim i klinastim pismom. #ostepeno su sete drutvene zajednice raslojavale u klase i kaste koje su uvale svoja

prava i tradicije, pa je i njihovo vaspitanje poprimalo klasni karakterili se potinjavalo teokratizmu. U tim drutvenim sredinama oveknije imao vrednosti kao pojedinac, ve ga odre!uje kastna pripadnost,tradicija i lina imovina. %a naa prouavanja ovog fenomenanajuputnije je sagledati vaspitanje i obrazovanje kod najstarijih civili-zacija u$ )esopotamiji, +ndiji, (ini, #ersiji, 5giptu, #alestini.

Pojava pismenosti u MesopotamijiB #rostor izme!u velikihreka, 8igra i 5ufrata, ve < NNN godina pre nove ere, naseljavali sujedni od najstarijih antikih naroda Q *umeri. +storiji je ostalonepoznato poreklo *umera *umeraca. U periodu treeg i etvrtogmilenijuma pre nove ere razvili su veoma visoku kulturu i veformirali prve velike gradove$ Cavilon 'abilon, od akadskog bab-ilu

@ vrata Boga i 7ssiriju. Cavilon se nalazio na obali reke 5ufrata, oko;; km juno od 'agdada. &ajvei uspon je doiveo u perioduvladavine Tamurabija G:@-G


16/216


0ve hiljade godina pre nae ere *umeri su osnivali kole u ko-jima su deca na ploama od vlane gline pisala klinastim pismom.Uili su botaniku, zoologiju, mineralogiju, matematiku, gramatiku iteologiju. 2kolovanje je imalo zadatak da pripremi pisare, svetenike iinovnike koji e obavljati razliite poslove u dvorovima i hramovi-ma. 2kole su mogli poseivati samo sinovi bogataa. %na se i to da seza kolovanje plaalo, a disciplina je bila vrlo kruta. Uilo se ponav-

ljanjem i prepisivanjem.kole u drevnom Egiptu. Eedna od najstarijih civilizacijarazvila se na delti reke &ila, na severo-istoku 7frike, u basenu*redozemnog i Jrvenog mora. ko DNNN godina pre nae ere na tom

prostoru je bilo oko DN dravica, tzv. > noma =. &jih je oko A@NNgodine, pre nae ere ujedinio faraon )enes. 0rutveno ure!enje udrevnom 5giptu bilo je teokratsko robovlasniko, pa se 5gipat i sma-tra klasinom zemljom hijerarhije. &a elu drave bio je faraon, neo-granieni gospodar, ali i svetenici su imali udela u dravnim poslovi-ma. *eljaci i robovi su bili bez ikakvih prava, radili su teke poslovenpr. piramide primitivnim sredstvima za rad.

U 5giptu su se poele razvijati brojne nauke, a posebnomatematika geometrija i geodezija i astronomija. 8a znanja sukoristili u premeravanju tla, u izradi kanala za navodnjavanje, umerenju i izradi prognoza vremena, u izgradnji piramida i obeliskahramova. #onikla je i jedna od najstarijih pismenosti. Eavilo seslikovno-pojmovno pismo Q hijeroglifi sveta slova, kojim su pisalina kamenu i posebno pripremljenoj podlozi za pisanje od biljke

papirusa. vo pismo je imalo preko GNN znakova, a razlikovali su seslovni znaci za svetovne knjige i svakodnevnu upotrebu od znaka zasvete knjige.

6azvile su se i kole. ne su nastajale pri hramovima i

dvorovima velmoa. U njima su se vaspitavala deca robovlasnika sanavrenih pet godina. &ajpre se panja poklanjala uenju pisanja iitanja, a na starijem uzrastu se uila matematika, geografija,astronomija, medicina, pa i jezici susednih naroda. decu su najeeobuavali ueni starci - reci.

U epohi &ovog carstva oko petog veka pre nove ere, u

?


17/216


posebnim kolama su se pripremali i lekari.U kolama je vladala surova disciplina, zasnovana na fizikim

kaznama.Vaspitanje u Drevnoj Persiji. &ajstarije i najpouzdanije

podatke o ivotu u 0revnoj #ersiji ostavio je grki istoriar Terodot.#ersija spada u red onih starih civilizacija koje su imale uspon dodominacije nad veinom tada kulturnog sveta, do sunovrata i

gubljenja teritorija i vraanja na ua podruja +ranske visoravni. %astalne borbe, bilo za osvajanja novih teritorija, bilo za odbranupostojeih, oni su vaspitavali vrste, jake linosti, putem fizikih na-pora, jahanja, rukovanja lukom i strelom, borilakih vetina B linostikoje poseduju pravdu, istinu i hrabrost. 8akve linosti su traili iivotni uslovi - planinski predeli i visoravni, izloene surovoj klimi i

prirodnim silama. +ntelektualno vaspitanje je bilo namenjeno sveteni-cima.

Vaspitanje kod starih Jevreja.Eevreji su narod semitskog po-rekla, iK )esopotamije 0onj 5ufrat. ko dve hiljade godina, prenove ere, poeli su se doseljavati u #alestinu. &jih je prema biblijskom

predanju poveo patrijarh 7vraham 7vram. U novoj postojbini su, odpetog veka pre n. e, razvili kulturu, pismenost i vaspitanje. 8o je mo-gue prouavati i iz 'iblije. U prvom stoleu pre n. e. ve su imali

prave kole u kojima su nastavu izvodili svetenici B rabini. %ato jevaspitanje imalo religiozna obeleja. U kolama se uila matematika,geografija i astronomija, a najvaniji nastavni predmeti bili su jevrej-ski jezik, etika i istorija Eevreja. d omladine se zahtevalo bezuslovno

potovanje roditelja i starijih. Caspitanju enske omladine nije se po-sveivala panja.

Vaspitanje u drevnoj Indji. +storija 0revne +ndije deli se nadve epohe$

- dravidsko-arijevsku do oko C+ veka pre nove ere i- budistiku nakon C+ veka pre nove ere.

&ajstariji stanovnici +ndije, 0ravidi, su ve u perodu od ?NNN. doDNNN. godine, pre nae ere, razvili znatnu kulturu, koja se ogledala uizgradnji gradova, pojavi raznovrsnih zanata i pismenosti. tomenajreitije govore zapisi u svetim knjigama B vedama, a kasnije i u

G


18/216


epovima 3ahabharata i Hamajana. 5konomski rast i jaanjekraljevske moi doveli su do podele drutva na etiri kaste, me!ukojima je najuticajnija i najbrojnija bila 'rahmanska. (asnije se javilanova religija, budizam, koji je negirao sistem kasta, a propovedaostrpljenje, trpeljivost na ovom svetu, i veni mir >nirvanu= na

buduem svetu. #ropovednik je bio 'uda oko


19/216


izolovani od ostalog sveta. Crlo rano su poznavali gajenje svilene bu-be i izradu svile, pravili su barut, papir i tampali tekstove. d (inezasu 5vropa i *vet uzeli neke praktine izume. 4iveli su u specifinomrobovlasnikom poretku, zbog ega fiziki rad nisu cenili jer je on pri-

padao robovima. (arakteristike vaspitanja i obrazovanja (ineza bilesu$ sistematinost, krutost i strogost. U kolovanju se primanjivalaotra selekcija, pa je ponekad od NN prijavljenih priman samo jedan

uenik. brazovanjem se trebao pripremiti dobar inovnik za dravnuslubu. U kolama se nisu uile prirodne nauke niti se obrazovanju de-vojaka posveivala panja.

&a kulturu i vaspitanje,pa i na celokupnu istoriju, jakuticaj je imao (ung "u Je>Celiki uitelj (ung=, kasnijelatinizovan naziv Jonfucius,

on!u"ije, pravo ime (ung iu,


20/216


#+87&E7$. *aznanja o vaspitanju kod starih *umera V@. (oncept vaspitanja u staroj +ndiji VA. (oncept vaspitanja kod starih (ineza VD. *pecifinost vaspitanja u staroj #ersijiV


21/216


pedagoku misao i praktini pedagoki rad, najvei uticaj su izvrili$*okrat, #laton i 7ristotel.

