Uvod

Pod hartijama od vrednosti, podrazumevaju se pismene isprave (čija je sadržina određena zakonom i drugim propisima) koje u sebi sadrže neko građasko-imovinsko pravo,a postojanje tog prava je u bliskoj vezi sa postojanjem same pismene isprave.

U članu 234. Zakona o obligacionim odnosima je definisana hartija od vrednosti kao pismena isprava kojom se njen izdavalac obavezuje da ispuni obavezu koja je upisana na takvoj pismenoj ispravi njenom zakonitom imaocu.

Iz ovakve zakonske definicije hartija od vrednosti, proizilaze sledeći elementi hartija od vrednosti:

l).da je hartija od vrednsti pismena isprava;

2).da ona sadrži pismenu obavezu izdavaoca i

3).da se pismena obaveza upisana u hartiji od vrednosti mora izvršiti njenom zakonitom imaocu.

1

Pojam i karakteristike hartija od vrednosti

Tako se putem negocijabilnosti olakšava prenos prava, bilo putem prodaje, zaloge i sl. Ovo iz razloga što hartija od vrednosti spada u telesne pokretne ! stvari, pa se sa njenim prenosom, kao pokretne telesne stvari, ostvaruju i prava iz hartije. Tako se prava iz hartije, koja su najčešće po svojoj prirodi obligaciono-pravne (najčešće, i kao zahtev da se isplati odredeni novčani iznos, ili zahtev da se učini neka činidba, imovinskog karaktera), sjedinjuju sa pravom na hartiju, koje je po svojoj prirodi stvarno-pravne prirode (i to kao pravo svojine ili pravo zaloge ).

Dakle, karakteristika hartija od vrednosti je i ta njena sjedinjenost, spojivost prava na hartiju i prava iz hartije od vrednosti.

Neki autori ukazuju na niz nedostataka zakonske definicije pojma hartije od vrednosti, koja je data u čl. 234. Zakona o obligacionim odnosima, pa se ističe da se kod hartija od vrednosti ne može raditi o svakoj vrsti obaveze (već prvenstveno o onoj koja je imovinskog karaktera).

Dalje se ističe od ovih autora, da nije u Zakonu o obligacionim odnosima istaknuta posebna formalna strogost koja ih karakteriše, kao i da neke hartije od vrednosti (na primer, akcije) mogu sadržavati pojedina ovlašćenja imaoca ovakve hartija od vrednosti, da mogu upravljati akcionarskim društvom, što nije neposredna obaveza imaoca hartije od vrednosti. Najveća je zamerka ovih autora i ta, da u Zakonu o obligacionim odnosima nije posebno istaknuta njihova inkorporiranost, tj. da se utelovljeno pravo koje je pismeno označeno na hartiji od vrednosti ne može ostvarivati na drugi način, nego jedino upotrebom hartije od vrednosti. 

Na osnovu napred navedenog, moglo bi se zaključiti da hartije od vrednosti predstavljaju pismenu ispravu koja sadrži i pismenu obavezu izdavaoca hartije od vrednosti koja je imovinsko-pravnog karaktera, kao i da se takva pismena obaveza - napisana u hartiji od vrednosti, ima izvršiti zakonitom imaocu hartije od vrednosti. Prema tome, nisu hartije od vrednosti one pismene isprave u kojima je označeno neko drugo pravo (uverenje o položenom državnom ispitu, diploma o završenom fakultetu i dr.

2

Bitni elementi hartija od vrednosti

Hartije od vrednsti moraju sadržavati određene bitne sastojke, baš iz razloga strogosti forme, sa upozorenjem zakonodavca da ove isprave, koje ne sadrže sve bitne sastojke koje zahteva Zakon o obligacionim odnosima, ne mogu važiti kao hartije od vrednosti.

Radi se o sledećim bitnim elementima:

1. označenje vrste hartije od vrednosti;

2. firmi, odnosno nazivu i sedištu, tj. imenu i prebivalištu izdavaoca hartije od vrednosti; 

3. firmi, odnosno nazivu ili imenu lica na koje, odnosno po čijoj naredbi hartija od vrednosti glasi ili označenje da ona glasi na donosioca;

4. tačnom označenju obaveze izdavaoca koja proizilazi iz hartije od vrednosti;

5. mestu i datumu izdavanja hartija od vrednosti, a kod onih koje se izdaju u seriji i njen serijski broj i

6. potpisu izdavaoca hartije od vrednosti, odnosno faksimilu potpisa izdavaoca koje se izdaju u seriji.

Zakon o obligacionim odnosima predviđa, da se mogu posebnim zakonima - kao zakonima lex specijalis da pojedine hartije od vrednosti mogu odrediti i drugi bitni sastojci. Isprava, koja ne sadrži bilo koji od navedenih bitnih sastojaka, ne može se smatrati hartijom od vrednosti. Takođe, i hartije od vrednosti koje su izdate u seriji, koje ne sadrže bilo koji bitni sastojak nemaju pravno dejstvo.

Uloga hartija od vrednosti

Uloga hartija od vrednosti može biti različita, počev od toga da iste mogu imati kreditnu ulogu (menica, u nekim slučajevima trgovačka uputnica, obveznica i sl.) pa sve do toga, da mogu imati i ulogu platežnog sredstva (na primer, ček). Dobar deo njih služi i kao sredstvo pri transakcijama u robnom prometu (teretnica - konosman, skladišnica, tovarni list i dr.) pomoću kojih se sa robom može raspolagati, čak i kad nije roba u posedu kod vlasnika i vršiti prenos vlasništva ovakve robe ili ista stavljati u zalog. Jedan deo ovih hartija od vrednosti (kao što je akcija), daje pravo vlasništva i upravljanja u akcionarskom društvu.

Razlog pojavljivanja hartija od vrednosti u pravnom prometu je pre svega i u tome da iste daju znatno veću sigurnost poveriocu, da realizuje svoje potraživanje ili neko pravo - bez potrebe dokazivanja po kojem je osnovu on stekao određeno pravo. Dakle, samim faktom što poverilac poseduje u svojim rukama hartiju od vrednosti, stiče pravo na sigurnost svoga potraživanja, bez potrebe dokazivanja osnova po kojem je ostvario to svoje pravo.

3

Dužnik, dakle, mora da izvrši svoju obavezu onom licu koje mu prezentira hartiju od vrednosti, u kojoj je inkorporirano određeno pravo poverioca. I dužnik je pored poverioca bolje zaštićen kad postoji hartija od vrednosti. On ne mora svoju obavezu da izvrši, bez obzira na njegovo postojanje duga, sve do onog trenutka dok mu ne bude podneta hartija od vrednosti. Pored toga, po izvršenju svoga duga iz hartije od vrednosti, dužnik ima pravo da zadrži hartiju od vrednosti koja mu sada predstavlja priznanicu o izvršenju svoga duga prema poveriocu.

Vrlo značajna uloga hartija od vrednosti je i u tome što su one podesne za laku i jednostavnu cirkulaciju u pravnom prometu. Njihovo prenošenje je takvo da omogućava veliku brzinu u pravnom prometu, posebno na primer, kod hartija na donosioca koje se prenose putem proste predaje (tradicije), dok se neke druge hartije prenose putem indosamenta (hartije na ime) ili putem građansko-pravne cesije. Sa jednostavnim prenošenjem potraživanja sa jednog lica na drugo, bez ikakve komplikovane pravne procedure, hartije od vrednosti dobijaju posebno na značaju. .

Uloga hartija od vrednosti u pravnom prometu je posebna i zbog činjenice da se sa istima postiže sigurnost u prometu jer se izdaju na strogo propisanim formularima, pa se time izbegava mogućnost njihovog lakog falsifikovanja.

Sa prenosom prava na hartiju od vrednosti, istovremeno se i prenose prava iz hartije, kao na primer, pravo potraživanja određene sume novca (menica i ček), pravo svojine ili zaloge (teretnica i skladišnica) ili neko pravo učešća u upravljanju u akcionarskom društvu (pravo glasa, imovinsko pravo) i lično pravo akcionara, kada prenosi akciju na drugo lice (da ostvari određeno potraživanje). Dakle, sa prenosom hartija od vrednosti kao na pr. kod teretnice - se simbolično obavlja i prenos prava na robi koja se prevozi brodom. Znači, pravo na hartiju, sa pravom iz hartije od vrednosti su nerazdvojni i prenos jednog prava, povlači sa sobom i prenos drugog prava.

