Jo{ uvek sem e d j un a u ~ n i c im a

lome koplja okostrate{kog automo-bilskog pitanja –koji je autonajbolji na svetu?Marketin{ke ku}ehiljade argumenataiznose u javnosttvrde}i da je auto-mobil koji oni zas-tupaju zaistanajbolji na svetu, au celoj kampanji kane i ponekaparica u svrhe podmi}ivanja onih{to uti~u na javno mnjenje.Utrkuju se veliki proizvodja~iautomobila nude}i svoje argu-mente, a predsednici velikih kom-panija obu~eni u smokinge, sa~a{om {ampanjca u ruci i nacrtan-im osmehom, stoje kraj ljubimcakompanije i kontrolisano pu{tajusuze radosnice.

U igri su, naravno, “tojo-ta“, “folksvagen“, “pe`o“,“ford“... Koliko god bio patriota,u ovaj spisak ne mogu da udenemna{u “zastavu“, mada je mojkom{ija Mirko vozio svoj “sto-jadin“ dvadeset i kusur godina itvrdi da nikada nije imao boljakola. I pritom ne la`e, jer su toprva i jedina kola koja je imao u`ivotu. A mo`da sam i pogre{io ineopravdano izostavio “zastavu“,jer se i ona uklapa u najta~nijudefiniciju, to jest odgovor napitanje – koja su kola najbolja nasvetu? [mekeri ka`u da su najbol-ja kola na svetu – nova kola. Saovom konstatacijom se, naravno,ne}e slo`iti prodavci polovnih

a u t o m o b i l auvezenih iz inos-transtva, jer }e vasubedjivati satimakako je roba kojuoni prodaju najbol-ja na svetu, a prit-om ne}e umeti daodgovore na pitan-je za{to seprethodni gazdaodrekao uslugatako dobrogku}nog ljubimca?

Dakle, daodgovorimo sa nau~nom zasno-vano{}u na pitanje koja su kolanajboljan na svetu? Samo }u citi-rati gospodina Miladina Miji}a,nekada{njeg direktoranovobeogradske su{are, koji jedao slede}i odgovor: “Kad me ve}pitate, moram da ka`em, a to jeujedno i moje mi{ljenje, da jenajbolje auto na svetu – slu`benoauto.“ Naredno pitanje ~ovekakoji je radio anketu, bilo jesasvim logi~no: “A koje marke jenajbolji slu`beni auto?“. OdgovorMiladina Miji}a, direktoranovobeogradske su{are, bio je jo{logi~niji: “Marka je nebitna, jerslu`beno auto, kada je re~ o nje-govom korisniku, uvek tro{i isto ina kraju ga isto ko{ta. To jest, daprostite, ni{ta, jer sve pla}afirma“. Nad ovim filozofskimodgovorom se zaista treba zamis-liti i zatim iskreno re}i da jegospodin, pardon – drug MiladinMiji}, bio potpuno u pravu.

Slu`beni automobili sudanas izraz mo}i. Utrkuju senovokomponovani bogata{i, pa jena sajmu autombila pitanje ~asti

ko }e da kupi najskuplji auto.Kako naivno deluju slu`benavozila iz vremena socijalizma!Ipak, od svih slu`benih vozila izmog detinjstva, najinteresantnijasu mi bila slu`bena vozila na{enarodne milicije. Mo`da zbogzvu~nog dodatka, koji obi~nigradjani nisu mogli sebi dapriu{te. Bio sam prosto zaljubljenu plava slu`bena vozila i misliosam da niko ne mo`e da ihzloupotrebi, dok nisam ~uo fan-tasti~nu pri~u o jednom kradljivcukola koji je na veoma perfidan,mo`e se re}i – beogradski na~in,uspeo da otudji jedno slu`benovozilo marke “narodna milicija“.Da bi dana{nji ljubitelji kolashvatili kako je mogu}a jednaovakva otmica, moraju da znajuda su nekada vlasnici automobila,bar neki od njih, kad padne prvisneg, svoja kola pokrivali cer-adom i tako sa~ekivali prole}nosunce. Otima~ slu`benog vozilamarke “narodna milicija“, smislioje veoma jednostavan plan.

Oteo je “plavca“, doteraoga do jednog automobilapokrivenog ceradom, skinuoceradu, pomerio suv i o~i{}enautomobil, na njegovo mestoparkirao slu`beni policijski auto ipokrio ga ceradom. Milicija jetra`ila svoj slu`beni auto, nudilanagradu za po{tenog nalaza~a.Uzalud. Prole}no sunce je otkriloprevaru. Kada je pedantni pen-zioner skinuo ceradu i ugledaoispod nje slu`beni policjski auto,pao je u nesvet. Prevara je tadaotkrivena, a vispreni otima~ poli-cijskog automobila – nikada. Kolakoja je vozio skoro pet meseci

pronadjena su u Istri.Najve}i udar na

integritet slu`benog auta narodnemilicije, koji je ve} bio poljuljaniznesenim slu~ajem sa ceradiranimautom, izvr{io je “beogradski fan-tom“. Po~etkom sedamdesetihgodina pro{log veka pojavljivaose u belom “por{eu“. U pono} sezaletao prema Slaviji, pravio krugi nestajao pra}en sirenamaslu`benih vozila narodne milicije.Organizovali su sa~eku{e, izletaliiz sporednih ulica, po desetorokola u koloni je trubilo prete}i`mirkaju}im plavim svetlima.Uzalud! “Por{e“ je bio br`i od

specijano radjenih “Zastavinih“vozila. Nisam mogao da verujem:ta slu`bena kola su uspevala dastignu i uhvate jednog @or`aStankovi}a, Darka A{anina, Gi{kuili @eljka Ra`natovi}a Arkana, a ulice im se smejao nepoznati voza~belog “por{ea“?!

