Visoka zdravstveno-sanitarna kola strukovnih studija Visan , Beograd

Seminarski rad

Predmet :Zdravstvena nega u onkologiji

Tema :

Specifinosti u ishrani onkolokih bolesnika

Mentor : Student : Br ind.

Novembar,Beograd, 2014. SADRAJ 1. Uvod .3 2.Ishrana za vreme leenja karcinoma........5 3.Uticaj onkolokog leenja na ishranu..........................6 3.1 Uticaj hirurkog zahvata na ishranu ..6 3.2 Uticaj hemioterapije na ishranu 7 3.3 Uticaj zraenja na ishranu ...8 3.4 Uticaj imunoterapije na ishranu 9 4. Smetnje u ishrani i njihovo uklanjanje ...10 4.1 Anoreksija .10 4.2 Promena ukusa hrane ..10 4.3 Suva usta 11 4.4 Ispucala usta i infekcije ....11 4.5 Oteano vakanje i gutanje 11 4.6 Munina .12 4.7 Povraanje .....12 4.8 Dijareja .....12 4.9 Dehidratacija ..13 4.10 Zatvor ..13 5. Sestrinske intervencije 14 6. Zakljuak .15 7. Literatura ...16

1.UvodTumor predstavlja skup elija koje nekontrolisano rastu,razmnoavaju se I ire po organizmu formirajui tumorsku masu elija (tumorsko tkivo).Maligni tumori imaju sve ove osobine I dovode do kompromitovanja ili prekida funkcionisanja vitalnih funkcija.Benigni tumori ne pokazuju sklonosti ka irenju sa mesta nastanka tumora pa je njihova prognoza bolja nego kod malignih tumora.Karcinom je vodei uzork smrti u ekonomski razvijenim zemljama i zemljama u razvoju.Godinje se otkrije 10-12 miliona novih obolelih od karcinoma.

Tokom prethodnih decenija uestalost karcinoma dosegla je razmere epidemije i pogaa gotovo 44% mukaraca i 39% ena.Procenjuje se da je tokom 2008.godine otkriveno oko 12,7 miliona novih sluajeva karcinoma,a da je od istog umrlo 7,6 miliona ljudi.Rak dojke kod ena i rak plua kod mukaraca najvei su uzronici smrti na svetu.

Glavni uzroci za nastanak karcinoma,prema Meunarodnoj agenciji za istraivanje raka su:1. Nepravilna ishrana nezdrava2. Puenje3. Kancerogena industrija4. Virusne infekcije5. Mutacije6. Reproduktivni poremeaji7. Uv zraenje

Maligna oboljenja kao multifaktorska grupa bolesti predstavljaju znaajan socijalno medicinski problem kod nas i u svetu.Podaci epidemiolokih istraivanja ukazuju da u etiologiji karcinoma u humanoj populaciji ishrana uestvuje u 60% sluajeva kod ena i 40% kod mukaraca.

Dosadanja istraivanja korelacije naina ishrane i malignih oboljenja ukazala su da hiperenergetska ishrana, preveliki unos masti (posebno zasienih), nedovoljan unos biljnih vlakana, preterano konzumiranje alkohola, animalnih proteina, dimljeno, na rotilju spremljeno i jako usoljeno meso, oksidisane masti, hiperhlorisana voda za pie, kao i prisustvo gojaznosti predstavljaju znaajan rizik za maligna oboljenja.Pored ovih sastojaka, u hrani su prisutni i drugi koji su produkt delovanja plesni, bakterija, virusa, ili su dospeli iz zemljita, vode, vazduha (namerno ili nenamerno), npr. nitrati, nitriti ili se dodaju u toku proizvodnje i prerade kao konzervansi i drugi aditivi koji takoe imaju kancerogeni potencijal.Suprotno tome, vitamin A i beta karotin, vitamin E, vitamin C, folati, kao i neke mineralne materije i elementi u tragovima ( Se,Ca,Mg,Zn,J) zbog antioksidativnog efekta imaju zatitnu, antikancerogenu ulogu. Osim toga, namirnice biljnog porekla sadre mnoge bioaktivne supstance koje nemaju nutritivnu vrednost, ali im se pripisuju protektivni efekti. Ove su supstance prisutne u vou, povru, itaricama i leguminozama (fitoestrogeni, flavonidi, alium i dr.).Antikancerogenu ulogu imaju namirnice bogate dijetnim vlaknima, posebno svee voe, lisnato povre, tamnozeleno i crveno povre, beli i crni luk, i sl.

Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije,za smanjenje oboljevanja od malignih bolesti potrebno je: Znaajno poveati unos povra i itarice Smanjiti unos ukupnih masti,najvie do 30% energetskog unosa Smanjiti unos dimljenih,iusoljenih i kiselih proizvoda Konzumiranje alkohola svesti na minimum Smanjiti unos crvenog mesa ( ne vie od 10%) Ograniiti unos soli na 6 gr. dnevno Preraeni eer unostiti do 10% od ukupnog unosa energije Izbegavti gojaznost Umerena fizika aktivnostOvim preporukama najvie odgovara mediteranski tip ishrane,sa dosta povra i voa,bogat ribom i malim unosom tehnoloki obraenih namirnica

2.Ishrana za vreme leenja karcinomaTerapijska dijeta tokom antitumorskog tretmana pacijenta neophodna je u cilju to boljeg popravljanja opteg stanja organizma,odravanja telesne mase i lakeg podnoenja primenjenog antitumorskog protokola.Ishrana pacijenta za vreme leenja karcinoma teka je i specifina jer napredovanje karcinomskog procesa dovodi do nastanka stanja koje se naziva karcinomska kaheksija.Kancersku kaheksiju karakterie postojanje:-opte slabosti-gubitka apetita-metaboliki i hormonski poremeaji-smanjenje telesne mase-postepen gubitak vitalnih funkcijaKaheksija nastaje iz vie razloga:Izmenjenog oseaja ukusa i mirisa,munine,povraanja,izmenjenog metabolizma,smanjene apsorpcije u crevima.kao i delovanje pojedinih produkata koje stvaraju tumorske elije na centar za rad,to za posledicu ima gubitak apetita.Poremeaj ukusa kod malignih bolesti nastaje i usled nedostatka vitamina B12,tiamina,gvoa,folata i riboflavina.

