166

TU

RIZ

AM

I H

OT

EL

IJE

RS

TV

O

Rad primljen: 01.12.2009.UDK: 338.48-6:7/8(497.11 )

725.96(497.11)INTERPRETACIJA SPOMENIKOG NASLEA:

RAZGLEDANJE BEOGRADSKE TVRAVE

INTERPRETATION OF HISTORICAL MONUMENTS: SIGHTSEEING OF BELGRADE FORTRESS

Branslav Raboti

Rezime: Grupnu turu u pratnji vodia mnogi ljudi doivljavaju kao privlano iskustvo, jer im nudi informacije, druenje i zabavu. Njena neformalnost ini je posebno efikasnim medijumom za prenoenje vanih poruka uesnicima, bilo da su u pitanju turisti ili rezidenti. Interpretativna tura omoguava lokalnom stanovnitvu da, uz strunog vodia, bolje upozna pojedine ambijente u svom gradu i da se dublje zainteresuje za kulturno naslee. To je viestruko vano, posebno za razvoj kulturnog tur-izma. Odnos prema sopstvenoj tradiciji i kulturnom nasleu utie i na percepciju turista pri poseti lokalitetima, pa i njihovo ponaanje. U ovom radu se predstavlja jedan od prvih projekata masovne interpretacije spomenikog naslea u Evropi, u formi voene ture, a koji je pokrenut u Srbiji 1998. godine. Sponzor regularnih, besplatnih, interpretativnih tura, za graane Beograda, je centralna gradska optina Stari grad.1

Kljune rei: interpretacija, kulturno naslee, turistiki vodi, Beogradska tvrava

Abstract: A lot of people view guided group tour as an appealing experience, because it offers knowl-edge, fun and an opportunity for socializing. Informality of the setting makes it an efficient medium for conveying important messages to participants, not only to tourists but also to local people. The interpretive tour enables residents to get to know certain areas in their town better and become deeply interested in monuments of history with the help of an experienced and educated guide. Generally, it is important for any tourism destination, and especially for the development of cultural tourism: the residents treatment of their own tradition and cultural heritage define to a great extent the tourists perception of the site they visit as well as their behavior. This paper analyses one of Europes first proj-ects of cultural heritage mass interpretation in the form of guided tours, set up in Serbia in 1998. The sponsor of the free of charge, interpretive guided walks for the citizens of Belgrade is the citys central municipality Stari Grad (Old Town).

Key words: interpretation, cultural heritage, tourist guide, Belgrade Fortress

1 Tekst koji sledi predstavlja skraenu i modifikovanu verziju rada Tourist Guides as Cultural Heritage Interpreters: Belgrade Experience with Municipality-Sponsored Guided Walks for Local Residents, koji je autor predstavio na Meunarodnoj konferenciji Cultural and Event Tourism: Issues and Debates, odranoj novembra 2008. godine u Turskoj (Akdeniz University, Alanya Faculty of Business i Buckinghamshire New University, UK School of Sport, Leisure and Tou-rism).

167

TUR

IZA

M I H

OTELIJER

STV

O

1. UVOD

Interpretacija predstavlja specian oblik posredovanja u informisanju turis-ta i drugih posetilaca. Termin potie od latinskog interpretatio, a podrazumeva objanjenje smisla neke pojave. Njegovo poreklo vodi iz drevnih mitolokih i re-ligijskih izvora. Taj pojam se odnosio na delatnost prenosilaca i tumaa po-ruka putem znakova (u grkoj mitologiji Hermes je ljudima tumaio poruke bo-gova). U nae vreme, pojam interpretaci-ja ima vie znaenja. U svetu umetnosti odnosi se na pevanje, recitovanje, svi-ranje i glumu. Isti pojam podrazumeva i tumaenje, izlaganje i objanjenje raznih spisa, ugovora, zakona.

I u sredinama gde praksa interpre-tacije prirodne i kulturne batine ima tradiciju, kao u SAD, termin interpre-tator jo uvek izaziva zabunu: na an-glosaksonskom podruju ima i znaenje prevodilac. U [1:15] citiran je jedan od tumaa u Virdiniji: Ve sam umoran da ljudima objanjavam: Ne, ja nisam pre-vodilac stranih jezika, ja sam prevodilac istorije. Zbog toga im najee kaem kako sam turistiki vodi. To uvek dobro razumeju. Slino je i u srpskom jeziku, gde se termin interpretator, pre svega, odnosi na izvoaa muzike ili pesme, a sinonim tuma vie upuuje na (sud-skog) prevodioca.

U literaturi se nalaze razne denicije pojma interpretacija. U Encyclopedia of Tourism stoji da je to ...bilo koja ak-tivnost koja ljudima objanjava znaaj nekog objekta, kulture ili mesta [2:237]. Neki autori smatraju da je u pitanju oblik edukativne aktivnosti, dok drugi govore o procesu komunikacije, iji je cilj da se

sagovorniku neposredno otkrije znaaj prirodnih i kulturnih vrednosti.

U svom, sada ve klasinom radu, In-tepreting Our Heritage, Tilden pie da je tumaenje ...edukativna aktivnost iji je cilj vie usmeren na otkrivanje znaenja i odnosa... posredstvom doivljaja, iz prve ruke i ilustrativnih sredstava, a manje na obino nabrajanje faktograf-skih podataka [3:14].2 S druge strane, ameriko Nacionalno udruenje za inter-pretaciju istie: Interpretacija je proces komunikacije koji ujedinjuje emotivne i intelektualne veze izmeu intereso-vanja publike i inherentnog znaenja odreenog prirodnog ili kulturnog resursa.3

U postojeim denicijama, Moscar-do [2:237] uoava tri zajednike odlike. Prvo, interpretacija se ee vidi kao ob-lik komunikacije nego edukacije. Ona treba da ponudi vie od pojedinanih informacija, da ohrabri publiku za samo-stalno saznavanje i uenje, a pritom da bude i zabavna, obezbeujui uslove za snaniji doivljaj. Drugo, interpretacija treba da pomogne ljudima u razume-vanju nekog mesta ili kulture i generie podrku za njihovo ouvanje. Tree, in-terpretacija se moe poimati i kao strate-gija upravljanja turizmom, rekreacijom i resursima. Efektivna interpretacija daje ljudima potrebne informacije i ohrabru-je ih u smislu odgovornog, odrivog ponaanja.

Interpretacija kao sredstvo turistikog menadmenta ima za cilj da turistima i drugim posetiocima u destinaciji objasni 2 Tilden naglaava: Informacija, kao takva,

nije interpretacija. Tumaenje je otkrovenje na bazi informacija, a to su dve potpuno razliite stvari (Ibid.).