Tako su izgledalaslu`bena kola iz moje mladosti.Danas ne smem ni da pogledam uslu`bena kola momaka o{i{anihuzbrdo. Pla{im se da iz njih neizleti neki ~etvrtasti voza~ inaplati mi kaznu zbog zagledanjau kola ~iju marku ne umem ni daizgovorim.

I Z M A T I C E

Pisac, novinar, scenarista i TV voditelj Vanja Buli}

U svom novom romanu Vanja Buli}nastavlja da prati uzbudljiva istra`ivan-ja novinara “crne hronike“ NovakaIvanovi}a, ovoga puta povodom ubist-va vlasnika no}nog kluba Laleta Svica,nekadašnjeg `estokog momka sabeogradskog asfalta. Kada iz no}nogkluba dobije anonimni poziv, saobaveštenjem da je njegov vlasnik ubi-jen, i kada shvati da policija zanemaru-je i zataškava zlo~in, ovaj beskompro-misni novinar upusti}e se u traganje zapozadinom krvavog dogadjaja.Polako postaje jasno da je ubijeni bio upleten u mre`ukorupcije, spregu vlasti i kriminala i u seks-afere. Osim toga,poslao je zagonetnu poruku tako što je u smrtnom ~asu raz-drljio košulju i otkrio grudi na kojima je imao istetoviranogBelog andjela, repliku ~uvene mileševske freske. Novakpo~inje da piše seriju ~lanaka i da povezuje skrivene imo}ne protagoniste jedne dalekose`ne zavere. Ali traganjeza istinom prekinu}e otmica njegovog sina, i Novak }e sena}i u nezavidnoj situaciji da mora da ga spase tako što }eu svojim tekstovima zametnuti pravi trag…

Nova knjiga VANJE BULI]A

VIZA ZA NEBO

NAJBOLJI JE SLU@BENI AUTOVanjini biseri

11www.serbianmirror.comMart 2017.

Zbog velikog interesovanja za odli~an film,

“SANTA MARIA DELA SALUTE“odr`a}emo jos jednu projekciju u ^ikagu

23. Marta u 7:30pm u bioskopu.Landmark’s Century Centre Cinema & Century Bar

2828 N Clark St – Chicago, IL 60657

(Parking u sastavu bioskopa. Sa bioskopskom validacijom parking tiketa cena je samo $5.00)

Ulaznice su ve} u prodaji i mo`ete ih kupiti preko sajta:www.serbianfilmfest.com

Ne propustite priliku da pogledate ovaj odli~an film. Po`urite, jer je broj sedista ograni~en.

Tel: 773.744.0373

S E ] A N J A

Mart 2017.12

Pi{e: Dr Vojin Drenovac

Slikar, knji`evnik, novinar,ilustrator i scenaristaMom~ilo Kapor – Momo

umro je 3. marta 2010. godine uBeogradu na Vojnomedicinskojakademiji, u 72. godini. Rodjen je8. aprila 1937. godine u Sarajevuu porodici bankarskog slu`benikaGojka Kapora i Bojane, doma}ice.Otac, rezervni oficir kraljevskevojske, odveden je u zarobljeni{tvou Nirnberg, gde je proveo ~etirigodine.

Za vreme bombardovanjaSarajeva, 13. aprila 1941. godine,poginuli su majka Bojana i baka.Kad je bomba pala na staru turskuku}u ~etvorogodi{njeg Momamajka je za{titila i on je jedinipre`iveo. O tome se u porodiciretko pri~alo. Najbli`i su `eleli daza{tite dete od u`asa koji ih jezadesio.

Do zavr{etka rata Momoje `iveo u Sarajevu, a onda ga jeotac Gojko, koji se vratio izzarobljeni{tva i bio postavljen zana~elnika u Ministarstvu spoljnihposlova, nakon godinu dana doveou Beograd.

Po zavr{etku srednje{kole upisao je slikarstvo nabeogradskoj Akademiji likovnihumetnosti. Diplomirao je 1961.godine u klasi profesora NedeljkaGvozdenovi}a. Nekako u to vremeupoznao je Anu Pjeroti}. Ven~alisu se 1964. godine i dobili dve}erke, Anu i Jelenu. Njegovasupruga o tom vremenu ka`e:“Pisao je lako, sa rado{}u. Prvetekstove pisao je na pisa}oj ma{inina kojoj sam kasnije prekucavalave}inu njegovih tekstova. Imao jepotrebu da pri~a o onome o ~emupi{e. Nas tri bile smo njegova prvapublika, njegove prve knji`evneve~eri.“

Momo Kapor je slikao ipisao. Objavio je veliki broj naslo-va, romana i zbirki pri~a. Autorvelikog broja dokumentarnih fil-mova i televizijskih emisija ostavioje traga i kao scenarista. Filmovi“Bademi s one strane smrti“,“Banket“, “Valter brani Sarajevo“,“D`oli d`okej“, “Kraj vikenda“snimljeni su po njegovim scenari-jima. Romani “Una“ i “Knjiga`albi“ do`iveli su ekranizaciju.Prevodjen je na preko dvadesetjezika, medju kojima su francuski,nema~ki, ~e{ki, bugarski, madjars-ki, slovena~ki i {vedski.

Kao slikar Momo je izla-gao u Londonu, Bostonu, @enevi,

Frankfurtu i drugim gradovima,na`alost najmanje u Beogradu gdeje imao samo jednu izlo`bu. Poznatje kao vrsni crta~ i ilustrator svojihknjiga ali i knjiga drugih pisaca.

Akademik MatijaBe}kovi} dao je o njemu jedin-stvenu sliku u svom tekstu”Odlazak ve~nog de~aka” kojuprenosimo.

