iu beogradu

ZAVIČAJ Oktobar 2010.

Početkom oktobra, ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić i ambasador Švajcarske Ervin Hofer potpisali su Beogradu Sporazum o socijalnom osiguranju, koji uređuje ostvarenje prava iz penzijskog, inva-lidskog, zdravstvenog i osiguranja za slučaj povreda na radu i profesion-alnih bolesti.

Zahvaljujući sporazumu, prava iz oblasti socijalnog osiguranja, uključujući prava na penziju, ostvariće više desetina hiljada državljana Srbije koji rade u Švajcarskoj.

Rešenja u sporazumnu usklađena su sa promenama u nacionalnim zakonodavstvima dve države i najnovijim evropskim standardima u oblasti socijalnog osiguranja, uzimajući u obzir da je prethodni sporazum o socijalnom osiguranju potpisan 1982.

Bila je ovo prilika da gospodina ambasadora Ervina Hofera zamolimo za intervju. Njegova ekselencija ambasador Švajcarske Konfederacije Ervin Hofer primio nas je u svojoj rezidenciji, gde je ljubazno i strpljivo odgovorio na mnoga pitanjima koja si interesantna za građane Srbije, kako u matici tako i u dijaspori.

Njegova ekselencija ambasador Ervin Hofer predao je akreditivna pisma predsedniku Republike Srbije Borisu Tadiću 13. februara 2009. godine.

Zavičaj: Bilateralni politički odnosi Švajcarske i Srbije su na najvišem nivou. Diplomatsko predstavništvo Kraljevine Srbije u Bernu otvoreno je 1916. godine. Ambasada Jugoslavije počela je sa radom 1957. godine. Ambasador Republike Srbije u Bernu Milan St. Protić, akreditovan je na nerezidencijalnoj osnovi i za Kneževinu Lihtenštajn. Pored ambasade u Bernu, diplomatska predstavništva Republike Srbije su i Generalni kon-zulat u Cirihu kao i Stalna misija pri kancelariji UN u Ženevi.

Da, naši odnosi su vrlo intenzivni i raznovrsni. Oni su počeli čak i ranije, kada je Švajcarska ustanovila zvanično pristustvo u Srbiji imenovanjem počasnog konzula 1908. godine. Prema tome, mi smo ovde u Beogradu znavnično prisutni duže od jednog veka. Postojao je kratak prekid po završetku Drugog svetskog rata, ali su ubrzo poslo toga odnosi nastavljeni na intenzivan način. Takođe, prateći dramatične promene u regionu, mi smo uspostavili dip-lomatska predstavništva u svim državama koje su nastale na tlu bivše Jugoslavije, osim sa Crnom Gorom.

Što se tiče Srbije, intezitet odnosa je jako visok, obostrana in-teresovanja su vrlo široka, tako da ne postoji ni jedan razlog koji bi to mogao da ugrozi. Nasuprot, mi smatramo da će ti odnosi na svim nivoima i svim poljima u budućnosti samo rasti. Takodje, mi smo čvrsto uvereni da će evropski put Srbije biti nastavljen i za nas je to garancija da će naši odnosi u neposrednoj budućnosti biti samo prošireni i produbljeni.

Zavičaj: Diplomatske odnose prate i intenzivni politički konakti na vi-

sokom nivou. Može li se reći da nema otvorenih pitanja koja mogu pore-metiti pozitivan razvoj međusobnih odnosa?

Među prijateljima vlada visoka usaglašenost stavova i mi delimo veliki broj zajedničkih ciljeva. U proteklih osamnaest meseci mi smo se fokusirali na proširivanje prostora za našu političku sarad-nju, snažno smo naglasili važnost proširenja saradnje na polju eko-nomije i razmatramo na koji način možemo biti od koristi za srpsku zajednicu u Švajcarskoj. Obzirom na ovako čvrste osnove, mi smo apsolutno uvereni da ne postoji nijedan razlog zbog čega bi mogla da padne senka na naše odnose. Evidentno je da naše vlade imaju drugačiji pristup kosovskom pitanju, ali medju prijateljima mogu postojati oblasti u kojima ne vlada potpuno slaganje. Međutim, i tu imamo zajednički cilj, a to je politička i socijalna stabilnost u regionu koji su vrlo vazni za Evropu kao celinu.

Zavičaj: U Švajcarskoj živi oko 200.000 ljudi poreklom iz Srbije, što tu zajednicu čini etničkom grupom četvrtoj po veličini. Srpsko- hrvatski je najveći nezvanični jezik u zemlji. Oni uglavnom žive u regionima Ciriha, Ženeve, Bazela i Lozane i predstavljaju važnu sponu između naših ze-malja. Njihove organizacije i klubovi razvile su vrlo živu aktivnost. Često naglašavaju predusretljivost i otvorenost lokalnih vlasti. Da li postoji ten-dencija podizanja te saradnje na još viši nivo?

Mi smo vrlo zadovoljni time što oni predstavljaju tako važnu vezu između Švajcarske i Srbije. Svakako, ti odnosi između građana, po-rodica, ljudskih bića, su najjača spona koja može postojati između zemalja, i kao što se rekli, te veze su naročito jake zbog velikog broja građana Srbije kao i bivših građana Srbije koji su ziveći u Švajcarskoj stekli švajcarsko državljanstvo. Naša politika je takva da se mi ne mešamo direktno u rad i strukturu tih organizacija ali pozdravljamo njihovo organizovanje. Svesni smo da postoji široka raznolikost ovih organizacija i da za sada ne postoji jedna u kojoj svako može naći mesto za sebe. Znamo za raznovrsnost njihovih unutrašnjih struktura i sa zadovoljstvom ostavljamo srpskoj zajed-nici da odluči na koji način će komunicirati i kako će se održavati veze između različitih udruženja. Ono što smo mi uradili je da smo stavili akcenat na informisanje srpskih organizacije o našim eko-nomskim aktivnostima. Mi ih želimo kao saradnike i takođe želimo da im damo mogućnost da budu ambasadori u oba smera u pro-cesu izgradnje naših ekonomskih odnosa.

Zavičaj: Kako po vašem mišljenju teče njihova integracija u švajcarsko društvo?

Integracija je za nas ključna reč. Mi želimo da se sve zajednice

MEĐU PRIJATELJIMA VLADA VISOKA USAGLAŠENOST STAVOVA

NJEGOVA EKSELENCIJA AMBASADOR ŠVAJCARSKE ERVIN HOFER:

Oktobar 2010. ZAVIČAJ

u Švajcarskoj osećaju kod kuće. Osećati se kod kuće znači dve stvari, s jedne strane oni treba da se osećaju dobrodošlima, tako da se mi, stvarajući jedan okvir, trudimo da se oni zaista osećaju dobrodošlima. Opštine i gradovi organizuju razne aktivnosti i nude razne mogućnosti. Tu spadaju, na primer, susreti sa lokalnim or-ganima vlasti ili kursevi jezika za one koji žele punu integraciju u švajcarsko društvo. To je jedan element.

Drugi element, potreban da bi se oni osećali dobro, je njihova mogućnost da održavaju i neguju svoje korene i identitet, da imaju mogućnost da održavaju veze sa svojim familijama u zemljama iz kojih dolaze kako ne bi bili istrgnuti iz svog društvenog i porodičnog miljea. Za nas, ova dva elementa predstavljaju jednu celinu.

Zavičaj: Švajcarska se istakla po donacijama i humanitarnoj pomoći Srbiji, što je od velike važnosti za naše građane. Hoćete li pomenuti koje su najznačajnije vrste pomoći?

Mi izbegavamo reč pomoć. Mi to smatramo vrstom saradnje koja može imati različite oblike. Iako ovo nije direktno povezano sa vašim pitanjem, mi smo imali posebnu saradnju sa bivšom Jugoslavijom. Bili smo vrlo aktivni na finansijskom polju. Naše Centralne banke su imale bliske odnose. Postojale su veoma važne finansijske operacije u korist bivše Jugoslavije u kojima je Švajcarska imala vodeću ulogu. To je bio razlog zbog koga smo mi bili prisutni već u devedesetim godinama kada su se dogodile istorijske promene. Počeli smo odmah sa programom saradnje 1991. godine. Nažalost, kao što znate, te promene nisu bile uvek mirne. Mi smo se rano pojavili, pružajući znatnu pomoć u korist izbeglica i raseljenih lica. Počeli smo sa organizovanjem pomoći za njihov prihvat na teritoriji Srbije. Moram da kažem da je Srbija odigrala izvanrednu ulogu u prihvatu ovih ljudi. Moj vozač je tada radio za švajcarsku humani-tarnu pomoć i kada putujemo po Srbiji, on mi u skoro svakom mes-tu u koje dođemo kaže: „Ovde smo popravili školsku zgradu.“ ili „ Ovde smo podigli krov na obdaništu.”. Mislim, da je ovaj naš fizički doprinos još uvek vidljiv u celoj zemlji.

To je bila početna aktivnost u devedesetim godinama koja se nastavila i kasnije. Sada, kada je Srbija čvrsto na evropskom putu, mi smo sa humanitarne podrške u korist izbeglica i raseljenih lica prešli na podršku procesu transformacije. Mi podržavamo eko-nomski razvoj, što smatramo izuzetno značajnim. Imamo projekte podrške opštinama, želimo da ojačamo neke gradove i opštine, jer je naše istorijsko iskustvo da se zemljom upravlja odozdo ka vrhu, a ne sa vrha na dole i za nas su opštine ključne za solidan politički i socijalni razvoj.

Takođe smo aktivni u oblasti obrazovanja, i to na dva načina. Zajedno sa Ministarstvom obrazovanja razvili smo centre za obu-ku učitelja, tako da su oni u stalnom procesu usavršavanja što je vrlo važno za njihovu ulogu u obrazovanju mladih. Pored toga, podržavamo pristup obrazovanju Roma, jer mislimo da je obra-zovanje najbolji način za njihovu integraciju u društvo.

Sledeći važan element je energetika. Znamo da je Srbija u en-ergetskom smislu, zbog svog izuzetnog geografskog položaja, vrlo zanimljiva. Kao primere te saradnje u ovoj oblasti navešću da smo snabdeli EPS osavremenjenom verzijom kontrolnog sistema za razmenu i trgovinu električnom energijom, kao i sporazum o poboljšanju i nadogradnji temoelektrane „Nikola Tesla“.

Danas, kada se okrećemo novim izvorima energije, želimo da ko-ristimo resurse koji su raspoloživi u Srbiji, i na početku smo pilot projekta o upotrebi biomase u Beogradu. Ovaj nusprodukt poljo-privredne industrije mogao bi kao izvor energije da zameni ugalj ili

naftu. Taj projekt bi mogao da bude od značaja, ne samo za Srbiju, već i za ceo region.

Zavičaj: Nažalost, investicije ne prate visok nivo donacija. Da li veće investicije u našu privredu izostaju zbog švajcarske ocene da opšta eko-nomska klima kod nas ne pogoduje investitorima?

Ja bih to drugačije formulisao. Investicije i trgovina prate po-

slovne prilike. Ako one postoje, tu su investitori i trgovina će doći. Ključna reč u ovom slučaju je konkurentnost. Vi treba da ponu-dite konkurentno okruženje za privatne investitore i ako takvo okruženje postoji, oni će doći automatski, jer oni uvek znaju gde su najbolje prilike. Ja ovde moram da priznam da nas malo zabrinjava što Srbija to ne radi bolje. To nije procena švajcarske ambasade ili švajcarske vlade. Treba samo da pogledate bilo koju rang listu koju objavljuje Svetska banka, Kanadski institut Frejzer i naročito Svetski ekonomski forum u svom godišnjem izveštaju o konkuren-tosti svetskih privreda. U tom izveštaju Srbija se nalazi na 96. mes-tu i, izuzev Bosne i Hercegovine, sve evropske države su ispred nje, uključujući Makedoniju. Crna Gora je dosta ispred, Albanija takođe kao i Ukrajina. Dakle, to je razlog. Konkurentost, poslovno okruženje, su pojmovi koji uključuju mnogo toga... Tako, na primer, i mogućnost dobijanja građevinske dozvole. Video sam statistike o tom pitanju i tamo se Srbija nalazi na samom dnu spiska, čak iza 96. mesta. To znači, da u Srbiji može biti izuzetno komplikovano dobiti dozvolu za gradnju. Da nastavim sa ovom primerom- građevinska industrija je pokazatelj stanja u ekonomiji. Pošto je građevinska industrija u svetu već pod velikim pritiskom i ako se , povrh svega toga, još dodatno optereti velikim birokratskim opterećenjem, to mora da ima negativan uticaj na biznis.