3.Uticaj onkolokog leenja na ishranuPacijentima je teko, da zbog nuspojava koje prate bolest i leenje,imaju adekvatnu ishranu. Ukus, apetit i funkcionisanje organa za varenje mogu biti poremeeni. Usled nedostatka bitnih sastojaka iz hrane pacijent se moe oseati slabo,umorno, moe biti neotporan na infekcije i zbog toga oteano podnositi leenja. est problem su i mali unos proteina i kalorija koji su vani za snagu i imunitet i pomau u leenju. Rano pronalaenje i uspostavljanje pravilnog naina ishrane je od bitnog znaaja jer moe poveati anse za oporavak. Pacijent sa nainom ishrane prilagodjenim vrsti bolesti i tipu terapije bolje e podneti leenje koje je esto dugotrajno.Odgovarajuim nainom ishrane, moe se:- bolje podnositi terapija-smanjiti pojava ili izraenost tegoba koje su posledica bolesti ili leenja -odrati snaga i energija- podstai odbrambeni sistem organizama i smanjiti rizik od infekcija-pomoi brem oporavku-spreiti pojava ili lake prevazii malnutricija(neuhranjenost)-zaustaviti ili spreiti slabljenje miica, kostiju, krvi, organa-zadrati ili poboljati kvalitet ivota.Ishranu treba prilagoditi i postojanju pridruenih bolesti kao to su eerna bolest, povien krvni pritisak i drugo. Vano je da nastaviti sa pravilnom ishranom i po zavretku leenja.3.1 Uticaj hirurkog zahvata na ishranuHirurki tretman se sprovodi u cilju otklanjanja tumora ili zbog reavanja drugih problema zbog prisustva tumora.Hirurki zahvat poveava potrebu organizma za hranljivim materijama i energentima, koji su potrebni pri zarastanju rana, borbi protih infekcija, pri oporavku od operacije. Ukoliko je pacijent bio neuhranjen pre operacije , moe imati komplikacije prilikom oporavka slabo zarastanje i pojava infekcija. esto se neuhranjenost javlja kod pacijenata obolelih od raka glave, vrata, stomaka i creva, pa stoga treba otpoeti nutritivno leenje pre operacije.U proseku, svaki drugi pacijent oboleo od raka e biti podvrgnut nekoj operaciji.Bilo da je re o uklanjanju organa, ili dela organa, ovi zahvati mogu onemoguiti pacijenta da se normalno hrani.Potrebno je da bolesnik sledi preporuke zdravstvenog tima. Lekar e bolesniku dati specifine preporuke i instrukcije ta i kako jede bolesnik nakon operacije. Prehrana koju e bolesniku preporuiti lekar zavisie o mnogim stvarima: o stanju u kojem se bolesnik nalazi, o prirodi samog operativnog zahvata i drugo. Mnogi bolesnici nemaju posebnih prehrambenih ogranienja, ali neki ih imaju. Tako neki bolesnici odreeno vrijeme moraju uzimati samo bistru tenost. Kada se bolesniku prehrambena ogranienja ukinu, treba jesti kvalitetnu, dobro izbalansiranu hranu koju je bolesnik jeo i pre operativnog zahvata. Kombinacija bolesnikove bolesti, ozlede, operacije i posleoperativnih prehrambenih ogranienja zahteva unos kvalitetne hrane, ime se pospeuje ozdravljenje i oporavak. Postoje posebne metode nutritivnog leenja koje mogu da pomognu kod ovakvih operacija i omogue pacijentu da unese sve potrebne hranljive sastojke :hranljivi napici kao zamena za vrstu hranu -enteralna ishrana -parenteralna ishranaSaveti :izbegavati gazirana pia i hranu koja izaziva gasove ( pasulj, graak, brokoli, kupus, zelena paprika, krastavac )kod slabog apetita poveati unos vlakana i unositi puno vode. Dobri izbori vlakana su ovsene pahuljice, povre, voe i integralni hleb.izabrati hranu bogatiju proteinima i kalorijama, kako bi se ubrzalo zarastanje rana. Dobar izbor su : jaja, sir, mleko, leink, kikiriki, meso, 3.2 Uticaj hemioterapije na ishranuHemioterapija predstavlja leenje malignih tumora lekovima koji dovode do unitenja malignih elija ili smanjujuju i zaustavljaju njihov rast. Na alost, ovi lekovi imaju sistemsko dejstvo to znai da oni ne deluju samo na tumorske elije, ve i na druge elije u organizmu. Oteenje elija digestivnog trakta tokom hemioterapije dovodi do pojave proliva, zatvora i smanjene apsorpcije hranljivih materija iz creva. Takoe, hemioterapija izaziva muninu i povraanje. -promene u digestivnom traktu kod primene hemioterapije traju kratko jer dolazi do brzog obnavljanja tkiva (za oko 3 dana) pa nisu potrebne vee izmene u ishrani bolesnika-ukoliko se u hemioterapiji koriste i kortikosteroidni preparati (sintetski analozi hormona kore nadbubrene lezde) potrebno je sprovesti terapijsku dijetu sa smanjenim dnevnim unosom soli (Na) i glukoze.Neeljeni efekti koji se mogu javiti tokom hemioterapije :-anoreksija -munina-povraanje-proliv i zatvor-rane i bolovi u ustima-promene u ukusu hrane-infekcijeIshrana za vreme hemioterapije je veoma vana.Ouvanje vitalnosti organizma,obnavljanje terapijom oteenih normalnih elija,odravanje telesne teine,kai i smanjenje nuspojava u mnogome zavise od pravilne ishrane.Hemiopterapija ponekad izaziva gubitak apetita.U toku hemoterapije javljaju se munina, gaenje i povraanje, gubitak ukusa, nedostatak apetita, ulceracije, malapsorpcije, stomatitis i dr. Ove tegobe oteavaju pacijentu da zadri hranljive materije neophodne za obnovu krvnih zrnaca izmedju ciklusa hemioterapijeLako svarljiva ishrana olakava tegobe pacijentu Bolesnik treba da ima najvie 3 obroka dnevno. U teim sluajevima sa izraenom dijarejom pristupa se ishrani predvienoj kod akutnih proliva. Treba izbegavati: tople napitke i hladna jela, svee i suvo povre i voe, posebno kupus, crni luk, crni hleb, jaja (zbog oteanog varenja). Nutritivno leenje moe pomoi pacijentu da otkloni neeljene efekte i nadoknadi hranljive materije potrebne za podnoenje i oporavak od tretmana, sprei mravljenje i odri osnovno zdravlje.Koriste se hranljivi napici-zamena za vrstu hranu i enteralna ishrana ( preko cevice)3.3 Uticaj zraenja na ishranuZraenje je vrsta terapije koja za ubijanje elija raka koristi jonizujue zraenje.Zdrave elije u blizini raka mogu trpeti oteenja od zraenja i, u zavisnosti od doze zraenja i dela tela gde se zrai, izazvati neljene efekte.Terapija malignih tumora zraenjem moe dovesti do nastanka brojnih promena koje utiu na unos, pasau, varenje i apsorpciju hrane. Najei problemi koji prate ishranu nakon terapije malignih tumora zraenjem su: suvoa usta, oteenja sluznice gastrointestinalnog trakta, poremeaji gutanja, poremeaji oseaja ukusa i smanjena apsorpcija hranljivih materija iz creva. Blai simptomi zrane terapije su: munina, gaenje, povraanje, gastritis i proliv.Ishrana ovih pacijenata treba da prevazie navedene probleme koji su (obino) prolaznog karaktera.Metode nutritivnog leenja kod zraenja su:-hranljivi napici kao zamena za hranu-entralna ishrana- promene u ishrani odnosno male porcije tokom dana i unos odredjenih vrsta namirnica3.4 Uticaj imunoterapije na ishranuImunoterapija predstavlja leenje od raka uz pomo imunog sistema pacijenta. Problemi sa ishranom :-groznica-munina-povraanje-proliv-anoreksija-zamorAko se ovi neeljeni efekti ne saniraju moe doi do gubitka telesne teine i pojave neuhranjenosti. Nutritivno leenje moe otkloniti ili smanjiti neeljene efekte i moe pomoi da se pacijent obezbedi sa hranljivim materijama potrebnim za podnoenje tretmana, da sprei gubitak kilograma i odri osnovno zdravlje.

