Prilozi, 29, Sarajevo. 2000 .. str. 233 - 244

Eпver Redzic

ISTORIOGRAFIJ А О "MUSLIMANSKOJ NJ:IJ ri"

ldeja "muslimanske nacije" је pojava vezaнa za razdoЬije socijalistickog sistema u ВiН. sto znaci da је u tom periodu пastala i svoju funkciju zavrsila okoncanjem toga poretka. Опа је konstrukcija пacioпalne politike rukovodstva Saveza komuпista, ali је uporedo teza i arguшeпtacija zпасајпоg segmeпta isto-rijske шшkе u HiH. Uzajamna sиglasnost politike i istoriografije nu ovom plaпu potvrdeпa је eklataпtno Studijskim izvjestajem Centra za drнstveв;spi itivaпja Fakulteta po!itickil1 панkа koji је preuzeo ttlogu tюsioca projekta pod пaslovom Stm• Muslimana BiH и poglulu тzacio11ainog opredjelji\'Шlja. Rad па realizaciji projekta zapoceo је 1967., а projekat је zavrsen 1970. То su godiпe koje Stt Ы!е оЫ!јеzепе relevantпim pojavama i teпdeпcijama u poJitickom zivotu BiH uopste, а posebno im је sadr.laj cinila proЬieшatika пасiопаlпе ideпtifikacije b-h Mus!iшaпa i drzavпo-partijske politike prema Mнslimaniшa. Karakteristicno је da је projekat Ьiо povjeren Fakultetu politickih nauka, k< је : predstavljao univerzitetsku instituciju partijskog t·ukovodstva i da ga је ti ёjelini finansirala drzava, tj. RepuЬiicki fond za пauku. О tоше svjedoce stavovi iz uvodnil1 napomena Studijskog izvjestaja:

"Inicijativa za obradu ove teme, tj. proЬiema nacionalпog o~dj; eljenja Muslimana dos1a је istovremetю sa dvije straпe: od Сепtга za nauctюistrazivacki rad Fakulteta politickil1 nauka u Sarajevu te licno od profesora dr. Hamdije Cemerlica. Povodom koпkursa koji је 1967. raspisao RepuЫicki foпd za пaucni rad brzo је postigпut sporazuш. Obrada teme povjereпa је Fakultetu. dok је Fakultet rado pristao da izvrseпjeш ovog istrazivacko~ad latka rukovodi profesor Cemerlic.

• TiПDj i: је ovom pгilikom obrazovan saёiпjava!i sв pored Cemerlica, visi predavaё F·akulteta politickil1 панkа Hamdija Pozderac, doceпt Fakttlteta Atif Puгivatra, sekretar Komisije za istol'iju naroc В osne i Heгcegovine pri Akademiji naнka i umjetпosti BiH dr. Мнl1ашеd HadZijal1ic i asisteпtak' u!teta Dorde Koeetkov. U tiш - sc 11akвadno ukljucio i dekaп Fakt1lteta Јосо Marjaвovic".

233

Enver Redzic, lstoriografija о "muslimanskoj nacijГ PriJozi. 29. Sarajevo, 2000., str. 233 - 244

Uz navedene podatke potrebno је objasnjenje da је od osnivanja ра tokorn niza godina Fakultet politicki11 пattka bio iпstjtucija о сјјеш se progrшnu i пaucпo-пastavпom kadru пeposredtю starao CKSKBjH, da se u autorskom tjrnu nalazjo с!ап CKSKBiH ј пjegov sekretar Нашdјја Pozderac, koji nije bio aпgazovan kao autor odredeнe teme, ali је пjegova uloga u гealizacijj Projekta Ьј\а оdгеоепа staпovjstem CKSKBjH и kreiraпju politjke prema Mttsljmaпjma u svim njenim fazama i оЬЈјсјmа.

Projekat је sadrzavao 1 О tema i dvjje u Dodatktt. Autor 9 vaznjћ studjja bio је dr. Mttlыmed Hadzjjalljc, od kojjl1 је jednu оЬгаdјо u saradпji sa mr. Atifom Purivatrom, dokje Mustafa lmamovic bio atttoг пakпadno dodate teme 0 listu Bosnjak, а tnг. Atjf Purivatra obradio је temu: Jugosla>>enska Muslimanska 01·ganizacija (ЈМО) i nacionalnost boscmsko-11ercego,/Qckih Muslima11a. Uvodпe паротепе не pruzaju infoпnacije о konkretпom aпgazmanu profesora Н. Cemerlica kao ј viseg predavaca Н. Pozderca, а takode nista пiје rесепо 0 radtt asisteпta Kocetkova ј dekana Marjaпovjca. Obradeпa materija izloi.ena је па 348 straпica шшtаr koj il1 su pojediпe studjje dobile razlicit prostor. Najvise prostora, preko treciпe, dobila је obrada po\itjke пacionalnog opredjeljjvanja Muslimaпa, а пајmапје prostora zauzela је tema о bosпjastvu. Vec па pocetku ovog naseg priloga mo.Zemo koпstatovati da је glavпj motjv i smisao Projekta Ьiо da se nauctю ospori i dezavuira bosпjastvo kao istorijski bosaпski пacionalni feпome11 i пacioпalnost Ь-11 Mнs1imaпa, da bi se паuспо argшnentjraJa koncepcija "muslimanske nacije".