3 http://www.interpnet.com/

168

TUR

IZA

M I

HO

TELI

JER

STV

O znaaj konkretnih turistikih resursa i doprinese razumevanju, pozitivnom ut-isku i divljenju, odnosno svesti o potre-bi zatite prirodne i kulturne batine. Dostupnost, raznovrsnost i kvalitet in-terpretativnih medija utiu na stepen konkurentske sposobnosti turistike destinacije, jer je to u neposrednoj vezi sa potrebama, interesovanjima i oe-kivanjima turista, stepenom atraktivnosti prirodnih i kulturnih resursa, kao i opre-deljenjem i aktivnostima lokalne zajed-nice na planu environmentalne zatite. Izuzetno je vano da ukupno znanje o resursima bude na raspolaganju svim segmentima drutva, ukljuujui i sub-jekte turistike delatnosti [4]. Time se ne doprinosi samo optoj brizi o resur-sima, ve podstie i njihova konkretna valorizacija u okviru ukupnog i parci-jalnog turistikog proizvoda. Naravno, od znaaja za ekasnost interpretacije je i ljudski faktor, odnosno postojanje edukovanih turistikih vodia, kustosa i drugih interpretatora. Misija interpre-tacije, oigledno, nije samo inspirativ-na, ve je i strateki vana za turistiku destinaciju, jer doprinosi inoviranju i obogaivanju njene postojee ponude, kao i satisfakciji turista i posetilaca.

Interpretacija se ostvaruje direktno ili indirektno. Indirektna ili posredna podra-zumeva komuniciranje putem raznih in-terpretativnih medija i sredstva (plakat, bedeker, oznaka uz eksponat, plan ili ski-ca, audio ili audio-vizuelni kompjuterizo-vani vodi, turistika staza sa oznakama, putni vodii-bedekeri i slino), a to znai bez interakcije sa publikom, dok se nep-osredna direktno ostvaruje tako to in-terpretator (vodi, kustos ili informator u vizitorskom centru) ostvaruje lini kon-

takt sa turistima.4 Praksu ovakve vrste interpretacije, u svetu, najpre su prihva-tili pojedini nacionalni parkovi, prirod-ni rezervati, muzeji i sline institucije javnog sektora, preteno van turistike operative, a potom se primena poela ostvarivati i u komercijalnom turizmu, informativno-propagandnoj delatnosti i turistikom voenju.

Interpretacija, koju ostvaruju turis-tiki vodii, treba da otkrije turistima prirodno i kulturno naslee destinacije. Interpretacijom se razne prirodne, kul-turne i naune pojmovnosti objanjavaju obinim, svakodnevnim jezikom, koji je razumljiv prosenom oveku, dakle onom koji nije struan za takve teme i ne poseduje u vezi sa tim odgovarajua znanja [4]. Tumaenje ne daje de-nitivne zakljuke, niti nareuje, ali sugerie podstie ljude na razmiljanje, zakljuivanje, otkrivanje i aktivno ukljuivanje. Ono pomae da to to gledaju zaista vide, razumeju i doive. Drugaije reeno, pejsa ili kulturno is-torijski spomenik prestaje da bude samo prizor za pasivno posmatranje; interpre-tativni komentar objanjava turistima to to gledaju, nudei im saznanje, in-spiraciju i lini doivljaj mesta, koje tako postaje relevantno za njihov ivot i lino iskustvo.

4 Kate Armstrong i Weiler se slau sa milje-njem da je neposredna (face-to-face) in-terpretacija mona forma, pre svega, jer se zasniva na tehnici koja nije primenjiva u in-direktnoj interpretaciji. Mnogi posetioci za-vise od line interpretacije zbog limitranog znanja jezika ili nedostatka vremena tokom posete: Za one koji poseuju nacionalni park ili podruje zatiene prirode, u okviru voene ture, jedina informacija koju mogu napabiriti o prirodnoj sredini i njenom menadmentu moe biti od organizatora ture ili njenog vodia [5:111].

169

TUR

IZA

M I H

OTELIJER

STV

O

Kod interpretativnih aktivnosti pub-liku, osim turista, mogu initi i lokalni stanovnici, iji je odnos prema sopst-venoj batini od krucijalne vanosti za odrivost destinacije. Gledajui iz takve perspektive, interpretacija se ponekad dovodi u vezu sa javnim edukativnim programima, koji su, pre svega, name-njeni studentima formalnih obrazovnih institucija ili, pak, organizovanim akci-jama na nivou lokalne zajednice u cilju unapreenja kvaliteta ivota (poveanje nivoa higijene, smanjenje aerozagaenja i slino). Ipak, i pored nekih zajednikih karakteristika sa ovim i slinim vaspit-nim i obrazovnim programima, pred-met interpretacije je konkretan lokalitet ili objekat. Turizam, rekreacija i drugi oblici razonode ine ambijent u kome se interpretativne aktivnosti sprovode, iz ega proizilaze i specini zahtevi u pogledu njihovog sadraja, principa i naina realizacije.

Tumaenje kulturnog i istorijskog naslea besumnje podstie oseanje nacionalne pripadnosti i ponosa kod lokalnog stanovnitva. U tom pogledu, zanimljiv primer predstavlja izrael-ski teacher-guide (vodi-uitelj) [6]. Takav vodi predvodi svoje sunarodnike u specijalnim etnjama, koje imaju vie obrazovno-kulturni, nego turistiki kara-kter. Teacher-guide ostvaruje tiyulim (putovanje), tako to uesnicima pomae da uspostave duhovnu vezu sa raznim predelima svoje domovine, istovremeno zadovoljavajui njihovo interesovanje za arheoloka istraivanja i antiku istori-ju. Fenomen tiyulim moe se tretirati i kao vrsta sekularnog hodoaa, gde je vodi vrsta mentora graanske religije i ohrabriva vere.

