istorija 6.razred

6

за шести разред основне школе са читанком и радном свеском

УЏБЕНИКИСТОРИЈСКА ЧИТАНКАРАДНА СВЕСКА

ИСТОРИЈАза шести разред основне школе

Марко Шуица Радивој Радић

УЏБЕНИКИСТОРИЈСКА ЧИТАНКА

РАДНА СВЕСКА

ФРЕСКА – Београд 2010.

I УВОД

1. До ба сред њег ве ка 2. Из во ри за исто ри ју сред њег ве ка Про ве ри те, об но ви те, на у чи те!

II РА НИ СРЕД ЊИ ВЕК

1. Ве ли ка се о ба на ро да 2. Ис точ но рим ско цар ство – Ви зан ти ја 3. Пад За пад ног рим ског цар ства и ства ра ње гер ман ских др жа ва 4. Хри шћан ска цр ква у ра ном сред њем ве ку 5. Фра нач ка др жа ва 6. Фе у дал но дру штво7. Ара бља ни и Евро па Про ве ри те, об но ви те, на у чи те! 8. До се ља ва ње Ју жних Сло ве на на Бал кан ско по лу о стр во9. По сле ди це на се ља ва ња Сло ве на на Бал кан ско по лу о стр во 10. До се ља ва ње Ср ба и Бал кан ско по лу о стр во до 11. века11. По кр шта ва ње Сло ве на 12. Крај ра ног сред њег ве ка Про ве ри те, об но ви те, на у чи те!

5

6 10 14

19

20 24

28 31 34 384246

52

55

58 62 66 70

III ПО ЗНИ СРЕД ЊИ ВЕК

1. Све та зе мља и кр ста шки ра то ви 2. Мо нар хи је за пад не Евро пе3. Ви зан ти ја у по зном сред њем ве ку4. Гра до ви у по зном сред њем ве ку 5. Сва ко днев ни жи вот: по ро ди ца, на чин жи во та, пра зни ци 6. Кул ту ра, умет ност, на у ка у средњем веку Про ве ри те, об но ви те, на у чи те! 7. Ср би ја и Бал канско полуострво у до ба Сте фа на Не ма ње 8. Срп ска др жа ва и Бал кан ско по лу о стр во у пр вој по ло ви ни 13. ве ка9. Са ва Не ма њић и уређење срп ске цр кве10. Успон срп ске сред њо ве ков не др жа ве 11. Дру штво у сред њо ве ков ној Ср би ји 12. Ду ша но во цар ство 13. Крај Срп ског цар ства 14. Успон бо сан ске др жа ве 15. Сва ко днев ни жи вот у сред њо ве ков ној Ср би ји Про ве ри те, об но ви те, на у чи те! 16. До ла зак Осман ли ја у Евро пу и срп ске зе мље17. Држава кнеза Ла зара и бит ка на Ко со ву 18. Др жа ва срп ских де спо та19. По след њи от пор хри шћан ских др жа ва Осман ли ја ма 20. Се о бе на кра ју сред њег ве ка 21. Од исто ри је до ле ген де 22. Крај сред њег ве ка Про ве ри те, об но ви те, на у чи те! Речник појмова

САДРЖАЈ77

78 82 85 88

92 96

100

106

110113116 119122126 128 131134 142 146 150

154158161164168174

ИСТОРИЈА7ИСТОРИЈА6

Европски морепловци на прагу Новог света

Тема I

Европски морепловци на прагу Новог света

Тема I

Ве ли ка еко ном ска кри за ко ја је у III ве ку за хва ти ла Рим ско цар ство, као и све на ср тљи ви ји на па ди вар-вар ских пле ме на на ње го ве гра ни це, на го ве сти ли су крај ан ти ке. Ве ли ка ци ви ли за ци ја, ко ја је не из мер но за ду жи ла свет ску исто риј ску ба шти ну, ла га но се при-бли жа ва ла сво ме за ла ску. Но ви на ро ди, до та да не мно го при мет ни у исто ри ји, сво јим ру ши лач ким на-сту пом нај пре су уни шти ли зна тан део ан тич ког све-та. Ме ђу тим, он да су, по кре ну ти хри шћан ством ко је је по ста ло свет ска ре ли ги ја и осло ње ни на тра ди ци је ан ти ке, ство ри ли но ви сред њо ве ков ни свет и отво ри-ли епо ху ко ја ће тра ја ти чи тав ми ле ни јум. Та ће епо ха на осо бен на чин да ти свој ве ли ки до при нос свет ској ци ви ли за ци ји.

Цар Јустинијан I са пратњом, мозаик из Равене

Тема II

20

РАНИ СРЕДЊИ ВЕК

Римски легионари, рељеф

Сеоба представља премештање једног племена или народа са једне територије на другу. Велика сеоба народа започела

је крајем старог века. Она је била узрок промена које су довеле до пада Западног римског царства.

1.ВЕЛИКА СЕОБА НАРОДА

По че так Ве ли ке се о бе на ро да

До се о ба пле ме на или на ро да до ла зи уко ли ко се про ме не усло-ви жи во та на те ри то ри ји на ко јој жи ве. Нај че шћи узро ци се о ба у про шло сти би ли су: не до ста так хра не, ло ша кли ма и на па ди дру гих на ро да или пле ме на.

Ве ли ка се о ба на ро да за по че ла је 375. го ди не. Tада су Ху ни про шли кроз рав ни цу из ме ђу Ка спиј ског мо ра и пла ни не Урал. Тај про стор на зи ва се Вра та на ро да, и пред ста вља при род ни пут из Ази је ка Евро пи. По ме ра њем ве ли ких гру па вар вар ских пле-ме на и на ро да ка Евро пи, у стра ху од Ху на, за по че ла је Ве ли ка се о ба на ро да. Ве ли ка се о ба тра ја ла је не ко ли ко ве ко ва. У њој је уче ство ва ло ви ше азиј ских, гер ман ских и сло вен ских на ро да.

Ху ни

Ху ни су би ли на род азиј ског, мон гол ског по ре кла. Те ри то ри ја са ко је су до шли на ла зи ла се на про сто ру да на шње Мон го ли је у Ази ји и гра ни чи ла се са Ки ном. Ху ни су би ли из у зет но уве жба ни, бр зи ко ња ни ци и су ро ви рат ни ци. Где год су про ла зи ли, до но си-ли су ве ли ка ра за ра ња и се ја ли страх. Број ни вар вар ски на ро ди ко ји су се на шли на пу ту кре та ња Ху на, или су пред њи ма по че ли да бе же или су им се пот чи ња ва ли. То ком пр ве по ло ви не 5. ве ка Ху ни су за го спо да ри ли ве ли ким де лом Евро пе. Ху не је ује ди нио краљ Ати ла (434–453). Због сво је су ро во сти до био је на ди мак Бич Бож ји. Сре ди ште ње го ве др жа ве на ла зи ло се у Па нон ској

Источноготски украсу облику орла, 6. век

Хунски новац с краја 5. века

ИСТОРИЈА ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

21

ни зи ји (те ри то ри ја да на шње Ма ђар ске). Ати ла је био спо со бан и хра бар вој ско во ђа. На па дао је и Ви зан ти ју и За пад но рим ско цар ство, на нев ши им ве ли ка ра за ра ња. Ње го во ши ре ње на за-пад за у ста ви ли су Ри мља ни, на те ри то ри ји да на шње Фран цу ске. Пре тр пев ши по раз Ати ла је на пао Апе нин ско по лу о стр во. По-сле по чет них успе ха по ву као се у цен тар сво га кра љев ства, где је убр зо и умро. Ње го вом смр ћу на гло је по че ла да сла би моћ Ху-на. Њи хо во до тад во де ће ме сто у бор би про тив Рим ског цар ства пре у зе ли су дру ги вар вар ски на ро ди.

На ро ди у се о би

Ме ђу мно го број ним пле ме ни ма и на ро ди ма ко ји су уче ство-ва ли у се о би, по себ но се ис ти чу Го ти, Ван да ли, Фран ци и други германски народи.

Сви на ро ди ко ји су се по ме ра ли пред Ху ни ма кре та ли су се из прав ца ис то ка ка за па ду или ју гу Евро пе. До ла зак Ху на иза звао је, да кле, лан ча но по ме ра ње на ро да: јед ни на ро ди по ти ски ва ли

Велика сеоба народа

22


су дру ге. На род Го та се још пре до ла ска Ху на по де лио на За пад не Го те – Ви зи го те и Ис точ не Го те – Остро го те. Ви зи го ти су до-шли на Бал кан ско по лу о стр во и упа ли на те ри то ри ју Ви зан тиј-ског цар ства. Кра јем 4. ве ка на пу сти ли су те ри то ри ју Ви зан ти је и убр зо су за у зе ли Рим. Ни ту се ни су ду го за др жа ли – на ста ви ли су се о бу и ко нач но се на се ли ли на Ибе риј ском по лу о стр ву (да на шња Шпа ни ја). Остро го ти су се по сле ви ше го ди на лу та ња на се ли ли на Апе нин ском по лу о стр ву (да на шња Ита ли ја). Ту су ство ри ли сво ју кра ље ви ну.

Фран ци су за у зе ли ве ли ки део за пад не Евро пе. Њи хо ва др-жа ва, Фра нач ка, на ста ла је на те ри то ри ја ма да на шње Не мач ке и Фран цу ске. Још је дан на род ко ји је уче ство вао у Ве ли кој се-о би на ро да остао је за пам ћен по злу. То су би ли Ван да ли. Они су про кр ста ри ли чи та вом Евро пом и на ста ни ли се у се вер ној Афри ци. При ли ком осва ја ња Ри ма (455. го ди не), Ван да ли су град опљач ка ли и ра зо ри ли ве ли ки број хра мо ва и спо ме ни ка. Због то га се и да нас, по њи ма, сва ко на сил нич ко по на ша ње, ру ше ње и уни шта ва ње умет нич ких пред ме та (згра да, сли ка, скулп ту ра) на зи ва ван да ли зам. Кра јем 5. и у 6. ве ку у се о бе су се укљу чи ли и Сло ве ни.

На чин жи во та

Током Велике сеобе, народи који су у њој учествовали пре-хра њи ва ли су се ло ве ћи плен, или су пљач ка ли ра зо ре на се ла и гра до ве. По што су стал но би ли у по кре ту, ни су мо гли да се ба ве зе мљо рад њом па су им за ли хе хра не би ле огра ни че не и че сто не-до вољ не. Вре ме ном, ови на ро ди при хва ти ли су хри шћан ство и по че ли да се на се ља ва ју на те ри то ри ји не ка да шњег Рим ског цар-ства. Та да су по че ли да при хва та ју и не ке оби ча је и на чин жи во та Ри мља на. За сно ва ли су сво ја на се ља и почели да се баве зе мљо-рад њом. Повратак са но мад ског на се де лач ки на чин жи во та, као и при хва та ње хри шћан ства, би ли су пред у сло ви ства ра ња но вих др жа ва на тлу не ка да шње Рим ске им пе ри је. Спа ја њем ста ре рим-ске кул ту ре и гер ман ских оби ча ја под окри љем хри шћан ства, на-ста ла је по себ на кул ту ра. Она је по ста ла те мељ сред њо ве ков них европ ских др жа ва.

За вр ше так Ве ли ке се о бе на ро да

Ве ли ка се о ба на ро да тра ја ла је не ко ли ко сто ле ћа. На се ља ва ње на ро да и пле ме на од и гра ва ло се у ета па ма. По сле пр вог та ла са се о ба усле дио је дру ги, у ко ме су се по ја ви ли но ви на ро ди, ме ђу њи ма и Сло ве ни. Епо ха ве ли ких се о ба за вр ши ла се око 700. го ди-не. Окон ча на је ства ра њем др жа ва но вих на ро да на тлу Евро пе.

Вандалски коњаник, представа на једном римском мозаику

Долазак Мађара у Европу. Минијатура из једне средњо-вековне хронике

Круна визиготског краља Рецесвинта


23

По за вр шет ку Ве ли ке се о бе на ро да Евро пу су за де си ле и дру-ге миграције. Међу њима најзначајније су биле сеобе Викинга и Мађара. Викинзи су, као народ из северне Европе, добили и назив Нор ма ни, што зна чи се вер ни љу ди. Они су из Скандинавије, у својим бродовима, предузимали путовања по читавом свету. На истоку су дошли у Русију, на југу су у Сре до зе мљу осно ва ли сво-ју кра ље ви ну, а на за па ду сти гли чак до Се вер не Аме ри ке. Би ли су чу ве ни као за стра шу ју ћи пљач ка ши и раз бој ни ци. За раз ли ку од њих, Ма ђа ри су би ли азиј ски но мад ски на род ко ји је то ком 9. ве ка до шао у Европу. У Евро пи су они, ме ђу тим, по ста ли страх и тре пет, као што су не ка да би ли Ху ни. Њи хов да љи про дор за-у ста вио је (955. го ди не) не мач ки краљ Отон I у би ци код реке Ле х, у да на шњој Не мач кој. По сле по ра за, Ма ђа ри су се по ву кли, при ми ли хри шћан ство и на те ри то ри ји Па но ни је осно ва ли сво ју др жа ву.

номади – људи, или народ који не живи на једном месту, већ стално мења место свог боравка. Заједно са породицама сели се и њихова имовина.

миграција – сеоба, премештање становништва са једне територије на другу, из једне земље у другу земљу

Скандинавија – област на северу Европе. Обухвата данашње земље Норвешку, Шведску и Данску

Непознате речи

1. Ко јим ва жним до га ђа јем и ка да је за по че ла Ве ли ка се о ба на ро да?2. На ве ди те нај ва жни је на ро де ко ји су уче ство ва ли у Ве ли кој се о би.3. На ве ди те глав не раз ло ге због ко јих су но мад ски на ро ди про ме ни ли свој на чин жи во та.4. Ка да се за вр ша ва ју нај ва жни је се о бе на ро да у Евро пи?5. У ком ве ку и ко јим до га ђа јем је за у ста вљен про дор Ма ђа ра у Евро пу?

Питања и задаци

300. 400. 500. 600. 700. 800. 900.

Хуни

Лангобарди

Вандали

ВизиготиВикинзи

Срби и ХрватиСловениАвари

Бугари

Мађари

ПЕРИОД СЕОБА НАРОДА

година

24


Цар Кон стан тин. Мозаик се налази у чувеној цркви Св. Софије.

Шта цар Константин држи у сво- јим рукама и шта је тиме пред-стављено?

Ви зан ти ја је је ди на др жа ва с ове стра не Ки не ског зи да ко ја је тра ја ла од ка сне ан ти ке до кра ја сред њег ве ка. Она је про ла-

зи ла кроз успо не и па до ве и би ла јед на од нај зна чај ни јих ци ви-ли за ци ја у исто ри ји чо ве чан ства. Из вр ши ла је ве ли ки кул тур ни ути цај на чи тав низ сред њо ве ков них др жа ва и на ро да.

2.ИС ТОЧ НО РИМ СКО ЦАР СТВО – ВИ ЗАН ТИ ЈА

Хри шћан ско цар ство

За раз ли ку од За пад ног рим ског цар ства, ко је су вар ва ри сру-ши ли 476. го ди не, Ис точ но рим ско цар ство на ста ви ло је да жи ви још хи ља ду го ди на. За хва љу ју ћи гу шћој на се ље но сти, ве ћем бро ју ве ли ких гра до ва и ја чој при вре ди, оно је лак ше под не ло кри зу 3. ве - ка. Реч је о нај ве ћој кри зи ко ју по зна је свет ска исто ри ја.

Ви зан ти ја по чи ва на три те ме ља; то су: рим ско др жав но уре-ђе ње, грч ка кул ту ра и хри шћан ство. Без би ло ко ја од ова три еле - мен та она се не мо же за ми сли ти, а тек њи хо вим про жи ма њем на ста је ви зан тиј ска ци ви ли за ци ја.

Ви зан ти ја, ко ја је ве ко ви ма би ла чу вар и об но ви тељ ан тич ког на сле ђа, не ма свог исто риј ског на след ни ка.

Пре сто ни ца

Цар Кон стан тин (324–337) пре ме стио је пре сто ни цу из Ри ма у Кон стан ти но пољ, ко ји зо ву и Но ви или Дру ги Рим. То је је ди ни град на све ту ко ји се про сти ре на два кон ти нен та – у Евро пи и Ази ји. Сло ве ни су му да ли име Ца ри град. Он је мо сто бран из-ме ђу Евро пе и Ази је и нај ва жни ји град у сред њем ве ку. По диг нут је на ме сту ста рог гра да Ви зан ти о на, по чи јем је име ну Ис точ но рим ско цар ство ка сни је на зва но Ви зан ти ја.

Ца ри град, град на Бос фо ру, био је не са мо рас кр сни ца мно гих тр го вач ких пу те ва не го и сво је вр стан ин те лек ту ал ни све ти о ник ко ји је оба сја вао чи тав сред њо ве ков ни свет. У ње му су по диг ну те


25

Пур пур (ла тин ски: pur pu ra; грч ки: porphyra; пур пур ни пуж; скер лет-на) нaјфи ни ја је љу би ча сто цр ве на бо ја. Нај пре су је про из во ди ли ста-ри Фе ни ча ни од без бој ног со ка тзв. „пур пур ног пу жа“, ко ји се обо ји тек на све тло сти. У Ви зан ти ји, пур пур је био цар ска бо ја јер су са мо ца ре ви мо гли да но се оде ћу пур пур не бо је, да обу ва ју ци пе ле пур пур не бо је и да се пот пи су ју ма сти лом бо је пур пу-ра. Пре ма ре чи ма уче не ви зан тиј ске прин це зе Ане Ком ни не, „Пор фи ра“ је озна ча ва ло одво је но зда ње у окви ру цар ске па ла те у Ца ри гра ду, из гра ђе-но од те са ни ка цр ве ног мра мо ра. Оно је слу жи ло као по ро ди ли ште ви-зан тиј ских ца ри ца. Упра во по име ну тог зда ња, по це лом све ту се ра ши-ри ла реч „пор фи ро ге нит“ („ро ђен у пор фи ри“, „ро ђен у пур пу ру“) ко ја је озна ча ва ла си но ве и кће ри ви зан тиј-ских ца ре ва и на гла ша ва ла њи хо во нај пле ме ни ти је по ре кло.

сто ти не цр ка ва и дру гих гра ђе ви на. Нај ва жни ји хри шћан ски храм би ла је Све та Со фи ја, цр ква Бож је Пре му дро сти. По ди гао ју је Ју сти ни јан I у 6. ве ку, и би ла је ар хи тек тон ско чу до.

Ви зан ти ја се не мо же за ми сли ти без сво је пре сто ни це – Ца ри-гра да. Та ко је па дом Ца ри гра да под на ле том Осман ли ја, 29. ма ја 1453. го ди не, па ла и Ви зан ти ја.

Ста нов ни штво

Исто ри ја Ви зан ти је ни је исто ри ја Гр ка у сред њем ве ку. На про-тив, Ви зан ти ја је би ла, у пра вом сми слу ре чи, ко смо по лит ска др-жа ва. Ње но ста нов ни штво чи ни ли су раз ли чи ти на ро ди – Гр ци, Сло ве ни, Јер ме ни и Је вре ји – ко ји су го во ри ли раз ли чи те је зи ке. Пре ма јед ном ис тра жи ва њу, од не ко ли ко сто ти на ви зан тиј ских по ро ди ца 11. и 12. ве ка, чак јед на че твр ти на би ла је сло вен ског, ла тин ског, јер мен ског, арап ског или тур ског, од но сно не грч ког по ре кла. Ме ђу тим, грч ки је зик и грч ка кул ту ра би ли су об је ди-њу ју ћи чи ни лац у тој ве ли кој ет нич кој разноликости.

Уте ме ље ни на на сле ђу Рим ског цар ства, Ви зан тин ци су се-бе на зи ва ли Ро ме ји ма тј. Ри мља ни ма, а сво ју др жа ву „цар ством Ро ме ја“. Тер ми ни Ви зан ти ја и Ви зан тин ци про из вод су мо дер не на у ке и уве де ни су тек у 16. ве ку. Ви зан тин ци за њих ни су зна ли. У ра но ви зан тиј ском пе ри о ду (4–6. век) у упо тре би су би ли ла-тин ски, као зва нич ни је зик, и грч ки, ко јим се нај ви ше го во ри ло у Ис точ ном рим ском цар ству. Та да су то би ли свет ски је зи ци у пра вом зна че њу те ре чи. Од 7. ве ка у Ви зан ти ји је са свим пре вла-дао грч ки док се ла тин ски по сте пе но за бо ра вљао.

Цар

На че лу Ви зан ти је на ла зио се цар (ва си левс). Пре ма схва та њи-ма Ви зан ти на ца он је био Бож ји иза сла ник на Зе мљи: као што је је дан Бог на не бу та ко је и је дан цар на зе мљи. Цар је био вр хов ни за по вед ник вој ске, нај ви ши су ди ја и за ко но да вац, за тим бра ни лац цр кве и хри шћан ске ве ре. Као го спо дар хри шћан ске ва се ље не, он се на ла зио на вр ху за ми шље не пи ра ми де сред њо ве ков них вла да-ра. Сви оста ли, у за ви сно сти од ве ли чи не и зна ча ја др жа ве ко ју су пред во ди ли, на ла зи ли су се ис под ви зан тиј ског ца ра. Ка да би се по ја вио, ње го ви по да ни ци би ли су ду жни да па да ју ни чи це и по љу бе скут ца ре ве оде ће; то се зо ве про ски-не за.

Пур пур, од но сно љу би ча сто цр ве на бо ја обе леж је је цар ске вла сти у Ви зан ти ји. Са-мо је цар имао пра во да но си оде ло и ци пе ле пур пур не бо је и да се на све ча ним по ве ља ма пот пи су је ма сти лом бо је пур пу ра.

Ро меј – на грч ком, Ри мља нин.

ко смо по лит – онај ко ји цео свет сма тра сво јом отаџ би ном, а све љу де сво јим су гра ђа ни ма и бра ћом.

про ски не за – па да ње ни чи це пред вла да рем, знак по што ва ња не ког као бо жан ства.

ва се ље на – на се ље ни део Зе мље, цео свет.


Света Софија (Аја Софија). Изградио ју је цар Јустинијан у 6. веку

26


Еко ном ска моћ и но вац

Ца ре ви Ди о кле ци јан и Кон стан тин ре фор ми са ли су Рим ско цар ство по што је у 3. ве ку за па ло у ве ли ку еко ном ску кри зу. Из-вр ши ли су ва жне про ме не ка ко у вр хов ној вла сти и ор га ни за ци ји вла сти у про вин ци ја ма, та ко и у вој сци. Се нат је из гу био не ка да-шњи зна чај, а на ра сле су ца ре ве над ле жно сти. Из гра ђе на је ве о ма уре ђе на др жа ва са до бро ор га ни зо ва ним др жав ним апа ра том и де ло твор ном на пла том по ре за.

Кон стан тин је уте ме љио нов нов ча ни си стем чи ју је је ди ни цу чи нио злат ни со ли дус, злат ник ко ји је се дам ве ко ва за др жао сво ју вред ност и био нај бо ља мо не та сред њег ве ка. Ви зан тиј ским нов-цем мо гло се ку по ва ти ши ром оно вре ме ног све та. Та ко је злат-ник Ју сти ни ја на I на ђен и у да на шњој Швед ској и у до ли ни ре ке Хо анг хо (Жу та ре ка) у Ки ни.

По чев од сре ди не 11. сто ле ћа, ка да је Ви зан ти ја за па ла у кри зу, њен злат ник по чео је ла га но да гу би вред ност. Та да су га пре те-кле ва лу те не ких ита ли јан ских по мор ских ре пу бли ка, пре све га Ве не ци је.

Ју сти ни ја но ва об но ва

Цар Ју сти ни јан I Ве ли ки (527–565) био је за о ку пљен иде јом об но ве Рим ског цар ства. Ње го ве вој ско во ђе по вра ти ле су се вер-ну Афри ку, Ита ли ју и ју го и сточ ни део Шпа ни је. Та ко је Сре до зем-но мо ре по но во по ста ло рим ско је зе ро. Га ли ја и Бри та ни ја оста ле су ван до ма ша ја Цар ства. Ме ђу тим, ова осва ја ња од не ла су мно го нов ца та ко да је Ју сти ни јан на след ни ци ма оста вио огром ну, али ма лак са лу др жа ву.

Ва жни ја од ра то ва ко је је во дио би ла је Ју сти ни ја но ва ко ди фи-ка ци ја рим ског пра ва, по ду хват ко ји је ишао да ле ко ис пред свог вре ме на. Ње го ви прав ни ци су рим ско прав но на сле ђе са бра ли у Збор ник гра ђан ског пра ва (Cor pus iuris ci vi lis), по сле Би бли је нај ва жни ју књи гу европ ске ци ви ли за ци је.