Smatramo da је neophodno informativnjje progovorjti о ovom Projektu, јег оп predstav1ja veoma vai.aп dokuшenat tt пovijem razdoЬijн nacioпalнopo1jtjckih teznji МнsЈјmапа u BiH. Vazнost mtt do1azj kako od sastava autorskog tjma. tako ј od teze о nacjonalnosti Musijmana, koja је dosljedno provedena u realjzovanom Projektu. ·

PrjJozima sadrzaпjm tt Stнdijskom jzvjestaju dr. Мuћашеd Hadzjja11ic zastttpao је zvaпjcno politjcko glediste cijj је smjsao Ьiо da se Ь-ћ Muslimanj re-ducjraju па vjersku zajedпjcu ј na taj пасјп Jjse istorjjskog пacionalnog bos-njackog јтепа. Konstrнkcija izrazena velikjm росеtпјт slovom ("М"), рrаеела i tшnacena agitpropovskjт postнpkom ј instrшnentarijem niti је mogla postati zamjeпa za пасјопаlпо ime njtj se н jstorjjskoj паuсј mogla afiпnjrati i odrzati.

Hadzija11icevo polazjste foпnuliraпo је u Uvodлjm пароmепаmа gdje stoji: "U rascjscavaпjн i rjesavaпju mttsJjmaпskog пacioпalnog kompleksa najvise zas!uga pripada - kao uostaloш i iпасе tl rjesavanju пacjoпalnog pjtanja kod паs- Komtшistjckoj partijj" (s. 4/5). S tјш u vezj Hadzjjaћic cjtjra stav XVII sjednice CKSKBjH (februar 1968.): "Pгaksa је pokazala stetnost razni\1 оЬЈјkа pгitjsaka ј jnsistiraпja iz гапiјеg регјоdа da se MusJjтnani u nacjonalnom pogledu opгedjeljuju kao SгЬi, odnosno kao Нt·vatj, jet· se i гапiје pokazalo, а to ј dапаsпја socjjalisticka pгaksa potvrduje, da stt МоsЈјшапј роsеЬап пагоd" (s. 5).

234

Eнver Redzic. lstoriografija о "nшslimanskoj nacijГ Prilozi, 29. Sarajevo. 2000., str. 233 • 244

Као da sam CKSKBiH u tom pogledu nije imao "zasluga", sto svakako nije Ьilo nepoznato svim clanovima autorskog tima 0\'0g Projekta.

Stнdijski izvjestaj pocinje aпalizom "srpskil1 tendencija u nacionaltюш razvoju Mнslimaпa" navodeпjem Dositejevog gledjsta da се "Bosпjaci ostati Bosnjacj ј Ьiсе 0110 sto Sl\ ј пјјfюvј stari Ьili", zatim jednog fragmenta jz Vukovog claпka "SrЬi svj ј svuda" tt kome Vuk izlaze svoje mjsljeпje о posljedicama islamjzacije н Bosпi, istjcш5j da su Muslimaпi "svoje dosadasnje jme Srbi" odbacili i da "u cjjelom zakoпta Mtaћamedo\'Lt пета pobozпijilt ljudi od Bosnjaka". Ро Vukн. iako stt "rimski i tшski Srbi izguЬili svoje narodno ime ... mrzostje popustila" medu пjima (s. 16). Hadzijal1ic poslije Vuka пavodi daje Garasaniпovo "Nacertaпije" stajalo па pozicijama Dositeja i Vuka ра podvlaci daje Garasaпiп usvojio "nacelo рuпе vjerozakonske slobode" ј u formiraпju ceta protiv Turaka trazio da se tavazava "sklonost bosaпskil1 Mнslimaпa za slogu sa ћriscanjma" (s. 17). lma se uti sak da је Hadzijahic uЬiazio stavove rodoпacelпika srpske пасiопаlпе velikodr.lavпe politike prema bosaпskim Mнslimanima. Akri!Jicnim jstrazjvanjem 011 utvrduje poduzu listн istaknutih Muslimaпa kojj su se пacioпalno opredjjeliJj kao Srbj. Na celtt ovog popjsa nalaze se Hamzaga RjzvaпЬegovic ј Rustembeg Biscevic, da Ьј mu se pridruzifj Meћmed ef. Spaћic, Мнsа Cazim Catic (koji se poslije deklarisao kao Bosnjak i koпacno kao Hrvat), Mel1med Ali-pasa Rizvanbegovic, Dervis-beg Ljubovic, Osman Dikic, Avdo Karabegovic, Salil1 Safvet Basic, Salim ef. Muftic, Feilim Musakadic, Velija Sadovic, Mustafa ef. Foco, Al1med Traljic, Dervis-beg Miralem, Salil1 Kazazo-vic, Avdo Sumbul, Osmaп-Nuri Hadzic, Husaga Cisic, (poslije Bosпjak), Sttlj a-ga Sa\illagic (takode posljje Bosпjak), dr Hamdija Karamel1medovic, Sukrija Kurtovic, Hamjd Kukic, Murat Saric, Наsап Rebac (prvoЬitno Hrvat), Hadzi Hamid Svrzo, Meilmed Zjldzic, Mel1med Cjsic, Muћamed Mel1medbasic, Avdo Hasanbegovic, Alija Dzemidzic, Resid Kurtagic, Asim Seremet, Mustafa Golu-bic ј dt·ugi (s. 18-46). Hadzijaћic s razlogom осјепјнје da је srpska пасiопаlпа orijeпtacija kod паvеdепЉ muslima11skih јаvпiћ radпika bila politicki moti-virana, ра se s tim н vezi poziva i па Marksovo glediste о prjvfacпoj ulozi SrЬije kao ceпtra okupljanja turskiћ ј austrijskiћ Juzпil1 Slaveвa (s. 50). Nije, medutim, nikako u pravu kada pise da sн u llslovima austro-ugarske okupacije "siroke muslimanske шаsе simpatisale sa srpskim pokretom" (s. 51). Ako ta ocjena mo-ze da se jos prihvati kada se radi о dijelu muslimanske iпteligeпcije, ona neana ostюve kada је rijec о "sirokim muslimaпskim masaшa", koje iпасе пisu Ьile "siroko" zal1vaceпe politickim stt·ujaпjima, pogotovo neпшslimaпskog pravca.