Neke sličnosti i razlike hartija od vrednosti i drugih pismenih isprava Pored toga, što se hartije od vrednosti kao pismene isprave odnose na neko imovinsko pravo, one imaju i neke posebnosti po kojima se razlikuju od drugih pismenih isprava.

Tu je svakako najvažnija sličnost i razlika između hartija od vrednosti i drugih pismenih israva i to:

1. hartija od vrednosti i obaveznih pismenih isprava;

2. hartija od vrednosti i legitimacionih znakova i

3. hartija od vrednosti i drugih isprava.

4

1) Hartija od vrednosti i obaveznih pismenih isprava. - Tu se sličnost između hartija od vrednosti i obaveznih pismenih isprava, za koje je bitna forma nastanka određenog pravnog posla, ogleda u tome, što i u jednom i u drugom slučaju se sačinjava određena isprava u pismenoj formi. Međutim, razlika je u tome što se sa hartijom od vrednosti imalac iste legitimiše prezentiranjem hartije od vrednosti za naplatu duga (na pr. menicom) i što se pravo gasi njenim uništenjem, dok posedovanje pismene priznanice o dugu, pa čak i njenim uništenjem, ne gasi se ostvarivanje nekog prava jer se može dokazivati određeno pravo i drugim dokaznim sredstvima. Takođe se prostom predajom priznanice o dugu, ne može novi sticalac smatrati i novim poveriocem i tražiti naplatu duga, dok kod menice-imalac menice može prezentacijom iste dužniku-zahtevati njenu naplatu.

2) Hartija od vrednosti i legitimacionih znakova. - Iako između njih postoji sličnost koja se ogleda u tome da se putem legitimacionih znakova identifikuju, odnosno legitimišu određeni titulari prava, između njih opostoji i kvalitativna razlika koja se ogleda u tome da se svojstvo poverioca može dokazivati i na drugi način, u slučaju potrebe, odnosno gubitka legitimacionog znaka. Tako na primer, lice koje je izgubilo garderobni broj o predaji, na primer, kaputa u garderobu, može to svoje pravo potraživanja dokazivati i na drugi način. Dok, u slučaju prezentacije hartije od vrednosti, ne može se od prezentanta zahtevati da dokaže da je i on legitimni poverilac, već čim poseduje hartiju od vrednosti on ima pravo da zahteva od dužnika i određeno davanje.

Iz toga proizilazi, da je pravno dejstvo hartija od vrednosti jače od dejstva drugih pismenih isprava i legitimacionih znakova. Primera radi, u vezi napred iznetog može da posluži skladišnica, kao hartija od vrednosti čije je pravno dejstvo mnogo jače u odnosu na potvrdu skladištara da je primio određenu robu na čuvanje. Skladišnica predstavlja dokaz da je skladištar od određenog lica primio robu na čuvanje ali se ista može prenositi sa jednog lica na drugo koje će se kasnije kao novi vlasnik i poverilac obratiti skladištaru sa zahtevom za predaju robe označene u skladišnici-prezentacjom skladišnice. Dakle, prenosom skladišnice ili njenog dela za robu koja je smeštena u javnim skladištima vrši se i prenos prava na robi (stvarno pravo - prenosom priznanice) dok se prenosom varanta kao dela skladišnice, stvara založno pravo na robi. Međutim, sa potvrdom o uskladištenju robe u javnom skladištu se to ne može postići, već ona služi samo kao pismeni dokaz da je određena roba od određenog lica primljena na čuvanje u javno skladište. Ona u tom slučaju ima samo snagu dokaznog sredstva i sa istom se potvrdom u drugom smislu ne može ni postupati.

3) Hartija od vrednosti i drugih isprava. - Novčanice, taksene marke, poštanske i druge marke, ne spadaju u hartije od vrednosti koje mogu da budu samo platežno ili finansijsko sredstvo u odnosu na državu ili predstavljaju numizmatičku vrednost.

5

Izvori prava o hartijama od vrednosti

U oblasti hartija od vrednosti, postoji više izvora prava, kako međunarodnih, tako i nacionalnih-autonomnih. Od međunarodnih izvora prava trebalo bi posebno istaći Konvenciju o Jednoobraznom zakonu o trasiranoj i sopstvenoj menici još iz 1930. godine, koja je usvojena u Ženevi, kao i Konvenciju o jednoobraznom zakonu o čeku koja je 1931. godine usvojena u Ženevi. Jugoslavija je ratifikovala od ove dve konvencije samo Konvenciju o Jednoobraznom zakonu o trasiranoj i sopstvenoj menici koja je ugradena i u domaći Zakon o menici.

Takode, na međunarodnom planu usvojena je 1924. godine Briselska Konvencija o izjednačavanju izvesnih pravila u materiji konosmana.Pored toga, pravila o pojedinim hartijama od vrednosti sadržana su i u nekim drugim međunarodnim konvencijama i pravilima, kao što su: Bernska Konvencija o prevozu na železnici, Varšavska Konvencija o vazdušnom transportu, Ženevska Konvencija o prevozu robe drumom i dr.

U našoj zemlji, pored navedenog Zakona o menici, kao posebno značajnog izvora prava u ovoj oblasti, trebalo bi istaći još Zakon o čeku (koji je potpuno autonomno donet, jer naša država nije ratifkovala međunarodnu Konvenciju o jednoobraznom zakonu o čeku) - kao i Zakon o hartijama od vrednosti koji posebno reguliše neke vrste hartija od vrednosti, kao što su: obveznice, certifikat o depozitu, blagajnički, komercijalni i državni zapis, akcije, finansijske derivate i dr. Trebalo bi istaći, da je vrlo značajan izvor prava o hartijama od vrednosti i Zakon o obligacionim odnosima, koji u članovima 234-262. i čl. 140-149, reguliše materija hartija od vrednosti. U ovim odredbama Zakona o obligacionim odnosima date su opšte odredbe o pojmu hartija od vrednosti, bitnim sastojcima, ostvarivanjima prava iz hartija od vrednosti, prenosu hartija od vrednosti, promenama kod hartija od vrednosti, ispunjenjima obaveza iz hartija od vrednosti, legitimacionim papirima i znacima. U članu 740-749. Zakona o obligacionim odnosima regulisana su pitanja koja se odnose na skladišnicu, kao posebnu vrstu hartije od vrednosti.

Pravna priroda odnosa kod hartija od vrednostiPostoje dva gledišta o prirodi odnosa u vezi sa hartijama od vrednosti. Po jednom gledištu, to je odnos između poverioca i dužnika nastao jednostranom izjavom dužnika, sa dve zastupljene teorije-teorijom emisije i teorijom kreacije. Drugo gledište, zastupa da je pravna priroda odnosa kod hartija od vrednosti ustvari ugovorni odnos između određenih strana.

Teorija emisije (izdavanja). - Teorija emisije (izdavanja) je prihvaćena u našem pravu, pa je članom 237. Zakona o obligacionim odnosima predviđeno, da obaveza iz hartije od vrednosti nastaje u trenutku kada izdavalac hartije od vrednosti, istu hartiju preda korisniku hartije od vrednosti. Pošto se odredbe o hartijama od vrednost, nalaze u odeljku V. Zakona o obligacionim odnosima ("Jednostrana izjava volje", kao izvor obligacija), to se može zaključiti da pravni odnosi iz hartija od vrednosti nastaju jednostranom izjavom volje izdavaoca ovih hartija.

Hartija od vrednosti proizvodi pravno dejstvo kada je emitovana i stavljena u pravni promet, jer dok se ista nalazi kod izdavaoca ona i ne proizvodi pravno dejstvo sve dok je imalac hartije od vrednosti ne prezentira i ne preda dužniku, zahtevajući da izvrši obavezu i hartije od vrednosti. Do momenta izdavanja, emitent (izdavalac ) hartije od vrednosti može i da odustane od njenog izdavanja i da tada ista ne proizvodi pravno dejstvo.