Da zaključim - švajcarski investitori su ovde i oni su mnogo prisutniji nego što se misli jer mnoge kompanije koje nisu pod švajcarskom zastavom, kao na primer duvanska industrija, po-sluju iz Švajcarske, tako da su one u pravnom pogledu švajcarske kompanije. Evidentno je da bi takve kompanije dolazile u mnogo većem broju kada bi stepen konkurentnosti Srbije u regionalnom, evropskom i svetskom kontekstu bio veći. Mi samo možemo da ohrabrimo Srbiju da krene napred i popravi svoj položaj na ovim rang listama.

Zavičaj Premijer Srbije Mirko Cvetković je na otvaranju biznis fo-ruma Business Day Serbia u Cirihu rekao da je Švajcarska jedan od značajnijih ekonomskih partnera Srbije i naglasio da ć epredstavnici Srbijezajedno sa švajcarskim partnerima razmotriti mogućnosti većeg prisustva kompanija iz Švajcarske na projektima od značaja za srpsku privredu.. Ima li pomaka u ovim oblastima nakon ovih susreta?

Da, ovo pitanje je blisko povezano sa onim što sam upravo rekao. Dakle, investicije i trgovina prate poslovne prilike. Uloga srpske vlade, ali i švajcarske vlade, uključujući ambasadu, je da stvori mrežu, pravni okvir koji omogućuje privatnom biznisu da radi i da se razvija. Kada je jednom taj okvir obezbeđen, na privat-noj ekonomiji je da dođe, a mi smo tu da ih podržimo, posavetu-jemo i pomognemo im ukoliko i kada naiđu na teškoće.

Ono što mi radimo, naročito posle vrlo uspešne posete srpsk-og premijera Švajcarskoj, je da obema stranama ponudimo svoje usluge. Mi imamo program promocije srpskog izvoza u Švajcarsku, što je možda neobično, ali mi smatramo da je za jačanje ekonomije potreban put u oba smera. Naš izvoz u Srbiju je mnogo veći nego srpski izvoz u Švajcarsku. Kada bi Srbija povećala svoj izvoz, naša saradnja bi bila još snažnija.


Drugi element je da informišemo poslovnu zajednicu o novim okvirima saradnje. Srećan sam sto razgovaramo samo dva dana pre stupanja na snagu Sporazuma o slobodnoj trgovini izmedju Srbije i EFTA-e koji će spustiti barijere za ulazak srpskih proizvoda na švajcarsko tržiste. Dakle, mi sada promovišemo znanje o tome kako bolje ući na švajcarsko tržište. Na kraju godine videćemo ka-kav će to uticaj imati na ukupnu trgovinsku razmenu.

Zavičaj: Kulturna, obrazovna i naučna saradnja nisu regulisane međudržavnim sporazumima, jer Švajcarska nema takvu praksu. Saradnja se ostvaruje kroz pojedinačne akcije čiji su inicijatori i realiza-tori institucije i pojedinci iz pomenutih oblasti. Može li u ovoj oblasti doći do intenzivnije saradnje?

I u ovoj oblasti podržavamo aktivnosti u oba smera. Kada je kretanje dvosmerno, onda je uspeh zagarantovan. Podržavamo projekte dovođenja švajcarskih umetnika u Srbiju kao i projekte dovođenja srpskih umetnika kod nas. Želeo bih da dodam i treći smer, a to je podrška regionalnim projektima. Švajcarska je prva, ako ne i jedina, otvorila kancelariju u Beogradu za podršku srpskoj kulturi. Ideja je bila da se na taj način pruži podrška lokalnoj kul-turi u jednom teškom periodu. Ovaj deo našeg programa je sada završen jer smatramo da Srbija stoji na sopstvenim nogama, ali nastavljamo ovaj regionalni program podrške lokalnim aktivnos-tima preko Švajcarske kancelarije za kulturu u Sarajevu. Srpski umetnici mogu da konkurišu za finansiranje svojih projekata, uko-liko oni imaju regionalni karakter i značaj.

Ovo je jedan oblik saradnje. Drugi je da sarađujemo na pojedinačnim projektima: ovog leta samo imali jedno divno iskust-vo - podržali smo dvonedeljno gostovanje Omladinskog orkestra iz Berna koji je na kraju svoje turneje kroz Srbiju imao zajednički koncert sa Beogradskim omladinskim orkestrom. Bio je to zaista nezaboravan doživljaj.

Evo još jedan primer naše podrške saradnji u oba smera: pozna-to vam je da je srpski film ‘’Beli, beli svet’’ bio veoma uspešan na ovogodišnjem festivalu filma u Lokarnu na kom je srpska glumica Jasna Đuričić dobila nagradu Zlatnog leoparda za najbolju ulogu.

Što se nauke tiče, imamo čak i trostruki pristup. Prvo, imamo regionalni program, SCOPES, koji nudi mogućnosti za projekte zajedničkog istraživanja koji je dobro iskorišćen od strane srpskih naučnika u saradnji sa švajcarskim partnerima. Drugo, početkom ove godine smo počeli regionalni projekt iz oblasti političkih nau-ka, čiji je nosilac univerzitet u Friburgu. Treće, imamo program stipendija za jednogodišnje poslediplomske studije u Švajcarskoj.

Zavičaj: Tokom 2009. godine potpisani su brojni sporazumi o saradnji u raznim oblastima. Da li je taj trend nastavljen i u ovoj godini?

Svakako. Bili smo vrlo uspešni započinjući i dovršavajući razne sporazume i taj trend se nastavlja. Kao što sam već naveo, trgovin-ski sporazum sa EFTA stupa na snagu 1. oktobra. U međuvremenu smo uspešno završili pregovore o vrlo važnom sporazumu o so-cijalnoj zaštiti koji omogućuje srpskim državljanima pristup in-strumentima socijalne zaštite kao što je penzija ali i drugim, a da ne žive u Švajcarskoj. Ovaj sporazum će biti potpisan u Beogradu sredinom oktobra. Nadalje, imamo i sporazum o policijskoj sarad-nji koji je već potpisan u Beogradu i sada treba da bude ratifiko-van od švajcarskog parlamenta. Ovaj sporazum je važan pošto obe strane smatraju da je borba protiv kriminala, posebno protiv orga-nizovanog kriminala, jedan od ključnih koraka na putu ka Evropi.

Zavičaj: Da li će Švajcarska nastaviti da pomaže Srbiji na putu evro-integracije?

Mi u potpunosti podržavamo Srbiju na tom putu. Pojekti koje sam naveo i koji su finansirani kroz našu strategiju saradnje za period 2010-2013. imaju samo jedan cilj, a to je da budu svojevrs-ni fitnes program Srbije za njen put u Evropu. Većina projekata je povezana sa ovim ciljem a neki od nijh se izvode u direktnoj sarad-nji sa Evropskom unijom što nas dovodi u privilegovanu poziciju - da kao saradnike imamo sa jedne strane Evropsku uniju, a sa dru-ge Švajcarsku i Srbiju. To se, na primer, odnosi na jedan program koji imamo u Južnoj Srbiji, gde podržavamo snaženje opština, građansku inicijativu i gde želimo da unapredimo infrastrukturu.

Još jedan primer zajedničkog pristupa Evropske unije, Švajcarske i Srbije je program zasnovan na širokoj podršci opštinama. Mi svi smo uvereni da opštine imaju ključnu ulogu i zato smo uključeni u njihovo jačanje na nacionalnom nivou.

Zavičaj: U svom literarnom testamentu srpskom narodu, ‘’Čujte, Srbi’’, veliki prijatelj srpskog naroda, dr. Arčibald Rajs uputio je iskrenu poruku našem narodu. Gorko-slatku, rekla bih. Imate li vi neku takvu poruku, sviđala se nama ili ne? Mi moramo da učimo jedni od drugih.

Kao što ste rekli, učenje je dvosmerni proces. To, dakle, nije samo odnos studenta i profesora. Naša poruka su uzajamni odno-si, znači, dvosmernost. Svako od nas može da uči od onog drugog i kao Švajcarac ne bih davao jednostrane savete. Naša najvažnija želja je da vidimo Srbiju koja gleda napred, ne unazad. Istorija može da bude veoma teško opterećenje, ali istorija treba da bude oruđe za kreiranje budućnosti. Ovo zahteva da gledate napred i ne posrćete pod teretom prošlosti.

Sledeće, Srbija mora da postane mnogo konkurentnija na međunarodnoj sceni. Nije važan samo put ka Evropi nego i mesto koje će Srbija zauzeti u Evropi. Mnogo je bolje da Evropska unija kaže: „Molimo vas, pridružite nam se!“ nego da vi kažete „ Evropo, molim te, primi nas.“. Ukoliko ste vi konkurentniji, utoliko će vaši rezultati biti bolji i utoliko će put u Evropsku uniju biti lakši. To je naša poruka i naša želja.

Hvala. Kao poslednje pitanje, hoćete li nam nešto reći o vašim utisci-ma o Beogradu? Da li život diplomate ima nečeg zajedničkog sa iskust-vom dijaspore?

U Beogradu sam se osetio kao kod kuće od trenutka mog dolas-ka. Za jednog dilomatu, a ja mogu da govorim samo kao diplomata, Beograd je vrlo prijatan grad. Došao sam direktno iz Moskve i po dolasku uvideo sam da je ovo grad sa visokim kvalitetom života, koji istovremeno ima bogat kulturni zivot.

I lepo vreme?Ja volim hladno vreme. Odlično sam se prilagodio moskovs-

kim temperaturama, ali mi se sviđaju i ova duga i prijatna leta. Da zaključim, za jednog diplomatu ovo je vrlo prijateljsko i gostolju-bivo okruženje sa vrlo dobrim kvalitetom života.

Da li želite da kažete još nešto? Nešto što vas nisam pitala?Vaša pitanja su bila tako dobro koncipirana, obuhvatajući tako

široke oblasti od istorije do politike, ekonomije, privatnog života. Uradili ste jako dobro posao i imam utisak da sam mogao da izložim sve ono o čemu sam hteo da komuniciram sa vašim čitaocima.

Hvala. Nadam se da ćete sledeće nedelje dobiti negotinsko vino.Da sam znao da ste iz Negotina, zaustavio bih se tamo prilikom

moje posete Đerdapu. Tom prilikom posetili smo selo blizu Nego-tina, selo u kome se pravi vino za koje vi sigurno znate. Tamo smo bili sa partnerima iz EPS-a i proveli divno popodne.

Razgovor vodila: KRISTINA RADULOVIĆ VUČKOVIĆ


U svečanoj sali Skupštine grada Beograda, u ponedeljak 25. oktobra održan je svečani prijem povodom dana državnosti Republike Austrije. Pozi-vu njegove ekselencije austrijskog ambasadora Klemensa Koje i njegove

supruge, gospodje Martine odazvao se zaista veliki broj članova diplomatskog kora, kao i najviših predstavnika srpskog kulturnog, političkog, vojnog, privrednog i verskog miljea.

Delegaciju predstavnika srpske dijaspore u Beču predvodili su Borislav Kapetanović predsednik i Darko Miloradović zamenik predsednika Zajednice srpskih klubova u austrijskoj prestonici.

SVEČANI PRIJEM POVODOM DANA DRŽAVNOSTI AUSTRIJE

Tihomir Milovanović direktor Zdrast-venog centra u Negotinu, primio je ne-davno delegaciju bavarskog Crvenog krsta koji su predvodili predsednik Peter Klaper i Tore Frobeze visoki funkcioner ove hu-manitarne organizacije. Zajedno sa pred-stavnicima udruženja građana “Vajfert” iz Bora, organizatorima njihovog dolaska razgovarano je o potrebama negotinskog Zdrstvenog centra koje bio bavarski humanitarci eventualno mogli da obez-bede.

Naime, kako su izjavili Jasmina Huber predsed-nik “Vajferta” i aktivisti Dimitrije Nikolić, Nadica Cvetković i Čedomir Stošić, Bavarci već osmi put donose humanitarnu pomoć brojnim instituci-jama, za sada samo u Boru. Reč je o garderobi, obući i nameštaju. Sada dopremanje pomoći žele da prošire i na Negotin i Knjaževac, sa medicins-kim materijalom, uređajima i pomagalima.

Bavarsku delegaciju primio je i predsednik opštine Negotin dr Vlajko Đorđević.

PREDSTAVNICI BAVARSKOG CRVENOG KRSTA U NEGOTINU

Ljubaznošću predsednika Kulturno umetničkog društva “Jedinstvo” iz Beča gos-podina Zlatka Miloradovića, u prilici smo da vam prezentiramo

Program proslave velikog jubileja, 40 godi-na uspešnog rada i postojanja najstrijeg kluba naših ljudi u dijaspori.

