Platonovo razumevanje materijeUNIVERZITET U NOVOM SADUFILOZOFSKI FAKULTETODSEK ZA FILOZOFIJU

Seminarski rad iz predmeta Filozofija prirode 1Platonovo razumevanje materije

Studentkinja: Mentorka:Ivana Bosni FL 38/10 Maja Solar

Novi Sad, 2014.

Saetak: U ovom radu autorka izlae Platonovo shvatanje materije. Pokazae se da pored postojanja duhovnog sveta, postoji i materijalni svet, ali, ovog puta, Platon e se detaljnije pozabaviti prirodom materijalnog sveta ime e se ustanoviti da je materija, kao glavna prihvatiteljka i majka svega to je roeno i vidljivo u kosmosu, ipak od velike vanosti za stvaranje kosmosa kao celine. Otac svemira, Demijurg, stvara svet prema savrenom uzoru, meutim, za takav jedan in potreban je material koji on tei da usavri, sredi. Taj nered o kome se govori, jeste Carstvo Nunosti, jeste upravo Materija svemira.

Kljune rei: Timaj, kosmos, Demijurg, Um, Materija, elementi, figura.

Timaj

Svoje razumevanje materije Platon izlae u dijalogu Timaj. Glavna tema ovog dijaloga, u kome je izloena Platonova fizika, jeste upravo proces nastanka materijalnog sveta kao i detaljno opisivanje rodova kosmosa, od kojih e od velike vanosti biti upravo sastav drugog roda kosmosa materije. Ovo istraivanje je veoma vano, jer je detaljno opisivanje sastavih delova materijalnog sveta bitno radi daljeg dokazivanja nastanka ivotinjskog i posebno ljudskog roda, kao i sve to uz njega ide (oseti, buenje ula...). Ono to se primeuje u ovom dijalogu, pored umskog objanjenja jeste i matematiko objanjenje. To je upravo zbog toga to se Platon znatno interesovao i zalagao za nauku i njene istine. Moda je to zbog toga to se jo uvek niko nije konkretnije pozabavio objanjenjem i onog drugog sveta - sveta materije. Postavlja se pitanje koji je svet presudan za stvaranje kosmosa i kasnije emo uvideti da Platon u izvesnom smislu ne podrava dualizam. Oba sveta su od velike vanosti za nastanak kosmosa, pa je Platon eleo da se malo vie panje posveti ovom drugom svetu. Na osnovu teorije ideja, koja implicitno zahteva konkretnije objanjenje postanka materije, Platon je zakljuio da se o materijalnom svetu moe govoriti samo kao o verovatnom - zbog prikazivanja materijalnih stvari kao kopija onih uzvieijih. Ovde se moe govoriti i na drugaiji nain. Platon govori o materijalnom svetu kao o verovatnom, zbog toga to je materijalni svet neto to nije pouzdano. Glavna karakteristika materijalnog sveta jeste varljivost. Upravo zbog toga Platon govori o verovatnoi materijalnog sveta. Fizika je prirodna nauka koja se bavi prouavanjem fizikog sveta, a fiziki svet jednak je nepouzdanom. Materija je ta koja nastaje, ivi i nestaje. Upravo je to kljuna stavka koja objanjava delatnost fizike, fizika nije egzaktna nauka, fizika se bavi verovatnou. Na pomen nepostojanja dualizma izmeu onoga telesnog i duhovnog, Platon govori o kosmosu kao jednom i jedinstvenom tlu na kome ovek ima udela i u duhovnoj i u materijalnoj sferi. Um je sve, on je glavni uzor, arhe.