Pristupajuci iпterpretaciji l1rvatstva шedu Muslimaпima BiH, HadzUal1ic ukazuje па Staгcevicevu пacioпalПLt ideologiju u kojoj odreaeпo щjesto pripada njegovoj tezi о ilrvatskoj пacioпalnosti bosaпskih Musliшaпa. Jedan od t·elevant· пЉ elemeпata Starceviceve пасiопаlпе ko11cepcije koja se odaюsi па MLtslimaпe је njegov pozitivan stav pt·ema Turskoj, za razliku od negativnog stava ргеmа

235

Enver Redzic. Istoriografija о "muslimanskoj naciji" Prilozi, 29, Sarajevo, 2000., str. 233 - 244

Austriji. Njegova zamisao је Ьila da Воsпа, pod vladaviпom Turaka, moze da postaпe uporiste za jednu sit·e zasnovaпu nacionalпu akciju. U jednoш trenutku је cak razmisljao da se пastaпi u Sarajevu gdje bi osпovao staшpariju i pokrenuo пovine. U toku cijelog aostrougarskog perioda Starceviceva Straпka prava predstavljala је glavпog пosioca l1rvatske пacioпaltю-politicke aktivпosti u BiH. Uporedo sa Starcevicem, znacajпu pazпju politickom djelovanju medu Muslimaniшa poklanjao је Strosmajer (s. 61), koji se preko svoga pouzdanika Bogdaпa Bertica povezao sa grttpom uglednih Muslimaпa. Na prelomu stoljeca relativпo siroku politicku aktivпost шedu Muslimaпima razvila su braca Radic. Aпtun i Stjepaп. Posjecujuci vise puta Bosпu, Stjepaп Radic forшirao је krug svojil1 politicki!l pгistalica koji su ёiпili Tal1ir Dautbegovic, Mustafa Celic Edl1et11 Miralem, Bekir Kalajdzic, Dervo Hadziomaп, Hakija Hadzic i drнgi (62). Odnos Stjepana Radica prema Mнslimaпima пiје bio postojan. Jedanput је smatгao da covjecпost predstavlja "najvecu vezu izmedu bosaпskih Muslimaпa ј danasпjeg hrvatstva", da Ьi kasпije М usliшaпe пazivao Turcima, а ЈМО "turskom strat1kom". U ovoj Hadzijal1icevoj aпalizi Radiceve politike prema Muslimaпima izostalo је navodeпje kпjige Zi\'0 ргаvо Hп1alske па Bosnu i Hercegovimt, koja је objavljeпa 1908. u godini aneksije Bosne i Hercegovine.

Prema Hadzijal1icevom istrazivanju, l1rvatski krug medu Ь-!1 Muslimaпima ciпili so poznati javni radпici kao sto su Osman Nuri Hadzic (kasпije eksponiran kao Srbiп), Ademaga Fazlagic, Melнned Ali-beg Kapetanovic, Hajdar ef. Fazlagic, Ahmed-beg Defterdarevic, Semsi-beg SalihЬegovic, Osmaп ef. Midzic, Safvet-beg Basagic (poslije istaknuti Bosпjak), Asim-beg Resu!Ьegovic, Avdi-beg Hrasпica, Halid-beg Hrasnica, Melш1ed-beg Hrasпica, Hasim-beg Badпjevic , Edl1em Mulabdic, Ademaga Mesic, dr. Hamid Sal1inovic Ekrem, Musa Cazim Catic, Hamzalija Ajanovic, пarodпi poslanici: Наsап Miljkovic, Dzafer Kulenovic, Nшija Pozdeгac, Htiseit1 Alic, А\нпеd Seric, Hamid Kurbegovic, Osmaп Yilovic, Semsudiп Sarajlic, Atif Hadzikadic, Dervis Omerovic, Huseiп Masic, Saliћ ВаЬiс, Mustajbeg Kapetanovic, dr. Sefkija Beћmen, Ismet-beg Gavraпkapetaпovic, i drugi. Hadzijal1ic је propustio da пavede imeпa Muslimana koji stt kao пасiопаlпi St·Ьi ucestvovali u cetniёkom pokretu u toku 1941-1945, kao i imena pojedinih "Њvata islamske vjeroispovijesti" koji SLt se za vrijeшe NDH istakli kao ёlaпovi vlade NDH, kao poslaпici u Hrvatskoш drzavпom saboru, odtюstю kao Љnkcioпeri u drl.avпom i ustaskoш aparatu. .

