1. Navedite i kratko opiite etiri definicije informatike.1) Francuska informatika je sinonim za automatsku obradu podataka2) Nemaka informatika je nauka o kompjuterima3) Rusija informatika je nauka o informacijama koja prouava strukturu i svojstva naunih informacija4) Informatika je nauka koja se bavi prikupljanjem, prenosom, obradom, skladitenjem i korienjem podataka

2. ta je elektronska komunikacija?Elektronska komunikacija je prenos poruka i podataka korienjem telematskih ureaja. Elektronska komunikacija je deo informacione tehnologije koja ima znaajan uticaj i na razvoj tehnologije obrazovanja.

3. ta omoguuju mree za prenos podataka?Omoguuju povezivanje kompjutera u funkiciji elektronske razmene podatakja izmeu fiziki udaljenih raunara.

4. ta omoguuju banke podataka?Banke podataka omoguuju pretraivanje informacionih izvora pomou povezanih kompjuterskih sistema. Korisnik se moe putem sopstvenog kompjutera obratit informacionoj banci i zatraiti neki podatak i ubrzo na ekranu ili tampau dobija traene podatke.

5. Multimedija predstavlja:simbiozu (jedinstvo) kompjuterske i komunikacione tehnologije u najirem smisluprodor nove informatike tehnologije i njen doprinos integraciji teksta, slike, zvuka i filma u jednom sistemu.

6. Informacija je:relativno nov pojam, a u sutini najstarije obeleje ljudske civilizacije. Informacija (kao fenomen) i komunikacija (kao proces) su osnovni pojmovi u informatici. Informacija je u nastavi i uenju, produkt ljudskog rada u procesu izgraivanja znanja, razvijanja vetina i stvaranja navika, koje omoguuju delotvorni ivot i rad svakog oveka. U tom smislu, informacija se moe smatrati osnovom za sticanje znanja.

7. Komunikacija je:komuniciranje u drutvu, bez obzira na vrstu i pojmovni oblik, obuhvata vie elemenata koji ga ine procesom i sistemom. U iroj upotrebi je definicija po kojoj je komuniciranje prenoenje informacija, ideja, oseanja, itd. korienjem simbola, brojeva i rei.

8. Podatak je:sirova, nerealizovana injenica, brojka i dogaaj koji moe da se razvija u informaciju. Podaci su registrovanje injenice, oznake ili zapaanja nastala u toku nekog procesa.

9. ta je virtuelna realnost?Virtuelna realnost (VR Virtual Reality) je naredna generacija informacione tehnologije koja maksimalno omoguuje eksperimentisanje na bazi simulacija i vizuelizacije.

10. Definiite pojam informacije u nastavi i uenju.Informacija u nastavi i uenju je produkt ljudskog roda u procesu izgradjivanja znanja, razvijanja vetina i stvaranja navika, koje omoguuju delotvorni ivot i rad svakog oveka. U tom smislu, informacija se moe smatrati osnovom za sticanje znanja.

11. Navesti promene poloaja uenika u kompjuterskoj nastavi. - Uenik je objekat vaspitanja. - Uenik je subjekat vaspitanja. - Uenik je istovremeno i objekat i subjekat vaspitanja.

12. Navesti promene poloaja nastavnika u kompjuterskoj nastavi. Uitelj vaspita treba da bude:- planer i programer- voditelj, savetodavac i vaspita - dijagnostiar i istaiva- refikator obrazovno vaspitnog procesa- organizator i realizator obrazovno vaspitnog procesa

13. Kako korienje kompjutera utie na promene u nastavi kao sistemu?* Mogunost kreiranja elektronskih udbenika sa tekstom i slikom i zvunim animacijama.* Imperativno uenje na daljinu uz korienje multimedijalnih elektronskih izvora informacije.* Upotreba video projektora povezanih sa raunarima.* Elektronske enciklopedije i internet.* Manje verbalizovana, ablonizovana, a vie je dinamina.