Kako nam je predsednik Miloradović rekao u petak, 26.11.2010 od 19:00 u prostorijama kluba Jedinstvo Praterstraße 9, 1020 Wien, biće dodeljena priznanja organizacijama i zaslužnim pojedincima. Posle dodele priznan-ja za goste će biti priredjen koktel uz mali program i laganu muziku.

Sutradan u subotu, 27.11.2010 od 19:00 uHans-Mandl-Berufschule, Festsaal Längenfeldgasse 13-15, 1120 Wien, biće održano kulturno umet-nicko veče.Nastupoće klubovi „Jedinstvo“-Beč, „Stevan Mokranjac“-Beč, „Branko Radičević“-Beč i „Desanka Maksimović“-Lugano Švajcarska.

U nedelju, 28.11.2010 od 11:00, u prostorijama kluba “Jedinstvo” biće organizovano zajedničko druženje i ručak sa gostima SKUD „Desanka Maksimović“ iz Lugana i sa predstavnicima klubova „Branko Radičević“ i „Stevan Mokranjac“. Uz kulturni program i biće održano i tradicionalno takmičenje u spremanju pasulja (Pasuljijada)

16.11-12.12.2010 (Petak i Subota od 18:00)u prostorijama kluba Jedinstvo Praterstraße 9, 1020 Wien

Galerija 40 godina kluba Jedinstvo „40 Jahre Verein Jedinstvo-vom klassischen jugoslawischen Gastarbeiterverein zum interaktiven

Treffpunkt der Wiener Serbinnen und Serben“

40. GODINA USPEŠNOG RADAPROSLAVA JUBILEJA

Ambasador Srbije u Austriji Milovan Božinović priredio je u polovinom oktobra prijem povodom zvaničnog oproštaja od ministra savetnika Gorana Bradića.

U Ambasadu Srbije u Beču došli su najviši diplomatski predstavnici više evropskih zemalja, austrijskih ministarstava, novinari i predstavnici dijas-pore da bi se pozdravili sa Bradićem koji se, posle isteka mandata vraća u Beograd.

Bradić je, inače, u Beču službovao u dva navrata, a drugi mandat mu je trajao više od pet go-dina.

U svom govoru amba-sador Božinović posebno je po-hvalio Bradića, ocenivši da se radi o veoma predanom i iskusnom diplomati, kojem želi da u idućem mandatu bude ambasador.

Bradić, kojem je osoblje ambasade ovom prilikom predalo oproštajni poklon, rekao je da će mu Beč ostati u veoma lepom sećanju i naglasio da se nada da će za oko tri godine, kada bude dobio sledeću priliku da službuje u inostranstvu, Srbija već biti članica EU.

MINISTAR SAVETNIK GORAN BRADIĆ SE VRAĆA U BEOGRAD

Septembar 2010. ZAVIČAJ


Kulturno umetničko društvo “Stevan Mokranjac” je u svečanim pro-storijama škole u ulici Lengenfeldgasse 13 u dvanaestom bečkom ok-rugu Početkom oktobra po sedmi put za redom organizovao svoj tradi-cionalni “Jesenji sabor folklora” na kome su nastupili folklorni ansambli iz Srbije i Austrije.

Već sedam godina, u oktobru, kulturno umetničko društvo “Stevan Mokranjac” iz Beča u bojama jeseni prired-juje druženje i zajedničke folklorne igre sa svojim pri-jateljima.

Svake go-dine, klub na ovoj mani-festaciji ima goste kako iz Srbije, tako i iz Austrije. Njen osnovni moto je da p o d s t a k n e druženje i saradnju med-ju članovima klubova.

Ove go-dine gosti kluba “Stevan

Mokranjac” su bili KUD “Branko Radičević” iz Stare Pazove, KUD “Bari-li” iz Braunaua, kao i KUD “Jedinstvo” iz Beča.

Ansambli sva četiri društva su ove večeri približili publici igre iz Šumadije, “Mangupsko kolo”, igre iz Gornje Resave, vlaške igre, kao i prelepe stare tradicionalne melodije u izvodjenju brojnih solista.

Gosti iz Stare Pazove su se inače po prvi put našli u Beču, a ovim gostovan-jem su “ Mokran-jcu” zapravo uz-vratili posetu.

Klub “Stevan Mokranac” je naima bio njihov

gost u junu ove godine. Prijateljsvo je sklopljeno preko zajedničkog ko-reografa Dijane Kostić, a po svemu sudeći druženje i saradnja će biti

JESENJI SABOR FOKLORA U BEČU Kulturno-umetničko društvo “Stevan

Mokranjac” iz Beča dobilo je novu upravu, koju će naredne dve godine predvoditi Saša Božinović.

Na skupštini su izabrani pre svega mladi ljudi, koji su bili u klubu i koji su se istakli vrednim radom, ali nisu imali veće funkcije.

Na mesto predsednika izabran je Saša Božinović, potpredsednik je Jasna Sinđelić, blagajnik je Zaviša Vasić, a njegov zamenik Nenad Stevanović.

Sekretar kluba biće Sanja Petrikić, a zamenik sekretara Snežaca Ćosić, dok će revizorsku komisiju činiti Jovica Stanojević i Dragiša Stojanović. Ostali članovi predsedništva su Dragan Kalinović, Marko Marković, Ljutica Janković, Goran Oprić, Dragan Mladenović, Oliver Stanojević, Vladica Šćopić, Violeta Kračunović, Dragoljub Nekšojević.

Nova uprava donela je i nove ideje koje treba da pospeše rad, inače uspešnog društva.

Tako novo predsedništvo namerava da otvori školu folklora, koju će voditi jedan iskusni koreograf. Cilj društva je da se nastavi negovanje visokog amaterizma.

- Moj cilj je unapređenje rada, da postignemo još bolje rezultate. A prva naša aktivnost biće učešće na predstojećem Kvizu znanja - najavio je novi predsednik Saša Božinović.

Nova uprava je već ugovorila prvo gostovanje, a radi se o putovanju u Srbiju, gde će igrači KUD “Stevan Mokranjac” biti gosti društva “Zlatibor” iz Čajetine na regionalnom takmičenju za plasman na prvenstvo Srbije u folkloru.

NOVI PREDSEDNIK SAŠA BOŽINOVIĆ

U “MOKRANJCU”“STEVAN MOKRANJAC” ORGANIZOVAO

itekako nastavljeni.“Mokranjac” je tada bio gost na Vidovovdanskim susretima, koji klub

iz Stare Pazove tradicionalno organizuje. Vršnjaci su se medju sobom već zbiližili.

KUD “Barili” je jedno od novijih sprskih društava u Austriji, koje je vrlo aktivno, te se po prvi put našlo u Beču u gostima kod svojih prijatelja.

Uz igru i pesmu, druženje je potrajalo do zore, kao i svaki put kada je u pitanju “Jesenji sabor folklora” koji organizuje klub Mokranjac.


potvrđuje da uz njihovog pedagoga Bruna Ba-neta Nikolića, stasava još jedna generacija folkloraša.

Za sam kraj bez posebnog razloga ostavili smo karatiste „Karađorđa“ koji su još jednom demonstrirali lepu stranu ovog sporta, koji

prvenstveni cilj ima vaspitanje mladih u sports-kom duhu, da brane sebe od drugih, ali da čuvaju i druge od sebe.

Prošlo je još jedno oktobarsko subotnje veče, koje će po igrama i pesmama srpske mladeži mnogima dugo ostati u sećanju, a slav-ljenik se već sprema za nove nastupe, koji će u narednom periodu biti itekako puno.

Najmlađe bečko Kulturno umetničko društvo „Kolo“ proslavilo je u subotu prvi rođendan. Nesvakidašnja proslava bez pompe, govora i diploma, protekla je u fantastičnom folkolornom spektaklu. Teško je reći da li je prvak Austrije u folkloru „Karađorđe“ ili jedan od najstarijih bečkih klubova „Bambi“, možda gosti iz Velike plane i Gornjeg Milanovca, doprineo izvanred-noj rođendanskoj proslavi. Najvažnije je ipak istaći da je deveto oktobarsko veče, uoči bečkih izbora proteklo u manifestaciji bravuroznih folk-lornih koreografija i predivnoj pesmi.

No krenimo ipak redom. U jednoj od bečkih Haus de begin sala, ovog puta u 21. Bezirku, KUD „Kolo“ iz Beča proslavilo je prvi rođendan. O slavljeniku, predsednik „Kola“ Bruno Bane Nikolić kaže: Mi smo društvo osnovali prošle godine 28. septembra. Imali smo u početku 30 članova, da bi već pred kraj godine ta brojka dostigla cifru od pedesetoro. Usledilo je više gostovanja i u Austriji i u Srbiji. Učestvovali smo i na internacionalnom festivalu folkolora ove go-dine. Naš rad nije ostao nezapažen i eto danas

smo društvo koje ima čak 230 članova, od toga su više od 100 aktivni igrači. Ponosan sam na rezultate koje smo postigli. Podneli smo zahtev da budemo primljeni u Savez Srba Austrije i biće nam velika čast, ukoliko Skupština na na-rednoj sedenici donese pozitivnu odluku“ , kaže Nikoilić.

Uzgred, samo ponovimo reči vrsnog voditel-ja Zorana Aleksića, koji je podsetio publiku da su „Kolo“ osnovali bivši članovi „Bambija“ i da je upravo njihov raniji klub na rođendanskoj proslavi sa njima bez ikakve surevnjivosti već veoma raspoložen za saradnju. Eto, prilično neobično, ali i Srbi mogu da nađu zajednički jezik, odnosno da se slože. Neobično, ali isti-nito.

Vratimo se samoj proslavi i nastupima klubova. Odmah treba pomenuti najpri-jatnije izneađenje, koji su priredili članovi KUD“Tipoplastika“, za koje rekosmo da su iz Gornjeg Milanovca, a oni su ustvari iz Donje Livadice pored pomenutog grada. Nekada najslađeg grada poznatom po „Takovu“ i slatkišima. Ako za Donje Livadice niste čuli, verovatno ne znate ni za „Zlatni opanak“ i onda i ne znate da je baš kulturnoumetničko truštvo „Tipoplastika“ 1996. godine u konkurenciji više od 100 folklornih ansambala pobedilo. Da su veliko društvo potvrdio je i nastup ženske pevačke grupe čije je pevanje bilo na niovou horskog višeglasja, veoma retko, prisutnog u izvođenju izvornih narodnih pesama. Devojke su pokazale izvanrednu uvežbanost i muzikal-nost glasova.

Poseban utisak su ostvili i igrački trio iz „Karađorđa“ koji su baletski savršeno odigrali pastirsku trojku, da im mane ne bi našao ni pr-vak Narodnog pozorišta iz Beograda proslav-ljeni Konstantin Kostjukov. Pastirska igra je pokazala ne samo talenat i vaštinu igrača već i lepotu narodnih igara.

Da nam ne bi zamerili drugi klubovi, kažimo da su gosti iz Velike Plane i Donje Livadice sa „Pirotskim igrama“ i glamočkim „Nemim kolom“ bili rame uz rame sa odličnim „Bambijevcima“ i njihovom briljantno odigranom „Golijom“.

Domaćinu svaka čast na svemu što su uradili u protekloj godini aktivnosti, a posebne čestitke za dečiju grupu, koja svojom brojnošću

PONOSNI NA POSTIGNUTE REZULTATE

“KOLO” PROSLAVILO PRVI ROĐENDAN

ZAVIČAJ Oktobar 2010.ZAVIČAJ

Oktobar 2010. ZAVIČAJZAVIČAJ


Nezaboravnim koncertom ruskog hora ‘Glin-ka’, koji je nekoliko puta pohodio Mokranjčev grad, a poslednji put na ovom Festivalu nastu-pio 1997. godine, 14.oktobra zatvoreni su 45. Mokranjčevi dani.

Hor Državne akademske kapele ‘Glinka’ iz Sankt Peterburga u Rusiji, koncert je započeo izvođenjem kompozicije ‘Njest svjat’ Stevana Stojanovića Mokranjca, a u okviru svog pro-grama izveo i kompozicije Svetislava Božića, delove Liturgije Sv.Jovana Zlatoustog (na rom-skom jeziku) kompozitora Zorana Mulića, ‘S nami Bog’ Česnokova i splet ruskih narodnih pesama.

Primajući Plaketu 45. Mokranjčevih dana,

muzički čarobnjak, umetnički rukovodilac i dirigent hora ‘Glinka’, maestro Vladislav Černušenko, u nadahnutom obraćanju zahvalio se publici i organizatorima na toplom prijemu i sa svojim ansamblom, na radost posetilaca, iz-veo na bis tri kompozicije.