У 7. ве ку усле ди ла је на је зда Ара бља на на ис то ку и ин ва зи-ја Сло ве на на Бал кан ско по лу о стр во, што је Ви зан ти ју до ве ло на руб оп стан ка. Ипак, цар ство је, за хва љу ју ћи ре фор ма ма ца ра Ира кли ја (610–641) ус пе ло да одо ли ве ли ком исто риј ском иза зо-ву, ма да су 7. и 8. век упам ће ни као „мрач на“ или „там на“ сто ле ћа ви зан тиј ске исто ри је. Та ко је око 800. го ди не Ви зан ти ја мно го сла би ја од та да шњих свет ских си ла Фра нач ке и Ара бљан ског ка-ли фа та. Ме ђу тим, две сто ти не го ди на ка сни је, око 1000. го ди не, за вла де ца ра Ва си ли ја II Бу га ро у би це (976–1025), Ви зан ти ја је по но во нај ја ча си ла.

Сви ла

Тај ном про из вод ње сви ле пр ви су овла да ли Ки не зи. Дво ји ца ви зан тиј-ских мо на ха су око 550. го ди не у сво-јим шта по ви ма, пре ко гра да Са мар-кан да, про кри јум ча ри ли ја ја шца сви ле не бу бе, па су и Ви зан тин ци овла да ли ве шти ном пра вље ња сви-ле. Ту тај ну чу ва ли су шест ве ко ва и на про из вод њи и про да ји сви ле за-ра ди ли огром не су ме нов це. Ме ђу-тим, сре ди ном 12. сто ле ћа, вој ни ци кра ља Ро же ра II, вла да ра нор ман ске Кра ље ви не две ју Си ци ли ја, осво ји ли су ви зан тиј ске сви лар ске цен тре Ко-ринт и Те бу, по стро је ња и мај сто ре укр ца ли на бро до ве и од ве зли у Па-лер мо. Та ко је Ви зан ти ја из гу би ла мо-но пол на про из вод њу сви ле.

Грч ка ва тра

Теч ни пла мен ко ји се из спе ци јал них си фо на из ба ци вао под при ти ском, и иза зи вао по жа ре на бро до ви ма. Хе-миј ски са став ове за па љи ве сме се остао је не по знат: Ви зан тин ци су га чу ва ли као вој ну тај ну. На вод но ју је из у мео ар хи тек та Ка ли ник из гра да Хе ли о по ља и 673/74. го ди не, при ли-ком ара бљан ске оп са де Ца ри гра да, ста вио је на рас по ла га ње ца ри град-ској вла ди. За хва љу ју ћи „грч кој ва-три“ Ви зан тин ци су та да про сто спр-жи ли ара бљан ско бро до вље и од не ли ве ли ку по бе ду.


27

Кул ту ра

Ви зан ти ја је на по љу кул ту ре сто ле ћи ма ста ја ла ис пред свих др жа ва сред њо ве ков ног све та. У ње ној ду хов ној ор би ти на ла зи ли су се мно ги на ро ди чи ја се кул ту ра раз ви ја ла под пре суд ним ви-зан тиј ским ути ца ји ма. Цар Те о до си је II (408–450) у Ца ри гра ду је, 425. го ди не, осно вао Уни вер зи тет. На овој ви со ко школ ској уста-но ви пре да ва ле су се гра ма ти ка, ре то ри ка, фи ло зо фи ја и пра во.

1. Ко ји су те ме љи на ко ји ма по чи ва Ви зан ти ја?2. Ко је и ка да осно вао Кон стан ти но по љ (Ца ри град)?3. Ка да је осно ван ца ри град ски уни вер зи тет?4. Ко је об но вио Рим ско цар ство у 6. ве ку?


Византијско царство из времена Јустинијана

Ју сти ни јан Фла ви је Пе тар Са ва ти је био је ви зан тиј ски цар (527–565). По ти-цао је из бал кан ских про вин ци ја, а ро ђен је око 482. го ди не. Већ за вла да ви не свог уја ка Ју сти на I, на пра вио је сјај ну ка ри је ру. Био је нај о бра зо ва ни ји чо век свог вре ме на и окру жио се нај бо љим мо гу ћим са рад ни ци ма ко ји су му по мо-гли да из ве де чи тав низ ве ли ких др жав них по ду хва та. Пред ње го вим све стра-

ним ду хом бле де не ке од ње го вих сла бо сти као што су не стал ност, су-је та и нео т пор ност пре ма ла ска њу. Ми сао о об но ви Рим ског цар ства за о ку пља ла га је до сте пе на оп сед-ну то сти. Ње го ве вој ско во ђе Ве ли-зар и Нар зес по вра ти ли су се вер ну Афри ку, Апе нин ско по лу о стр во и ју го и сточ не де ло ве Пи ри неј ског по-лу о стр ва. Та ко је Сре до зем но мо ре по но во по ста ло „рим ско је зе ро“. Нај-ве ћи Ју сти ни ја нов под виг је си сте-ма ти зо ва ње рим ског пра ва у де ло Cor pus iuris ci vi lis (Збор ник гра ђан скогпра ва), по сле Би бли је нај ва жни ју књи гу европ ске ци ви ли за ци је. Су-пру га му је би ла Те о до ра, не ка да-шња цир ку ска игра чи ца, али и же на из у зет них спо соб но сти. Ју сти ни јан ни је во лео свет ко ви не на дво ру, а и та да би пио са мо во ду и јео пло до ве ди вљих би ља ка.

28


Борба Римљана и варвара, рељеф

Римски коњаник


Ве ли ки ми гра ци о ни та лас, по знат под на зи вом Ве ли ка се о ба на ро да, ко ји је за пљу снуо гра ни це Рим ског цар ства, до вео

је до ру ше ња ан тич ког све та. За пад но рим ско цар ство под ле гло је на је зда ма, а на ње го вим ру ше ви на ма на ста ле су вар вар ске др жа ве.

3.ПАД ЗА ПАД НОГ РИМ СКОГЦАР СТВА И СТВА РА ЊЕГЕР МАН СКИХ ДР ЖА ВА

Ри мља ни и вар ва ри

Рим ско цар ство је у 3. ве ку до жи ве ло јед ну од нај ве ћих кри за ко је по зна је свет ска исто ри ја. Ца ре ви Ди о кле ци јан и Кон стан тин су, на раз ме ђу 3. и 4. ве ка, ста рој им пе ри ји сво јим ре фор ма ма удах ну ли но ву жи вот ну сна гу. Ме ђу тим, За пад но цар ство ни је мо гло да одо ли не пре ста ним на па ди ма окол них вар вар ских на-ро да, пре све га гер ман ских пле ме на. Оно је пре ста ло да по сто ји ка да је гер ман ски вођ Одо а кар сврг нуо по след њег рим ског ца ра Ро му ла Ав гу сту ла 476. го ди не. За раз ли ку од За па да, ан тич ка ци-ви ли за ци ја на Ис то ку је оп ста ла све до краја 6. ве ка.

Опа да ње гра до ва

По сле ди ца вар вар ског ру ше ња За пад ног рим ског цар ства би ла је ру ра ли за ци ја про стра них де ло ва за пад не Евро пе, тј. пре вла-да ва ње се о ског у од но су на град ски жи вот. Ка ко је про ниц љи во при ме ће но, „вар ва ри су се бо ја ли гра до ва као гроб ни ца“. Се на-тор ска ари сто кра ти ја, ва жан део рим ског дру штва, пре жи ве ла је али у но во на ста лом по рет ку ни је има ла ствар ну власт. Про па да-ње ве ли ких по се да до при не ло је ње но м од у ми ра њу. Осим то га, про дор гер ман ских од ре да на Апе нин ско по лу о стр во за по сле-ди цу је имало и на гло про па да ње гра до ва.


29

Про це су опа да ња гра до ва на ро чи то је до при не ла епи де ми ја ку ге ко ја је у 6. ве ку по го ди ла Евро пу. Ова по шаст об на вља ла се то ком 7. сто ле ћа и на не ла нов уда рац гра до ви ма, ко ји су би ли по след ња упо ри шта ан тич ких тра ди ци ја. По чет ком 8. ве ка Ара-бља ни су из се вер не Афри ке про др ли на Пи ри неј ско по лу о стр во и део Га ли је. Ва жна по сле ди ца ових до га ђа ја ле жа ла је у то ме да се сре ди ште по ли тич ке мо ћи са оба ла Сре до зе мља ла га но пре-ме шта ло ка уну тра шњо сти европ ског кон ти нен та.

Вар вар ска пле ме на

Гер ман ска пле ме на, ко ја во де по ре кло из Скан ди на ви је, по чев од 1. ве ка пре на ше ере по сте пе но су се премештала ка сли во ви-ма ре ка Рај не и Ду на ва. Део њих вре ме ном је на се лио про стор из ме ђу Рај не и Бал тич ког мо ра. Реч је ве ли ким пле мен ским са ве-зи ма ко ји су угро жа ва ли за пад не гра ни це Рим ског цар ства. Ме ђу њи ма нај по зна ти ји су би ли Ван да ли, Ан гли, Са си, Лан го бар ди и Фран ци. На дру гој стра ни, са ис то ка, на Цар ство су се устре ми-ли Ви зи го ти (За пад ни Го ти) и Остро го ти (Ис точ ни Го ти). Уочи по чет ка Ве ли ке се о бе на ро да они су се на ла зи ли у про стра ном за ле ђу Цр ног мо ра.

Основ на по ли тич ка уста но ва код ста рих Гер ма на би ла је рат-нич ка дру жи на. Њу су чи ни ли во ђа (краљ) и ње го ви рат ни ци, ко ји су му ду го ва ли вер ну слу жбу. За уз врат, ужи ва ли су ње го ву за шти ту и уче ство ва ли у де о би пле на. Во ђа је би ран пре ма спо-соб но сти ма. Оно ме ко ме би по шло за ру ком да по стиг не низ рат них по бе да и да се ду го одр жи на вла сти, отва ра ла се мо гућ-ност да осну је ди на сти ју. У скла ду са древ ним оби ча ји ма, он је сво је по ре кло до во дио у ве зу са ста ро гер ман ским бо го ви ма. На тај се на чин ме ђу па ган ским Гер ма ни ма обез бе ђи ва ла све тост кра љев ске вла сти.

Вар вар ске др жа ве

Гер ман ски на ро ди Рим ско цар ство су нај пре на па да ли са мо због пљач ка ња, без на ме ре да се та мо трај но на ста не. Ка ко би за шти ти ли рим ску те ри то ри ју, ца ре ви су по је ди ним пле ме ни ма усту па ли по гра нич не обла сти, уз оба ве зу да их ови шти те од на-па да дру гих вар ва ра. Они су до би ја ли ста тус са ве зни ка Цар ства. На тај на чин по че ло је и по сте пе но на се ља ва ње вар вар ских пле-ме на на тлу рим ске др жа ве. Исто вре ме но до ла зи и до вар ва ри-за ци је рим ске вој ске.

По чев од 375. го ди не, од по чет ка Ве ли ке се о бе на ро да, из осно-ва је по че ла да се ме ња де мо граф ска сли ка Рим ског цар ства. По-сле па да За пад ног рим ског цар ства, 476. го ди не, на ње го вом тлу ства ра ју се вар вар ске др жа ве. Пре све га, реч је о гер ман ским пле-

вар ва рин – на зив за стран ца у ста-рој Грч кој и Ри му; груб, су ров, нео те-сан чо век, чо век без обра зо ва ња.

ру ра ли за ци ја – уно ше ње се о ског на чи на жи во та у град ску сре ди ну.

ди на сти ја – вла дар ска ло за, низ вла да ра из исте по ро ди це.

де мо гра фи ја – на у ка ко ја се ба ви ста ти стич ким ис пи ти ва њем ста нов-ни штва на од ре ђе ној те ри то ри ји.


Германски војсковођа

30


ме ни ма: Ван да ли су ство ри ли др жа ву у се вер ној Афри ци, Остро-го ти на Апе нин ском по лу о стр ву, Ви зи го ти и Све ви на Пи ри неј-ском по лу о стр ву, Фран ци и Бур гун ди у Га ли ји. Лан го бар ди су нај пре би ли у Па но ни ји, али су се, по сле до ла ска азиј ских Ава ра, 567. го ди не, пре се ли ли у се вер ну Ита ли ју, у до ли ну ре ке По, ко ја се по њи ма и да нас на зи ва Лом бар ди ја.

Ри мља ни и до шља ци

Про паст За пад ног цар ства пред рим ску ари сто кра ти ју по ста-ви ла је пи та ње ка ко при хва ти ти но во на ста ло ста ње. Њен ве ли ки део схва тио је да је нај бо ље из на ћи пу те ве са рад ње са при ми тив-ним али сна жним до шља ци ма, ко ји ма се на бој ном по љу ни је би-ло мо гу ће од у пре ти. Ве ро ва ли су, ме ђу тим, да ће они по сте пе но при хва ти ти те ко ви не над моћ не рим ске ци ви ли за ци је. Про па да ње рим ских гра до ва још је ви ше по том ке ста рих ари сто крат ских по-ро ди ца усме ри ло да при ђу дво ро ви ма вар вар ских во ђа. Нај бо љи при мер ста па ња во де ћих сло је ва два дру штва, ко ја су у по чет ку ме ђу соб но ве о ма уда ље на, сре ће мо у Ита ли ји. Та мо су се, кра јем 5. и по чет ком 6. ве ка, пред став ни ци рим ске ари сто кра ти је по ве-за ли са пле мен ским во ђа ма Остро го та.

Хри сти ја ни за ци ја

Те шњи од но си и са рад ња са Рим ским цар ством до ве ли су по је-ди на вар вар ска пле ме на у до дир са хри шћан ством. Оно је у 4. ве -ку нај пре по ста ло до пу ште на, 313. го ди не, а за тим, око 380. го ди-не, и др жав на ре ли ги ја рим ске им пе ри је. Ме ђу гер ман ским пле-ме ни ма хри шћан ство су при ми ли нај пре Го ти, по чет ком дру ге по ло ви не 4. ве ка. Та да за по чи ње про жи ма ње вар вар ске кул ту ре, ко ја је у по чет ку би ла вр ло скром на, и оста та ка ве ли ке рим ске ци ви ли за ци је. Уз то, из при хва та ња хри шћан ства и пре вла да ва-ња ла тин ског као књи жев ног је зи ка ро ди ће се сред њо ве ков на култура за пад не Евро пе.

1. За што је до шло до ру ра ли за ци је на ру ше ви на ма За пад ног рим ског цар ства?2. Ко ја су нај зна чај ни ја вар вар ска пле ме на?3. Где су на ста ле пр ве вар вар ске др жа ве?4. Ка ко је до шло до хри сти ја ни за ци је вар ва ра?


Лан го бард ски исто ри чар и члан бе-не дик тин ског ре да Па вле Ђа кон ро-ђен је око 720, а пре ми нуо око 799. го ди не. По ти цао је из углед не по ро-ди це и за оно вре ме не усло ве сте као нај бо ље мо гу ће обра зо ва ње. По сле про па сти лан го бард ске др жа ве, ко ју је по ко рио Кар ло Ве ли ки (768–814), Па вле Ђа кон је од 776. до 787. го ди не бо ра вио на дво ру фра нач ког вла да-ра и био је дан од нај и стак ну ти јих ин-те лек ту а ла ца. У ма на сти ру Мон те Ка-си но, где је про вео по след ње го ди не жи во та, на пи сао је сво је глав но де ло Исто ри ја Лан го бар да (Hi sto ria gen tis Lan go bar do rum), у ко јем је опи сао по вест овог на ро да од нај ста ри јих вре ме на до 744. го ди не.

Ами јан Мар це лин (око 330 – по сле 392), Грк из Ан ти о хи је у Си ри ји, нај-ве ћи исто ри чар 4. ве ка, на кло њен па ган ству. На пи сао је обим но исто-риј ско де ло Res ge stae ко је је тре ба ло да на ста ви исто ри ју чу ве ног рим ског исто ри ча ра Кор не ли ја Та ци та. Ме ђу-тим, са чу ван је са мо део ко ји опи су је вре ме од 353. до 378. го ди не.

хри сти ја ни за ци ја – пре во ђе ње у хри шћан ство, ши ре ње хри шћан-ства.


31

Цр ква и др жа ва

По чев од Кон стан ти на Ве ли ког, па кроз чи тав сред њи век, ши-ром Евро пе мо же се при ме ти ти са рад ња цр кве и др жа ве. Пр ва иде о ло шки под у пи ре власт вла да ра, дру га уз вра ћа да ри ва њем имо ви не и број них по вла сти ца. Тре ба на гла си ти да је хри шћан-ство спо ри је хва та ло ко ре на на За па ду не го на Ис то ку. Хри шћа ни су, уз то, с опре зом при хва та ли кул ту ру сво јих мно го бо жач ких са вре ме ни ка. Ан тич ко па ган ско на сле ђе де ли ли су на оно ко је се ко си са хри шћан ским учењем, па су га од ба ци ва ли, и оно ко је не про тив ре чи Све том пи сму, те су га при хва та ли. Сма тра се да су се про све ће ни па га ни и обра зо ва ни хри шћа ни ла ко на ви ка ва ли на за јед нич ки жи вот. Ипак, укло ње ни су не ки од сим бо ла па ган ског све та: кра јем 4. ве ка за тво ре но је чу ве но про ро чи ште у Дел фи ма и уки ну те Олим пиј ске игре.

Рим ска ари сто кра ти ја спрем но је при хва ти ла хри шћан ство. За јед но са сво јим епи ско пом, она је на сто ја ла да оства ри пре-по род Ри ма као гра да ко ји ужи ва за шти ту сво јих по кро ви те ља Светих Пе тра и Па вла. Град ска ели та је, сма тра се, хри шћан ство при хва ти ла до 430. го ди не, док је на род то учи нио ра ни је. Сре-ди ном 5. ве ка у гра до ви ма Рим ског цар ства остао је са свим ма ли број па га на.

4.ХРИ ШЋАН СКА ЦР КВАУ РА НОМ СРЕД ЊЕМ ВЕ КУ

Христ – добри пастир.

Да ли можете да објасните шта је смисао ове слике? Ко је чинио стадо о коме се старао Христ, и каква је њгова улога као пастира? У тумачењу слике потражи помоћ наставника.

Хри шћан ство је у 4. ве ку пре шло ду га чак пут од за бра ње не и про го ње не ре ли ги је до др жав не ре ли ги је Рим ског цар ства.

У из ме ње ним исто риј ским при ли ка ма, ка да су ра зна пле ме на кр ста ри ла европ ским про сто ром, но ва ре ли ги ја има ла је ве ли-ког уде ла у чу ва њу оно га што је пре о ста ло од рим ске кул ту ре. Па ган ство је ла га но уз ми ца ло, ма да су не ки ње го ви оста ци по-тра ја ли још до ста ду го.


па ган ски – мно го бо жач ки. Озна ча ва ве ро ва ње у ви ше бо жан ста ва.


32


Ор га ни за ци ја

Оно што је хри шћа не од у век раз ли ко ва ло од па га на би ли су до бра ор га ни за ци ја и ме ђу соб на по ве за ност. Сле де ћи ад ми ни-стра тив ну по де лу Цар ства, Хри сто ви след бе ни ци су чи та ву им пе-ри ју пре мре жи ли сво јим епи ско пи ја ма а пре пи ском су одр жа ва ли чвр сте ме ђу соб не ве зе. Хри шћа не су од ли ко ва ле скром ност и ште дљи вост а чла но ви њи хо вих оп шти на че сто су би ли и вр ло имућ ни љу ди. У јед ном са ти рич ном тек сту па ган ског ауто ра хри-шћа нин је пред ста вљен као вр ло бо гат али и ве о ма на и ван чо век ко ме је ла ко под ва ли ти. Ипак, сми слу хри шћа на за за јед ни штво и спрем но сти да се дру го ме не се бич но по мог не, у не во љи или те шкој бо ле сти, ди ви ли су се и са ми па га ни. То ком сред њег ве ка цр ква је ис тра ја ва ла на ми ло срд ним де ли ма и че сто је осни ва ла и пот по ма га ла уста но ве ко је су бри ну ле о де ци без ро ди те ља, о ста рим, не моћ ним и бо ле сним љу ди ма.

У ра ном сред њем ве ку хри шћан ску цр кву чи ни ло је пет па-три јар ши ја. На За па ду је то био Рим, а на Ис то ку су по сто ја ле че ти ри: Ца ри град, Алек сан дри ја, Ан ти о хи ја и Је ру са лим. Рим ски пр во све ште ник се бе је на зи вао па па, што до ла зи од грч ке ре чи па пас, отац.

Ва се љен ски са бо ри

Хри шћан ско уче ње ни је би ло не што јед ном да то и ска ме ње но, оно се об ли ко ва ло кроз рас пра ве бо го сло ва. По не кад је до ла зи ло до ве ли ких и остра шће них су ко ба, о че му све до чи и чи тав низ уче ња ко је је Цр ква про гла си ла за је ре си. Нај ви ша ин стан ца би ли су ва се љен ски са бо ри, ску по ви свих епи ско па хри шћан ске ва се-ље не, на ко ји ма су ре ша ва на су штин ска дог мат ска пи та ња. Они су до но си ли од лу ке оба ве зне за све хри шћа не, ко је се ти чу ве ре, уче ња, по рет ка, бо го слу же ња, ди сци пли не. Пра во слав на цр ква да нас за ва се љен ске при зна је са мо се дам са бо ра одр жа них у раз-до бљу од 4. до кра ја 8. ве ка. Исте те са бо ре при зна је и ка то лич ка цр ква, али она и не ке сво је ка сни је са бо ре сма тра ва се љен ским, ко је, пак, пра во слав на цр ква не при зна је.

Мо на штво

Да би се сје ди ни ли са Бо гом, нај рев но сни ји ме ђу хри шћа ни ма оста вља ли су све бла го де ти, али и те шко ће сва ко днев ног жи во та, и од ла зи ли на пу ста ме ста. Та мо су у мо ли тви и по сту жи ве ли под ве о ма те шким усло ви ма. Ро до на чел ник мо на шког жи во та, од но-сно пр ви мо нах, био је Све ти Ан то ни је; он се оса мио око 270. го-ди не. Ко лев ка мо на штва био је Еги пат, од но сно еги пат ске пу сти-ње, а ода тле се мо на штво, пре ко Си нај ског по лу о стр ва, Си ри је,

је рес – вер ско ми шље ње ко је је у су прот но сти са зва нич ним уче њем не ке вер ске за јед ни це.

епи скоп – над зор ник, вла ди ка, би-скуп, ста ра тељ, управ ник, па стир; у хри шћан ској цр кви нај ви ши сте пен је рар хи је, не по сред ни на след ник апо сто ла, ко ји све до чи о кон ти ну-и те ту Цр кве са апо сто ли ма и ко ме при па да нај ви ша све ште нич ка, учи-тељ ска и па стир ска власт у упра-вља њу из ве сним де лом ауто ке фал-не цр кве.

па три јар ши ја – нај ви ши сте пен у цр кве ној ор га ни за ци ји. На че лу се на ла зи нај ви ши цр кве ни ве ли ко до-стој ник па три јарх. Ње му су пот чи ње-ни оста ле цр кве не ста ре ши не – вла-ди ке, епи ско пи.


Зво на

Зво на су за хри шћа не сим бол гла са бо жи јег, па се чи ни да њи хов звук у уши и ср ца сти же са ви шег све та. Зво на су на раз ли чи те на чи не би-ла ко ри шће на још у до ба Ри мља на, али се сма тра да су по чев од 6. сто-ле ћа – Гр гур Тур ски их по ми ње око 585. го ди не – на За па ду по че ла да се упо тре бља ва ју ка ко би зво ња вом по зи ва ла вер ни ке да при сту пе бо го-слу же њу. Њи хо ву при ме ну је по чет-ком 7. ве ка зва нич но уте ме љио па па Са би ни је (604–606). У дру гој по ло-ви ни 9. ве ка, мле тач ки дужд Ор со II (864–881) по слао је у Ца ри град два-на ест цр кве них зво на и од тог вре-ме на по чи ње њи хо во ко ри шће ње на хри шћан ском Ис то ку. Упо тре ба зво на на бо го мо ља ма ви зан тиј ског све та на ро чи то је до би ла на за ма ху по сле кр ста шког осва ја ња Ца ри гра-да 1204. го ди не. Из Ви зан ти је зво на су пре шла у сред њо ве ков ну Ср би ју. Та ко се у жи ти ји ма кра ља Ми лу ти на (1282–1321) и Сте фа на Де чан ског (1321–1331) по ми њу „до бро гла сна зво на“.


33

Па ле сти не и Ма ле Ази је ра ши ри ло по чи та вој Евро пи. Сре ди ном 4. ве ка мо на си су по че ли да се удру жу ју у за јед ни це – ма на сти ре. Тада су про пи сана пра ви ла по ко јима су мо на си у ма на сти ри ма жи ве ли. За хва љу ју ћи мно го број ним по кло ни ма и за ве шта њи ма, вре ме ном су ма на сти ри сте кли ве ли ку еко ном ску моћ.