So,rtD?:-A::. pre n. e., grkifilozof, idealista. U centar svojihfilozofskih i pedagokih razmatranjastavlja oveka$ WUpoznaj samog sebeXY*voja filozofska shvatanja izlagao je

usmeno na atinskim trgovima. #rema*okratovim uenjima, ovek je poprirodi dobar, a sutina vaspitanja se sastoji u tome da se onoslobodi loih uticaja spolja, da upozna samog sebe i tako

postane moralna linost. #utem pitanja i odgovora *okrat jenavodio svog sagovornika da do!e do istine. 8o je uvena*okratova metod koja se sastojala iz dva dela$ iro*ij -negativni deo zajednikog istraivanja i uveravanjesagovornika da ne zna istinu, i mje(ti, - pozivitni deoistraivanja u kome sagovornik sam dolazi do istine. *okrat jeosu!en na smrt pod optubom da Wkvari omladinuY. &ije eleo

da izbegne osudu, ve se sam otrovao u zatvoru. #otkonjak,&, :;:, str. AGN.P#to* D@G-AD;, *okratov

uenik. tvorio je posebnu kolu u 7tini- akademiju. U svojim uenjima on sve

podre!uje najvioj ideji dobra isuzbijanja zla. &ajpotpunije je opisaoatinski model robovlasnikog

pedagokog sistema. 1lavna dela$0rava i %akoni. &edovi, C. :;:, u$ #edagokaenciklopedija, @, :;:, #otkonjak, dr &. i 2imlea dr. # ur,

'eograd itd., str. @N.

Aristote# A;D-A@@, #latonovuenik i vaspita 7leksandra)akedonskog. tvorio je uvenu kolu -9icej. &ije sauvano njegovo delo W

@


22/216


vaspitanjuY. #o uenjima 7ristotela vaspitanje je doputenosamo slobodnim gra!anima, a ostvaruje se$ do G. godine uroditeljskom domu, od G. godine do polne zrelosti u dravnimkolama i od polne zrelosti od @. godine ivota tako!e udravnim kolama. &jegova dela$ #olitika, &ikomahova etika,)etafizika i pesnikoj umetnosti, oznaavaju najvii dometmisli starog veka. Celizar, &, :;:, +sto, str. A@.

Uporedo sa razvojem atinske drave, razvijala se kultura,nauka i umetnost, to je nastalo kao proizvod organizovanog isistematskog vaspitno-obrazovnog rada. 0eca Wslobodno ro!enihY sudo sedme godine starosti vaspitavana u roditeljskoj kui, u prijatnoj

porodinoj atmosferi, uz puno razliitih igraaka. drasli su im prialilepe prie i tako su sticana prva znanja. d sedme godine deca suzapoinjala kolovanje u nizu razliitih kola$

- uitelj pismenosti - gramatista, uio ih je itanju, pisanju iraunanjuF

- uitelj sviranja - kitarista, uio ih je sviranju na liri iupoznavao ih sa lirskim stvaralatvom velikih pesnika, sa ciljem da

duu uenika Wnavikne na ritam i harmonijuY #latonF- od @. do A. godine poinjala je obuka u palestrama, gde sesticala svestrana fizika spremnost. U ovoj koli je posebna panja

poklanjana lepoti tela, snazi, spretnosti, okretnosti, borilakimvetinama i dobrom zdravljuF

- gimnazijsko kolovanje su nastavljala samo decanajimunijih roditelja. U njima se nastavljalo fiziko vaspitanje, ali jenajvei znaaj pridavan razgovorima o filozofskim i posebno

politikim problemimaF- mladii od ;. do @N. godine zavravali su vojnu obuku

WefebiY zakletvom da e se hrabro boriti za domovinu, da e

potovati dravne zakone i biti pokorni vlasti.2kole !rmtisti ,itristsu bile privatne, me!utim, radile

su u skladu sa dravnim propisima u pogledu vremena rada, starostiuenika i sl.. Uitelji su samo odabirali sadraje rada. U koli jeizvo!en rad individualno.

@@


23/216


1imnazije su delom bile izdravane i od drave, dok je vojnaobuka efeba u celosti bila pod kontrolom drave.

4enska deca nisu prolazila navedene kolske procedure. 0a bimogle uestvovati u sveanostima one su upoznavale elemente izmuzike, igara i poezije.

)oe se zakljuiti da su kole u 7tini, iako ih je veina biloprivatnih, predstavljale deo drutvenog sistema i bile u neposrednoj

slubi tog sistema. blici organizovanja, kao i brojne pedagoke idejekoje su nastale i bile realizovane u tim kolama bile su preuzimane,irene i unapre!ivane, kako u tom vremenu, tako i u vremenima kojasu dolazila, a neke su se zadrale sve do dananjih dana. (valitetvaspitno-obrazovnog rada u atinskim kolama mogue je prepoznati utadanjim drutvenim odnosima, ali i u materijalnim ostacima sa poljanauke, kulture i umetnosti, kao i tehnike i tehnologije. +zorganizacione strukture atinskih kola naroitu panju kolskihteoretiara i praktiara privlaili su posebno izgra!eni i nadasvehumani odnosi nastavnika i uenika, koji su bili zasnovani na linomdostojanstvu uenika i nastavnika, na samodisciplini, na lepim

manirima i uzajamnom potovanju. (onano, posebnu panju jeprivlaio cilj vaspitanja - harmonian razvitak, lepota i dobrota,savrenstvo, skladnost uma i tela kalokagZtija.

1rka kultura se proirila i snano razvila na )akedoniju,)alu 7ziju, )esopotamiju, #ersiju i 5gipat u vreme i nakonosvajanja 7leksandra )akedonskog.

A#e,s*dr Ve#i,i7leMandros ho )egas, A


24/216


fizika, hemija, medicina, astronomija. Eavila su se uvena imena usvim oblastima nauke$ 5uklud, 7rhimed, 5ratosten, #tolomej, #lutarhi dr.

E(,#id5ukleid[s, oko AAN-@G


25/216


prva filozofska kola koja je poela prihvatati robove, priznajui da sui oni ljudiY. %aninovi, ). :;;, str. AG.

U ovom periodu je nastalo hrianstvo.1ri+2*st'o, jedna od najrasprostranjenijih religija, koja svog

osnivaa vidi u bogooveku +susu Tristu. Trianstvo je, kao posebnareligija, nastalo i razvilo se u toku prva tri veka postojanja 6imskogJarstva, i to iz elemenata ranijih religija, posebno jevrejskog

jednobotva, sjedinjenog s elementima pozne grko-rimske filozofije,pre svega stoicizma i novoplatonizma. #onajvie zaslugomhelenistiki obrazovanog propovednika #avla iz 8arsa apostol #avle,hrianstvo je oblikovano kao manje-vie jedinstvena religioznazajednica, sa svojom posebnom teolokom osnovom... (asnija podelahrianske crkve na zapadnu rimokatoliku i istonu grko-

pravoslavnu, izvrena je N


26/216


kultura i nauka, da bi nakon pada (artagine i osvajanja 1rke D?.godine grki jezik postao jezik otmenijih, a grka filozofija iliteratura bile uvedene u kole. 1otovo svi uitelji i dadilje decerimske aristokratije bili su 1rci. snivane su !rmti),ekole grki

jezik, gramatika latinskog jezika, grka i rimska literatura, govornitvo- deklamovanje i vo!enje disputa, sa elementima geografije i istorije iretors,ekole retorika i filozofija, pravo, matematika, astronomija i

muzika. &a vaspitanje u doba 6imske 6epublike poseban uticajizvrili su Jiceron i *eneka.T(##i(s Mr&(s0 "i&ero N?-DA. pre n. e., veliki rimski

govornik, politiar, filozof i pisac. &ajvei rimski pisac u pogledu stilai jezika. 0ela$ 'esede, besedniku, 6asprave u 8uskulu, starosti,

prijateljstvu, krajnostima dobra i zla, prirodi bogova, dunostima. \uvene su njegove besede$ "ilipike i #rotiv (atiline.Ubijen je.

Se*e&0 L(&i(s A**e(s D. godine pre n. e. do ?


27/216


Tispaniji 2panija. 0etinjstvo je proveo u 6imu, gde je stekaosolidno gramatiko i retorsko obrazovanje u retorskoj kolisvoga oca. snovao je svoju retorsku kolu u 6imu koja je

postala najuvenija i najcenjenija, a car Cespazijan je naredioda njega plaa dravna blagajna. 8ek D


28/216


VASPITANJE I OBRA6OVANJE U SREDNJEM VEKU

Vspit'*je i +,o#e ( r*om Sred*jem 'e,( 7 od V do8II 'e,

#ojava feudalizma se povezuje s vremenom propasti %apadno-rimskog Jarstva, DG?. godine. 0rutvo se delilo na nove staleke celi-ne$ vladajue B svetovni i duhovni feudalci i eksploatisane B seljacikmetovi, zanatlije i trgovci. Jrkva se javila kao jedan od najjaih fe-udalnih ekonomskih faktora, pa je gotovo u potpunosti preuzela vaspi-tanje i obrazovanje. =8elo je tamnica due, zato ga treba patiti naovom svetu da bi se zasluilo veno blaenstvo na onom svetu>. Ukoli, pa i roditeljskom domu, primenjivane su surove fizike kazne.7ntiki ideal lepote i dobrote, savrenstva i skladnosti due i tela izgu-

bio je vrednost. 0o punog izraaja je dolo hrianstvo. &ekadanja po-dela na helene uene, kulturne i varvare divljake i nekulturne, zame-

njena je podelom na hriane i neznaboce.U ovom periodu se, na prostorima nekadanje monarhije *ele-

ukida, je dne od dveju drava velikog carstva 7leskandra )akedonskog,javlja islam.