6

Teorija kreacije. - Po ovoj teoriji, smatra se da obaveza iz hartije od vrednosti nastaje u trenutku kad izdavalac hartije od vrednosti stavi potpis na istu hartiju. Tu nije kao kod teorije emisije potrebno da izdavalac hartije istu preda, uruči korisniku. Ova teorija kreacije nije prihvatljiva jer potpisana hartija od vrednosti koja se nalazi kod izdavaoca ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo jer ona nije ni došla u pravni promet. Teorija ugovora. - Ova teorija zastupa shvatanje, da obaveze iz hartije od vrednosti nastaju ugovorom između izdavaoca i korisnika hartije od vrednosti. Istina je da postoji osnovni ugovor, kao na primer ugovor o kreditu u vezi kojeg dužnik izdaje hartiju od vrednosti, ali je dejstvo hartije od vrednosti potpuno nezavisno od dejstva osnovnog ugovora. frema tome, hartije od vrednosti su potpuno samostalne ustanove i nezavisne od ugovora.

Vrste hartije od vrednosti

Postoji više vrsta hartija od vrednosti koja su poznata u pravnoj teoriji i te su podele date po različitim kriterijumirna.

Tako se od strane nekih autora, govori o podeli hartija od vrednosti s obzirom:

1) na prirodu inkorporisanog prava,

2) prema načinu određivanja imaoca prava,

3) prema načinu nastajanja prava,

4) prema vezi u odnosu na osnovni posao,

5) prema karakteru potraživanja,

6) prema roku dospelosti,

7) prema mestu izdanja i mestu ispunjenja i sl.

Tako se u smislu Zakona o obligacionim odnosima, pojavljuju: hartije na donosioca, na ime i po naredbi - a u smislu Zakona o hartijama od vrednosti, javljaju se i: akcije, obveznice, blagajnički, komercijalni i državni zapisi, certifikati o depozitu i fnansijski derivati, sa kojima se trguje na berzi.

7

Podela hartija od vrednosti s obzirom na prirodu inkorporiranog prava.

Podela hartija od vrednosti, obzirom na prirodu inkorporiranog prava, može da bude trojaka:

a) stvarno-pravne;

b) obligaciono-pravne i

c) hartije sa pravom učešća.

a) Stvarno pravne hartije od vrednosti su takve hartije hartije od vrednosti koje u sebi sadrže neko stvarno pravo, kao što su pravo svojine ili zaloge. Tako se ovo pravo odnsi na pokretne stvari (na primer, kod skladišnice, teretnice ili prenosivog tovarnog lista), a može se odnositi i na nepokretne stvari (na primer, kod hipotekarnog pisma). Tako se putem skladišnice i njenim prenosom (priznanice ili varanta) - na simboličan način vrši i prenos stvarnog prava na robi uskladištu (svojine ili zaloge). Takođe se prenosom teretnice-konosmana, obavlja i prenos svojine na robi koja se prevozi brodom (čak i kada brod nije u luci i kupac robu nije ni video).

b) Obligaciono-pravne hartije od vrednosti su takve isprave koje u sebi sadrže neko tražbeno-obligaciono pravo zakonitog poverioca u odnosu na dužnika. Kao ovakve hartije od vrednosti se mogu navesti:menica, ček, trgovačka uputnica, tragovačka obveznica, kreditno pismo, blagajnički i komercijalni zapis, certifikat o depozitu.

c) Hartije sa pravom učešća, neki autori nazivaju i korporacionim papirima ili lično pravnim hartijama ili korporacionim hartijama od vrednosti. U ove hartije kao najznačajnije, spadaju akcije koje izdaju akcionarska društva.

Podela hartija od vrednosti - prema načinu određivanja imaoca prava

Može se izvršiti klasifikacija hartija od vrednosti i prema načinu na koji se određuje imalac prava iz hartije-korisnik hartije, a shodno tome se određuje i način prenošenja isprave-hartije od vrednosti.

U ovu vrstu hartija od vrednosti spadaju:

a) hartije na ime;

b) hartije po naredbi;

c) hartije na donosioca;

d) alternativne hartije i

e) mešovite hartije od vrednosti.

8

a) Kod hartija od vrednosti na ime je korisnik isprave izričito označen u hartiji od vrednosti. Cirkulacija ovih hartija od vrednosti je vrlo otežana u pravnom prometu iz razloga što se one po pravilu mogu prenositi samo putem građansko-pravne cesije, odnosno ustupanjem potraživanja.

b) Hartije po naredbi su takve hartije od vrednosti kod kojih je njihov korisnik imalac prava označen u samoj ispravi - hartiji od vrednosti. Međutim, njemu je dato pravo, da on svojom naredbom (nalogom) odredi neko treće lice kao korisnika hartije od vrednosti. One su podesnije za pravi promet i bržu cirkulaciju, prenošenjem - sa jenog lica na drugo lice - putem indosamenta.

c) Hartije na donosioca nemaju unapred određenog korisnika, imaoca prava, nego izdavalac hartija od vrednosti preuzima obavezu prema svakom licu prezentantu ovakvih isprava.U ovakvim hartijama od vrednosti postoji klauzula "plativo donosiocu" ali ima nekih isprava, kao na primer, ček - koje se smatraju ovakvom hartijom po osnovu zakona. Ovakve hartije na donosioca se vrlo lako mogu prenositi prostom predajom iz ruke u ruku.

d) Alternativne hartije od vrednosti su takve hartije u kojima je izdavalac hartije od vrednpsti izričito označio korisnika, ali je istovremeno dopustio da se obaveza iz hartije od vrednosti može izvršiti i svakom drugom donosiocu isprave. To se postiže, na primer, klauzulom u hartiji od vrednosti: "platite Peri Periću ili donosiocu".

e) Mešovite hartije od vrednosti postoje u onim slučajevima kada jedan deo hartija od vrednosti glasi na ime ili po naredbi, a drugi deo glasi na donosioca. Tako se može kod akcija dogoditi, da plašt akcije glasi na akcionara, a kupon akcije za naplatu dividende - da bude na donosioca.

Hartije od vrednosti, prema načinu nastajanja prava

Prema ovome kriterijumu se može izvršiti podela hartija od vrednosti - prema načinu nartajanja prava:

a) konstitutivne i

b) nekonstutivne hartije od vrednosti.

a) Konstitutivnim hartijama od vrednosti, smatraju se one hartije od vrednosti kod i kojih se sa izdavanjem stvara, odnosno nastaje neko pravo sadržano u hartiji. U ove hartije .se ubraja menica (mada ima autora, koji imaju i suprotno gledište).

b) Nekonstitutivnim hartijama od vrednosti, smatraju se one hartije od vrednosti u koje je prilikom izdavanja hartije inkorporirano pravo korisnika isprave koje je i pre postojalo (na primer, skladišnica, teretnica, polisa transportnog osiguranja i dr.).

9

Hartije od vrednosti, prema vezi sa osnovnim poslom

Ova podela hartija od vrednosti prema vezi sa osnovnim poslom (zbog kojeg je ista i izdata), može biti: kauzalna i apstraktna hartija od vrednosti.

Klauzalnim hartijama od vrednosti, smatraju se one koje su neposredno vezane sa osnovnim poslom, te se ovakva veza vidi iz same isprave, kao što je to veza između, na primer, skladišnice i ugovora o skladištenju; teretnice i ugovora o prevozu robe brodom i dr.

Apstraktnim hartijama od vrednosti, smatraju se one hartije od vrednosti iz kojih nije moguće utvrditi vezu između hartije od vrednosti sa osnovnim poslom. Karakterističan primer ovakve hartije od vrednosti jeste menica. 

Hartije od vrednosti, prema vrsti potraživanja  

Ovde se može izvršiti podela istih hartija od vrednosti na robne i na novčane. Novčanim hartijama od vrednosti se smatraju one hartije od vrednosti koje se odnose na novčano potraživanje. Tu se kao tipični predstavnici javljaju menica, ček, akcija, blagajnički zapis i dr.

Robne su hartije od vrednosti one hartije, za koje se potraživanja odnose u robi, kao na primer, teretnica, konosman, skladišnica i dr.

Hartije od vrednosti, prema roku dospelosti  

Po ovom kriterijumu se hartije od vrednosti mogu podeliti na: kratkoročne (sa rokom dospeća do jedne godine) i dugoročne, kod kojih je rok dospeća preko jedne godine.U kratkoročne hartije od vrednosti, spadaju: ček, komercijalni i blagajnički zapis i druge, dok su dugoročne hartije od vrednosti: certifikati o depozitu, a mogu biti još i menica i obveznica. 