Demijurg (Stvaranje kosmosa)

Najpre je neophodno pozabaviti se prvim uzrokom koga je Platon postavio kao Demijurg. Svet nastaje, samim tim, to podrazumeva da je on neto to je vidljivo i da ima svoj uzrok nastanka. Demijurg jeste zanatlija, umetnik kosmosa, kome je glavni uzor Um. U celokupnoj istoriji filozofije, veliki Um se esto pominje. Um je neto to vai za savreno, a savreno jeste ono to je dobro, stoga je Um uvek bio i bie vena istina i glavni uzrok svega postojeeg. Isto i u Timaju to vai. Ono najsavrenije mora biti uzor postojeem kosmosu, Demijurg mora biti glavni uzrok postojeeg kosmosa. Tvorac je dobar i njegova tvorevina kosmos ima da bude to je mogue slinija njemu (Tvorcu) samom.[footnoteRef:2] [2: Platon, Timaj, u Tajne dijaloga Timaj, Branko Pavlovi, NIRO Mladost, Beograd, 1981., str., 22.]

Interesantno zapaanje jeste to to Platon Demijurga naziva umetnikom kosmosa. Platon u svojoj estetici kritikuje umetnost i njene mimetike sposobnosti. Ovim nazivom, kao da podrava umetnost. U estetici, umetnici su ti koji podraavaju postojee stvari ali bez izvesnog osvrta na ono duhovno. To je ono to Platon kritikuje. Umetnici koji se pominju u ovom dijalogu podraavaju prema pravom uzoru, a to je ono duhovno, ono to je savreno i lepo. Zbog toga on Demijurga naziva vrhovnim umetnikom i zanatljom koji je ovaj kosmos stvorio takvog da bude najlepi i najbolji. Demijurg stvara prema velikom Umu : Jer bog hotei da sve bude dobro i da, koliko god je mogue, nita ne bude loe, uze sve to je bilo vidljivo a nije se nalazilo u stanju mirovanja, nego se kretalo disharmonino i u neredu, i prevede ga iz nereda u red, smatrajui red u svakom pogledu boljim od nereda. A ne bee i nije doputeno da najbolji ini bilo ta drugo osim onoga to je najlepe.[footnoteRef:3] Ovaj citat govori o nekakvom redu i neredu, ta bi to predstavljalo? Nered je stanje kosmosa pre ureenja Demijurgovog. Red je ono savrenstvo o kome se govori. Nered je stanje materije dok je red stanje duha. Sve ono to je vidljivo jeste neto to je materijalno, neto to je dostupno ulima. Tu vlada haos upravo zbog nepouzdanosti ula. Kako bi kosmos postao savren neophodno je uvoenje reda u njemu. [3: Isto, str., 70., 30a.]

Demijurg i njegovo umetniko delo svet, jesu jedno : Jer primiti u sebe smrtna i besmrtna bia, ispunivi se potpuno na taj nain, ovaj kosmos je postao vidljivo ivo bie koje obuhvata sve vidljivo. On je slika umnog i opaljiv bog, najvei i najbolji, najlepi i najsavreniji, nebo jednorodno i jedno.[footnoteRef:4] Demijurg postaje kosmos u kome obitavaju sva iva bia, i ona besmrtna i ona smrtna (planete, zvezde i ljudski i ivotinjski svet). [4: Isto, str., 139., 92c.]

Meutim, prilikom ureivanja postojeeg kosmosa, Demijurg nailazi na izvesne prepreke, od kojih je najvea Nunost. Um i Nunost jesu dva razliita pojma, meutim, kako, prema Platonu, ne postoji dualizam duhovnog i materijalnog, oni delaju zajedno, i podjednako imaju udela u stvaranju kosmosa. Nunost je simbolika materije, sibolizuje neto to je. Meutim, Nunost se moe okarakterisati kao deo Demijurga, ali onaj mrani koga on eli da prevlada. Platon je svoji dijalogom Timaj doneo jedan novi aspekt gledanja na kosmos - matematika kosmologija. Kosmos se karakterie kao delo Uma, dok je telo svemira sastavljeno od etiri roda, a to su vatra, zemlja, voda i vazduh. Ova etiri elementa jesu deo materije.