На За па ду су мо на си обра зо ва ли по је ди не мо на шке ре до ве, ко ји су од и гра ли ва жну уло гу у исто ри ји сред њо ве ков не Евро-пе. Та ко је Бе не дикт из Нур си је 529. го ди не осно вао ма на стир у Мон те Ка си ну чи ји су се мо на си зва ли бе не дик тин ци; они су по- државали пап ску по ли ти ку. Уз фи зич ки рад, ба ви ли су се и кул-тур ним ра дом: уте ме љи ли су шко ле, пре пи си ва ли ста ре ру ко пи се, уз фи ло зо фи ју и те о ло ги ју не го ва ли раз ли чи те на уч не ди сци пли-не, уво ди ли раз не агро тех нич ке ме ре. Осим бе не дик ти на ца, ка-сни је су осно ва ни још не ки ре до ви, као што су јо ва нов ци, фра-њев ци, до ми ни кан ци, тев тон ци.

Ве ли ки рас кол

Ду го трај но су пар ни штво два ју нај ве ћих хри шћан ских цен та ра Ри ма и Ца ри гра да вр ху нац је до сти гло сре ди ном 11. ве ка. Пап-ство је би ло осна же но ре фор ма ма тзв. кли ни је ва ца и ис ти ца ло је уни вер за ли стич ке пре тен зи је. Ви зан тиј ска стра на ис тра ја ва ла је на не при ко сно ве но сти у сво јој ин те ре сној сфе ри, и ука зи ва ла на не ка скре та ња за пад не цр кве. Раз ме ње но је ви ше оштрих пи-са ма, по сле ко јих је у ју лу 1054. го ди не, до шло до рас ко ла. Обе стра не су јед на на дру гу ба ци ле ана те му и са свим су пре ки ну ле ве зе из ме ђу Ри ма и Ца ри гра да.

кли ни јев ци – мо на си ма на сти ра Кли ни, ко ји је 910. го ди не, у Бур гун-ди ји, осно вао акви тан ски вој во да Ви лим, а отац Бер но га уре дио пре-ма пра ви ли ма бе не дик тин ског ре да. Уста ли су про тив не га тив них по ја ва на хри шћан ском За па ду и од и гра ли ве ли ку уло гу у учвр шћи ва њу цр кве-не ди сци пли не.

ана те ма – цр кве но про гон ство или про клет ство не ког чо ве ка или ства-ри. У цр кве ном пра ву на зив за нај-стро жу цр кве ну ка зну – од лу че ње из цр кве, од но сно ко нач но ис кљу че ње из хри шћан ске за јед ни це.


Монашке заједнице у пећинама.

Шта мислите због чега су монаси живели у пећинама? Опишите шта видите на слици. Колико их је било у пећинама и шта су по-седовали од личних ствари?

1. Ка да је хри шћа ни ма до зво ље но да сло бод но ис по ве да ју сво ју ве ру, а ка да је хри шћан ство по ста ло др жав на ре ли ги ја Рим ског цар ства?2. Ко ју ко рист су има ле др жа ва и цр ква од ме ђу соб ног збли жа- ва ња?3. Ко је био пр ви мо нах?4. Ка да је до шло до ве ли ког рас ко ла?


34


Франачки заповедник

Карло Великики

Нај зна чај ни ја ме ђу вар вар ским др жа ва ма на ста лим на ру-ше ви на ма Рим ског цар ства би ла је Фра нач ка. Фра на ка је,

у вре ме Кар ла Ве ли ког, нај ве ћег вла да ра ра ног сред њег ве ка у за пад ној Евро пи, то ли ко оја ча ла да је по ста ла сна жни ја и од Ви зан тиј ског цар ства. Овај успон био је пра ћен и кул тур ним про цва том по зна тим под име ном „ка ро лин шка ре не сан са“

5.ФРА НАЧ КА ДР ЖА ВА

По че ци

Фран ци су гер ман ско пле ме обра зо ва но од не ко ли ко раз ли-чи тих пле ме на. Већ у 3. ве ку пре ко ре ке Рај не упа да ли су у Га ли ју и ра то ва ли про тив Ри ма. Вре ме ном је по че ла њи хо ва са рад ња са Рим ским цар ством. Та ко су се као рим ски са ве зни ци ис та кли у чу ве ној би ци на Ка та ла ун ским по љи ма 451. го ди не, ка да су за у-ста вље ни Ху ни. Хил де рик, је дан од њи хо вих во ђа, ко ји је по ти цао из ро да Ме ро вин га, по стао је са ве зник рим ског на ме сни ка.

Кра јем 5 ве ка фра нач ка вој ска је нај бо љег и нај хра бри јег ратни ка иза бра ла за кра ља. Био је то Хил де ри ков син Хло до вех (481–511). Он је по бе дио остат ке рим ских тру па, по ти снуо дру га гер ман ска пле ме на и фра нач ку власт про ши рио на чи та ву Га ли-ју. По том се са три хи ља де сво јих вој ни ка по кр стио. При мив ши хри шћан ство Хло до вех је скло пио чврст са вез са цр квом. Реч је о са рад њи ко ри сној за обе стра не: краљ је шти тио имо ви ну и по-вла сти це цр кве, а цр ква је уз вра ти ла та ко што је при пре ми ла ду-хов ну осно ву но вој вла сти. Ство ре на је ди на сти ја кра ље ва из ро да Ме ро вин га. Они су сма тра ни не по сред ним по том ци ма бо жан ске ло зе гер ман ског пан те о на, и из тог по ре кла уз ди за ли свој по ло-жај. Уте ме ље но је за ни мљи во ве ро ва ње да сна га вла да ра по ти че из ње го ве ко се, па он ни по ко ју це ну ни је смео да се ши ша.

пан те он – храм свих бо го ва, скуп свих бо го ва.

ма јор дом – над зор ник ку ће, управ-ник има ња, глав ни над зор ник, нај ви-ши двор ски и др жав ни слу жбе ник у ста рој фра нач кој др жа ви, на стој ник кра љев ског дво ра и кра љев за ступ-ник.



35

Ка ро лин зи

Хло до ве хо ви си но ви на ста ви ли су оче ву по ли ти ку и још ви ше про ши ри ли Фра нач ку. Али, до шло је до су ко ба ње го вих на след-ни ка и це па ња др жа ве. По сле смр ти Да го бер та (629–639), ко ји је при вре ме но по но во ује ди нио Фра нач ку, усле дио је пе ри од та ко-зва них „ле њих“ кра ље ва. Та да су ствар ну власт у др жа ви има ли спо соб ни ма јор до ми, упра ви те љи дво ра.

Ме ђу њи ма је на ро чи то зна ча јан био Кар ло, из по ро ди це Ка-ро лин га; он је по бе дио Ара бља не и за у ста вио на је зду ислам ских рат ни ка у би ци код По а тјеа 732. го ди не. Том при ли ком до био је на ди мак Мар тел (че кић). Успон Ка ро лин га на ста вио је Кар лов син Пи пин Ма ли. Он је ре фор ми сао цр кву и оја чао ди сци пли ну у ње ним ре до ви ма, а при пре мио је и сво је уз ди за ње за кра ља. Пре ко по слан ства, ко је је упу тио у Рим, пи тао је па пу да ли је до бро што у фра нач кој др жа ви кра ље ви не ма ју кра љев ску власт. Рим ски пр во све ште ник од го во рио је: „Бо ље је да се кра љем на-зи ва онај ко има власт не го онај ко је без кра ље ве вла сти.“ Ова кав од го вор обо дрио је Пи пи на Ма лог да се кра јем 751. го ди не поп не на кра љев ски пре сто. До та да шњи краљ из ди на сти је Ме ро вин га, и ње гов син, би ли су при мо ра ни да се за мо на ше.

Пи пин је по том бо га то об да рио цр кву и са стао се са па пом. Рим је та да био при мо ран да тра жи по моћ од Фра на ка јер су га, по сле за у зе ћа Ра ве не (751), опа сно угро жа ва ли Лан го бар ди из се вер не Ита ли је. Ви зан тиј ски цар, до та да шњи за штит ник Ри ма, ви ше ни је мо гао да му успе шно по мог не. По сле ди ца са стан ка Пи пи на Ма лог и па пе би ла је ства ра ње рим ске цр кве не др жа ве: фра нач ки краљ је осво јио не ке де ло ве сред ње Ита ли је и усту пио их је пап ству.

Кар ло Ве ли ки

Пи пи на Ма лог на сле дио је син Кар ло Ве ли ки (768–814), нај-ве ћи вла дар ра ног сред њег ве ка на За па ду. Ве ли ки део сво је ду ге вла да ви не он је про вео у ра то ва њу и осва ја њу но вих те ри то ри-ја. За вла дао је Ба вар ском, по кр стио и при са је ди нио Сак сон це, про ши рио се на ра чун Сло ве на на ис то ку, сру шио др жа ву Ава ра у Па но ни ји и др жа ву Лан го бар да у Ита ли ји. Кар ло ва др жа ва је, осим да на шње Фран цу ске, об у хва та ла да на шњу Не мач ку, Бел ги ју, Хо лан ди ју, де ло ве Ита ли је, Па но ни је и Бал кан ског по лу о стр ва. Та ко је ство ре на огром на др жа ва ко ја се про сти ра ла од ис точ не Шпа ни је до ре ке Ти се. На раз ме ђу 8. и 9. ве ка Фра нач ка је би ла нај ја ча др жа ва, моћ ни ја и од та да шњих ве ли ких си ла по пут Ара-бљан ског ка ли фа та и Ви зан ти је.

На Бо жић, 25. де цем бра 800. го ди не, у цр кви Све тог Пе тра у Ри му, па па Лав III кру ни сао је Кар ла Ве ли ког за ца ра. Би ло је то

Крштење Хлодовеха

Крунисање Карла Великог

Франачки ратници

36


по пр ви пут да су у хри шћан ској ва се ље ни по сто ја ла два ца ра. У Ви зан ти ји се та да на пре сто лу на ла зи ла Ири на (797–802), пр ва же на цар. Свој по сту пак па па и Кар ло прав да ли су и ти ме да Ви-зан ти ја у ства ри не ма ца ра. Њи хо ва на ме ра би ла је да ста ру Ви-зан ти ју не ка ко за ме не но вим по лет ним Фра нач ким цар ством.

По пут свих сред њо ве ков них љу ди, и Лав III и Кар ло Ве ли ки сма тра ли су да мо же по сто ја ти са мо је дан цар. Би бли ја је по ру ком „Бо га се бој, ца ра по штуј!“ по у ча ва ла да је је дан Бог на не бу и је-дан цар на Зе мљи. По што су у Ца ри гра ду из бе га ва ли да при зна ју ње го во уз ди за ње за ца ра, Кар ло је мо рао да из вр ши при ти сак. Ње го ви си но ви пре о те ли су од Ви зан ти је не ке по се де у се вер-ном Ја дра ну.

Од но се ових две ју ве ли ких и су пар нич ких др жа ва од ли ко ва ли су и ина че не по ве ре ње и по до зри вост. У жи во то пи су Кар ла Ве ли-ког за бе ле же но је ка ко су Ви зан тин ци има ли по сло ви цу: „Фра нак не ка ти је при ја тељ, али су сед не!“ Ви зан ти ја је ми ром у Ахе ну 812. го ди не Кар лу Ве ли ком при зна ла цар ску ти ту лу, али с огра-ни че њем на фра нач ке зе мље.

Ипак, огром на др жа ва Кар ла Ве ли ког ни је ду го по жи ве ла. На три де ла по де ли ли су је, Вер ден ским уго во ром 843. го ди не, ње-го ви уну ци. Упра во том по де лом по чи њу исто ри је три ва жне за-пад но е вроп ске др жа ве: Не мач ке, Фран цу ске и Ита ли је.

Кул ту ра

Јед на од нај ва жни јих те жњи Кар ла Ве ли ког би ла је да у сво јој про стра ној др жа ви ожи ви уче ност. И у то ме се ви де ла ње го ва же ља да об но ви не ка да шње Рим ско цар ство. По сле ус по ста вља-ња ре да и ми ра, као и на кон ре ор га ни за ци је цр кве, сте кли су се по вољ ни усло ви за ин те лек ту ал ни и умет нич ки про цват. У на-сто ја њу да уна пре ди обра зо ва ње сво га све штен ства, Кар ло у ма-на сти ри ма тра жи нео п ход не учи те ље.

У ње го вој др жа ви би ло је, та ко, све ви ше обра зо ва них ду хов-ни ка ко ји су пом но про у ча ва ли ла тин ски је зик и кла сич ну ла-тин ску књи жев ност. Ме ђу њи ма би ло је ви ше на уч ни ка, пе сни ка, исто ри ча ра, те о ло га и фи ло зо фа чи ји су се ин те лек ту ал ни до ме ти мо гли по ре ди ти са де ли ма ка сно ан тич ких ауто ра. Овај кла сич ни пре по род, ко ји на зи ва мо „ка ро лин шка ре не сан са“, на стао је на са мом дво ру. Но си о ци об но ве би ли су углав ном стран ци: Пе тар из Пи зе и Па вле Ђа кон из Ита ли је, Јо сиф из Ир ске, Ал ку ин Сак-со нац и Ај нхард ко ји је био Фра нак.

Ај нхард, је дан од нај ва жни јих де-лат ни ка та ко зва не „ка ро лин шке ре-не сан се“, ро ђен је око 770. а пре-ми нуо је 840. го ди не. По ти цао је из ве ли ка шке по ро ди це, а обра зо ва-ње је сте као у чу ве ном ма на сти ру Фул ди. Ода тле је пре шао у Ахен, на двор Кар ла Ве ли ког, у чи јој слу жби је остао до ца ре ве смр ти. Био је је дан од нај о бра зо ва ни јих ин те лек ту а ла ца фра нач ке др жа ве. Жи вот је за вр шио у ма на сти ру. На пи сао је де ло Жи вот Кар ла Ве ли ког (Vi ta Ca ro li Mag ni) ко је је би ло ве о ма по пу лар но у сред њем ве ку и са чу ва но је у ве ли ком бро ју пре пи са.

Каролиншка минијатура


37

Ве ро ват но нај вред ни ји на пор уче них љу ди ко ји су но си ли овај ци ви ли за циј ски по лет би ло је план ско пре пи си ва ње ста ри јих де-ла. Та ко се Ал ку ин по сле од ла ска са дво ра по ву као у ма на стир Св. Мар ти на у Ту ру, где је осно вао пре пи си вач ку ра ди о ни цу – скрип то ри јум. За успе шан рад скрип то ри ја би ла је ва жна упо тре-ба но вог пи сма, тзв. ка ро лин шка ми ну ску ла, пи смо ја сно и ла ко за чи та ње. Кар ло ва оп чи ње ност рим ском кул ту ром на шла је свој из раз и у двор ској ка пе ли ко ју је са гра дио по узо ру на ви зан тиј ску цар ску цр кву Сан Ви та ле у Ра ве ни.

1. Ко су Ка ро лин зи и Ме ро вин зи?2. Ко је био Кар ло Ве ли ки?3. Ка да се и на ко је де ло ве рас па ла др жа ва Кар ла Ве ли ког? 4. Шта је то “ка ро лин шка ре не сан са”?

Питања и задаци Царство Карла Великог и продор Арабљана

38


Пољски радови у средњем веку

Круна Светог римског царства

За раз ли ку од ста рог ве ка и ро бо вла снич ког дру штва, у сред-њем ве ку су ус по ста вље ни но ви дру штве ни од но си. По чев

од до ба ди на сти је Ка ро лин га, у Фра нач кој др жа ви уста лио се си стем ве за за ви сно сти чо ве ка од чо ве ка. Он се вре ме ном ра-ши рио по чи та вој за пад ној Евро пи и чи нио је окви ре дру штве не ор га ни за ци је ко ју озна ча ва мо као фе у да ли зам.

6.ФЕ У ДАЛ НО ДРУ ШТВО

Ру ра ли за ци ја

Ве ли ка кри за 3. ве ка и гер ман ски на па ди до ве ли су до опа да ња гра до ва у За пад ном рим ском цар ству. То је у ве ли кој ме ри од ре-ди ло на чин жи во та у но во о сно ва ним вар вар ским др жа ва ма ко је су на ста ле на ње го вим те ри то ри ја ма. До шло је до ру ра ли за ци је, од но сно пре вла да ва ња се о ског над град ским жи во том. Овај про-цес пра ти ло је про па да ње до та да шњих са о бра ћај ни ца – дру мо ва и мо сто ва. До шло је и до за ми ра ња тр го ви не, по го то во ка да су Ара бља ни за го спо да ри ли во да ма за пад ног Сре до зе мља. Знат но су осла би ле ве зе за пад не Евро пе с Ис то ком, што је као по сле ди цу има ло сма ње ње нов ча не раз ме не и пре ла зак на на ту рал ну раз ме-ну. Прем да ни је би ло раз до бља у ко јем но вац ни је био у упо тре би, он је ипак имао бе зна чај ну уло гу. За пад на Евро па ни је оби ло ва ла зла том, а сре бро уоп ште ни је би ло ва ђе но. Ра но сред њо ве ков но дру штво би ло је го то во у пот пу но сти се о ско и по љо при вред но.

Об ра да зе мље на се лу би ла је при ми тив на, па су и при но си би-ли ве о ма ни ски. Про сеч на по ро ди ца из др жа ва ла се углав ном од про из во да из соп стве не ба ште, ко ја се на ла зи ла око ку ће. Сва ко до ма ћин ство има ло је удео у за јед нич ким се о ским има њи ма, а за јед нич ки су се ко ри сти ле ли ва де за ис па шу и шу ме.

Вре ме ном се ста ње по пра вља ло та ко што је кр че њем шу ма или ису ши ва њем мо чва ра уве ћа ва на по вр ши на об ра ди вог зе мљи-шта. То ком 11. и 12. ве ка се ља штво за пад не Евро пе умно го ме је по ве ћа ло про из вод њу, а она је ка сни је ути ца ла и на по раст бро ја

рства


39

ста нов ни ка. На тај на чин по ста вље ни су те ме љи на ко ји ма ће у ка сни јем раз до бљу по чи ва ти по ли тич ка и при вред на над моћ за-пад не Евро пе у од но су на оста ле де ло ве он да шњег све та.

Аграр ни од но си

Круп ни зе мљи шни по сед, ко ји је по стао осно ви ца фе у дал ног дру штва, по сто јао је и за ди на сти је Ме ро вин га. Ме ђу тим, он та-да ни је имао до ми нан тан зна чај. У до ба Ка ро лин га, на ро чи то у 9. ве ку, пре о вла дао је круп ни над сит ним зе мљи шним по се дом. Ме ђу тим, за раз ли ку од не ка да шњег ро бо вла снич ког, са да је то био фе у дал ни по сед. Исти на, и у сред њем ве ку би ло је ро бо ва, али они су чи ни ли ма ли део он да шњег ста нов ни штва.

По раст круп них и опа да ње и про паст сит них по се да од ви ја ли су се па ра лел но с пре тва ра њем до та да шњих сло бод них сит них зе мљо по сед ни ка у за ви сне се ља ке или кме то ве. Не рет ко је еко-ном ски про па ли сит ни соп стве ник био го то во при ну ђен да вла-сте ли ну да не са мо сво ју зе мљу не го и сво ју сло бо ду. За уз врат вла сте лин би му пру жао за шти ту. Се ља ци су сво га вла сте ли на из др жа ва ли та ко што су ра ди ли на ње го вој зе мљи и пла ћа ли му да жби не у пло до ви ма ко је су уби ра ли. По ло жај кме та био је по-вољ ни ји од по ло жа ја не ка да шњег пот пу но обес пра вље ног ро ба. Кмет је сте био пот чи њен фе у дал ном го спо да ру, али ни је ра дио са мо за ње га не го и за сво ју по ро ди цу.

Се ни ор и ва зал

Фра нач ка др жа ва из вре ме на Ка ро лин га по чи ва ла је на ва зал-ним од но си ма из ме ђу су ве ре на и ње го вих по да ни ка. У оно вре ме-ним усло ви ма основ но бо гат ство би ла је зе мља и за то је вла дар сво је пле ми ће на гра ђи вао зе мљо по се ди ма ко ји су се зва ли бе-не фи ци ју ми. Да ро ва ни су обич но до жи вот но, до смр ти да ва о ца или ужи ва о ца. Он да је, у оба слу ча ја, би ло нео п ход но об на вља ње бе не фи ци ју ма. У слу ча ју да ни су ис пу ња ва ни пред ви ђе ни усло ви, бе не фи ци јум се мо гао од у зе ти. Ка ко је вре ме про ла зи ло, бе не фи-ци јум се из до жи вот ног по сте пе но пре тва рао у на след ни, а ка ко је све ви ше до би јао вој ни ка рак тер, то ком 9. ве ка пре о бра зио се у ле но или фе уд.

Пастири

40


Бе не фи ци ји су че сто би ли по ве зи ва ни са ва зал ством. Реч је о прак си ко ја је до ве ла до ус по ста вља ња ве за за ви сно сти уте ме ље-них на лич ној ода но сти. Ва за ли су би ли сло бод ни љу ди ко ји су приста ја ли на лич ну за ви сност од го спо да ра (се ни о ра), нај че шће у свој ству чла на ње го ве дру жи не. Кад би не ко ме био дат бе нефи-ци јум, он би обич но по ста јао и ва зал да ро дав ца, а тај од нос на зи-вао се ва за ли тет. Та ко се то ком 9. ве ка обра зу је хи је рар хи ја ко ју су чи ни ли ва за ли и њи хо ви го спо да ри се ни о ри.

Од нос се ни о ра и ва за ла ус по ста вљан је на по себ ној це ре мо-ни ји. Ва зал би без оруж ја кле као пред се ни о ра, сво је скло пље не ша ке по ло жио би у ша ке се ни о ра и за клео се да ће би ти ве ран и да ће вр ши ти при хва ће ну слу жбу. Овај чин на зи вао се ин ве сти ту ра. Че сто је том при ли ком се ни ор ва за лу да вао гру мен зе мље, као сим бол да ри ва ња фе у да. Уз вр ше ње вој не слу жбе, ва жна оба ве за ва за ла би ла је да се по ја ви на се ни о ро вом дво ру кад год га овај по зо ве. Ва за ли оку пље ни на се ни о ро вом дво ру су, по пут су да, ре ша ва ли спо ро ве из ме ђу се ни о ра и ва за ла, или дво ји це ва за ла. Ва зал је, у си ту а ци ја ма ко је су би ле пре ци зно утвр ђе не, пру жао и нов ча ну по моћ сво ме го спо да ру.

Вла дар

Вла дар се на ла зио на че лу др жа ве, био је го спо дар це ло куп не зе мље и за по вед ник вој ске. Он је био на вр ху сред њо ве ков ног пи ра ми дал ног дру штва. Ис под вла да ра на ла зи ли су се ње го ви ва за ли, а он да ва за ли ње го вих ва за ла. За раз ли ку од ви зан тиј-ских ца ре ва, сна га за пад них вла да ра по чи ва ла је на осно ви за ко ју се не би мо гло ре ћи да је осо би то сна жна. Њу су чи ни ли ју-

бе не фи ци јум – услов но вла сни-штво над зе мљо по се дом, као на гра-да за слу жбу.

ва зал – осо ба у фе у дал ном дру штву ко ја је у под ре ђе ном, за ви сном по-ло жа ју у од но су на не ког фе у дал ца ви шег ран га (се ни о ра).

се ни ор – фе у дал ни зе мљо по сед ник и вла дар ко ји има сво је ва за ле.

ин ве сти ту ра – уво ђе ње ко га у по-сед, до де ла пра ва на зе мљи ште; све-ча но по ста вља ње на ви сок по ло жај, усто ли че ње.

Виљем Освајач са таписерије у Бајеу. На овој таписерији из 11. века представљен је нормански краљ Виљем Освајач. Одредите на слици ко је краљ, по чему се препознаје и ко се све налази у његовом окружењу.

„Ићи у Ка но су“

Је дан од нај по зна ти јих при ме ра по-ни же ња ве ли ких исто риј ских лич но-сти, ко ји је ушао у све уџ бе ни ке за сред њо ве ков ну исто ри ју, де сио се у зам ку Ка но са, на се ве ру Ита ли је, у ја-ну а ру 1077. го ди не. То је био чу ве ни „су срет“ ца ра Хајнриха IV (1056–1106) и па пе Гргура VII (1073–1085), а у окви ру бор бе за ин ве сти ту ру ко ју су во ди ли цар ство и пап ство. У јед ном тре нут ку, по ло жај не мач ког вла да-ра био је то ли ко не по во љан да му је би ла по треб на по др шка рим ског пр во све ште ни ка. Због то га је Хајнрих IV у оде ћи гре шни ка-по кај ни ка и бо-со ног, три да на и три но ћи – од 25. до 29. ја ну а ра – по сне гу и ци чи зи ми, ста јао пред зам ком и че као па пу да се сми лу је и пу сти га уну тра. Гр гур VII га је на по слет ку при мио, а не мач-ки цар је пред па пом по ни зно пао на ко ле на. Ота да по сто ји из раз „ићи у Ка но су“, што је по јам по ни же ња и зна чи уни зи ти се бе и смер но мо ли-ти за по моћ не ког ко ме си се до тле про ти вио.