U dugoročne hartije od vrednosti, spadaju one hartije od vrednosti kojima je rok dospeća duži od jedne godine dana, kao na pr., akcije, obveznice i dr.

Hartije od vrednosti, prema mestu izdanja i mestu dospelostiOvde se može izvršiti podela hartija od vrednosti na one unutrašnjem i međunarodnom prometu, zavisno od toga gde im je mesto izdanja i mesto dospelosti. Ova podela je značajna zbog pravila o sukobu zakona u međunarodnom privatnom pravu kao i zbog promene prava (domaćeg ili međunarodnog). 

10

Podela hartija od vrednosti, prema pozitivnim zakonskim normama

U našem pozitivnom pravu, može se izvršiti sledeća podela hartija od vrednosti i to:a) hartije od vrednosti, prema Zakonu o obligacionim odnpsima ib) hartije od vrednosti, prema Zakonu o hartijama od vrednosti.

a) Podela hartija od vrednosti, prema Zakonu o obligacionim odnosima. - Član 236. Zakona o obligacionim odnosima predviđa da hartije od vrednosti mogu da glase na ime, donosioca ili po naredbi.

b) Podela hartija od vrednosti, prema Zakonu o hartijama od vrednosti. - Zakon o hartijama od vrednosti, u nas, izvršio je podelu hartija od vrednosti: na ime i na donosioca, a ime navodi i podelu koju poznaje Zakon o obligacionim odnosima - i po naredbi. Ovaj Zakon o hartijama od vrednosti navodi sledeće hartije od vrednosti:akcije, obveznice, blagajničke zapise, i komercijalne zapise, državne zapise, certifikate o depozitu kao i finansijske derivate.

Podela hartija od vrednosti, prema poslovnoj praksi

Kao što smo istakli, može se izvršiti i podela hartija od vrednosti, prema našoj i stranoj poslovnoj praksi, a koja je zasnovana i na pozitivnim zakonskim rešenjima. Ovde se više nabrajaju sve moguće vrste hartija od vrednosti, kao isprave koje se mogu javiti u poslovnoj praksi. Radi se o sledećim hartijama od vrednosti: menici, čeku, skladišnici, prenosivom tovarnom listu u železničkom, drumskom, vazdušnom, pomorskom saobraćaju i unutrašnjoj plovidbi (na rekama, jezerima i plovnim kanalima), teretnici-konosmanu, certifikatu o depozitu, blagajničkom zapisu, komercijalnom zapisu, obveznici, polisi osiguranja, akcijima, trgovačkoj uputnici (kod nekih zemalja), kreditnom pismu, potvrdi depozitara, državnom zapisu i finansijskom derivatu. Neke od napred navedenih hartija od vrednosti, poznaje domaća i strana praksa, a neke od njih - poznaje samo strana poslovna - privredna, bankarska i trgovačka praksa.

Pored toga, u okviru ovog izlaganja, može se još govoriti o podeli na kvalifikovane legitimacione papire i znake i u okviru istih se može govoriti: o štednoj knjižici, založnici, potvrdi depozitara i kreditnoj karti.

Prava na hartiju od vrednosti i prava iz hartije od vrednosti

Kod hartija od vrednosti razlikujemo dva prava:

1) pravo na hartiju i

2) pravo iz hartije od vrednosti.

11

1) Pravo na hartiju od vrednosti. - Pod ovim pravom se podrazumeva da imalac hartije od vrednosti ima na hartiji od vrednosti određeno stvarno pravo, kao na pokretnoj telesnoj stvari. Znači, to pravo je uvek neko stvarno pravo - pravo svojine ili pravo zaloge. Na osnovu ovakvog stvarnog prava, prava svojine ili prava zaloge, proizilazi pravo imaoca hartije od vrednosti da istu otuđi (teretnim ili dobročinim pravnim poslom) ili da takvu hartiju od vrednosti založi.

2) Prava iz hartije od vrednosti. - Pravo iz hartije od vrednosti označava ono pravo koje je utelovljeno - inkorporisano u samoj hartiji od vrednosti i po svojoj pravnoj prirodi isto može biti: stvarno pravo, obligaciono pravo ili pravo učešća, kao lično pravo - koje se ogleda u upravljanju i učešću u raspodeli dobiti (dividende).

U hartiji od vrednosti mogu da budu sadržana ona prava koja su pozitivnim propisima dozvoljena za određenu hartiju od vrednosti. Prava iz hartije od vrednosti, mogu se steći samo ako je hartija od vrednosti istinita, što bliže označava da mora da bude istinit i potpis izdavaoca hartije od vrednosti, odnosno ovlašćenog lica koje je izvršilo izdavanje isprave. Osim toga se zahteva da hartija od vrednosti, da bi mogla da proizvodi pravno valjana dejstva, bude izdata u strogo predviđenoj formi.

Formalizam i ispunjenje strogo predviđene zakonske forme je od suštinskog značaja pri izdavanju hartije od vrednosti. Jer, ona neće ni proizvoditi pravo dejstvo u slučaju da hartija od vrednosti nije izdata u strogo predviđenoj zakonskoj formi i na određenom obrascu. Kod većine hartija od vrednosti, postoji mogućnost da se hartija od vrednosti može prenositi sa jednog lica na drugo lice. Prava iz hatrije od vrednosti može da koristi samo određeno lice, odnosno vlasnik hartije ili ono lice koje je ovlašćeno da zahteva izvršenje određene činidbe ili one radnje koja je označena u hartiji od vrednosti. Dužnik, iz hartije od vrednosti, ima mogućnost da prema poveriocu ističe određene prigovore. Još je potrebno istaći, da prava iz hartije mogu prestati sa uništenjem hartije od vrednosti, protekom vremena ili proglašenjem hartije od vrednosti - nevažećom.

Hartije od vrednosti na ime

Kao hartije od vrednosti na ime, smatraju se one hartije od vrednosti u kojima je tačno označeno ime korisnika, a njihovo prenošenje po naredbi je isključeno. U članu 239. st. 3. Zakona o obligacionim odnosima je predviđeno da se kao zakoniti imalac hartije od vrednosti na ime, smatra lice na koje ista hartija od vrednosti glasi ili lice na koje je hartija od vrednosti preneta. Što hartija od vrednosti glasi na ime, to može biti veliki nedostatak, pre svega iz razloga onemogućavanja brze cirkulacije u prometu ovakvih hartija od vrednosti. S druge strane, to može da bude i dobro za izdavaoca hartije od vrednosti, pošto on može u svakom trenutku da zna kod koga se izdata hartija od vrednosti na ime nalazi, tj. ko je njegov poverilac po hartiji od vrednosti. Iz tih razloga se najčešće štedna knjižica, založnica izdaju na ime.

12

Može se dogoditi, da zakonodavac ima interes da ograniči cirkulaciju neke hartije od vrednosti, pa propisuje da se određena hartija od vrednosti izdaje kao hartija na ime. Slučaj sa prvim narodnim zajmom u FNRJ posle II. Svetskog rata. U hartije od vrednosti na ime spada i potvrda o deponovanim sredstvima, koje banka ili druga finansijska organizacija izdaje preduzeću o deponovanim sredstvima kod banke, sa rokom vraćanja dužim od jedne godine dana.

Ova se potvrda prenosi indosamentom jer ista glasi na ime. Kod prenosa potvrde, prenosilac (indosant) izmiruje svoje obaveze prema poveriocima, a potvrda mu služi kao sredstvo plaćanja, odnosno kao sredstvo za obezbedenje plaćanja. Prof.Zoron Atonijević ističe, da i certifikat spada u vrstu hartija na ime.

Kod hartija na ime, se prvo prenosi pravo iz hartije, a automatski se prenosi i pravo na hartiju. Kod drugih hartija od vrednosti je obrnut proces, prvo se prenosi pravo na hartiju, a zatim dplazi do automatskog procesa prenošenja prava koja su sadržana u hartiji.