Na krajtl aпalize l1rvatskil1 teпdeпcija шedu Muslimaпiшa HadzUaћic forшulira sljedece zakljнcke: kao sto је slucaj i sa srpskiш teпdeпcijama, i l1rvatske tendeпcije шcdu Mнslimaпiшa su rezultat vaпjskih iшpulsa. Ро пasem шisljeпjll, ova ocjena је jedпostraпa, jer sll straпi iшpulsi шedtt Musliшaпima пaisli u odredeпoш segшeпtu па plodпo tlo. Ne шоzе se pril1vatiti zakljucak prema kоше је l1rvatska пacioпalna akcija medtt Musliшaпima imala pretezno

236

Enver Redzic, lstoriografija о ··muslimanskoj naciji'' Prilozi. 29, Sarajevo, 2000., str. 233 - 244

kulturпi sadrzaj, za гazliktl od srpske kojaje doшinaпtпo bila politickog sadrzaja ј karaktet-a. (83) Ova осјепа пета potvrde u politickoj istoгiji bosaпskil1 Musliшana. kao i BiH uopste. Suшnjiva је arguшentacija da је "шusliшansko i J1rvatsko staпovn istvo medusobпo Ыize ро psЉolosko-шoralnim karakteristi-kaшa, ро zajedпickiш soшatskim osoЬinaшa, pigшeпtaciji kose i ociju" itd. (89). Hadzijal1i6ev zakljllcak da је Ьrvatstvo Mнslimaпa Ьitпо ograniceпo па iпteligeпciju uteшeljenje па povjesпiш podacima i pouzdaпiш cinjeпicaшa, kao ј осјепа da Sll medu Muslimaпiшa prevladavali prol1rvatski orijeпtirani intelektualci od prve pojave musliш

Enver Redzic, Istoriografija о ··muslimanskoj nacijГ Prilozi. 29, Sarajevo. 2000 .. str. 233 - 244

inovjelaCa. Ovakvo postavljaпje bogшnilstva, koje је ро Hadzijaћicu ciпilo jezgпt islamizacije Ll Bosнi, ројасапо koпfroпtacijama i u odпosu па pretenzije sa Zapada i Istoka, dopusta zakljucak da "zaceci mнslimaпske posebпosti пalaze svoj temelj jos i prije islamizacije". ( 146) Tako је Hadzijal1ic dopнnio svoju argumentaciju о nacionalnom identitetu Muslimana u definiciji odluke CKSKBiH о "muslimanskom пarodu". Medutim, potpunost argшnentacije zal1tijevala је kriticki osvrt па bosпjacku nacioпalпu identifikaciju koju Hadzijal1ic nije priћvatao. Prema njegovom misljeвju bosnjastvo, рорнt jugoslavenstva, predstilvljil "n11cionalnu konst1·ukciju'' kojoj su Muslimani Ьili "skloп i". ( 159) Sta vise, он smatra da se "пюzе dokazati teza da se etпicka iнdividttalnost Muslimana kroz citavo tursko razdoЫje ispoljavala u vidu bosпjastva". Svoj idcntitet bos11нski Muslimani u odnosu prema Turcima izrazavali su bosнjastvom, dok su se u odпosu prema etпicki Ыiskim ali inovjemim smat.-ali Turcin1il (164). Prestankom turske vladavine u Bosni prevladuje muslimaнstvo, ali se jos odr:lava нaziv Bosnjak. U novoj koпstelaciji bosнjacka identifikacija пiје mogla da bude adekvatan ideвtitet nшsl imanske etпicke komponeпte uz bosaпsku srpsku i bosaпsku llгvatsku komponeпtu ( 1 67), јег su Muslimani izguЬili pozicije vladajuceg пагоdа okoncaпjem turske vladaviпe u Bosвi. Ргеmа Hadzijal1icн Muslimaлi se vise вisu osjecali Bosпjacima u пасiопаlпоm smislu. Оп stoji па staпovistu da bosвjacka nacioвalna identifikacija nije Ыlа ni primjenljiva ni pl"ihvatljiva i naglasava da bosпjacke teoгije Husage Cisica i Sttljage Salil1agica вemaju realпe sanse јег "vuku korije11 iz feнdalпe etape u kojoj su Mнslimaпi Ыli politicki narod." U koпtekstu пjilюvog novog polozaja оп tvrdi da SLI "i sami Mнslimaпi vec prilicпo davno пaptlstili svoju raпiju bosвjacku пomiпaciju" (178). Bosвjacko ime koje sн пosili preko 400 godina bosanski Muslimaпi su odbacili i, uspostavljanjem austгo-ugarske okupacione uprave, zamijenili ga vjerskim imenom; bosanstvo је evolнiralo u muslimanstvo! lako је Hadzijal1icu poznato da је ideja autonomije Воsпе vezaнa uz bosпjacki autoпomni pokret pod vodstvom Huseiп-kapetana Gradascevica, оп svojoj tezi о 11Ht slimaпskom etпosu i muslimanskoj пaciji tгazi pocetak u kon stгukciji , izвevjeravaпjem istorijske сiпјепiсе, ра tvt·di da је "bosaвsko mнslimaвstvo kao svoj nacioпalвo-politicki ideal postavilo autonomiju Bosne" (219). Poput drugih, i ova konstгukcija је istoгijski nevjerodostojвa, јег пiје шuslimaпska, vec је bosnjaёka nacionalпa ideologija programiгala i kao bos11jacki 11acioпalпi pokret i bosпjacka politika zalagala se za аutопопщi polozaj Воsпе. Dok Sll bosпjastvo i autoпomija Bosr1e siпoпimi, muslimaпstvo је kao пacioпalпost djelo SKBiH. Sam Had.Zijal1ic izгazava prizпaпje Komuпistickoj partiji, pi suci da јој pt·ipada пajvise zaslltga "u rasciscavaпjll i rjesavaпju muslimaпskog пасiопаlпоg kompleksa''.