Razumevanje materije

Pojam materije Prema Platonovoj teoriji, celinu kosmosa ine tri roda: Um, kopija uma i materija (otac, dete i majka; bie, postojanje i prostor; oblikujui rod, roeni rod i primajui rod). U prethodnom poglavlju pokazala se izvesna veza izmeu Nunosti i Materije. Na osnovu toga moe se rei da materija pripada carstvu Nunosti. U poglavlju Timaja Delo nunosti, izloen je kompletan prikaz egzistencije i sastava materije na matematino geometrijski nain. Ovde se ponavlja Platonova elja da se akcenat postavi sada na materijalni svet, kao takoe bitnog uzroka nastanka kosmosa. Pored dva otkrivena uzroka, a to su Um i njegova opaljiva kopija, postoji i jedan tzv. lutajui uzrok koji je jo uvek nejasan i nedokuen. Pomenuli smo da materiju sveta, odnosno telo svemira ine etiri elementa vatra, zemlja, voda i vazduh, meutim, jo uvek se ne poznaje priroda tih elemenata: Jer niko do sada nije objasnio njihov postanak mada ih mi nazivamo poelima, kao da znamo ta je vatra i ta svako od njih ponaosob, pa ih uzimamo za elemente svemira.[footnoteRef:5] Priroda ova etiri elementa je vana za govor o materijalnom svetu (o ovome e biti rei u daljem izlaganju). [5: Isto, str., 88., 48b.]

to se tie karakteristika materije, Platon u Timaju materiju naziva prihvatiteljkom i negovateljicom sveg postojanja.[footnoteRef:6] Materija je stalni tok promene upravo zbog nerazumljivosti prirode njenih elemenata. Sve je u njoj kruno, sve nastaje i nestaje, a jo uvek se ne zna pravi uzrok tog procesa. Za poetak, neophodno je razgraniiti supstanciju od kvaliteta. U ovom sluaju materija bi vaila za kvalitet, a ne za supstanciju: Kad god posmatramo neto to postaje as ovo, as ono, na primer vatra, mi je nikad neemo oznaiti sa to ve sa takvo, niti emo za vodu rei to, ve uvek takvo.[footnoteRef:7] Materija oznaava kakvo je neto, kvalitet neega. [6: Videti 49a.] [7: Isto, str., 90., 49d.]

Materija je takva da daje mesto elementima da se pojave kao elementi u svojoj promenljivosti onoga to je vidljivo, ona je bezoblina kao takva. Dakle, materija, kao majka i prihvatiteljka svega to je vidljivo ne nazivamo ni vatrom, ni vazduhom ni zemljom ni vodom.[footnoteRef:8] Onaj njen deo koji je zapaljen pojavljuje se svaki put kao vatra, kao voda ona koji je vlaan, a kao zemlja i kao vazduh pojavljuje se u onoj meri u kojoj prima njihove odraze.[footnoteRef:9] Ono to je ovde reeno, eksplicira prirodu elemenata, elementi nisu neto to je nastalo od neega to je bestelesno. Oni su deo prve materije koja predstavlja majku svih opaljivih stvari. [8: Videti, str., 90., 51a.] [9: Videti, 51b.]

U zakljuku ovog poglavlja moemo rei da se kosmos pre ureivanja Demijurga nalazio u haosu. Priroda postojeih elemenata se nije poznavala, nazivani su materijom, meutim, oni sami ponaosob nisu materija, ve je materija ta koja prima oblike elemenata. Tako se i ova etiri roda, poto ih je prihvatiteljka protresla kreui se kao kakva sprava koja omoguuje treenje, razdvajahu jedna od drugoga u najveoj meri koji su se najvie razlikovali, dok se oni najsliniji zbijahu u jedno, te stoga dospevahu na jedno a drugi na drugo mesto jo pre nego to je od njih postao ureen svemir.[footnoteRef:10] [10: Isto, 94., 53a.]

Pet Platonovih figura

Teorija o pet Platonovih figura nadovezuje se na prethodno poglavlje o prirodi materije. U ovom poglavlju, moe se rei dolazi do uvoenja reda u vidljivom svetu. Najpre, polazimo od toga da se etiri elementa posmatraju kao geometrijska tela. Nakon toga, Platon govori o trouglovima, iznosi teoriju o trouglovima: Svaka pak ravan, oiviena ravnim stranama, sastoji se od trouglova, od kojih svaki ima po jedan pravougli trougao i po dva otra.[footnoteRef:11] Ovde Platon istie dva osnova elementarna trougla, a to su pravougli i otri od kojih se sastoji jedno telo to su elementarne partikule. [11: Isto, 94., 53d.]