U ovom periodu, u estom i sedmom veku, naselila su srednjideo 'alkanskog poluostrva slovenska plemena, me!u kojima su po

brojnosti i ulozi *rbi bili najjaa grupacija. U devetom i desetom veku,me!u njima u 6akoj su rimski i vizantijski misionari irili hrian-stvo. 8ek u poetku trinaestog veka pobedila je vizantijska pravoslav-na crkva, koja je pruila punu pomo svetovnoj vlasti u uvrivanjufeudalnih odnosa.

vo je period pojave i irenja pismenosti na naim prostorima,formiranja i jaanja srpske drave, izgradnje ivopisnih manastira ikulturno-prosvetne delatnosti u njima.

(onano, u ovom periodu je dolo do velokog rascepa izmena zapadnu 6imokatoliku crkvu i istonu #ravoslavnu ortodoksnu -

@;


29/216


crkvu N


30/216


i imenovao svojim savetnikom. 7lkuin je bio i carev uitelj, paga je poduavao u dijalektici, aritmetici i astronomiji. +mao je isvoju dvorsku kolu schola palatina. 7lkuin je izradio pro-gram za kole koje su se osnivale u "rancuskoj, a napisao je ivie knjiga razliitog sadraja to su se upotrebljavale vie ve-kova. (njige je pisao u obliku razgovora, po emu se vidi da je

bio pisac pristalica *okratove metode. #arohijske kole su bile

najslabije organizovane.

Uti&j s,o#sti,e * r%'oj +,o#st' 7 8II i 8III 'e,

&a pojavuskolastikebitno je uticalo prodiranje arapske nauke na sre-dnjovekovne univerzitete u 2paniji, "rancuskoj, 5ngleskoj i +taliji.

&aime, poetkom osmog veka #irinejsko poluostrvo su poeli osvajati7rapi, da bi u vremenu od GQG;. godine uspostavili svoju vlast uveem delu 2panije, a G

$kolastika, gr. schol] ^ kola, u pedagogiji oznaava ve-taki, usko-kolski, formalistiki, verbalni pristup u vaspitanju. vim

pojmom se oznaava filozofija srednjeg veka, tj. filozofija u slubi te-ologije B crkveno uenje. *kolastika tei da zasnuje i uvrsti pogledna svet u smislu crkvenog uenja. U prenosnom znaenju, skolastikaznai besplodno umovanjeF formalno znaenje otkinuto od ivota i

prakse, nabubanost. 0anas se u pedagogiji tim pojmom oznaava onovaspitanje vaspitai koje ne vodi rauna o ivotu, o realnosti, o prak-si, paravaspitanje.

*kolastika nastava se zasniva na izlaganju biblijskih dogmieMcatedra, uz strogo uvaavanje pravila =magister diMit> =uiteljkae>, tvr!enje u koje se ne sme sumnjati i mehaniko uenje napa-met bez misaone prerade.

7rapi su na tlo 2panije uspostavili sistem verskih kola, koga

AN


31/216


su inili sledei stepeni$ mektebB poetna kola, u kojoj se uiloarapsko pismo i (uran bez tumaenja B dakle, napametF medresa, -vrsta srednje verske koleF u 1ranadi je osnovana Celika medresaAD:. godine.

)e!u 7rapima, koji su se na ovim prostorima javljali kao no-sioci nove kulture bilo je i uvenih filozofa, poznavaoca antike filo-zofije, posebno uenja 7ristotela, koji su ponovo irili antiku filozo-

fsku misao, osloba!ali nauku od okova islamske teologije i bitno uti-cali na hriansku skolastiku. )e!u njima je najznaajnije ime +bn-6ud, 7verroes.

7utoritet crkve je slabio, a naune istine su sve snanije prodi-rale. Eavio se niz mislilaca B skolastiara, a me!u njima je najuveniji

bio 8oma 7kvinski.%oma &kvinski8homas von 7_uino, @@?Q@GD, us-

peo je da sumira celokupnu srednjovekovnu crkvenu ideologi-ju i tako izgradio i danas vaeu slubenu filozofiju (atolikecrkve. 8o su dela$ 8eoloka suma *umma theologica i *uma

protiv nevernika *umma contra 1entiles. 8o ga je uinilo

najpoznatijim skolastikim filozofom. +znad svih nauka 7-kvinski je stavljao teologiju.*kolastika je, nasuprot svim nedostacima i potinjenosti nau-

nih istina teologiji, u pore!enju sa stanjem kolstva, prosvete i naukeu ranom srednjem veku, predstavljala znaajan napredak, jer je omo-guila put u epohu humanizma i renesanse. *kolastika nije na pedago-ku scenu =izbacila> nijednog pedagoga sa zaokruenom teorijomkole. #reciznije, skolastike paradigme u pedagogiji, posebno u orga-nizaciji kole, nisu posluile kao pozitivno iskustvo u izgradnji teorijekole nakon renesanse, pa i danas.

#o ugledu na arapske visoke kole u kojima su nastavu izvodili

uveni naunici, u /++ i /+++ veku su poeli da se osnivaju prvi arap-ski univerziteti, a na njima se poela izuavati filozofija antike 1rkei drevnog +stoka.

'niver(itetisu se brzo irili u veim gradovima 5vrope. U -prvoj polovini /++ veka bilo ih je u #arizu filozofija i teologija, u'olonji pravo, u *alernu medicina. #o ugledu na korporacije u dru-

A


32/216


gim oblastima i univerziteti su bili zajednice uenika i nastavnika.#rvi srednjovekovni univerziteti delili su se na etiri fakulteta$

artistiki, pravni, medicinski i bogoslovski, a svaki je imao svoga de-kana. &a artistikom fakultetu, a on je davao opte obrazovanje, pre-davali su se predmeti sedam slobodnih vetina septem artes liberales.8o je bio pripremni fakultet za upis na druge fakultete. (asnije, na te-meljima artistikog fakulteta, razvili su se filozofski fakulteti.*tudije

su trajale razliito, a u proseku od est do sedam godina.U /++ veku su se u gradovima, uz crkvene kole poele javljatikole udruenja zanatlija cehova, esnafa i udruenja trgovaca gildi.Ce u /+++ veku kole cehova i gildi su se integrisali i postali gradskeili magistratske kole, a izdravale su ih gradske uprave, odnosno ma-gistrati. #ored itanju, uilo se pisanje i raun, to je odgovaralotrgovcima i zanatlijama. U gradske kole nekih veih gradova uvedenesu$ gramatika, retorika i geometrija. U poetku se nastava i u tim ko-lama odravala na latinskom jeziku, ali se on postepeno zamenjivaomaternjim jezikom, koji se u koli uio kao predmet.

#+87&E7$. #ojava i irenje feudalizma.@. Jrkvene kole.A. *kolastika.D. #ojava i razvoj univerziteta.


33/216


mSslim, mSslSman B astan, poboan, 7lahov podanik, vernik.#ropoveda zadnje monoteistike religije B islama je M(-9

med arapski )uhammad, =proslavljeni>, priblinom godinom ro!e-nja se uzima


34/216


politikom, socijalnom i kulturnom ivotu, kako u matinim, tako i uopsednutim zemljama. +ako je zapoeo kao nacionalna religija 7rapa,

brzo se pretvorio u vladajuu ideologiju svih osvojenih zemalja, obje-dinjenih u ujedinjenu muslimansku dravu B Talifat, na elu koje jestajao halifa.

U skladu sa razvojem muslimanske teologije razvijale su se ikole u okviru koji su se sticala znanja iz matematike, astronomije i o-

snova gramatike arapskog jezika. #ored toga to se islam oslanja nadrevne istonjake kulture, kao to je sirijska, on se oslanja i na ko-mentare antikog filozofskog nasle!a. Cizantija je ukazala na uticajeislama u oblasti dravnog i administrativnog upravljanjaF uticaj persij-ske i indijske kulture u oblasti literarnog stvaralatva i prirodno-nau-nih saznanjaF iz zemalja arapskog halifata svet je upoznao arapski ci-farski sistem brojeva, upoznao je asovnik, kompas itd.

