isto»no od sunca, zapadno od mjeseca...

ISTO»NO OD SUNCA, ZAPADNO OD MJESECAAntologija norveπke narodne bajke

NakladniciMeandar ZagrebObzor Meugorje

Za nakladnike Ivana PlejiÊPero BuntiÊ

UredniciBranko »egec

Ivan LovrenoviÊ

LektoricaNana Moferdin

Likovno obogaÊenjeTh. Kittelsen, Per Krohg, Eilif Peterssen, Alf Rolfsen,

A. Schneider, Otto Sinding, Henrik Sørensen,Dagfin Werenskiold i Erik Werenskiold

Design omotaEmil KonjhodæiÊ

Elvis Duspara

Layout i grafiËka priprema Fidipid Zagreb

TisakDenona Zagreb

ISBN 953-206-149-5

CIP ∑ Katalogizacija u publikacijiNacionalna i sveuËiliπna knjiænica ∑ Zagreb

UDK 821.113.5-34:39>=163.42(082)398.2(=113.5)

ISTO»NO od sunca, zapadno od mjeseca :antologija norveπke narodne bajke /izabrao i s norveπkog preveo MunibDelaliÊ. - Zagreb : Meandar ; Meugorje :Obzor, 2004. - (posebna izdanja)

ISBN 953-206-149-5 (Meandar)

1. DelaliÊ Munib

440330058

ISBN 9958-651-17-3 (Obzor)

∂ Za prijevod Munib DelaliÊ 2004Printed in Croatia 2004

Naslov izvornikaP. Chr. Asbjørnsen og Jørgen Moe: Samlede eventyr

∂ Gyldendal Norsk Forlag ASA 2000

ISTO»NO OD SUNCA, ZAPADNO OD MJESECAAntologija norveπke narodne bajke

Izabrao i s norveπkoga preveoMunib DelaliÊ

Nadi i djeci

7

S A D R Æ A J

Uz antologiju norveπke narodne bajke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11Pejk. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21PalaËinka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27GuπËarica Osica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30Htio muæ kuÊu spremati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34Trol bez srca na sebi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39DjeËak i avo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46Sedmi otac u kuÊi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49PriËa o sveÊeniku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52KovaË kojeg nisu smjeli u pakao pustiti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54Tri jarca Brusca. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61Medo Brakar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64Iπao sjevercu po braπno . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67»uvar carskih zeËeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71Glupi muæevi i æene vjeπtice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79 SveÊenik i zvonar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82Svinja i njezin naËin æivota . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85U πkrinjici Ëudno neπto . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86Gospod i sveti Petar u πetnji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87IstoËno od sunca, zapadno od mjeseca. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88Nadlagao kraljevnu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98Napokon nasmijao kraljevnu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101Ribarevi sinovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107Tri carevne u plavom brdu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113Zlatna ptica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131Gazdina nevjesta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139Mali Frik s violinom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144Dvori Soria Moria . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150Kraljevna koju nitko nije mogao nadgovoriti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161Pepelko i trol jeli za okladu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165Debeljko . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 168 Muæeva kÊi i æenina kÊi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 174Mlinac πto melje na dnu mora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182Takve su neke æene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187Zla æena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 192Zec mladoæenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195

8

Lutka u travi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 196KuÊni miπ i poljski miπ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 199Pijetao i kokoπ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202Svak misli najljepπe o svojoj djeci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203Kokoπ poπla u goru, da sav svijet ne bi propao . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 204Gospon-Per . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207Svijet drukËije i ne plaÊa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 213Dobro uraeno a loπe plaÊeno . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 217Momak s burencem piva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 220 Pijetao i lisica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 224U πumi dragi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 227Prijatelji i u æivotu i u smrti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 231 Tri godine sluæio bez plaÊe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 235 Ne vozeÊi i ne jaπuÊi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 245Kapetan i –avo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 247 Pretvarao se u lava, jastreba i mrava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 250 Za duhan ga prodao. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 256Zeleni vitez . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 262Ludi Matis. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 267Tri limuna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 279Bijeli medvjed car Valemon. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 285 “Dobar dan, ËovjeËe!” ∑ “Dræalo za sjekiru.”. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 294 MaËka izjelica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 297 Vrag i poreznik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 304 Pepelko i dobri pomagaËi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 306Gudbrand s brijega . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 315 Dvanaest divljih pataka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 320U brdu kokoπ skakuÊe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 328Lopov nad lopovima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 334 Kari Drvenhalja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 348BoriÊ-nevjesta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 360Djevica Marija kao krsna kuma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 369 Petar Torbar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 375Riobradi Hoken . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 386 Tri tetke. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 395 Ukrao trolu srebrne patke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 400Pijetao i kokoπ u πumi punoj ljeπnjaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 405Djevojka na staklenom brdu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 408Vjera i Nevjera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 418 Rian . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 425 »upavica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 435 Blago onom kojeg sve æene vole . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 442 Sedmero ædrebadi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 452

9

Medvjed i lisica. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4591. Zaπto li je medvjed kratkog repa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4592. Lisica vara medvjeda za boæiÊnu hranu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 460

Tri kraljevne u Bjelozemlji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 461Poπteno steËen srebrnjak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 468Giske. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 472 Petar-Veliki i Petar-Mali . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 479Petar, Pavao i Ivan Pepelko . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 485Maliπa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 490MaËka s planine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 502SveÊenikova majka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 504 Napomena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 510

11

UZ ANTOLOGIJU NORVE©KE NARODNE BAJKE

“Onda su svadbu slavili, veliko veselje je bilo, pravi vatromet su priredili. Uto imje ponestalo municije, te su po nju i otiπli. I mene su poveli, dali su mi boËicu kaπice,i u koπarici mlijeka, pa su me iz neËeg sve dovde izbacili, da bi vam imao tko ispriËatikako je ondje bilo.” Tako zavrπava poznata norveπka narodna bajka Pepelko i dobripomagaËi. Navodim upravo zavrπetak te bajke jer sam se, na odreeni naËin, u timrijeËima “prepoznao”, a nakon viπegodiπnjeg “boravka” u tajnovitom, magiËnom svi-jetu koji je “negdje onamo”, “istoËno od sunca i zapadno od mjeseca”! I kamo se tekna krilima vjetra moæe stiÊi!

A nije bio, odmah valja reÊi, nimalo lak ni jednostavan taj put, odabir i, u naπejeziËno ruho, “odijevanje” tih osamdeset i osam doista reprezentativnih norveπkihbajki. Pa ipak, svu teæinu i zahtjevnost prevoditeljskoga posla nadvladavala je radostpredavanja jednome svijetu koji, po stvarnosnim mjerilima, ne postoji, ali kojega,stvarnosno, ipak imade, jer itekako æivi u svojoj osobenoj, vlastitoj sazdanosti. Kao daje cijelo vrijeme bila prisutna misao Ørnulfa Hodna, jednog od vodeÊih norveπkih“bajkologa”: “Narodne bajke joπ uvijek imaju moÊ da angaæiraju i izazivaju ljude svihdobi svojim uzbudljivim i fantastiËnim pokuπajem u razumijevanju i tumaËenju æi-votnih misterija.” I doista, taj me je bajkoliki svijet svojom uzbudljivom fantastiËnoπÊudo kraja angaæirao, izazivao i poticao, i Ëudesno nadahnjivao svojom kristalno jasnomporukom: “Laæ se ne isplati”, odnosno “isplati se biti dobar, ljubazan i susretljiv”,“æivot je dosljedan i praviËan”, “siromaπkov æivot je sretniji od æivota jednoga boga-tuna”, “loπ Ëovjek loπe i zavrπi”, “prava ljubav uvijek pobijedi”, “nitko ne moæe pobjeÊiod svoje sudbine”…

Ali, da bi neki red bio zadovoljen, valjalo bi ipak krenuti “od glave”, od, recimo,zapisivaËkoga rada…

Rad na zapisivanju norveπkoga narodnog blaga otpoËeo je 30-ih i 40-ih godina 19.stoljeÊa, u vrijeme koje se podudara s vremenom buenja norveπke nacionalne svijesti.I upravo to kolektivno stvaralaπtvo, kako narodne pjesme tako i bajke i priËe, odigraloje veliku, ako ne i presudnu ulogu u tom procesu buenja i oblikovanja nacionalnesvijesti u Norveπkoj. Kao da je narod svoj duh i svoju duπu prepoznao upravo u tim itakvim tvorevinama, te se, ne bez razloga, danas smatra da osnovu norveπkoga du-hovnog razvoja treba traæiti tu, u narodnom stvaralaπtvu, i da je na njegovim temeljimagraena norveπka nacionalna kultura. To stvaralaπtvo je, recimo, bilo presudno vaænopri radu na norveπkom knjiæevnom jeziku koji se imao odvojiti od danskoga, baπ kaoπto se i Norveπka 1814. oslobodila stoljetne danske politiËke dominacije, te je jezik tihbajki i priËa i bio osnovom za samostalni norveπki knjiæevni jezik. Ta cjelokupna

12


nacionalno-romantiËarska atmosfera, s narodnim blagom u srediπtu, iznjedrila je“ideju” norveπkih patriota da je sjever ustvari naseljavan sa sjevera, i da su upravoNorveæani izvorni, najizvorniji Skandinavci, da najstarije sjevernjaËko kulturno na-slijee pripada Norveæanima, i sliËno. No, u tim patriotsko-ideoloπkim predstavamabilo je, ipak, ponajviπe romantizma i romantiËarskoga ushiÊenog pretjerivanja.