41

на штво по ка за но на бој ном по љу, по др шка цр кве и спо соб ност да на раз не на чи не уза се оку пе че сто не по слу шне пле ми ће. Ка да је Цар ство Кар ла Ве ли ког по че ло да се рас па да, на по вр ши ну су ис пли ва ле све сла бо сти си сте ма уте ме ље ног на лич ној ода но сти. Та да су ва за ли ста ли уз нај бли жег го спо да ра, а не уз ца ра, ко ји је био ве о ма уда љен.

Тро дел на по де ла

Сред њо ве ков ни свет по чи вао је на три сво ја по сле ни ка – на све ште ни ку, ра та ру и вој ни ку. Пр ви се мо лио Бо гу за цео свет, дру ги је хра нио пр вог и тре ћег, а тре ћи је оруж јем бра нио пр вог и дру гог. Док је ра тар био за пра во за ви сан се љак или кмет а све-ште ник Бож ји слу га, вој ник од но сно ви тез пред ста вљао је на ро-чи то обе леж је за пад но е вроп ског сред њег ве ка. Ње го во и глав но за ни ма ње и оми ље на за ба ва би ла је бор ба. Из во ри опи су ју да је у до ба ми ра уста јао пре зо ре ка ко би од слу шао ми су. Он да би за-по чи њао днев не по сло ве: са ве то вао се са сво јим са рад ни ци ма, пре су ђи вао у пар ни ца ма и ста рао се о упра вља њу фе у дом. Од мах по том окре нуо би се оми ље ној за ба ви – ло ву. Лов је био ве о ма ва жан део пле мић ког жи во та, па су за то пле ми ћи др жа ли ка ко чо по ре ло вач ких па са, та ко и ве ли ки број об у че них со ко ло ва. У ра но по под не ви тез би бо га то и обил но ру чао. Обич но је хлеб, ме со и пе ци во за ли вао ве ли ким ко ли чи на ма ви на или пи ва, за-ви сно од под не бља у ко јем је жи вео. За тим се за ба вљао на раз не на чи не, од ко јих су не ки мо гли би ти и вр ло су ро ви. Ка ко је је ди-но све тло у ноћ ним ча со ви ма по ти ца ло од ди мљи вих ба кљи, сва је при ли ка да је уве че ра но од ла зио у по сте љу. Ви те зо ви ма су при пи си ва не раз не вр ли не као што су ве ли ко ду шност, ча сност, по бо жност, скло ност да шти те си ро ти њу и не ја ке, по што ва ње да те ре чи.

Тру ба ду ри су би ли пе сни ци ју жне Фран цу ске ко ји су по чев од 11, за-тим у 12. и пр вој по ло ви ни 13. ве ка са ста вља ли сти хо ве на про ван сал-ском је зи ку. Њи хо во ства ра ла штво пред ста вља нај ви ши умет нич ки до мет оно вре ме не европ ске књи-жев но сти. Реч је о око пет сто ти на пе сни ка ко ји су ве ли ча ли све тов ни дух и ра дост жи во та. Глав не те ме њи-хо вих де ла би ле су љу бав и с њом у ве зи култ „ле пе го спе“, као и вој нич ки под ви зи.

Витез и дама

1. Ка ква је раз ли ка из ме ђу сред њо ве ков ног кме та и ан тич ког ро ба?2. Ка кав је био од нос се ни о ра и ва за ла у за пад ној Евро пи?3. Шта је ле но?4. Ка ко је из гле да ла тро дел на по де ла сред њо ве ков ног дру штва?


ми са – слу жба Бож ја, бо го слу же ње у ка то лич кој цр кви.


42


Мухамед међу следбеницима

На ла зе ћи се у су сед ству Рим ског цар ства, од но сно Ви зан ти је, мно го људ на али раз је ди ње на ара бљан ска пле ме на до 7. ве-

ка ни су пред ста вља ла ни ка кав по ли тич ки чи ни лац. Ује ди нио их је Му ха мед та ко што им је ство рио др жа ву и ре ли ги ју. По том је усле ди ло ши ре ње Ара бља на, а вој на и еко ном ска сна га би ли су пра ће ни из ван ред ним кул тур ним успо ном. Та ко је арап ска ци ви ли за ци ја до се гла ве о ма ви со ке до ме те и свр ста ла се ме ђу нај ва жни је ци ви ли за ци је сред њег ве ка.

7.АРА БЉА НИ И ЕВРО ПА

Ара би ја

Отац исто ри је Хе ро дот Ара би ју је на зи вао зе мљом ми ри са. Реч је о нај ве ћем по лу о стр ву на све ту, ко је има по вр ши ну јед на-ку че твр ти ни по вр ши не Евро пе. Ара би ју нај ве ћим де лом чи не без вод ни пу стињ ски пре де ли са уским по ја сом плод не зе мље на ру бо ви ма. То је је дан од нај су вљих и нај то пли јих пре де ла. Де ша ва се да и две или три го ди не не пад не ки ша. По лу о стр во су на се-ља ва ли Ара бља ни. Они су се ба ви ли углав ном сто чар ством. Жи-ве ли су у ро дов ско-пле мен ским за јед ни ца ма, ко је су вр ло че сто би ле ме ђу соб но за ва ђе не и во ди ле ра то ве. Бу ду ћи раз је ди ње ни, у од но су на сво је су се де они ни су пред ста вља ли не ки зна ча јан по ли тич ки чи ни лац.

Ара бљан ско дру штво вре ме ном је по че ло да се ра сло ја ва, па се пле мен ски во ђи из два ја ју по бо гат ству. Бо га ће њу пле мен ско-ро дов ске ари сто кра ти је до при но сио је и рад ро бо ва: не ке су до-во ди ли из Афри ке, а по сто ја ло је и ду жнич ко роп ство. У 6. ве ку Ара бља ни су за па ли у еко ном ску и дру штве ну кри зу, ко ја је при-пре ми ла те рен за по ја ву но ве ре ли ги је – исла ма.

Му ха мед

Нај и стак ну ти ја лич ност у арап ској исто ри ји је Му ха мед (570–632). По ти цао је из си ро ма шне по ро ди це и већ у ше стој го-ди ни остао без оца. Као че тр де се то го ди шњак по чео је да исту па као „бож ји иза сла ник“ и про по ве да но ву ве ру у јед ног бо га (Алаха)

Ара бља ни – ста нов ни ци Ара биј ског по лу о стр ва

Ара пи – сви ко ји го во ре арап ски је зик

ислам – мо но те и стич ка ре ли ги ја ко-ју је у VII ве ку осно вао про рок Му ха-мед у Ара би ји



43

– ислам. По сле ју да и зма и хри шћан ства, би ла је то тре ћа и нај-мла ђа мо но те и стич ка ре ли ги ја у све ту. У по чет ку је имао ма ло при ста ли ца, а су прот ста вља ли су му се и тр гов ци из Ме ке. Он да је, 622. го ди не, на по зив из Ја сри ба (доц ни је Ме ди на), до шао у овај град. Ова го ди на касније је про гла ше на за по че так му сли-ман ске ере.

Ве штом и да ле ко ви дом по ли ти ком за но ву ве ру при до био је ве ћи ну жи те ља Ме ди не („Про ро ко вог гра да“). По сле ви ше го ди-шњег ра та, ко ји је во ђен са про мен љи вом сре ћом, осво јио је, 630. го ди не, и Ме ку. Сва пле ме на ко ја ни су при хва ти ла ислам из ба цио је из Ка бе (Ћа бе), чу ве ног ара бљан ског све ти ли шта. То је гра ђе-ви на коц ка стог об ли ка на чи јем се ис точ ном углу на ла зи цр ни ка-мен, за пра во део ме те о ри та ко ји је пао с не ба. Ту су се прет ход но, при ли ком сај мо ва или хо до ча шћа, оку пља ла за ра ће на пле ме на.

Му ха ме до во уче ње за бе ле же но је у све тој ислам ској књи зи – Ку ра ну. Он са др жи дог ме и об ре де, али и раз не прав не про пи се. Но ви вер ни ци на зва ли су се му сли ма ни. Њи хо ва ду жност би ла је да се пет пу та днев но мо ле Ала ху и да по сте уочи пра зни ка Бај-ра ма. На ла га но им је да пру жа ју ми ло сти њу и од ла зе на ха џи лук, од но сно у по се ту све том ме сту Ка би. Ислам их је та ко ђе на у чио да су при пад ни ци дру гих ве ра не вер ни ци, про тив ко јих се во ди све ти рат – џи хад.

Осва ја ња

С раз ло гом се ка же да са по ја вом Му ха ме да Ара бља ни ула зе у свет ску исто ри ју. Он је том мно го људ ном на ро ду ство рио др-жа ву и ре ли ги ју, и по кре нуо га на ве ли ка осва ја ња, ко ја от по чи-њу ње го ви на след ни ци – ка ли фе. На уда ру су нај пре Ви зан ти ја и

Проповедање у џамији

Детаљ из Курана

Ку ран – или Ко ран, му сли ман ска све та књи га ко ја са др жи Му ха ме-до во уче ње; са сто ји се из 114 гла ва (су ра).

хиџра – прелазак Мухамеда из Меке у Медину.

ха џи лук – пу то ва ње на по кло ње-ње све тим ме сти ма (у Ме ку и Је ру-са лим), хо до ча шће.

џи хад – код му сли ма на „све ти рат про тив не вер ни ка“ и по бе да над њи ма.


44


Пер си ја, тек иза шле из ду го го ди шњег ме ђу соб ног ра та. Пр вој су вр ло бр зо од у зе ли бо га те про вин ци је Си ри ју, Па ле сти ну и Еги пат, и оп се да ли Ца ри град, док су дру гу сру ши ли. Да љим осва ја њи ма сти гли су до гра ни ца Ин ди је и Ки не, а на За па ду су пре шли пре ко се вер не Афри ке и озбиљ но за пре ти ли Евро пи. Го ди не 711, по сле са мо јед не бит ке, уни шти ли су кра љев ство за пад них Го та. Њи хов про дор у Га ли ју осу је тио је, 732. го ди не, код По а тјеа, фра нач ки вој ско во ђа Кар ло Мар тел.

У раз до бљу од јед ног сто ле ћа Ара бља ни су по ста ли го спо да ри др жа ве ко ја се на ла зи ле на три кон ти нен та – у Евро пи, Ази ји и Афри ци. Она се про сти ра ла од оба ле Атлант ског оке а на до гра-ни ца Ки не и би ла је ве ћа не го Рим ско цар ство на сво ме вр хун цу. Ипак, ова огром на, али крај ње ра зно род на др жа ва од мах је ис по-љи ла и глав не зна ке сла бо сти. Би ла је са ста вље на од зе ма ља ко је су има ле раз ли чит еко ном ски, дру штве ни и кул тур ни раз вој па за то и ни је мо гла ду го да се одр жи као је дин стве на це ли на. Де-о ба огром не др жа ве по че ла је већ у 8. ве ку. На кра ју су од те јед-не обра зо ва не три ислам ске др жа ве, са пре сто ни ца ма у Баг да ду (Ази ја), Ка и ру (Еги пат) и Кор до ви (Шпа ни ја).

Кул ту ра

Арап ска ци ви ли за ци ја јед на је од нај сјај ни јих ци ви ли за ци ја сред њег ве ка. За у зи ма ју ћи не ка да шње ви зан тиј ске обла сти Ара-бља ни су до шли у до дир са мно штвом де ла из кла сич ног и хе ле-ни стич ког раз до бља. Они су ова де ла пре пи си ва ли, про у ча ва ли и на њих пи са ли ко мен та ре. Арап ски уче ња ци пре ве ли су и ко-мен та ри са ли Ари сто те ло ва де ла, ка ко би их до ве ли у склад са му сли ман ском кул ту ром. Осим то га, они су пре ве ли Еукли до ву ге о ме три ју, Пто ло ме је ву астро но ми ју и Га ле но ву ме ди ци ну. Ипак, арап ски на уч ни ци ни су се за др жа ва ли са мо на пре пи си ва њу тих де ла, они су их про ши ри ли и раз ра ди ли. Сма тра се да су бро је-ви ко је да нас упо тре бља ва мо и на зи ва мо арап ским нај пре би ли упо тре бља ва ни у Ин ди ји, а он да су их Ара бља ни усво ји ли и до-да ли им ну лу.

За пад на Евро па је не ка зна чај на де ла ан тич ке ци ви ли за ци је, на пи са на на грч ком, упо зна ла по сред ством арап ских пре во да тих де ла на ла тин ски је зик. За хва љу ју ћи по сто ја њу ка ли фа та на тлу Шпа ни је арап ска уче ност је за пад ној Евро пи би ла да ле ко при-сту пач ни ја не го ви зан тиј ска. Та ко су фи ло зо фи ја и на у ка хе ле-ни стич ког све та, са до пу на ма ко је су учи ни ли Ара пи, по ста ле основ за пад но е вроп ске уче но сти 12. и 13. ве ка. Дру гим ре чи-ма, Ви зан ти ја је по сред но, пре ко Ара бља на, ути ца ла на за пад но - е вроп ску кул ту ру.

Из арап ске књи жев но сти, у сред њем ве ку нај по зна ти ја је би-ла збир ка при ча Хи ља ду и јед на ноћ. У ар хи тек ту ри су са зда ли

Арап ски коњ је у сред њем ве ку, али и ка сни је, био чу вен по сво јој фи зич кој ле по ти, из др жљи во сти, ин те ли ген ци ји и ода но сти го спо да-ру. У 8. ве ку Ара пи су га пре не ли у Евро пу. По стао је иде ал пре ма ко јем су ус по ста вље ња ме ри ла о то ме шта је до бра ра са ко ња. У Ара би ји, коњ је био лук су зна жи во ти ња, па су га има ли са мо бо га ти љу ди, а вре ме ном је по стао сла ван и у ислам ској књи-жев но сти.

У 7. ве ку у Ара би ји се по ја вио шах (ша транџ), ко ји је до шао са Ис то ка. У то ку сле де ћа два сто ле ћа по стао је ве о ма по пу ла ран у свим арап ским зе мља ма. Одр жа ва на су и так ми че ња нај бо љих ша хи ста. Кра јем 8. ве ка, ка-лиф Ха рун ал Ра шид по слао је Кар лу Ве ли ком по клон – шах од сло но ве ко сти. Ара пи су у 9. ве ку пре не ли шах у Шпа ни ју, ода кле се ши рио по Евро пи.

Ави це на (арап ски, Ибн Си на, 980–1037) био је арап ски ле кар и фи ло-зоф. Сле дио је Ари сто те ла, а ње го во де ло Ка нон на европ ским фа кул те ти-ма слу жи ло је као уџ бе ник ме ди ци не. Спис Књи га здра вље ња пред ста вљао је сво је вр сну ен ци кло пе ди ју ви ше на у ка: ло ги ке, фи зи ке, ма те ма ти ке и ме та фи зи ке. Ави це ни ни спи си спа-ље ни су 1160. го ди не.

ЗАНИМЉИВОСТИ


45

арап ски стил, са ара бе ска ма и дру гим осо бе но сти ма. По себ но ме сто за у зи ма ли су двор ци и џа ми је, бо го мо ље с ви со ким и ко-пља стим ми на ре ти ма. Ара бља ни су за ба рут и хар ти ју зна ли пре Евро пља на, а пре ко њих европ ски на ро ди упо зна ли су но ве по љо-при вред не кул ту ре – пи ри нач, ше ћер ну тр ску, дуд, ко но пљу. Вр-ху нац ара бљан ске кул ту ре ве зу је се за ка ли фа Ха ру на ал Ра ши да (786–809) и ње го ве си но ве и на след ни ке.

1. За што је Му ха мед нај ве ћа лич ност у арап ској исто ри ји?2. Ко ја је пр ва го ди на му сли ман ске ере?3. До кле су се про сти ра ле гра ни це ара бљан ске др жа ве у 8. ве ку? 4. Шта је то Хи ља ду и јед на ноћ?


Медина – Пророков град

ара бе ска – ша ра од ис пре пле те них ге о ме триј ских и биљ них мо ти ва ти-пич на за ислам ску умет ност, која је забрањивала приказивање људских ликова.


46


Пр о верите, обновите, научите!

Ка да и ко јим до га ђа јем је за по че ла Ве ли ка се о ба на ро да?

На ве дите нај ва жни је на ро де ко ји су уче ство ва ли у Ве ли кој се о би.

Где се на ла зи ла пре сто ни ца Ви зан ти је и по ко ме је на зва на?

Шта је све спадало у дужности и права ви зан тиј ског ца ра?

Ко је су се територије нашле у оквирима Византијског царства у време вла-давине цара Јустинијана?

Шта је цар Јустинијан желео да постигне великим освајањима?

Шта је све до при не ло опа да њу гра до ва у За пад ном рим ском цар ству?

У ком ве ку је хри шћан ство по ста ло др жав на ре ли ги ја у Рим ском цар ству?

Шта су то ва се љен ски са бо ри и о че му се на њи ма рас пра вља ло?

Где се на ла зи ла ко лев ка хри шћан ског мо на штва и где се оно пр во ши ри ло?

Ко су би ли Фран ци, ода кле су до шли и где су се на ста ни ли?

Ка ко се зва ла нај ве ћа фра нач ка вла дар ска ди на сти ја и ко је био њен глав ни пред став ник?

Шта је то ма јор дом?

Об ја сните пој мо ве фе уд, ва зал и се ни ор?

Ко је био Му ха мед, где и ка да је жи вео?

Ка да и где су се окон ча ла ара бљан ска осва ја ња у Евро пи?

1.

ДА ЛИ СТЕ ЗАПАМТИЛИДА

47


47


По ве жите да ту ме на лен ти са одговарајућим до га ђа ји ма.1.

527. 622. 732. 800.313. 375. 476.

1) хиџ ра, 2) пад Ри ма, 3) Ју сти ни јан по ста је ви зан тиј ски цар, 4) бит ка код По а тјеа, 5) Кар ло Ве-ли ки по ста је цар, 6) сло бо да ис по ве да ња хри шћан ства, 7) по че так Ве ли ке се о бе на ро да

По ве жите лич но сти са од го ва ра ју ћим пој мо ви ма:

Кар ло Мар телАти лаИра кли јеБе не дикт из Нур си јеКар ло Ве ли киХа рун ал Ра шид

ви зан тиј ски царМон те Ка си ноБич бо жи јика лифма јор домфра нач ки вла дар

2.

ЗАДАТАК: Пред вама се на ла зе стра ни це из књи га ко је при па да ју раз ли-чи тим на ро ди ма. По ку шајте да утвр дите ко ја од њих при па да ви зан тиј ској, ко ја фра нач кој а ко ја ара бљан ској кул ту ри. Ма ла по моћ: Ви зан ти ја је би ла нај бо га ти ја и нај моћ ни ја европ ска др жа ва у ра ном сред њем ве ку. Ви зан тиј ски сли ка ри су че сто ко ри сти ли злат ну бо ју ка ко би укра си ли сво је књи ге.

3.

Од ре дите шта је за јед нич ко на овим илу стра ци ја ма.

На осно ву за кључ ка по ку шајте да уста но ви те шта је би ло од нај ве ће ва жно сти за раз вој кул ту ре свих на ро да у ра ном сред њем ве ку.

Ка кав је био ути цај ре ли ги је на обра зо ва ње љу ди и ши ре ње кул-ту ре?

ПРОУЧИTE И ОДГОНЕТНИTEПБ

48


1. Об но вите лек ци ју о фе у да ли зму! Под се тите се основ них пој мо ваиз лек ци је.

2. Об ја сните ме ђу соб ну ве зу ко ја је по сто ја ла из ме ђу при вре де (до би ја ње фе у дал них по се да), дру штва (ступање у вазалне односе) и др жа ве (уло ге вла да ра и ства ра ња вој ске) у ра ном сред њем ве ку. Уочите узроч но-по сле-дич не ве зе тј. на ко је на чи не је јед но ути ца ло на дру го.

ЗАДАТАК: Про у чите ове две пред ста ве хри шћан ских вла да ра. Јед на пред-ста вља кру ни са ње Кар ла Ве ли ког, а дру га пред ста ву ви зан тиј ског ца ра Ва си-ли ја II. По ку шајте да од ре дите на ко јој сли ци је пред ста вљен ви зан тиј ски а на ко јој фра нач ки вла дар. Уочите слич но сти и раз ли ке из ме ђу ових из во ра. Као по моћ не ка вам по слу же сле де ћа пи та ња:

3.

Kо ста вља кру ну на гла ву јед ном, а ко дру гом вла да ру?

Kа ко је оде вен је дан, а ка ко дру ги вла дар?

У ка квом по ло жа ју је при ка зан је дан а у ка квом дру ги вла дар?

Ко је све при ка зан по ред вла да ра на јед ној, а ко на дру гој сли ци?

Ко ја сли ка де лу је све ча ни је?

РАЗМИШЉАЈТЕ као историчарРВ

49


4949


Ста туа Кар ла Ве ли ког из 9. ве каКа ко је на овој ста туи пред ста вљен Кар ло Ве ли ки? Од ре дите ње го ве вла-дар ске тј. цар ске сим бо ле.

Ста туа Кар ла Ве ли ког из 18. ве ка

„Био је кру пан и сна жан, ви-со ког ста са ко ји ипак ни је на-ди ла зио пра ву ме ру – зна се, на и ме, да је ње го ва ви си на из-но си ла се дам пу та ду жи не ње-го вих сто па ла. Че ло му је би ло за о бље но, очи вр ло ве ли ке и жи вах не, нос ма ло ве ћи од про сеч ног, ко са се да и ле па, ли це ве дро и при ја зно. За то је, би ло да је ста јао или се део, де ло вао вр ло ауто ри та тив но и до сто јан стве но. [...] У је лу и пи ћу био је уме рен, али је у пи ћу био уме ре ни ји, јер ни је

под но сио да се би ло ко опи ја, а по го то во не он сâм или не ко од ње го вих. Од хра не се баш ни је мо гао уз др жа ва ти, па се че сто жа лио ка ко пост шко ди ње го вом те лу. Го збе је при ре-ђи вао вр ло рет ко, и то са мо за ве ли ке пра зни ке, али се он да го стио са ве ли ким бро јем љу-ди. Сва ко днев ни обед са сто јао се од са мо че ти ри је ла, осим пе че ња ко је су му лов ци обич-но до но си ли на ра жњу и ко је је он јео ра ди је не го би ло ко ју дру гу хра ну. За вре ме обе да

слу шао је не ка кву му зи ку или чи та ње. Чи та ли су му о исто-ри ји и де ли ма ју на ка из дав ни-не. [...] Реч ник му је био бо гат, а го вор те чан и мо гао је ла ко и ја сно из ра зи ти све што је хтео. Сâм ма тер њи је зик ни је му био до во љан не го је уло жио ве-ли ки труд и у уче ње стра них је зи ка. Од њих је ла тин ски на-у чио та ко до бро да је њи ме го во рио јед на ко као сво јим вла сти тим је зи ком, док је грч-ки бо ље раз у мео не го што је мо гао да га го во ри.“

КАР ЛО ВЕ ЛИ КИ – Ка ко су га ви де ли са вре ме ни ци!Ај нхард, Жи вот Кар ла Ве ли ког (од лом ци)

1.

На ко јој ста туи је Кар ло Ве ли ки при ка зан леп ше?

Ко ји од ова два ма те ри јал на из-во ра мо жете да ис ко ри стите да би сте кли пра ву сли ку о Карло-вом из гле ду, ако знате да је жи-вео у 8. и почетком 9. века?

Шта мо жете да за кљу чите на осно ву по да тка да су и у 18. ве ку ва ја ри пра ви ли Кар ло ве ста туе?

На осно ву пи са ног и ода бра ног ма те ри јал ног исто риј ског из во-ра, опи шите лич ност Кар ла Ве-ли ког.