14. Navesti najmanje dve definicije informacionog sistema.1) Informacioni sistem je deo informatike kao nauke.2) Definie se kao sistem iji je zadatak da uz minimalne trokove obezbedi potrebne informacije svim korisnicima u svakom trenutku.

15. Pobrojati komponente i opisati strukturu informacionog sistema.1) HARDWARE svi mehaniki, elektronski, magnetni i optiki delovi, u koje spadaju komponente centralnog raunara i terminala, komponente za povezivanje raunara (raunarska oprema)2) SOFTWARE sistemski i aplikativni programi, kao i program za mreni protok (programi)3) LIFEWARE (kadrovi) osoblje zadueno za projektovanje i odravanje informacionog sistema i korisniika4) ORGWARE (organizacija) organizacioni postupci, metode i sistemi koji omoguuju da prethodne 3 komponente funkcioniu kao skladna celina5) NETWARE (raunarska mrea) projektovanje i realizacija povezivanja raunara u cilju razmene softvera i komunikacije izmedju fiziki udaljenih raunara6) DATA (informacija) podaci koji se unose, obradjuju i koriste

16. Navedite generacije kompjutera prema fazama razvoja:1) Prva generacija (1951 1958) upotreba elektronske cevi i kablovskih veza, velikih dimezija, velika potronja elektrine energije, programi su pisani na mainskom jeziku ENAC. Zbog mainskog jezika nisu bili dostupni svima, zahteva specijalna znanja. (kompjuter bio teak 30 t)2) Druga generacija (1959 1963) tranzitori i tampana kola, vea sigurnost rada, dimenzije znatno smanjene , poveana memorija, software se usavrio, manje se koristi mainski, a vie simboliki jezik (Cobol i Fortran)3) Trea generacija (1964 1970) integrisana kola, koriste se programski jezici, manje dimenzije, bra obrada podataka, vei kapacitet memorije, vea pouzdanost rada. Povezuje se vie sistema u jedan raunski sistem, komunikacija putem telefonskih linija.4) etvrta generacija (1971 1987) konstrukcija je bazirana na izradi poluprovodnikih integrisanih i visokointegrisanih sklopova, koriste se programski jezici. Operativni sistemi su fleksibilni i jednostavniji za upotrebu, upotrebljavaju se u irem krugu korisnika. Smanjene su dimenzije raunara, povean kapacitet memorije, poveana brzina obrade podataka.5) Peta generacija (od 1990.) koriste se ipovi koji omoguavaju istovremeni rad u vie kompjutera na reavanju odreenih zadataka neurokompjuteri6) esta generacija neurokompjuteri; koriste neuronske mree, koja obrauje veliki broj informacija korienjem 1000 i vie procesora. Procesori slue za istpvremeno memorisanje i obradu podataka to lii na rad ljuskog mozga.

17. Na osnovu karakteristika hardverskih komponenti, pouzdanosti sistema, raspoloivosti softvera i nabavne cene, raunare moemo podeliti u sledee grupe:1. Veliki sistemi za obradu podataka Koriste se za preduzea. Sastoje se iz jedne ili vie centralnih jedinica, a sa ostalim korisnicima povezan je preko terminala (Mainframe Computers)2. Minikompjuteri su predvieni za pojedinanu doradu podataka (raunovodstvo, manja preduzea, banke)3. Mikrokompjuteri (PC) rade kao autonomne jedinice ilio kao terminali velikih sistema, imaju hard disk kapaciteta od 128 MB do 40 GB (veliki kapacitet memorije, velika brzina obrade podataka, male dimenzije, veliki izbor aplikativnog softvera, itd.). Masovna primena ovih raunara u svim sferama drutva.