Kao i za druge europske prostore, i za norveπki je prostor izuzetno vaæan i poticajanbio rad braÊe Grimm u NjemaËkoj. Njihove Kinder- und Hausmärchen veoma suinspirativno djelovale i na one koji su se bavili sakupljanjem narodnoga blaga u Nor-veπkoj. Tako je 1833. Andreas Faye objavio knjigu norveπkih narodnih legendi (Norskesagn), πto je bio i pravi uvod u bogatu sakupljaËku aktivnost na sjeveru kontinenta. Radupravo na usmenoj priËi smatran je zadatkom od nacionalnog interesa. »etiri godinekasnije, u ljeto 1837, na put po Norveπkoj, s namjerom da prikupljaju narodne bajke,krenula su dvojica prijatelja ∑ Peter Christen Asbjørnsen i Jørgen Moe. I upravo njihovangaæman i jest bio od presudne vaænosti; zahvaljujuÊi najviπe njima, usmena knji-æevnost na sjeveru Europe dobila je napokon znaËaj koji joj po svemu i pripada.

No, tko su bili Asbjørnsen i Moe?Peter Christen Asbjørnsen (1812∑1885) je bio sin obrtnika iz Christianije (danas

Oslo), pisac i znanstvenik. Posjedovao je πumarsko obrazovanje, a jedno vrijeme(1860∑64) bio je i upravnikom jednoga norveπkog πumskog okruga (od ukupno deset).Autor je razliËitih radova struËne, mahom zooloπke tematike. Objelodanio je (Ëak) ijednu kuharicu, Spremanje zdrave hrane (Fornuftigt Madstel, 1864), pod pseudoni-mom Clemens Bonifacius. Objavio je, u dva toma, vaænu knjigu Norveπke bajke ovilama i narodne legende (Norske Huldreeventyr og Folkesagn, 1845∑48) gdje on, naodreeni naËin, oblikuje priËe i smjeπta ih u okvir karakteristiËnog norveπkog krajolika,i u kojima do izraæaja dolaze i autorove zanimljive putopisne opservacije. No, najpo-znatiji je svakako kao onaj koji je, skupa s Jørgenom Moeom, prikupljao i objelodanionorveπke narodne bajke.

Jørgen Engebretsen Moe (1813∑1882) podrijetlom je iz unutraπnjosti Norveπke; sinimuÊnog posjednika iz Moa, iz oblasti Ringerike. Pisao je poeziju, objelodanio je pje-sniËke knjige Pjesme (Digte, 1848), O boæiÊno drvce okaËiti (At h≥nge paa Juletr≥et,1855), Mali dar boæiÊni (En liden Julegave, 1860), i po svemu ide u red vaænijih nor-veπkih pjesnika iz vremena romantizma. Njegova knjiga kratkih priËa U izvoru i ujezeru (I Brønden og i Kj≥rnet, 1851) i danas se smatra jednim od temeljnih djelanorveπke literature za djecu. Godine 1840. objelodanio je knjigu narodnih pjesama ibalada ∑ Pjesme, balade i pripjevi u norveπkim narodnim govorima (Sange, Folkeviserog Stev i norske Almuedialekter). Teolog po zvanju, od 1875. radio je kao biskup uChristianiji.

Asbjørnsen i Moe su bili prijatelji joπ iz gimnazijskih dana, Ëak i pobratimi; svojesu prijateljstvo, naime, po starinski, i “krvlju vezali”. Posao oko prikupljanja narodnogstvaralaπtva su “bratski” i podijelili: Asbjørnsen se posvetio priËi i narodnom vjero-vanju, Moe narodnoj poeziji, dok je bajka bio njihov zajedniËki projekt. Sretna jeokolnost da su i jedan i drugi itekako bili od knjiæevnog nerva.

Dakle, u ljeto 1837. njih su dvojica krenula na put po Norveπkoj s namjerom daprikupljaju i objave narodne bajke. Princip im je bio biljeæiti onako kako narod kazuje,

13


“bez izmiπljanja, kiÊenja, ili pjesniËke dorade.” “PriËaj kao πto narod priËa!” ∑ bilo jenjihovo osnovno naËelo. Drugim rijeËima, nastojali su vjerno saËuvati tradiciju, saËu-vati narodni vokabular, i individualni kazivaËki stil. Za Moa, recimo, plodonosan je biosusret upravo s oblasti Ringerike, s njegovim zaviËajem, gdje se priËalaËka tradicija joπæivo odræavala, i to na mnogim mjestima, pa i u njegovoj roditeljskoj kuÊi. Zanimljivostpo sebi bio je i susret s kazivaËima, sve odreda æivopisnim osobama, koji su u pravilubili ubogi ljudi, mahom iz norveπkih planinskih zabiti i uglavnom s kakvom tjelesnommanom. “Bajkovita” je, umnogome, i ta prava potraga za najboljim kazivaËima, zaonima koji su “znali najviπe i priËali najbolje”.

No, taj posao i nije iπao bez problema. Bilo je i onih, i to ne tako zanemariv broj,koji u tom narodnom stvaralaπtvu i nisu prepoznali sav njegov znaËaj; na nj se gledalos dozom omalovaæavanja, smatralo se da su to “bapska naklapanja”, kojekakve “izmi-πljotine dokonih”. Problem se javio i kasnije, kad je to prikupljeno narodno blagotrebalo objelodaniti, odnosno naÊi valjana izdavaËa koji bi materijal objavio u πto jemoguÊe prihvatljivijem izdanju. Prvo izdanje Norveπkih narodnih bajki (Norskefolkeeventyr), zapisanih rukom P. Chr. Asbjørnsena i J. Moa, izaπlo je 1841. godine ujednom viπe no skromnom izdanju, na ukupno 96 stranica. Usprkos svemu, knjiga jenaiπla na dobar prijem. Stizale su pohvale sa svih strana, i od ondaπnjih najrespek-tabilnijih imena, kao od, recimo, jednoga Ivara Aasena, oca novonorveπkoga knji-æevnog jezika, koji se i sam bavio sakupljanjem narodnoga blaga. O bajkama se saznaloi izvan norveπkih granica, te su i otamo pristizale rijeËi hvale. Tako je Jacob Grimm,“otac” europske narodne priËe, to norveπko stvaralaπtvo okvalificirao “najboljim kojepostoji”. A njegov zemljak, znanstvenik Helmut Henning, norveπke je bajke, po umjet-niËkim dosezima, usporedio upravo s Kinder- und Hausmärchen braÊe Grimm. Unaredne tri godine izaπla su joπ tri toma, da bi glavno, sveobuhvatno izdanje, biloobjavljeno 1852. godine.

Te svoje sakupljaËke pohode Moe je nastavio i u ljeto 1842, a potom 1845, kao i udvije naredne godine, te u ljeto 1849. Zanimljive su i vrijedne njegove impresije s tihputovanja, koje djeluju i kao male studije socioloπko-kulturoloπke, pa i psiholoπkenaravi. U njima posebno mjesto zauzimaju opaske o kazivaËima, kako kazivaË, naime,u svoje kazivanje unosi sebe i time oblikuje priËu; drugim rijeËima, kako se usklaujekazivaËeva autobiografija i njegovo æivotno iskustvo s repertoarom bajke koju kazuje.

S Asbjørnsenovih putovanja, naæalost, nisu ostali tako iscrpni “raporti” kao sa zapi-sivaËkih pohoda Jørgena Moa. Poznato je da je i on u ljeto 1842. putovao norveπkimprostranstvom, kao i u ljeto 1847. Na “zadatku” je bio i krajem ljeta 1851, kada se idebelo razoËarao, naπavπi samo one koji su “prihvatili graanske manire”, ili “drvo-sjeËe kartaπe”, a ne i dobre kazivaËe bajki i priËa, koji su, po njegovim rijeËima,“odavno mrtvi”. Nakon tog perioda nema tako pouzdanih podataka o mjestima i vre-menu njegove sakupljaËke aktivnosti. Vaæniji je ipak podatak da je Asbjørnsen sam1871. objelodanio novu zbirku Norveπkih narodnih bajki.

I, nakon svega, nakon svih tih brojnih Ëinjenica, posebno impozantne karte njihovasakupljaËkoga kretanja, Ëovjek ne moæe a da se ne divi njihovoj energiji i entuzijazmu!©to im je, pak, moglo biti inspirativnim izvorom, πto im je davalo tako veliku pokre-taËku snagu? »ini se da odgovor leæi upravo u ozraËju sveopÊeg zanosa stvorenog

14


nakon oslobaanja od viπestoljetne danske dominacije, u tom specifiËnom “duhuvremena” koje je zahtijevalo ponovno stvaranje, kako samostalne norveπke dræave,tako i norveπke kulture.