Zatvaranju Festivala u Negotinu prisust-vovao je i Aleksandar Vasiljevič Konuzin, amba-sador Ruske federacije u Republici Srbiji kojem je festivalsku plaketu uručio mr Milan Uruković, predsednik Skupštine Opštine Negotin. Am-basadora Rusije Aleksandra Konuzina, nego-tinska publika ispratila je burnim aplauzima, posle obraćanja u kojem je očekivano bilo reči o bratskoj i pre svega kulturnoj saradnji Rusije

i Srbije.Milomirka Jovović, vršilac dužnosti direk-

tora Doma kulture ‘Stevan Mokranjac’ Nego-tin, uručila je festivalska priznanja Plakete i Počasnice, pokroviteljima i prijateljima Festiva-la, kojima je izrazila puno uvažavanje a poseb-nu zahvalnost uputila na adrese organizacija, ustanova i pojedinaca.

Počasnicu 45. Mokranjčevih dana, odlu-kom Upravnog odbora Doma kulture ‘Stevan Mokranjac’ zavredeli su i svi članovi Pro-gramske komisije i selektor Festivala. Up-ravni odbor Doma kulture doneo je i odluku da Programska komisija u istom sastavu radi i na pripremi narednih Mokranjčevih dana, čiji će selektor ostati dr Branka Radović. Ona je u svojoj završnoj reči na zatvaranju 45. Fes-tivala, istakla da je posebno srećna što je Festival iz godine u godinu sve bolji o čemu svedoči i podatak da je ukupan broj posetilaca bio oko 6.000. U okviru Mokranjčevih dana ove godine nastupilo je 12 horova, od kojih dva iz Negotina, a posebno značajno je to što je Mini-starstvo kulture Srbije od ove godine festival ‘Mokranjčevi dani’ uvrstilo na prioritetnu listu manifestacija kulture, potpisivanjem Protokola o sufinansiranju Festivala.

ZAVRŠENI 45. MOKRANJČEVI DANI

NEZABORAVNIM KONCERTOM RUSKOG HORA ‘GLINKA’


Čast mi je da vas pozdravim i za-hvalim što svojim prisustvom veličate

svečanost zatvaranja 45. mokranjčevih dana.Slaveći ime našeg najznačajnijeg kompoz-

itora od 9. septembra do danas organizovali smo preko 30 programa mokranjcu u čast ( a nadam se ) na vaše zadovoljstvo.

Svako od vas ima pravo na svoj sud i kri-tiku o fesivalu.

Večeras ja sebi dajem pravo da zahvalim svima koji su mi poklonili poverenje da ove godine budem na čelu ustanove koja je sa malim a dobrim kolektivom izmebu ostalog i organizator festivala.

Izraziću puno uvažavanje generalnim pok-roviteljima, lokalnoj samoupravi i ministarstvu kulture republike srbije, no posebnu zah-valnost upućujem na adrese: organizacija, ustanova i pojedinaca bez čije materijalne, organizacione i tehničke podrške ne bi bilo

tako dobrih i sadržajnih programa koji su za vas bili pažljivo birani.

NEZABORAVNIM KONCERTOM RUSKOG HORA ‘GLINKA’

Vlajko Đorđević, predsednik Opštine Ne-gotin označio je kraj 45. Mokranjčevih dana rečima: ‘Posle svih programa koji su u naš grad ove godine, doveli poštovaoce Mokranjčeve muzike iz brojnih gradova naše Republike, večeras se Festival završava na najbolji mogući način. Moto ove muzičke svetkovine ‘Sa Mokranjcem u svet’, u slučaju Glinke, nije počeo večeras. Kao što Vam je poznato ovaj vrhunski hor davno je u svoj redovni repertoar uvrstio delo Stevana Mokranjca. Zahvaljujem

im na tome, baš kao i svim izvođačima koji će Mokranjčevu muziku i ubuduće izvoditi na scenama Srbije i sveta. Bolja promocija ovom gradu za put u svet, ne postoji.’

Poslednja slika 45. Mokranjčevih dana – scena ispunjena dobitnicima festivalskih priznanja i zvuci ‘Mnogaja leta’, koji su ispratili sve goste, učesnike i festivalsku publiku.

NOVO DRVO BADEMAPosle zatvaranja 45. festivala

‘Mokranjčevi dani’ - 15. oktobra u dvorištu Mokranjčeve rodne kuće, na inicijativu Doma kulture ‘Stevan Mokranjac’: delegacija hora ‘Glinka’, Milan Uruković, predsed-nik Skupštine opštine Negotin i Svetislav Nićetin, jedan od organizatora dolaska ans-ambla u Negotin, zasadili su mladicu badem drveta, koja će ubudućeznak prijateljstva ovog grada i velikog ruskog hora.

Sadnju badema, u znak zahvalnosti rus-kom horu ‘Glinka’ za gostovanje u Negotinu, simbolično su ispratiličlanovi hora Osnovne škole ‘Branko Radičević’ iz Negotina, koji su pod upravom Eme Milošević Anđelić u novoj,

modernoj obradi izveli kompozicije ‘Raslo mi je badem drvo’ i ‘Bolan mi leži’.


je dirigentu hora Jedinstvo djakonu Mihajlu Lazareviću, na predlog naše čuvene dirigentkinje Darin-ke Matić Marović dodeljen počasni doktorat Evroskog Univerziteta, za veliki doprinos očuvanju srpske kulturne baštine.

Mihajlu Lazareviću je počasni doktorat uručio prof. dr Milija Zečević, rektor pomenutog univerziteta.

Istovremeno je Srpskom pjevačkom društvo “Jedinstvo” 1839, državni sekretar u Ministarstvu dijaspore Predrag Tojić dodelio Povelju za ošuvanje srpskog identiteta i negovanje srpske kulture u Boki Kotorskoj.

Pomenimo i plemeniti gest profesora Zečevića, koji je dodelio 6 sti-pendija članovima Hora za studiranje na Evropskom univerzitetu. Dirigent Hora Mihajlo Lazarević odlučiće, koji će članovi, po troje, dobiti stipendije za masters studije i doktorske studije.

Nakon, toga pomenutoj dvojici se priključio i prisutnima u prepunom atrijumu, poklonio još jedan nosilac prestižne titule doctor honoris, pozna-ti patriota, humanista i mecena gospodin Ljubo Brajković, koji već deceni-jama živi i radi u Beču. On je svojim delovanjem itekako prisutan na ovim prostorima, ulazeći svojim životom i radom u legendu.

Ljubo Brajković, vidno raspoložen uveličao je ceo događaj time što

jepozvao članove Hora “Jedinstvo” da iduće godine u septembru, ponovo budu njegovi gosti i još jednom zadive publiku austrijske prestonice i kaže Doista, jubilej Srpskog pevačkog društva „Jedinstvo“, 170 godina rada

U metropoli kakav je Beograd, vikendi obiluju kulturnim dešavanjima, te neka od njih neopravdano ostaju u senci drugih. Tako je u senci dva velika vikend koncerta čuvenog zagrebačkog rock sastava u beogradskoj Areni ,ostao jedan prvorazredni nastup, doduše potpuno drugog muzičkog faha. No, ipak kažimo da je skoro neverovatno da je urednicima kulturnih rubrika u brojnim medijima srpske prestonice promakao ovakav koncert.

U pitanju je izuzetan koncertni nastup Srpskog pjevačkog društva “Je-dinstvo” 1839 iz Kotora održan u nedelju 17. oktobra u atrijumu Narodnog muzeja. Izuzetno izvodjenje kotorskog hora i izuzetna akustika atrijuma doprineli su da ugodjaj bude zaista sjajan. Svečana sala je bila puna lju-bitelja lepog pevanja i poštovalaca Hora “Jedinstvo” čuvara tradicije i srp-ske kulture u Boki Kotorskoj.

Među uglednim gostima bili su državni sekretar u Ministarstvu dijas-pore Predrag Tojić i šef kabineta ministra za dijasporu Lidija Dimitrijević. Zatim, potpredsednik Srpske akademije nauka prof. dr Nikola Tasić i njen generalni sekretar Dimitrije Stefanović. Pomenimo i akademika Dragana Nedeljkovića koji nam je rekao, da ni po koju cenu nebi propustio ovakav događaj.

Izuzetno dobro koncipiran program, omogućio je članovima hora uz

sigurnu palici dirigenta Mihajla Lazarevića da pokažu sve svoje pevačke kvalitete. Solistkinje Marijana Šovran i Aleksandra Dobriša, anđeoskim glasovima su i ovog puta blistale, stvarajući u atrijumu duhovnost koja je preplavila slušaoce.

Prvi deo programa činile su kompozicije svetovne muzike, a drugi niz etno kompozicija.

Publika je mogla da uživa u vrhunskom izvođenju kompzicija velikana horske muzike, hora koji beleži čak 17 decenija postojanja i koji je zadivio publiku u mnogim zemljama sveta.

U pauzi izmedju dva dela ovog koncerta održana je svečanost na kojoj

Punih 15 godina na mestu dirigenta Hora i umetničkog ruko-vodioca SPD „Jedinstvo“ je đakon Mihajlo Lazarević. S ponosom

ističe da sa horom proslavlja već četvrti jubilej. Hor iz Kotora okuplja 40 aktivnih članova. Hor „Jedinstvo“ Srpskog evačkog društva kon-tinuirano radi, negujući stari i uvek uvežbavajući novi program , kako bi zadržao svoju autentičnost, a opet, uvek bio „nov“ za publiku koja ga sluša.

Hor SPD „Jedinstvo“ je tokom minulih 17 decenija promenio brojne dirigente. Pamte se imena nekih: Čeha Bureša, Antuna Šulića, Antuna Homena, Tripa Tomasa, nekoliko Rusa, te Antuna Šulca, Austrijanca, koji je kao dugogodišnji dirigent „Jedinstva“, kasnije prešao na Cetinje, i na tekst prote Jova Sundačića, člana SPD „Jedinstvo“, kasnije sekre-tara kneza Nikole, komponovao prvu crnogorsku himnu „Ubavoj nam Crnoj Gori“.Na pitanje koji je po redu dirigent, sadašnji, u Đakon Mi-hajlo Lazarević uz osmeh odgovara:“ Nisam nikada brojao, ali bilo je mnogo mojih prethodnika. Za sada sam poslednji u nizu dosadašnjih i imam čast da sa aktuelnom postavkom Hora i članovima Društva,

dam doprinos proslavi stosedamdesetogodišnjeg jubileja.“

PJESMOM SRCU – SRCEM RODU !

VELIKA PRIZNANJA ZA SPD “JEDINSTVO” 1839 IZ KOTORA I DIRIGENTA MIHAJLA LAZAREVIĆA

P R O G R A M Nikolaj N. Kedrov–sin (1871-1940) - OČE NAŠ, Anonimni autor - AK-

SION ESTIN (vizantijski napev 15 v.), Aninimni autor – TEBE POJEM (bugarski napev 15.v.), Nikola Srbin (14.v.) – BLAGOSLOVEN JESI HRISTE BOŽE NAŠ, Anonimni autor – HRISTOS ANESTI (vizantijski napev), Aleksandar Astafjev – HRISTOS ANESTI, Kornelije Stanković (1831-1862) – HRISTOS VOSKRESMihail I. Ivanov (1859-1935) – BLAGOSLOVI DUŠE MOJA GOSPODA, Dobri Hristov (1875-1941) – VO CARSTVIJI TVOJEM solo – Marijana Šovran, sopran, Pavel G. Česnokov (1877-1944) – ZASTUPNICE USERDNAJA, Aleksan-darA.Arhangelski(1846-1924) –POMIŠLJAJU DEN STRAŠNI, Miodrag Govedarica –TJELO HRISTOVO solo – Aleksandra Dobriša, sopran, Jakov Šmeljov –SLAVA VO VIŠNJIH BOGU, Stevan St. Mokranjac (1856-1914) – TEBE BOGA HVALIM

Isidor Bajić (1878-1915) – SRPKINJA (iz opere„Knez Ivo od Sem-berije), Dobri Hristov – MARI MOME (Rečenica), Dragan Šuplevski – RUM, DUM, DUM, Jovan Gavrilivić – ORO SE VIJE, Dragana Veličković – GOLEMA Č’ČKALICA, Ukrajinska narodna pesma – JIHAV KOZAK


i opstajanja na kulturnoj sceni, nekada jedne države, potresane političkim i drugim prilikama, vredan je i pažnje i poštovanja. “Jedinstvo” duhovnosti i vekova, naziv Jedinstvo nosi od 1863. godine, a kao krsnu slavu slavi Sve-tog Savu. Godine ispunjene duhovnim vrednostima kroz horsko pevanje, kul-turnu delatnost u višekonfesionalnoj sredini, u vreme velikih bogosluženja, ali i pučkih fešti, u kontinuitetu prome-na državnih okvira od Austrije, Austrou-garske, Kraljevine SHS i Jugoslavije do današnjih dana, SPD “Jedinstvo” je

očuvalo izvorne principe svog delovanja, autohtono duhovno jezgro Srba u Boki Kotorskoj.“

Dodajmo na kraju, ono što ni jedna kamera ne bi zabeležila, a to j do-bro raspoloženje i sreća članova Srpskog pjevačkog društva “Jedinstvo” 1839, što su povodom velikog jubileja dobili visoka priznanja, za veliki trud kojim su stekli veliko ime u horskom pevanju.