U "Zakljucпirп razmatraпjima" (251-273), koja сiпе siпtezll вjegovil1 pogleda о "пacioпalпorn kompleksu" Muslimana BiH, Hadzijal1ic tvrdi: "U

238

Enver Redzic, Jstoriografija о ''muslimanskoj nacijГ Prilozi. 29, Sarajevo. 2000 .. str. 233 - 244

odпosu ргеmа Osmanlijama identifikovali su se kao Bosnjaci". "Poslije 1878. Muslimani пapustaju bosпjacku 110111iпaciju". "Nанспо је ispravna teza da stl Musl imaпi роsеЬап etoicki su bjektivitet". "Uz пеоsропю vjersko zпасепје ројта musJjтaп, kod паs. se jskгjstalisao ј pojam Mнsliman u etвickom smislн". "Formalпo uzevsi, etпicka dеtепнјласјја Muslimaп је пovijeg postaпka". "U novoj (postosmaпskoj) koпstelacjji н bosпjastvu se пiје mogao пасј dovoljno adekvatan izrazaj posebпil1 iпteresa ј tezпji Mt~slimaпa, koji su se osjetjJj ugrozeni". "Teoretsko formulisaпje о Muslimaпjma kao posebпom etпickom subjektivitetu pripada u zaslugu КРЈ, koja је zauzela kurs, prema J..:ojern Muslima11i сiпе роsеЬап еtпјс:":Ј..:ј subjektjvitet" (273).

Studijski izvjestaj autшskog tirna zavrsava se Dodatkoш od dva priloga. Staџ "BOSNJAKA" prema nacionalnoj ideнtifikaciji Muslimaпa obradio је Mt1stafa Imamovjc. List "Bosnjak" izlazio је 20 godina ј tl tom razdoЬlju imao "specificпu evoluciju". Prvi broj izasao је 2. jula 1891. i vise је isticao musliшaпstvo nego bosnjastvo. sto se ogleda u tvrdnji da "Muslimani sacjпjavaju glavпi dio нaroda u Bosлi ј Hercegoviнi". Medutiш, vec u drugoш broju list objavljuje "ostajemo Bo.Snjaci kao sto su пarn Ьili i pгadjedovi i nista drugo" (284 ). "Bosнjak" пastoj i da Ll zпaktr bosпjastva okнpi sve etпicko-vjerske grupe tl Bosпi {286) пasllprot сiпјепјсј da је iskljucivo пшsliшaпski list. Ipak. tokom prviћ mjeseci izlazeпja sl1vatjo је da se pod bosnjastvom пе шogLI ujediпiti S\'e Ь-!1 etпicke gгupe. раје saglasпo ovom sazпaпju samo Mнslimaнe jdeпtjfikovao sa bosnjastvom (287). Koпstatujuci da је "Bosнjak" prestao ( 1897 .) da пaziva jezik bosaпskim iшenorn, lшaшovic је ocijeпio da se bosпjastvo kod Musliшaпa sve ocigledпjje guЬi kao пасiопаlпо оsјесапје. iako (jst jos uvijek bosпjackim imeпom braпi aa.-odпu iпdividualпost Musliшaaa (291 ). Okr·erшt vise proslosti, "Bosпjak" је nешјпоvпо guЬio z11acaj i uticaj Ll pjjti· сkош zivotu Mttsliшaпa. Vоаеп aristokгatskim poglediшa, "Bosпjak" је prizпavao шusliшaпskom pleшstvu vodecu ulogu (293) u drustvu, cime је ograвicavao svoju iпасе нsku socijalпu bazu. ali i definir·ao s;)j feudalпi idejпi p1·ofil. Takvog opredjeljeпja "Bosпjak" је ostao izvaп politickog pokreta. borbe za autoпorniju, sto ga пiје sprjecavalo da i dalje za Mllsliшaпe tvrdi: "пiti smo Hrvati пi SгЬi. jesmo i ostajemo Bosnjaci" (293). Posebno rш1 је Ьilo stalo da omladiпa prillvati i Ьrап ј bosaпskLI нarodrюst (300) па ! : azeci н пјој izvomu sпagu protiv agresiYпill tezпji srЬiziгaпja ј kroatiziгaпja Мнsliпша .. U vrijeшe borbe za vjersko-mea.rifsku autoпomiju "Bosnjak" је otpo1· pr·ema. sr·pskorn 11acioпalizmll iuaZa.vao параdош па ideju анtопошiје Воsпе i Hercegoviпe, smaвjt: 1с је : рlапош i ciljem srpske politike, kja tezj da se ВјН nade pod OKI'iljeШ SrЬije, sto је pюtjv Ьitпil1 egziste::ij; alпil1 inteгesa Mllslimana (311). Protivsrpska orijeпtacija "Bosвjaka" пешirюУrю se preobr·azila tl taktlcki pr·ol1rvatskt1 liпiju cije је polaziste da је "purю bolje гaditi пaporedo sa НrYatima ka.tolicima пеgо sa SгЬima. jel' su Нrvati puno slaЬiji od па.s. ра bi lakse bilo s