©to reÊi o norveπkoj narodnoj bajci?Norveπka bajka, prije svega, nudi pravo bogatstvo motiva, i to motiva razliËitih

izvoriπta, kako onih sa staronordijskim naznakama, tako i onih s antiËkim, srednjo-vjekovnim, ili krπÊansko-biblijskim. Pa ipak, te priËe su neminovno proπle kroz proces“prerade” i “dorade”, uËinjene su viπe norveπkim, posebno u jeziËnom smislu, a unjima se odraæava i moÊna norveπka priroda, sa πumom i ravnicom, morem i fjordom,brdima i nebeskim plavetnilom. Stoga se podugo smatralo da su upravo bajke neπtonajnorveπkije πto Norveπka ima! No, priËe u ovim bajkama nisu samo norveπke; onepripadaju svjetskoj priËalaËkoj baπtini. Mnogi motivi norveπkih bajki postoje, u razli-Ëitim varijantama, posvuda u svijetu, pa i na juænoslavenskim prostorima. U tom jesmislu, recimo, indikativan primjer “braËne anegdote” poznate pod naslovom Striæeno--koπeno, ili, kao πto je to i u ovoj antologiji naslovljeno, Zla æena. Zanimljiv je, sva-kako, i sluËaj Ëudne bajke Prijatelji i u æivotu i u smrti, koja je, po Ørnulfu Hodnu,poznata u Ëak 253 varijante u knjiæevnosti 24 zemlje, ukljuËujuÊi i juænoslavenskiprostor, a poznata je i u talijanskom rukopisu iz 13. stoljeÊa. U toj priËi su i moralnepouke i poruke kao, recimo, o onima nezajaæljivima, kojima je uvijek malo, odnosno oonima koji su i s malim zadovoljni. Nezadovoljstvo i gramzivost bogatih, odnosnoskromnost i zadovoljavanje s malim siromaπnih, bila je, dakle, i ostala jednom odËovjekovih stalnih tematskih zaokupljenosti!

Naoko jednostavne kompozicije, s tematskom i motivskom zanimljivosti, s “dje-Ëjom prostoduπnoπÊu”, bajka nudi spoj filozofske dubine i dirljive naivnosti. Ta priËakojoj se ne vjeruje, ali koja stvara uzbuenje i radost, poËiva na maπtovitom dijeluËovjekova æivota. Tu je u pravilu vrlo ozbiljna tematika, poËesto humoristiËno obra-ena, kao, recimo, u bajci KovaË kojeg nisu smjeli u pakao pustiti. Tim natjecanjem tkoima pravo da se zove majstorom nad majstorima u kovaËkom umijeÊu, koje je poznatoi iz grËke mitologije, ali i staronordijske tradicije, kao da se “obrauje” dobro znanmotiv Fausta. Da bi dosegao nadljudsko majstorstvo Ëovjek, naime, sklapa ugovor savolom. Ta je bajka po mnogoËemu originalna i jedinstvena, a njezin neobiËanzavrπetak Ëitatelja ostavlja u nedoumici. Kao da se ovdje, kako veli profesor PerThomas Andersen, “ozbiljno tretira na jedan neozbiljan naËin”, priËa je puna Ëudno-vatosti, πaljivo-razigrana je i provocirajuÊa, skoro pa blasfemiËna. Nije li tu moæda, pitase prof. Andersen, “prisutno srodstvo s prastarom karnevalskom kulturom gdje se onosveto moglo uËiniti smijeπnim, uzviπeno pokazati na jedan vulgaran i bizaran naËin,opÊeprihvaÊene vrijednosti ismijati?” Ta bajka je vremenski smjeπtena u “ono vrijemekad su Gospod i sveti Petar po zemlji hodili”, a o tom vremenu kazuje i bajka Gospodi sveti Petar u πetnji, koja je takoer uvrπtena u ovu antologiju.

HumoristiËni elementi su vrlo vaæni za norveπku bajku, i u njoj su Ëesto prisutni,kao πto je to sluËaj s bajkom Htio muæ kuÊu spremati, ili Mali Frik s violinom, ili paks bajkom Gazdina nevjesta, u kojoj su prisutne i odreene naznake socijalne proble-matike, a πto se opet, na ovaj ili onaj naËin, javlja u mnogim bajkama. Humorom jeobiljeæena i bajka Glupi muæevi i æene vjeπtice, kao i ona pod naslovom »uvar carskih

15


zeËeva u kojoj je, kao i u mnogim drugim, ispoljena velika kazivaËka razigranost iveselost. Zdravi humor krasi i bajku Napokon nasmijao kraljevnu, ili pak onu podnaslovom Nadlagao kraljevnu. Ti humoristiËni elementi se znaju razviti i u okrutne igroteskne oblike, kao recimo u bajkama Ludi Matis, Lopov nad lopovima, Petar-Velikii Petar-Mali, Pejk, ili pak u bajkama Takve su neke æene i Giske, u kojima su priËe oglupanima, proscima, sveÊenicima, a bogami i poglupim velikaπima, pa i carevima.HumoristiËno pretjerivanje se nekad znade pretvoriti u tragikomiËnost ljudske sudbine,kao recimo u bajci Mlinac koji melje na dnu mora.

Osim tih bajki s “burlesknim figurama”, posebno mjesto zauzimaju i bajke s “ju-nakinjama koje pate”. Takve junakinje se mogu naÊi u liku pastorke koju zla maÊeha,obiËno zajedno sa svojom kÊeri, progoni i kaænjava, a koje susreÊemo u bajkama tipaBoriÊ-nevjesta, Kari Drvenhalja, Zeleni vitez, i posebno u bajci Muæeva kÊi i æenina kÊi.

Kao po nekom pravilu, u norveπkoj bajci je dan zadatak koji se treba izvrπiti, i iztoga se onda razvijaju sve zgode i nezgode, i oblikuje priËa kao jedna prava Ëarolija.Onaj koji problem treba razrijeπiti, opet kao po nekom pravilu, ima i dobre pomagaËe,kao πto je to sluËaj u jednoj od najpoznatijih norveπkih bajki Pepelko i dobri pomagaËi,ili u bajci Tri tetke. Obje imaju efektan zavrπetak, s podosta anegdotalnoga prizvuka,πto bi se moglo smatrati i jednom od bitnijih crta svojstvenih norveπkoj narodnoj bajci.No, ti pomagaËi nisu samo ljudskoga roda; itekako uspjeπan pomagaË znade biti i vje-tar, i ne samo jedan, veÊ sva Ëetiri, sa svake strane po jedan, kao u sjajnoj bajci IstoËnood sunca, zapadno od mjeseca po kojoj je ova antologija i naslovljena. Po mnogoËemunjoj je srodna, u Norveπkoj vrlo popularna, bajka Bijeli medvjed car Valemon. Vjetar, ito onaj zapadni, junaku pomaæe i u bajci Dvori Soria Moria. Dobri pomagaË znade bitii orao, kao u bajci Tri carevne u plavom brdu, ili lisica, iz bajke Zlatna jabuka, ili pakkonj, npr. u bajci Rian. MaËka pomaæe junaku u bajci Gospon-Per, a vol junakinjipoznate bajke Kari Drvenhalja. MaËka, zajedno s psom i miπem, pomagaË je i u bajciTri godine sluæio bez plaÊe, u sloæenoj priËi koja efektno objedinjuje viπe povezanihepizoda. Gavran, losos i kurjak u ulozi su dobrih pomagaËa u bajci Trol bez srca nasebi. PomoÊ je u pravilu obostrana jer se, na kraju, pomogne i onome koji pomaæe.“Pomozi mi, i ja Êu tebi jednom pomoÊi”, kaæu æivica, krava, ovan, i jabukovo stablojunakinji u bajci Muæeva kÊi i æenina kÊi, da bi, na kraju, u toj bajci, i ptice uzeleaktivna i vaæna uËeπÊa u “akciji pomoÊi”. Jer nije lako naÊi to πto se traæi, kao πto tonije lako ni u bajci Tri kraljevne u Bjelozemlji, u kojoj takoer dobri pomagaËi dolazedo izraæaja. Nije lako kad je to πto se traæi daleko, na neznanu mjestu, i do njega jeteπko doÊi.

Norveπka bajka u pravilu ne poznaje “straπne” stvari, nasilje i surovost. Izuzetak jemoæda bajka Petar-Veliki i Petar-Mali, neobiËna i jedinstvena upravo po svojem“okrutnom humoru”. Nasiljem se bavi i bajka U πumi dragi, u kojoj je Ëudna priËa oubojici æena a πto je, kasnije, Ëesto koriπteno kao polazni materijal za dramu i operu.NeuobiËajena surovost je prisutna i u bajci Vjera i Nevjera u kojoj, ipak, tu surovost“ublaæava” i nadvladava pravda i praviËnost Ëime su, πto je itekako vaæno za norveπkubajku, zadovoljeni “kriteriji moralnih vrijednosti”. A po tim kriterijima zle valja ikazniti, a kazna je Ëesto i okovati zloËestoga u baËvu, i s visokoga brda ga zakotrljati.