Interpretativne poruke moraju biti zanimljive kako bi privukle panju, znaajne da bi ljudi za njih marili i ubedljive kako ne bi razmiljali ili rea-govali isto kao pre nego to su ih uli [7:13]. Uesnici prisustvuju voenoj turi po sopstvenoj volji (sa izuzetkom kolskih grupa), a ne zato to ih je neko primorao, pa s pravom oekuju da im na njoj bude prijatno. Iako zabava i ra-zonoda nisu cilj tumaenja, nuno je da interpretativni komentar bude zanimljiv, osloboen nabrajanja injenica, imena, datuma i cifara. Uspeno tumaenje predstavlja ...akt onglerskog balansir-anja, graciozan i uglaeni balet interakci-je izmeu interpretativne prezentacije i sluaoevog uma [1:138]. Ovakva aluzija nije sluajna: interpretacija je kreativan in, nalik na umetniku formu ili pred-stavu, kao to je to kod onglera, igraa i glumaca. Za svaki oblik umetnikog stvaranja nune su odreene sirovine, a njihova transformacija u proizvod rezultat je sprege intuicije, senzibilnosti, vetine i strasti. Tilden je sasvim u pravu kada, piui o principima interpretacije, naglaava: ...Siguran sam da jedan jedini princip mora biti Ljubav [3:94].

Pitanje je da li su turistiki vodii, iako najee licencirani od strane loka-lnih vlasti, spremni za nastup u ulozi in-terpretatora istorije i kulturne batine, naroito pred svojim sugraanima. Takva misija podrazumeva znanje koje prevazilazi nivo uobiajene edukacije i obuke turistikih vodia, ali i potrebe i oekivanja turista. Ono to je novo i otkrivajue za strane posetioce, nije i za domau publiku, naroito ne za pri-padnike lokalne zajednice. Graanima, koji ive uz objekte kulturne batine i

170

TUR

IZA

M I

HO

TELI

JER

STV

O svakodnevno prolaze pored njih i o njima dobijaju informacije posredstvom sred-stava informisanja, interpretacija mora da ponudi neto novo i obezbedi uvid u manje poznate injenice i detalje koji se obino previaju ili pristup u prostor i objekte koji nisu regularno otvoreni za posetioce.

U postmodernom vremenu, uloga turistikog vodia je da d neto poseb-no, neto to posetilac ne moe dobiti posredstvom bilo kog drugog medijuma. Istovremeno on treba da proiri svoju tradicionalnu ulogu nalazaa puta (path-ndera), obezbeujui pristup ne samo odreenom prostoru, ve i intelektu-alnom terenu koji bi, inae, korisniku usluge ostao nedostupan [8].

2. INTERPRETACIJA BEOGRADSKE TVRAVE

Beograd je jedna od najstarijih met-ropola u Evropi, ali sa malo spomenika koji svedoe o njegovoj dugotrajnoj, dogaajima ispunjenoj i burnoj istoriji.

Nad uem Save u Dunav uzdie se lit-ica na kojoj se nalazi Beogradska tvrava, ija se pojedina utvrenja pruaju i nep-osredno uz pomenute reke. Tvrava je, zapravo, fortikacioni kompleks koji se sastoji iz gornjeg i donjeg dela (ukupna povrina oko 30 ha). Ostaci objekata, vojne arhitekture, pripadaju raznim is-torijskim fazama, od kraja II do sredine XVIII veka i to rimskom i vizantijskom dobu, srpskom srednjem veku (XV vek), austrijskom (krajem XVII i prva polovina XVIII veka) i, konano, turskom (iz sre-dine XVIII veka). Utvrenja su u prolosti vie puta ruena i obnavljanja, a zbog

brojnih ratova i, ponekad, politikih odlu-ka, dananji kompleks (u kojem se nalaze i drugi javni spomenici, dve male pravo-slavne crkve, dve galerije i Vojni muzej), predstavlja sloenu celinu sa meusobno isprepletanim istorijskim materijalnim tragovima [9]. Za razliku od turske tvrave, koja je u dobrom stanju, srednjo-vekovni objekti su skromnije ouvani i do-brim delom rekonstruisani, dok su ostaci rimskog castruma fragmentarni i stoga atraktivniji za arheologe nego za turiste. I pored toga, Tvravu poseuju gotovo svi gosti Beograda, a postoji nada da se ovaj fortikacioni kompleks kandiduje i za UNESCO listu svetske batine.

2.1. Ideja

Ideja o besplatnim turama za Beo-graane, nastala 1998. godine, bila je vie spontana nego planska. Zbog ras-pada bive Jugoslavije, devedesetih go-dina prolog veka, nastala je politika, ekonomska i drutvena kriza u Srbiji. Pojaane su meunarodne ekonomske i druge sankcije prema njoj, to je dovelo da i inostrani turistiki promet potpuno zamre. Beograd, koji je u bivoj Jugoslaviji bio glavni kongresni i tranzitni turistiki centar i uobiajeno mesto polaska na raznovrsne ture po celoj zemlji, postao je destinacija za politike delegacije, pregovarae i poslovne ljude. To je najvie pogodilo turistike vodie, ije je srpsko udruenje, sa preko 500 lanova, bilo najvee u Jugoslaviji. U izmenjenim uslovima, Udruenje je prestalo sa ra-dom, vodii su promenili delatnost, a oni sa dobrim znanjem stranih jezika obav-ljali su poslove prevodilaca za inostrane

171

TUR

IZA

M I H

OTELIJER

STV

O

novinarske ekipe, posebno u vreme rata u Bosni i Hercegovini (1992-1995).

Posle nekoliko godina, grupa vodi-a-entuzijasta ponovo je aktivirala Udruenje turistikih vodia Srbije (UTVS). Najvei deo poslova dolazio je iz oblasti emitivnog turizma, pa su licen-cirani vodii radili kao pratioci domaih turistikih grupa na putovanjima u Grku, Tursku, Maarsku i druge zemlje. Lokalna razgledanja (sa objanjenjima na stranom jeziku) bila su retka i, uglavnom, prireivana po narudbi individualnih posetilaca.

Ideja o besplatnim razgledanjima Tvrave potekla je od dvoje iskusnih turistikih vodia (Maje Stamenkovi i Branislava Rabotia) u prolee 1998. godine. Projekat Razgledanje Beograd-ske tvrave, koji je prihvatilo Udruenje turistikih vodia Srbije i podrala Turistika organizacija Beograda (TOB), podrazumevao je etiri voene ture tokom juna meseca, a namera mu je bila, da se domaoj javnosti skrene panja na to da profesija vodia u ovoj sredini i dalje postoji.

Prva peaka tura je izazvala vidnu zainteresovanost graana, ali i sred-stava informisanja. Meutim, ono to su vodii ponudili bilo je standardno turistiko razgledanje, praktikovano za posetioce Beograda, jer sadraj nije bio prilagoen specinoj publici (lokalnom stanovnitvu), niti je komentar imao karakter interpretacije. Istina, novina je bila u tome to je tura istovremeno imala dva vodia, koji su meusobno podelili prezentaciju, a uesnici su bili u prilici da naizmenino prate izlaganje dva razliita stila voenja.