18. Navesti delove matine ploe mikroraunara.1. podnoje ili slot za procesor2. skup ipova3. super U/I ip4. fle ROM (ROM bios)5. podnoja za SIMM/ DIMM/ RIMM (RAM memoriju)6. slotove magistrala7. baterija8. naponski regulator napajanja za centralnu procesorsku jedinicu

19. Definiite PCI magistrale.Potreba da se prevaziu slabe ISA i IESA magistrale, osnovana je posebna PCI magistala. PCI magistrala je prvobitna magistala PCja koja je projektovana tako to je pomou mostova dodeljena nova magistrala izmedju centralne procesorske jedinice i prvobitne ulazno izlazne jedinice (U/I) magistrale.

20. ta je AGP na matinoj ploi?Specifikacija magistrale sa visokim presonifikacijama za podrku videa i grafike u Intelu je AGP.* AGP magistala zasniva se na PCI, ali sadri niz dodatnih poboljanja, a fiziki, elektrini i logiki je nezavisna od PCI* AGP je brza veza izmeu 2 take posebno projektovana za video karticu u sistemu, poto je dozvoljen samo 1 AGP slot (za jednu video karticu).- kvalitet slike definie rezoluciju (broj piksela)- koliina boja koja moe da se prikae, 3D podrka, video RAM

21. Uloga i vrste mikroprocesoraMikroprocesor predstavlja minijaturni procesor sastavljen od velikog broja mikromodula, a slui za izvravanje instrukcija vezanih za kontrolu i upravljanje sistemom i ostalim procesorima i za izvravanje aritmetiko logikoh i drugih operacija.Mogu biti programibilni (korisnik moe sam da menja mikroprograme) i neprogramibilniDanas se koriste dve klase mikroprocesora: firme INTEL; firme MOTOROLA i AMD.

22. Osnovne karakteristike novog informacionog okruenja su:1. Sastoju se od radnih stanica i personalnih raunara, ali ukljuuje i mini raunare i Mainframe sisteme.2. Radne stanice i personalni raunari su dominantni u pogledu broja i procesorske snage.3. Mini raunari i Mainframe sistemi su sada samo periferni ureaji, tj. Samo jedan deo sveukupne raunarske mree.4. Raunarska snaga i stvarna obrada podataka se prebacuje na radne stolove.5. Podaci su rasporeeni na veliki broj platformi, jer postoje velike centralne baze podataka na Mainframe i mini raunarima, dok su manje baze podataka i delovi veih smeteni na presonalnim raunarima.6. Ukupni informacioni resursi (Software, Hardware, Data) u mnogo veoj meri kontrolisani sa strane radnih stolova, od strane profesionalaca koji upotrebljavaju stone maine. 7. Sistem je velika mrea, bolje reeno viestruka mrea lokalnih mrea prikljuenih i na javne mree. 8. Sistem je organizovan oko radnih grupa u organizaciju, tako da svaka grupa ima sboje specifine maine i softvere smetene na lokalnoj mrei.

23. Navedite ulogu i vrste interfejsa.Omoguava hardverske i softverske kompatibilnosti centrale i U/I jedinica kompjuterskog sistema.1. Serijski interfejs kodirane znakove prenosi u serijama (bit po bit)2. Paralelni interfejs kodirane znakove prenosi paralelno tj. istovremeno, najee se koristi za povezivanje tampaa sa PC jem. 3. Univerzalno serijska sabirnica zamenjuje serijski i paralelni prikljuak4. Interfejs IEEE 1394. (I.Link ili Firewire)

24. Navedite tipinu, hardversku konfiguraciju, desktop (neprenosivog) jednokorisnikog personalnog raunara.1. Procesor:Pentium IV 2,4 GHz2. RAM:256 MB do 512 MB (1, 2, 3 GB)3. Hard disk:40 GB do 80 GB (danas ide ak i do 1 TB)4. Floppy disk: 3 ina odnosno 1,44 MB5. Grafika kartica:128 MB video RAM a6. Tastatura:101/102 tipke7. Mi8. tampa: matrini ili laserski (ili Ink Jet)9. CD ROM10. DVD11. Modem12. Multimedijalna zvuna kartica, zvunici