16


U tom magiËnom svijetu su i magiËni predmeti, kao, recimo, stolnjak koji najljepπeposlastice daje, najbolja jela i píla, a koji se motivski javlja u viπe bajki. Tu je i jarackoji daje zlatne dukate, i πtap πto izubija onoga koga izubijati treba, kao u bajci Iπaosjevercu po braπno. MagiËnosti norveπkoga kazivaËkog prostora znade pridonijeti iËudna svirala, kao u bajci »uvar carskih zeËeva, ili pak kamen koji znade sve, i kojisvojim znanjem igra presudnu ulogu u bajci GuπËarica Osica, ili Ëarobni prsten, kojise motivski javlja u viπe razliËitih bajki, kao recimo u bajci Dvori Soria Moria, ili ubajkama Tri godine sluæio bez plaÊe i Tri kraljevne u Bjelozemlji… A odsijeËe li seglava kakvoj æivotinji, maËki, recimo, ili lisici, ili ædrebetu, ondje bi se odmah lijepoËeljade stvorilo, u pravilu princ, ili princeza! Mnogo πtoπta vaænoga se opet u Ëetvrtakdogaa, a onaj tko na neπto Ëeka, prije svega na pomoÊ i izbavljenje, u pravilu Ëeka“viπe od stotinu godina”. I “svaka prava stvar u znaku je broja tri”, kako se to kaæe ubajci Svijet drukËije i ne plaÊa. Broj tri doista ima posebno, reklo bi se magiËnoznaËenje u norveπkoj bajci: tri su brata, sve se dogaa u tri dana, triput se pokuπava doneËega doÊi, tri su princeze…

U norveπkim je bajkama poËesto prisutan i motiv iscjeljenja, i to u raznim vari-jantama. Taj motiv nalazimo i u Ëudnoj bajci Momak s burencem piva u kojoj su, krozdogovor i ugovor sa smrti (uz ugovor s avolom, ugovara se, eto, i sa smrti), ispriËaneneke krupne istine o æivotu i ljudima. Motiv iscjeljenja je prisutan i u bajci Zeleni vitez,kao i u onoj pod naslovom Za duhan ga prodao, u Ëijoj je osnovi pak socijalna proble-matika, bolje reÊi misao o moralnim vrijednostima, odnosno o djeci, posebno onojsiromaπnoj. “Nemoj nikad poniæavati siromaπnu djecu. Nitko ne zna πto od njih moæepostati, jer i djeca su ljudi, a pamet s rastom dolazi”, zavrπne su rijeËi te bajke.

Ako je suditi po broju zabiljeæenih varijanata, Norveæani su posebno voljeli bajkuIstoËno od sunca, zapadno od mjeseca, koja egzistira u 80 razliËitih varijanata, kao ibajku Tri kraljevne u Bjelozemlji, sa 78 varijanata, Kari Drvenhalja, sa 71 varijantom,Muæeva kÊi i æenina kÊi, koja je poznata u 67 varijanata… To moæda i nije bez razloga,ako se ima u vidu da te bajke afirmiraju pozitivne ljudske vrijednosti, srdaËnost, su-osjeÊanje, odanost, razbor, izdræljivost i ljubav, πto je utjelovljeno viπe u æenskimlikovima no u muπkim.

Junak ili junakinja bajke pripada ovom svijetu, oko njega/nje se okupljaju drugeliËnosti, u pravilu onaj koji postavlja odreeni zadatak, potom dobri pomagaËi, ilikontrastne figure (kao, recimo, dva brata, ili oni koji su zavidni i htjeli bi na sve naËinedrugome napakostiti, ili pak laæni junaci), i napokon osobe koje bivaju spaπene odjunaka ili junakinje. Likovi se i ponavljaju, iz bajke u bajku, Ëesto pod istim imenom,kao braÊa Petar (Per), Pavao (Pål) i Ivan (Espen) Pepelko (Askeladden, onaj koji sjediuz ognjiπte i po pepelu kopa, te mu i ime od toga dolazi, od norv. aske ∑ pepeo).Srediπnje mjesto u galeriji likova zauzima upravo Pepelko (o njemu i kazuje najveÊibroj bajki, a najveÊi broj je i u ovom antologijskom izboru), koji πuti i drijema, popepelu kopa, traæi da mu dopuste da izvrπi odreeni zadatak, i onda zadatak bes-prijekorno i izvrπi. On uvijek ima sreÊu uza se, nikad niπta ne uradi uzalud, ni njegovoËuenje nije bezrazloæno, o Ëemu lijepo kazuje bajka Petar, Pavao i Ivan Pepelko. Kaoda je u njegovu liku personificirana nacionalna svijest u kojoj je odraz velike moralneistine da skromnost i strpljenje, prije ili kasnije, bivaju nagraeni. Stoga nije Ëudo da

17


lik s takvim osobinama uvijek pobjeuje, bez obzira na kakav sve prijezir ili poniæa-vanje, od strane onih ponosnih i nadmoÊnih, a u biti beskarakternih, nailazio.

Bajka je kompozicijski uglavnom standardizirana. Uz karakteristiËan, dobro znanpoËetak (“Bio jednom jedan…”), karakteristiËan je i zavrπetak skoro svake norveπkebajke gdje kazivaË ukratko daje neki svoj sud ili komentar, a πto je u pravilu vrloduhovito, anegdotalno kazano. “Ondje se poslije svadba slavila, pilo se i veselilo, i todugo, jer svatko to moæe, ako veÊ ne moæe careve kÊeri iz nevolje izbaviti; i ako se nisuu piÊu podavili, joπ su oni ondje, sjede, i jedu, i piju, i vesele se” ∑ zavrπetak je bajkeTri carevne u plavom brdu. Mnoge bajke zavrπavaju upravo svadbenim veseljem, kao ibajka Sedmero ædrebadi, gdje je kazivaË iskoristio priliku za svoj poosobljeni ko-mentar, gledajuÊi na stvar iz svoje uboπke perspektive: “I ja sam bio tamo. Ali nitko zame i nije mario, te i ne dobih niπta doli jedne kriπke, po njoj je maslac bio namazan.Nju sam ti ja na peÊ stavio, kruh mi je izgorio, a maslac se rastopio, i πto mi je ostalo?∑ ma nikad za me niπta, pa to ti je.” Stoga nije bez razloga ni Ëinjenica da je upravokuhinja vaæno mjesto dogaanja u mnogim norveπkim bajkama.

U bajci je, ustvari, sve vaæno, svaki detalj ima svoju funkciju; tu kao da i nema“praznog hoda”. U mnoπtvu za bajku vaænih elemenata, vrlo vaæan, ponegdje i glavni,nosivi element, je dijalog. U njemu je i odreena dramatska tenzija, njime se priËapoËesto i odvija, zapliÊe se, i raspliÊe. KarakteristiËan, i za odvijanje priËe vrlo vaæan,je dijalog u bajci Zla æena, kao i u veseloj bajci Gudbrand s brijega, a πaljiva bajka“Dobar dan, ËovjeËe!” ∑ “Dræalo za sjekiru” od dijaloga je sva i sazdana. Ne trebaposebno ni isticati posebnost i vaænost jezika koji je, normalno, sav narodni, mada jeza ovu antologiju koriπteno izdanje prilagoeno danaπnjem norveπkom standardnomjeziku (inaËe bi, za prireivaËa, zadatak bilo teπko, ako ne i nemoguÊe, valjano izvrπiti).UnoseÊi se, πto je moguÊe viπe, i u odreene jeziËne okolnosti, razmiπljajuÊi πto uËinitikako bi prijevod najbolje korespondirao s izvornikom, prireivaË je bio (Ëvrsto) odlu-Ëio da pojedine bajke, kao πto je upravo gore spomenuta, prevede zapadnohercego-vaËkim dijalektom, odnosno jezikom svoga djetinjstva, jezikom svojih uspomena. Alise, ipak, u zadnji Ëas odustalo od toga nauma. Kasnija “razloæna sumnja” je bila jaËaod prvotne Ëvrste odluke!

PoËesto su u norveπkoj bajci i æivotinje akteri priËa, i u takvim bajkama u praviluprogovara veliko (Ëovjekovo) æivotno iskustvo, uz prisuÊe i odreenih moralnih poruka.Takve su bajke u kojima su samo æivotinje na sceni, kao recimo Zec mladoæenja,Pijetao i kokoπ, Svinja i njezin naËin æivota, KuÊni miπ i poljski miπ, Kokoπ poπla ugoru, da sav svijet ne bi propao, Pijetao i lisica, Medvjed i lisica, uz mnoπtvo drugihbajki gdje se æivotinje pojavljuju zajedno sa Ëovjekom. U takvim bajkama, gdje seæivotinje pojavljuju sa Ëovjekom, æivotinja znade izvuÊi i deblji kraj. Kao da je za to“izvlaËenje” debljega kraja “pretplaÊena” lisica, kao u bajci Medo Brakar, ili u bajcizanimljiva naslova Svijet drukËije i ne plaÊa. Iz toga kruga posebno zanimljivom Ëinise bajka Dobro uraeno a loπe plaÊeno gdje Ëovjek lisicu za pruæenu pomoÊ “nagra-uje” pustivπi joj par najljuÊih od svojih ljutitih pasa. “Imaju pravo stari koji rekoπe dadobro uraeno biva loπim plaÊeno! A istina je i ovo πto vidim, da rod je rodu najgori!”,mudro moralizira lisica dok bjeæi pred razjarenim psima.