U tom periodu je islam, kao u ostalom i druge religije, istupaosa monim oru!em za upravljanje masama, predstavljajui se jedinim

pravim, politikim, filozofskim, vaspitnim i drugim drutvenim siste-mom. 0rava i islam su postajali nerazdvojive celine s obzirom na to

da je islam priman kao kvalitetna ideoloka osnova. U (urànu su pro-pisana potrebna ponaanja ljudi. &a temelju (urànskih zapovedi for-miran je kasnije kanonski zakonik B erijat, koji je skup religiozno-etikih i pravnih propisa islama, a koji se javljao kao jedini zakono-davni dokument za muslimane.

Uenje (uràna je, isto tako, postalo sredstvo administrativnogupravljanja, a ono to je u doba helenizma za kulturu bio grki jezik, uto doba je postao arapski jezik. vladavanje arapskim pismom, nasta-lim jo u +C veku, otkrivalo je iroke mogunosti za prosvetiteljsku de-latnost. brazovani ljudi su bili sposobniji, ne samo za propovedanje(uràna, ve i za opismenjavanje, kao i za rad na mestima uitelja u

kolama pri damijama. brazovni rad u tim kolama svodio se nasluanje tumaenja (uràna i na uenje njegovog izvornog znaenja,do itanja, uenja i prepisivanja tekstova. &e obraajui panju na toto je osnovni cilj nastavnog rada u tim kolama bilo religiozno obra-zovanje, nivo pismenosti stanovnitva u islamskim zemljama je naglorastao. &a taj nain je rasprostranjivanje islama, u toj epohi, igralo

AD


35/216


progresivnu ulogu u razvijanju prosveenosti, obrazovanja i vaspita-nja. 0eca su polazila u kolu sa est godina. U kolama je vladala usi-ljena atmosfera sa otrim kaznama za neuspehe u uenju, za lenjost i

prestupniko ponaanje.*rednje i vie obrazovanje se sticalo u medresama. #ojavljiva-

nje medresa povezuje se sa potrebom obuenih uaa (uràna. *uti-nu obrazovnih sadraja u medresama inilo je pojaano uenje arap-

skog jezika i pisma, upoznavanje postupaka bojeg poslanika )uham-meda i ovladavanje osnovama erijatskog prava i ponaanja u skladu snjim. 8o znai da je programska osnova poticala iz tri osnovne postav-ke islama$ osnovi nauke o uenju (uràna, upoznavanje postupaka)uhammeda i ponaanje u skladu sa islamskim propisima.

(rupan napredak u razvijanju prosveivanja napravioje 'agdadski halifa &l)MamunG;?Q;AA. n je otvorio kul-turne centre B =0omove mudrosti> u kojima su se okupljalinajvei naunici koji su razmatrali antike tekstove i vodili dis-kusije o aktuelnim problemima. U tim centrima se formirala

bogata biblioteka koja je privlaila panju svih ljudi eljnih

znanja.svajanjima i proirivanjem arapskog Talifata guila se i uni-tavala samobitnost nacionalnih kultura porobljenih naroda. U drugoj

polovini +/ veka, kao i na poetku / veka, osloba!ali su se narodi*rednje 7zije, +rana i %akavkazja od arapske vladavine. 8o je omogu-ilo tim narodima da razvijaju one crte svoje kulture koje nisu bili i-zgubili, kao i da razvijaju specifinu kulturu sa elementima usvojenearapske kulture.

(ao kvalitetno originalan primer realizacije islamske koncep-cije obrazovanja uzima se obrazovni sistem u +ranu, koji je nastao u+/ veku. 8aj sistem su inila dva tipa kola$

B mekteb B elementarna kola arapskog jezika i pismenosti, kao iuenja osnova (uràna i

B kuttab, osnovna persijska kola za izuavanje iranske istorije.#o zavretku ovih kola mogla se upisivati medresa, kola za

izuavanje islamske teologije, ponaanja u skladu sa propisima islama,arapskog jezika sa posebnim akcentom na gramatici, kaligrafiji i dija-

A


36/216


lektici. snovni cilj je bilo religiozno obrazovanje, ali se ne moe po-rei izuzetna panja razvoju umnih sposobnosti.

* kraja / i poetka /+ veka, u vezi sa arapskim uticajem i po-javom novopersijskog jezika, u +ranu se javlja ogromno bogatstvo na-une literature u kojima je sadrano znanje iz celog sveta. U bogatim

bibliotekam ne samo da su se mogle dobiti knjige, nego su se moglasticati znanja u neposrednim kontaktima sa uenim ljudima. 8e bibli-

oteke su postajale i centri prepisivanja, umnoavanja i irenja knjiga.snovu uenja istonjakih mislilaca predstavljalo je nastoja-nje da se prodre u sutinu oveje prirode. * tim ciljem su misliocinastupali i u praktinoj filozofiji koja je imala u centru interesovanja

ponaanje, delatnost i funkcije oveka. #ridravajui se aristotelovsketeze o socijalnoj sutini oveka, istonjaki mislioci srednjeg veka suu svojoj filozofiji ob- raali panju na socijalnu stranu vaspitanja. \o-vek ne moe biti nezavistan u realizaciji linih potreba, kako je mislio7vicena, ukoliko ih ne zadovoljava u drutvenim odnosima sa drugimljudima. U skladu s tim neophodna je saglasnost me!u ljudima, usta-novljavanje normi ponaanja i zakona, kojima je zakonodavac duan

dodeliti status obaveznosti.*ocijalna funkcija vaspitanja, saglasno toj teoriji, se sastoji upridravanju etikih normi, u tenji prema obrazovanju, u pruanjupomoi da se usvoje te norme, kao i u upoznavanju samog sebe, vla-danju samim sobom i samovaspitanjem. %akoni vaspitanja i obrazova-nja se nuno moraju podinjavati zakonima evolucije i progresa. Ciicilj vaspitanja, po miljenju ovih mislilaca, predstavlja dostizanje sre-e iju formulu odre!uje ukupnost duhovnih nauka i bogatstvo ove-jeg karaktera.

7nalize filozofskih traktata tog vremena omoguavaju donoe-nje suda o krugu problematike kojom su se bavili istonjaki srednjo-

vekovni mislioci. Ce iz samih naslova tih radova mogu se uoiti pe-dagoke teme$ "arabi, =8raktat o uzornom uenju, osnovama znanja io razumu mladih>, 8usi, = vaspitanju onih koji obuavaju> i dr.

#ojava plejade naunika B enciklopedista u mnogome je uti-cala na dalji razvoj pedagoke misli, ne samo u zemljama +stoka, negoi u svetu uopte. ni su, s obzirom na moralne principe, bili humanis-

A?


37/216


ti, to se lako moe oceniti iz njihovih radova.#eriod od +/ do /+++ veka, u istonjakom promiljanju, ozna-

ava se periodom istonjake 6enesanse. 8o je period intenzivnogizuavanja duhovnog nasledstva antike nauke, kulture i umetnosti. Umuslimanskoj teologiji se, pod tim uticajem, javljaju recionalistiketendencije, ali se pojavljuje i samobitna filozofija koju su razra!ivalimuslimanski filozofi B enciklopedisti 'liskog i *rednjeg +stoka. #rve

prevode 7ristotelovih dela, na arapski jezik, ostvarili su sirijski lekarikoji su bili pozvani u 'agdad, u =0om mudrosti>, u C+++ veku. )e!unjima se istiu imena velikih mislilaca kao to su$ "arabi, (indi, +bn*ina, +bn 6ud i drugi. ni su komentarisali uenja 7ristotela, #latonai drugih filozofa antike, ali i razvijali sopstvenu filozofsku misao.

7rapski aristotelizam bio je u tesnoj povezanosti sa razvojemmnogih nauka$ matematikom, astronomijom, medicinom i, u znatnomanjem obimu, religijom. &aunici 'liskog +stoka su, u svojim ue-njima, tumaili ideju o venosti sveta. &jih su zanimali problemi o-dnosa 'oga i oveka, oveka i prirode, odre!ivanja granice religije inauke. &ezavisno od toga to su sledili #latona i 7ristotela, polazili su

od boanskog naela prapoetka svih poetaka, ali su istovremeno vi-soko cenili znanje zasnovana na ogledima i logikim dokazima.