239

Enver Redzic. lstoriografija о ··muslimanskoj naciji'' Prilozi, 29. Sarajevo. 2000 .. str. 233 - 244

nj itna obracш1ati" (З Ј З). Nedosljedan u opredjeljeпju za bosnjastvo, koleЫjiv u politici, "Вosnjak" је pozdгavio aneksjju Bosne i Hercegovine 1908. (314) da bi uzbrzo izguЬio raisoп d\~tre ј nakoп deset godiпa izlazeпja zavrsio svoj zjvotni krug. Aпalitjcko predstav lјапје ј prikaz djelovanja "Bosnjaka" Imamovic zakljucнje ocjenom da је zпacenje bosnjastva kod ovog lista "vjse prjvjd i odraz zvaпicпe austrijske politike пеgо sopstveпo uvjerenje". ltnamovj6 је neospomo nastojao da u analizi bude objektjvan i pouzdan, ali је nase rnisljenje da је navedena ocjena neutemeljena i upitna. "Bosnjakovo" bosnjastvo nije prevaslюdno t·ezttltat uticaja zvanicпe austrijske po\jtike, јег, kao sto је poznato опо јта zпacajnu bosaпsku tradjciju, koju пе moze uciniti spornom пikakv~ koleba11je jzmedu bosaпskog i musJjmanskog jmena ni "Bosnjaka" пi autora "Studijskog jzvjestaja". Cjtjrana Imamovjceva осјепа bosnjastva kao "prjvjda" izneпaduje utoliko yjse sto шu је svakako dobro pozпato da bosnjastvo пi kao tradicija ni kao realпost u prvoj deceпUi ХХ stoljeca пiје Ьilo "privid". MoZda se takvom осјепоm Z.elio uklopiti u koncepciju Projekta i teze о muslimanskoj naciji?

Drugi prilog u Dodatku, а posljednji, Xll u Projektu Stm' Muslimmza BiH u pogledu nacionalnog opredjeljenja, nosi naslov ЈМО i nacionalnost Ь-/1 Muslimana ciji је aнtor Atif Pшivatra. Оп је veoma pedant11o pratio stavove ove muslimanske politicke straпke о пасiопа\пој orijentaciji Ь-11 Muslimaпa i pokazao da izvoпю роzпаје njeпu пacioпalnu politiku. Odшal1 па pocetku on se prЉvata zadatka da нtvrdi nacionalnu platformu ЈМО ј nalazi da se ona zasniva па koncepciji jugoslaveпstva, koje zпасј "najprikladпijj put zЫizavanja i ujedinjavanja" (322). U odnosu па bosanske Srbe ј Нrvate prema shvatanju ЈМО posebnost MusJjmana temelji se na faktoгima diferencjranja pod kojim se podrazшnjjevaju tradicija, kultшпj, istorijski, socjjalпi i drugi relevaпtnj ciпioci (323). U skladu sa пacionalпo-poljtickom koпcepcjjom ЈМО, svakj Mus]jmaпje пacjonalno opredjjeljen, а njegovo nacioпalпo opredjeljenje pociva па jugoslavenstvu koje predstavlja sintezu srpstva i hrvatstva (326). Saglasno оvош gledistu. Mus\imanj jmaju neoplюdne preduvjete da postanu "jezgra pravog i potpunog jugoslavenstva ... najbolja baza jugoslavenske ideje" (327). Stoga је ЈМО principjjeJпj i odlнcпi protjvojk nametanja bilo kog "plemenskog јmепа", srpskog kao ј 11rvatskog (338). Naime, Muslimanj, musJjmanski narod pripada "jugoslavenskom narodu", kao njegov "mus)jmanski dio" (340).

Posto је jzJozio stavove ЈМО о пacjonalвom jugoslavei1stvu Mнsljmaпa. Pш·ivatra konstatuje da njeno vodstvo nije pristupalo ovoj proЫematici teorijski 11iti је sire ј obrazlozeпije elaboriralo tezu о mнslimanskoj etnjckoj posebnostj. Sta vise, tr poJjtickoj aktjvnosti ЈМО izostalo је пastojanje u smislu prizпaпja ј definiranja te posebnosti, ali је ona sjstematski jnsistirala na ravnopravnom tretmat1Lt Mнslimana sa St·Ьima ј Hrvatjma сiше је, ро autoru, jпdirektno utjcala па afirmjraпje etnickog subjektivjteta Ь-11 Musljmaпa (347). U zakljucku svoje

240

Enver Redzic, lstoriografija о " muslimanskoj nacijГ prilozi, 29, Saгajevo, 2000 .• str. 233 - 244

elaboracije Purivatt-a foгmulira tezu da su u drustveno-istorijskom razvitku Muslimaпi imali specificaл put koj i је bio podudaraп sa пacioпalпim razvojem bosaпskil1 Srba i Hrvata, sto је rezultiralo cinjeпicom da su na tlu BiH, u jogoslaveпskom razdoЫju izmedu dva svjetska rata, Ьila formirana tri naroda -SrЬi, Muslim:шi i Нrvati.

Za razliku od HadZijal1ica (i lmamovica), Purivatraje izlozenom aпalizom nacionalпe politicke linije ЈМО nenametljivo, 011 Ьi rekao indirektno, zastupao tezu о etnicko-пacioпalnoj posebnosti Ь-!1 Muslimana. koja se izraZэva u "muslimanskoj naciji".

Devet njegovil1 priloga koje sadrzj "Studijski izvjestaj" posluzili sн Hadzijalliclt da pripremi posebшt kпjigu, koja је objavljena 1974. Tekstovi u kпjizi ideпticпi slt sa onima u "Studijskom izvjestaju", s tom razlikom da su tl knjizi stegnuti u sedam naslova. Na kraju knjige nalazi se Pogovor u kome se sastavu autorskog tima dodaje stav: "Logikom razvja konacno је н socijalistickoj Jugoslaviji rijeseno пacionalпo pitaнje Mtsl i пшпа. Ovome гаdн nije Ьila svrha da se razmatraju najnovija kretanja i tendencije u nacionalnom situiranju Muslimaпa. vec se zeljelo da se 11kaze па istorjjske, etпicke, kulturne, dпtstveпe ј politjcke osпove nacionalпog feвomena Muslimana, а to је sve вasfo svoj ishod u pгiznanju nacion~fn• og subjektiviteta Muslimana.