25. Definisati USB.USB (Universal Serial Bus) Univerzalna serijska sabirnica je standard za sabirnicu koji treba da donese svojstvo Plug and Play (prikljui i radi), prilikom prikljuivanja spoljnih uredjaja na PC ju.Korienjem USB a ukida se potreba za slotovima posebne namene i smanjuje potreba za ugradnjom U/I kartica posebne namene i tedi vane sistemske resurse kao to su prekidi (IQR).

26. Navedite zadatak komunikacionih kanala.Oni imaju zadatak da organizuju I izvravaju U/I operacije, tj. Da prenesu podatke U/I jedinica do glavne memorije I da kontroliu ispravnost prenosa podataka.Rad kanala se odvija prema unapred pripremljenom i memorisanom programu, a centralna procesorska jedinica inicira poetak rada kanala.

27. Kontroler perifernih U/I jedinica ima zadatak:Da sinhronizuje rad vie U/I jedinica u skladu sa upravljakim naredbama kanala.

28. Navedite osnovne elemente hardvera sa funkcionalnog stanovita.1. Komunikacioni kanali2. glavna ili operativna memorija3. upravljaka (kontrolna) jedinica 4. aritmetiko logika jedinica5. ulazno izlazna jedinica

29. Pored memorisanja i obrade podataka kao osnovnog, ostali zadaci glavne memorije su sledei:, - preuzimanje podataka sa U/I jedinica (putem kanala) i njihov prenos u odgovarajue podruje - preuzmanje programskih instukcija i njihov prenos (u odgovarajue podruje glavne memorije) - organizacija memorisanja meurezultata (pomonih podataka, tabela, konstanti i sl.)

30. U okviru glavne memorije moemo razlikovati 5 osnovnih podruja:1. podruje gde se nalaze instrukcije programa2. podruje rezervisano za operativni sistem kojim se upravlja radom3. ulazno podruje koje slui za prihvatanje podataka4. izlazno podruje koje slui za prihvatanje i memorisanje podataka5. radno podruje u kojem se nalaze meurezultati i izlazno rezultati

31. ta je ROM?ROM (Read Only Memory) memorija koja moe samo da se proitaPodruje glavne memorije koje je prethodno napunjeno podacima koji se mogu itati i koristiti, ali ne i menjati. Programski deo ROM a moe se naknadno proirivati unoenjem svojih programa. Jednom upisani podaci ostaju memorisani i nakon iskljuenja elektrinog napona.

32. ta je RAM?RAM (Random Access Memory) memorija koja je privremena RAM predstavlja memoriju sa direktnim pristupom koji stoji na raspolaganju operativnom sistemu i korisniku za prihvatanje programa sa kojim trenutno radimo na raunaru. Podaci se mogu brisati, upisivati, menjati. Kapaciteti RAMa kod velikih kompjuterskih sistema ide od 96 GB, a kod PC a do 512 MB. Sistemski RAM je smeten u SIMM ili DIMM modulima.

33. ta je DRAM i SRAM?DRAM (Dinamic Random Access Memory) Dinamina RAM memorija je vrsta memorijskog ipa koja se najee upotrebljava za glavnu memoriju savremenog PC ja.SRAM (Static Random Access Memory) Statina RAM memorija je dobila naziv po tome to joj ne treba redovno osveavanje. Za razliku od DRAM a, SRAM je mnogo bri, a i moe sasvim dobro da dri korak na savremenim procesorima.