ВЕЖБАЈТЕ као историчарВГ

50


„Ми смо об ја ви ли Те врат, у ко-ме је упут ство и све тло. По ње му су Је вре ји ма су ди ли и про ро ци ко ји су би ли Ала ху по слу шни и че сти ти љу ди и уче ни, од ко-јих је тра же но да чу ва ју Ала хо ву књи гу. [...] По сле њих смо Исаа, си на Мер је ми на по сла ли ко ји је при зна вао Те врат пре ње га об ја-вљен, а ње му смо да ли Ин џил у ко ме је би ло упут ство и све тло, и да по твр ди Те врат... и след бе-ни ци ма Ин џи ла смо би ли на ре-ди ли да су де пре ма оно ме што је Алах об ја вио у ње му. Они ко ји ни су су ди ли пре ма оно ме што је Алах об ја вио – пра ви су гре шни-ци. А те би об ја вљу је мо Књи гу, са мо исти ну, да по твр ди књи-ге пре об ја вље не и да над њи ма бди. И ти им су ди пре ма оно ме што Алах об ја вљу је...“

Од ло мак из КУ РА НА – све те књи ге му сли ма на. За ме ните озна че не ре чи у тек сту од го ва ра ју ћим и по ку шајте да од го во рите на пи та ња:

2.

Те врат – (То ра) – Ста ри за вет (пр ви део Би бли је – Све тог пи сма, ко ји по шту ју и Је вре ји и хри шћа ни)Иса – Исус Хри стосМер је ма – Ма ри ја (Бо го ро ди ца, мај ка Ису са Хри ста)Ин џил – Је ван ђе ље (Но ви за вет, дру ги део Би бли је у ко ме се го во ри о жи во ту Ису са Хри ста)Књи га – Ку ран (све та књи га му сли ма на)

Које су једнобожачке религије претходиле исламу?Како су се према овом одломку из „Курана“, муслимани односили према једно-божачким религијама које су претходиле исламу?Каква је, према овом одломку, веза између Курана и светих књига Јевреја и хришћана, и у чему се она огледа?

51


5151


КОРАК НАПРЕДКДПРО ЈЕ КАТ: Про на ђите и оби ђите Ца ри град 1. На исто риј ској кар ти Евро пе про на ђите Кон стан ти но пољ тј. Ца ри-град, опи шите ње гов ге о граф ски по ло жај и до не сите за кљу чак ка ко се по ло жај од ра зио на тр го вач ки и при вред ни успон гра да. 2. Уз по моћ ин тер не та, по се тите ре кон стру и са не нај ва жни је гра ђе ви не у не ка да шњој пре сто ни ци Ви зан тиј ског цар ства и на пра вите из ве штај или ма ли рад о то ме шта сте ви дели, тј. шта се све на ла зи ло у Ца ри-гра ду.

На ме сту Ца риг ра да дан ас се налази н ај већ и турс ки гра д Истанб ул . Уз по моћ интер не та, обиђите неке од на јважнијих ви зантијск их грађев ин а које су очуване д о данас . Шта мож ете да за кљ учите о њиховој с удбини у ка сн ијим вре мен има ка да су Турци завладали гр адом? Упоредите са резултатом претходног задатка.

Адре са веб стра ни це је:http://www.arkeo3d.com/byzantium1200/index.html

Адре са веб стра ни це је:http://www.en.wikipedia.org/wiki/List_of_Byzantine_in_Istanbul

106

До ла зак Сте фа на Не ма ње на власт

У пр вој по ло ви ни 12. ве ка Ср би су се још увек се на ла зи ли у пот чи ње ном по ло жа ју пре ма Ви зан тиј ском цар ству. Они та да још ни су има ли са мо стал ну др жа ву. У бор би за не за ви сност, срп ски вла да ри, по том ци жу па на Ву ка на, осла ња ли су се на по моћ се-вер ног су се да, Угар ску. Али, и по ред по др шке из Угар ске, Ср би ни су успе ва ли да се озбиљ ни је су прот ста ве Ви зан ти ји. Та да се на че лу Ис точ ног рим ског цар ства на ла зио цар Ма ној ло I Ком нин, је дан од нај моћ ни јих вла да ра у чи та вој Евро пи.

Цар Манојло користио је своју моћ и утицао чак и на промене на српском престолу. Његовом вољом владар у Рашкој постао је Тихомир, који је носио ти ту лу ве ли ког жу па на. Ти хо мир је био нај ста ри ји од че ти ри си на срп ског вел мо же За ви де. Нај мла ђи ње гов син био је Сте фан Не ма ња. Сва ки од бра ће имао је сво ју област ко јом је упра вљао. Глав ни ме ђу њи ма но сио је ти ту лу ве ли-ког жу па на, али су сви мо ра ли да се по ко ра ва ју вр хов ном го спо-да ру – ви зан тиј ском ца ру. Сре ди ном 12. ве ка, око 1166. го ди не, до шло је до бор бе ме ђу бра ћом. Као по бед ник из су ко ба иза шао је Сте фан Не ма ња. Ти хо мир је по ги нуо, а дру га два бра та (Ми ро-слав и Стра ци мир) пот чи ни ла су се Сте фа ну Не ма њи.

ПОЗНИ СРЕДЊИ ВЕК

Ви зан тиј ски цар Ма ној ло I Комнин

Покушајте да опишете слику! Ка-ко је приказан византијски цар? Којом бојом је обојено његово одело, шта му се налази на глави, а шта око ње?

До ла ском на власт Сте фа на Не ма ње сре ди ном 12. ве ка за по-че ла је епо ха ства ра ња не за ви сне срп ске сред њо ве ков не

др жа ве са цен тром у Ра су. Те ме љи ко је је по ста вио ро до на чел-ник ди на сти је Не ма њић, го то во два сто ле ћа су одо ле ва ли свим исто риј ским иза зо ви ма. Под окри љем ви зан тиј ске кул ту ре и пра во сла вља срп ска др жа ва је из бо ри ла ва жно ме сто ме ђу оста лим бал кан ским зе мља ма.

7.СР БИ ЈА И БАЛ КАНСКО ПОЛУОСТРВО У ДО БАСТЕ ФА НА НЕ МА ЊЕ

Стефан Немања

107


Стефан Немања између Запада и Византије

По доласку на власт Стефан Немања започео је борбу за осамостаљење српске државе. Он је покренуо рат против Византије и дошао у сукоб са царем Манојлом I Ком ни ном. Ви-зан тиј ски цар ус пео је да по бе ди и за ро би Сте фа на Не ма њу. Срп ски вла дар од ве ден је у Ца ри град, где је мо рао да, као за ро-бље ник, уче ству је у ца ре вој три јум фал ној по вор ци. Након што се потчинио цару и об но вио ва зал ну за кле тву, Сте фан Не ма ња вра ћен је на пре сто срп ског ве ли ког жу па на. Све до смр ти ца ра Ма ној ла (1180), Сте фан Не ма ња при др жа вао се ва зал не за кле тве и ни је ра то вао про тив Ви зан ти је.

Неколико година после смрти цара Манојла, Стефан Немања искористио је промену на византијском престолу. Заједно са Угарском напао је Византију. Том приликом освојио је део визан-тиј ских те ри то ри ја и про ши рио срп ску др жа ву. Исто вре ме но, Сте фан Не ма ња је срп ској др жа ви при по јио област Ду кље; од та да она се на ла зи ла под вла шћу срп ског ве ли ког жу па на. У же љи да обез бе ди са мо стал ност др жа ве Не ма ња је тра жио са ве зни-ке про тив Ви зан ти је. Ка ко је то ком ње го ве вла да ви не по кре нут Тре ћи кр ста шки рат, Немања је потражио савезника у личности немачког цара Фридриха I Барбаросе, који је учествовао у походу на Свету земљу. Они су се састали у Нишу, који је Немања прет-ход но осво јио од Ви зан ти је. До скла па ња вој ног са ве за ипак ни је до шло: цар Фри дрих ни је же лео да по ве де рат про тив Ви зан ти је, ње му је би ло ва жно да кр ста шкој вој сци обез бе ди ми ран про лаз кроз те ри то ри ју Ви зан тиј ског цар ства на пу ту ка Је ру са ли му.

По сле про ла ска кр ста ша Сте фан Не ма ња мо рао је са мо стал но да ра ту је про тив Ви зан ти је. Пре тр пео је по раз и био при мо ран да скло пи мир с но вим ви зан тиј ским ца рем. Не ма ња је при знао вр хов ну власт ви зан тиј ског ца ра и обе ћао да не ће ви ше по кре-та ти ра то ве. За уз врат је за др жао власт у др жа ви и део осво је них те ри то ри ја.

Срп ска др жа ва у вре ме Сте фа на Не ма ње

У дру гој по ло ви ни 12. ве ка, ве ли ки жу пан Сте фан Не ма ња ус-пео је да се из бо ри за ве ћу са мо стал ност срп ске др жа ве. Иако она ни је по ста ла у пот пу но сти не за ви сна од вр хов не ви зан тиј ске вла-сти, Не ма ња се сма тра осни ва чем срп ске сред њо ве ков не др жа-ве. Ди на сти ја ко јој је он родоначелник владала је наредних две стотине година. Немања је у намери да ојача своју државу водио успешну политику. Родбински се повезао са својим суседом на за па ду, бо сан ским ба ном Ку ли ном. Је дан од усло ва скла па ња ми ра са Ви зан ти јом (1190) би ло је скла па ње бра ка из ме ђу ње го вог си на Сте фа на, бу ду ћег на след ни ка и кра ља, са ви зан тиј ском прин це-

Како је представљен Стефан Нема-ња на овој фресци! У какву је одећу одевен? Да ли је овде представљен као владар или као монах Симеон? Шта се налази око његове главе и шта то означава?

Погледајте лекцију Крсташки ратови. Подсетите се због чега је покренут Трећи крсташки рат, ко је у њему уче- ствовао и како је завршио цар Фри-дрих Барбароса!

родоначелник – човек, личност од које потиче нека породица. Стефан Немања био је родоначелник породице Нема-њић, која је по њему и добила име.

Сте фан Не ма ња, фре ска из ка сни јег вре ме на, из цр кве Бо го ро ди це Ље-ви шке у При зре ну

Не мач ки цар Фри дрих I Бар ба ро са, је дан од по кре та ча Тре ћег кр ста-шког рата


108

зом. Сте фан Не ма ња по чео је да уре ђу је др жа ву и до но си за ко не. Све ва жне од лу ке до но си ле су се на др жав ном са бо ру, за јед нич-ком ску пу вла сте ле и нај ва жни јих пред став ни ка цр кве. Са бор се са ста јао кад год је тре ба ло до не ти и озва ни чи ти нај ва жни је од лу ке за суд би ну срп ске др жа ве. Вер ска по ли ти ка Сте фа на Не ма ње би-ла је усме ре на ка ја ча њу пра во сла вља. Он се су ро во об ра чу на вао са бо гу ми ли ма, који су такође проповедали у Србији. Немања је своју посвећеност православљу исказао подизањем великог броја цркава – задужбина. Његове најзначајније задужбине у Србији су Сту де ни ца и Ђур ђе ви сту по ви.

Бо сна у вре ме ба на Ку ли на

То ком вла да ви не Сте фа на Не ма ње Бо сна је би ла већ фор ми-ра на др жа ва. Њом је вла дао бан Ку лин. Он се тру дио да из гра ди до бро су сед ске од но се и са Сте фа ном Не ма њом и са се вер ним су се дом, Угар ском – при зна вао је вр хов ну власт Угар ске. Да би

Срп ска др жа ва у вре ме Сте фа на Не ма ње

Богумили су били јеретици, от-падници од званичне цркве. Њих су прогањали и католици и право-славци. Њихово учење било је на- рочито раширено у средњовеков-ној Босни.

задужбина – у средњем веку се односи углавном на црквену грађе- вину коју је подигао неки владар, властелин, властелинка или углед-ни црквени великодостојник.


109


оја чао при вре ду и тр го ви ну у сво јој др жа ви, дао је Ду бров ча ни-ма на ро чи те олак ши це и по год но сти у тр го ви ни. О то ме све до чи нај ста ри ја са чу ва на ћи ри лич ка по ве ља (крај 12. ве ка).

За раз ли ку од Сте фа на Не ма ње, бан Ку лин у сво јој је др жа ви по ма гао и осла њао се на цр кву ко ја је за сту па ла бо гу мил ско уче-ње. То уче ње раз ли ко ва ло се и од ка то лич ког и од пра во слав ног хри шћан ства. Бо гу ми ли су про по ве да ли од ри ца ње од ма те ри јал-ног бла го ста ња, скром ност, као и ве ро ва ње да жи вот пред ста вља стал ну бор бу из ме ђу до бра и зла. Због пру жа ња уто чи шта је ре-ти ци ма–бо гу ми ли ма, бан Ку лин мо рао је јав но да се по ко ри и по твр ди вр хов ну власт рим ског па пе.

Крај вла да ви неи за мо на ше ње Сте фа на Не ма ње

Сте фан Не ма ња вла дао је до 1196. го ди не. Та да се од ре као вла-сти – на др жав ном са бо ру ко ји је одр жан у цр кви Св. Пе тра и Па вла у Ра су, Не ма њи ној пре сто ни ци. На са бо ру је од лу че но да га на сле ди сред њи син Сте фан, та да већ оже њен ви зан тиј ском прин це зом, ћер ком ви зан тиј ског ца ра. Сте фан је та да про гла шен за ве ли ког жу па на и вла да ра Ср би је. Нај ста ри ји Не ма њин син Ву-кан вла дао је у Ду кљи, док је нај мла ђи, Са ва, био мо нах. Сте фан Не ма ња оста вио је свом на след ни ку сре ђе не при ли ке у др жа ви. Ср би ја је би ла ја ка и у ми ру са сво јим су се ди ма.

По сле си ла ска са вла сти Не ма ња се за мо на шио, за јед но са сво јом же ном Аном. При ли ком за мо на ше ња до био је име Си-ме он. Убр зо на кон то га Не ма ња је от пу то вао на Све ту Го ру, где се придружио свом сину Сави. Они су, 1198. године, заједно обновили манастир Хиландар, који је постао најзначајније средиште српских монаха. Стефан Немања, сада као монах Симеон, пре ми нуо је по чет ком 1199. го ди не у Хи лан да ру.

1. Ка да и на ка кав на чин је Сте фан Не ма ња до шао на пре сто ве ли ког жу па на у Ср би ји?2. Об ја сни те ка кву је све по ли ти ку во дио Сте фан Не ма ња пре ма Ви зан ти ји.3. Ка кав је од нос Сте фан Не ма ња ус по ста вио са не мач ким ца рем Фри дри хом I и због че га?4. Ко је био бан Ку лин и ка кву се спољ ну и вер ску по ли ти ку во дио у сво јој др жа ви?5. Ка да и на ка кав на чин је Сте фан Не ма ња окон чао сво ју вла да ви ну и ка ко је про вео по след ње го ди не свог жи во та?


По ве ља ба на Ку ли на – нај ста ри ја са-чу ва на по ве ља пи са на ћи ри ли цом

Света Гора је полуострво Атос у Грчкој. На њој се налази велика заје-дница православних монаха разних народности. Они живе у манастири-ма или у посебним пећинама, где се моле богу.

110

Рат из ме ђу Ву ка на и Сте фа на Не ма њи ћа

По сле си ла ска Сте фа на Не ма ње са вла сти, си ту а ци ја у Ср би ји би ла је мир на. Тек не ко ли ко го ди на по сле ње го ве смр ти до шло је до отво ре ног ра та из ме ђу ње го вих си но ва, Ву ка на и ве ли ког жу па на Сте фа на. Ву кан, ко ји је вла дао у Ду кљи, же лео је да се до мог не пре сто ла у Ср би ји. Уз по моћ Угар ске зба цио је са вла сти мла ђег бра та. Ву кан је по стао ве ли ки жу пан, али је за уз врат по-стао ва зал угар ског кра ља. Рат из ме ђу бра ће тра јао је не ко ли ко го ди на и за вр шио се Сте фа но вом по бе дом. По сре до ва њем нај-мла ђег бра та Са ве скло пљен је мир. Сте фан је по вра тио пре сто, Ву кан се вра тио у Ду кљу. Још док је тра јао њи хов су коб, до шло је до ве ли ких по ли тич ких про ме на на Бал кан ском по лу о стр ву.

Че твр ти кр ста шки рат

Про ме не ко је су се до го ди ле би ле су по сле ди ца Че твр тог кр-ста шког по хо да. Ве ли ка кр ста шка вој ска ви те зо ва из За пад не Евро пе оку пи ла се у Ве не ци ји. План кр ста ша био је да мле тач ким бродовима крену ка Светој земљи и поново покушају да заузму Јерусалим. Пошто нису има ли до вољ но нов ца да пла те пре воз, кр ста ши су за уз врат мо ра ли да ра ту ју за Ве не ци ју. Тако их је невоља натерала да уместо ка Палестини преусмере бродове ка Далмацији. Убрзо су напали и Византијско царство. По сле ду же


Велики жупан Вукан Немањић

По сле ди це Четвртог кр ста шког ра та, на кон па да Ви зантијског цар ства 1204. го ди не, осе ти ле су све бал кан ске др жа ве. У то

вре ме Не ма њин син Сте фан учвр стио је сво ју власт у Ср би ји, а убр зо је из деј ство вао да ње го ва др жа ва по ста не не за ви сна кра-ље ви на 1217. го ди не. Ја ча ње др жа ва у су сед ству Ср би је зна чај но је ути ца ло на по гор ша ње по ло жа ја Сте фа но вих на след ни ка, ко-ји као вла да ри ни су би ли до ра сли сво јим пре ци ма.

Грб династије НемањићНеНемамањињићћ

8.СРП СКА ДР ЖА ВА ИБАЛ КАН СКО ПО ЛУ СТР ВО УПР ВОЈ ПО ЛО ВИ НИ 13. ВЕ КА

Млеци – старински назив за Вене-цију. Венецијанци се називају и Мле-чанима.

хиподром – врста стадиона на коме се одигравају коњичке трке.


111


оп са де, 1204. го ди не за у зе ли су ви зан тиј ску пре сто ни цу Ца ри-град. Та да је пр ви пут у исто ри ји сру ше но Ви зан тиј ско цар ство. На кон за у зи ма ња гра да усле дио је про гон и уби ја ње ста нов ни-штва, а ве ли ки део дра го це но сти опљач кан је и пре нет у Ве не ци ју.

Глав на по сле ди ца за у зи ма ња Ца ри гра да би ла је рас пад Ви-зан ти је. На те ри то ри ји не ка да шњег Ис точ ног рим ског цар ства ство ре но је ви ше др жа ва. Не ки ма од њих вла да ли су кр ста ши а не ки ма ви зан тиј ске по ро ди це. Је дан део ви зан тиј ског плем ства ство рио је сво ју др жа ву у Епи ру, дру ги део Ни кеј ско цар ство у Ма лој Ази ји. Не стан ком Ви зан ти је ство ре ни су усло ви за бр жи раз вој срп ске сред њо ве ков не др жа ве и сти ца ње пу не не за ви сно-сти.

Ср би ја по ста је кра ље ви на

По сле сре ђи ва ња при ли ка у Ср би ји, ве ли ки жу пан Сте фан Не-ма њић же лео је да ње го ва др жа ва стек не пу ну не за ви сност. За оства ре ње то га ци ља би ла му је нео п ход на кра љев ска кру на. У сред њем ве ку кру не су вла да ри ма до де љи ва ли вр хов ни вер ски по гла ва ри, ко ји су мо ра ли и да благослове нове владаре. Упркос оте жа ва ју ћим окол но сти ма, Сте фан је ус пео да од рим ског па пе до би је кру ну. Па па је по свом иза сла ни ку кра љев ску кру ну по слао у Ср би ју и Сте фан Не ма њић је 1217. го ди не кру ни сан за срп ског

Ко њи са ца ри град ског хиподрома које су крсташи пренели у Венецију, где се и данас налазе

Бал кан ско по лу о стр во и Ма ла Ази ја на кон рас па да Ви зан ти је 1204. го ди не

112


кра ља. Од та да се на зи ва Пр во вен ча ни. Србија је тако стекла државну независност. Да би држава имала потпуну самосталност, било је нео п ход но обез бе ди ти и не за ви сну цр кву. Сте фа нов брат Са ва ус пео је 1219. и то да оства ри: срп ска цр ква по ста ла са мо-стал на у од но су на Охрид ску ар хи е пи ско пи ју, ко јој је до та да би ла пот чи ње на. Ти ме је не за ви сност срп ске др жа ве за вре ме Сте фа на Пр во вен ча ног би ла за о кру же на.

Сте фа но ви на след ни ци иБал кан ско по лу о стр во

По сле смрти Сте фа на Пр во вен ча ног Ср би ја је знат но осла-би ла. Во де ће си ле на Бал кан ском по лу о стр ву би ле су Епир ска др жа ва, у ко јој је вла да ло ви зан тиј ско ви со ко плем ство, и об но-вље но Бу гар ско цар ство. Српски краљевски престо наследили су Стефанови синови. Они су се сме њи ва ли на тро ну ка ко се ме њао од нос сна га во де ћих др жа ва у су сед ству. Ср би ја се пр во на шла под ути ца јем Епи ра, а по том Бу гар ске. Сре ди ном 13. ве ка је дан до га ђај про ме нио је си ту а ци ју на Бал кан ском по лу о стр ву. То је би ла ве ли ка на је зда Мон го ла, који су из Ази је сти гли све до Ја-дран ског мо ра и за пад не Евро пе. Пре шли су и пре ко те ри то ри је Ср би је, и опу сто ши ли је. Убр зо по сле њи хо вог про ла ска до шло је и до сме не на вла сти у Ср би ји: на пре сто се по пео нај мла ђи син Сте фа на Пр во вен ча ног, краљ Урош I. Од ње го вог вре ме на за по-чи ње пе ри од ја ча ња срп ске сред њо ве ков не др жа ве.

1. Ка кав је био од нос Сте фа на и Ву ка на Не ма њи ћа по сле смр ти Сте фа на Не ма ње?2. Ка да је по кре нут Че твр ти кр ста шки рат и ко је су би ле ње го ве нај ва жни је по сле ди це?3. Ка да и на ка кав на чин је Ср би ја по ста ла кра ље ви на?4. Об ја сни те по ло жај Ср би је у ре ги о ну Бал кан ског по лу о стр ва за вре ме на след ни ка Сте фа на Пр во ве нча ног.


Сте фан Пр во вен ча ни, фре ска из ма на сти ра Ми ле ше ва

Kраљ Урош I

Подсетите се када је пропало Прво бугарско царство.

Првовенчани значи да је он први крунисан краљевским венцем тј. круном.

113

Сте фан Не ма ња и пра во слав на цр ква

У сред њем ве ку цр ква је би ла са став ни део др жа ве. Би ло је не за ми сли во да вла дар го спо да ри др жа вом без по др шке цр кве. У вре ме Сте фа на Не ма ње Ср би ја још увек ни је има ла сво ју не за-ви сну цр кву. Цр ква је има ла сво ју ор га ни за ци ју и сво ју по себ ну власт. Власт цр кве про те за ла се на раз ли чи те обла сти жи во та. Она се бри ну ла о мо ра лу, ду хов ном жи во ту вер ни ка, али и о пи-та њи ма скла па ња бра ка и на сле ђи ва ња у по ро ди ци. Ва жна уло га цр кве би ла је пру жа ње по др шке вла да ри ма. Вла да ри су је за уз-врат бо га то об да ри ва ли, и гра ди ли цр кве и ма на сти ре. Они су на тај на чин по ста ја ли кти то ри, а цркве које су подизали – њихове задужбине. Ктитори су нарочито поштовани у црквама које су по ди гли. Њи хо ви ли ко ви пред ста вље ни су на фре ска ма ка ко др же мо де ле хра мо ва, тј. цр ка ва ко је су по ди гли.

Не ма ња је био кти тор ви ше цр ка ва, а нај зна чај ни је за ду жби не су му Сту де ни ца, у ко јој по чи ва ју ње го ви по смрт ни оста ци, и Хи-лан дар, у ко ме је про вео по след ње да не свог мо на шког жи во та. Од ње го вог вре ме на по стао је оби чај да сви ње го ви на след ни ци по ди жу сво је за ду жби не или об да ру ју ма на стир Хи лан дар. Цр-кве не ста ре ши не ко је су се, у вре ме Сте фа на Не ма ње, на ла зи ле у Ср би ји, би ле су под вр хов ном вла шћу Охрид ске ар хи е пи ско пи је, та да у Ви зан ти ји.

9.СА ВА НЕ МА ЊИЋ ИУРЕЂЕЊЕ СРП СКЕ ЦР КВЕ

Фреска Стефана Немање из мана-стира Студеница.

На основу чега можете да закљу-чите да је Немања ктитор овог манастира?

Убр зо по што је Ср би ја по ста ла не за ви сна кра ље ви на, Са ва Не ма њић је ус пео за срп ску цр кву да из бо ри не за ви сност.

По ста вљен је те мељ цр кве не ор га ни за ци је ко ја је на ста ви ла да се раз ви ја у по то њим ве ко ви ма. Срп ска цр ква је до би ла свог цр кве ног по гла ва ра – ар хи е пи ско па Са ву. Осни ва њем ве ли ког бро ја ма на сти ра и цр ка ва ши ри ло се хри шћан ство, пи сме ност и кул ту ра. Ср би ја је по ста ја ла део ша ро ли ке кул тур не мапе Евро-пе.