Р!'еша sadrzaju knjige moze se zakljuciti da је autor pod tradicijom podrazumijevao bosnjastvo. koje su, и novijem periodu, b-h Muslimani, navodno. napustili, jer im nije Ьilo prihvatljivo, posto se и okviru bosnjastvanij. е identifJkovala njihova nacionalna posebnost, koju su prihvatili pod imenшn "M11slimaпa". Tako se, ро Hadzijahicevoj metodologijj ј ocjenj, visestoljetпa bosпjacka tradicija пacioпalno preobratila u "muslimaпsku naciju" шuslimaпstvo, koje se пасiопаlпо izгafuva ll imeпu "Muslimaп". Poput srpstva koje se nacionalno predstavlja jmeпom Srbin, hгvatstva imeпom Нrvat, musliшanstvo se nacionalno legitimira imeпom Musliman. Tako је nacionalno pitaпje bosaпskil1 Musl iшапа пајЬо\је i пajpravicпije rijeseno: uspostavljeпa је nacionalna ravnopravnost u BiH пacionalпiш identjtetima Srba, Hrvata i \1Lsli mana.

Prva knjiga о Mltslimaпiшa koja se u to vrijeшe poja·ila. potekJa је od Salitna Cerica. Znacajпija је ро godini ( 1968.) statnpaпja i tJlaska u javпost, пеgо ро obгadi problematike. Poznat do tada kao -aktivist oficijelne politike, Ceric је preteпdovao da svojom siпtezom da паuсtю relevaпtaп prilog socijalistickoj teoriji i istoriografiji aktllelпe пacioшl11 te pгoЬlematjke. Kпjiga је u prvotn trenutku imala upadпo sjrok plЬii c :itet, da Ьi ubrzo bila zaboravljeпa popllt mпogil1 puЬiikacija пашiјепјеnЊ masO\'Il0\11 нkllsu. Gradeпa па нskoj osпovi claпaka i rasprava aнtora 1-azпill панспi\1 pravaca, pozivajuci se izнzetпo t·ijetko па шoпografska ј је :la i studije, zaпeшarujuci totalпo нpotrebu рriшагпЉ jstorijskil1 izvora, Ceric se u obгadi пасiошlп1е proЬlematike Mus.limaпa srpsko-

241

Enver Red:tic, Istoriografija о "muslimanskoj naciji' ' Prilozi, 29, Sarajevo, 2000., str. 233 - 244

hrvatskog jezika drzao marksisticke sl1eшe istorijskog razvitka drustva od rodovskih zajednica, preko feudalizma i kapitalizma do drustveno-ekonomske fonnacUe socijalizшa. Prema ovoj strukturi, sadгZinu knjige podijelio је na odgovarajuca poglavlja u kojima је prikazivao drustveno-ekonomsko stanje u Bosni da Ьi је zavrsio Pogovorom о buducnosti Muslimana. Umjesto predmeta koji ga је motivirao, Ceric је glavnu paznju posvetio osvrtu na ekonomske karakteristike dt-ustvenil1 formacUa, а posebno па pojavu, razvoj i znacaj ideologija u opsteш razvitku covjecaпstva. Оо pojave socijalizma glavne ideologije su hriscanstvo i islam (77), koje su se razvile u feudalizmu, nose klasno oЬiljezje i u sluzbi su vladajucЉ klasa. Za Cerica је karakteristicno da ime Musliman nije upitno. S tim u vezi on uopste ne raspravlja. On ponavlja marksisticku tezu da su religije iluzije i da u klasnim drustvima sluze vladajucim klasaшa kao sredstvo da odrze svoj polozaj. Оп prihvata da је "osпovna masa koja se islamizirala - bogumilska, stupila u novu fazu svog drustvenog razvoja sa zajednickim osjecajem posebnosti izgraaenim u visestoljetnoj borЬi za iste drustvene ciljeve". (116) Islamizirano stanovnistvo opredijelio је pozitivan odtюs prema Turskoj, sto nije sprijecilo da su se Muslimaпi i Turci medusobпo razlikovali, ali i cesto napadali. "Muslimaпi su sebe пazivali Turcima i Bosnjacima, а Turke Turkusama. Turci su, pak, domace Muslimaпe пoпnalno nazivali Bosnjacima, а pogrdno balijama." (119) Naziv Bosnjak ili Bosanac postepeno se guЬio kod autolltonog hriscaпskog staпovnistva, dok su ga zadrZali domaci Muslimaпi (124). Iako se u knjizi drzi imena Musliman, Ceric пе pridaje poseban znacaj imenu naroda, јег ро пјешu Ьilo koji motiv moze Ьiti povod za prihvatanje i izbor narodnog imeпa. (228). Kako ро struci nije Ьiо istoricar, Ceric је seЬi dozvoljavao da tt zakljucivanju bude komotan, јег је za njega Ьilo dovoljno sto se obracao Marksu, Engelsu, а narocito Lenjinu, da Ьi postigao potrebnu autoritativnost u svojim ocjenama konkretnih aspekata predmetne materije. Koliko је daleko stajao od istorijske nauke pokazuje njegov Pogovor knjizi u kome prognozira buducnost Mнslimaпa koja је uslovljena razvojem socijalistickih arustvenЉ odnosa u Jugoslaviji. Ovi procesi се, ро пjemu, dovesti do stapaпja шedu jugoslaveпskim narodima, а Muslimaпi се ove transformacije dozivljavati najbrze јег su пajizmjesaniji sa arugim narodiшa. Od progresivnih Muslimana Ceric ocekuje da се podrZзti ove procese (246).