18


Mnogi likovi u bajci su bezimeni; spominju se tek kao car, carica, maÊeha, brat,sestra, princ i princeza, vojnik, kapetan, sveÊenik, zvonar, starac i starica, sin i kÊi,kuharica, kovaË… I svi su oni tipski dani, kao dobri ili zli, lijepi ili ruæni. Bajka nepoznaje postupak nijansiranja; tako je, recimo, siromaπna muæeva kÊi dobra i vrijedna,dok je æenina kÊi ruæna i lijena, usprkos bogatstvu i raskoπi (ili moæda upravo zbogtoga?). Car u norveπkoj bajci je, u pravilu, krupan veleposjednik, simpatiËan, ponegdjenaivan, pa i glup, kao recimo u bajci Pejk. Za razliku od cara, njegovi Ëinovnici sulistom negativne liËnosti, posebno sveÊenik i poreznik, kao u bajci SveÊenik i zvonar,ili pak SveÊenikova majka, odnosno Vrag i poreznik.

A tek trol! To straπno norveπko mitsko biÊe pojavljuje se u mnogim bajkama, i onkao takav daje nemalu posebnost toj norveπkoj kazivaËkoj tvorevini. Gdje je trol, tu jeuglavnom i maË, koji valja podiÊi i njime zamahnuti, i trolu odsjeÊi glavu (ili glave).Tu je obavezno i napitak koji snagu daje (inaËe kako podiÊi trolov maË?), a i ugrabljeneprinceze su tu koje trolu glavu/glave biskaju, a koje junak treba izbaviti. »ovjeka trolosjeti po mirisu njegove krvi, ili kosti (koju, kao po nekom pravilu, gavran toboæe krozdimnjak ispusti). Trol je i naivno i glupo biÊe, i uvijek ga Ëovjek nadmudri ∑ i unatjecanju snage, a posebno pameti. “Lakovjeran poput trola”, misao je izreËena ujednoj bajci, a koja jasno determinira Ëovjekov odnos spram toga mitskog biÊa. Tako jei u bajci Pepelko i trol jeli za okladu koja je, kao nijedna druga, registrirana u Ëak 121varijanti! Ta popularna narodna tematika ima korijene i u antici, i u staronordijskojmitologiji, ali ipak je europski sjever njezino srediπnje podruËje. Toj grupi pripada ibajka MaËka s planine, poznata u 64 varijante, koja kazuje i o tradiciji srednjovje-kovnoga hodoËaπÊa u Skandinaviji.

Norveπki bajkoviti svijet inspirativno je i poticajno djelovao na mnoge stvaraoce,kako na, normalno, pisce (sluËaj, izmeu ostaloga, Ibsena i njegova Peer Gynta), ili naglazbenike, filmske stvaraoce, tako i na likovne umjetnike. Dokaz tome su i likovniprilozi zastupljeni u ovoj antologiji. Vjerujem da knjizi posebnu draæ daje upravo njenolikovno obogaÊenje, originalni crteæi jednoga Th. Kittelsena, Erika i Dagfina Weren-skiolda, Pera Krohga, Henrika Sørensena, i drugih, sve odreda norveπkih likovnihmajstora koji su svojim djelom, svaki na svoj naËin, obiljeæili norveπku likovnu umjet-nost proπloga stoljeÊa. Stoga se sa sigurnoπÊu moæe reÊi da, uz ËitalaËki, knjiga IstoËnood sunca, zapadno od mjeseca pruæa i lijep likovni ugoaj.

Na kraju bih se zahvalio svima koji su, na bilo koji naËin, pridonijeli nastanku ioblikovanju ove knjige. Kao πto ni Pepelko nije mogao bez dobrih pomagaËa, tako niposao na realizaciji jednoga ovakvog projekta nije mogao bez njih, dobrih i susretljivih.Hvala, u Sarajevu, prof. –enani ButuroviÊ na dragocjenim savjetima, na ispoljenojbrizi i podrπci, kao i Æeljku IvankoviÊu na, kao i uvijek, velikom trudu i pomoÊi. Sjajnoje bilo, u Oslu, u ovome poslu uza se imati Vidu OgnjenoviÊ, kao i Jona Kv≥rna, uvijekspremne da pomognu, i na tome im se neizmjerno i zahvaljujem. Hvala dobrim poma-gaËima, takoer u Oslu, u Norveπkom savjetu za kulturu (Norsk kulturråd), u Mini-starstvu vanjskih poslova (Det kongelige Utenriksdepartement), u izdavaËkoj kuÊiGyldendal, i u NORLI (Norwegian Literature Abroad), koji se redom zovu Mari Finess,Ole Jacob Bull, Marianne Wimmer, Arild Moberg Sande, Eva Lie Nielsen, Elisabet W.

19


Middelthon i Per Øystein Roland. I, naravno, posebnu zahvalnost upuÊujem prof.Sveinu Mønneslandu, proËelniku slavistiËke katedre u Oslu, od kojega je sve to ikrenulo (“uzmi bajke, bilo bi zanimljivo, tamo je norveπka duπa”, znao bi reÊi) i kojije, poticajno, stalno bio tu, od poËetka pa do kraja, pomaæuÊi i nemalo utjeËuÊi naizgled i karakter ove knjige. Svi oni su, svatko na svoj naËin, ispisali upravo jednuveliku bajku, bajku najveÊe antologijske vrijednosti! Te Êu se bajke uvijek rado sjeÊati.

U Oslu, listopada 2003. Munib DelaliÊ

21

PEJK

NekoÊ neki muæ i æena imali blizance, sina i kÊer, i oni su bili toliko sliËnida su se samo po odjeÊi mogli razlikovati. DjeËaka su zvali Pejk. Bio je od malepomoÊi dok su roditelji bili u æivotu, nizaπto on nije bio stvoren veÊ da ismijavaljude, i bio je tako vragolast ∑ nikome æiva mira nije dao.

A kad su roditelji umrli, postao je joπ gori. Ni o Ëemu on brigu nije brinuo,samo je rasipao ono πto je iza roditelja ostalo. Sestra se trudila i o kuÊi brinulakoliko je mogla, ali nije koristilo, te mu je ona naposljetku kazala da je ludostto πto radi, da nikakve koristi od njega nema.

“Od Ëega Êemo æivjeti kad ti sve uludo potroπi?” ∑ upita ona.“Pa, nekog Êu nasamariti”, odgovori Pejk.“Ne znam hoÊeπ li moÊi, PejËe”, kaza sestra.“Pokuπat Êu”, uzvrati Pejk.A onda je doπao kraj svemu, i niπta viπe nisu imali. Pejk se zaputio od kuÊe,

i iπao je dugo, sve dok ga put do carskih dvora nije doveo. Ondje je na trijemustajao glavom car.

“Gdje si to naumio danas, PejËe?” ∑ upitao je car kad ga je spazio.“Evo idem ne bih li nekoga nasamario”, odgovori Pejk.“Bi li mogao mene nasamariti?” ∑ upita car.“Ne bih, zaboravio sam svoje Ëarobne πtapiÊe, ostali su mi kod kuÊe”,

uzvrati Pejk.“Zar ne moæeπ otiÊi po njih?” ∑ upita car. “Baπ imam æelju vidjeti jesi li

takav vragolan kao πto se priËa.” “Ne mogu ti ja hodati”, njemu Êe Pejk.“Posudit Êu ti konja i sedlo”, kaza car.“Ne znam jahati”, uzvrati Pejk.“PodiÊi Êemo te”, kaza car, “ta moæeπ valjda nekako na konju visjeti.”Pejk se poËeπa po glavi, kao da Êe skloniti Ëuperak sa Ëela, te ga ovi

podigoπe. Sjeo je nekako klateÊi se tamo-amo pred carem koji se, gledajuÊi ga,do suza smijao, jer takvoga viteza na konju nikad nije vidio. No, Ëim je Pejk uπumu zaπao, i car ga viπe nije mogao spaziti, ispravio se on u sedlu kao da je za

Likovni prilog A. Schneider

22

PEJK

nj bio prikovan, te odjahao put grada, brzo, kao da je sve æivo pokrao. A kad jeonamo doπao, prodao je i konja i sedlo.