ктитор – личност која својим новцем подиже неку цркву или обдарује већ постојећу.



114

Сти ца ње цр кве не не за ви сно стии уре ђе ње Срп ске цр кве

У вре ме Не ма њи них на след ни ка, по сле па да Ви зан ти је (1204), сте кли су се усло ви и за др жав ну и за цр кве ну не за ви сност. По сле до би ја ња кра љев ске кру не из Ри ма, 1217. го ди не, Са ва је от пу-то вао у Ни ке ју, у Ма лој Ази ји, и та мо од па три јар ха до био са-мо стал ност Срп ске цр кве. Том при ли ком Срп ска цр ква по ста ла је аутокефална архиепископија. Сава је постао пр ви срп ски ар хи е пи скоп. Од та да Срп ска цр ква ви ше ни је би ла пот чи ње на Охрид ској ар хи е пи ско пи ји. Се ди ште ар хи е пи ско пи је на ла зи ло се у ма на сти ру Жи ча код Кра ље ва. Срп ски све ште ни ци мо гли су са да са ми да би ра ју свог цр кве ног по гла ва ра – ар хи е пи ско па. По по врат ку у Ср би ју, Са ва је до нео за кон по ко ме се упра вља ло у зе мљи, и ус по ста вио но ву ор га ни за ци ју цр кве.

У цр ква ма и ма на сти ри ма от по че ло се с пре пи си ва њем књи га. За епи ско пе су по ста вља ни срп ски, а не ви ше грч ки све ште ни-ци. Због сво је де лат но сти на обра зо ва њу и ши ре њу пи сме но сти Са ва је по стао за штит ник шко ла и уче ни ка у Ср би ји. И да нас је у чи та вој зе мљи школ ска сла ва Св. Са ва.

Пу то ва ња Све тога Са ве

То ком жи во та Са ва је био по све ћен не са мо цр кве ним пи та-њи ма, већ је оба вљао и раз не др жав не по сло ве. То га ра ди он је од ла зио на да ле ка пу то ва ња – ка ко би обез бе дио што бо љи по-

Путовања Св. Саве

Жи ча, се ди ште Срп скеар хи е пи ско пи је

Школска слава Св. Сава

аутокефална – самостална, неза-висна

ар хи е пи ско пи ја – цр кве на област ко јом упра вља ар хи е пи скоп – нај-ста ри ји, глав ни епи скоп. Ње му су пот чи ње не ни же цр кве не ста ре ши-не – епи ско пи ко ји упра вља ју ма-њим цр кве ним обла сти ма.


СаваНемањић

115


ло жај за Срп ску цр кву и др жа ву. На сво јим пу то ва њи ма Са ва ни је ужи вао по год но сти ко је да нас има ју ра зни хо до ча сни ци и пут ни ци. Пу то ва ња су би ла не пред ви дљи ва и пре пу на опа сно сти. Са ва је пу то вао и у Ма лу Ази ју, го то во не пре ста но по Бал кан ском по лу о стр ву, на ро чи то на Све ту Го ру.

По хо дио је и Све ту зе мљу, бо ра вио у Је ру са ли му. На по врат ку са јед ног хо до ча шћа за у ста вио се у Бу гар ској, и ту и пре ми нуо (1236). Ње го ве мо шти су на ред не го ди не пре не те у Ср би ју и по-ло же не у гроб у Ми ле ше ви.

Кул ту ра и умет ност у окри љу Цр кве

У пр вој по ло ви ни 13. ве ка у Ср би ји до ла зи до про цва та књи-жев но сти и умет но сти. Са ва је на пи сао житије свог оца Св. Симеона, у коме је опи сан жи вот Сте фа на Не ма ње и ње гов мо-на шки жи вот на Све тој Го ри. По сле Са ве, жи ти је Св. Си ме о на на пи сао је и ње гов брат Сте фан Не ма њић. У цр ква ма и ма на сти-ри ма по чи ње пре пи си ва ње цр кве них књи га нео п ход них за бо го-слу же ње. У ту свр ху на стао је и је дан од нај зна чај ни јих срп ских сред њо ве ков них пи са них спо ме ни ка – Ми ро сла вље во је ван ђе ље. Књи га је би ла на ме ње на слу же њу у цр кви, а ње ну из ра ду на ру чио је Ми ро слав, брат Сте фа на Не ма ње.

Од Сте фа на Не ма ње за по чи ње и ве ли ка гра ди тељ ска де лат-ност. Срп ски вла да ри из по ро ди це Не ма њић по ди гли су ве ли ки број цр ка ва, ко је су бо га то об да ри ва ли нов цем и зе мљи шним по-се ди ма. Умет ност и кул ту ра у сред њо ве ков ној Ср би ји раз ви ја ли су се нај ви ше под ути ца ји ма из Ви зан ти је. Са дру ге стра не, гра-ди те љи са ја дран ског при мор ја, до но си ли су за пад не умет нич-ке ути ца је. Ути ца ји и ме ша ви на ви зан тиј ске и за пад не кул ту ре и да нас су ви дљи ви на нај леп шим срп ским цр ква ма, као што је Сту де ни ца.

1. Опи ши те вер ску по ли ти ку Сте фа на Не ма ње.2. Ка да и у од но су на ко га је Срп ска црква сте кла не за в и сност?3. Об ја сни те пој мо ве ауто ке фал на ар хи е пи ско пи ја и кти тор.4. Ка ко је би ла уре ђе на Срп ска цр ква по сти ца њу не за ви сно сти?5. Због че га се сма тра да је Цр ква би ла по кро ви тељ и ра сад ник сред њо ве ков не умет но сти и ку лу тре?


Подсетите се шта је житије!

Цр ква у Сту де ни ци: ви зан тиј ска гра-ђе ви на и за пад ни укра си на њој

Рас пе ће Ису са Хри ста, фре ска из ма-на сти ра Сту де ни ца, при мер срп ског сли кар ства ства ра ног под ути ца јем ви зан тиј ске умет но сти.

Ми ро сла вље во је ван ђе ље је нај-ва жни ји спо ме ник срп ске ћи ри лич-не пи сме но сти сред њег ве ка, на стао кра јем 12. ве ка (око 1192). Пи сан је срп ско сло вен ским је зи ком, на пер-га мен ту, за хум ског кне за Ми ро сла-ва, бра та Сте фа на Не ма ње. Де ло је дво ји це или ви ше пи са ра. Ру ко пис је ве ро ват но на стао у цр кви Св. Пе-тра и Па вла у Би је лом По љу. Чу ва се у На род ној му зе ју у Бе о гра ду, а од 2005. го ди не на ла зи се на Уне ско вој ли сти за шти ће не свет ске ин те лек ту-ал не ба шти не.

116

Ја ча ње Ср би је у вре ме Уро ша I

Вла да ви ну кра ља Уро ша I обе ле жио је ве ли ки успон при вре-де и кул ту ре у срп ској др жа ви. У то до ба до шло је до зна чај них по ли тич ких про ме на на Бал кан ском по лу о стр ву: по сле ви ше од по ла ве ка об но вље но је Ви зан тиј ско цар ство (1261).

Краљ Урош био је оже њен Је ле ном Ан жуј ском, француском прин це зом, а раз вио је ја ке ве зе и са кра ље ви ном Угар ском. Кра-љи ца Је ле на је по до ла ску у Ср би ју за по че ла кти тор ску и до бро-твор ну де лат ност.

Доба краља Уроша обележио је пораст трговине са Дубро-вником. Дубровник, приморски јадрански град, био је најзна-чајнији трговачки партнер Српске краљевине. Дубровачки трговци имали су повластице за пословање у Србији, које су по-штовали сви српски владари. Трговци су ро бу пре но си ли ка ра ва-ни ма, по вор ка ма те гле ћих ко ња. Ду бров ча ни су у Ср би ју уно си ли неопходне занатске и друге производе, а нај ви ше из во зи ли пле-ме ни те ме та ле. У Ду бро вач ком ар хи ву са чу ва ни су мно ги до ку-мен ти ко ји све до че о од но си ма из ме ђу овог при мор ског гра да и срп ске сред њо ве ков не др жа ве.

У ово вре ме за по че ла је и ве ли ка ру дар ска про из вод ња јер су у Ср би ју до шли Са си, најбољи европски рудари. С успоном рударства и развијеном трговином Србија је постала снажна држава.


Долина реке Ибар са утврђењем Маглич – Долина јоргована

Сре ди ном 13. ве ка Ср би ја до жи вља ва при вред ни про цват, пре све га за хва љу ју ћи ру дар ској про из вод њи. Ти ме је на ста ла еко ном-

ска осно ва за сна же ње др жа ве ко ја је свој ве ли ки успон до жи ве ла за вре ме вла да ви не кра ља Ми лу ти на. Осва ја ња на ра чун Ви зан ти је до-не ла су те ри то ри јал но про ши ре ње Ср би ји, али пра ви на пре дак био је оства рен скла па њем ми ра и при бли жа ва њем Ви зан ти ји на по љу кул ту ре, умет но сти и ор га ни за ци је др жа ве. Краљ Ми лу тин је сво јом по ли ти ком ство рио пред у сло ве ко ји су са мо не ко ли ко де це ни ја ка-сни је омо гу ћи ли на ста нак Ду ша но вог цар ства.

10. УСПОН СРП СКЕСРЕД ЊО ВЕ КОВ НЕ ДР ЖА ВЕ

О краљици Јелени и краљу Урошу остала је забележена легенда по ко-јој је краљ Урош у читавој долини реке Ибар засадио јорговане како би Јелени показао своју љубав, И данас се у Краљеву и околини почетком маја одржава светковина Дани До-лине јоргована, која чува успомену на ову легенду и шаље пролећну по-руку љубави.

Саси су били немачки рудари. Реч Саси је скраћеница од Саксонци – становници немачке рударске обла-сти Саксонија.

Краљ Урош I са сином Драгутином

117


Краљ Урош био је и ве ли ки по кро ви тељ умет но сти и књи жев-но сти. Као за ду жби ну са гра дио је ма на стир Со по ћа не, у ко ме су са чу ва не вред не фре ске као и пред ста ве ње го ве по ро ди це.

Краљ Дра гу тин

Кра ља Уро ша на сле дио је син Дра гу тин; он је крат ко вре ме про вео на вла сти. Због по вре де ко ју је до жи вео па дом са ко ња, власт је пре пу стио бра ту Ми лу ти ну, на др жав ном са бо ру 1282. го ди не.

По сле пре да је вла сти бра ту, Дра гу тин се по ву као на сво је по-се де у се вер ним обла сти ма Ср би је. Као зет угар ског кра ља до био је на упра ву по гра нич не те ри то ри је Угар ске, уз Са ву, и град Бе о-град, ко ји се, та ко, при вре ме но на шао под срп ском вла шћу. Сво ју но ву пре сто ни цу Дра гу тин је по ди гао у Де бр цу, на Са ви.

Ср би ја као си ла на Бал ка ну

У вре ме кра ља Ми лу ти на до ла зи до про ме на у срп ској по ли-ти ци. По до ла ску на власт Ми лу тин је по кре нуо осва јач ке ра-то ве про тив Ви зан ти је. Про ши рио је срп ску др жа ву осво јив ши северни део Ма ке до ни је – та да дела Ви зан тиј ског цар ства. Угро же на Ви зан ти ја по ну ди ла је срп ском кра љу мир. Краљ Ми-лу тин при стао је, уз услов да за др жи осво је не кра је ве. Та ко је срп ска др жа ва за по че ла ши ре ње на југ. Део ми ров ног спо ра зу ма би ло је и скла па ње по ли тич ког брака између краља Милутина и византијске принцезе Симониде.

Побољшани односи с Византијом довели су до увођења ви-зан тиј ских ти ту ла и уста но ва у др жа ву и на двор. Тим про ме на ма Ср би ја је по ста ла бо ље ор га ни зо ва на др жа ва. До не ти су за ко-ни, ја ча ле су при вре да, вој ска и цен трал на власт. У Ми лу ти но во вре ме у Ср би ји за по чи ње и ве ли ки кул тур ни про цват. Гра ди се ве ли ки број цр ка ва и ма на сти ра. Ме ђу Ми лу ти но ве нај зна чај ни-

политички брак – брак који се склапа не из љубави већ ради по-бољшања или учвршћивања односа између две државе или краљевске породице.


Манастир Сопоћани

Цр ква Св. Ахи ли ја у Ари љу. На основу чега можете закључити да је краљ Дра-гутин подигао ову цркву?

Краљ Драгутин

Краљица Симонида

118


је за ду жби не спа да ју Гра ча ни ца и да на шња цр ква у ма на сти ру Хи лан дар.

Ми лу ти но во при бли жа ва ње Ви зан ти ји до ве ло је нај пре до ква-ре ња од но са а он да и ра та са бра том Дра гу ти ном. По сле де сет го ди на ра то ва ња бра ћа су се из ми ри ла. Ми лу тин је на ста вио да вла да све до 1321. го ди не, ка да је умро.

Сте фан Де чан ски и бит ка код Вел бу жда

Из бор би за на сле ђе пре сто ла кра ља Ми лу ти на, као по бед ник иза шао је ње гов син Сте фан. Још као млад по ди гао је по бу ну про-тив оца, због ко је је био ка жњен и наводно ослепљен. Сте фан је из гра дио ве ле ле пан ма на стир Де ча не, по ко јем је и до био на ди-мак Де чан ски. То ком ње го ве вла да ви не до шло је до отво ре ног ра та са Бу гар ским цар ством. Од суд на бит ка од и гра ла се 1330. го ди не код ме ста Вел бужд. Из бит ке је срп ска стра на иза шла као по бед ник. Бу гар ски цар из гу био је жи вот, а као на ро чи то вешт рат ник ис та као се Ду шан, син Сте фа на Де чан ског. Сте фан Де-чан ски ни је на ста вио осва ја ња, што је по бу ди ло не за до вољ ство срп ске вла сте ле. Због то га је вла сте ла Сте фа но вог си на Ду ша на по др жа ла ка да је од лу чио да сврг не оца са вла сти. Мла ди Ду шан је, да кле, на си лу пре у зео власт а свог оца по слао у там ни цу, где је овај и убијен.

1. На ве ди те раз ло ге при вред ног ја ча ња Ср би је за вре ме кра ља Уро ша I.2. Ка кви су би ли од но си из ме ђу кра ље ва Дра гу ти на и Ми лу ти на то ком њи хо ве вла да ви не?3. Због че га је и у ком смислу Ср би ја за време кра ља Ми лу ти на до жи ве ла ве ли ки успон?4. Ка да и из ме ђу ко га се од и гра ла бит ка на Вел бу жду?5. Због че га и на ка кав на чин је сво ју вла да ви ну окон чао краљ Сте фан Де чан ски?


Грачаница

Краљ Стефан Дечански

Краљ Милутин

119

По де ла дру штва

У сред њо ве ков ној Ср би ји ни су сви љу ди жи ве ли на исти на-чин. Дру штво је би ло по де ље но на ви ше сло је ва; они ни су би ли рав но прав ни. Сва ки од дру штве них сло је ва имао је соп стве не на ро чи те оба ве зе и пра ва. На че лу др жа ве и дру штва на ла зио се вла дар са сво јом по ро ди цом. Из ра зи то по вла шћен по ло жај у др жа ви имао је нај ви ши дру штве ни слој – плем ство или вла сте-ла. Од ре ђе ну вр сту по вла сти ца има ли су и све ште ни ци, ко ји су чи ни ли по себ ну дру штве ну ка те го ри ју. Ипак, нај ве ћи број ста-нов ни ка у др жа ви при па дао је нај ни жим дру штве ним гру па ма – за ви сном ста нов ни штву.

Вла сте ла

Вла сте ла је би ла глав ни стуб мо ћи сва ког вла да ра. При пад ни-ци плем ства вла да ру су обез бе ђи ва ли вој ску и оба вља ли глав не др жав не по сло ве. Не ки од њих су жи ве ли на дво ру и слу жи ли вла да ра. Вла сте ла је сво ју моћ за сни ва ла на зе мљи шним по се ди-ма са ко јих су до би ја ли по љо при вред на до бра и уби ра ли по ре зе.

Је дан део по се да био је на сле дан и при па дао је вла сте лин ским по ро ди ца ма. Дру ги део по се да био је фе у дал но до бро. Ову вр-сту по се да вла сте ли су до де љи ва ли вла да ри. Фе у ди су нај че шће до де љи ва ни за ода ност вла да ру и вр ше ње вој не слу жбе. Од при-

11.ДРУ ШТВО У СРП СКОЈСРЕД ЊО ВЕ КОВ НОЈДР ЖА ВИ

Ана Марија, жена деспота Оливера.

На основу којих обележја можете да одредите да је на слици пред-стављена властелинка?

Усрп ској сред њо ве ков ној др жа ви, као и у оста лим фе у дал ним др жа ва ма дру штво је би ло ду бо ко по де ље но на по вла шће не

и пот чи ње не сло је ве. Вла сте ла је вла да ру обез бе ђи ва ла вој ску и упра ву у зе мљи, па је због то га ужи ва ла на ро чи те по вла сти-це. Све штен ство се ста ра ло о ду хов ном жи во ту ста нов ни штва и за у зи ма ло је по се бан по ло жај у дру штву. За ви сни сло је ви, по де ље ни пре ма вр ста ма за ни ма ња и на чи ну жи во та би ли су нај број ни ји. Са став сред њо ве ков ног дру штва био је од ре ђен и ти ме што је пре ла зак из ни же дру штве не гру пе у ви шу био го то во не мо гућ.



120

хо да са има ња вла сте ли ни су из др жа ва ли ко ње и ку по ва ли рат ну опре му.

У рат ним по хо ди ма вла сте ла је чи ни ла нај ва жни ји део вој ске – ко њи цу. Што је вла сте лин имао ви ше по се да, то је био бо га ти-ји, моћ ни ји и ути цај ни ји. Нај моћ ни ја срп ска вла сте ла је, по пут вла да ра, гра ди ла цр кве као сво је за ду жби не. У за ду жби на ма су оста ле и фре ске за хва љу ју ћи ко ји ма зна мо ка ко су из гле да ли, ка ко су се обла чи ли, ка кве су им би ле ти ту ле и име на. Њи хов по ло жај у дру штву огле дао се кроз по вла сти це ко је су има ли. За од ре ђе не пре сту пе и кр ше ње за ко на че ка ле су их ка зне бла же од оних ко је су оче ки ва ле при пад ни ке под ре ђе них дру штве них сло је ва.

Све штен ство

За раз ли ку од да на шње си ту а ци је, по ло жај све штен ства у сред-њем ве ку про ис ти цао је из на ро чи те по ве за но сти из ме ђу др жа ве и цр кве. Ре ли ги ја је у сред њем ве ку има ла по се бан зна чај, а сва-ко днев ни жи вот ни је мо гао да се за ми сли без ве ли ке уло ге цр кве. Ни је дан вла дар ни је мо гао да бу де за ко ни то при знат уко ли ко ни је имао бла го слов тј. по твр ду нај ви ших цр кве них пред став ни ка – ар хи е пи ско па или па три јар ха. Све ште ни ци и мо на си вр ши ли су слу жбу у цр ква ма и ма на сти ри ма; ту су се мо ли ли Бо гу и жи ве ли по пра ви ли ма пра во слав не ве ре.

Све штен ство у Ср би ји де ли ло се на не ко ли ко гру па. Јед ну су чи ни ли нај ви ши цр кве ни ве ли ко до стој ни ци, епи ско пи и вла ди ке, ко ји су би ли нај ви ше и ува жа ва ни у дру штву. Дру гу, ни жу гру пу пред ста вља ли су се о ски све ште ни ци – па ро си. Њи хов по ло жај

Срп ска вла сте о ска по ро ди ца из 14. ве-ка. из Ма на стир Пса ча код Вра ња – вла-сте лин Влат ко са по ро ди цом

Спо мен на срп ске сред њо ве ковне ра-т ни ке и да нас чу ва ју по је ди на удру - же ња ко ја но се ви те шку опре му и ве жба ју сред њо ве ков не бо ри лач ке ве шти не.

Дечани, задужбина краља Сте-фана Дечанског, на Косову

121


био је бли жи за ви сном ста нов ни штву – оба ве зе и пра ва знат но су се раз ли ко ва ли од при ви ле ги ја ко је је ужи ва ла пр ва гру па. Због свог из дво је ног жи во та у ма на сти ри ма мо на си су пред ста вља ли по себ ну гру пу, ко ја је има ла сво ја пра ви ла.

За ви сно ста нов ни штво

У срп ској сред њо ве ков ној др жа ви нај број ни ји дру штве ни слој чи ни ло је за ви сно ста нов ни штво. Ни овај дру штве ни слој ни је био је дин ствен. Са сто јао се од ви ше гру па, са раз ли чи тим пра-ви ма, оба ве за ма и за ни ма њи ма. За јед нич ки на зив за при пад ни ка пот чи ње них сло је ва био је се бар. Ме ђу се бри ма нај ви ше је би ло зе мљо рад ни ка. Они су на зи ва ни ме роп си. Жи ве ли су на вла сте-о ским по се ди ма; ту су об ра ђи ва ли зе мљу и га ји ли ра зно по вр ће и жи та ри це. Део при хо да да ва ли су вла сте ли ну и вла да ру. За њи-хо ве по тре бе оба вља ли су и од ре ђе не фи зич ке по сло ве. Сто чар-ством су се ба ви ли вла си. Они су га ји ли углав ном ов це и ко зе, а жи ве ли су нај че шће у пла нин ским пре де ли ма. Вла ха је би ло и на има њи ма ко ја су при па да ла вла сте ли или цр кви.

У срп ској др жа ви по зног сред њег ве ка при пад ни ци пот чи ње-ног ста нов ни штва ни су мо гли да пре ђу у ви ши дру штве ни слој и та ко олак ша ју свој жи вот. Пра ва и оба ве зе дру штве них сло је ва у 14. ве ку би ле су про пи са не Ду ша но вим за ко ни ком.

Архиепископ – црквени великодо-стојник

Меропах – земљорадник

Власи – пастири

1. На ка кав на чин је би ло по де ље но дру штво у сред њо ве ков ној Ср би ји?2. У че му су се са сто ја ле при ви ле ги је, а у че му оба ве зе вла сте ле пре ма вла да ру?3. Ка ква је би ла уло га све штен ства у сред њо ве ков ној Ср би ји и ка ко је би ло ор га ни зо ва но?4. Ко су би ли ме роп си а ко вла си у сред њо ве ков ном срп ском дру штву?5. Ко ји је био за јед нич ки на зив за за ви сно ста снов ни штво сред њо- ве ков не Ср би је?


122

Ду ша но ва осва ја ња

До ла ском на власт (1331) краљ Сте фан Ду шан за по чео је но во по гла вље у срп ској исто ри ји. Уз по моћ вла сте ле ство рио је ја ку вој ску и на пра вио план за про ши ре ње др жа ве. Ду шан је осва ја ња на ста вио та мо где је стао ње гов де да, краљ Ми лу тин. Оже нио се бу гар ском прин це зом и та ко обез бе дио по др шку су се да. Краљ Ду шан ис ко ри стио је сла бост Ви зан ти је, на ста лу услед уну тра-шњих су ко ба ко ји су је по тре са ли. Убр зо по до ла ску на власт он је Ви зан ти ју на пао и за по чео осва ја ње ње них гра до ва и те ри то-ри ја. За са мо не ко ли ко го ди на под вла шћу Ду ша новом на шао се ве ли ки део ви зан тиј ских обла сти, па чак и Све та Го ра.

Про гла ше ње срп ске па три јар ши је

Укљу чи ва њем ви зан тиј ских те ри то ри ја у срп ску др жа ву на-сту пи ле су и ве ли ке др жав не про ме не. Ду шан је мо рао да ство ри др жа ву у ко јој мо гу да жи ве и Ср би и Гр ци (Ви зан тин ци). Осва ја-њем ви зан тиј ских обла сти он, сма трао је, сад по ла же пра во и на цар ску кру ну. У сред њем ве ку цар ску кру ну мо гао је вла да ру да ти са мо па три јарх, вр хов ни по гла вар пра во слав не цр кве. У Ср би ји је још од вре ме на Са ве Не ма њи ћа (1219) нај ви ша цр кве на ти ту-ла би ла ар хи е пи скоп. Ар хи е пи скоп ни је мо гао да кру ни ше ца ра, већ са мо кра ља. За то је Ду шан до та да шњег срп ског ар хи е пи ско па по ста вио за срп ског па три јар ха. Се ди ште Срп ске па три јар ши је


Цар Стефан Душан, фреска из мана-стира Лесново. Данас се налази у Македонији.