U slavu `ivotaKao {to znate – ne ka`e

se renesansna, nego kaporovskali~nost. Ta~nije, vi{e se ne ka`e,

jer je pojam renesansna li~nost biokod nas u upotrebi sve do pojaveMome Kapora, krajem pedesetihgodina pro{log veka. Sam MomoKapor je podeljena li~nost i to narenesansnu i kaporovsku, mada sene zna ni koja je koja, ni gdeprestaje jedna, a po~inje druga.Zna se jedino ono {to se oduvekznalo: ko zna jedno zna sve. A

Momo Kapor kao i svaka rene-sansa, odnosno kaporovska li~nostpi{e kao {to slika, a govori kao {tocrta. Tako je slikarima pru`io pri-liku da ga hvale kako odli~no pi{e,a piscima da kavaljerski priznajuda sjajno crta. To su naj~e{}e onikoji znaju da pi{u, a ne znaju da~itaju, ili znaju da slikaju, a neznaju da crtaju.

Kao {to najte`euo~avamo ono {to je najo~igledni-je, tako sam se i ja tek skoro setioda je medju mojim sadrugovimaMomo Kapor najsli~niji Mi}i

Popovi}u koji je i slikao i pisao icrtao i re`irao, na televiziji,pozori{tu, filmu. A uz sve to puto-vao. Bio {armer i {oumen i kao svaotmenija gospoda pomalo dendi,plemenit ~ovek, po`rtvovan i nese-bi~an prijatelj, kao i Momo Kapor.

Momo Kapor je redakSrbin i po tome {to nikad nijepisao pesme, a sve {to je radio je

jedna radosna i rasko{na pesma uslavu `ivota, kojom je usre}io sto-tine hiljada kaporovskoga~ove~anstva. Nije pisao ni pesmeni legende, a sam je postao jedanod najve}ih pesnika i legendiBeograda. Utoliko je ve}e ~udo {toje do sada imao jedva jednuslu~ajnu izlo`bu u Beogradu, madapo{teno govore}i, idu}i krozBeograd u stvari obilazimoKaporovu galeriju, a i samBeograd podse}a na njegovu sliku.

Mada je naslikao kolikojedna likovna akademija i napisaokao jedno brojnije udru`enjeknji`evnika, znam da i u ovomtrenutku jedva ~eka da ode ku}i ida “{trika“, `alostan {to nema dva{tafelaja ili kakvu kombinaciju{tafelaja i pisa}eg stola da mu jednaruka ne zija ve~ito besposlena.

Zelena ~oja Montenegra

Davne 1976. godineZuko D`umhur i Momo Kapornapisali su specijalno za film“Zelenu ~oju Montenegra“. Pisalisu u vreme koje im je najboljeodgovaralo, uve~e posle osam sati,uz ~a{icu lozova~e koju jenamr{tiv{i se ispijao Zuko. Tako jepo~injao njihov rad. Boemi i umet-ni~ke du{e svoju inspiracijunalazili su no}u. Zuko je pri~ao, aMomo je zapisivao. Pijani iumorni zavr{avali su pisanje predzoru. Ponekad su i slova bilapijana pa su morala da “pro{etaju“i nadju sebe i svoje pravozna~enje, jer alkoholisani prsti supratili duh, ali ne i slova.

“Jedna lepa mlada `ena,o~igledno strankinja, uspev{i se naprste iza prvog reda znati`eljnika,ugledala je tako ~oveka sasvimdruga~ijeg od likova kojima su bileilustrovane njene mladala~keknjige.

Ipak, susret sa Osman-pa{om,sa njegovom tragikomi~nom fig-urom obele`enom bludni~enjem iostalim porocima, ostavio je na njusna`an utisak. Kao da ju je op~iniotaj otomanski ratnik, koji je nasvom licu i u svom pogledu nosione{to od nerazja{njene misterijemu~karca rodjenog na Istoku.

On, naime, nije li~io ni naDizraelija, niti na Hamleta, koga jemis Mard`ori Evans gledala upozori{tu.

On je, jednostavno li~io namu{karca. Mis Mard`ori je celog`ivota tra`ila ~oveka koji nijesvelte puti – lep, plav i bezna~ajan

…Mo`ete li re}i ne{to za na{e

~itaoce u Engleskoj?Pitajte! – rekao je Pa{a, zas-

tav{i za trenutak.Vi ste izgubili bitku, zar ne?Bitka je izgubila mene …Ipak, istorija }e zabele`iti …Ja poti~em iz naroda koji je

gubio i dobijao …Mi Englezi .. – re~e mis

Mard`ori zamuckuju}i – ra~unaju}itu i mu{karce, uvek smo bili nastrani onih ..

Moram da vas napustim! –rekao je Pa{a, koga je u stopu pra-tio posilni.

Mogu li da ra~unam na va{uizjavu, Pa{o?

My Lady?Da li to da shvatim kao da ili

kao ne?Shvatite, kao – mo`da!

U kupatilu svoje luksuznekabine, koja je bila u tipi~no`enskom neredu, mis Mard`ori jesapunjala Osman-pa{u Sarho{a kaoneku egzoti~nu, bradatu bebu.

O ~emu su pri~ali posleljubavi?

Izgleda{ mi neobi~no bez fesa…

Izgledao bih ti jo{ neobi~nijebez glave!

Koliko smo samo vremenaizgubili!

Crna Gora nije za ljubav. Ubrdima se mrzi; na moru voli …

Voleti pa{u! Lepo zanimanje… Ali kakvo je zadovoljstvo voletimrtvog pa{u? Zar ti nije dostapotucanja i besmislenih ratova?Zna{ li, uop{te, kako sve to izgle-da civilizovanom svetu?

Ba{ me zanima ..Bez {ale! To im sve skupa li~i

na obra~une medju afri~kim ple-menima. Ti si iznad toga. Tvojako`a je bela, a prsti dugi … Zna{li da ima{ prste muzi~ara?

Ili d`eparo{a?Na kraju krajeva, platio si dug

svome narodu i sada imate ~istera~une. Tvoje lice je stvoreno zadruge stvari. Ne mogu da te zamis-lim sa smrdljivom vojskom kojazaudara na loj i konjsku balegu. Timali ratovi oko kamene pustinjekoja nikome nije potrebna …Ostavi sve i po~ni, najzad, da `ivi{kao ~ovek! Ako se za`eli{egzotike, Britanski muzej ti uvekstoji na raspolaganju. Tamo mo`e{videti isto~nja~ke ratnike, samo {tosu ispunjeni slamom!