Izdavanje hartija na ime. - Izdavanje hartija na ime vrši se na taj način, što izdavalac daje pismenu izjavu, kojom preuzima određenu obavezu. U izjavi se daje ime poverioca, korisnik hartije od vrednosti. U nekim državama, omogućava se pri izdavanju hartija od vrednosti a ime, da se ime korisnika može i naknadno uneti u istu hartiju od vrednosti, shodno običajima koji važe u toj državi. Takode se zahteva, da izdavalac isprave unese tzv. klauzulu prezentacije - po kojoj se korisnik obavezuje da ispravu prezentira dužniku u vreme dospelosti. U određenim situacijama obaveza prezentacije važi po samom zakonu.

Kad nije uneta klauzula o prezentaciji, a ista nije obavezna po zakonu, tada se smatra da se i ne radi o hartiji od vrednosti već o legitimacionom papiru i znaku. U zapadnim zemljama je predviđeno da neke hartije od vrednosti, obavezno moraju glasiti na ime, kao što je to slučaj sa akcijama kod trgovačkih društava sa promenljivi kapitalom, sa akcijama koje glase na udele u naturi, sa akcijama za koje obavezno da glase na ime - a što je predviđeno statutom društva.

Prenos hartija od vrednosti na ime. - Kod hartija od vrednosti koje glase na ime u znatnoj meri je umanjena njihova prenosivost, odnosno njihova cirkulacija u pravnom prometu. Međutim, to ne znači da se one ne javljaju u pravnom prometu i da se iste ne prenose. Iste se prenose i putem ustupaja potraživanja, odnosno građansko-pravnom cesijom, a što je predviđeno i članovima 436.-445. Zakona o obligacionim odnosima. U slučaju, da se izvrši prenos hartija pd vrednsti na ime - putem cesije, novi imalac hartije od vrednosti, odnosno novi poverilac ima prema družni ista prava koje je imao njegov prethodnik, odnosno prenosilac isprave. To dalje znači, da dužniku ostaju prava koja je i ranije imao, u vezi isticanja prigovora. Dužnik treba da bude obavešten o cesiji hartije o vrednosti na ime. Novi poverilac, ima mogućnost da vrati hartiju od vrednosti njenom izdavaocu i da od istog zahteva izdavanje nove hartije od vrednosti, u kojoj će novi poverilac biti označen kao korisnik isprave.

U francuskom i italijanskom pravu, postoji pravilo da prilikom prenosa hartije na ime prenosilac daje posebnu izjavu koja se upisuje u registar izdavaoca isprave, tako da dužnik može da sazna. ko je novi poverilac. Na ovaj način, sopstvenik hartije od vrednosti je pošteđen opasnosti da sa gubitkom isprave izgubi i svoje pravo iz hartije od vrednosti.

13

U zapadnim zemljama - za hartije od vrednosti, koje se kupuju i prodaju na berzi pre prenošenja hartije od vrednosti, mora se izvršiti konvertovanje (pretvaranje) u hartiju na donosioca, o čemu vodi računa berzanski agent, odnosno berzanski posrednik. Ovakvo konvertovanje je moguće i obrnuto - ne samo hartija od vrednosti na ime u hartije na donosioca ili u hartije po naredbi, već i ovih drugih hartija u hartije na ime.

Ovakva konvertovanja (pretvaranja), moguća su samo ako ih dopušta statut izdavaoca, odnosno statut ili pravila akcionarskog društva i kad po zakonu je određeno da se radi o hartijama koje glase na ime.

Naš Zakon o obligacionim odnosima1562 predvida da se pravo iz hartije od vrednosti na ime prenosi cesijom, a da se posebnim zakonom može odrediti da se pravo iz hartije od vrednosti na ime, može prenositi indosamentom.

Kako je određeno Zakonom o obligacionim odnosima,1563 prenos prava iz hartije od vrednosti na ime vrši se ubeležavanjem na samoj hartiji firme, odnosno naziva i imena novog imaoca sa potpisom prenosioca. Ovaj se prenos upisuje i u registar hartija od vrednosti ako se isti registar vodi kod izdavaoca. U jugoslovenskom pozitivnom pravu, predviđeno je članom 249. st. 4 Zakona o obligacionim odnosima, za razliku od mnogih pravnih sistema, da se posebnim zakonom ili izjavom izdavaoca upisanom na samoj hartiji od vrednosti na ime, zabrani svako dalje prenošenje ovakve hartije na ime. Neki autori,1564 postavljaju opravdano pitanje da li se, u tom slučaju, i dalje radi o hartijama od vrednosti na ime ili su ona to svojstvo izgubila i postale legitimacioni papiri. Naravno, da izdavalac ovakvu svoju izjavu o zabrani prenosa hartije na ime, može kasnije opozvati i saglasiti se sa prenosom hartije na ime, na novog imaoca.

Zalaganje hartija od vrednosti na ime. - Ovakvo zalaganje hartija od vrednosti na ime dopušteno je, obzirom da se hartije od vrednosti smatraju pokretnim telesnim stvarima i da one mogu biti predmet posebnog ugovora o ručnoj zalozi i da se hartija po tom osnovu predaje založnom poveriocu-zalogoprimcu. Nekada se zahteva da konstituisanje zaloge bude označeno na samoj ispravi i bude registrovano u emisionim (izdavačkim) knjigama izdavaoca hartije od vrednosti.

Naš Zakon o obligacionim odnosima predviđa da se hartije od vrednosti mogu preneti i kao prenos za zalogu i kao prenos punomoćja.

U takvim slučajevima stavlja se klauzula na hartiju od vrednosti "vrednost za zalogu", odnosno "vrednost u punomoćju". Dakle, ovakav prenos hartija od vrednosti na ime za zalogu označava konstituisanje založnog prava u vezi prava iz hartije od vrednosti. Stavljanjem ovakve klauzule "vrednost za zalogu", obezbeđuje se da novi imalac hartije od vrednosti na ime, ne bude titular prava iz hartije, već založni poverilac. Kad se cesijom prenese i ovlašćenje punomoćniku u naznačenom obimu na samoj hartiji od vrednosti, onda se stavlja klauzula na hartiji od vrednosti "vrednost u punomoćju" i tada se ograničava dalji prenos ovakve hartije od vrednosti. Takva se hartija od vrednosti može samo prenositi u obliku prenosa punomoć ja, ali imaoci hartije od vrednosti koja je na njih preneta - po osnovu 'prenosa punomoćja" ili 'prenosa za zalogu", mogu vršiti sva prava koja iz te hartije od vrednosti proističu.

14

Amortizacija hartija od vrednosti na ime. - U slučaju gubitka, uništenja, oštećenja ili krađe isprave, najčešće dolazi do amortizacije hartije od vrednosti. Obavezna amortizacija hartije od vrednosti vrši se kod rekta menice i rekta čeka. Amortizacija hartije od vrednosti, označava proglašenje hartije od vrednosti nevažećom-sudskim putem.

Hartije od vrednosti po naredbi

Hartije od vrednosti po naredbi, smatraju se takvim hartijama kod kojih je ime korisnika označeno u samoj ispravi, ali je korisniku istovremeno dato pravo da on može svojom naredbom (nalogom) da odredi neko treće lice kao korisnika isprave. To pravo korisniku, dato je na dsnvu samog zakona (radi se o sledećim hartijama od vrednosti: menica, ček i akciji na ime), tako da nije ni potrebno da izdavalac u ovom pogledu unosi neku klauzulu u ispravu. Osim toga, kod drugih hartija od vrednosti po naredbi, one stiču to svojstvo samo ako je u njima izričito navedena klauzula "po naredbi", (kao što su to sledeće isprave: konosman-teretnica, skladišnica, trgovačka uputnica, obveznica). Znači, sa unošenjem klauzule "po naredbi" (hartijama od vrednosti koje to svojstvo nemaju, kao na primer -"ne po naredbi"), može na određeni način iste hartije pretvoriti u hartije na ime. Ovakve klauzule u hartiji po naredbi može uneti kako izdavalac, tako i korisnik, u cilju da isključe odgovornost ali i ograniče cirkulacionu sposobnost istih.

Izdavanje i prenos hartija po naredbia) Izdavanje hartija po naredbi. - Kao izdavaoci hartija od vrednosti po naredbi, mogu da se pojave kako fizička tako i pravna lica. Kod nekih hartija od vrednosti se zahteva da izdavalac isprave poseduje svojstvo trgovca, kao što su na primer trgovačke obveznice i trgovačke uputnice. Izdavanje hartije po naredbi je izvršeno onog momenta kad izdavalac stavi svoj potpis na hartiju od vrednosti po naredbi i kad je pusti u cirkulaciju, odnosno preda korisniku hartiju od vrednosti.