B. R. - D. R.

Akademik Profesor dr Milija Zečević Rektor, vlasnik i osnivač Evropskog Univerziteta, Beograd

Redovni profesor Evropskog Univer-ziteta, Beograd-Pariz-Njujork... Grand Doktor Zapadne Filozofije Evropske aka-demije za informatizaciju

Predsednik Odbora Ujedinjenih Nacija za obrazovanje na daljinu, Beč

Počasni doktor Internacionalnog Uni-verziteta Albert Schweitzer, Ženeva

Član Akademskog senata Internacio-nalne diplomatske akademije. Redovni profesor Evropske akademije za informa-tizaciju, Brisel

Akademik i Predsednik Evropske aka-demije nauka, Beč

Dobitnik Nagrade za životno delo za doprinos u nauci, obrazovanju, inter-

nacionalnom menadžmentu i diplomatiji, Svetski kongres umetnosti, nauke i komunikacija

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - -- - -Evropski Univerzitet kao ob razovno naučna ustanova u saradnji

sa svojim članicama realizuje projekte u funkciji mira, boljeg života i razvoja biznisa u svetu. Strateški projekti su u funkciji prioriteta pro-grama evroatlantskih integracija i u funkciji razvoja multinacionalnih i transnacionalnih kompanija.

Evropa je multikulturalna i multijezička sredina, koju čini preko 40 zemalja i u kojoj se govori 70 različitih jezika. Nezaobilazni činilac Ev-ropske privrede je privreda država Evropske unije.

Donošenjem evropskog ustava i širenjem Evropske unije ostvariće se san integracionih procesa i povezivanje svih država i naroda Ev-rope.

Budite studenti, magistranti i doktoranti Evropskog univerziteta. Bu-dite učesnici stvaranja nove Evrope i novog Sveta.

S poštovanjemProfesor dr Milija Zečević, Rektor Evropskog Univerziteta

MIHAJLO LAZAREVIĆ (1971) završio je nižu muzičku školu “Josip Slavenski”, srednju muzičku školu “Isidor Bajić” u

Novom Sadu. Diplomirao je na Akademiji Umetnosti. odsek Muzička Akademija, podgrupa za opštu muzičku pedagogiju u Novom Sadu.

Vođenjem horskih ansambala bavi se od 1992. godine kao asis-tent u horovima AKUD “Sonja Marinković” i “Sv. Stefan Dečanski” u Novom Sadu.

Od 1994. godine vodi hor Srpsko Pjevačko Društvo “Jedinstvo” ia Ko-tora. Nakon tri godine biva angažovan kao profesor hora i drugih teoretskih predmeta u školi za os-novno i srednje muzičko obrazovanje “Vida Matjan” u Kotoru,. gde i danas radi.

Profesor je i u Bogo-sloviji Sv. Petra Cetinjsk-og od 1995. godine gde predaje crkveno pojanje i vodi hor te crkveno- pros-vetne ustanove. Redovno učestvuje na svim kon-certime koje organizuje hor SPD “Jedinstvo”, na republičkim (do raspada

SCG i saveznim)takmičenjima, brojnim manifestacijama, prigodnim akademijama, festivalima u zemlji i inostranstvu...

Od 2003-2007 učestvuje kao asistent dirigentima Darinki Matić - Marovi i Aleksu Ineku u okviru muzičke manifestacije KotorArt. Os-tvario je nekoliko velikih turneja po srednjoj Evropi. Izdao tri muzička CD-a. Trenutno se nalazi na post-diplomskim stidijama na Muzičkoj Akademiji na Cetinju i usavršava se u klasi prof. Darinke Matić-Marović na odseku za horsko dirigovanje.

Sa ženskim horom ŠOSMO “Vida Matjan” iz Kotora osvojio: 7 zlatnih i 1 srebrnu liru (98 poena) na republičkim i saveznom takmičenjima (1998, 2000, 2002, 2004, 2006). Sa mešovitim ho-rom ŠOSMO “Vida Matjan” iz Kotora osvojio 3 zlatne i jednu sre-brnu liru (1998. 2000. 2006. 2008). Sa horom niže muzičke škole iz Kotora osvojio 2 zlatne lire (2000, 2002). Sa kamernim horom ŠOSMO “Vida Matjan” iz Kotora osvojio 2 zlatne i tri srebrne lire (1999, 2007, 2009). Sa kamernim horom ŠOSMO “Vida Matjan” iz Kotora osvojio 2 zlatne i tri srebrne lire (1999, 2007, 2009).

Sa horom SPD “Jedinstvo” iz Kotora učestvovao na 16., 17. i 18. Horskim svečanostima (1996, 1998, 2000) u Nišu i svaki put osvaja nagrade za izuzetnu interpretaciju dela iz stare epohe (renesansa i barok). Učestvuje dva puta na festivalu “Horovi među freskama” u Beogradu (1997, 2001). Učestvuje dva puta na Festivalu kamernih horova u Kragujevcu (2001, 2003) gde dobija priznanje za izuzetno osmišljavanje koncepcije koncerta, interpretaciju, nego- van horski zvuk...

Sa ovim ansamblom primio je izuzetnu “Vukovu nagradu” (2004). Učestvovao na poziv organizatora, na 40. Mokranjčevim danima u Negotinu (2005). Učestvovao na festivalu “Gospojinski dani” u Valjevu (2006). Na 8. međunarodnom festivalu “Zlatna vila” u Prije-doru (2008) osvojio nagradu za interpretaciju muzike stare epohe. Iste godine učestvovao na II. međunarodnom festivalu “Pančevački dani duhovne muzike”.

Ostvario četiri velike turneje (Nemačka, Austrija, Mađarska, Grčka) i koncertirao u mnogim gradovima Evrope: Budimpešta, Beč (Katedrala Sv. Petra), Linc, Grac, Bon (Kraljevska kapela Univer-ziteta), Keln (Katedrala Sv. Pantelejmona gde je i snimljen koncert za TV Dojče Vele), Štutgart, Hanover, Bilefeld, Dortmund, Frankfurt, Dizeldorf, Pariz, Ženeva, Minsk. Hidra...

Na osnovu napred navedenog preporučujem mladog i tal-entovanog kolegu Mihajla Lazarevića da mu Evropski Univerzitet u Beogradu dodeli počasni doktorat iz oblasti muzike, jer svo-jim delovanjem u Kotoru unapređuje muzičku kulturu u Crnoj Gori, promoviše Srpsku duhovnu baštinu kako u zemlji, tako i u zemljama regiona i Evrope. Radi na očuvanju srpske muzičke kulture i tradicije u Crnoj Gori, negujući mlade talente kroz pedagoški rad i rad sa horo-vima koje vodi.

Darinka Matić - Marović


pozivi za nova druženja. Svakako zahvalnost za to najviše pripada članovima i rukovodioci-ma, pa stoga važimo za najbojle organizovanu i integrisanu Zajednicu u pokrajini- naglasio je Nenad Šulejić, predsednik KSZ Salcburg.

Turističko mesto St. Johann u pokrajini Sal-cburg proteklog vikenda bilo je sastajalište bro-jnih predstavnika narodnosti koji žive u ovom delu Austrije. Uz domaćine, kulturno-austrijska udruženja, učesnici skupa imali su priliku da se predstave u kulturnom programu, modnoj reviji, prezentaciji i kulinarskim specijalitetima. Prelepa kongresna dvorana „St. Johann“ bila je premala da primi sve posetioce. Ispred dvorane postavljeni su štandovi koji su prolaznike privlačili raznolikim i bogatim trpezama.

Po običaju štand Kulturno- sportske Zajed-nice Srba bio je najprivlačniji i najposećeniji. A ko bi i mogao da odoli prasećem pečenju, lovačkom kotliću, srpskoj sarmi, proji, pre-brancu, gibanici i preko trideset vrsta kolača.

Svakako da su tome najzaslužniji roditelji dece, članova KSZS-a. Za uzvrat najmladji i sred-nji uzrast folklornog ansambla, kao i izvorna pevačka grupa u prelepim srpskim nošnjama svojim programom na bini izmamili su veliki aplauz publike. Festival je otvorio gradonačelnik Günther Mitterer zajedno sa najmladjima, kada su ispred kongresne dvorane u znak mira i tol-erancije pustili da lete preko petsto šarenih ba-lona. Učesnike je pozdravila i zahvalila im se na učešću u ime pokrajine Salzburg, Landesrätin Doraja Eberle.

- I ovog puta žiteljima pokrajine Salcburg približili smo i prikazali tradicionalnu vrednost srpske kulture. Očigledno da to dobro radimo, organizatorima se dopada, pa stižu pohvale i

U znak uspešne saradnje sa Biroom za In-tegraciju grada Salcburga stigao je poziv da članovi Kulturno- sportske Zajednice Srba (KSZS) učestvuju u projektu „Lange Nacht der Museen“. Bilo je to još jedna prilika da se prikaže deo srpske kulture brojnih posetiocima u muzeju „Panorama“. Ovog puta pod ruko-vodstvom Slavoljuba Jeremića grupa pevača Zajednice predstavila se spletom izvornih srp-skih pesama. U ime muzeja gospodja Renate Wonisch-Langenfelder zahvalila se članovima Zajednice na učešću sa nadom da će se sarad-nja nastaviti.

- Svakako da nam pozivi i nastupi u značajnim institucijama grada prijaju, što pot-vrdjuje da rukovodioci sekcija kvalitetno obav-ljaju zaduženja – istekao je predsednik KSZS Nenad Šulejić i naglasio da članove Zajednice u Oktobru očekuju još tri učešća u zajedničkim projektima grada i pokrajine Salcburg.

U pokrajini Salcburg od septembra zvanično radi novo udruženje Srba, Kulturno-sportsko društvo “Harmonika” u Cel am Zeu. Svakako radosna vest za sve mališane koji žive u ovom delu pokrajine, jer sada putem druženja mogu da uče ponešto i o svojoj kulturi. Pored muzičke sekcije (grupa harmonika) koja već uspešno radi i nastupa počela je da radi i folklorna sekcija. Tridesetoro dece podeljeno je u dve grupe (mali i srednji uzrast). Nedavno su održali prvu probu.

U znak podrške i buduće saradnje sa no-vonastalim društvom početne korake na probi su pokazali Dragana Nedić i Marko Šulejić, članovi Kulturno-sportske zajednice Srba u Sal-cburgu.

Predsednik društva “Harmonika” Petko Todorović poziva sve zainteresovane da se uključe u rad sekcija, a kako navodi, glavni za-datak je pronalaženje koreografa za stalni rad sa društvom.

„SRBI U NOĆI MUZEJA“

KSZ SALCBURG

„HARMONIKA“ NOVO UDRUŽENJE SRBA

ODRŽAN FESTIVAL KULTURE “DANI MIRA 2010.”

U POKRAJINI SALCBURG


Prošle nedelje u Inzbruku je održana treća generalna skupština Srp-ske pravoslavne omladine Inzbruk (SPOJI) na kojoj je izabrana nova uprava na čelu sa predsednikom Vladimirom Vlajićem.

Skupština je otvorena zajedničkom molitvom i rečima paroha proton-amesnika oca Vidoslava, koji je pozdravio članove i prijatelje udruženja i druge goste. Zatim se prisutnima obratio i Mića Pantić, najstariji član srpskog patriotskog udruženja “Sveti vladika Nikolaj” iz Inzbruka, koji se zahvalio na pozivu omladinaca i poželeo im uspešan rad.

U rukovodstvo udruženja uz predsednika Vladimira Vlajića izabra-ni su i zamenik predsednika Aleksandar Spasojević, sekretar Silvana Lazić, zamenik sekretara Oliver Ranisavljević, blagajnik Filip Vljić i za-menik blagajnika Đorđe Đorđević.

Predsednik SPOJI Vladimir Vlajić je takođe pozdravio prisutne, zah-valio im se na dolasku i preneo pozdrave bratskih udruženja i prijatelja SPOJI iz svih krajeva sveta, kao na primer iz Kanade i Australije, mnogih zemalja Evrope i naravno iz Srbije.