Pri~ajmo o ne~em drugom …”

Sedam godina od kako je oti{ao Momo Kapor

MOMO KAPOR – U SLAVU @IVOTA

Lament nad Beogradom

S E ] A N J A

13www.serbianmirror.comMart 2017.

Pi{e: Marko Lopu{ina

Heroj srpskog sporta,{ampion sa du{om,najja~i ~ovek u biv{oj

Jugoslaviji, u~itelj tvrdih moma-ka Miroslav ^itakovi} preminuoje u 80. godini u beogradskojbolnici. Proletos mu je odse~enanoga zbog {e}erne bolesti. Le~enje u Ortopedskoj klinici naBanjici, a potom u Zavodu zaprotetiku. Dobio je protezu, kojuje ve`bao da nosi. Kada smoposle nekoliko godina ~ekanja,uz pomo} njegovih prijatelja,dospeli do ^itakovi}a, on sepo`alio:

“Ne treba mi `ivot beznoge. Ne}u da umrem kao Tito.Ne volim protezu, `ulja me iponi`ava.“

Prijatelji ovog velikanarvanja u potpunosti su garazumeli. Noge su glavno oru`jesvakog rva~a, a posebno {ampi-ona. Miroslav ^itakovi} je posleoperacije, koja je trebalo da muspase `ivot, ostao razoru`an.

“Pre toga je izgubiooko. A i bubrezi su po~eli da muotkazuju. Imao je jako srce, aliga je organizam izdao. Nijeumro sam, bio je poslednjihmeseci okru`en starim prijatelji-ma“, rekao nam je BrankoSavkovi}, njegov drug iz mla-dosti.

^itakovi} je rodjen uSkoplju 1937. godine, gde mu jeotac slu`bovao. Zavr{io je studi-je prava u Beogradu, a upisao jebio i Ekonomski fakultet. Kaosna`an mladi} krajem pedesetihje oti{ao u rva~ki klub“@elezni~ar“, da bi 1969. godinepre{ao u “Radni~ki“ sa Crvenogkrsta.

“Miroslav je bio naja~i~ovek u zemlji, jer {estorica ljudinisu mogla da ga pomere.Osvojio je ~etrnaest titula pojed-ina~nog dr`avnog prvaka ugr~ko-rimskom i slobodnomstilu. Poslednju titulu {ampionauzeo je1984. u svojoj 47. godini.Dobitnik je trofeja Zlatna Jelicai plakete grada Beograda. I kadje prestao sa takmi~enjima, ceo`ivot posvetio je sportu“, rekli sunam u njegovom klubu.

Kada je napustio akti-van sport ^itakovi} se vratioposlu iz mladosti i nastavio daradi kao trener i vaspita~ grupamomaka iz kraja, koje je imao

~emu da nau~i. Bio je iskren,dobar, nenametljiv, a veoma~esto i duhovit ~ovek, uvek spre-man da pru`i savet mladimsportistima koji su ga gledali kaosvog idola i uzora. Ostao jeupam}en po tome {to je znao datrenira po ceo dan, zbog ~ega jefizi~ki uvek bio besprekornospreman, {to je dovelo do togada postane sjajan kondicionitrener nakon svoje bogate kari-jere. Neki od njegovih u~enikapostigli su izvanredne sportskerezultate, poput Neboj{e Deni}a iStanke Pejovi} koja je bilaprvakinja sveta u kik-boksu.Bernard Ban, rva~ka legenda idvanaest puta prvak Jugoslavijeka`e:

“Profesor ^ita je bioljudina. Skoroman i divan ~ovek,

koji ne rado govori o sebi idrugima!“

Profesor nikada javnonije govorio o svojim u~enicima.Kod ^itakovi}a su u mladosti,{ezdesetih i sedamdesetih godina,boks i rvanje u~ili Arkan, LjubaZemunac, Sloba Globus, DuleAmerikanac, Mi{ko Mercedes,

]enta, Maka, Gi{ka, DarkoA{anin, Bulka, Tapi, Gidra, Pigi,a kasnije Kristijan i Knele. SaBatom Kamenim i VojomKrstaricom je igrao u nekolikofilmova kao natur{~ik i kaokaskader. Svi ovi momci suujedno bili i polaznici ]irine{kole bontona, koje je ^itakovi}uvek oslovljavao sa “Vi“ i sa“gospodine“.

“Bio je d`in sa de~jimsrcem. U~io nas je boksu, rvan-ju, ali i lepom pona{anju.Njegovi najbolji u~enici bontonabili su @eljko Ra`natovi},Ljubomir Maga{, DjordjeBo`ovi}, Rade ]aldovi}, bra}aDarko i Dragan A{anin, NikolaSimi}, ja i Du{an Prelevi}.U~enici i prijatelji su ga zvaliProfesor, ^ita, ]ira, Debeli i

Legenda. Samo sam ga ja zvaoMaks. On nam je otpozdravljaocezarski sa ‘Ave’ i ‘Adios ami-gos’, se}a se danas CvetanSlep~ev zvani Bulka, momak saSave.

^itakovi} je odrastao naSavi, gde je imao svoj ~amac.Na poljani kod `elezni~kog

mosta odr`avao je kra-jem pedesetih prvetreninge momaka uplivanju i borila~kimve{tinama. Kasnije ihje trenirao u staromDIF-u kod crkve SvetiSava ili u klubu“Radni~ki“. Bio jespasilac na Savi, ali iredar u tek otvorenomDomu omladine igradskim diskotekama.Karte koje nije cepaopoklanjao je drugarimada udju na koncertVIS “Siluete“ i drugihgrupa. Uz njega jetada stalno bio DraganMale{evi}, momak izMakenzijeve ulice.