Pri izdavanju hartija od vrednosti se zahteva da svi bitni elementi iz hartije od vrednosti po naredbi budu popunjeni u momentu izdavanja. Međutim, dopušteno je u drugim slučajevima i izdavanje tzv. "blanko hartije od vrednosti po naredbi" gde se pojedini elementi u hartiji od vrednosti mogu i naknadno popuniti. 

b) Prenos hartija po naredbi. - Hartije po naredbi se mogu prenositi posebnom izjavom imaoca hartije po naredbi na njenoj poleđini. Ovakvo prenošenje hartija po naredbi naziva se "indosiranjem" (naziv je došao od italijanske reči in dosso, što znači "na leđima"), a izjava o prenosu indosament (koja se daje na poleđini hartije od vreednosti). Lice koje na ovakav način prenosi hartiju po naredbi zove se indosant, a lice na koje se hartija prenosi indosatar. Na taj način se prava iz hartije po naredbi, stiču samim faktom indosiranja.

Postoje tri vrste indosamenta koji su predviđeni u članu 244. Zakona o oblikacionim odnosima i to: puni, blanko i na donosioca.

15

U literaturi se indosament može podeliti na više kriterijuma.

ako se vrši podela indosamenta obzirom na formu, (koja je podela i najznačajnija): puni, blanko i rekta indosament.

S obzirom na sadržinu, indosament može biti: vlasnički, založni, punomoćnički (prokura) indosament.

Obzirom na obim prenetih prava, razlikuju se: potpuni i delimični indosament.Puni indosament. - Puni indosament se karakteriše time što sadrži klauzulu o prenosu hartije od vrednosti po naredbi, ime indosatara (lice na koje se hartija od vrednosti prenosi) i potpis indosanta (prenosioca hartije od vrednosti po naredbi). Osim toga, u indosament se može (ali nije obavezno) uneti datum izvršenog prenosa i mesto u kojem je prenos izvršen i sl. Tako se i u našem pravu (Zakon o obligacionim odnosima, član 244. st. 2), predviđa da puni indosament sadrži izjavu o prenosu i firmu, odnosno naziv i ime lica na koje se pravo iz hartije od vrednosti prenosi (indosatara) i potpis prenosioca (indosanta), a može da sadrži i neke druge podatke (mesto, datum i dr.).

Blanko indosament. - Blanko indosament sadrži samo potpis prenosioca (indosanta) na poleđini hartije po naredbi, bez navođenja klauzule o prenosu i mesta u kojem je prenos izvršen. Ovakav blanko indosament, može se pretvoriti u puni indosament, kasnije, sa naknadnim dodavanjem potrebnih elemenata. I indosament na donosioca (shodno članu 244. st. 5. Zakona o obligacionim odnosima), važi kao blanko indosament.

lndosament na donosioca. - Prema članu 244. st. 4.Zakona o obligacionim odnosima, indosament na donosioca sadrži umesto imena indosatara, klauzulu "na donosioca". Dakle, imaocem ovakve hartije od vrednosti smatra se svaka osoba koja prezentuje hartiju o vrednosti. Ovakav indosament na donosioca, važi kao blanko indosament.

Na taj način se indosamentom na donosioca, hartija po naredbi pretvara u hartiju od vrednosti na donosioca. Mada postoje sličnosti između blanko indosamenta i indosamenta na donosioca, postoji osnovna i glavna razlika koja se ogleda u tome da se indosament na donosioca ne može naknadno pretvoriti u puni indosament.

Rekta indsament. - U poslovnoj praksi, sreću se dva indosamenta: rekta i povratni indosament. Rekta indosament se karakteriše time što sadrži tzv. rekta klauzulu ("ne po naredbi"). Pomoću ove klauzule se zabranjuje prenošenje od strane indosanta, hartije od vrednosti indosataru, kao novom imaocu - da i dalje prenosi ovakvu hartiju od vrednosti, putem indosamenta. Ovde se u iznetom slučaju, dalje prenošenje omogućava samo putem ustupanja potraživanja, odnosno građansko-pravnom ceesijom, kao kod hartija od vrednosti koje glase na ime.

16

Ovakav rekta indosament, sadrži sledeće elemente:

1) klauzulu o prenosu,

2) ime indosatora,

3) potpis indosanta,

4) klauzulu o zabrani daljeg prenošenja putem indosamenta ("ne po naredbi").

Povratni indosament. - Povratni indosament je onaj indosament kod kojeg se kao indosatar javlja izdavalac hartije po naredbi ili neki raniji imalac hartije po naredbi, tj.. poverilac, a koji je docnije izvršio prenos hartije na drugo lice i time stekao položaj dužnika. Kod povratnog indosamenta je značajno da je indosatar lice koje se u toj hartiji od  vrednosti prvo pojavljivao - u položaju poverioca, a docnije u položaju dužnika. Kod povratnog indosamenta, ako je indosatar izdavalac hartije vrednosti, tada dolazi do konfuzije i obaveza se iz hartije gasi jer dolazi do sjedinjenja prava i obaveza iz te hartije od vrednosti u istom licu. Međutim, kad indosatar kod povratnog indosamenta nije izdavalac hartije od vrednpsti, tada ne dolazi do prestanka prava i obaveze usled konfuzije, nego se prava i obaveze modifikuju. Tada se jedino gase obaveze indosanta koji se pojavljuje kao indasator kod povratnog indosamenta a bio je u položaju dužnika.

lndosament po sadržini

Prema sadržini, razlikujemo tri vrste indosamenta: vlasnički (svojinski), založni i punomoćnički (prokura) indosament.-Svojinskim ili vlasničkim indosamentom se prenosi pravo svojine na određenoj hartiji po naredbi ili bliže rečeno, indosatar stiče pravo svojine na hartiji po naredbi kao novi imalac takve hartije.-Založnim indosamentom, indosatar (novi imalac hartije od vrednosti), stiče založno pravo na istoj hartiji.-Punomoćničkim ili prokura indosamentom, imalac hartije od vrednosti po naredbi daje pravo indosataru određena ovlašćenja za preduzimanje konkretnih radnji u vezi sa hartijom od vrednosti (prezentacija, ulaganje tužbe i dr.) a u ime i za račun indosanta, koji ostaje kao vlasnik hartije od vrednosti.

17

lndosament po obimu prenetih prava

Obzirom na obim prenetih prava, razlikujemo potpuni i delimični indosament. Potpunim indosamentom se smatra onaj indosament gde indosant prenosi na indosatara sva prava iz hartije od vrednosti, a delimičan je onaj indosament gde se prenosi samo jedan deo prava.

Odnos indosanta (lica koja prenosi prava iz hartije od vrednosti)i indosatara (novog imaoca hartije od vrednosti). - Kod indosiranja hartija po naredbi, svaki novi imalac hartije od vrednosti po naredbi (indosatar) stiče samostalna prava prema dužniku, tako da je njegovo pravo nezavisno od ranijih prava indosanta i njegovih prethodnika. Zbog toga, dužnik ne može prema indosataru (novom imaocu hartije od vrednosti po naredbi) isticati prigovore koje je imao prema indosantu. U određenim slučajevima ni poslovna nesposobnost indosanta ne utiče na punovažnost prenosa. Iz toga proizilazi, da će indosament biti punovažan iako je indosant bio poslovno nesposoban, pod usiovom da je indosatar bio savestan. To je svakako izuzetak od opštih pravila gradanskog prava o punovažnosti pravnog posla. Samim faktom, da je do hartije od vrednosti po naredbi, novi indosatar došao na zakonit i savestan način, to on postaje poverilac po toj ispravi i time ima pravo da od dužnika zahteva izvršenje koje je u hartiji od vrednosti označeno.

Neke zajedničke osobine indosamentaIndosament mora da bude potpun i njime se prenose ukupna prava na koje se odnosi hartija od vrednosti. Delimičan indosament je ništav.

Osim toga, ako je određena hartija od vrednosti po naredbi preneta više puta, na bazi punog indosamenta, onda niz indosamenata mora da bude neprekinut.