Ped!o+,e ideje .i#o%o. 7 e*&i,#opedist Arps,o!isto, i *ji-o' (ti&j * r%'oj s'ets,e

snovna pedagoaka nit koja je spajala poglede tih mislilacajeste harmonijski razvoj linosti. &a originalan enciklopedijski nainobradili su iroki spektar pedagokih pitanja o harmonijskom razvojudue i tela u procesu razvoja linosti. )e!u njima se, po bavljenju pe-dagokim problemima, posebno istiu (indi, "arabi, 'iruni, 7vicen-na, 7verroes, 8usi, ibn-Taldun i drugi. ni nisu razmatrali pedagoka

pitanja kao apstraktnu teoriju, ve kao deo ivog procesa razvoja o-veanstva. 8akavim njihovim pristupom izvrili su znaajan uticaj narazvoj pedagoke misli u 5vropi i *vetu.

&*u Jusu! Jaku* *en Ishak al)indi;NQ;GA je bio

AG


38/216


prvi koji je studirao filozofiju i koji se u toku ivota aktivnobavio filozofijom. tuda je nazvan ="ilozof 7rapa>.@

6ano detinjstvo je proveo u (ufi, jednom od cetara ra-cionalnih studija. Uio je napamet (ur`an, arapsku gramatiku,knjievnost i elementarnu aritmetiku dicipline koje su inileosnovu programa. *tudirao je pravne nauke, grki i sirijski je-zik i filozofiju, kojoj je posvetio najvei deo ivota i stvarala-

tva. %ahvaljujui svojoj uenosti al-(indi je postao slavan usvom vremenu.&apisao je oko @GN dela, od kojih veina nije sauvana.

'rojna njegova dela su prevedena na latinski jezik, te su tako isauvana. *pisi al-(indija se mogu klasifikovati u sledeih se-damnaest grupa klasifikaciju izvrili sledbenici njegove mi-sli$

B spisi iz oblasti filozofije,B spisi iz oblasti logike,B spisi iz oblasti aritmetike,B spisi o lepoti,

B spisi o muzici,B spisi o astronomiji,B spisi o geometriji,B spisi o sferama,B spisi iz oblasti medicine,B spisi iz oblasti astrologije,B spisi iz oblasti dijalektike,B spisi iz oblasti psihologije,B spisi iz oblasti politike,B spisi o uzrocima,B spisi o dimenzijama,

B spisi o pravim stvarima,B spisi o vrstama nekih metala, hemikalija itd.

.

@#uno ime$ abu Eusuf Eakub ibn +sh_ ibn al-abbh ibn +mran ibn +smail ibn al-7atibn ais al-(indi.

A;


39/216


#regled oblasti kojima se bavio ovaj mislilac pokazuje da jebio izraziti enciklopedista. &eka njegova dela koja su prevedena na la-tinski jezik snano su uticala na misao srednjevekovne 5vrope.

U svom delu = intelektu> 0e intellectu izneo je koncepcijuo etiri vida razuma$ aktuelni razum, koji je uvek u delatnosti, poten-cijalni, koji je potencijalno u dui, steeni koji u dui polazi od mo-gueg ka realnom i pojavni koji nazivamo =drugim>, mislei na dru-

gi stepen aktuelnosti koji se ogleda u razlici izme!u prostog posedova-nja saznanja i primene saznanja. 7l-(indi je razradio teoriju sazna-nja, razmatrajui materijalnu i nematerijalnu formu. (ada dua posti-gne materijalnu formu ona i sama postaje materijalna forma, a kadadua postigne racionalne forme koje su nematerijalne, one se sjedine sduom. 8ako dua postaje racionalna, jer je pre toga bila racionalnasamo kao mogunost.

#o njegovom miljenju, nauka je znatno iznad religije. %ato,prilikom vaspitnog delovanja na mlade, ne treba razvijati slepo vero-vanje, ve visoki intelekt, osposobljen da odigra glavnu ulogu kako umoralnom savrenstvu, tako i u svim vidovima delatnosti, jer je glavni

instrument postizanja uspeha razum. va ideja je, u /+++ veku, u ue-njima 6odera 'ekona, detaljnije razra!ivana. #ored toga, mnogi ev-ropski mislioci, u epohi prosvetiteljstva, vraali su se na izuavanjemisli i dela al-(indija.

7l-(indi je filozofske ideje crpeo iz uenja 7ristotela, #latonai #lotina, ali ih je stavljao u novi kontekst, mirei helenistiku duhov-nu batinu sa islamom. #oueni ovim enciklopedistom, muslimanskifilozofi su, kao i antiki filozofi, smatrali da je istina iznad i izvan is-kustva, da je ona vena i natprirodna i da se nalazi u natprirodnomsvetu, tj. da je ravna natprirodnom biu B sveoptem stvoritelju. +zje-dnaavajui istinu s 'ogom, al-(indi ovako definie filozofiju$ ="ilo-

zofija je spoznaja zbilje stvari unutar ovjekovih mogunosti, jer jecilj filozofa u njegovoj teorijskoj spoznaji da postigne istinu, a u nje-govoj praktinoj spoznaji da se ponaa u skladu s istinom>.

&*u +aser i*n Muhammed al),ara*i ;GNQ:


40/216


8ansoksijani. 7l-"arabijeva biografija nije dovoljno poznata,ali se smatralo da je poreklom 8urin, da je njegov otac bio vi-soki vojni oficir, a da je sam al-"arabi iz- vesno vreme radiokao sudija. *tudirao je religiju i lingvistiku, pravo, islamskusvetu predaju tradiciju B =Tadis> i tumaenje (ur`ana eg-zegezu. 7l-"arabi je bio uistinu poliglota, te je bilo i pretera-nih verovanja i kazivanja savrermenika da je poznavao =se-

damdeset jezika>. *tudijama matematike i filozofije se posve-tio u zrelim godinama, ivei i radei u sreditu uenosti svogvremena B u 'agdadu, gde je proveo punih dvadeset godina.U 'agdadu je al-"arabi upoznao mnoge filozofe, sluao njiho-va izlaganja i izlagao svoja vi!enja pred njima. 8ako, na pri-mer, u 'agdadu je studirao logiku, kod tada najuvenijeg logi-ara, ali je brzo nadiao svog uitelja.%adnje godine svog ivota je proveo u 0amasku.7l-"arabi je ostavio oko sedamdeset razliitih naslova. stao

je zapamen kako pie uz ubor potoia i u hladovini drvea.&jegova dela se mogu podeliti u dve grupacije$ jedan deo se

bavi logikom, a drugi deo ostalim naukama filozofijom, fizi-kom, matematikom, pa i politikom. 0ela iz oblasti logike ima-ju osnovu u 7ristotelovom rganonu. &jegova dela su izvrilasnaan uticaj na naunike +stoka, a zatim ubrzo i na %apadu.)noga njegova dela su prevedena na jevrejski i latinski jezik,

pa su izvrila uticaj na jevrejsku i hriansku skolastiku.%a pedagogiju su bitni al-"arabijevi blistavi komentari 7risto-

telove misli u kojima su detaljno razra!eni problemi intelektualnog,moralnog, estetskog i fizikog vaspitanja mladih, kao i problemi peda-gokog rada koji su najtananijim nitima isprepletani sa njegovim filo-zofskim pogledima.

+ako je prvih pedeset godina svog ivota najvie vremena pro-veo u prouavanju islamske teologije, bio je izraziti protivnik fanati-zma. U komentarima 7ristotelove =5tike> utvrdio je da se vie bogat-stvo nalazi u sutinskom svetu i da samo bezumni smatraju da se ononalazi van tog sveta. #roblemi vaspitanja predstavljaju najbitnije delo-ve njegovog sloe- nog filozofskog sistema.

DN


41/216


Jilj vaspitanja jeste pruiti oveku pomo da dostigne sreu,kroz ovladavanje dobroinstvom, koje se sastoji u izvravanju dobrihdela. %a izvrenje istinski dobrih postupaka neophodna su znanja

proeta visokom moralnou.U svojim traktatima o vaspitanju, predlagao je konkretne meto-

de vaspitnog delovanja. (o poznaje metode vaspitnog rada, posedujevrline. 7l-"arabi metode vaspitnog rada deli na =mekane> i =estoke>.

7ko vaspitanici sami iskazuju elju da ovladaju naukama i ako stremeradu i dobrim postupcima, u tom sluaju treba primenjivati =mekane>metode vaspitanja i tako pomoi ostvarenje tih elja. )e!utim, ukoli-ko preovladava zloba, tvrdoglavost, lenjost itd, potrebno je primeniti=estoke metode>, tj. metode prinu!avanja. +zbor i primena metoda

pitanje su moral- nosti samog vaspitaa. %ato vaspitna delatnost po-drazumeva opirno znanje, bogato obrazovanje i visoke moralne kvali-tete vaspitaa.