“ M o m c i m akoji su imali vi{akadrenalina organizovaoje ‘ferke’, tu~e, da bise pokazalo ko jenajja~i. Odmeravali suse Sloba Globus i^eda Radevi} i LjubaZemunac, koji jenaj~e{}e i pobedji-vao“, tvrdi BobanGlavoni}, jedna odprijatelja profesora]ire.

Kada smopoku{ali sa^itakovi}em dapri~amo o momcima koje jevaspitavao da budu gospoda saasflata, profesor ]ira nas jetu`nim re~ima odgovorio odtoga:

“Izveo sam na pravi put350 mladi}a. Od njih samnapravio ljude, ali su me mnogiod njih izneverili. U{li su ukriminal i oti{li u smrt. Sada`ive na grobljima. Za mene je toporaz mojih metoda vaspitanjamladih ljudi. Tu`an sam i ne`elim o tome da pri~am“, rekaoje kao da se pravda.

Miroslav ^itakovi} jeimao nesre}u da, na primer, izPariza 1966. dobije u paketuodse~enu glavu prijatelja Mi{kaMercedesa. Potom je drugaBulku i jo{ nekoliko momakaposlao u [vedsku da im spase`ivote. Bio je ljut na sebe {tonije spasao `ivote svojih miljeni-ka, Ljube Zemunca, Arkana i]ente.

“Neobi~no me potreslasmrt Dragana Male{evi}a, koji

je umro u policijskoj stanici iNikole Simi}a, novinara, jer sunjih dvojica bili jedni od retk-ih mojih u~enika sporta koji suse pona{ali kao gospoda“,rekao nam je iskreno profesor]ira.

Pod stare dane ^itakovi}je kao po~asni ~lan Rva~kogsaveza i dalje brinuo o mladima.Svakodnevno je trenirao, ali je usvakoj prilici izbegavao javnost imedijsku gu`vu oko sebe. Iako jepostao legenda Beograda jo{ za`ivota, `eleo je da `ivi anonimno,okru`en svojim prijateljima, kojisu ga {titili od radoznalih ljudi.Zato se dugo nije znalo da je pro-fesor Mirosav ^itakovi} ]iraozbiljno bolestan od {e}ernebolesti. Kada su mu odsekli nogu,pobojao se da ne bude posramljenu javnosti. Zato je i rekao:

“Ne}u da umrem kaoTito!“

Nije ni `eleo ni da budejavno sahranjen. Ve} samokremiran u ti{ini Novog groblja.

NE]U DA UMREM KAO TITO!Ekskluzivno: Miroslav ^itakovi}, legendarni {ampion i trener momaka sa asfalta, preminuo je dostojanstveno

MAJKA VUKA^itakovi} je retko javno govo-

rio o svojoj familiji. Imao je oca, brataBaju i snaju Cicu, u ranoj mladostidevojku Sne{ku i majku Vuku. @iveo jesa majkom i pazio je kao malo vodena dlanu. Majka Vuka je sahranjenakrajem juna 1989. godine na Novomgroblju, gde sada po~iva i njen sinMiroslav.

GRADSKI ^UDAK]ira je bio ~ovek specifi~nog stila. Radio je u cirkusu

kao dreser divljih zveri i {etao je po Beogradu slona imladog lava. I{ao je zimi bos. Leti je nosio samo ko`ne san-dale. Svakog dana je dizao hiljadu kila tereta. Na pijacu jeodlazio sa dva cegera i u njima nosio dva tega od po pet kilai povr}e i vo}e. Voleo je da jede ~orbast pasulj u“Prizrencu“. Redovno je i{ao u Sabornu crkvu da se moli zasvoje zdravlje i mir medju ljudima.

Profesor ^itakovi}

^ovek koji je u~io tvrde momke sa beogradskog asfalta boksu, rvanju i lepom pona{anju, oti{ao je tiho iz na{ih `ivota, onako kako je ~itavog `ivota `iveo

I N T E R V J U

14 Mart 2017.

Ekskluzivno za Ogledalo: Miroslav Mi{ko Miti}, producent i scenarista filma ”Vrati se, Zone”

Jedan od najgledanijih srpskihfilmova svih vremena, “ZonaZamfirova“, nakon 15 godina

dobio je nastavak. U Filmu “Vratise, Zone“ likovi Stevana Sremcanastavljaju da `ive u vremenu od1905. do 1908. kada se Zone iMane bore da o~uvaju svoj brakuz prepreke na koje nailazemnogi bra~ni parovi. Film jeve}im delom sniman na lokacija-ma u starom delu Vranja, u~uvenoj Baba Zlatinoj ulici i rod-noj ku}i Bore Stankovi}a, kao ina raznim lokacijama u NovomPazaru, Ni{u, Pirotu, Valjevu,Surdulici, Senti i Beogradu. Ovogputa omiljenu ljubavnu pri~udo~arala je druga ekipa, lepuZone igra BrankicaSebastijanovi}, Maneta MilanVasi}, a re`iju potpisuje JugRadivojevi}.

Ove prelepe ~arolije nebi bilo bez Miroslava Mi{kaMiti}a, koji je, osim {to je prudu-cent filma, zajedno sa suprugomIvanom napisao i scenario pomotivima knjige “ZonaZamfirova, {ta je bilo posle“Du{ice Milanovi} Marike,sa~uvav{i duh Srem~evog origi-nalnog dela. Miti} je poznat {irojjavnosti kao producent i scenar-ista {est filmova i vi{e TV serija,medju kojima su prvi deo “ZonaZamfirova“ i “Plja~ka Tre}egrajha“, ali i kao dobitnik vi{enagrada u Srbiji i van nje, 2005.godine uru~ena mu je presti`nanagrada Boginja Evropa, kada jeprogla{en najboljim evropskimproducentom. ^lan je Akademijefilmskih nauka i umetnosti. Zavreme vi{egodi{njeg `ivota i radau Holivudu, zajedno sa suprugomIvanom napisao je scenario zafilm “Konstantin Veliki” odnosno“Constantine the great“, ~ije sni-manje priprema ve} nekolikogodina ~uveni producent LukasFoster, poznat po filmovima“Gospodin i gospodja Smit” i“^ovek pod vatrom”. “KonstantinVeliki” bi}e snimljen kaoholivudski film prve kategorije,uz u~e{}e ameri~kih i srpskihglumaca.