Za to se vrijeme car gore-dolje ushodao æeljno iπËekujuÊi da se Pejk dogegasa svojim Ëarobnim πtapiÊima, ponekad bi se i nasmijao pomislivπi kako jejadno izgledao dok je na konju sjedio i klatarao se poput kakve poveÊe vreÊe,ne znajuÊi za πto bi se prihvatio. Ali, oduljilo se, a od Pejka ni traga ni glasa.Na kraju je car razabrao da je nasamaren i za konja i za sedlo, iako Pejk nijeimao Ëarobne πtapiÊe uza se. A tad je druga pjesma nastala, jer car se naljutioi krenuo da ga pogubi.

Ali Pejk je doznao da Êe on doÊi, te je sestri kazao da na ognjiπte objesilonac s malo vode. »im je car na vrata uπao, skinuo je Pejk lonac s vatre, te snjim na panj, a onda na panju kaπu zakuhao.

Car je gledao, i toliko se Ëudio, da je zaboravio zaπto je doπao.“©to traæiπ za taj lonac?” ∑ upita car.“Ne mogu se od njega rastati”, odgovori Pejk.“Zaπto ne moæeπ?” ∑ upita car. “Platit Êu ti.”“On me poπteuje i muke, i para, i πumskoga najma, i plaÊanja drvosjeËi, i

odvoæenja, i dovoæenja”, uzvrati Pejk. “U redu, dat Êu ti stotinu talira”, kaza car. “Nasamario si me za konja i

sedlo, znaπ. Ali sve ti je oproπteno ako dobijem lonac.” “Dobro, evo ti lonac”, reËe Pejk.Kad se car vratio kuÊi, pozvao je goste na gozbu. Hranu je naumio skuhati

u novom loncu, te ga je uzeo i na pod stavio. Gosti su pomislili da s carem neπtonije u redu, ushodali su se, i jedni druge gurkali, i smijali mu se, a car seuskokodakao hodajuÊi oko lonca:

“Da, da, samo malo! Da, da, samo malo, sad Êe on prokuhati!” Ali niπta nije prokuhalo. Caru je tad postalo jasno da je Pejk imao svoje

Ëarobne πtapiÊe uza se i da ga je joπ jednom nasamario, te je krenuo da gapogubi.

Kad je car stigao, Pejka je kraj staje zatekao.“Zar nije prokuhalo?” ∑ javi se Pejk.“Ne, nije”, uzvrati car, “ali zato Êeπ ti sad za sve platiti!” To kaza, te se za noæ maπi.“Moraπ mi vjerovati”, zavapi Pejk, “to je stoga πto panj nisi uzeo!”“Zar da povjerujem da me opet ne laæeπ?” ∑ uzvrati car.“Lonac mora na panju stajati”, kaza Pejk. “Ne kuha bez njega.”“I πto traæiπ za njega?” ∑ upita car.“Cijena mu je tri stotine talira”, odgovori Pejk. “Ali, jer je za tebe, neka

bude dvije stotine.”

23

PEJK

Car je uzeo panj i krenuo kuÊi. Pozvao je potom goste na gozbu, i lonac napanj nasred dvorane stavio. Gosti pomisliπe da je on i glup i lud, hodali su iismijavali ga, dok je on kokodakao i kokodakao, ushodavπi se oko lonca:

“Neka malo, sad Êe prokuhati, samo πto nije!” Ali ni na panju ne bijaπe niπta drukËije negoli je i na podu bilo.Car je razabrao da je i taj put Pejk iskoristio svoje Ëarobne πtapiÊe. Stao je

od bijesa kose Ëupati, te je pohitao da ga pogubi; ovaj put ga neÊe poπtedjeti,ma πto kazao!

No, Pejk je bio pripravan doËekati ga. Zaklao je ovna, uzeo njegov burag, isestri ga u njedra stavio, poduËivπi je sve πto Êe reÊi.

“Gdje je Pejk?” ∑ povika car s vrata. Bio je tako bijesan da mu je glas podrhtavao.“On vam je tako slab da se ni pomaknuti ne moæe”, uzvrati sestra. “Malo je

prilegao.”“Probudi ga!” ∑ naredi car.“Ne smijem, on je straπno ljutit!” ∑ kaza ona.“Ja sam joπ ljuÊi!” ∑ uzvrati car. “I ne probudiπ li ga smjesta, ja Êu…” Te se car za noæ maπi.“Ne, zaboga, sad Êu ga probuditi!” ∑ zavapi ona i u sobu pohita. Ali Pejk se u krevetu naglo okrenuo, izvukao je mali noæ, i sestru po onom

buragu zaparao, te joj je iz prsa mlaz krvi πiknuo, i ona je na pod pala kao daje mrtva.

“O koji si ti vrag, PejËe!” ∑ uzviknu car. “Pa ti sestru svoju pogubi, i to predsamim carem, na njegove carske oËi!”

“Niπta se neÊe desiti leπu sve dok je ovan preda mnom!” ∑ kaza Pejk. Izvukao je ovnov rog i u njega puhnuo. A kad je nevjestin ples zasvirao, i

sestri se s rogom primakao, ona je smjesta oæivjela. “Neka me dragi Bog od tebe saËuva, PejËe!” ∑ krstio se u Ëudu car. “Pa zar

moæeπ ljude i ubijati i ponovo ih oæivjeti?”“A πto ne bih mogao?” ∑ uzvrati Pejk. “Pogubit Êu svakog tko mi se pribliæi,

jer sam tako prijek i opak, zar ne vidiπ?”“I ja sam prijek i opak!” ∑ doËeka car. “Daj mi taj rog! Dat Êu ti stotinu talira

za nj, i oprostit Êu ti πto si me za konja nasamario, i podvalio mi za lonac, ipanj, i za sve skupa.”

Pejku ne bijaπe milo od roga se rastati, ali poπto se radilo o caru, pristao je. Tako je car dobio to πto je traæio, te je pohitao svojim dvorima najbræe πto

je mogao. »im je onamo stigao, poæelio je rog isprobati. Posvaao se s caricom i najstarijom kÊeri, svaπta im je izgovorio, a kad su

mu one istom mjerom uzvratile, najednom je izvukao noæ i usmrtio ih, dok suostali u strahu iz dvorane pobjegli.

24

PEJK

Car se neko vrijeme gore-dolje ushodao, govoreÊi kako se leπu niπta neÊedesiti sve dok je ovan u njemu, a i drugo je govorio, onako kako je to i PejkËinio, a onda je rog izvadio i u nj puhnuo. I puhao je car, iz sve snage seupinjuÊi, i taj dan, i sutradan, ali uzalud; nije u njih æivot vratio. Bile su mrtve,i ostale su mrtve, i carica i kÊi, te ih je morao sahraniti, i za pomen se pobrinuti,i zaduπno pivo popiti.

Potom se opet Pejku zaputio hoteÊi ga pogubiti. Ali ovaj je imao svojedouπnike, saznao je da Êe car stiÊi, stoga je sestri kazao:

“Sad Êemo zamijeniti ruho, a onda Êeπ ti svojim putem otiÊi, sa sobom Êeπponijeti sve πto imamo.”

Ona je tad s bratom ruho zamijenila, i spakirala se, te je odjurila πto je bræemogla, a ondje je Pejk sam u djevojaËkim haljinama ostao.

“Gdje je onaj Pejk?” ∑ povika car, uπavπi bijesno na vrata.“Otiπao vam je on svojim putem”, odgovori onaj πto je sjedio u sestrinim

haljinama.“Da je ovdje, sad bih ga pogubio!” ∑ kaza car. “Takav nitkov ne treba da

æivi!”“On vam ima svoje douπnike, znao je da Êe car doÊi da ga pogubi, jer je

Ëarao Ëarobnim πtapiÊima i nasamario ga, a mene je jadnu ovdje ostavio, i bezhrane i bez novaca”, izusti Pejk.

NaËinio se on tako umiljatim i finim, kao kakva curica.“Poi ti sa mnom do dvora”, kaza car, “ne vrijedi ti samoj ovdje sjediti i

gladovati.”Ovaj je jedva doËekao, te je s carem dvorima krenuo. Ondje ga je car uËio svemu i svaËemu, dræeÊi ga kao svoju roenu kÊer. Bilo

je kao da car opet ima tri kÊeri, jer je momak Pejk i krojio, i πio, i pjevao, i igraose s njima; bio je s njima od ranog jutra do kasno uveËer.

Nakon stanovitog vremena, eto ti onamo nekog careviÊa, u proπnju doπao.“Imam tri kÊeri”, kaza mu car, “odaberi koju ti srce æeli.”Bilo mu je dozvoljeno da gore u sobu za πivanje ode i s njima razgovara, i

tako ih upozna. Njemu se najviπe Pejk svidio, te mu je u krilo svileni πal bacio.Potom se za svadbu spremalo, kuhalo se i peklo. Domalo je i njegova rodbinadoπla, i pratnja carska, te su i svadbeno veselje naËinili. Ali, kad je bilo vrijemepoËinku te prve svadbene noÊi, Pejk se nije usudio ondje dulje ostati te jepobjegao; nevjestu nitko nije mogao naÊi. No uto se zbilo neπto joπ gore: objesu carevne naglo dobile trudove, i iznenada su na svijet dva princa donijele, tesu se svatovi morali kuÊama raziÊi, i to upravo kad se svadbeno veseljezahuktalo.