(ao i veina drugih filozofa B enciklopedista +stoka, al-"arabise u razmatranjima problema cilja i sredstava vaspitanja oslanjao namisao 7ristotela. U tom smislu se, po njegovom uenju, moralnost

javlja kao posledica planskog i svrsishodnog vebanja i navikavanja, ane kao posledica naslednih faktora, odnosno psiho-biolokih svojstavaoveka. #rilikom formiranja moralnog lika oveka presudan faktor jeuzajamni odnos ljudi u socijalnoj strukturi, kao i volja same jedinke.

&*u -ejhan Muhammed i*n &hmed al)iruni :GAQoko N


42/216


prvih pojmova iz matematike, astronomije, geografije i uopte prvihznanja o svetu. 8o je dugo bio jedan od najpopularnijih udbenika, ko-

ji je davao mogunost uenicima da izaberu odgovor iz nekoliko po-nu!enih varijanti, ili da daju slobodan odgovor na postavljeno pitanje.6azmatrajui funkciju vaspitanja 'iruni je utvrdio da je njegov glavnizadatak ienje due i misli od loih naklonosti, od zastarelih obiaja,fanatizma, pokornosti strastima, borbi za vlast, jer to ini ljude slepi-

ma pred istinom.&*u)&li /usein i*n &*dallah i*n $inapoznat u celomsvetu pod latinskom transkripcijom kao&vi"enna oko :;NQNAG nazvan je u svom vremenu =(raljem nauka>.6o!en je u 7fani u blizini 'uhare, u Tamadanu, na podruju+rana. 0o svoje desete godine +bn *ina je imao privatnog ui-elja za (ur`an, kulturu govora i knjievnost edeb. *tudirao jeversko pravo u islamu, a zatim logiku, geometriju i astronomi-

ju. &a svoju ruku, znatno nadmaujui svoje uitelje, nastavioje studije fizike, metafizike i medicine. *a navrenih sedamna-est godina starosti bio je poznat u tumaenju 7ristotelovih i

"arabijevih spisa. 8ako mlad je pozvan na dvor da lino leisultana 'uhare, to mu je omoguilo da do!e do bogate bibli-oteke. d @. godine ivota aktivno je pisao.U svojim uenjima je napravio idealan sklop bavljenja filozofi-

jom, psihologijom, matematikom, pedagogijom, medicinom ipraktinim delatnostima na svim poljima tih nauka, posebnomedicine i pedagogije. 'io je na dunosti lekara i vezira u ra-zliitim zemljama 'liskog i srednjeg +stoka.+bn *ina je u filozofiji sainio tako originalan sistem koji mu jeosigurao mesto i ugled ne samo u islamskom svetu ve i nasrednjovekovnom %apadu, gde su reformacije rimokatolike

teologije u rukama 7lberta Celikog, a posebno u delima 8ome7kvinskog bile pod njegovim snanim uticajem. +bn *ina je

bio eminentni naslednik filozofske tradicije helenizma, kao inastavlja misli al-"arabija.)e!u mnogobrojnim njegovim delima posebnu panju za-sluuju enciklopedijska dela, kao to je =(njiga isceljenja>,

D@


43/216


kao i dela u kojima preovla!uje pedagoka sadrina =(njiga odui>, =(njiga znanja>, =(njiga pokazivanja i pouke> i dr.

&jegov prilaz vaspitanju sastojao se u zahtevu kompleksnoguticaja na razvitak deteta putem irokog korienja razliitih sredsta-va$ muzike, poezije, filozofije. 8akvo vaspitanje ne treba ostvarivatiindividualno, ve u socijalnoj zajednici, kako bi se ostvario uzajamniuticaj me!u vaspitanicima i kako bi oni mogli pokazati suparnitvo i

takmiarski duh, to doprinosi produktivnom sticanju znanja. %a posti-zanje tog cilja potrebno je organizovati razliite nivoe nastave, u skla-du sa sposobnostima pojedinih uenika. #oetak obrazovanja treba za-snovati na usmenoj i pisanoj rei, odnosno na vebama u govoru i pi-sanju. (ada se savlada odre!ena neophodna koliina znanja, uenicimogu pristupati pripremi za buduu profesionalnu delatnost.

&iz godina svog najplodnijeg dela ivota 7vicena je posvetionastavnikoj delatnosti. 8ako je, u oblasti medicinske i pedagoke

prakse zadobio ugled i na +stoku i na %apadu. Udubljivanje u filozo-fke, logika i pedagoke rasprave dovelo je +bn *inu do sukoba sa isla-mom, to je dovelo do toga da su, posle njegove smrti, u 'agdadu spa-

ljena sva njegova dela koja su iskazivala sukob ili sumnju u islamskepostavke.&*u /amid Muhammed al)0a(ali N


44/216


glavnu ulogu imaju roditelji i nastavnici. *a proirivanjem kruga zna-nja i formiranjem miljenja, raste mogunost samovaspitanja, putemsamoposmatranja i samoupoznavanja. )e!utim, i u toj fazi dete ima i-zrazitu potrebu za mudro rukovodstvo roditelja i nastavnika.

&*u akir Muhammed i*n Jahja al)$a1ig 2 i*ni a)d3akraj /+ vekaQ QA:, poznat u svetu pod latinskom tran-skripcijom kao 7venpace, arapski dravnik, poeta i filozof,

ube!eni nastavlja misli 7ristotela.#otie iz porodice al-8ugibi, te je poznat i kao al-8ugibi. 6o-!en je u *aragosi, gde je zavrio visoke studije. (ao ve dobar

poznavalac arapskog jezika i knjievnosti, otputovao je u 1ra-nadu gde se posvetio naukama. %bog svoje uenosti dobio je

poloaj vezira u *aragosi, )aroku i 1ranadi. +zvesno vreme jeproveo na dunosti lekara u *evilji. 'ilo je to vreme krupnihnemira na tlu 2panije i severne 7frike, kuda se kretao, iveo iradio 7venpace. %adnjih dvadeset godina ivota je proveo namestu vezira u "ezu, gde je esto osu!ivan za jeres i konanoubijen od strane lekara, profesionalnog i politikog protivnika

7venpace.*avremenici su ibn-'adu nazivali =)udracem mudraca>. #o-seban doprinos je dao psihologiji, logici i etici. U svojim glavnim deli-ma$ =&ain ivota usamljenog> i =(njiga o dui>, traio je putevemoralnog samosavrenstva oveka. &a logiku te ideje oslanjali su svo-

ja uenja brojni njegovi sledbenici, pa i sam +bn 6ud, 7verroes.&*u al)Valid Muhammed i*n &hmed i*n Muhammed

i*n -ud@?Q Q:; poznat je u svetu pod latinskom tran-skripcijom kao 7verroes.6o!en je u porodici znamenitog pravnika u (ordobi. *tudirao

je (ur`an, tumaenje svete knjige, islamsku tradiciju, islamsko

pravo, arapski jezik, arapsku knjievnost. 'avio se matemati-kom, fizikom, astronomijom, logikom, filozofijom i medici-nom. (ordoba, rodno mesto ovog izrazitog enciklopediste, je uvreme njegovog ivota bila u nivou sa 0amaskom, 'agdadomi (airom, kada je u pitanju nauka, kultura i umetnost. +bn 6ud

je jedan od najpoznatijih arapskih filozofa u svetu i jedan od

DD


45/216


najistaknutijih filozofa srednjovekovne 5vrope. %bog zaslugakoje mu pripadaju, s obzirom na komentare 7ristotelove filo-zofije, 0ante ga u svojojBo$anstvnoj komedijistavlja u red sa5uklidom, #tolomejem, Tippokratom, 7vicenom i 1alenom,nazivajui ga velikim (omentatorom$

=5uclide geometra e 8olomeo,+pocrate, 7viccena 1alieno,

7verrois, chel gran comento feo.>0ante, +nferno, +C D@QDD0ela 7verroesa odiu racionalizmom i uverenjem u mo razu-

ma. +z- me!u ostalih, takvo je i delo =*istem dokazivanja> koje je do-nelo slavu istonjakoj pedagokoj misli. U tom delu su prdstavljeniosnovni principi nastave B princip saznanja, princip naunosti i prin-cip oiglednosti. 6adei istovremeno na odgovornoj dunosti sudije idvorskog lekara u (ordobi, a zatim 7ndaluziji i )aroku, uspeo je dastvori sedmotomnu enciklopediju medicine. U toj enciklopediji, kao iu drugim delima, razra!ivao je ideju o apstraktnom intelektu kao o ne-koj supstanci svojstvenoj svim ljudima koja na njih deluje iz vana.

+deje 7verroesa su bile popularne u 5vropi sv do /C+ veka. U zapa-dnoevropskoj srednjovekovnoj filozofiji je ponikao poseban pravac Baverroizam, iji je osnovni cilj bio naturalistika prerada uenja 7ver-roesa.