2.2. Interpretativne etnje

Poto je predvieni ciklus, od etiri razgledanja, zavren, dalji opstanak projekta zavisio je od toga da li e se obezbediti sponzor. Mnoge poznate kompanije, koje su u to vreme nan-sirale razne kulturne dogaaje i priredbe, nisu pokazale interesovanje da nansi-jski pomognu Razgledanje Beogradske tvrave, iako je u pitanju bio simbolian iznos na ime trokova voenja. U jesen iste godine, sticajem okolnosti, vodii su ostvarili kontakt sa predsednikom beogradske optine Stari grad, na ijem se podruju Tvrava nalazi i kome se ova ideja veoma dopala. Uskoro je optina donela odluku da bude sponzor razgle-danja, koje e se odravati svake nedelje u podne.

Ve nakon prvog razgledanja, kome je prisustvovalo preko 200 Beogra]ana, vodii su analizirali turu i zakljuili da su potrebne izvesne intervencije u pogledu plana kretanja, taaka zadravanja, obima, sadraja i rasporeda prezent-acije podataka. Medijska promocija ih je podstakla da se dodatno angauju na prouavanju literature (nauni i struni radovi, izvetaji sa arheolokih iskopa-vanja, biograje istorijskih linosti, mi-tovi i legende), a stupili su u vezu i sa strunjacima arheolozima, istoriarima i arhitektima. Uz to, esto su izlazili na teren, premeravali dimenzije pojedinih prolaza, analizirali arhitektonske detalje, razmenjivali miljenja u vezi sa naj-pogodnijom marrutom i sl. Tada nisu ni pretpostavljali da su na tragu, za njih novog i specinog oblika turistikog voenja - interpretacije spomenikog naslea. Ipak intuitivno su poimali da

172

TUR

IZA

M I

HO

TELI

JER

STV

O ovaj projekat nije privremenog karak-tera i slutili da njihova tura moe postati redovan oblik informisanja sugraana o spomenicima na Kalemegdanu.

2.3. Struktura i odlike interpretacije

Menjajui koncept, autori su poli od pretpostavke da potencijalni uesnici poznaju istoriju svog grada i Tvrave bar u osnovnim crtama (glavna razdoblja, pojedini istorijski dogaaji i linosti), ali da nisu u stanju da identikuju izmeane istorijske slojeve i arheoloke iskopine i da im je nepoznata namena pojedinanih fortikacionih objekata.

Interpretativna tura je zamiljena da lokalnom stanovnitvu, pre svega, po-mogne u identikaciji pojedinih istori-jskih slojeva Tvrave i ukae na vreme i uslove nastanka, graditelje, prvobitnu funkciju i istorijsku sudbinu pojedinih njenih delova. Vodii su panju pub-like usmeravali na konkretne objekte, primenjujui koncept poznat pod im-enom pozornosna struktura. Pojedini autori smatraju da je panja jedan od os-novnih elemenata konstrukcije doivljaja. Stoga, zagovornici ovog pristupa istiu da ljudi nisu u stanju da sve oko sebe primete istovremeno, da se na ponaanje i iskustvo moe uticati usmeravanjem, tj. zaokretom panje, da je jedna od optih odlika panje njena oskudica (panja se moe fokusirati samo na jednu stvar u jednom trenutku, pa postoji konkuren-cija izmeu potencijalnih predmeta panje, to daje poseban znaaj ulozi medijatora), kao i da postoje razliiti razlozi zbog kojih ovek obraa panju na neku stvar [10].

Interpretacija je ostvarivana u vidu klasinog kontakta vodi publika, sa izlaganjem u treem licu. U nekim sredinama popularne su interpretacije u prvom licu ili living history ture sa kostimiranim vodiem, koji se, u ulozi odreene linosti (vladar, vitez, ratnik), obraa grupi u prvom licu jednine. Ima miljenja da je takav oblik interpretacije pogodan za doaravanje istorijske atmos-fere, poto kod publike podstie oseanje za prolost, ali ne i dovoljno ekasan u smislu uenja [11]. U svakom sluaju, postoje razliiti pogledi na ovu vrstu line prezentacije.5

Posebna panja u izlaganju poklon-jena je selekciji i preciznosti podataka, jer su vodii bili svesni injenice da inter-pretacija istorijski slojevitog arheoloko-spomenikog lokaliteta krije u sebi mogunost (ne)namerne manipulacije. Ashworth, Graham i Tunbridge upravo na to i upozoravaju: ...arheologija moe imati vanu politiku dimenziju i biti koriena za tvrdnje kojima se porie prethodni boravak odreene grupe u nekom podruju. Dokazi boravka jedne grupe uporno se trae i propagiraju, a oni koji se odnose na drugu ili se ne trae ili se, kada postoje, ignoriu [13:104].

5 Hems i Blockley istiu da se obino tvrdi kako interpretatori koji izlau u prvom licu moraju mnogo vie da znaju ne bi li bili uver-ljivi i da nikada ne smeju rei kako ne znaju odgovor na neko pitanje, pa zakljuuju: To je zanimljiv argument koji pretpostavlja da drugi interpretatori ne moraju toliko puno da znaju i mogu da kau kako neto ne zna-ju. Na kraju krajeva, izbor specifine tehni-ke zavisi od vetine izvoaa i od toga ta se oekuje da informacija prenese [12:47]. Ne treba, meutim, zaboraviti ni senzibili-tet publike: Beograani bi first person inter-pretation, verovatno, doiveli kao pozorinu predstavu, kao neto to je zanimljivo, ali ne i dovoljno ozbiljno.

173

TUR

IZA

M I H

OTELIJER

STV

O

Tumaenje Tvrave prua priliku za takvu vrstu selekcije, poto se Beograd tokom svoje istorije nalazio u mnogim rukama i postao srpski grad tek 1284. godine, a prestonica srpske drave 1404. godine.

Nain komentarisanja bazirao se na tzv. konstruktivistikom pristupu i ue-snici su svaki put animirani da sudeluju u izvoenje ture, obino u formi pitanja. Pojedine informacije izazivale su kod njih iznenaenja, ponekad i nevericu, sukobljavajui se sa znanjem koje su doneli sa sobom (kognitivna disonanca). Poto su vodii bili upoznati sa novijim re-zultatima naunih istraivanja o Tvravi, mogli su da ukau na neosnovanost nekih uvreenih miljenja, formiranih na bazi starije literature i ranijih istraivanja. U izlaganju su korieni i pojedini tehniki nazivi iz oblasti vojne arhitekture, poseb-no kada je trebalo objasniti funkciju poje-dinih objekata Tvrave (glasija, bastion, ravelin, eskarpa, donon, maikula, bar-bakan), to je uesnicima, koji su za to bili zainteresovani, omoguilo da saznaju niz specinih termina, a vodiima da iskau svoju ekspertnost.