34. ta je SIMM, DIMM i RIMM?SIMM (Single Inline Memory Module) moduli su raspoloivi u 2 osnovne fizicke vrste sa 30 pinova (8 bitova + opciono 1 bit za proveru parnosti) i sa 72 pina (32 bita + opciono 4 bita za proveru parnosti) koji mogu da imaju razliite kapacitete i druge specifikacije.DIMM (Dual Inline Memory Module) moduli su , takoe na raspolaganju u 2 vrste. Obino imaju standardne ipove sdram ili ddr sdram i odlikuju se razliitim fizikih karakteristikama. DIMM ima vie pinova od SIMM modula.RIMM (Rambus Inline Memory Module) moduli, takoe imaju razliite signalne pinove na svakoj strani, postoje 3 razliite vrste RIMM modula 16/8 bitna verzija sa 184 pina, 32/36 bitna verzija sa 232 pina i 64/72 bitna verzija sa 326 pinova. Svaka od njih se ukljuuje u konektor iste veliine, ali zarezi na konektorima u RIMM modulima su razliiti.

35. Ke (Cash) memorija slui kao:Ke memorija slui kao pomo brzim procesorima da se prilagode sporoj memoriji. Interne ke memorije se koriste za poboljanje performansi sistema, a eksterna moe biti ugraena na matinu plou raunara.

36. Navedite najvanije zadatke upravljake jedinice raunara.1. upravljanje i koordinacija rada U/I jedinica2. upravljanje sledom instrukcija (naloga)3. upravljanje sledom podataka (itanje, obrada) 4. kodiranje i dekodiranje instrukcija 5. modifikacija adresa (podataka ili instrukcija)6. kontrola izvrenja aritmetiko logikih operacija

37. Navedite najjednostavnije objanjenje toka operacija u aritmetiko logikoj jedinici raunara.1. smetaj i memorisanje u registar jedinice2. prijem i memorisanje koda instrukcije3. izvravanje eljene operacije4. slanje obraenih rezltata u glavnu memoriju

38. ta su USB diskovi?USB diskovi (fle) predstavlja perfernu memoriju raunara koja se povezuje na USB. U poslednje vreme se koriste za prenos podataka sa jednog raunara na drugi.

39. Mi je:Mi je ulazni ureaj koji predstavlja deo korisnikog, grafikog interfejsa, a omoguaca pomeranje kursora, aktiviranje komandi, pretragu dokumenata, ureenje tekstova i slino.

40. Jedinica za optiki ulaz je:Jedinica za optiki ulaz je vrsta jedinica koja omoguava da se u kompjuter unesu tekst, crtei, slike koji se moraju pri tome prevesti u oblik strujnih impulsa.

41. Pobrojati i opisati osnovne vrste tampaa, koji su u iroj upotrebi.1) Matrini tampai koriste glavu tampaa i ribbon traku. Najjeftiniji su, spori i imaju slab kvalitet tampe. Spadaju u mehanike tampae. (Epson, Panasonic)2) Ink jet tampai koriste tehnologiju izbacivanja kapljice boje na papri i relativno je kvalitetan otisak ako se vodi rauna o vrsti papira na kojoj se tampa.* Prednosti: ekonominost i pristupana cena;* Mane: sporost, avovi izmeu dva prolaza, razlivanje boja i slike blede. (Hewlett Packard (HP), Epson, Stylos Color 740)3) Piezo elektrini tampai koriste elektrine aktivatore koji potiskuju boju iz komore na pricipu klipa. (Epson)4) Terminalni tampai koriste toplotu za prenos boje sa trake na papir.* Prednosti: ist, jednostavan, pouzdan;* Mane: potreban papir visokog kvaliteta, skup.5) Laserski tampai visok kvalitet, velika mogunost kombinovanja teksta i grafike, korienje razliitih pisama, veoma tih i kvalitetan rad. (HP Laser Jet VIP)6) Grupa mehanikih paralelnih tampaa nosilac tipografskih znakova rotira velikom brzinom te je pogodan za vie kopija odjednom.