Muhammad i*n al)/usein i*n 1&li &*u 0a!ar et)%usi@N@Q@GA, jedan je od najveih iitskiA mislilaca srednjegveka.Cei deo svog plodnog ivota proveo je u 'agdadu, studirajui

razne nauke. #ored niza znaajnih dela autor je i vie od


46/216


=Uenje uenika>, =(njiga mudrosti> i druge.U tim radovima su izloeni njegovi pogledi na sadraje i orga-

nizaciju nastave i vaspitanja, na me!uzavisnost intelektualnog, estet-skog i fizikog vaspitanja. %nanje je razmatrao u kontekstu lekarstvakojim se koristi ovek, dokazujui da je neophodno izabrati pravi putza postizanje znanja sa jasno postavljenim ciljem. )etodama ovlada-vanja znanjima 8usi je posvetio dva svoja traktata$ =&astava uenici-

ma na putu uenja> i = vaspitanju uenika>. 8a dela privlae panjupedagokih stvaralaca i danas, pogotovu oni delovi koji se odnose napripremanje nastavnika i na njihovu ulogu u nastavno-vaspitnom pro-cesu.

: : :&a 'liskom i *rednjem +stoku se, u srednjem veku, pod utica-

jem antikog naunog, kulturnog i umetnikog blaga, dogodio visokipresti znanja i vetine obuavanja mlade generacije. %a takav odnosprema znanju i vaspitanju posebna zasluga pripada filozofima enciklo-pedistima tog perioda. * obzirom na to da su i sami bili enciklopedij-ski obrazovani i visokomoralni, u svojim filozofskim i politikim istu-

panjima su se posebno borili protiv dve kategorije ljudi$B protiv obrazovanih podlaca iB protiv bogobojaljivih neznalica.

brazovani, ali bez morala, svojim delovanjima diskreditujunauku, a bogobojazne neznalice rasprostranjuju gluposti. +ako je svetneusavren ovek moe dostii sreu, ako se spoji sa =univerzalnimumom>, odnosno ukoliko obogati svoj intelekt, koji sam po sebi teimoralnom savrenstvu.

%naajnu ulogu u vaspitanju i obrazovanju mladih, pogotovu uformiranju moralne svesti, naunici-enciklopedisti +stoka su pridavaliuitelju B koga su nazivali =luonoom razuma>. Jilj rada uitelja B

pisao je "arabi jeste pruanje pomoi da se dostigne srea. Uitelj jeduan da sve vidi i sve uje i da poseduje pronicljiv um, da je principi-

jelan, da ume iskazati svoje misli, da moe ube!ivati i vladati, ne sa-mo naukom, nego i vetinom vo!enja drugih u procesu sticanja znanjai razvijanja kod uenika ljubavi prema sticanju znanja. Tegel je pisaoda su filozofi +stoka u srednjem veku bili nadili filozofe zapadnog

D?


47/216


sveta. ni su, naime, u razradama svojih koncepcija koristili bogatstvodrevnih istonjakih izvora, kao i evropske antike batine, indijske fi-lozofije i izvore drevne (ine.

#edagoke ideje srednjevekovnih mislilaca +stoka i njihovi ra-dovi o obrazovanju, moralnom vaspitanju, ulozi porodice i uitelja iradovi o formiranju deteta, proistekle su iz njihovog filozofskog po-gleda na svet. &jihov doprinos izradi koncepcije razmatranja oveka i

razumevanja njegovog mesta na %emlji je neprocenjiv. 'rojne njihoveideje su predstavljale fundament na koji su se kasnije izgra!ivale pe-dagoke teorije i evropskog humanizma i renesanse i perioda prosveti-teljstva, kao i svih ostalih epoha koje su dolazile.

#+87&E7 $.7verroes@. 7vicenna

EPO1A 1UMANI6MA I RENESANSE

6enesansa je oznaila bujanje novog ivota i zato je na tomnovom smeru traila i stvarala nove ideje. &ovi mislioci ovog novogvremena sve svoje koncepcije usmeravaju protiv skolastikog tradici-onalizma i trae nova reenja za ivot oveka. ni, zapravo, trae novismisao ljudskog ivota. U tu svrhu vraaju se na filozofsku misao7ristotela, ali i na najnovija otkria u prirodnim naukama. =8rai serjeenje problema od krajnjeg politikog naturalistikog individuali-zma, do idealno i fantastino zamiljenog socijalizma, od sveope te-

oretske sumnje do nove vjere, po kojoj e rad spasiti ovjeka, od ide-alizma do materijalizma, no svuda isti motiv, isti zahtjev B postavitiovjeka na autonomni pijedestal njegove prave, samostalne i samo-tvorne ovjenosti.> "ilipovi, C. :;@, "ilozofija renesanse, &a-kladni zavod )atice hrvatske, %agreb, str. :. #edagoka misao ovog

perioda, noena je dahom optimizma, ali je u sukobu sa krutom tradi-

DG


48/216


cijom prinosila ogromne rtve u cilju odbrane svojih postavki i tvrdnji.U =0ijalektici prirode> 5ngels, za to razdoblje navodi$ ='io je to naj-vei progresivni prevrat, to ga je oveanstvo do tada doivelo, vrije-me, kojemu su trebali divovi i koje ih je ra!alo B divovi po snazi mi-ljenja, po strasti i karakteru, po svestranosti i po uenosti.>

6enesansa predstavlja jednu dugotrajnu revoluciju koju karak-terie stvaralaka borbenost. %asnovana je na novom shvatanju sveta i

oveka, suprotnom ranijem teolokom shvatanju. #oetak ovog razdo-blja oznaen je vremenom porasta gradova, vremenom stvaranja no-vog gra!anskog stalea, vremenom novih robno-novanih odnosa ivremenom novih ideja slobode. &auka i tehnika postaju sredstva bor-

be. \ovek postaje cilj i merilo svih vrednosti. Creme gotove i jednomza svagda date istine zamenjeno je vremenom u kojem ovek u objek-tivnom svetu trai istinu. *tvara se novi pogled na svet u ijoj osnovi

je optimizam i naturalizam i okrenutost ivotu. 7utoritet i dominacijacrkve je opadao, a ugled nauke i umetnosti rastao.

6enesansa je nastala kao tenja vraanju antikim vrednosti-maF antikoj umetnosti, antikom nainu miljenja i ivota. 0anas taj

pojam ima znatno ire znaenje. n pre svega podrazumeva stvarala-ki nain miljenja i bogat stvaralaki ivotF oznaava preporod, obno-vu i procvat na polju umetnosti i celokupnog naina ivota.

&auna nastojanja u toku tog vremena oznaavaju se pojmomhumanizam homo ^ ovek, humanus ^ oveanski, ljudski, humani-tas ^ ovenost. )islioci i stvaraoci humanizma i renesanse su zbogsvojih naprednih ideja bili proganjani, zatvarani i surovo kanjavani,

pa ak i spaljivani na lomai.

Ped!o%i 7 -(m*isti

&ajpoznatiji pedagozi humanisti bili su$ 8omas )or, 8omazo(ampanela, 5razmo 6oterdamski, "ransoa 6able, )iel )ontenj, Ci-torino da "eltre, 9udvig Cives i drugi.

&ije mogue odrediti istorijske granice izme!u skolastike i hu-manizma. #ut humanizmu je utiran nizom stolea u procesu postepe-

D;


49/216


nog i nezaustavivog emancipovanja od skolastike, odnosno u procesustvaranja novog gra!anskog drutva B buroazije. *utinu humanis-tike pedagoke teorije ine sledee pojedinosti$

B vaspitanje oveka kao pojedincaFB shvatanje i nauno tumaenje nastavnih sadraja uz oigledno pri-kazivanje na primerima iz ivota i neposredne stvarnosti B prirode,

B u nastavi se pored deduktivne koristila i induktivna metoda uz ra-

znovrsnost i drugih nastavnih metoda i principaFB zadatak kole i nastave je priprema za ivot na ovom svetu.\ovenost, odnosno humanost, predstavlja najveu vrednost. %ato hu-manisti uzdiu vrednost deteta i trae potovanje deije linosti. Uvaspitno-obrazovnom radu, u koli pogotovu, sa detetom se mora=postupati sa puno obzira, strpljivo, ukratko B oveno.> Caspitnicilj je tako!e nastao pod uticajem antike. 8o je harmonian razvoj du-e i tela.