To praktično označava, da se kao prvi indosant hartije po naredbi, koji je i u samoj hartiji naveden kao poverilac, u svakom sledećem indosamentu - pojavljuje kao indosatar iz prethodnog indosamenta.

U slučaju, da određeno lice ne može dolzati svojstvo poverioca neprekinutim nizom indosamenata, izdavalac hartije će mu odbiti da izvrši obavezu jer i nema dokaza da je on zakoniti imalac hartije od vrednosti. Ovakvo pravilo ne važi za blanko indosament i indosament na donosioca, jer je kod njih moguće da se dalji prenos, izvrši prostom predajom. Osim toga, prenos hartije po naredbi može biti izvršen na više lica i tada postoji više indosatara. Ovakvi indosatori pojavljuju se kao solidarni poverioci, u pogledu prava iz hartije po naredbi. Tada će dužnik, kad postoji više indosatara, obavezu iz hartije izvršiti onom indosatoru koji mu prezentuje hartiju od vrednosti.

18

Razlike izmedu indosamenta i cesije 

Osnovni oblik pri prenošenju hartije od vrednosti po naredbi, kao što smo istakli je indosament, a osnovni oblik pri prenošenju hartija na ime je gradansko-pravna cesija (ustupanje potraživanja). Između indosamenta i građansko pravne cesije, postoje značajne razlike u pogledu pravnog dejstva i pravnih posledica. Tako na primer, poverilac koji je stekao hartiju od vrednosti indosamentom je u znatno povoljnijem položaju jer je stekao sva ona prava koja su navedena u hartiji od vrednosti. Međutim, poverilac kod građansko pravne cesije može steći samo ona prava koja je prethodnik imao (a što je često nepoznato i neizvesno). Zbog toga je u našem pravu data mogućnost da se prenos hartije od vrednosti na ime, može izvršiti ne samo cesijom, nego i indosamentom. 

Osnovna i suštinska razlika između cesije i indosamenta je u tome, što se putem indosamenta prenose prava koja su konstatovana u hartiji od vrednosti, dok se građansko pravnom cesijom prenose samo ona prava koja je prethodnik, odnosno cedent imao, tj. prenosilac može preneti ona prava koja je imao prema cezusu-dužniku iz hartije od vrednosti. Osim toga, dužnik kod cesije može da ističe prema imaocu hartije od: vrednosti sve one prigovore koje je mogao da ističe i prema prethodnom imaocu hartije od vrednosti.

Postoji i još jedna vrlo značajna razlika između cesije i indosamenta, po kojoj cedent nije solidarni dužnik sa kasnijim dužnicima - po osnovu hartija od viedndsti, dok indosant postaje solidarni dužnik sa svim kasnijim indosantima. Cedent odgovara jedino cesionaru, a indosanti odgovaraju svim kasnijim imaocima hartije od vrednosti. Postoji mogućnost da se indosant oslobodi obaveze prema kasnijim imaocima hartije od vrednosti unošenjem klauzule "bez obaveze" ili "bez odgovornosti". Međutim, ove klauzule ne oslobađaju indosanta prema indosataru - na koga je preneto pravo na hartiju i pravo iz hartije.

Može se zaključiti da hartije od vrednosti po naredbi, spadaju u forbalno pravne poslove koje krasi i stroga formalnost isprava. Kod većine hartija od vrednosti po naredbi je zakonom određeno koje elemente ona mora da sadrži. Osim toga, i radnje koje su u vezi sa takvom hartijom preduzimaju (kao što su izdavanje i prens hartija od vrednosti po naredbi i sl.), moraju da budu izvršene u propisanoj zakonskoj formi da bi mogle da proizvode i određena pravna dejstva.

Kod hartija po naredbi, predviđena je mogućnost amortizacije istih kod nadležnog suda. Amortizacija je predviđena da se sprovede u vanparničnom sudskom postupku, samo u slučajevima oštećenja, nestanka ili gubitka zartije od vrednosti koja glasi na ime ili po naredbi.

19

Hartije od vrednosti na donosioca

Hartijama od vrednosti na donosioca smatraju se one hartije kod kojih izričito nije navedeno lice koje je korisnik takve isprave, tako da je svaki imalac-donosilac iste hartije od vrednosti i njen korisnik. Neke od ovih hartija od vrednosti na donosioca, smatraju se po samom zakonu (slučaj sa čekom u našem pravu, kod kojeg na istom nije navedeno ime remitenta), a neke samo u onim slučajevima kada je izričito u ispravi navedeno sa odgovarajućom kaluzulom, kao na primer, "platite donosiocu" i sl. Baš zbog ovakve osobine, hartije od vrednosti na donosioca su vrlo pogodne za brzu i jednostiivenu cirkulaciju.

Neke karakteristike hartija na donosioce. - Hartija od vrednosti dobija svojstvo hartije na donosi oca, na dva načina: 

1) da na ispravi bude navedena klauzula 'plativo donosiocu" ili neka druga klauzula sa istim značenjem. Tako na primer, u švajcarskom Zakonu o obligdcionim odnosima (član 978) je predviđeno, da hartija od vrednosti važi kao hartija na donosioca kad se iz sloga ili iz  forme isprave može videti, da će svaki donosilac biti priznat kao ovlašćeno lice-imalac prava.

2) Neke hartije od vrednosti na donosioca mogu, po samom zakonu ili u skladu sa običajima koji važe u trgovinskom prometu, imati svojstvo hartije na dondsioca. Tako u nas,  predviđa da ček bez označenja korisnika, remitenta-lica kome se ima platiti, smatra kao ček na donosioca. 

Može se istaći, da je ne, samo dobra strana nego i slaba strana hartija na donosioca, baš ta njihova brza i jednostavna cirkulacija u prometu, što može da dovede i do nesigurnosti dužnika i poverioca zbog njihovih zloupotreba i falsifikata.  Međutim, hartije na donosioca imaju i određene pogodnosti - maksimalno inkorporiranu moć (vezanost iz hartije za posedovanje same hartije ) i za njih nije najčešće dozvoljen sudski postupak amortizacije u slučaju nestanka.

Takođe je pogodnost ovih hartija od vrednosti na donosioca i njihova značajna legitimaciona uloga donosioca, prezentanta, koji se legitimiše samim faktom posedovanja ovakve hartije na donosioca. Tako, postoji obaveza izdavaoca hartije na donosioca da ispuni obavezu iz hartije od vrednsti, ne ispitujući da li je prezentant ovakve hartije i njen zakoniti imalac. Ali, ako izdavalac hartije na donosioca zna ili po određenim okolnostima je morao da zna da prezentant hartije na donosioca nije njen zakoniti imalac niti je ovlašćen od zakonitog imaoca hartije od vrednosti na donosioca, dužan je da odbije ispunjenje iz hartije jer bi u protivnom, odgovarao za štetu koju bi prouzrkovao licu koje je bez pravnog osnova lišen o kao držalac hartije na donosioca.

Praktično, ovakvo lice moralo bi još jednom da ispuni obavezu iz hartije licu koje je lišeno prava na hartiju, kada se ono pojavi za potraživanje po osnovu hartije od vrednosti. Što se tiče pravne prirode hartija od vrednosti na donosioca, postoji više različitih shvatanja i teorija (naročito, u francuskom, italijanskom i nemačkom pravu), ali sve te teorije uglavnom mogu se svesti na dve.

20

Po prvoj, tzv. ugovornoj teoriji, pravo iz hartije na donosioca nastaje po snovu ugovora koji se zaključuje između izdavaoca hartije na donosioca i njenog prvog korisnika.Međutim, postoje i kod ove teorije razlike po nekim pitanjima kod izvesnih autora. Tako na primer, nemački autor Thol (Thol H, Das Handelsrecht, t. II, 1879, paragraf 225.), smatra da hartija na donosioca predstavlja dokaz nekog potraživanja koje inače postoji van same hartije od vrednosti. Gierke, takođe nemački autor, smatra da izdavanje hartije na donosioca označava ponudu, a da prijem hartije na donosioca od strane prvog korisnika označava prihvat ponude i da na taj način dolazi do zaključenja ugovora. (Gierke V. J, Das Recht der Wertpapiere, Keln-Berlin, 1954, str.142.). Ima i drugih autora (na primer, Unger, Bruner i dr.) čija se gledišta svode na ugovornu teoriju nastanka prava iz harije na donosioca. 