U daljem razmatranju, govori se o raanju pet Platonovih figura. Pet figura jesu pet pravilnih poliedra, a to su tetraedar, oktaedar, ikosaedar, kocka i dodekaedar.[footnoteRef:12] Ova tela su elementarna tela i oni se sastoje iz pravouglih trouglova. [12: Isto, str., 96.]

Nakon ove kratke podele, neophodno je objasniti povezanost elementarnih tela i materije (vatra, zemlja, voda, vazduh). Konkretnije objanjenje ove veze ni sam Platon nije uspeo da iznese, stoga je sasvim jendostavno doneta odluka o poreenju elementarnih tela sa elemetnima. Na taj nain dolo se do zakljuka:Zemlja=kockaVoda=ikosaedarVatra=tetraedarVazduh=oktaedarDodekaedar=kosmos

Dakle, prema prii o idejama i njihovim kopijama donosi se zakljuak o tome da su zapravo ova etiri elementa opaljiva tela skrivenih (nevidljivih) geometrijskih figura.Nakon govora o izvesnom neredu stoji pria o uvoenju reda, delanjem Demijurga. On oblikuje elemente koji se najpre nalazili u haosu. Dakle, aktivnou Demijurga (oca) i pasivnou materije koja daje mesto biima, elementima i oblicima dolazimo do stvaranja savrenog kosmosa. Spoj due i tela jeste savren spoj, i bez njega kosmos ne bi opstao. Na osnovu svega ovoga moe se doneti zakljuak da kosmos jeste jedan, spoj dva razliita roda, spoj duha i materije, i da ovek dela u oba podjednako. Najpre je postojala materija, haos je njeno prebivalite, etiri elementa bivaju potreena, ne poznaje se njihovo poreklo, nakon ega Demijurg (duh, otac svemira) dovodi red i daje izvesnu oblikovanost svakog roda.

Zakljuak

U ovom radu postavljen je opti prikaz Platonovog pojma materije, kao drugog sveta pored prvog, duhovnog sveta. Stvaranje kosmosa je tema koja se obrauje u Platonovom dijalogu Timaj. Govorom o stvaranju kosmosa, povlai se govor o prvim uzrocima tog procesa, kao i njihovim uzorima. Platon jasno daje do znanja da je Demijurg taj koji je proglaen za umetnika kosmosa i da je ovaj kosmos najbolji i najlepi od svih moguih svetova. Demijurg stvara prema uzoru koga Platon proglaava jedinim pravim i zbog toga ovaj kosmos naziva Demijurgovim umetnikim delom. Ono to dalje sledi jeste da Demijurg ipak nije sa lakoom ureivao kosmos i da je on zapravo pre njegovog ureenja bio u izvesnom Neredu. Nered je neto to asocira na Materiju. Pored spoznaje glavnog uzroka i uzora postojeeg kosmosa, Platon eli da akcenat postavi, ovog puta na ono to je na neki nain zaboravljeno, svet materije. Tom prilikom on govori o sastavu materije. Rasvetljavanjem glavnih karakteristika materije, dolazimo do zakljuka da je ona zapravo majka i prihvatiteljka svega to je vidljivo u ve postojeem kosmosu. Meutim, stanje nereda nije stanje harmonije i savrenstva, stoga je neophodno uvesti red i uiniti ovaj kosmos najsavrenijim.

Sadraj:

1. Timaj32. Demijurg (stvaranje kosmosa).43. Razumevanje materije..64. Pojam materije (govor o etiri roda)65. Pet Platonovih figura86. Zakljuak.107. Literatura..12

Literatura

1. Platon, Timaj, NIRO Mladost, Beograd, 1981.

9