U strukturnom pogledu, tumaenje je ostvarivano slojevito. Osim primarne interpretacije arheolokih, istorijskih i arhitektonskih injenica o pojedinim objektima (metonimijska dimenzija), sekundarna interpretacija ukljuila je simbolike asocijacije u vezi sa objek-tom (metaforika dimenzija) kroz sto-rije o istorijskim periodima, dogaajima ili linostima. Konano, tercijarnom interpretacijom ukazivano je na savre-meni kontekst Tvrave (arheoloka istraivanja, problemi konzervacije, primeri nebrige, neslaganje strunjaka oko datovanja pojedinih objekata, ali i

pitanja njene revitalizacije i valorizacije).6 Ovo je bilo veoma zanimljivo publici, jer je vodiki komentar izazivao odreene reakcije (smeh, amor, negodovanje, opaske i sl.).

Poto se interpretativna tura iz-vodila peice, mogli su se oekivati i neplanirani usputni susreti, kao to to istie Wyn: Jedna od najlepih stvari, u vezi sa peakom turom, je to to, za razliku od autobuske, postoji poten-cijal korienja neoekivanih urbanih interakcija [15:407]. Tako je jedna od grupa imala sluajni susret sa poznatim beogradskim arheologom, koji je radio na lokalitetu i koji je, na molbu vodia, pred svima ukratko objasnio kako su tekla istraivanja. Ovaj kratki susret os-tavio je na grupu snaan utisak i dao turi aromu autentinog doivljaja.

Program prvog kompletnog razgle-danja Tvrave, obuhvatao je relativno veliki prostor i znatan broj spomenika. Uz posetu Galeriji, trajanje obilaska ne moe biti krai od 3 sata, ponekad traje i due, a to je znatno vie od uobiajenog i preporuenog trajanja etnih tura (1,5-2 sata). Duini trajanja ostvarenih progra-ma doprinelo je i to to su razgledanje vodila dva vodia, koji su, ulazei sve dublje u predmet tumaenja, eleli da iskau svoja znanja. Nakon tri godine od poetka akcije, trajanje je smanjeno na 1,5 sat, izostavljanjem posete Donjem gradu. Shodno takvoj izmeni, turu je poeo da vodi samo jedan vodi.7 6 Ovaj vieslojni pristup, na primeru preds-

tavljanja Botticelli-jeve slike Primavera (Uf-fizi Gallery, Firenca) u raznim tampanim vodiima na engleskom jeziku, dobro je pri-kazan kod [14:102-104].

7 Jo jedna interpretativna tura, ovog puta po starom delu grada u neposrednoj blizini Tvrave, postavljena je 1999. godine. I nju

174

TUR

IZA

M I

HO

TELI

JER

STV

O 2.4. Korisnici interpretacije

Iako nema preciznih podataka o strukturi uesnika razgledanja, utisak vodia je da su u grupama bili pripad-nici raznih drutvenih slojeva, razliitog ivotnog doba (sa izuzetkom tinejderske populacije) i nivoa obrazovanja. Ogrom-na veina njih pratila je interpretaciju od poetka do kraja, mada je obilazak iziskivao i izvestan ziki napor zbog mestimino neravnog terena i strmina na pojedinim mestima koje su zahtev-ale penjanje ili sputanje. Tek je poneko odustajao po obilasku prve celine (Gornji grad), znajui da se moe pridruiti novoj turi naredne nedelje.

Usputni prolaznici, bez prethodnog saznanja da se razgledanja redovno odravaju, naknadno su se prikljuivali grupi i, zainteresovani onim to su videli i uli, sledei put joj se pridruivali na poetku. Pojedini su se pojavljivali vie puta zaredom, verovatno oekujui da e vodii narednoj grupi pokazati i ispriati neto novo. Bilo je i onih koji su pomno zapisivali tumaenje ili ga (diskretno, ne pitajui za dozvolu) snimali na audio-traku. U nekoliko navrata neki su eleli da kamerom snime celo razgledanje, ali im to nije omogueno.

lanovi novoformirane grupe, naro-ito oni koji su dolazili sami, na poetku obino suzdrani i utljivi, tokom ture bi

je sponzorisala Optina, a izvodili su je isti vodii u duetu. Posle izvesnog vremena, u izmenjenoj drutveno-politikoj i ekonom-skoj situaciji, dogovoreno je da se obe ture, o kojima je re, odravaju jednom meseno, njihov program rediguje, a zadaci voenja podele. Tako je M. Stamenkovi vodila pose-tioce po starom gradu, a autor ovog teksta po Tvravi. Nakon smrti M. Stamenkovi 2006. godine, obe ture je nastavio da vodi B. Raboti.

se raskravili. Idui od jedne do druge take zadravanja, meusobno su razgo-varali i komentarisali ono to su videli i uli, razmenjujui utiske. Interesovanje za istoriju i arheologiju dovelo je do iz-vesne kohezije lanova raznovrsne (het-erogene) grupe.

etnja sa vodiem, kod pojedinih, budila je nostalgine uspomene na vie-dnevne ture u inostranstvo, na kojima su ranije uestvovali i koje, u aktuelnoj ekonomskoj situaciji, vie nisu mogli sebi da priute. Voena tura u gradu, u kome stalno ive, nudila im je iluziju pu-tovanja, o emu svedoi i jedan komentar iz Knjige utisaka (Posle Doline kraljeva u Luksoru i Petre u Jordanu, najlepe iskustvo. Kao da sam otputovala u sop-stvenu zemlju).8

Da je grupna etnja izazivala prijatne emocije, u naem primeru, svedoi i to to su se uesnici na kraju sporo i nevolj-no razilazili, ostajui jo 5-10 minuta u meusobnom razgovoru ili askanju sa vodiima, kao da su eleli da odgode zavretak prijatnog doivljaja. Pojedini, koji se ranije nisu poznavali, na kraju bi se dogovarali o zajednikoj poseti nekom muzeju ili kulturnoj manifestaciji. Voena tura omoguava meusobno upozna-vanje ljudi sa slinim anitetima, to je u velikom, dvomilionskom, gradu prilika kakva se mnogima ne prua esto.