Vlajić je predstavio aktivnosti od jula do septembra, trenutne i buduće aktivnosti Srpske pravoslavne omladine iz Inzbruka (SPOJI). Izdvojio je pokloničko putovanje u julu, Sabor srpske omladine i 4. sabor srpske mreže, omladinski basket turnir u avgustu i brojne humanitarne akcije.

Posebnu radost izazvali su promotivni spotovi SPOJI, koji predstavl-jaju rad udruženja koje je aktivno na tri polja - prosvetnom, društvenom i humanitarnom.

Predstavljeni su i aktuelni projekti poput kumstva za decu s Kosova i Metohije u saradnji sa Svetosavskom omladinom iz Beča i opštinom Kosovska Vitina i SPOJI biblioteka.

Drugi deo skupštine je protekao u diskusiji o aktuelnoj situaciji u Sr-biji, odnosima između Srba u matici i Srba u rasejanju i kako bi trebalo da se na najbolji način promoviše otadžbina u svetu.

SPOJI će u narednom periodu održati planiranu projekciju filma “Krušedol - 500 godina u 12 slika”.

AKTIVNI NA TRI POLJA

GENERALNA SKUPŠTINA “SPOJI”

U subotu 09.10.2010. članovi SPOJI krenuli su ka mestu Figen (Fü-gen) u pokrajini Tirol, koje je udaljeno oko 50 kilometara od Insbruka. Krenuli su na folklorijadu čiji je organizator bio KSK “Petar Kočić” iz is-toimenog mesta, kako bi na informativno-humanitarnom štandu SPOJI prikupljali dobrovoljne humanitarne novčane priloge za srpski narod na teritoriji bivše Jugoslavije!

Članovi SPOJI od organizatora i domaćina KSK “Pe-tar Kočić” su prim-ljeni veoma prijatno i odmah nakon dolaska u Figen gde je u gradskoj sali održana folk-lorijada, započeli su postavljanje štanda, kako bi sve bilo maksimalno pripremljeno za sam početak mani-

festacije koja je okupila nekoliko srpskih kulturno umetničkih društava iz

cele Austrije, a takođe i regionalne austrijske folkloraše koji su predstavili tradicionalne lokalne igre, tako da je ova manifestacija bila veoma pozi-tivna i po integracionom aspektu.

Na štandu SPOJI bili su predstavljeni izveštaji sa dosadašnjih hu-manitarnih akcija, bilo je informacija o udruženju, a najvažnija je bila mogućnost da se dobrovoljnim donacijama pomogne srpskom narodu na prostorima bivše Jugoslavije!

Interesantno je napomenuti da je ova manifestacija započeta kako i dolikuje pravoslavnim Srbima - sa zajedničkom molitvom koju je zajedno sa svim prisutnima ka Gospodu uputio Jerej Aleksandar Stolić. Nakon zajedničke molitve krenula je i procedura otvaranja folklorijade, kada se posetiocima kao prvi obratio predsednik KSK “Petar Kočić” gospodin Gojko Savić, koji je svima poželeo opušteno i lepo veče,zatim predsed-nik Saveza Srba u Austriji gospodin Dragiša Vasiljević, koji je pozdravio sve prisutne i takođe im poželeo svako dobro,kao i gradonačelnik mesta Figen, koji je sa zadovoljstvom prihvatio ovu manifestaciju radi još bolje saradnje austrijskog i srpskog naroda i radi međusobnog upoznavanja kultura ovih naroda. SPOJI je na otvaranju folklorijade takođe predstav-ljeno kao mlado, aktivno iudruženje, pred kojim cilj, očuvanje srpskog identiteta na ovim prostorima.

Možemo reći da je te subote sve krenulo kako treba, a uz veliki trud i požrtvovanje na kraju je sakupljena skromna novčana pomoć od 171,50€ za srpsku decu i srpski narod u Republici Srpskoj Krajini, Bosni, Srbiji, Kosovu i Metohiji i svih srpskih zemalja, koja će u sklopu sledećih humanitarnih akcija biti uručena onima kojima je najpotrebnija!

Srpska Pravoslavna Omladina Insbruk ovom prilikom se u ime svih onih kojima je potrebna pomoć još jednom zahvaljuje svim donatorima ove večeri i poziva ih da i ubuduće pomažu srpskoj deci i narodu!

PRIKUPLJALI POMOĆ NA FOLKLORIJADI

I “SPOJI” U FIGENU


Privrednici iz Austrije nalaze se na vrhu stra-nih investitora u Srbiji sa više od 300 preduzeća, a odnedavno je predstavništvo u glavnom gradu Srbije otvorila i marketinška agencija iz Beča “NOA” (No ordinary agency - nesvakidašnja agencija).

Povodom otvaranja predstavništva u Beo-gradu “NOA” je u sredu uveče u Zemunu, orga-nizovala veliku proslavu na koju su došli austri-jski i srpski privrednici, predstavnici kulturnog, javnog, diplomatskog i sportskog života.

Velikoj fešti prethodio je skup Kruga austri-jskih privrednika, pod pokroviteljstvom “NOA”, na kojem je govorio Dejan Šoškić, guverner Narodne banke Srbije .

“NOA” u Beogradu otvorila je predstavništvo na Novom Beogradu u zgradi u kojoj se na-lazi austrijsko osiguranje “Viner Štetiše”. Inače “NOA” postoji od 2006, a vodi je Ivica Đurđević, biznismen srpskog porekla. To je agencija koja nudi takozvanu “potpunu” uslugu svojim koris-nicima, a višegodišnje iskustvo primeniće od sada i na Balkanu, jer predstavništvo u Beogra-du je centrala “NOA” za zapadni Balkan.

U Austriji “NOA” ima 18 zaposlenih, gde za-stupa velike kompanije poput “Koka Kole”, ili “Rojal Kanina”, a u Beogradu je već zaposlila 12 ljudi. Agencija korisnicima nudi kompletan servis od izrade koncepcije sve do marketinga. Da se radi o značajnoj marketinškoj agenciji najbolje govori činjenica da je “NOA” deo gru-pacije “Štrobl-Krigner” koja ima godišnji obrt od 270 miliona evra.

- “NOA” je donela odluku da se širi na Bal-kan, zbog čega je otvoreno predstavništvo u Beogradu. U tom predstavništvu rade ljudi koji imaju veliko iskustvo stečeno u brojnim međunarodnim marketinškim kompanijama - is-takao je Darko Miloradović, član upravnog od-bora.

On je ukazao da u Srbiji i uopšte na Balkanu posluje mnogo austrijskih firmi, pa je “NOA” odlučila da i ona dođe na ovo tržište kako bi im ponudila usluge koje godinama nudi u Austriji.

Prema rečima Miloradovića “NOA” je prva austrijska i uopšte prva marketinška agencija sa nemačkog govornog područja koja je odlučila da se širi na Balkan, u cilju primene svog znanja i iskustva kompanijama koje posluju u regionu.

Odmah po startu poslovanja na Balkanu “NOA” je pridobila poverenje brojnih klijenata među kojima je, na primer, “Samsung”.

“NOA” I U BEOGRADU

AUSTRIJSKA MARKETINŠKA AGENCIJA

U bečkoj Većnici u utorak uveče održana je multimedijalna promocija Srbije u cilju pred-stavljanja austrijskim privrednicima, kako bi im se uklonio strah od investiranja u našu zemlju.

Ambasador Milovan Božinović istakao je da je Srbija spremna da savlada probleme i iskoristi mogućnosti koje joj se otvaraju. On je, na manifestaciji “Otkrivanje Srbije”, u orga-nizaciji predstavništva Privredne komore Srbije (PKS) u Austriji, naglasio da je glavni cilj poli-tike Srbije članstvo u EU.

- Srbija je ekonomsku krizu, koja je posled-njih godina obeležila privredu sveta, dobro prošla. Nije bilo većih potresa, i preduzeća koja su funkcionisala ranije su opstala i imaju pers-pektivu za bolje poslovanje, a što je najvažnije strani investitori su ostali jer nisu bili razočarani - podvukao je Božinović.

Predstavništvo PKS-a u Austriji je u sarad-nji sa Gradskom upravom Beča, Udruženjem socijaldemokratskih privrednika Austrije, Am-basadom Srbije i Srpskim kulturnim forumom u Beču, organizovalo je manifestaciju “Otkrivanje Srbije”. Direktor predstavništva PKS-a Vera Vidović naglasila je da joj je dugo bila želja da na ovakav način predstavi Srbiju.

- Scenario večeri bila je knjiga “Srbija na drumovima, pru-gama i rekama”. Dobro je poznato da su u Srbiju investirale velike austrijske kom-panije, a 90 odsto privrede Austrije čine mala i sred-nja preduzeća. Mali i srednji privrednici dosad nisu investirali u našu zemlju jer su uplašeni da ne postoji bez-bednost investicija. Ovom manifestacijom želeli smo da im približimo Srbiju i uklonimo strah - objasnila je ona.

Poslanik u bečkoj skupštini Anica Macka-Dojder je ukazala da je predstavništvo PKS-a imalo mnoštvo aktivnosti u Austriji da bi pro-movisalo Srbiju i predstavilo na što lepši način.

Na manifestaciji je multimedijalno - muzikom, video spotovima, modnom revijom i tekstom - prisutnima približeno novo lice jedne drugačije i moderne Srbije, koja je idealna lo-kacija za investiciona ulaganja, ali i za turizam, življenje i rad.

Srbija je predstavljena, kako istorijski tako i prirodnim lepotama preko filmova Turističke organizacije Beograda i Srbije. Svoje kre-acije predstavila je Dragica Gavrić iz modne kuće “Gani” iz Loznice. Tekstove o Srbiji na nemačkom čitali su Miljana Miletić i Borko Ivanković.

PROMOCIJA U BEČKOJ VEĆNICI

“OTKRIVANJE SRBIJE”

Na poziv Socijalističke omladine Beča prošle nedelje u glavnom gradu Austrije boravi-lo je 25 mladih i odraslih iz Srbije, Bosne i Her-cegovine, Hrvatske, Crne Gore i Slovenije pod motom “Beč zove” podržavajući predizbornu kampanju Socijaldemokratske partije Austrije (SPO).

Mladi iz srodnih stranaka iz Srbije imali su mogućnost, pored upoznavanja grada, da uživo vide predizbornu kampanju u Beču.

“Poseta naših prijatelja sa Balkana je znak međunarodne solidarnosti”; istakao je Štefan Jagš, predsedavajući Socijalističke omladine u Beču.

Tako su mladi iz Srbije na bečkoj pijaci “Našmarkt” sa ministarkom za pitanja inte-gracije Sandrom Frauenberger lobirali za SPO i njenog lidera, gradonačelnika Beča Mihaela Hojpla.

U Beču je inicirano osnivanje Srpskog kul-turno-prosvetnog društva (SKPD) “Prosvjeta” u Austriji. Prvi sastanak Inicijativnog odbora održan je krajem prošle nedelje u prostorijama crkve Sveti Sava u Beču. Inicijativni odbor čine: Mihajlo Vujović, Olga Danilović, Željana Bojanić, Gabrijela Vuković, Ana Kukić, Miroslav Zaharić, Momo Ševarika, Dragica Pejić, Darko Markov, Borko Ivanković i predstavnik SPC, koji će naknadno biti određen. Za predsednika odbora je izabran Mihajlo Vujović, poverenik SKPD “Prosvjeta” za Beč, a za sekretara iz-abrana je Željana Bojanić, magistar germanis-tike.

Osnovni ciljevi delovanja jesu očuvanje i negovanje identiteta i tradicije srpskog naroda.

“PROSVJETA” U AUSTRIJI

MLADI SA BALKANA PODRŽALI SPÖ

NA IZBORIMA U BEČU


Promocija knjige „Naš jezik“, autorke Svet-lane Matić, održana je početkom.oktobra u pre-punoj svečanoj sali Ministarstva za dijasporu u Beogradu. „Naš jezik“ je udžbenik namenjen učenju maternjeg jezika naše dece u dijaspori. Izdavač je „Prosvetni pregled“ iz Beograda, koji ove godine slavi 65 godina uspešnog posto-janja i rada.

Promociju je otvorila Nevenka Kraguljac, diplomirani pedagog iz Beograda, koja je bila i voditelj promocije. U ime Ministarstva za dijas-poru prisutnima se obratila Tatjana Garčević, savetnik ministra zadužena za sektor kulturne, naučne i sportske saradnje sa dijasporom. Ona je istakla značaj pojavljivanja ove knjige i stim u vezi podršku Ministarstva za dijasporu ovom projektu vezanom za unapređivanje učenja srpskog jezika.