42. Navedite prema emu se rangira kvalitet monitora.* prema koliini palete boja koju moe da prikae* prema rezoluciji (kvalitetom) prikazane slike na monitoru* prema dimenzijama do 14 do 21 ina

43. Opiite univerzalni projektor.Univerzalni projektori imaju ugradjenu kameru i projektor, tako se na platnu mogu prikazati tekstovi, slike, crtei, ali i trodimenzinalni predmeti. Predmeti i detalji mogu da budu uveani, tako da svako dete moe lako da uoi i analizira sadraje koje je nastavnik predvideo. esto se koristi u funkciji podizanja misaone aktivnosti uenika koji mogu da posmatraju, analiziraju, prave zabeleke, a zatim diskutuju, formiraju zakljuke ili kreiraju sopstvene eseje.

44. Navedite eksterne (periferne) memorije koje se danas najvie primenjuju.Zadatak perifernih memorija je uvanje podataka i programa. * magnetna traja (folija) * magnetni disk (ploa) * magnetne diskete (medij) * kompakt disk (laserski) * DVD (filmovi) * ZIP disketa (arhiviranje) * mikrofilm

45. ta je ploter? Ploter je spona izmeukompjutera i grafike informacije i to u smislu izrade grafikih i /ili tekstualnih prikaza, a na temelju digitalnih podataka tj. strujnih impulsa. Prvenstveno se koriste za izradu svih vrsta konstrukcionih crtea, zatim tipografskih i meteorolokih karata, projekata infrastrukturnih objekata, statistikih grafikona itd. U osnovi postoje dve vrste plotera:* horizontalni ploteri, koji izrauju crtee na crtenom papiru, dimenzije do 140 x 140 cm.* valjkasti ploteri, koji koriste beskrajni papir namotan na valjak. Rad plotera odvija se u tzv. koracima sa standardnim brzinama do 300 koraka u sekundi, najee u offline obliku.

46. ta je magnetni disk (navedite vrste)?Magnetni diskovi su metalne ploe krunog oblika presvuene sa obe strane eljeznim oksidom koji je namagnetisan. Pristup podacima je direktan, a ne sekvenciozan kao kod magnetne trake. Standardne oznake diskova su: C, D, E, F, GPodaci se upisuju u glavnu zonu podataka, a u sluaju da kapacitet nije dovoljan, upisuju se u tzv. prelazno podruje podataka (OVERFLOW podruje).

47. Prema hardverskim karakteristikama diskovi se mogu uporeivati po: * pouzdanosti * kapacitetu * brzini rada* brzini pristupa podacima

48. Navedite i opiite vrste video adaptera:1) Dodatna video kartica za ove kartice je neophodan AGP i PCI slot za proirenje, ali se dobija najbolji moguiuinak, najvea video memorija i najvei izbor mogunosti.2) Video ipovi na matinoj ploi uinak je manji nego kod dodatnih video kartica zato to se najee koristestariji ipovi.3) Video ugraen u skup ipova matine ploe ima najniu cenu, ali esto i veoma mali uinak naroito u 3D igrama i drugim grafikim zahtevima programa. Izbor rezolucije i dubina boja je takoe manja nego kod dodatnih video kartica.

49. Magnetna disketa je:Magnetna disketa (Floppy disc) je osnovni medij za uvanje i prenoenje podataka sa raunara na raunar. Postoje sve veliine 3,5 ine i 5, 25 ina. Kapacitet prve je 720 KB ili 1,44 MB, a druge je 360 KB ili 1,2 MB.* Nedostaci: mali kapacitet i mala brzina pristupa podacima.

50. ZIP disketa je:ZIP disketa je periferna memorija za arhiviranje vee koliine podataka i ima mogunost jednostavnog prebacivanja podataka sa jednog na drugi raunar. Kapacitet ZIP a je od 100 do 250 MB (sa mogunou jednostavnog prebacivanja sa jednog na drugi raunar).