Po teoriji jednostranog obećanja, hartija na donosi oca se shvata kao jednostrano obećanje izdavaoca hartije na donosioca koje je ispoljeno jednostrano od strane izdavaoca hartije od vrednosti, stavljanjem njegovog potpisa na ispravu - hartiju na donosioca. Tako na primer, Cesare Vivante, (Vivante C., Elementi di Diritto commerciale, Milano, 1936.) kada su u pitanju hartije na donosioca kombinuje ugovornu teoriju sa teorijom jednostranog obećanja. On smatra, da je odnos između izdavaoca hartije na donosioca i prvog korisnika zasnovan na međusobnom ugovoru, a odnosi između izdavaoca i kasnijih imalaca hartije od vrednosti, pojavljuje se samo kao jednostrano obećanje. 

Pri izdavanju hartija na donosioca, bitno je istaći, da svaka ovakva hartija mora da bude sastavljena u pismenoj formi. Još se zahteva da na ovakvu hartiju, obavezno svojeručni potpis stavi njen izdavalac. Ali se od ovakvog pravila može odstupiti, kada se o ispravama - hartijama na donosioca koje se izdaju masovno, u velikom broju i većim serijama, gde se umesto svojeručnog potpisa izdavaoca može staviti njegov faksimil sa unapred odštampanim potpisom izdavaoca. Slučaj u nas, sa obveznicama Drugog narodnog zajma, posle Drugog svetskog rata.

Prenošenje hartija na donosioca. - Prenošenje hartija na donosioca vrši se prostom predajom - tradicijom isprava.Sa prenošenjem hartije na donosioca predajom, automatski se prenose i prava iz hartije koja su u njoj sadržana. I zbog tih razloga, nemački Građanski zakonik, u paragrafima 925. i 1293, izjednačavaju prenos hartije na donosioca, sa prenosom pokretnih stvari. Međutim, prilikom prenosa hartija na donosioca, može se dogoditi da novi imalac hartije stekne neko ograničeno stvano pravo na hartiju (pravo zaloge ili plodouživanja). Valjalo bi istaći, da se prilikom prenosa hartije na donosioca, pravo na hartiji može steći i od nevlasnika, pod uslovom da je pribavilac bio savestan.

Tako se u ovakvim slučajevima, na izvest an način daje zaštita novim pribaviocima hartija, jer bi ih u drugim situacijama, svako drugo rešenje, dovelo do smanjene cirkulacije hartija na donosioca, a i do nesigurnosti u pravnom prometu. Omogućeno je imaocu hartije da samim faktom posedovanja hartije na donosioca, bude, na taj način, legitimisan i da zahteva i prava iz hartije. To je uostalom, omogućeno i načelom inkorporacije koje važi za ovakve hartije, po kojem odredeno lice može koristiti prava iz hartije kad poseduje samu hartiju od vrednosti.

Dužnik se oslobađa obaveze, kad izvrši dugovanu činidbu donosiocu hartije na donosioca, pa čak i kad je takvu obavezu izvršilo poslovno nesposobnom licu. Pri izvršenju određene činidbe iz hartije na donosioca, dužnik paralelno može zahtevati predaju hartije na donosioca.

21

Prigovori kod hartija na donosioca. - Kod ovih hartija od vrednosti je prilično ograničen broj prigovora, pa se oni mogu isticati samo na:

1) punovažnost izdavanja isprave,

2) sadržinu same isprave i

3) prigovore koje izdavalac hartije ističe prema imaocu hartije.

Amortizacija hartija na donosioca. - U slučaju, kada je dopuštena amortizacija hartije na donosioca (u svim državama, ona nije dopuštena), poslednji imalac hartije ima prava da pokrene sudski postupak amortizacije, odnosno sudskog poništenja hartiju na donosioca.

Podela hartija od vrednosti, prema poslovnoj praksi i zakonskoj regulativi

U okviru ove podele mogu se izvršiti i neke klasifikacije, kao što su:a) novčane hartije od vrednosti, gde spadaju: menica, ček, obveznica, blagajnički i komercijalni zapis, državni zapis, certifikat i akcija i

b) robne hartije od vrednosti, gde spadaju:  skladišnica,  prenosivi tovarni list,  isprava za kombinovani prevoz robe,  teretnica-konosman i dr.

22

ZAKLJUČAK

Hartije od vrednosti predstavljaju dokumente kojima se obećava isplata novca, kamate, zarade ili dividende.

Hartije od vrednosti u užem smislu su investicioni instrumenti, odnosno one hartije od vrednosti kod kojih postoji rizik ulaganja koji se kompenzuje potencijalnom zaradom. U ovoj grupi hartija nalaze se akcije, obveznice, opcije, drugi derivati i tako dalje. Ove hartije su izraz ili vlasničkog (akcije) ili indirektno vlasničkog (opcije) ili kreditnog (obveznice) aranžnana.

One se prodaju i kupuju na specijalizovanom finansijskom tržištu tj. tržištu kapitala i predstavljaju najznačajniju grupu finansijskih instrumenata kojima se trguje na finansijskim tržištima.

U širem smislu, hartijama od vrednosti pripadaju i instrumenti kredita i plaćanja, kao što su čekovi, menice, skladišnice, konosmani i slično.

Prema propisima Srbije hartije od vrednosti može emitovati savezna država, republika članica, pokrajina, grad, opština, i drugo pravno lice.

Svaka hartija od vrednosti mora da poseduje određena svojstva odnosno mora da ispuni tri uslova :

-da je u pisanoj formi

-da je u toj ispravi sadržano neko građansko (najčešće imovinsko) pravo

-da je postojanje i ostvarenje imovinskog prava povezano sa postojanjem hartija od vrednosti

23

LITERATURA

Prof. Antonijević dr Z, Privredno pravo - Organizacije udruženog rada i poslovi prometa, Beograd, 1989, str. 453.

Legradić dr R, Iz teorije vrednosnih papira -"Anali Pravnog fakulteta", Beograd, br. 1-2/60, str.49.

Antonijević dr Z, Privredno pravo -Bankarski poslovi i hartije od vrednoti, Beograd, 1960, str. 88.

1540 Carić dr S, Bankarski poslovi i hartije od vrednosti, Beograd, 1981, str. 71 i 72;

Carić dr S. i Hribovšek dr F., Spoljnotrgovinska plaćanja, Beograd, 1990, str. 6.

Član 235. st. 3. Zakona o obligacionim odnosima. 

Vasiljević dr M, Privredno pravo-trgovinsko pravo, Beograd, 1991, str. 625. 

24

Sadržaj

Uvod................................................................................................................................................1

Pojam i karakteristike hartija od vrednosti......................................................................................2

Bitni elementi hartija od vrednosti..................................................................................................3

Uloga hartija od vrednosti...............................................................................................................3

Izvori prava o hartijama od vrednosti..............................................................................................6

Pravna priroda odnosa kod hartija od vrednosti..............................................................................6

Vrste hartije od vrednosti.................................................................................................................7

Podela hartija od vrednosti s obzirom na prirodu inkorporiranog prava.........................................8

Podela hartija od vrednosti - prema načinu određivanja imaoca prava...........................................8

Hartije od vrednosti, prema načinu nastajanja prava.......................................................................9

Hartije od vrednosti, prema vezi sa osnovnim poslom..................................................................10

Hartije od vrednosti, prema vrsti potraživanja..............................................................................10

Hartije od vrednosti, prema roku dospelosti..................................................................................10

Podela hartija od vrednosti, prema pozitivnim zakonskim normama............................................11

Podela hartija od vrednosti, prema poslovnoj praksi.....................................................................11

Prava na hartiju od vrednosti i prava iz hartije od vrednosti.........................................................11

Hartije od vrednosti na ime............................................................................................................12

Hartije od vrednosti po naredbi.....................................................................................................15

lndosament po sadržini..................................................................................................................17

lndosament po obimu prenetih prava.............................................................................................18

Razlike izmedu indosamenta i cesije.............................................................................................19

Hartije od vrednosti na donosioca.................................................................................................20

Podela hartija od vrednosti, prema poslovnoj praksi i zakonskoj regulativi.................................22

ZAKLJUČAK................................................................................................................................23

LITERATURA..............................................................................................................................24

25