Dr Ljubica Prodanović, eminentni stručnjak iz oblasti vaspitanja i obrazovanja ne samo na jugoslovenskim prostorima, već i šire, inače, je-dan od recenzenata knjige, u svom podrobnom izlaganju, osvrnula se na modele organizovan-ja ove nastave u dijaspori, naglasivši značaj

postojanja ove nastave i pojavljivanje ove knjige namenjene našoj deci koja žive daleko od svoje otadžbine. Istakla je da su u knjizi za-stupljene i azbuka i abeceda, koje su štampane u međusobno obrnutim smerovima, tako da se ni jedno pismo ne favorizuje.

Prof. Dr Drago Pantić je dao istorijski pregled pojavljivanja Bukvara , a posdebno je istakao da je Vuk Stefanović Karadžić svoj prvi Bukvar upravo objavio u Beču, 1827. godine. Zanimljivo je i to da je prof dr Drago Pantić bio profesor autorki Matić za vreme studija na Ped-agoskoj akademiji za obrazovanje nastavnika razredne nastave u Beogradu i Filozofskom fakultetu. Posebno se zahvalio Austrijskoj Vladi i školskim vlastima što su nastavu maternjeg jezika uvrstile u svoj školski obrazovni sistem.

Autorka Svetlana Matić je izrazila zadovoljst-vo što se promocija njene prve knjige odvija u Beogradu i to Ministarstvu za dijasporu, u ok-viru čije delatnosti je ova knjiga sredstvo da se

ostvaruju tako važni ciljevi učenjem maternjeg jezika, zarad očuvanja nacionalnog identiteta i sticanja sposobnosti za dalje školovanje. Naznačila je da je ovaj udžbenik rezultat iskust-va u neposrednoj pedagoškoj praksi i trežnje da se efikasnost rada u nastavi učenja mater-njeg jezika podigne na kvalitetan nivo. Autorka Matić je istakla da je glavni cilj ovog poduhvata bio da se omogući našoj deci da ostvare svoja prava na obrazovanje na maternjem jeziku. Svetlana Matić se zahvalila svima koji su do-prineli da se ovaj udžbenik „Naš jezik“ pojavi u Beogradu za našu decu u Austriji i drugim ev-ropskim zemljama.

Knjiga „Naš jezik“, koja je tehnički i grafički veoma dobro priređena, moći će da se poruči direktno preko izdavača „Prosvetnog pregleda“ na telefon: 011/3239096. Takođe će se naći i na predstojećem Sajmu knjiga u Beogradu na štandu Ministarstva za dijasporu Srbije.

U Beču, 12. novembra, u Egazentrumu u Šestom bečkom okrugu u Windmühlgasse 26 biće održana promocija ove knjige sa početkom u 18h i 30 minuta. Predviđeno je da na promociji govore Anica Matzka Dojder, poslanica u bečkom gradskom Par-lamentu. Mr Gordana Ilić Marković, profe-sor na Institutu za slavistiku Univerziteta u Beču i Svetlana Matić. U muzičkom delu programa nastupiće Milica Culus uz pratnju pijanistkinje Nataše Veljković.

Svetlana Matić je rođena 19.juna 1966. godine u Beogradu. Zavrsila je

Pedagosku akademiju za obrazovanje nas-tavnika razredne nastave 1987. godine u Beogradu i Filozofski fakultet – Odsek Peda-gogija 1993. godine. Radila je kao nastavnik razredne nastave u O.Š. „Vuk Karadžić“ u Ripnju i O.Š. „Filip Filipović“ u Beogradu.

U svom pedagoškom radu primenjivala je inovacije i kompleksni postupak u učenju početnog čitanja i pisanja i održala je neko-liko oglednih časova za učitelje. Učesnik je mnogobrojnih pedagoških naučno-stručnih skupova i podnosilac referata i saopštenja.

Saradnik je pedagoških časopisa i listova kao što su „Ućitelj“ i „Prosvetni pregled“. Čest je gost u radio i TV emisijama(kao na primer. „Srbija na vezi“- Satelitski program RTS-a Bila je sekretar Demokratske pedagoške stranke Jugoslavije.

Profesor je maternjeg jezika u bečkim os-novnim školama. Angažovana je u Školskoj upravi grada Beča kao savetnik za decu migrantskog porekla sa prostora bivše Ju-goslavije, koji imaju teškoća u učenju i ponašanju.

Nosilac je nekoliko značajnih priznanja, među kojima je „Vukova povelja“, koju joj je dodelio Pedagoški pokret Srbije na VII Vu-kovom pedagoškom saboru u Tršiću 2009.godine, za vrhunska ostvarenja u razvoju obrazovanja i nacionalne kulture. U junu 2010 godine nagrađena je od strane bečkog Školskog odbora za izuzetno zalaganje i angažovanje u školskoj pedagoškoj praksi.

Objavila je nastavne listove i materijale za nastavu maternjeg jezika na web stranici austrijskog Ministarstva obrazovanja, nauke i kulture www.muttersprachlicher-unterricht.

“NAŠ JEZIK” U BEOGRADU PROMOVISANA KNJIGA

Dugogodišnja penzionisana prosvetna rad-nica Olgica Gerstner Kapsarev predstavila je nedavno u EGA - centru, svoju najnoviju knjigu nazvanu “Zaljubljeni u ljubav”. Olgica je iznena-dila publiku i pripremljenim diskovima, na ko-jima ona čita deo svoje knjige nazvan “Nešto sasvim lično”,

Uz podršku Borka Ivankovića, koji je govorio o autorki i njenom delu, Olgica je čitala odlomke iz svoje prethodne knjige “Ukradeni životi”.

Pričama “Koincidencija”, kao i “Preporuke” iz njene sedme po redu knjige “Ukradeni životi”, Olgica je uvela publiku u svoju najnoviju knjigu “Zaljubljeni u ljubav”.

Knjiga “Zaljubljeni u ljubav” je zapravo i lična priča vođena geslom da pravo na ljubav ne zastareva i da se živi za trenutak i za danas. U odlomcima jedne prelepe romanse koja ne pita za godine, publika je mogla svim srcem da uživa.

Promociju najnovije knjige Olgice Gerstner Kapsarev organizovala je poslanica Socijalde-mokratske stranke (SPO) u bečkom parlamen-tu Anica Macka Dojder.

OLGICA GERSTNER KAPSAREV:

“ZALJUBLJENI U LJUBAV”

Beogradsko dramsko pozorište je na sceni bečkog Akcent teatra izvelo

predstavu “Harold i Mod” Kolina Higin-sa, u režiji Milana Karadžića, a publika je burnim aplauzom i oduševljenjem poz-dravila ekipu od 13 glumaca.

Zajednica srpskih klubova u Beču, koja organizu-je gostovanje naših pozorišta u glavnom gradu Aus-trije, je ovom p r e d s t a v o m zaokružila ci-fru od 45 or-g a n i z o v a n i h gostovanja do sada.

Kako je istakao predsednik Zajed-nice srpskih klubova u Beču, Borislav Kapetanović, kao i uvek, i za ovu pred-stavu se tražila karta više, tako da su ulaznice bile sasvim rasprodate.

Maša Mihailović, direktorka Beogradsk-og dramskog pozorišta (BDP) je pohvalila saradnju sa Zajednicom srpskih klubova u Beču, ocenivši je veoma značajnom, kako na planu međunarodne saradnje,

tako i kada je reč o dijaspori.


Srpska zajednica u Gmundenu, gradu na obalama jezera Traunze, još jednom se predstavila u najlepšem svetlu austrijskoj javnosti. Naši vredni zemljaci okupljeni oko kluba “KNEZ LAZAR” na čelu sa predsednikom Saveza Srba u Austriji Dragišom Vasiljevićem, koji je ujedno i koreograf folklorne sekcije, učestovali su na manifestaciji pod nazivom “MULTIKUL-TURNA UMETNOST I IZLOŽBA RUKOTVORINA”.

- Možemo da se pohvalimo da nam je štand bio najbogatiji, na-jraznovrsniji i najzanimljiviji, bar po reakciji brojnih posetila, koji su u četiri dana posetili ovu nesvakidašnju manifestaciju. Od 17 nacija koliko ih se predstavilo, mi smo bili najbrojniji, sa najvećim štandom na šta smo posebno ponosni - ističe Vasiljević.

Posebnu pažnju privukao je dolazak gradonačelnika Gmundena doktora Hajnca Kepla, koji je posetio srpski štand. Ovim je još jednom potvrđena odlična saradnja naše zajednice sa gradskim strukturama.

- Posebno nam je drago što je gospodin Kepl našao vremena da nas poseti. Slikao se na našem štandu i pohvalio njegov izgled. Ujedno to je za nas veliko priznanje i obaveza da dalje dobro sarađujemo sa domaćinima. Prvi čovek Gmundena nam je i do sada nesebično pomagao prilikom organizacije raznih manifestacija i dolazio u posete. Trudićemo se da tako bude i dalje - zadovoljan je prvi čovek Srba u Austriji.

Osim gradonačelnika izložbu su posetili učenici, nastavnici osnovne i srednje škole u Gmundenu, što je dodatno dalo na značaju ovoj mani-festaciji.

Posebnu zahvalnost za izgled srpskog štanda zaslužuju Rade Bogojević, Milina Grabovac, Sunčica Atanacković, Snežana Vasiljević, Irena Cvetković i Ljilja Malešević. Oni su u stilu vrhunskih majstora ukrasili štand. Bile su tu šajkače, opanci, rakije i naravno ikona.

“MULTIKULTURNA UMETNOST I IZLOŽBA RUKOTVORINA” U GMUNDENU

“KNEZ LAZAR” NAJBOLJI

Kulturno-sportski klub “Petar Kočić” iz Figena prošlog vikenda je pro-slavio drugi rođendan sa prijateljima iz Austrije i Nemačke.

Na “Drugom saboru foklora” učesnici su se družili uz igre i pes-mu iz rodnog kraja.

Program je bio bogat, što na-jbolje dokazuje činjenica da je u njemu učestvovalo devet društava, koja su izvela 24 koreografije.

Pored domaćina, koji su nas-tupili sa tri uzrasta, učestvovali su KUD “Car Lazar” iz Gmundena, KUD “Opanak” iz Salcburga, KUD “Mladost” iz Rozenhajma, KUD “Os-trog” i KUD “25 Maj” iz Vatensa, KUD “Jedinstvo” iz Vergla, KUD “Delije” iz Kufštajna i plesna grupa iz Tirola.

Prisutne goste, među kojima su bili gradonačelnik Figena, predstavnik Srpske pravoslavne crkve i predsednik Saveza Srba u Austriji Dragan Vasiljević, pozdravio je Gojko Savić, predsednik kluba “Petar Kočić” .

Dodajmo da je ovaj mladi klub ostvario brojne rezultate, među kojima su oni koje je postigla folklorna sekcija sa svojim umetničkim rukovodio-cem Ljubišom Fajferićem.

Sala je bila prepuna naših zemljaka koji su došli da uveličaju slavlje.

KLUB “PETAR KOČIĆ” IZ FIGENA PROSLAVIO DRUGI ROĐENDAN

REZULTATIZA PONOS

Oktobar 2010. ZAVIČAJZAVIČAJZAVIČAJ

Raznovrstan kulturni program priredjen je u sali “Volkshaus” u naselju Auvizen u Lincu, u organizaciji srpskog kluba “Vidovdan”. Bilo je to za-bavno veče kome je na žalost, prisustvovalo samo stotinjhak zemljaka, uglavnom mladjih mada je u prelepo uredjenom prostoru bilo mesta za daleko veći boj posetilaca. Ipak, oni koji su posle dužeg vremena imali priliku da vide na sceni pre svega folklornu sekciju udruženja iz grada na obalama Dunava, nisu zažalili. Jedna od najuspešnijih “delova” srpskog kluba, koji je nedavno napustio prostor u ulici Kiferveg, pod rukovodstvom koreografa Jadranke Djalović izveo je nekoliko koreografija. Najstariji i srednji uzrast, oduševio je goste igrom i skladnošću. Praćeni nedavno formiranom muzičkom grupom iz “Vidovdana”, kojima je podršku davao prekaljeni muzičar Raša, članovi folklorne sekcije delovali su uigrano i sigurno. Definitvno su potvrdili da su opet u samom vrhu medju našim klubovima u Austriji. Posebnu pažnju zsalužuje muzički sastav koji je pratio nastup folkorne sekcije. Pre svega mlade Aleksandra Blagojević sa violinom i Kristina Pilipović, koja svira gitaru privukle su najviše pažnje i potvrdile neosporan talenat.