51. Kompakt disk je:Kompakt disk (Compact Disc CD) je jedna od najsavremenijih memorija, gde se laserski upisuju podaci izuzetno velikih kapaciteta i uglavnom se koristi za trajno uvanje podataka.

52. Navedite vrste i karakteristike kompakt diskova:Postoje dve vrste:

* neizbrisivi- CD ROM

- WORM Write Once, Read Many

* izbrisivi (Erasable): - ZIP drajv

- DVD ureaj

- mikrofilm

Kompakt disk je prenika 13,3 cm, a kapacitet do 1GB.

53. DVD ureaj je:DVD ureaj je kapaciteta do 4,7 GB i slui za arhiviranje multimedijalnih sadraja, najee filmova. Sadraj moe da se brie i iznova arhivira do 100 000 puta, bez gubitka na kvalitetu.

54. Opiite video i grafike terminale:Video i grafiki terminali se danas masovno koriste (u bankama, potama, bibliotekama, u javnom prevozu itd.) u sluajevima kada se uspostavlja dijalog ovek maina i obratno. Ova vrsta terminala opremljena je odgovarajuim TV monitorom (crno beli ili kolor) i u principu vlastitom memorijom, koja omoguava obavljanje odgovarajuih lokalnih obrada. Standardna brzina ispisa na ekranu je nekoliko desetina, a u posebnim sluajevima i nekoliko stotina znakova u sekundi.

55. Organizacija podataka podrazumeva ureenost podataka, kojim se deinie:* nain prikupljanja i prihvatanja podataka

* obrada podataka (auriranje)

* nain memorisanja podataka

* razliiti naini prikazivanja podataka preko ulaznih jedinica

56. Datoteke se meusobno razlikuju prema sledeim osobinama:* vrsti, odnosno tipu datoteke

* veliini datoteke

* brzini pristupa slogovima u datoteci

* ureenost datoteke

* mogunostima povezivanja sa drugim datotekama

57. Opiite organizaciju datoteka. - sekvencijalna- indeks sekvencijalna- direktna

58. Navedite osnovna obeleja direktne organizacije datoteka koja se mogu identifikovati:1) postojanje algoritamske veze izmeu adrese i kljua sloga2) direktan pristup slogovima datoteke bez pretrpavanja indeksa3) svaki novi slog ima obezbeenu lokaciju u memoriji 4) ako se preklope adrese, novi slog se upisuje u rezervno podruje

59. Kojim datotekama pripadaju sledee ekstenzije:* .doc tekstualni dokumenti u Microsoft Word formatu* .xls tabelarni dokumenti u Microsoft Excel formatu* .ppt prezentacije u Microsoft Power Point formatu* .mdb dokumenti prvenstveno vezani za Access u Microsoft Access formatu * .jpg fajlovi slika u JPEG (Joint Photographic Experts Group) formatu* .htm (ili .html Hypertext Markup Language) ekstenzija fajlova kao to su veb stranice* .arj tip fajla pre svega u vezi sa Compressed Archive (komprimovana arhiva)* .zip kompresovani (kompresovan, kompajlovan, komprimovan) dokument

60. Prema J. Martinu mogu se identifikovati etiri vrste organizacije podataka:1. sistem datoteka2. aplikacione baze podataka3. predmetne baze podataka4. informacioni sistem

61. Baza podataka se obino definiekao savremeni oblik raunarske organizacije podataka koji obezbeuje nezavisnost, fleksibilnost i integritet podataka.

62. Moe se konstatovati da su prednosti baze podataka u odnosu na nie organizacione strukture podataka sledee: 1. umanjena sloenost centralizovanim upravljakim podacima2. odbacuju se datoteke u kojima se ponavljaju podaci3. eliminie se zbrka sa podacima4. odvojeni su logiki i fiziki aspekt podataka5. smanjeni razvoj programa i trokovi odravanja6. poveava se fleksibilnost dozvoljavanjem brzih upita7. pristup i dostupnost informacija je povean8. sigurnost i privatnost su kontrolisane

63. Sistem za upravljanje bazom podataka je:softver koji dozvoljava organizaciji da centralizuje podatke, efikasno sa njima upravlja i obezbeuje aplikacijama pristup do memorisanih podataka.