До шав ши на власт Сте фан Ду шан је отво рио но во по гла вље у исто ри ји др жа ве Не ма њи ћа. Ко ри сте ћи се сла бо шћу Ви-

зан ти је ис цр пље не уну тра шњим су ко би ма, Ду шан се 1346. го-ди не, на кон те ри то ри јал них осва ја ња кру ни сао за ца ра Ср ба и Гр ка. Уз ди за њем срп ске цр кве на ранг па три јар ши је и про гла-ше њем цар ства по ре ме тио је до та да шњи по ре дак ме ђу др жа-ва ма. Исто ри ја је по ка за ла да ве ли ко ши ре ње гра ни ца срп ска др жа ва ни је мо гла да из др жи. За то је нај ве ћа те ко ви на ње го ве вла да ви не би ло до но ше ње Ду ша но вог за ко ни ка ко ји је и у по-то њим вре ме ни ма био из вор прав де и пра ва.

12.ДУ ША НО ВО ЦАР СТВО

Златни печат цара Душана

Пећ ка па три јар ши ја

а

123


би ло је у Пе ћи. На тај на чин он је ство рио пред у сло ве да бу де кру ни сан за ца ра.

Српска држава у време Стефана Душана и Милутина


124

Ду ша но во ца ре ва ње

До Ду ша но вог кру ни са ња за ца ра до шло је на Ус крс 1346. го-ди не, у Ско пљу. Кру ни сао га је срп ски па три јарх. Ду шан је по нео ти ту лу ца ра Ср ба и Гр ка. Ње гов ма ло лет ни син Урош по стао је са вла дар и до био ти ту лу кра ља. И по ред то га, сва власт и да ље је би ла у Ду ша но вим ру ка ма. Сво јим нај бли жим ро ђа ци ма и ис так-ну тој вла сте ли по чео је да до де љу је ви зан тиј ске ти ту ле. Нај ви ша ме ђу њи ма би ла је ти ту ла де спо та. На фре ска ма у цр ква ма цар Ду шан је пред ста вљан по узо ру на ви зан тиј ске ца ре ве. Кру ни са-њем за ца ра Ду шан ни је пре ки нуо до та да шњу осва јач ку по ли ти ку. У са ста ву ње го вог цар ства на шли су се Епир, Те са ли ја и де ло ви Ал ба ни је. Ду ша но ва вла сте ла је као на гра ду за уче шће у осва-ја њи ма до би ја ла зе мљи шне по се де у но во о сво је ним обла сти ма. На њи ма су по ди за ли сво је за ду жби не, у ко ји ма су, на фре ска ма, оста ли са чу ва ни и њи хо ви ли ко ви.

Ду ша нов за ко ник

С уве ћа њем цар ства ја ви ла се по тре ба да се жи вот у др жа ви по но во уре ди, и да се при ла го ди но вим окол но сти ма. Због то га је цар Ду шан на ло жио да се са ста ви за ко ник ко ји је тре ба ло да ва жи у чи та вом цар ству. Уче ни љу ди при ку пи ли су за ко не и из Ср би-је и из Ви зан ти је ка ко би на пра ви ли што бо љи за ко ник. Књи га за ко на на ста ла је 1349. го ди не и по ста ла по зна та као Ду ша нов за ко ник. Текст је на пи сан на срп ско сло вен ском је зи ку и ва жио је за све по да ни ке цар ства. Овим за ко ни ком су би ли об у хва ће ни сви дру штве ни сло је ви, од нај ни жих до нај ви ших. У Ду ша но вом за ко ни ку ви дљи ве су би ле раз ли ке у по ло жа ју дру штве них сло је-ва: за исти пре кр шај вла сте ла је до би ја ла ма ње ка зне од за ви сних љу ди из ни жих дру штве них сло је ва. За ко ник је мо рао да по шту је и сам цар.

Крај Ду ша но ве вла да ви не

Срп ско цар ство ни је мо гло да за др жи овај те ри то ри јал ни оквир. Још за вре ме Ду ша но ве вла да ви не, то ком ра та са бо сан-ском др жа вом, нај за пад ни ја област Хум из дво ји ла се из Срп ског цар ства. Цар Ду шан се пред крај жи во та су о чио са још јед ном опа сно шћу. Она је до ла зи ла од Ту ра ка Осман ли ја ко ји су се та-да по ја ви ли на Бал кан ском по лу о стр ву. Сте фан Ду шан је за то за по чео при пре ме за рат про тив Ту ра ка, од лу чан да их про те ра из Евро пе. Ње гов по ду хват пре ки ну ла је из не над на смрт 1355. го ди не. На сле дио га је син Урош, али је ње го ва вла да ви на убр зо би ла угро же на.

Цар Ду шан и ца ри ца Је ле на

Ктиторски портрет Душановог војсковође деспота Јована Оли- вера. Упоредите његову одећу са одорама властеле из мана-стира Псаче на страни 120.

Шта можете да закључите о друштвеном положају Јована Оливера на основу одеће и величине његове задужбине?

125


Те ко ви не Ду ша но ве вла да ви не

Цар Ду шан се, као и ње го ви прет ход ни ци из ди на сти је Не ма-њи ћа, осим ши ре ња др жа ве по све тио и зи да њу цр ка ва. Ње го ва нај ве ћа и нај зна чај ни ја за ду жби на је цр ква Св. Ар хан ђе ла код При зре на, у ко јој је био и са хра њен. Цр кву су Тур ци ка сни је раз-ру ши ли, од ње су оста ле са мо ру ше ви не. Ду ша нов сар ко фаг да нас се на ла зи у цр кви Св. Мар ка у Бе о гра ду.

Ду ша но во цар ство ни је ду го тра ја ло. По че ло је да се рас па да убр зо по сле ње го ве смр ти. Оно што је оста ло као те ко ви на ње го-ве вла да ви не, а тра је и да нас, је сте Срп ска па три јар ши ја.

Ду ша но ву др жа ву над жи вео је и ње гов За ко ник. Остао је да се при ме њу је и у доц ни јим вре ме ни ма. Ду ша нов за ко ник по стао је сим бол за пра вед ност, а и да нас пред ста вља је дан од нај зна чај-ни јих пи са них спо ме ни ка у чи та вој срп ској кул ту ри.

Ду ша но ва вла да ви на, за ко но дав ство и вр ху нац срп ске др жа ве у ње го во до ба ду го су би ли на дах ну ће мно гим срп ским и сло вен-ским умет ни ци ма.

1. У ком прав цу је Сте фан Ду шан ши рио срп ску др жа ву?2. Ка да и због че га је до шло до про гла ше ња Срп ске па три јар ши је?3. Ка да и где се Сте фан Ду шан кру ни сао за ца ра?4. Шта знаш о Ду ша но вом за ко ни ку?5. На ве ди те нај ва жни је те ко ви не Ду ша но ве вла да ви не.


Ру ше ви не Св. Ар хан ге лакод При зре на

Спо ме ник ца ра Ду ша на, са За ко-ни ком у ру ци, на ла зи се ис пред Па ла те прав де, нај ве ће суд ни це у Ср би ји.

12121212121221212222212222212222255555555555555555555555555555555555555555555555555

у Србији.

(Погледај слику на 9. страни уџбеника. Покушајте да опишете какав утисак на вас оставља слика Паје Јовановића)

Данашње седиште Српске патријаршије у Београду

126

Вла да ви на ца ра Уро ша

Смрт ца ра Ду ша на 1355. го ди не би ла је пре крет ни ца у раз во ју срп ске сред њо ве ков не др жа ве. Срп ски пре сто тре ба ло је да, по пра ву на сле ђи ва ња, при пад не Ду ша но вом си ну Уро шу. Још за оче-ва жи во та, 1346. го ди не Урош је про гла шен за са вла да ра. Но сио је ти ту лу кра ља, али ни је имао ни ка кву власт у зе мљи.

Пр ве го ди не ца ре ва ња Урош је про вео у бор би за очу ва ње пре-сто ла од узур па то ра. Његов стриц Симеон прогласио се за цара и покушао да му преотме власт. У међусобним су ко би ма Урош је иза шао као по бед ник. У тим бор ба ма по чео је рас пад Срп ског цар ства. Пр во су се одво ји ли ју жни де ло ви зе мље ко је је цар Ду-шан осво јио од Ви зан ти је. Иако је Урош ус пео да очу ва пре сто, др жав на те ри то ри ја се ума њи ла. То је има ло ути ца ја на ста ње у зе мљи, а власт ца ра је вре ме ном све ви ше сла би ла. У на род ном пре да њу цар Урош је до био на ди мак Не ја ки, за раз ли ку од ње го-вог оца ко ји је остао за пам ћен као Ду шан Сил ни.

По ја ва об ла сних го спо да ра

Уро ше ва сла ба власт би ла је огра ни че на сна же њем срп ске вла-сте ле. Још за вре ме тра ја ња Срп ског цар ства по че ли су да се ја-вља ју вла сте ли ни ко ји се ни су мно го оба зи ра ли на ца ра. Они су на сво јим по се ди ма по че ли да вла да ју пот пу но са мо стал но, при-сво јив ши не ка вла дар ска пра ва, пре све га ко ва ње нов ца, ја ча ње соп стве не вој ске, чак и са мо стал но од лу чи ва ње о пи та њи ма ра та


Пор трет ца ра Ду ша на, ца ри це Је - ле не и Уро ша из ма на сти ра Де ча-ни.

Која владарска обележја су за-једничка за читаву породицу?

Убр зо по сле смр ти ца ра Ду ша на Срп ско цар ство ни је мо гло да одо ли спољ ним и уну тра шњим не да ћа ма. Др жа ва је по-

че ла да се кру ни, а не моћ ни Ду ша нов син, цар Урош, гле дао је ка ко се на те ри то ри ји цар ства ства ра ју обла сти под вла шћу круп них вла сте ли на. Ра ђа ло се до ба об ла сних го спо да ра. Од 1365. го ди не краљ Ву ка шин је по став ши са вла дар ца ра Уро ша ја сно про кла мо вао крај ло зе Не ма њи ћа и до ба вла да ви не но-вих срп ских ди на сти ја. Његовом погибијом у бици на Марици и смрћу цара Уроша 1371. године започело је ново поглавље у српској историји.

13.КРАЈ СРП СКОГ ЦАР СТВА

узурпатор – човек који на незаконит начин, насилно преузме нешто, нај-чешће власт


127


и ми ра. Ти круп ни вла сте ли ни на зи ва ју се об ла сним го спо да ри-ма. Они су се из ди гли у вре ме сла бље ња Цар ства, а не ки од њих одр жа ли су се све до по чет ка 15. ве ка. Ме ђу њи ма се на ро чи то ис ти цао кнез Во ји слав Во ји но вић, ко ји је чак са мо стал но во дио рат про тив Ду бров ни ка.

У обла сти Зе те оса мо ста ли ла се по ро ди ца Бал ши ћа. Под њи-хо вом вла шћу на ла зи ли су се утвр ђе ни при мор ски гра до ви Бу два и Бар. Ка ко би оја ча ли свој по ло жај, об ла сни го спо да ри по че ли су ме ђу соб но да се род бин ски по ве зу ју. Та ко су се Бал ши ћи оро ди-ли с по ро ди цом Мр њав че вић, чи ме су ови по ста ли нај моћ ни ја вла сте ла у Цар ству.

Са вла дар ство са Мр њав че ви ћи ма

Успон по ро ди це Мр њав че вић у срп ској др жа ви за по чео је са мо не ко ли ко го ди на по што је Урош до шао на власт. Бра ћа Ву ка шин и Угље ша исто вре ме но су за у зе ли нај ви ше по ло жа је у зе мљи. Они су вла да ли те ри то ри ја ма ко је су се на ла зи ле у ју жним де ло ви-ма Цар ства. Њи хо ва област об у хва та ла је те ри то ри је на Ко со ву, Ма ке до ни ју све до Егеј ског мо ра, укљу чу ју ћи и Све ту Го ру. Ву ка-шин је 1365. го ди не про гла шен за кра ља и са вла да ра ца ра Уро ша, а Угље ша је по стао де спот. По што цар Урош ни је имао де це, за на след ни ка пре сто ла био је пред ви ђен Ву ка ши нов син Мар ко. Та кав план оста ли срп ски вла сте ли ни ни су одо бра ва ли. Због то га је до шло до су ко ба из ме ђу Мр њав че ви ћа и дру гих срп ских ве-ли ка ша. Да љи успон Мр њав че ви ћа пре ки нут је по ги би јом кра-ља Ву ка ши на и де спо та Угље ше у би ци на Ма ри ци 1371. го ди не. Кра јем исте го ди не умро је и цар Урош, а краљ Мар ко ни је ус пео да се на мет не као вла дар дру гој срп ској вла сте ли.

Сред њо ве ков на твр ђа ва Бар

Грб династије Мрњавчевић

За јед нич ки пор трет ца ра Уро шаи кра ља Ву ка ши на као са вла да ра.

1. Ко је све по ла гао пра во на Срп ско цар ство по сле Ду ша но ве смр ти?2. Об ја сни те по јам об ла сни го спо дар.3. Ка да је и због че га Ву ка шин по стао са вла дар ца ра Уро ша?4. У ко јој обла сти је го спо да ри ла по ро ди ца Бал шић?5. На ве ди те нај ва жни је до га ђа је ко ји су се од и гра ли 1371. го ди не.


Пажљиво проучите портрете и оде-ћу два владара. Уочите сличности и разлике!

128

Ет нич ки ка рак тер бо сан ске др жа ве

На ла зе ћи се из ме ђу Угар ске и Ви зан ти је, као из ме ђу че ки ћа и на ков ња, Бо сна је то ком 12. ве ка од обе ју др жа ва тр пе ла ра зно-ли ке ути ца је. Ва жно је на гла си ти да бо сан ски вла да ри у 13. и 14. ве ку сво је по да ни ке сма тра ју Ср би ма. Та ко, на при мер, бан Ма теј Ни но слав у сво јим по ве ља ма из сре ди не 13. ве ка, сво је по да ни-ке из ри чи то на зи ва Ср би ма, на су прот гра ђа ни ма и по да ни ци ма гра да Ду бров ни ка, ко је на зи ва Вла си ма. Не што ка сни је, у по ве љи ба на Стје па на II Ко тро ма ни ћа, ко ју је у Ду бров ни ку из дао 1333. го ди не, ка же се да су од че ти ри по ве ље „две ла тин ске и две срп-ске“. Уз то, исто риј ски по да ци ка зу ју и то да су се у пр вој по ло ви-ни 15. ве ка ста нов ни ци око ушћа ре ке Не ре тве у Ја дран ско мо ре на зи ва ли Ср би ма.

Успон бо сан ске др жа ве

Све до 14. ве ка Бо сна је би ла ма ла пла нин ска област из ме-ђу гор њих то ко ва ре ка Бо сне и Вр ба са. За вла де ба на Стје па на II Ко тро ма ни ћа (1314–1353) до ла зи до те ри то ри јал ног ши ре ња бо сан ске др жа ве. Он је нај пре осво јио обла сти Усо ре и Со ли (се-ве ро и сточ на Бо сна), а за тим, 1326. го ди не, за по се да њем нај за-пад ни је срп ске обла сти Ху ма (зна тан део да на шње Хер це го ви не), овла дао је до ли ном Не ре тве и из био на Ја дран ско мо ре. По ку шај срп ског ца ра Сте фа на Ду ша на да по вра ти ове обла сти, за вр шио


Печат бана Стјепана II Котроманића

Бо сна је сре ди ном 10. ве ка би ла са мо ге о граф ска област у окви ру Ср би је. Од 12. ве ка она је и да ље део Ср би је, али су

ње ни вла да ри не за ви сни. У 14. ве ку Бо сна по ста је ве о ма моћ-на др жа ва. Ве ли ки успон до жи ве ла је за вла да ви не ба но ва из ди на сти је Ко тро ма ни ћа.

14.УСПОН БО САН СКЕ ДР ЖА ВЕ

Јо ван Ки нам, ви зан тиј ски исто ри-чар 12. ве ка, у сво ме спи су уз до га-ђа је ве за не за 1150. го ди ну, бе ле жи сле де ће: „Кад сти же (ви зан тиј ски цар Ма ној ло I Ком нин) бли зу Са ве, ода-тле за о кре ну пре ма дру гој ре ци по име ну Дри на ко ја из ви ре не где од о-зго и одва ја Бо сну од оста ле Ср би је. Бо сна ни је пот чи ње на ар хи жу па ну Ср ба не го на род у њој има по се бан на чин жи во та и упра вља ња.“

Стећак из Доње Згошће, 15. век

129


се не у спе хом. На тај на чин се Бо сна, у пр вој по ло ви ни 14. ве ка, за-у зи ма њем де ло ва срп ске др жа ве те ри то ри јал но удво стру чи ла.

Осва ја ња је на ста вио Стје па нов си но вац и на след ник Тврт ко I Ко тро ма нић (1353–1391), нај ве ћи вла дар бо сан ске сред њо ве-ков не др жа ве. Ка да је иза шао као по бед ник из уну тра шњих су-ко ба, на по чет ку сво је вла да ви не, Тврт ко I уме шао се у су ко бе ме ђу об ла сним го спо да ри ма у су сед ној Ср би ји. Са кне зом Ла за-ром Хре бе ља но ви ћем по де лио је зе мље Ни ко ле Ал то ма но ви ћа, 1373. го ди не, и до био те ри то ри ју ду бро вач ког за ле ђа, пре ко ре-ке Дри не све до ре ке Ли ма. На том под руч ју на ла зио се и је дан од нај у глед ни јих срп ских ма на сти ра – Ми ле ше ва. Ова осва ја ња под ста кла су га да се кру ни ше за кра ља.

Бо сна по ста је кра ље ви на

Бу ду ћи да је осво јио за пад не де ло ве срп ске др жав не те ри то-ри је, Тврт ко I се након гашења ди на сти је Не ма њи ћа по ја вљу је у уло зи об но ви те ља срп ског кра љев ства. Ка ко је и сам био по то-мак Не ма њи ћа (унук Је ли са ве те, ћер ке кра ља Дра гу ти на), а исто-вре ме но и при пад ник бан ске по ро ди це Ко тро ма ни ћа, сма трао се ле ги тим ним на след ни ком не са мо бо сан ских ба но ва не го и срп ских кра ље ва.

Због то га се кру ни сао су гу бим (дво стру ким) вен цем, као сим-бо лом две ју др жа ва ко ји ма је вла дао. Све ча на це ре мо ни ја Тврт-ко вог кру ни са ња оба вље на је на дан Све тог Ди ми три ја, 26. ок то-бра 1377. го ди не, „у срп ској зе мљи“, сва је при ли ка у ма на сти ру Ми ле ше ва. Ме сто је очи глед но до бро иза бра но јер су се у ње му на ла зи ле мо шти Све тог Са ве и не го вао култ осни ва ча Срп ске ауто ке фал не цр кве.

У сво јој кра љев ској ти ту ли Тврт ко I на пр во ме сто ста вља ет-нич ку од ред ни цу и ис ти че да је он краљ Ср ба, а за тим Бо сне, По мор ја и За пад них стра на. Уз то, се би је при до дао и срп ско вла-дар ско име Сте фан, ко је су ње го ви на след ни ци на бо сан ском пре-сто лу но си ли до па да под тур ску власт. Са кра љев ском кру ном у Бо сну су уве де не и не ке ти ту ле и оби ча ји из др жа ве Не ма њи ћа.

Да ља осва ја ња

И по сле кру ни са ња за кра ља Тврт ко I на ста вио је са осва ја-њи ма и ши ре њем сво је др жа ве. Та ко су се у њој уско ро на шли и при мор ски гра до ви Ко тор, Сплит, Ши бе ник, Тро гир, као и остр ва Брач, Хвар и Кор чу ла. Ова осва ја ња изменила су и ње го ву до та да-шњу ти ту лу, па се од 1390. го ди не на зи ва кра љем Ра шке, Бо сне, Дал ма ци је, Хр ват ске и При мор ја. Краљ Тврт ко I при хва тио је и оба ве зу да у чу ве ној би ци на Ко со ву, у ју ну 1389. го ди не, са вој-ском бра ни зе мљу од Осман ли ја.

бан (ве ро ват но од авар ске ре чи ба-јан) – иму ћан, мо ћан чо век; вла дар-ска ти ту ла у сред њо ве ков ној Бо сни; у Ду бров ни ку у XI II ве ку ви ши град-ски чи нов ник.

ле ги ти ман – за ко ном про пи сан, за-ко нит, зва ни чан.


Златник краља Твртка I

Град Кључ, последње пребива-лиште босанског краља Стефана Томашевића

130


Раз вој бо сан ског ру дар ства, ко ји је за по чет у по след њим го ди-на ма вла да ви не Стје па на II Ко тро ма ни ћа, на ста вљен је и за вла де ње го вог на след ни ка Тврт ка I. На ро чи то тре ба по ме ну ти руд ни ке сре бра (Сре бре ни ца, Фој ни ца, Кре ше во) и оло ва (Оло во). Про-ши ре ње бо сан ске др жа ве и њен из ла зак на мо ре, у 14. ве ку, из-ву кли су је из до та да шње ве ков не изо ла ци је. То се од ра зи ло и на сна же ње ње не тр го ви не. Краљ Тврт ко I по ди гао је и два ва жна гра да: Но ви (да нас Хер цег Но ви), крај ула за у Бо ку Ко тор ску, и Бр шта ник, на ушћу Не ре тве. Тре ба ло је да они по ста ну ва-жна при вред на сре ди шта бо сан ске сред њо ве ков не др жа ве. Пр ви бо сан ски краљ пре ми нуо је из не на да, у про ле ће 1391. го ди не. У исто ри ји Бо сне на сту пи ле су те шке и не из ве сне го ди не ис пу ње не стреп њом и не спо ко јем.

1. У са став ко је др жа ве је Бо сна ула зи ла по чев од 10. ве ка?2. Ко ји је бо сан ски вла дар овла дао до ли ном Не ре тве и из био на Ја дран ско мо ре?3. Ко је био пр ви бо сан ски краљ и ка ко је гла си ла ње го ва ти ту ла?4. Ко ји су нај ва жни ји руд ни ци у сред њо ве ков ној бо сан ској др жа ви?


пер пер – ви зан тиј ски злат ник се по-чев од 11. ве ка на зи вао ипер пи рон, па је од то га ка сни је из ве ден на зив пер пе ра или ипер пе ра.


Остаци утврђења у Херцег Новом

131

Жи вот у ма на сти ру

Жи вот мо на ха у сред њем ве ку био је пот пу но раз ли чит од жи во та обич ног ста нов ни штва. Мо на си су нај че шће жи ве ли у ма на сти ри ма, где су ва жи ла по себ на пра ви ла по на ша ња. Са ва Не ма њић је са ста вио про пи се за жи вот мо на ха у ма на сти ри ма Хи лан да ру и Сту де ни ци. Мо на си су ве ли ки део вре ме на про во-ди ли у мо ли тви, али су мо ра ли да оба вља ју и те шке фи зич ке по сло ве. Жи ве ли су скром ним и испосничким животом. Неки од монаха опредељивали су се да живе издвојено, усамљени у пећинама. Ти ме су се од ри ца ли сва ке удоб но сти и у пот пу но сти по све ћи ва ли мо ли тва ма. На ма на стир ским по се ди ма ра ди ло је за ви сно ста нов ни штво, ко је је ма на сти ру обез бе ђи ва ло хра ну и дру га ну жна до бра. Мо на си су се ба ви ли и сли ка њем ико на, из ра-дом пред ме та за по тре бе цр кве, али и ва жним кул тур ним ра дом. У ма на сти ри ма се сти ца ло обра зо ва ње, пре пи си ва не су књи ге и са ста вља на жи ти ја. Жи ти ја су би ла по све ће на срп ским све ти те-љи ма из ре до ва вла да ра и цр кве них ве ли ко до стој ни ка.

Жи вот на дво ру

Срп ски вла да ри и вла сте ла жи ве ли су у дво ро ви ма на сво јим по се ди ма. Дво ро ви су има ли згра де у ко ји ма је бо ра вио го спо дар са по ро ди цом, као и по себ не згра де у ко ји ма је жи ве ла по слу га. Жи вот на дво ру био је рас ко шан. У вре ме кра ља Ми лу ти на двор-ски жи вот у Ср би ји по чео је да се од ви ја по ви зан тиј ским узо ри-

15. СВА КО ДНЕВ НИ ЖИ ВОТ УСРЕД ЊО ВЕ КОВ НОЈ СР БИ ЈИ

Монах

Сва ко днев ни жи вот у сред њо ве ков ној срп ској др жа ви ни је био исти за све ње не ста нов ни ке. Ка ко су љу ди би ли по де-

ље ни по дру штве ним сло је ви ма, та ко се и жи вот ко ји су во ди ли раз ли ко вао по удоб но сти, пра ви ма, мо гућ но сти ма и иде а ли ма. Са мо ма ло број ни су пу то ва ли, али су пред на ле том ве ли ких и те шких бо ле сти сви дру штве ни сло је ви би ли јед на ки.