#ut do ostvarenja ovako postavljenog cilja humanisti su videlikroz razvijanje deije aktivnosti i samorada i pridavanje znaaja inte-lektualnom razvoju deije linosti. #edagozi humanisti su proirili

nastavne planove i programe, naroito sadrajima iz prirodnih naukafizike, mehanike, geometrije, a nisu zanemarivane ni drutvene na-uke. %adatak je kole da privue panju dece svojim interesantnim sa-drajima. tome treba da brinu nastavnici. *urova disciplina srednjo-vekovne kole zasnovana na fizikim kaznama je odbaena. d nas-tavnika se trailo da bude roditeljski blag. Uticaj crkve na kolu je sla-

bio, iako se religiji davalo znaajno mesto u planovima i programima.

1(m*isti), ped!o!ij ( It#iji+z aspekta izuavanja teorije kole, ime italijanskog pedagoga i

humaniste Vitori*o de 5e#trenije od posebnog znaaja.

5e#tre0 Vittori*o D0 AG;-DD?, profesor filozofije...rganizovao kolu sa popularnim

D:


50/216


nazivom Jasa 1iocosa 0om radosti... #roslavio se i dobionaziv #ater omniae humanitas tac velike humanosti.)edinskiK, 5. &. :DG, str. ?-?@.)e!utim, ovaj pedagog, praktiar, je me!u prvima u koluuveo mnoge renesasne novine$ vaspitavao je sa nenou iljudskom toplinom, koli je vratio fiziko vaspitanje, vodio jerauna o sposobnostima svojih uenika, od uenika je traio

razumevanje, a ne samo memorisanje, uveo je prirodne naukeastronomiju, poznavanje prirode, matematiku, nastavu jezasnivao na oiglednosti, ukinuo je fizike kazne.

1(m*isti), ped!o!ij ( 5r*&(s,oj

"rancuski pedagog humanista 5r*so R4#ebio je jedan odprvih otrih kritiara i protivnika srednjovekovne skolastike isrednjovekovnog vaspitnog ideala.

5r*so R4#e 6abelais, ",D:D-


51/216


Mi+e# Mo*te*j )ichel de)ontaigne,


52/216


manastirski ivot, predrasude i sujeverja monaha, post i hodoae.n razgoliuje kolu i nastavnike koji W... uvijek lete gladni i prljavi usvojim kolama... u svojim muili-tima, svojim mjestima za muenje,u svojim spiljama zlostavljanja... %aninovi, ). :;


53/216


?. Tumanistika pedagogija u Tolandiji.

9+85678U67$. "ransoa 6able, 1argantua i #antagruel, 'eograd, :. 'oravio u#oljskoj, &emakoj, 5ngleskoj, 2vedskoj i )a!arskoj. %adnjih

etrnaest godina je proveo u 7msterdamu. &ajznaajnija dela$tvorena vrata jezika, (elika didaktikadoivela i po vie pre-voda na jezicima svih kulturnih naroda sveta,Pansoija ne-dovreno, 0ulni svet u slikamarbis sensualium pictus, pre-vedeno na mnoge jezike i doivelo mnoga izdanja,%normato-


54/216


rijum za materinsku kolu )aterinska kola, dopuna Celikojdidaktici, #redvorje, kao i niz udbenika i drugih dela od ko-

jih mnoga nisu sauvana.(omenski je teorijski obrazloio poglede na vaspitanje i obra-

zovanje u epohi humanizma i renesanse, te time izgradio optu teorijuvaspitanja i osnovne didaktike principe. %apravo otac novog vaspita-nja i obrazovanja, Ean 7mos (omenski, izgradio je celovitu i potpunu

teoriju kole. *vojom teorijom kole, Ean 7mos (omenski je konanoraskinuo sa svim oblicima skolastike kole, ocrtao sve slabosti dota-danjih kola, trasirao put pedagogiji novog doba, predstavio i na sce-nu izveo novu kolu, kolu koja je mnoga svoja obeleja zadrala dodananjih dana. Eo u toku studija upoznao se sa nemakim pedago-gom 6atkeom, od koga je preuzeo 'ekonove empirijske metode nau-nog saznanja. 'ekonov uticaj se vidi i po tome to je dao naslovsvom glavnom delu 0idaktica magna Celika didaktika po ugledu na'ekonovo delo +nstauratio magna Celika restauracija.

Vol!gang -atke 6atke Polfgang,


55/216


najizvrsniji stvor.> +sto tako, da bi istakao vanost vaspitanja, (omen-ski je istakao da ovek =... bez vaspitanja ili r!avo vaspitan, postajenajdivljija zver od svih koje ra!a zemlja.>brazovanje je potrebno glupim, ali je darovitim jo potrebnije, boga-tima i siromanima, lepima i runima, poglavarima kao i podanicimaFsvima dakle bez izuzetka. snovna njegova ideja jeste da omladinuoba pola treba poveriti koli$ =U kolu ne treba uzimati samo decu bo-

gatih i znamenitih ljudi ve svu decu, podjednako, plemiku i gra!an-sku, bogataku i sirotinjsku, deake i devojice po svim gradovima,varoima, selima i zaseocima.>

0a bi ovek postao ovek, valja ga vaspitati, a za to je prirodaveliki izvor$ =#riroda daje seme znanja, vrline i pobonosti...> Cie jenaina na koje =ovek treba da se vaspitava da bude ovean>$

#rimerom drugih stvorenja kao to kamenje treba da se lo-mi, tee i pripremaF kao to ukrasi treba da se reu, struu i glaajuFkao to se metali kopaju, tope, preiavaju, liju i kujuF kao to biljesejemo, plevimo, okopavamo, anjemo, vremo i meljemo itd.F

@ #rimerom ovejeg tela \oveku je uro!en samo goli na-

gon... ... pa postepeno mora da se ui da sedi, da stoji, da hoda i da ra-di rukama.FA + pre padanja u greh bilo je oveku potrebno vebanje, a na-

roito posle greha =... valja uiti ako se hoe neto znati, jer mi zaistadonosimo sa sobom goli duh kao praznu tablu, a sa nama se ne ra!a ni-kakvo znanje.>F

D + primeri pokazuju da ovek bez obrazovanja postaje ivoti-nja &a primerima je (omenski pokazao istinitost #latonove izreke i-znete u %akonima B knjiga ?, da je ovek najpitomija i najboanskijaivotinja ako ga pripitomi valjano vaspitanje.2kolu je (omenski shvatio kao neophodnu inspiraciju. &ikakvo indi-

vidualno vaspitanje, ak i pod uslovom kada bi roditelji mogli da obe-zbede uslove, ne moe uroditi plodom kao uenje u veim grupama.2kolsko uenje u veim grupama =tee bolje, prijatnije i podstie narad, razvija elju za veim uspehom...>

&astavu treba tako organizovati da se njome vaspitava ovek ucelini. %ato kod vaspitanika treba negovati sledee$


56/216


a sposobnosti u naukama i umetnostima,b znanje jezikac oplemenjivanje vladanja id bogopotovanje.(omenski je svoju novu kolu gradio i u svetlu kritike stare i

postojee kole u kojoj se =... duhovi gotovo nigde ne hrane pravim je-zgrama stvari ve se pune ljuskama rei dosadnim papagajskim

brbljanjem i plevom i maglom miljenja.> %nanje ne treba =pruativie reima nego stvarima>, niti surovim metodama kojima se odbijamlade od uenja. Eanu 7mosu (omenskom pripada zasluga da je i-zgradio teoriju opteobrazovne narodne kole. 8ek od njega koristi se

pojam opte obrazovanje.=brazovanje oveka mora poeti u detinjstvu.> 4ivot na zem-

lji je nepouzdanX #ored toga oveku je obrazovanje potrebno da bi sepripremio za ivotne poslove pre nego to ih pone raditi. 8raei daljeargumente za blagovremeno obrazovanje (omenski navodi$ =Eer se svevrlo lako razvija dok je mlado, pa i ovekF vreme za razvitak dato je o-veku u izobilju i ne sme se upotrebiti na neto drugoF #ouzdano je samo

ono to se usvoji u prvim godinama ivota i velika je opasnost ne bitivaljano vaspitan.>Ean 7mos (omenski se nije zadravao samo na kritici. +za sva-

ke njegove kritike sledi predlog sa podrobnim obrazloenjima. 8o senajbolje vidi iz sledeih njegovih rei$ =)uno je i teko leiti zastare-le bolesti, a smatra se da je skoro i nemogue. 7li ako se ipak na!e ne-ko koji obeava lek, zar e ga bolesnik odbiti... *toga moramo i mi uovom naem neobinom poduhvatu prei na to da objasnimo najpreta obeavamo, a zatim B zato obeavamo.>

(omenski je istakao sledee zahtve$ =0a se pouava sva omladina sem onih kojima je 'og us-

izvodi iz opste istorije pedagogije

Documents