Car je bio i æalostan i bijesan, Ëudom se Ëudio kako se to moglo desiti.

25

PEJK

Potom je na konja sjeo i s dvora izjahao; ondje mu je bilo odveÊ pusto ituæno. Ali kad je u polje zaπao, ugledao je Pejka; na kamenu je sjedio i nasviralu svirao.

“Tu li si ti, PejËe?” ∑ oglasi se car.“Kao πto vidiπ. A gdje bih drugdje bio?” ∑ uzvrati Pejk.“Debelo si me nasamario viπe puta”, kaza car. “No, doi sad, idemo na

dvore da te pogubim!”“Kad je veÊ tako”, izusti Pejk, “a πto Êu, ako nema druge, da poemo.”»im su na carske dvore stigli, dovukli su baËvu i u nju Pejka ugurali, a kad

su s tim zavrπili, ispeli su ga na neko visoko brdo. Tu je on imao tri dana leæatii razmiπljati o onome πto je uËinio, a onda Êe ga k fjordu gurnuti.

TreÊega dana onuda je naiπao neki bogat Ëovjek, upravo dok je Pejk u baËvipjevuπio:

“Nebeskomu carstvu, carstvu nebeskom poÊi Êu ja, i caru naπem, carunaπem nikad neÊu doÊi ja...”

Kad je to Ëovjek Ëuo, upitao ga je πto traæi da on na njegovo mjesto doe.“Mnogo Êe te doÊi”, javi se Pejk, “jer nema prijevoza do carstva nebeskog

svaki dan.”

“Tu li si ti, PejËe?” ∑ oglasi se car.

26

PEJK

»ovjek bijaπe voljan dati mu sve πto ima, te je otvorio dno i u baËvu seumjesto Pejka uvukao.

“Sretan ti put!” ∑ kaza car, vjerujuÊi da je Pejk unutra. “Sad Êeπ odjuriti dofjorda bræe nego zapregom irvasa, dosta mi je tebe i tvojih Ëarobnih πtapiÊa!”

BaËva nije preπla ni pola brda, a veÊ se u paramparËad razbila; niπta nijeostalo ni od nje ni od onoga koji je u njoj bio.

Ali kad se car na dvore vratio, Pejk je veÊ ondje bio, sjedio je na pragu i nasvojoj svirali svirao.

“Tu si, PejËe?” ∑ oglasi se car.“Tu sam, a gdje bih drugdje bio?” ∑ uzvrati Pejk. “Mogao bih ovdje kuÊu

iznajmiti, za sve konje, i sve blago, i novce koje imam.”“Gdje sam te to gurnuo da si toliko bogatstvo stekao?” ∑ u Ëudu Êe car.“Gurnuo si me u fjord, a gdje drugdje”, odgovori Pejk. “A kad sam na dno

doπao ∑ Boæe, koliko je toga tamo bilo! I konja, i krava, i zlata, i sveg blaga,Ëitava krda i gomile velike kao kuÊa!”

“©to traæiπ da me istim putem gurneπ?” ∑ upita car.“Ma neÊemo viπe trgovati!” ∑ odgovori Pejk. “Ti neÊeπ niπta od mene, te ni

ja neÊu niπta od tebe!”Potom je cara u baËvu ugurao, i niz stranu ga zakotrljao, a kad ga je

besplatno niz brdo prevezao, carskim se dvorima zaputio. Ondje je najmlau carevu kÊer oæenio, i svadbu naËinio. Poslije je upravljao

carevinom, ali sakrio je svoje Ëarobne πtapiÊe, i to dobro, tako da nitko viπe onjemu niπta nije ni Ëuo, niti je tko za momka Pejka pitao, veÊ samo za carasamog.

27

PALA»INKA

Bila nekoÊ neka æena koja je imala sedmero gladne djece, te im je palaËinkepravila. Bijaπe to palaËinka od mlijeka netom oteljene krave; u tavi je onanarasla, i baπ je povelika i naoËita bila. DjeËica su uokolo stajala, a djed sjedioi gledao.

“Daj mi malo palaËinke, majko, tako sam gladan”, zamoli jedno dijete.“O, draga”, kaza drugo.“O, draga i mila”, Ëulo se treÊe.“O, draga i mila i lijepa”, zamoli Ëetvrto.“O, draga i lijepa i mila i slatka”, kaza peto.“O, draga i lijepa i dobra i mila i slatka”, πesto Êe dijete.“O, draga i lijepa i dobra i slatka i mila i najdraæa”, zamoli sedmo. I tako su molili da dobiju palaËinku svi skupa, sve jedno ljepπe od drugoga,

jer bili su tako gladni i dobri.“Ma saËekajte malo, djeco moja, dok se ne prevrne”, kaza ona ∑ dok je ne

prevrnem, htjela je reÊi ∑ “tad Êete dobiti palaËinku, svi skupa. Gle kako jedebela i naoËita!”

Kad je palaËinka to Ëula, uplaπila se, i iznenada sama od sebe prevrnula,hoteÊi van iz tave. Ali sad je na drugu stranu pala, i kad se malo i s te straneispekla i ËvrπÊa postala, na pod je skoËila i poput toËka se kroz vrata i dalje nizcestu otkotrljala.

“Hej, ti!” ∑ æena Êe za njom, pohitavπi s tavom u jednoj ruci i kutlaËom udrugoj; potrËala je πto je mogla bræe, a djeca za njom, i djed na kraju πe-puckajuÊi.

“Hej, stani! Uhvati je, daj, brzo!” ∑ vriπtali su, trËeÊi jedno za drugim,hoteÊi je dostiÊi i uhvatiti. Ali palaËinka se kotrljala i kotrljala, i iznenada, bilaje tako daleko da je viπe nisu mogli vidjeti ∑ jer palaËinka bijaπe vjeπtija nanogama negoli svi oni skupa.

Jedno se vrijeme ona kotrljala, a onda susrete nekog Ëovjeka.“Dobar dan, palaËinko!” ∑ pozdravi Ëovjek.“Pomoz’ bog, ËovjeËe-veseljaËe!” ∑ uzvrati palaËinka.“Draga palaËinkice, ne kotrljaj se tako brzo, stani malo da te pojedem!” ∑

kaza Ëovjek.

Likovni prilog Otto Sinding

28

PALA»INKA

“Kad sam pobjegla æeni-sjeni, star-djedici, i sedmorici malih-gladnih-dre-kavih, pobjeÊi Êu i tebi, ËovjeËe-veseljaËe!” ∑ uzvrati palaËinka, te se otkotrljadalje i do kokoπi dokotrlja.

“Dobar dan, palaËinko!” ∑ pozdravi kokoπ.“Dobar dan, kokice-nesilice!” ∑ uzvrati palaËinka.“Draga moja palaËinkice, ne kotrljaj se tako brzo, stani malo da te poje-

dem!” ∑ zamoli kokoπ.“Kad sam veÊ pobjegla æeni-sjeni, star-djedici, sedmorici malih-gladnih-

drekavih i Ëovjeku-veseljaku, i tebi Êu, kokice-nesilice!” ∑ odgovori palaËinka,i otkotrlja se poput toËka niz cestu.

Onda naie na pijetla.“Dobar dan, palaËinko!” ∑ pozdravi pijetao.“Dobar dan, pijevËe-sijevËe!” ∑ pozdravi palaËinka.“Draga moja palaËinko, ne kotrljaj se tako brzo, stani malo da te pojedem!”

∑ kaza pijetao.“Kad sam pobjegla æeni-sjeni, star-djedici, sedmorici malih-gladnih-dre-

kavih, Ëovjeku-veseljaku, kokici-nesilici, pobjeÊi Êu i tebi, pijevËe-sijevËe!” ∑uzvrati palaËinka, te se nastavi kotrljati πto je bræe mogla.

I dugo se ona kotrljala, da bi potom patku srela.“Dobar ti dan, palaËinkice!” ∑ pozdravi patka.“Dobar dan, patkice-slatkice!” ∑ pozdravi palaËinka.“Draga moja palaËinkice, ne kotrljaj se tako brzo, stani malo da te poje-

dem!” ∑ reËe patka.

PalaËinka je na pod skoËila i poput toËka se kroz vrata i dalje niz cestu otkotrljala.

29

PALA»INKA

“Kad sam veÊ pobjegla æeni-sjeni, star-djedici, sedmorici malih-gladnih-drekavih, Ëovjeku-veseljaku, kokici-nesilici, pijevcu-sijevcu, mogu i tebi, pat-kice-slatkice!” ∑ kaza palaËinka, i otkotrlja se najbræe πto je mogla.

I dugo se, dugo kotrljala, a onda susrete gusku.“Dobar dan, palaËinko!” ∑ pozdravi guska.“Dobar dan, guπËice-puπËice!” ∑ kaza palaËinka.“Draga moja palaËinko, ne kotrljaj se tako brzo, stani malo da te pojedem!”