Knjiga utisaka9 prua uvid u to kako su posetioci doiveli etnju (obuhvata

8 Iz Knjige utisaka uesnika razgledanja (M. Simi, 24.5.1999.).

9 Na samom poetku, uesnici razgledanja mogli su da belee svoje utiske o interp-retaciji u posebnoj Knjizi utisaka, koju su pripremili vodii. Bila je to sveska standar-dnog formata, sa 100 stranica, u kojoj je prvi zapis pod datumom 17. 1.1999, a poslednji 18.12.1999.

175

TUR

IZA

M I H

OTELIJER

STV

O

kulturno i spoznajno iskustvo,avantura kroz istoriju, vremeplov u punoj brzi-ni, lepo i pouno razgledanje)10 i ta ih je motivisalo da uestvuju u njoj. Iako zapaanja mogu biti predmet sveobuh-vatnije analize, ve na prvi pogled se vidi da je publika pruila nepodeljenu podrku projektu. Najvei broj uesnika izrazio je zahvalnost organizatoru, a posebno vodiima (Nadahnuto i ni na trenutak dosadno, Interesantno, duho-vito, matovito, Govorite lepo, znate mnogo i vrlo ste moderni u nastupu). Osim toga, ima i raznih predloga i sug-estija (Trebalo bi ovakve ture organizo-vati i drugde,Tura je odlina, trebalo bi malo vie reklame, Ovakvu priliku treba priutiti i ljudima koji su odgovorni za ovaj narod, da naue poneto,Predlaem ministru prosvete da doe na ove asove, kako bi u nastavni program uvrstio isto-riju grada, a asove izmestio u prostore Tvrave...). Ima i izliva emocija, lozof-skih opaski i sl. Moda utiske najbolje odraava ovaj kratki komentar: Lep provod, super druenje i dobro nauene lekcije.

2.5. Interpretacija u incidentnim uslovima

Sasvim novu dimenziju interpretaciji Tvrave dalo je bombardovanje Beograda od strane NATO pakta u prolee 1999. godine. U tadanjim ratnim uslovima (na teritoriji Srbije bilo je proglaeno ratno stanje), ivot grada se u velikoj meri promenio. Beograd je svakodnevno bio 10 Posle bezbroj praznih etnji, prvi put sam

puno toga i nauio...; Stidim se svojih petica iz istorije, danas sam spoznala da su mi pok-lonjene...; Raj za oi, raj za duu...; Hvala vam za ovaj divni kulturni doivljaj...; Iz-vanredno, da su bar i asovi istorije ovakvi...

izloen napadima, obino u nonim sa-tima. Vreme izmeu sirena koje su najav-ljivale poetak ili kraj opasnosti, graani su provodili koliko-toliko normalno. I tada je, posle konsultacija sa sponzorom i odobrenja od viih vlasti, nastavljeno redovno odravanje tura svake nedelje. Na prvo ratno razgledanje Tvrave, 4. aprila 1999. (i pored toga to su pred poetak sirene najavile vazdunu opas-nost) dolo je preko stotinu graana. Mnogi od njih su poveli i svoju decu.

Priu o Tvravi, njenim opsadama tokom vekova, napadaima i braniocima, uesnici su u novim uslovima doivljavali iz perspektive linog iskustva, jer su bili svedoci, a neki od njih, moda, i nep-osredni sudionici jo jedne bitke za Beograd. Istorija se u tim trenucima upravo dogaala. Zapravo, ono to je do tada bila samo istorija, koju veina ljudi smatra ...suvoparnom, impersonalnom i ozbiljnom neim to je daleko od nji-hovih ivota [7:19], odjednom je postalo personalizovana prolost [3:9], zbog uslova u kojima se interpretacija ostvari-vala. Prie, koje se esto kazuju, publika je sada prepoznavala kao svoje (videi sebe kao aktere), a ne samo kao neto to se dogodilo nekada davno i nekom drugom.11 Verovatno su tome doprinosili i sami interpretatori, proimajui turu svojim emocionalnim i patriotskim ose-11 U vreme turske opsade Beograda 1456. godine,

odbrana je upozoravala na vazdunu opas-nost od turskih topova, tako to su osmatrai najavljivali trenutak kada se napada sprema da ispali ulad i o tome zvonima obavetavali stanovnitvo Beograda. Ova istorijski ute-meljena pria dobila je na uverljivosti kada su i uesnici ture iveli u slinoj atmosferi, uz svakodnevno oglaavanje sirena. Zbog svoje aktuelnosti izbila je u prvi plan, pa ju je je-dan novinar koji je bio na turi, apostrofirao u naslovu reportae: Crkvena zvona umesto sirene (Danas, 24. maj 1999).

176

TUR

IZA

M I

HO

TELI

JER

STV

O anjima, dramatizujui naune prie... scene i heroje iz prolosti, kao da su se dogaali sada i ovde [6:62]. Pojedini delovi prezentacije dobijali su novo znaenje i kod publike izazivali znatno vie emocija nego inae, to se moe vi-deti na osnovu pojedinih utisaka.12

I nepoznati ljudi su tada bili homoge-niji u grupama nego ranije, otvoreniji za komunikaciju, ali i uviavniji i ljuba-zniji jedni prema drugima. Vie nije bilo guranja s ciljem da se stane to blie vodiima, kako bi se izlaganje bolje ulo. Uesnici su na ulazu u Galeriju proputali jedni druge, mlai su bili paljiviji pre-ma starijima... Sa zavretkom agresije NATO-a na Srbiju, tura je vraena na re-dovan kolosek, ali se jo izvesno vreme oseao uticaj proivljene ratne situacije u zemlji.

3. OCENA EFEKATA

U prvoj godini odravanja interpre-tativnih tura, prisustvovalo je oko 2.300 ljudi.13 Iako ne postoje precizni poda-ci, jer nije voena evidencija o broju uesnika, procenjuje se da je u periodu od 1998-2008, oko 30.000 Beograana dolo na razgledanje Beogradske tvrave i starog dela grada.

U protekom periodu, o ovim turama objavljen je znatan broj novinarskih reportaa u svim vanijim dnevnim i nedeljnim listovima. Jedan od kanala 12 U ovim runim trenucima, doivela sam

neto lepo i humano; Ganut sam. Istorija se, izgleda, ponavlja; Ovo razgledanje poka-zalo je istorijsku veliinu ovog nepobedivog grada, koji su mnogi osvajali pokuavajui da ga pokore; U ova, ponovo, teka, vreme-na za na narod, vae prie su lekovite.