4. Smetnje u ishrani i njihovo uklanjanje

Smetnje koje se javljaju zbog raka ili kao posledica neke od terapija mogu da poremete normalnu ishranu. Potrebno je primeniti odreene mere kako bi organizam nastavio da dobija neophodne hranljive sastojke.Savetuje se uzimanje visokokalorine hrane bogate proteinima.4.1 Anoreksija ( gubitak apetita i mravljenje )Anoreksija je najei problem koji se javlja kod pacijenata. stimulisati apetiti mirisom, ukusom i izgledom obroka jesti manje, ee i u odreeno vreme unositi male obroke svaka 2 sata umesto 3 vea obroka hrana treba da je visokokalorina i sa dosta proteina ukoliko postoje potekoe sa konzumiranjem vrste hrane, koristiti hranljivu tenu hranu doruak treba da sadri treinu belanevina i kalorija koje su potrebne za jedan dan isprobati nove recepte koji sadre razliite namirnice, zaine, aditiveDa bi poveali koliinu proteina i kalorija u obroku potrebno je koristiti : mlene proizvode piletinu sa zainima belance ajno pecivo, keks sa suvim voem hleb sa semenkama, testenina suvo voe, voni kola majonez, keap, pavlaku dodati uz glavni obrok prirodno ceene vone sokove

4.2 Promena ukusa hrane

Zbog terapije ili zbog problema sa zubima mogu se javiti promene ukusa hrane.Sledei saveti mogu pomoi da se regulie promena ukusa.

ispirati usta vodom pre obroka probati omiljenu hranu jesti male obroke vie puta dnevno jesti kad god se oseti potreba konzumirati aromatinu hranu kako bi se stimulisalo ulo ukusa dodati zaine i sosove jelima meso moe prouzrokovati neugodan ukus, potrebno ga je zameniti drugim namirnicama koje su bogate proteinima ( mleni proizvodi, jaja ) poboljati ukus mesa marinadama koristiti plastino posue ako hrana ima metalan ukus jesti u drutvu porodice i prijatelja prekinuti sa jelom ukoliko izaziva neprijatan ukus4.3 Suva usta Suva usta mogu da se jave kao posledica zraenja ili uzimanja nekih lekova. Mogu da se jave smetnje pri govoru, ukusu, gutanje moe biti oteano. Povean je rizik od stomatolokih oboljenja zbog smanjenog luenja pljuvake. jesti sonu hranu sa dosta soseva vakati vake jesti zamrznute slatkie prati zube i desni pri ruci uvek imati vodu da se ovlae usta izbegavati tenosti i hranu koje sadre puno eera ne ispirati usta sredstvima koja sadre alkohol koristiti slamicu za napitke