∑ zamoli guska.“Kad sam veÊ pobjegla æeni-sjeni, star-djedici, sedmorici malih-gladnih-

drekavih, Ëovjeku-veseljaku, kokici-nesilici, pijevcu-sijevcu, patkici-slatkici, itebi Êu, guπËice-puπËice!” ∑ njoj Êe palaËinka, te se otkotrlja dalje.

Nakon πto se podugo kotrljala, srela je gusana.“Dobar ti dan, palaËinkice!” ∑ pozdravi gusan.“Dobar dan, gusane-rusane!” ∑ pozdravi palaËinka.“Draga moja palaËinkice, ne kotrljaj se tako brzo, stani malo da te po-

jedem!” ∑ lijepo zamoli gusan.“Kad sam pobjegla æeni-sjeni, star-djedici, sedmorici malih-gladnih-dre-

kavih, Ëovjeku-veseljaku, kokici-nesilici, pijevcu-sijevcu, patkici-slatkici, guπ-Ëici-puπËici, pobjeÊi Êu i tebi, gusane-rusane!” ∑ uzvrati palaËinka, te seotkotrlja πto je bræe mogla.

I kotrljala se, dugo, dugo, a onda je svinju srela. “Dobar dan, palaËinko!” ∑ pozdravi svinja.“Dobar dan, svinjice-slatka-dinjice!” ∑ reËe palaËinka, i nastavi se kotrljati

najbræe πto je mogla.“Stani malo!” ∑ svinja Êe za njom. “Nema potrebe da tako juriπ, moæemo

skupa kroz πumu. Tamo ti nije baπ sigurno, znaπ!” O-ho, moæda u tome i ima neπto, pomisli palaËinka te pristane. I poπli su skupa, da bi na kraju do nekog potoka stigli. Svinja je na svom

salu zaplivala, ko od πale. Ali palaËinka nije mogla na drugu stranu.“Sjedni mi na njuπku!” ∑ reËe svinja. “Ja Êu te prebaciti.”PalaËinka tako i uËini.“Njof-njof!” ∑ kaza svinja i pojede palaËinku u jednom zalogaju. I poπto

nema palaËinkice, nema viπe ni nabrajalice.

30

GU©»ARICA OSICA

Bio jednom neki car koji je imao tako mnogo gusaka da mu je trebaladjevojka koja Êe samo na njih paziti. Toj djevojci ime bijaπe Ose, a zvali su jeGuπËarica Osica.

Jednom je tako princ od Engleske krenuo u svijet ne bi li sebi nevjestunaπao, i na putu je sreo djevojku Osu.

“Tu si, Osice?” ∑ javi se princ.“Evo jesam, sjedim, πtopam i krpam, na princa od Engleske danas Ëekam”,

njemu Êe Osica.“Njega ti neÊeπ doËekati!” ∑ kaza princ.“Ako ga hoÊu, i dobit Êu ga!” ∑ uzvrati Osica.Odaslani bijahu slikari u sve zemlje i sva carstva da naslikaju najljepπe

princeze, kako bi meu njima princ svoju buduÊu odabrao. Jedna od njih mu seposebno svidjela, te je po nju i otiπao s namjerom da je za æenu uzme, i bijaπeveseo i sretan kad mu je ona postala dragana. No, princ je imao nekakavkamen, koji mu je pokraj postelje stajao, a koji je sve znao. Kad je ta princezadoπla, GuπËarica Osica joj kaza da, ako je imala ljubavnika otprije, ili ako neπtokrije πto princ ne bi smio znati, ne smije nikako prijeÊi preko kamena koji mupokraj postelje stoji.

“On Êe mu sve o tebi reÊi!” ∑ kaza joj ona. Kad je to princeza Ëula, tuga ju je obuzela, moæeπ misliti. Ali ona se do-

sjetila, te je Osu zamolila da ova umjesto nje princu uveËer u loænicu ode, a Ëimon zaspi, da njih dvije zamijene mjesta, i tako Êe ujutro on pokraj sebe imationu pravu.

©to dogovorile, to i uËinile.Kad je GuπËarica Osica doπla i na kamen nagazila, princ upita: “Tko se to u moju loænicu penje?”“»ista i prava djevica!” ∑ odgovori kamen. Tad oni legoπe da spavaju. No, kad je noÊ poodmakla, doπla je ona princeza i legla umjesto Ose.Ujutro, kad su ustali, opet princ upita kamen:

Likovni prilog Otto Sinding

31

GU©»ARICA OSICA

“Tko to iz moje loænice ustaje?”“Jedna πto je tri ljubavnika imala!” ∑ odgovori kamen.Kad je princ to Ëuo, nije ju htio za æenu uzeti, budi siguran, veÊ ju je kuÊi

poslao, a umjesto nje neku drugu draganu naπao.Poπavπi njoj u posjet, opet je na putu GuπËaricu Osicu sreo.“Tu si ti, GuπËarice Osice?” ∑ oglasi se princ.“Jesam, tu sam, sjedim, i πtopam, i krpam, i na princa od Engleske danas

Ëekam”, uzvrati Ose.“Njega ti neÊeπ doËekati!” ∑ kaza princ.“Ako ga hoÊu, i dobit Êu ga!” ∑ reËe Ose.Ali i s tom je princezom bilo isto kao i s onom prvom, s tom razlikom πto

je kamen, kad je ona ujutro ustala, kazao da ih je ova imala πestoricu. Tako ninju princ nije htio za æenu uzeti, te je i nju s dvora otjerao. Potom je princodluËio joπ jednom pokuπati pronaÊi neku koja je Ëista i prava. Traæio jeposvuda, u zemljama mnogim, dok nije naπao jednu koja mu se svidjela.

Kad joj je poπao, opet je na putu GuπËaricu Osicu sreo.“Tu si, GuπËarice Osice?” ∑ javi se princ.“Evo jesam, sjedim, i πtopam, i krpam, i na princa od Engleske danas

Ëekam”, kaza Ose.“Njega neÊeπ doËekati!” ∑ uzvrati princ.“Ako ga hoÊu, i dobit Êu ga!” ∑ kaza Osica.Kad je princeza stigla, i njoj je GuπËarica Osica kazala sve ono πto je rekla

i onim dvjema prije nje: ako je imala ljubavnika, ili ako ima neπto πto princ nebi smio saznati, onda ne smije stati na kamen koji princu pokraj postelje stoji.

“On princu sve kaæe!” ∑ njoj Êe Ose. Nato se princeza silno raæalostila. Ali i ona se, kao i one dvije prije nje,

dosjetila πto Êe, te je zamolila Osu da umjesto nje poe, i uveËer s prinËemlegne, a kad on zaspi, da njih dvije zamijene mjesta, i tako Êe on, kad zorazabijeli, pokraj sebe imati onu pravu.

Tako i uËiniπe.Kad je GuπËarica Osica doπla i na kamen nagazila, princ upita: “Tko se to u moju loænicu penje?”“»ista i prava djevica!” ∑ odgovori kamen.Tako oni u postelju legoπe. Ali, kad je bilo kasno uveËer, princ je Osi na prst

prsten stavio; bio je on tako tijesan da ga ona viπe nije mogla skinuti. Princ je,naime, razabrao da se neπto Ëudno dogaa, te je naumio obiljeæiti onu koja jebila prava, kako bi je kasnije mogao prepoznati. Kad je princ zaspao, doπla jeprinceza i Osu u guπËarnik otjerala, te je umjesto nje pokraj princa legla.

Ujutro, kad su iz postelje ustali, princ upita: “Tko to iz moje loænice ustaje?”“Jedna koja je devetoricu imala!” ∑ odgovori kamen.

32

GU©»ARICA OSICA

Kad je princ to Ëuo, razbjesnio se i smjesta je otjerao. A onda je kamen upitao kako je moguÊe da su to one iste princeze koje su

mu u loænicu dolazile; pa on to nikako ne moæe shvatiti! Tad je kamen sve potanko ispriËao kako je bilo, kako su ga princeze na-

samarile, jer je umjesto njih GuπËarica Osica njemu u postelju dolazila. Princ se htio u to i uvjeriti, te se zaputio k njoj koja je carske guske Ëuvala,

da vidi je li joj prsten na prstu. Ako je prsten kod nje, onda je najbolje nju uzeti za caricu, mislio je.

GuπËarica Osica.

33

GU©»ARICA OSICA

A kad je dolje siπao, odmah je spazio da joj je jedan prst zamotan, te ju jeo tome i upitao.

“Ruæno sam se posjekla”, odgovori Osica. On htjede vidjeti, no Ose nije htjela krpu skinuti. On je uhvati za prst, a Ose

ruku k sebi povuËe. Uto je krpa s prsta spala, te je on odmah svoj prsten pre-poznao.

Princ je tad nju do dvora poveo, i tu joj najljepπe ruho dao, te su i svadbuproslavili.

Tako je GuπËarica Osica ipak dobila princa od Engleske, i to samo zato jerga je ona i htjela dobiti.

isto»no od sunca, zapadno od mjeseca...

Documents