13 http://razgledanje.tripod.com/tvrdjava/ju-bilej.htm

dravne televizije (RTS) snimio je i u vie navrata emitovao dve posebne emisije o njima, u trajanju od po 45 minuta. Prva privatna televizija u Srbiji, BK, snimila je, u saradnji sa vodiima, i emitovala u svom jutarnjem programu niz kratkih priloga o pojedinim objektima Tvrave, uz poziv auditorijumu da doe na razgle-danje. Mnoge lokalne radio-stanice ta-koe su pratile ovu akciju.

Indikatvno je, meutim, da ni u jed-nom od tekstova nije naglaen edukativni znaaj projekta. Umesto da o interpre-tativnoj turi piu kao o kulturnoj misiji, analizirajui njenu svrhu, motive i po-tencijalne efekte, novinarima je ona vie sluila kao povod da itaocima ispriaju svoju priu o Tvravi, esto pogreno prenosei podatke koje su uli o njoj. Po njihovom miljenju to je bilo turistiko razgledanje za Beograane. Prenebre-gavali su injenicu da Beograani ne mogu biti turisti u svom gradu i da je, tek jedna forma organizovanog turizma (voena tura) iskoriena kao okvir za interpretaciju naslea. Redakcije su ug-lavnom delegirale novinare koji su bili poetnici u svom poslu i koji izvetavaju o raznoraznim dogaanjima u gradu (svakodnevni ivot, komunalne slube, cene na pijacama) ili, pak, one koji su specijalizovani za turizam. Urednici kulturnih rubrika nisu iskazivali zain-teresovanost, pa tako projekat nije ni dobio medijsku podrku kakvu, sam po sebi, zasluuje.

Slino je bilo i u nekim beograd-skim srednjim kolama kojima su vodii neposredno ponudili turu, prilagoenu uenicima (projekat je dobio i prepo-ruku Ministarstva prosvete14), a direk-14 U dopisu, Miljenju o projektu interpre-

tativnih razgledanja br. 620-00-1/97-07od

177

TUR

IZA

M I H

OTELIJER

STV

O

tori nisu bili zainteresovani. Izuzetak je inilo nekoliko prireenih tura, u posebnom terminu, za manje grupe uenika (pojedine razrede), koje su nji-hovi nastavnici samoinicijativno organi-zovali. Ipak, projekat interpretacije nije dospeo u dovoljnoj meri do tinejderske publike, iako ba ta populacija najvie ugroava spomeniko naslee (grati, oteenja i sl.). Proputena je prilika da se srednjokolskoj omladini, na jedan drugaiji i zanimljiviji nain, priblie is-torijski spomenici grada.

Razgledanje Beogradske tvrave neposredno je uticalo na stvaranje novog proizvoda, kakvog u lokalnoj turistikoj ponudi razgledanja i izleta ranije nije bilo. Osim standardnog troasovnog pro-grama razgledanja autobusom sa kraim izlaskom na Tvravu, do 1998. godine nisu postojale organizovane peake ture, niti je Tvrava uopte nuena kao poseb-no odredite. Danas ovakve programe ima vie lokalnih turistikih agencija, a i Turistika organizacija Beograda.

Interpretativne ture dale su, u pogledu standarda turistikog voenja, svoj do-prinos kulturnom turizmu Beograda. Idejni tvorci projekta, turistiki vodii, postali su specijalisti za najznaajniji spomeniki lokalitet i svojom interpre-tacijom (koju je pratila veina njihovih

20. oktobra 1999. godine, Odeljenja za plan i program Ministarstva prosvete, dostav-ljenom na adresu vodia, stoji da je ovaj

program koristan za kole u Republici Sr-biji. Obilaskom Beogradske tvrave i starog grada, uenici e upoznati istoriju Beogra-da, najznaajnije spomenike kulture, arhi-tektonske objekte; kroz interesantne prie upoznae stanovnike starog Beograda i kul-turne stvaraoce onih spomenika i objekata koje obilaze. Autori pruaju mogunost kolama da pored ovog programa odrede objekte i spomenike, koje jo ele da vide.

kolega) doprineli su da i drugi danas turistima pokazuju i tumae spomeni-ke, a pre svega Tvravu, odgovornije i kvalitetnije nego ranije.

4. ZAKLJUAK I IMPLIKACIJE

Razgledanje Beogradske tvrave predstavlja za uesnike prvi primer or-ganizovane, masovne i besplatne inter-pretacije spomenikog naslea u obliku voene ture u Srbiji. Poetna ideja o turistikim obilascima, u pratnji vodia, ubrzo je spontano prerasla u voene interpretativne ture, iji su koncept, principi i nain realizacije usklaeni sa preporukama Povelje za interpretaciju i prezentaciju lokaliteta kulturnog naslea [16].

Iskustva ovih tura i slinih akcija, koje su kasnije pokrenute (Dani evropske kulturne batine, Meunarodni dan turistikih vodia) pokazuju da meu Beograanima postoji veliko intereso-vanje za upoznavanje lokalne batine. Ne treba posebno objanjavati da odnos lokalne zajednice prema sopstvenom kulturnom nasleu (stavovi i ponaanje rezidenata), ima neposredan uticaj i na kulturni turizam u odreenoj destinaciji. Potovanje sopstvene batine, u znatnoj meri, odreuje i percepciju turista o njoj, kao i ponaanje posetilaca na loka-litetima koje razgledaju. Svaki rezident, u tom pogledu, predstavlja ambasadora turistike destinacije, a ta uloga obino se pripisuje turistikim vodiima.

Osim sponzora, koji je prihvatio oba-vezu plaanja vodia, u ovom sluaju je izostala podrka institucija. Nijedna strukovna organizacija ili asocijacija, iz oblasti kulture, arheologije, istorije ili

178

TUR

IZA

M I

HO

TELI

JER

STV

O zatite istorijskih spomenika, nije javno podrala projekat. Ni kole nisu poka-zale interesovanje, uprkos preporuci Ministarstva prosvete. Stie se utisak da stvarna misija projekta nije prepoznata (interpretacija kulturnog naslea i free-choise edukacija) ili je, pak, percipirano da turistiki vodii, nezavisno od znanja i vetina koje su javno manifestovali, nisu dovoljno struni da budu interpretatori. Jo jednom se pokazalo da su institucije kulture sumnjiave prema svemu to nosi atribut turistiki i da prema njemu imaju ambivalentan odnos.