Do tada, ostaje dau`ivamo u Zoni Zamfirovoj.Iskoristili smo pauzu izmedjupriprema za budu}e projekte, dapostavimo Miroslavu Mi{ku

Miti}u nekoliko pitanjaekskluzivno za “Ogledalo“.

Kako ste do{li na idejuza nastavak filma o ZoniZamfirovoj?

“Nakon premijere filma

‘Zona Zamfirova’ 2002. godine ujavnosti u Srbji se otvorilapolemika o autenti~nostiSrem~eve pri~e i mesta gde seona odigrala, Ni{, Pri{tina,Skoplje... Odakle je Zona? Odakle

je Mane? Mediji su iz broja ubroj objavljivali ~lanke na ovutemu, a kroz tu javnu polemikukoja mesecima nije jenjavala, saz-nao sam dosta zanimljivih istori-jskih podataka, koji su me pod-stakli na razmi{ljanje o realizacijipri~e, koju bi ispri~ali kroz ve}omiljene likove Zone i Maneta.“

Kada ste radili nafilmu, da li ste imali na umustaru ili novu postavkuglumaca?

“Ukoliko se to pitanjeodnosi na pisanje scenarija – kadaradim na scenariju nikada nezami{ljam pojedina~ni gluma~kilik, koji treba da na najbolji na~indonese karakter lika. U Holivuduse tim poslom bave “casting“direktori i producenti, dok se uEvropi u ve}oj meri u te odlukeuklju~uju i reditelji.

Ukoliko se pitanjeodnosi na moj posao kao produ-centa, naravno da sam u saradnjisa kompletnim autorskim timomrazmatrao opciju da film realizu-jemo sa ekipom, koja je radilaprethodni projakat, jer sam sasvakim pojedina~nim ~lanomekipe imao fenomenalnu sarad-nju dok sam producirao prvi deo‘Zone’. Medjutim, pojediniglumci su na`alost napustili ovajmaterijalni svet, Dragan Nikoli},Ru`ica Soki}, Bata Paskaljevi},a pojedini su se razboleli...Pored toga, glavni protagonisti

su `ivotno u{li u zrelo doba,]etkovi} je ostavario veliki brojuloga u kojima glumi profe-sore... Bili smo prinudjeni dapojedine uloge dodelimo drugimglumcima, pa smo doneli odlukuda sve uloge dodelimo novojekipi.“

De{ava se da scenaristinisu zadovoljni ekranizacijomsvojih dela, koliko ste vi zado-voljni ovim filmom?

“Prezadovoljan sam, jersmo pri~u koju smo `eleli daispri~amo preneli na platno u pot-punosti, pri~u o snazi ljubavi ilepoti `ivota sme{tenoj na jednood najlep{ih mesta za `ivot naovoj planeti, na jug Srbije.“

Rano je prebrojavatigledaoce, jer je premijera “Vratise, Zone“ bila tek nedavno, alikakvi su trenutni podaci ogledanosti?

“Za mesec dana prikazi-vanja u Srbiji 200.000 gledalaca,za samo nekoliko nedelja 20.000u BiH, 10.000 u Crnoj Gori, a uMakedoniji nekoliko hiljada uprvoj nedelji prikazivanja. [to seti~e Evrope, premijera je bila kra-jem januara i po~etkom februarau Engleskoj, Holandiji, [vaj-carskoj, Nema~koj, Austriji, takoda jo{ uvek nemam zvani~nepodatke o ukupnoj gledanosti. Dosada gledanost se meri desetina-ma hiljada gledalaca, ~ime samveoma zadovoljan, jer smo stvo-rili filmsko delo koje nema bari-jere u komunikaciji sa razli~itompublikom {irom sveta. Mnogepremijere u ostalim delovimasveta nas tek o~ekuju...“

Postoji li neka anegdo-ta sa snimanja?

“Ja sam ~ovek koji stvarafilmsku magiju, da bi se to desiloi da bi filmsko delo nosilo u sebitu diskretnu notu magije tokomcelokupnog procesa stvaranja, sviu~esnici trebalo bi da budu na pri-bli`no istoj mentalnoj i `ivotnojfrekvenciji, {to nije lak zadatakuzimaju}i u obzir razli~itost polo-va, `ivotnu dob... Bilo je punoanegdota, ali to }emo nekom dru-gom prilikom ispri~ati...“

Koji su vam budu}iplanovi?

“Rad, rad i samo rad nastvaranju novih dela.“

Marijana Maljkovi}

@ivot je bajka! Ljubav izmedju Zone Zamfirove,~orbad`ijske }erke, i kujund`ije Maneta posle niza peripetijapobedila je klasne razlike, dotad nepremostive u patrijarhal-nom Ni{u. A posle svadbe – sti{a{e se ogovaranja, a Zona iMane u`ivaju u svombraku ispunjenomljubavlju i stra{}u. Ali...~ar{ija, uvek spremna dapomogne da se svezakomplikuje, ne skidao~i sa Zone, lep{e isre}nije nego ikada, iManeta, koji u`iva u~arima braka sa voljenom`enom, a istovremenosvojim talentom i radomod kujund`ije postaju}isve bolji i cenjenijijuvelir. Ljubomora i zav-ist, podgrejane ~ar{i-jskim ogovaranjima,stavljaju na isku{enjeZonin i Manetov dotad savr{en brak. Kao u bajci, protago-nisti se suo~avaju sa nizom prepreka koje moraju da savlada-ju i antagonistima koje moraju da pobede da bi ostvarilisvoje emocionalne i materijalne ciljeve, a oni se ~as dopun-juju ~as sukobljavaju dovode}i na{e junake u niz dramati~nihsituacija sa neizvesnim raspletom. A kad se ne{to zakuvava,svaka iskra doprinosi klju~anju, a u ~ar{iji ima mnogo likovakoji potpiruju ili smiruju vatru ili, prosto, na svoj na~in, poput“mirodjije”, za~ine ono {to }e se zakuvati.