4.4 Ispucala usta i infekcije

Ispucala usta se javljaju kao posledica hemioterapije i zraenja. Pored ispravne higijene usta, mogu pomoi i sledei saveti :

jedite mekanu hranu koja je pogodna za vakanje i gutanje mekane voke, pasirano voe mladi sir pirei od povra pudinge, mlene ejkove kajgana kuvane ovsene pahuljice izbegavati tvrdu, suvu ili grubu hranu izbegavati kiselo voe i sokove,ljutu, zainjenu hranu konzumirati tenost pomou slamice hrana treba da bude hladna ili mlaka, jer vrua i topla jela mogu iritirati osetljiva usta

4.5 Oteano vakanje i gutanje

Ukoliko bolesnik moe da vae normalno treba da pokua da jede. Hrana treba da se savae dobro, piti uz obrok umereno kako bi hrana sila u eludac. Hranu treba miksirati i koristiti hranljive sosove. Obavezan je dnevni unos vitamina, uzimanje manjih obroka, ali esto. Obroke treba lepo servirati, izmeu obroka uzimati visokoproteinske napitke ( jogurt, kefir ) .

Preporuuje se : miksovati hranu sa supom,maslacom,raznim sosovima kremovi, pudinzi obogaeni mlekom u prahu pire od krompira i drugog povra hrana treba da bude sobne temperature ili hladna ispirati usta nakon obroka izbegavati kiselo voe, zainjenu i vrelu hranu4.6 Munina- jedite pre poetka terapije- jedite vie manjih obroka dnevno - jedite hladnu hranu bez jakih mirisa- budite u sedeem stavu minimum jedan sat posle obroka- izbegavajte hranu koja izaziva muninu - masnu, prenu, zainjenu i preslatku hranu- jedite suvlju hranu kao to su krekeri, grisine, tost, preko dana- jedite pasiranu, sonu, lako svarljivu hranu- moete jesti : jogurt, mlad postan sir, belo meso, pirina- od voa i povra : krompir, argarepa, banana, jabuka- tenosti konzumirajte polako, malim gutljajima tokom dana- preporuuju se bistre tenosti : supa, aj od nane, sok od jabuke- izbegavajte da jedete u prostoriji koja se osea na kuvanje ili gde je pretoplo. - imajte pri ruci mentol ili limun bonbone ako imate lo ukus u ustima.

4.7 Povraanje

Ukoliko imate nagon na povraanje ili povraate, preporuuje se : ne jesti i piti dok ne prestane nagon za povraanjem nakon toga, uzimati polako i u razmacima male gutljaje vode,aja ili bistrih supa ukoliko organizam prihvati tenu hranu, nakon nekog vremena prei na kaastu hranu (pire od krompira, argarepe, kaa od pirina, jogurt)

4.8 Dijareja

Proliv mogu izazvati terapije, operacije na stomaku i crevima ili emocionalni stres. Ako dijareja due traje moe izazvati dehidrataciju ili sniziti nivo soli i minerala u organizmu.Preporuuju se :

- supe, orbe, sportski napici, banane i voe u konzervi da nadoknadite soli i minerale- pirina, tost- jogurt, mlad sir, piletina bez koice, belance- kuvano povre (argarepa, krompir, bundeva)- od voa - banane, peene jabuke- dosta tenosti kroz ei unos manjih koliina - supe, gorak aj- mlaki napici

Ne preporuuje se :

- vrua jela, masna i preena hrana, ljuti zaini- ledena pia, kafa, slatkii- hrana bogata vlaknima, naroito suv pasulj, brokole, karfiol i kupus i proizvodi na bazi celog zrna itarica- namirnice koje izazivaju gasove-graak, brokoli, kupus, karfiol, soivo i gazirana pia- mleko, svee voe i povre- ograniiti unos vaka i bonbona koje imaju oznaku sugar free --bez seera, ili sadre sorbitol (alkoholni eer)- uzimati bar jednu asu tenosti posle svakog pranjenja