Turistiki vodii u mnogim sredina-ma jo uvek imaju nezavidan status, verovatno zbog neadekvatne obuke i treninga, relativno niskih kriterijuma licenciranja i zbog nespremnosti mnogih pripadnika ove profesije da se kontinu-irano usavravaju [17]. Iako meu njima ima dosta onih sa visokim obrazovan-jem, obimnim znanjem i iskustvom, ini se da kod strunjaka (kao to su arhe-olozi ili istoriari), preovlauje miljenje kako kulturno naslee kvalitetnije moe tumaiti neko ko je iz struke, pa bio to i student zavrne godine arheologije ili is-torije.15 Meutim, interpretacija u obliku voene ture nije namenjena strunoj ili dobro informisanoj publici. Ovde je od krucijalnog znaaja znanje i sposobnost 15 U izjavi za Blic, struna saradnica JP Beog-

radska tvrava kae: Vodii koji su u ovak-vim sluajevima angaovani nisu dovoljno struni, jer se radi o univerzalnim turistikim vodiima. Oni u isto vreme ne mogu kvalifi-kovano da govore o arheolokim nalazitima i o objektima na Tvravi... Ta-koe je istakla kako je njena institucija jedno vreme za vodie angaovala studente zavrne godine arheolo-gije, istorije i istorije umetnosti, sa prosekom iznad 9, ali je reagovala turistika inspekcija poto studenti nisu posedovali obaveznu li-cencu za turistikog vodia (etnja kroz is-toriju, Blic, 15. mart 2008).

interpretatora da ga prenosi drugima, da vlada tehnikom voenja (the Art of Guiding).16 To ukljuuje navigaciju grupe, njeno pozicioniranje na loka-litetu, tajming u komentarisanju, pro-jekciju glasa, neverbalnu komunikaciju, preciznost u pokazivanju i slino.

Beogradsko iskustvo pokazuje kako poneko, makar to bio i samo turistiki vodi, moe inicirati i kvalitetno realizo-vati pojedine aktivnosti na podruju in-terpretacije naslea za pripadnike loka-lne zajednice, ali uspeh i domet ovakvih projekata nesumnjivo zavisi od podrke relevantnih institucija. Od turistikih vodia interpretacija zahteva sticanje dodatnih znanja iz pojedinih oblasti, a to se najekasnije postie kreiranjem posebnih programa dopunske obuke i, eventualno, sertikacijom interpreta-tora spomenikog naslea.

Literatura

[1] Pond, K.L., The Professional Guide: Dynamics of Tour Guiding, John Wiley & Sons, New York, 1993.

[2] Jafari, J., Encyclopedia of Tourism, Routledge Taylor & Francis Group, 2000.

[3] Tilden, F., Interpreting Our Heritage, 3rd edition, Chapel Hill, 1977.

[4] Vargas, E.,Effective nature and culture inter-pretation for quality ecotourism experiences, preuzeto sa www.ecotourismglobalconference.org/wp-content/uploads/2007/06/III.3.%20Erick%20Vargas.pdf (pristup: oktobar 2008)

[5] Kate Armstrong, E., Weiler, B., They said what to whom?!: Messages delivered on guided tours in Victorian protected areas, in: Black, R.; Weiler, B. (eds.), Interpreting the Land Down Under, Australian Heritage Interpretation and Tour Guiding, Falcrum Publishing, Golden, Colorado, 2007.

16 Ovaj termin nalazimo kod Katrine Prince (1939-2004), dugogodinjeg vodia i ins-truktora u Velikoj Britaniji [18].

179

TUR

IZA

M I H

OTELIJER

STV

O

[6] Katz, S., The Israeli Teacher-Guide: The Emer-gence and Perpetuation of a Role, Annals of Tourism Research, 12(1), 1985., str. 49-72.

[7] Beck, L., Cable, T., Interpretation for the 21st Century, 2nd edition, Sagamore Publishing, 2002.

[8] McGrath, G., Myth, Magic, Meaning & Memory Mentor Tour Guides as Central to Developing Integrated Heritage Tourism at Archaeological Sites in Cusco, Peru, preuzeto sa: www.esade.es/cedit2003/pdfs/mcgrathgemma.pdf

[9] Raboti, B., Beogradska tvrava na dlanu, Kom-she, Beograd 2006.

[10] Ooi, C-S., Tourism Experiences as Attention Products, Articles on Experiences. Centre of Expertise for the Experiences Industry & The Experience Institute, Lapland, 2004., str. 72-80.

[11] Reisinger, Y., Steiner, C., Reconceptualising Interpretation: The Role of Tour Guides in Authentic Tourism, Current Issues in Services, 9 (6), 2006., str. 481-498.

[12] Hems, A., Blockley, M., Heritage Interpretation, Routledge, 2006.

[13] Ashworth, G., Graham, B., Tunbridge, J., Pluralising Pasts: Heritage, Identity and Place in Multicultural Societies, Pluto Press, 2007.

[14] Staiff, R., Bushell, R., Travel knowledgeably: The question of content in heritage interpretation, in: Black, R., Weiler, B. (eds.), Interpreting the Land Down Under: Australian Heritage Interpreta-tion and Tour Guiding, Falcrum Publishing, Golden, Colorado, 2007.

[15] Wyn, J.R., Guiding Practices: Storytelling Tricks for Reproducing the Urban Landscape, Qualita-tive Sociology, 28 (4), 2005., str. 399-417.

[16] The ICOMOS Charter for the Interpretation and Presentation of Culltural Heritage Sites (Proposed final draft), 2007. godine, www.ena-

mecharter.org/downloads/ICOMOS_Interpreta-tion_Charter_EN_10-04-07.pdf

[17] Raboti, B., Turistiki vodii kao medijatori u kulturnom turizmu, Hotel link, 9-10, Visoka ho-telijerska kola, Beograd, 2007., str. 1041-1047.

[18] Prince, K., The Art of Guiding, Frontline Tour-ism Training Ltd, London, 1997.

[19] Brochu, L., Merriman, T., Personal Interpreta-tion: Connecting Your Audience to Heritage Resources (National Association for Interpreta-tion), InterPress, 2007.

[20] Fine, E.C., Speer, J.H., Tour Guide Performances as Sight Sacralization, Annals of Tourism Re-search, 12(1), 1985., str. 73-95.

[21] Knudson, D.M., Cable, T.T., Beck L., Interpre-tation of Cultural and Natural Resources, 2nd edition, Venture Publishing, Inc., State College, Pennsylvania, 2003.

Autor

Dr Branislav Raboti, predavaVisoka turistika kola strukovnih studijaBul. Zorana inia 152a, Novi Beograd e-mail:rabotic@eunet.rs

Oblasti istraivanja: turistiko posredovanje, turistiko voenje, medijacija i interpretacija u turizmu.