испосник – човек који се одриче свих материјалних погодности и удобности.


Монах иконописац,манастир Дечани


132

ма. Краљ је у све ча ним при ли ка ма но сио бо га ту оде ћу оки ће ну дра гим ка ме њем и зла том. Слу жи ла су се нај ра зли чи ти ја је ла, не за ми сли ва на тр пе зи обич них љу ди. По су ђе је би ло из ра ђе но од пле ме ни тих ме та ла. На дво ру се мо гла чу ти и му зи ка ко ја је обич но пра ти ла све ча но сти. Вла дар и вла сте ла че сто су ишли у лов, где су ве жба ли ја ха ње и ру ко ва ње оруж јем. При пад ни ци плем ства у брак су сту па ли са мо у окви ру истог дру штве ног ста-ле жа. Би ло је не за ми сли во да се не ки вла сте лин или вла сте лин ка вен ча са не ким из ре до ва се ба ра или тр го ва ца. Вла сте о ска де ца су се од нај ра ни јег де тињ ства при пре ма ла за жи вот рат ни ка или кра ље вих двор ја на. Она су сти ца ла обра зо ва ње, а уко ли ко је би ло ви ше му шке де це, јед но од њих при пре ма ло се за ду хов ни ка.

Жи вот на се лу

Се о ско ста нов ни штво сред њег ве ка жи ве ло је у нај те жим усло-ви ма. Се ла у ко ји ма су жи ве ли на ла зи ла су се на вла да ре вим, вла сте о ским или цр кве ним има њи ма. Оби та ва ли су у ку ћа ма на пра вље ним од др ве та, бла та и сла ме. На сре ди ни ку ће, ко ју је нај че шће чи ни ла јед на со ба, на ла зи ло се ог њи ште; ту се ло жи ла ва тра и ку ва ло је ло. Сви чла но ви по ро ди це спа ва ли су у ис тој про сто ри ји. Уко ли ко је по ро ди ца по се до ва ла не ку жи во ти њу, и она је бо ра ви ла у ку ћи, за јед но са њи ма. По су ђе се о ског ста нов-ни штва би ло је, за раз ли ку од двор ског, нај че шће од др ве та, док су су до ви за ку ва ње би ли зе мља ни. Де ца ни су сти ца ла ни ка кво обра зо ва ње, већ су уче ство ва ла у оба вља њу те шких по сло ва. Оде-ћа је би ла скром на, на чи ње на од јеф ти них ву не них или плат не-них тка ни на. Жи вот зе мљо рад ни ка био је усме рен на ве ли ки број оба ве за ко је су има ли пре ма вла сте ли ну и вла да ру.

Музика и игра у средњем веку, фреска из манастира Лесново

Златни прстен Стефана Немањића

Златни прстен краљице Теодоре, мајке цара Душана

Пример средњовековне свечане трпезе. Покушајте да препознате шта се од јела налазило на столу.

Златни украсни предмет хумског кнеза Петра

133


Пу то ва ња

На пу то ва ња у сред њо ве ков ној Ср би ји кре та ли су нај че шће тр гов ци ко ји су жи ве ли од про да је ро бе. Пу те ви су би ли ста ри, ло ши и уза ни, та ко да је пу то ва ње ко чи ја ма би ло рет ко. Љу ди су пу то ва ли углав ном пе шке, или са ка ра ва ни ма. Нај ве ћи број љу ди ни је уоп ште пу то вао, од ла зио је са мо до обли жњег се ла, гра да или ма на сти ра. Нај ве ћа пу то ва ња би ла су хо до ча шћа, по се ћи-ва ња све тих ме ста, или ка да се кре та ло у ра то ве. Рет ки су би ли љу ди ка кав је био Са ва Не ма њић, ко ји је про пу то вао Бал кан ско по лу о стр во, Сре до зе мље, Ма лу Ази ју и Па ле сти ну.

Ис хра на и здра вље

У сред њо ве ков ној Ср би ји љу ди су се хра ни ли раз ли чи тим на-мир ни ца ма. Нај си ро ма шни ји део ста нов ни штва хра нио се скром-но, а основ на хра на био је хлеб и раз ли чи те вр сте жи та ри ца ко је су се је ле као ка ша. Глав на по сла сти ца би ло је во ће, пре све га кру-шке, ја бу ке, шљи ве, кај си је. Гро жђе је би ло на це ни јер се од ње га пра ви ло ви но. Љу ди су у ис хра ни ко ри сти ли ри бу и ме со, че сто су ше но и усо ље но. Шта се на ла зи ло на сред њо ве ков ним тр пе за ма мо же се ви де ти на мно го број ним фре ска ма. Ве ли ки про блем у сред њем ве ку би ле су су шне го ди не, по сле ко јих је до ла зио пе-ри од гла ди. Глад је на сту па ла и по сле ра то ва, услед пу сто ше ња об ра ди ве зе мље и по ги би је ста нов ни штва.

У сред њем ве ку љу ди су бо ле сти обич но ле чи ли од ре ђе ним тра ва ма и ча је ви ма. Ме ђу срп ским исто риј ским из во ри ма са чу-ва ни су ле кар ски спи си у ко ји ма се мо гу про на ћи ре цеп ти за ле-че ње ра зних бо ле сти. У сред њем ве ку су на ро чи то опа сне би ле епи де ми је ку ге. Ку га је те шка за ра зна бо лест ко ју пре но се па цо ви. Де ша ва ло се да ку га од не се ве ли ки број жи во та. Сем ку ге опа сна бо лест би ла је и ле пра или гу ба. За ра же ни љу ди из два ја ни су а че сто су мо ра ли да на пу шта ју се ла и гра до ве, ка ко би се спре чи ло ши ре ње за ра зе. У ма на сти ри ма и ве ли ким гра до ви ма по сто ја ле су бол ни це у ко ји ма су ле че ни обо ле ли.

1. Опи ши те нај ва жни је осо бе но сти мо на шког жи во та у Ср би ји сред њег ве ка.2. На ве ди те глав не раз ли ке жи во та на се лу и на дво ру.3. На ко ји на чин се нај че шће пу то ва ло у сред њем ве ку?4. Ко је су би ле нај о па сни је сред њо ве ков не бо ле сти и ка ко су се љу ди бо ри ли про тив за ра за?


Прихватање оболелих од губе, манастир Лесново

Средњовековне двоколице

134


Пр о верите, обновите, научите!

Ка да и како је Сте фан Не ма ња до шао на власт?Об ја сните ка кву је по ли ти ку Сте фан Не ма ња во дио пре ма Ви зан ти ји то ком сво је ду го го ди шње вла да ви не.Ка да и на који на чин је Сте фан Не ма ња окон чао сво ју вла да ви ну?Ка да и уз чи ју по моћ је Хи лан дар по стао срп ски ма на стир?Ко је су глав не по сле ди це Четвртог кр ста шког ра та по срп ску др жа ву и цр кву? Шта је то ар хи е пи ско пи ја, а шта зна чи ауто ке фал на?Ко је био пр ви срп ски ар хи е пи скоп?У че му је срп ска др жа ва оства ри ла нај ве ћи на пре дак за вре ме вла да ви не кра ља Уро ша?Ка да и на који на чин је краљ Ми лу тин до шао на срп ски пре сто?На ко јим све по љи ма дру штве ног, др жав ног и ду хов ног жи во та се раз ви ја ла Ср би ја за вре ме кра ља Ми лу ти на? Ка да и и како је краљ Сте фан Ду шан до шао на власт?Ка да је до не т Ду ша нов за ко ник?Где је био са хра њен цар Ду шан, а где се да нас на ла зе ње го ви по смрт ни оста ци?Ко су би ли Мр њав че ви ћи и ка ква је би ла њи хо ва уло га у др жа ви Не ма- њи ћа? Об ја сните по јам об ла сни го спо да ри.За вре ме ког вла да ра је Бо сна до жи ве ла нај ве ћи успон?

1.

ДА ЛИ СТЕ ЗАПАМТИЛИДА

135


По ве жите да ту ме на лен ти са од го ва ра ју ћим до га ђа ји ма.1.

1196. 1204. 1217. 1219. 1282. 1330. 1346. 1371.

1) Кр ста ши за у зи ма ју Ви зан ти ју, 2) Краљ Ми лу тин до ла зи на власт, 3) Крај ди на сти је Не ма њић, 4) Са бор у Ра су – си ла зак Не ма ње са пре сто ла, 5) Сте фан Не ма њић се кру ни ше за кра ља, 6) Сте фан Ду шан се кру ни ше за ца ра, 7) Са ва по ста је пр ви срп ски ар хи е пи скоп, 8) Бит ка код Вел бу жда

По ве жите илу стра ци је са од го ва ра ју ћим пој мо ви ма.

1) Влах, 2) aр хи е пи скоп, 3) кти тор, 4) Хи лан дар, 5) цар Урош, 6) краљ Ми лу тин, 7) Сту де ни ца, 8) ме ро пах, 9) мо нах

2.

ПРОУЧИTE И ОДГОНЕТНИTEПБ

136


ЗАДАТАК: На пра вите дру штве не ле стви це срп ске сред њо ве ков не др жа ве, та ко што ћете на вр ху да на цр тате нај ви ше по вла шће не сло је ве, а ис под њих све оста ле у ни зу, за кључ но са нај ни жим. Не мојте да за бо ра вите да на цр тате и од го ва ра ју ће пред став ни ке Цр кве!

2.

На ве дите глав не ка рак те ри сти ке Срп скe пра во слав не цр кве то ком ње-ног раз вит ка у сред њем ве ку, од вре ме на Сте фа на Не ма ње па све до ца ра Уро ша. Бо сан ска цр ква је то ком сред њег ве ка има ла сво је по себ но сти. Упо ре дите бо сан ску цр кву са срп ском пра во слав ном црквом и до не сите за кљу чак о њи хо вим нај ве ћим раз ли ка ма.

По сле смр ти ца ра Ду ша на срп ска сред њо ве ков на др жа ва је запала у кри зу. Об ја сните ка ко је до шло до по ја ве об ла сних го спо да ра, ко су они би ли и ка кве су им би ле по ли тич ке на-ме ре.

1.

2.

РАЗМИШЉАЈТЕ као историчарРВ

137


137


Об ја сните на ко ји на чин је бо сан ски бан Тврт ко Ко тро ма нић по ла гао пра-во и по стао краљ Ср ба и Бо сне.

3.

Увод ни део по ве ље Сте фа на Не-ма ње, та да мо на ха Си ме о на, из 1198. го ди не ко јом је по да рио има ња ма на сти ру Хи лан да ру

„У по чет ку ство ри Бог не бо и зе мљу и љу де на њој... И јед не по ста ви као ца ре ве, дру ге као кне зо ве, дру ге као вла да ре и

сва ко ме да де па сти ста до сво-је... За то бра ћо Бог утвр ди Гр ке ца ре ви ма, а Угре кра ље ви ма, и сва ки на род раз де ли и за кон да де. Сто га (Бог) да ро ва на шим пра де до ви ма и на шим де до ви-ма да вла да ју овим срп ским зе-мља ма... Сто га по мно гој сво јој и не из мер ној ми ло сти и чо ве-

ко љу бљу да ро ва на шим пра-де до ви ма и на шим де до ви ма да вла да ју овом зе мљом срп-ском, и Бог сва ко ја ко упра вља-ше на бо ље љу ди ма, не хо те ћи чо веч је по ги бли, и по ста ви ме ве ли ко га жу па на, на ре че но га у све том кр ште њу Сте фа на Не-ма њу.“

На осно ву од лом ка, од ре дите:Ко је пре ма та да шњим, сред њо ве ков ним, схва тањи ма уре ђи вао од но се ме ђу др жа ва ма?Ка ко су оне би ле ран ги ра не пре ма свом зна ча ју?Ка кво је ме сто за у зи мао Сте фан Не ма ња и ка ква је би ла ње го ва вла дар ска уло га?

ИЗВОРИ:1.

Сте фан Не ма ња ме ђу европ ским вла да ри ма

ВЕЖБАЈТЕ као историчарВГ

138


Сте фан Не ма ња био је ве ли ки жу пан и осни вач ди на сти је Не ма њи ћа. Прем да је срп ска др жа ва по сто ја ла и пре ње га, он се из пу но раз ло га мо же на зва ти „оцем отаџ би не“. Ро ђен је 1113. го ди не у Риб ни ци као нај-мла ђи син у по ро ди ци ве ли ка ша За ви де. Владавину је за по чео као жу пан у обла сти реч них до ли на Ибра, Ра си не, То пли це и Пу сте ре ке. Ра ди ло се о та ко зва ној „уде о ној кне же ви ни“, а био је пот чи њен ве ли ком жу-па ну. По сле су ко ба са бра ћом, 1166. го ди не сâм је по стао ве ли ки жу пан. Ни је би ло ла ко во ди ти др жав ну по ли ти ку из ме ђу две си ле какве су би ле Ви зан ти ја и Угар ска, а у гу сто ис пре пле те ним ин те ре си ма не ко ли ко он да шњих др жа ва. По сле не ко ли ко по ку ша ја да уз по моћ не мач ког ца ра и Ве не ци је од бра ни са мо стал-ност, Сте фан Не ма ња је 1172. го ди не мо рао да при зна вр хов ну власт ви зан тиј ског ца ра Ма ној ла I Ком ни на и да пре ма ње му пре у зме ва зал не оба ве зе ка кве су већ има ли ње го ви прет ход ни ци. Ви зан тиј ски пи сац Кон стан тин Ма на си је бе ле жи ка ко је Сте фан Не ма ња „не ки вр ло пле ћат и не згра пан ста рац“, док Ев ста ти- је, ми тро по лит Со лу на, са свим од ре ђе но ка же: „Пре крат ког вре ме на и очи мо је је за ди вио овај чо век, ко -јем ни је стас онај, ко ји при ро да љу ди ма до де љу је, не го уз ра стом ве о ма ви сок и из гле дом на о чит.“

Ко ри сте ћи се сла бље њем Ви зан ти је по сле смр ти Ма ној ла I Ком ни на, срп ски ве ли ки жу пан је осам де се тих го ди на XII ве ка из но ва по чео бор бу про тив Ви зан тиј ског цар ства и за по сео знат не те ри то ри је. Ме ђу тим, цар Исак II Ан ђео по ра зио га је на Мо ра ви 1190. го ди не, па је мо рао из но ва да се при кло ни Ви зан ти ји. У мар ту 1196. го ди не по ву као се с вла сти и при мио мо на шки за вет. Бо ра вио је нај пре у ма на сти ру Сту де ни ци, а он да је оти шао на Све ту Го ру где се већ на ла зио ње гов нај мла ђи син, мо нах Са ва. За јед но су 1198. го ди не уте ме љи ли срп ски ма на стир Хи лан дар. Та мо је као мо нах Си ме он и пре ми нуо, у фе бру а ру 1199. го ди не.

Са ва, од но сно Раст ко Не ма њић, био је нај мла ђи син ве ли ког жу па на Сте фа на Не ма ње и ње го ве су пру ге Ане. По ми шље њу мно гих исто ри ча ра, он је нај ва жни ја лич ност све у куп не срп ске исто ри је. Био је је дан од тво ра ца срп ске сред њо ве ков не др жа ве и глав ни но си лац ње не др жав не иде је, осни вач срп ске цр кве, је дан до за чет ни ка срп ске књи жев но сти, нај ве ћи срп ски пут ник у сред њем ве ку. На свет је до шао 1175. и сво јим ро ди те љи ма, ко ји су би ли за те че ни ра до шћу ка сног ро ди тељ ства, до нео пу но уз бу ђе ња. Не ма ња је већ имао ше зде сет две, а Ана от при ли ке че тр де сет јед ну го ди ну ка да им се ро дио тре ћи син. Још као вр ло млад, имао је тек пет на ест го ди на, по стао је управ ник Хум ске обла сти. Он да је 1192. од бе гао на Све ту Го ру, где се за мо на шио и све тов но име Раст ко за ме нио мо на шким Са ва. Уз до зво лу ви зан тиј ског ца ра Алек-си ја III Ан ђе ла, са оцем је 1198. го ди не на Ато су по ди гао срп ски ма на стир Хи лан дар. Го ди не 1207. вра тио се у Ср би ју, а 1219. од ни кеј ског ца ра и па три јар ха до био је ауто ке фал ност за срп ску цр кву. Он је по стао њен пр ви ар хи е пи скоп. У два ма ха је пред у зео пу то ва ња по све тим хри шћан ским ме сти ма. Пре ми нуо је у бу гар ској пре сто ни ци Тр но ву у ја ну а ру 1236. го ди не. Ка сни је су му зем ни оста ци пре ба че ни у ма на стир Ми ле ше ву, за ду жби ну ње го вог бра тан ца кра ља Вла ди сла ва. Ка ко би су зби ли ње гов култ, Тур ци су Са ви не мо шти 1594. го ди не од не ли у Бе о град и спа ли ли их на Вра ча ру.

Ди ми три Обо лен ски, ду го го ди шњи про фе сор бал кан ске и ру ске исто ри је на Уни вер зи те ту у Окс фор ду, за пи сао је о Све том Са ви сле де ће: „Исто ри чар ко ји по ку ша ва да на пи ше би о гра фи ју те слав не лич но сти срп ске сред њо ве ков не исто ри је мо же се с пра вом упла ши ти при по ми сли на ши рок спек тар Са ви них де-лат но сти. Обес хра бри ће га мно го број ни ви до ви у ко ји ма се он по ја вљу је: управ ник јед не обла сти, за тим ка лу ђер на Све тој Го ри, па он да ар хи е пи скоп; ди пло ма та ко ме је краљ, ње гов брат, по ве ра вао де ли кат не за дат ке; осни вач не ко ли ко ма на сти ра и ор га ни за тор ду хов ног жи во та и ди сци пли не; за ко но да вац у обла сти ка нон ског пра ва; пр ви по гла вар срп ске ауто ке фал не цр кве; пут ник ко ји је об и шао сва ме ста хо до ча шћа у ис точ ном Сре до зе мљу; пр ви пра ви пи сац сво је зе мље; лич ност чи ји се по смрт ни култ про ши рио по це лом Бал кан ском по лу о стр ву та ко да га је ка сни је при хва ти ло чак и тур ско ста нов ни штво у том де лу све та; све-тац за штит ник Ср ба без прем ца; по лу ле ген дар на фи гу ра ко ја се до да нас одр жа ла, сла вље на у на род ним умо тво ри на ма, по е зи ји и пе сми; ње го ва ми то пеј ска моћ je без сум ње је дин стве на у Ис точ ној Евро пи; све то, и још мно го ви ше, мо ра да за пла ши ње го вог би о гра фа.“

139


139


Оба исто риј ска из во ра го во ре о јед ном истом до га ђа ју. Па жљи во про чи тајте из-во ре и уста но вите у че му се раз ли ку ју. Уз по моћ на став ни ка по ку шајте да до ђете и до за кључ ка. Запишите га.

Од ло мак из Жи ти ја Сте фа на Де чан ског од не по зна тог пи сца из пр ве по ло ви не 14. ве ка

„...Бла го ча сти ви краљ (Сте фан Де чан ски) та да је био у сво ме слав ном дво ру, зва ном Не ро-ди мље и ни ка ко се ни је на дао ова квом де лу. А ови (срп ска вла сте ла) са ста вив ши се са ње го вим си ном (Ду ша ном).....учи ни ше на пад око ње го ва (Сте фа но вог) дво ра и ... овај

... пре ви со ки краљ (Сте фан) усев ши на ко ња сво га по бе же у град зва ни Пе трич са не што ма ло сво је вла сте ле... (Ду шан) по ђе са сво јим вој ни ци ма на град, где бе ше по бе гао ње гов ро ди тељ, и овај му се пре да-де.... А по сле ово га шта? Овај хри сто љу би ви син (Ду шан)... са ве ћа ње учи ни са сво јом вла-сте лом, и би за по ве ђе но да ро ди тељ ње гов бу де од ве ден у слав ни град зва ни Зве чан, и

да се та мо чу ва, док не учи не не ко из ми ре ње ме ђу со бом. .... Ка да је по сле ово га про шло ма-ло вре ме на, овај ро ди тељ ње-гов (Сте фан Де чан ски) у та квом пре би ва њу,... про ми слом Бо жи-јим (јер ни ко не мо же по бе ћи од при род не ве зе смр ти...) ка да се ни ко ниј на дао, овај бла го-ча сти ви и хри сто љу би ви краљ Урош III (Сте фан Де чан ски) пре-да де дух свој Го спо ду.“

Од ло мак из Жи ти ја Сте фа на Де чан ског од Гри го ри ја Цам бла-ка, игу ма на ма на сти ра Де ча на с по чет ка 15. ве ка

„А Сте фан (Ду шан) на пред спо-ме ну ти син ње гов, мно го пу та био је ра њен же љом за цар-ство, из ну тра кри ја ше зми ју од стра ха да га не ће до би ти... Има-ју ћи са со бом мно го вој ни штва

и мно ге од на чел них вел мо жа, пре ђе у ар ва нит ску (ал бан ску) зе мљу... и та мо се опа са на све-са др жа ње (вла да ви ну) цар ства, и ову од у зе од ота ча ске обла-сти. ... А за то и на ђе згод но вре ме син, а ујед но и на па дач, и из не на да до ђе са мно гим си-ла ма и има ђа ше у ру ка ма оца са же ном и де цом, и њих да де чу ва ти у дру гом гра ду, а ње га по сла у та ко зва ни град Зве чан, и по сле не ко ли ко да на осу ди га на нај гр чу смрт уда вље ња. О не пра вед не осу де!...Ка ко се не сми ло ва на ро ди тељ ску ста-рост?“

ИЗВОРИ:1.

Крај вла да ви не и смрт Сте фа на Де чан ског

Стефан Дечански

а.

б.

140


КОРАК НАПРЕДКДРА ДИ О НИ ЦА СУ ЂЕ ЊЕ ПО ДУ ША НО ВОМ ЗА КО НИ КУ

Ор га ни зуј те у оде ље њу јед но су ђе ње по Ду ша но вом за ко ни ку. По де ли те ме ђу соб но уло ге та ко да је дан или ви ше уче ни ка бу ду су ди је, а не ко ли ко дру гих да од го ва ра ју за исто „кри вич но де ло“. При то ме „пре ступ ни ци“ тре ба да бу ду из раз ли чи тих дру штве них сло је ва или род них гру па ка ко би се ви де ло на ко ји на чин је би ло устро је но дру штво у сред њо ве ков ној Ср би ји. Уче ни ци ко ји пре у зи ма ју уло гу су ди ја има ју за да так да уз по-моћ на став ни ка из у че чла но ве За ко ни ка и по том до но се од го ва ра ју ће пре су де. Је дан од уче ни ка мо же да пре у зме уло гу са мог ца ра Ду ша на, да про чи та про прат ни Ду ша нов текст уз За ко ник и да по том об ја сни шта је цар за пра во же лео до но ше њем ова ко ва жног прав ног спо ме ни ка.

Уко ли ко у шко ли не по сто ји књи га са пре ве де ним Ду ша но вим за ко ни-ком мо же да се ис ко ри сти текст ко ји се на ла зи на сле де ћој веб стра ни-ци: http://www.dusanov-zakonik.com/

Неки од примера чланова Душановог законика:

50. О псовци: Властелин, који опсује и осрамоти властеличића, да плати сто перпера, и властеличић, ако опсује властелина, да плати сто перпера и да се бије штаповима

55. О псовању властеоском: И ако властелин , или властеличић, опсује себра, да плати сто перпера; аколи себар опсује властелина, или властеличића, да плати сто перпера и да се осмуди

94. О убиству:Ако убије властелин себра у граду, или у жупи, или у катуну, да плати тисућу перпера, аколи себар властелина убије, да му се обе руке отсеку и да плати триста перпера.

95. О псовци: Ко опсује епископа. или калуђера, или попа, да плати сто перпера. Ко се нађе да је убио епископа, или калуђера, или попа, тај да се убије и обеси.

властеличић – ситнији властелин; властелин нижег друштвеног положаја од крупног властелина-велможе

пер пер – ви зан тиј ски злат ник се по чев од 11. ве ка на зи вао ипер пи рон, па је од то га ка сни је из ве ден на зив пер пе ра или ипер пе ра.

141


141


ПРОЈЕКАТ: ЗАОСТАВШТИНА ДРЖАВЕ НЕМАЊИЋА

Направите пано на коме ћете поставити листу историјског културног наслеђа из времена Немањића, а које је и данас видљиво или присутно у савременом животу, на почетку 21. века. Пано илуструјте фотографијама и историјским изворима. Прочитајте лекције из уџбеника и можда ћете наћи неку идеју!

istorija 6.razred

Documents

corpus iuris

te te

http

vii

iii

www