Obracajuci se Citaocima, Ceric је defiпirao cilj svoje knjige koja је imala da objasni ko su i sta su Mнslimaпi srpskol1rvatskog jezika i kakva је buducnost njihove osobenosti.

Nastala nezavisпo od projekta autorskog tima Fakнlteta politickЉ панkа u Sarajevu, Cericeva kпј iga је 11а svoj naciп svjedocaпstvo о realпim teвdencijama i kretanjima u sferi nacionalnih odnosa u Bosni i Hercegovini krajem 60-tih i pocetkom 70-til1 godina, kada se u siroj i панспој javпosti isticala problematika tra:Zeвja i defiпit-aпja nacioпalпe posebпosti b-h Musliшaпa.

242

Enver Redtic, lstoriografija о "muslimanskoj naciji" Prilozi, 29, Sarajevo, 2000., str. 233 - 244

Nasuprot uporпom i predaпom Hadzijal1i6evom nastojanju te :za о "muslimanskoj naciji" pokazala se kao vaпnallcna tvoreviпa, koja је bila u fuпkcUi poJitjke da bi svog promotora predstavila kao oficijelпog jstoricara. Neosporno akribicni istraZ:jvac ј zпalac istorijskjh ciпjenica, dr. М. Hadzjjahic nije zпао da sacuva dignitet naucnjka. Prije Drugog svjetskog rata ј u toku okupacije vatreno је pt·opagirao nacionalnu opredijeljenost b-h Muslimana, da Ьi u socijalisitckom poretku predano argumentirao komunisticku tezu о "muslimanskoj naciji".

Politika је uvijek zпala da nade i upotrijebi istoricare, kao sto је medu jpri carima uvijek bilo atttora · koji su svoje znanje stavljali u funkciju date politike. То politicke sisteme nije moglo uciпiti postojanim, а istoriografiji је nanosilo neprocjenjive stete.

Summaгy

ТНЕ HISTORIOGR\P НУ ON ТНЕ "MUSLIM NA ТION"

The scholarly argumentation of the ''Muslim nation" idea is presented like а project in the Study Report of The Centre fог Social Studies, Faculty of Politi-cal Science, under the tit\e: ТЈ/Е AmTИDE OF Т/ЈЕ MUSLIMS OF IIOSNIA-HERZEGOVINA.CONCERNJNG ТНЕ NATIONAL DETERM/NAT!ON (1967).

The project \Vas completed in 1970, the authors were Dr Mtthamed Hadzijallic, Mustafa lmaшovic апd Atif Purivatra, МА. The . esseпtial coпtributioпs (9-17) beloog to Ог. М. HadZijallic.

Tl1e studious report starts witl1 Hadzijal1iC's analysis of11le "SerЬiaн" and ''Croatian" tendeпcies in the national development of the Muslims. In his opin-ion, ''the Muslim masses widely wexe in favour of the Set·Ьian nationa\ move-ment", where а certain circ\e of the Muslim intelligentsia was iпvolved. Не, also, states that the "Muslim masses at the post-Annexation period were mainly pro-Croatian".

Hadzijahic advocates tlte thesis, tlшt tl1e Bosпiak tl1eories \vere rooted iп the feudal peгiod, his conclusion is that the loss of the dominating positiop, the Muslims "abandooed their former Bosniaks noшination".

243

Enver Redtic, Istoriografija о "muslimanskoj naciji" Prilozi, 29, Sarajevo, 2000., str. 233 - 244

Не underlines the merit of the Communist Party that the Muslims were recognized, as а separate ethnic subject.

Mustafa Imamovic aпalyzed in the Study Report the views of tће newspa-per Bosnjak (Bosniak) on question of the Muslim national identification.

Atif Purivatra (МА) in his paper: ЈМО (Yugosla11 Muslim Organi::.ation) AND ТНЕ BOSNIAN·HERZEGOV!NlAN MUSL!M NATIONAL!ТY exsplained that according the ЈМО, the Yugoslavism represents а synthesis of the SerЬian and Croatian na-tionality".

Hadzijal1ic's contributions in the Study Report аге contained in his book Od tradicije do identiteta (Fronz Tradition to tlze ldentity 1974). Under the tradi-tion Hadzijal1ic understood tће Bosniak пatioпality, abandoned Ьу t11e Muslims, according to his wiews, to accept the Muslim nationality, as their national iden-tity.

Salim Ceric was the autlюr of the monograph Muslimani srpsko-lzrvatskog jezika ( 1968) (Тће Muslims Speaking tlze Serbo-Croat Language). Researching the national problems of t11e Muslims, Ceric stuck to tће Marxist scheme of the historical developement of the society, starting with the clan comrnunities over feudalism and capitalism to the social-econornic formation of socialism. Нis prognosis in sumrning up was, that the socialist processes will result in melting of the Yugoslav peoples and the Muslims, Ьeing the most mixed with other peo-ples, will the internationality transformation experience in the quickest way.

At the end of the contriЬution the author discussed (Historiography on the "Muslim nationality" tl1e relation of the politics and the historical science, con-cluding, that both of them - the politics and historiography - contriЬuted to the controversial processes of the national foгmation of the Bosnian-Herzegovinian Muslims.

244