^OVEK KOJI STVARA FILMSKU MAGIJU

Miroslav Mi{ko Miti} i Milan Vasi}

P O R U K E

15Mart 2017. www.serbianmirror.com

Zlatni sponzor veoma uspe{neUS premijere filma:

SANTA MARIA DELA SALUTE

16 Mart 2017.

B I Z N I S

17Mart 2017. www.serbianmirror.com

B I Z N I S

P O R U K E

18 Mart 2017.

19www.serbianmirror.comMart 2017.

V A [ A P I S M A

Prenosimo pismo u celosti koje je stiglo u na{u redakciju - apel za pomo}.Po{tovani gospodine - gospodjo,Moja supruga Zorica Radosavljevi} iz Leli}a je obolela na`alost od

retke vrste bolesti.Me{avine kancera i sarkoma na materici. Bolest je dijagnostikovana

histopatolo{kim nalazom od 28-11-2016 god. I pored nekih naznaka dase problem mo`e re{ti operativnim putem, na tre}em konzilijumu19-01-2017god. {ok za nas. Nije indikovano onkolo{ko le~enje i datajoj je terapija bola. Grubo re~eno osudili su je na laganu smrt.

Sada su nam prostor i nadu suzili i sveli na bolnicu u Ulmu uNema~koj, gde uspe{no rade terapije bolesti koju supruga ima (sarko-ma).

Stoga veruju}i da je Bo`ija re~ poslednja odlu~ili smo se, na ovajna~in prikupiti nov~ana sredstva za terapiju u Nema~koj. Verujemo uhumanost vas kojima se obra}amo, koliko mo`ete pomo}i svaki iznosje dobro do{ao, bez da vam nanosi {tetu i da oskudevate zbog nas.

Va{u pomo} mo`ete uplatiti na dinarski ili devizni ra~un na imeRadosavljevi} Milomir selo Leli}. Telefon za kontakt +381 61 227 2735 mail: mlelic@yahoo.com

Dinarski ra~un kod Credit Agricole banke 330-2500103540763-40Devizni ra~un kod Credit Agricole banke 330-2530201908074-87Za uplate iz inostranstva IBAN RS35330253020190807487Paypal uplate na mail: ateljezora@yahoo.com P.S. Pomolite se Bogu za ozdravljenje moje supruge ZoriceHvala vam unapred za va{e razumevanje i podr{ku u ovoj

najzna~ajnijoj borbi, borbi za `ivot.Medicinska dokumentacija mo`e biti dostupna na va{ zahtevU Leli}u 25-01-2017 sr. Radosavljevi} Milomir br.lk. 006873003

Molba za pomo} u le~enjuDA LI NEKO

POVU^E CRTICU?Davne 1981. godine, krajem

septembra, kao stipendistanema~ke vlade stigao sam

u [tutgart, na Instutut za teorijsku iprimenjenu mehaniku. [tutgart jeglavni grad pokrajine BadenWirtenburg u kome se proizvodi“Mercedes“, ili kako ga oubi~ajenozovu “dajmler“, grada u komeBosch ima najvi{e svojih fabrika iistra`iva~kih centara, gde je iPorshe jedan od simbola, grad lep-ote, o~uvane istorije i negovanetradicije. Kosmopolitski grad ukome se prepli}u istok i zapad i ukome se sre}u ljudi iz celoga sveta.Ne, to nije ni Minhen ni Frankfurt,to je jedan sasvim drugi grad kojiima svoj specifi~an {arm i koji ~aki svojim jezikom, mekim, potpunorazli~itim, odudaraju}i od drugihgradova u kojima se govori tvrdinema~ki jezik, jednostavno plenisvojim toplinom.

Na Institutu, na kome samproveo naredne ~etiri godine i nakome se smenjuju stipendisti izcelog sveta, do~ekali su me kao sebi

ravnog, bez ikakvih predrasuda iakosu znali odakle dolazim. Ve} prvogdana ukazali su mi poverenje daju}imi klju~ zgrade fakulteta i svihprostorija na Institutu izuzimaju}ikancelariju glavnog {efa. Naravno,to nije bilo ni{ta posebno jer je deopostupka sticanja poverenja i ljud-skog pristupa. U tom smislu ni{ta senije promenilo u naredne ~etirigodine. Zaposleni na Institutu imalisu takav pristup prema svima, kakoprema svojim studentima tako iprema gostima iz celog sveta koji sudolazili i provodili du`e ili kra}evreme na Institutu. Jedna od ve}ihprostorija, koju smo zvali bib-liotekom, jer su na obe strane bilepolice sa knjigama dostupne svima,uz jedino ograni~enje da se knjigene nose ku}i da bi svako ukolikomu odredjena knjiga zatreba mogaoda dodje do nje, slu`ila nam je zasastanke i stru~ne razgovore. Zavreme mog boravka na Institutunijedna knjiga nije nedostajala, {tojasno govori o ljudima i okru`enjuu kome sam se zadesio.