Svečanost je otvorila zanimljiva plesna grupa, pod nazivom “Rubi”. Četiri devojčice izvele su nekeolino sve popularnijih takozvanih “bolivud-skih” igrara iz Indije. Obučene u tradicionalne indijske nošnje devojčice su pokazale zavidno umeće u veoma teškom plesu. Bile su tu i tri devo-jke iz najstariejg uzsratsa folkolre sekcije koje su izvele nekoliko narod-nih pesama. Osim njih goste je zabavljao i Nemanja Rakić, momak koji je takodje član najstarijeg uzrasta folklorne sekcije “Vidovdana”. Pošto je zajedno sa drugarima pokazao igračke mogućnosti, latio se mikro-fona. Prezentovao je zavidne pevačke mogućnosti i uz pratnju benda “Rašo” za nekoliko izvedenih pesama pobrao mnogobrojne aplaluze. Kao i obično zabavi su prisustvovali predstavnici Socijalističke partije Austrije iz grada. Ovoga puta tu je bio profesor Fric Lajedemiler koji je

predaje na Univerzitetu “Johan Kepler” u Lincu. On je održao krao pre-davanje na temu “Evropska Unija i Balkanske zemlje”. Bilo je tu i dece, medju njima najmladja Tea, koja je pažljivo pratila program, pogotovo nastup folklorne sekcije. Slavlje je produženo uz muziku benda Rašo, a nije izoatlo ni kolo.

Klub “Vidov-dan” normalno radi kao i do sada, s tim što je za sada sedište preseljeno na drugu adresu. Umesto prosto-rija u ulici Kifer-veg, koje su napuštene zbog visoke cene za-kupa posle 32 godine, za sada udruženje ima kancelariju u ulici Edu-ard štrase 19 inače u zgradi u kojoj se nalazi najpoznatija diskoteka u Gornjoj Austriji, “Imperio”. Vlasnik ovog objekta je naš zemljak, uspešni privrednik Aleksandar Čenić.

Posle napuštanja dosadašnjih prostorija folkloren sekcija kluba Vidovdan ostala je bez prosotrija odnosno sale za probe. U surte im je izašla pravoslvna crkva ioz Linca na čelu sa pro-stom Draganom Mičićem. U parohijskoj Sali kod hrama “Svetog Oca Vasilija Ostroškog” protkelih dana članovi folklora uvežbavali su koreografije kako za zabavu u Ausiznu tako i za nastupe koje ih očekuju u takmičenjima pod okrivljem Saveza Srba Austrije.

“VIDOVDAN” LINC

U SAMOM VRHU MEĐU SRPSKIM KLUBOVIMA


Na godišnji koncert naš klub nije pozvao samo srpske folklore, već i društva koja neguju narodne igre iz Čečenije i Indije

Jedan od na-jstarijih srpskih klubova u Beču, KUD “Bambi” or-ganizovao je u subotu uveče lepo m e đ u n a r o d n o druženje. Na godišnji koncert naš klub nije poz-vao samo srp-ske folklore, već i društva koja neguju narodne igre iz Čečenije i Indije.

U bogatom programu, pored domaćina, nastupili su KUD “Bradarac” iz istoimenog mes-ta kod Požarevca, KUD “Knez Lazar” iz Gmundena, KUD “Makedonka” iz Beča, kavkaski klub Čečena i indijski klub “Pet kontine-nata”.

Predsednik KUD “Bambi” Veliša Živanović pozdravio je sve prisutne i iz-razio zadovoljstvo što su se tolika društva, posebno strana, odazvala pozivu na učešće u zajedničkoj priredbi.

Među brojnim gostima koji su se odazvali pozivu na druženje KUD “Bambi” bili su predsednik Saveza Srba u Austriji Dragiša Vasiljević, predsednik Makedonske kulturne zajednice u Austriji Dimče Lazevski, koordinator “Srpske sloge” iz Vičence Đorđe Milanović, predstavnik So-cijaldemokratske partije Marko Stijaković, Dragica Pejić iz Srpskog kul-turnog foruma i Ismet Mehmedović, organizator međunarodnog folklor-nog festivala.

U znak zahvalnosti na učešću na godišnjem koncertu “Bambija”, predsednik kluba Veliša Živanović uručio je gostima zahvalnice.

GODIŠNJI KONCERT “BAMBIJA”

PUNO KUĆA GOSTIJU U DOBRA DOMAĆINA


“NOVI STIL” IZ SAMARINOVCA GRADI

EVROPSKI POSLOVNO - REKREATIVNI CENTAR U NEGOTINU

Da novo vreme donosi i nove načine u poslovnom razmišljanju govori upravo ak-tivnost kreativnog “Novi stil” team koji pred-vodi Ljubiša Đorđević, vlasnik ove ugledne firme koju poznaje cela Negotinska krajina, a samim tim i cela Evropa. Političari bi rekli i šire.

Otvaranje ugostiteljskih objekata, dva restorana sa letnjom baštom, upravo gov-ori o pripremanju za aktivno uključenje u savremene turističke ponude istočne Srbije.

Gospodin Ljubiša Đorđević, skroman kao i uvek prvo se obratio brojnim gostima i po-slovnim prijateljima, zahvalio se što su došli, rekavši da je sreća n čovek koji ima toliko pri-jatelja i poželeo svima da se i oni uključe u razvoj opštine Negotin, kako bi na taj način doprineli razvoju, ali i zaposlili nove radnike. Zatim je novinarima u jednoj rečenici objas-nio svoj životni moto, verovati u Boga i stalno činiti ono što i drugim ljudima može doneti dobro. Koliko smo razumeli što je već broj ljudi kojima je dobro, i onima koji čine dobro biće još bolje.

Šta reći, sem da i drugi ljudi prihvate, svoj pravac u životu, sve što radiš radi da i dru-gima bude bolje, jer će i tebi sve krenuti na bolje.

No, vratimo se onome što “Novi stil” sada ima. Dve sale sa po 100 mesta i baštu za 200 gostiju. Komandant dobre kuhinje je leg-enda kulinarstva Gatanović Dragoljub Raka. Biće vrhunskih specijaliteta, a što se tiče bar vina, kada je reč o pićima, Ljubiša Đorđević je obećao da će prvenstvo uvek imati krajin-ski proizvođaći kvalitetnih vina. Šta reći, sem bravo, tako se razvija rodni kraj.

Planovi? Uskoro će biti zavšen veliki savremeni prodajni prostor, koji će kako se očekuje zaposesti naki vrlo ugledni trgovin-ski megamarket.

Ono što će obradovati mlađu generaciju i neke koji žive i rade u evropskim zemljama podstaći da se vrate u zavičaj su akva park, teniski i tereni za sportove na pesku.

Načinjen je prvi korak ka evropskom izgle-du Negotina. Nadamo se da će i drugi poći istim putem.

Za sada kažimo da se poslovno rekreativni centar “Novi stil” nalazi na Radujevačkom putu BB. Telefoni su 019 570 404 i 064 89 404 62 i znajte da ste uvek DOBRO DOŠLI!


Očično sve lepe priče počinju sa bilo jednom u jednom gradu. Sličan početak bi bio i za ovu lepu priču koja je krunisana brakom.

Počela je susretom Dijane Boro i njenog sadašnjeg izabranika Dejana Đuričića u Lu-ganu, prilikom gostovanja KUD “Jedinstvo” kod prijatelja iz KUD “Desanka Maksimović”.

Istaknuta članica uprave kluba “Jedinstvo” iz Beča Dijana Boro (sada Đuričić) 22. oktobra je svoje svadbeno veselje s izabranikom Dejanom priredila u klubu s članovima porodice, prijatelji-ma i saradnicima.

Prostorije kluba su odisale više nego do-brom atmosferom i srećom svih okupljenih. Najsrećniji su bili mladenci Dijana i Dejan, roditelji Miodrag i Nevenka Boro, brat Nikola Boro, sestra Milica s porodicom, mladoženjin otac Mlađo Đuričić, kumovi Slobodan i Nataša Anđelković i Milana i Srećko Živanović i rodbina iz Beča i Beograda.

Dijana Boro je omiljena u klubu, a nema događaja u “Jedinstvu” i Zajednici srpskih klubova u Beču da se njen angažman ne pri-meti. Ovog puta je rešila da najradosniji dan u životu proslavi u klubu koji smatra svojim dru-gim domom i porodicom.

Do kluba mladenci su se dovezli velikom luksuznom limuzinom iz koje se vijorila srpska zastava. Mnogi vozači su koji su prolazili sire-nama su pozdravljali mladence.

Svadbeno veselje su obeležili raznolika muzika i odlični zabavljači. Veselje je krasila i prelepa torta, a najmlađi folkloraši su svojoj miljenici, koja je nosila venčanicu svoje majke, poklonili veliki buket crevenih ruža, dajući joj uz lepe želje po jedan cvet.

Slavilo se do zore, a domaćini u klubu Stefan i Dragica su se potrudili da sve bude perfektno.

Venčanje su mladencima čestitali Zlatko Miloradović, predsednik “Jedinstva”, Borislav Kapetanović, predsednik i drugi predstavnici Zajednice srpskih klubova u Beču.

DIJANINA I DEJANOVA SVADBENA ŽURKA

Dijana će pamtiti ovu godinu i po priznanju koje je zasluženo dobila za svoj rad i zalaganje u Zajednici srpskih klubova u Beču. Ova mlada devojka rodom iz Umke kod Beograda uvek za to nađe vremena i pored svojih radnih obaveza. Od 2003. godine je u “Jedinstvu”.


Članovi Kulturno- sportske Zajednice Srba (KSZS) svojim nastupom opravdali su poziv i učešće na „Jesenjoj proslavi“ - „Freilchtmuseum“ u mestu Grosgmain kod Salcburga. Još jedan u nizu uspešan nastup i prikaz srpske kulture i tradicije brojnim posetiocima. Pored članova KSZS, gosti skupa bili si i narodno kulturno društvo „D’Lattenberger“ iz pokrajine Bayern (Nemačka).

Zainteresovanost članova za upoznavanje sa kulturom drugih bila je obostrana. Pozdravljajući prisutne direktor muzeja Dr. Michael Becker izrazio zahvalnost i želju da i u

buduće ova dva društva budu redovni učesnici proslava koje organizuje muzej. Sam „Freilichtmuseum“ karakterističan je po svom sadržaju. Objekti u njemu (Kuće i

domaćinstva) datiraju iz vremena svog postojanja. Prostire se na pedeset hektara površine, pri-kazuje pet regiona pokrajine Salcburg, a godišnje ga obidje preko sto hiljade posetioca.

Zadovoljan je bio i predsednik srpske zajednice, Nenad Šulejić, izvedenim programom svojih članova kao i gostoprimstvom osoblja muzeja. - Veoma koristan nastup za srpsku zajednicu. Po-setioci su bili austrijanci, ovog puta i brojni gradjani susedne Nemačke. Pokazali smo da čuvamo i negujemo svoje, poštujemo njihovo i da možemo zajedno lepo da se družimo. Kultura je svakako najbolji način za zbližavanje - rekao je Šulejić

Pod pokroviteljstvom crkvene opštine Gnigl, i gradonačelnika grada Salcburga održano je tradicionalno druženje najbrojnih grupa migranata koji žive u gradu, kao i predstavni-ka zemlje domaćina. Pozdravljajući učesnike u ime crkvene opštine Pfar-rer Prälat Martin Walchhofernaglasio je - „Druženje pod motom „PORED DRU-GIH SA DRUGIMA!“ pre svega ima za cilja da predstavnike grupa stranaca što bolje približi žiteljima, starosedeo-cima Salcburga. Predstavljajući vašu kulturu, vi predstavljate i vašu maticu. Priredbe ovakve vrste su nam od obostranog interesa“ -.

Program je započeo sa najmladjima koji su u sportskoj sali zajedno, izmešani sa drugom decom, igrali se poznate dečje igre i jedni drugima pokazivali svoje omiljene. Za to vreme u sali kulturnog centra – Gnigl, u otvorenoj diskusiji predstavnici srpske, hrvatske, bosanske, turske i austrijske zajednice, predstavili su rad svojih udruženja. Takodje iznosili su svoja mišljenja o procesu integrisanja, snalaženja i zajedničkog suživota.

Srpsku Zajednicu u diskusiji predstavljala je Svjetlana Vulin, potpredsednik Kulturno- sportske Zajednice Srba (KSZS), a u kulturnom programu učestvovali su najmladji članovi folklorne sek-cije.

Zahvalnost pripada i roditeljima dece koji su se potrudili da i ovoga puta srpski štand sa kuli-narskim specijalitetima bude zapažen.

PORED DRUGIH - SA DRUGIMA!

AMBASADORI SRPSKE KULTURE

ČLANOVI KSZ IZ SALCBURGA

iu beogradu

Documents