4.9 Dehidratacija

Organizmu je potrebno mnogo vode da nadoknadi izgubljene tenosti tokom dana. Jedan od prvih znakova dehidratacije je zamor.Saveti koji e pomoi da se sprei dehidratacija : uzimati 8 do 12 asa tenosti dnevno poneti flasiu sa vodom kad se polazi od kue ograniiti unos pia koja sadre kofein-gazirani sokovi, kafa, i sve vrste ajeva najvie piti posle i/ili izmedju obroka uzimati sredstva koji smanjuju muninu i povraanje4.10 ZatvorZatvor se definie kao izostanak redovne stolice, odnosno manje od tri pranjenja nedeljno. Javlja se usled nedostatka vode ili vlaknastog povra u ishrani, nedostatka fizike aktivnosti ili zbog hemioterapije i uzimanja lekova.Preporuuje se: namirnice bogate biljnim vlaknima - svee voe i povre,integralne itarice,suvo voe,smokve,urme,kajsije,ljive penine mekinje 1 kaika dnevno seme lana (2-3kaike dnevno,moe se dodati i u cerealije) dosta tenosti najmanje 1,5 l na dan - voda, topli sokovi, limunada, ajevi bez kofeina poveajte fiziku aktivnost, redovno setajte i vebajte

5. Sestrinske intervencije

Neophodno je angaovanje u vezi sa merama prevencije. Potrebna je redovna higijena usta i zuba, spreiti razvoj stomatitisa. U dogovoru sa dijetetiarem-nutricionistom i bolesnikom, izbaciti hranu koja bolesniku smeta i uvesti ishranu koja je odgovarajua. Kod prisutnog metalnog ukusa uvesti izmeu obroka pepermint bez eera.Kod problema poremeaja apetita i promene ukusa hrane vano je insistirati na redovnim obrocima i adekvatnom unosu kvalitetnih hranljivih sastojaka.

6. ZakljuakPored saveta koji mogu pomoi kod ovih i novonastalih problema,preporuuje se unos mekane, sone hrane i bistrih tenosti.U poodmaklom stadijumu bolesti, na hranu bi trebalo gledati kao na izvor uivanja. Ishrana ne bi trebala da se svodi samo na potrebe za kalorijama, proteinima i drugim potrebnim hranljivim sastojcima.Odredjena uzdravanja i zabrane nisu uvek neophodne, kao to je to sluaj sa slatkiima kod obolelih od dijabetesa. Sa druge strane neki pacijenti se moraju pridravati odrenih restrikcija.Oboleli od raka pankreasa, materice, jajnika ili nekog raka u predelu stomaka, moraju imati blag reim ishrane (bez sveeg voa i povra, bez oraha, lenika, badema ili semenki) da ne bi doslo do zatvora.Restikcije u ishrani treba uzeti u obzir u odnosu na kvalitet ivota i elje pacijenta.Onkoloki bolesnici esto imaju poseban reim ishrane koji se razlikuje od onoga to se inae podrazumeva pod pravilnom ishranom.S obzirom na njihovu bolest,njima je pre svega potrbno da jedu dovoljno da bi sauvali snagu koja je potrebna za savladavanje neeljenih dejstava onkolokih terapija.Zato onkoloki bolesnici imaju poveanu potrebu za dodatnim proteinima i kalorijama i zato u njihovu ishranu treba ukljuiti vie mleka,sira i jaja.Ukoliko imaju problema sa vakanjem i gutanjem,treba im hranu pasirati ili davati zenu hranu.Medicinska sestra tehniar ima vanu ulogu u prevenciji,dijagnostici malignog oboljenja,aktivnoj nezi i leenju kao i rehabilitaciji pacijenta.One treba da prepoznaju znakove i simptome malignog oboljenja kao i komplikacije koje se javljaju kao posledica leenja malignih bolesti.Svojim znanjem i savetima treba da pomogne pacijentu da to lake podnese i prihvati bolest.

7. Literatura

1. Banovi S., Osnovi zdravstvene nege u onkologiji, Visan, Beograd 20102. Nikoli M., Dijetetik, Medicinski fakultet, Ni, 2008.3. http://www.vma.mod.gov.rs/saveti-za-ishranu-onkoloskih-bolesnika.pdf

6