Naravno, tu je bila i kafema{ina gde je svako mogao da sesam poslu`i i popije {oljicu kafe.Pored kafe, bilo je tu i vina idrugih pi}a ostalih od proslava kojesu se redovno odr`avale razli~itimpovodima. Sve je bilo na dobro-voljnoj bazi. Postojao je spisak saimenima i svako ko je popio kafupovukao bi jednu crticu pored svogimena. I sve to je godinamafunkcionisalo. Do{lo je vremenovogo{njih praznika i do{ao samprivremeno u Beograd. Kolegama,sa kojima sam radio, a koje jeinteresovalo kako je na stranominstitutu, pri~ao sam o svemu i nakraju im ispra~ao o na~inu na kojisu se organizovali, da jednostavnouvek imaju da popiju {oljicu toplekafe, ne slute}i da }e me njihovkomentar ili pitanje, svejedno,pratiti i danas posle toliko godina:“Da li neko stavi crticu kod nekogdrugog imena?“

Da li je to stvar mental-iteta ili ...?

(Zabele`eno 8. 5. 2016)

Pi{e: dr Vojin Drenovac

20 Mart 2017.

V A @ N E D E S T I N A C I J E

VRT BOGOVA ILI OSTRVO SPASAKrf - Smaragdno ostrvo, koje ne smete zaobi}i

Krf je drugo po veli~iniostrvo u Jonskom moru ijedno od najlep{ih gr~kih

ostrva. Dobilo je ime po }erkire~nog boga Asopa, nimfi Kerkirikoju je oteo Posejdon.Najsevernije ostrvo uSredozemnom moru je dugo 64km i {iroko svega 20 km.Osoben? Po svojoj bujnoj veg-etaciji Grci ga zovu “zeleno ostr-vo“. Bliska veza ostrva sa bogati-jim zapadom doprinela je da seKrf ubraja u najimu}nije regioneu Gr~koj. Na ostrvu postoji med-junarodni aerodrom na koji sle}umnogobrojne avio-kompanije izcelog sveta. Na ostrvo se sti`e izgrada Igumenica, modernim tra-jektima. Grad Krf, velikituristi~ki centar, park Spianada,zaliv Garica, poluostrvo Kanoni,manastir Vlaherna, Mi{je ostrvo...Grad je u skladnom spoju savenecijanskim izgledom,engleskom arhitekturom gradjev-ina i tradicionalnom gr~komcrkvom. Bo`anstven spoj kos-mopolitskog i tradicionalnog. Krfje ostrvo beskrajnih prirodnih lep-ota, prelepih pla`a u pe{~anim i

{ljunkovitim uvalama, ~istogmora i izuzetno bujne vegetacije.Krf je ostrvo koje nudi odmor unekoj od mnogobrojnih uvalakoju odaberete za svoj odmor iplivanje u azurnom ~istom moruili mnogobrojne izlete koji senude sa atraktivnim sadr`ajima.Najbli`a ostrva su Paksos iAntipaksos, a dalja Lefkada, Itakai Zakintos.

Poznata je povezanostgr~kog i srpskog naroda, ali naKrfu ima posebnu harizmu! Krf iostrvo Vido imaju posebno,dirljivo zna~enje za Srbe koji suga nazvali “Ostrvo spasa“. Poslepovla~enja srpske vojske, oko150.000 na{ih vojnika u Velikomratu iskrcalo se u mestu Guvijana Krfu. Iznemogla srpska vojskale~ena je na ostrvu Lazaret. Prvihdana umiralo je i do 300 vojni-ka, koji su sahranjivani na ostrvuVido, a ubrzo, jer vi{e nije bilomogu}e fizi~ki iskopati tolikibroj grobova, njihova tela supolagana u more – “Plava grob-nica“. Oko 5.400 umrlih vojnikaspu{teno je u more, bezmogu}nosti da budu sahranjeni, a

ukupan broj preminulih na Krfuje oko 10.000. Na Vidu se nalazimauzolej – spomen kosturnica. Ugradu Krfu je bilo sedi{te srpskevlade u progonstvu. Srpska ku}aje muzej u kome je ovekove~ena

srpska golgota postavkom osamstotina fotografija i originalnomuniformom srpskog vojnika. Naostrvu Krfu je nastala i pesma“Tamo daleko“. U Arhivu Srpskeakademije nauka i umetnosti,~uva se slede}e pismo: „Otkakoste vi Srbi oti{li sa Krfa, ja sejo{ nisam razveselila. To velesve `ene koje `ive na ovom

malom ostrvu. Za nas bi bilobolje da niste do{li na Krf, jernam je sada gore. Za poslednjetri godine toliko sam se bilanavikla na ta pitoma lica vojni-ka, na njihove dobro}udne pito-

me o~i. ^udna ste vi rasa!Jedan ruski pukovnik mi re~eda je to osobina svih Slovena.Ove poslednje tri godine dok stebili ovde, pro`ivele smo lepo iprijatno. Svakog dana tr~alasam na prozor da vidim kakvogpoznatog srpskog oficira, samoda mi se javi i da se prijatno namene osmehne. Bilo mi je dosta

za taj dan do spavanja. Krf jeonemeo, ne peva se vi{e. Va{narod stalno peva i na topevanje i taj `agor bila sam setoliko navikla. Mo`ete da mesmatrate za velikog neprijateljava{eg naroda, jer sam uvek`elela da se {to docnije vratite usvoju otad`binu. Do{li ste,pokazali {ta je `ivot i oti{li, anas ste ostavili nesre}ne. [tanam vredi i lepota i sve drugelepe osobine, koje su Srbi kodnas na{li, kad niko u tome neume da u`iva. Blago onim devo-jkama koje su Srbi odveliodavde i spasli na ovomljubavnom ostrvu, punom suncai ~empresa, ali bez ljubavi.“

Krf tradicionalno u letonajvi{e pose}uju Italijani iEnglezi. Smatram da svako koje srpskog roda treba da dodjena ovo ostrvo, gde gr~ki narodnas posebno do`ivljava i da obid-je Srpsku ku}u, Mauzolej naVidu i Plavu grobnicu. Pozivamovas da upoznate Krf, ostrvo kojezovu “Vrt bogova“ i poklonite sesenima svojih predaka.

Jasna Stanojev