64. Postoje etiri elemenata vezana za pojam baze podataka koje treba razmotriti:1. fiziki realitet baze podataka2. DBMS softver3. aplikacioni progami4. renik podataka

65. Opiite logiki i fiziki aspekt baze podataka:Baza podataka razdvaja logiki od fizikog aspekta organizacije podataka oslobaajui na taj nain programera i korisnika od potrebe da znaju gde i kako su podaci stvarno smeteni. * Logiki: vienje podataka onako kako ih opaaju krajnji korisnici ili poslovni specijalisti* Fiziki: pokazuje kako su podaci stvarno organizovani i struktuirani na fizikom mediju za skladitenje podataka

66. Navedite strukturne baze podataka:Postoje 4 logike strukturne baze podataka: hijerarhijska, mrena, relaciona i objektna.

67. Opiite hijerarhijski DBMS.Podaci su fiziki povezani jedni sa drugim serijom pokazvaa adresa koji oblikuju lanac povezanih segmenata podataka, a mogu se razbiti i na direktorije i poddirektorije diska (struktura drveta). Relacije meu podacima kod hijerarhijskog DBMS se prikazuju u obliku jedan prema mnogo.

68. Opiite mrenu strukturu DBMS.Mreni sistemi su varijacija hijerarhijskih DBMS, a relacije meu podacima se prikazuju u obliku mnogo prema mnogo i zbog skraenja vremena traenja podataka postavlja se kao standard.

69. Opiite relacioni DBMS. Ovi sistemi korisnike podatke predstavljaju u obliku jednostavnijih dvodimenzionalnih tabela (relacija), jer su poslovne informacije i inae organizovane u tabele i one se oznaavaju nazivom datoteke.

70. Relacioni modeli baza podataka imaju sledee osobine: * u emi (relaciji) se ne nalaze dva ista naziva atributa * u relaciji nije bitan redosled kolona * relacija ne sadri dva jednaka sloga * u relaciji nije bitan redosled slogova

71. Navedite prednosti i nedostatke razliitih sturktura baza podataka.* Prednosti hijerarhijske i mrene baze podataka su:efikasna organizacija i pristup podacima

efikasna obrada transakcija

* Nedostaci hijerarhijske i mrene baze podataka su:obimno programiranje

veliki utroak vremena

teko se instaliraju

teko se otklanjaju greke u dizajnu

* Prednosti relacionih sistema:fleksibilnost

mogunost kombinacije informacija

jednostavnost u dizajnu i odravanju

mogunost dodavanja novih podataka

72. Opiite koncept distribuirane baze podataka.* Distribuirana baza podataka slui veem broju aplikacija i dozvoljava organizaciji da na lak nain objedinjava sve podatke o istom zaposlenom za razliite aplikacije.* Kod koncepta baze podataka, razlikuju se logiki i fiziki pogled na podatke. * Logiki predstavlja vienje podataka onako kako ih opaaju krajnji korisnici ili poslovni specijalisti, dok fiziki pogled prikazuje kako su podaci stvarno organizovani i sturktuirani na fizikom mediju za skladitenje podataka.

73. Navedite karakteristike operativnog sistema Windows XP (navesti i karakteristike programske grupe Control Panel).1. Vrlo pristupaan i razumljiv korisnicima (amaterima); on dobija upozorenje da odustane od neke opasne operacije.2. Na razumljiv nain su predstavljene hardverske komponente i kompjuterski programi.3. Sve aplikacije su imenovane, imaju ikonicu i definisane su im osobine.4. Ovaj operativni sistem omoguava jednostavno kopiranje (prevlaenjem) i brisanje (do korpe za otpatke).5. Struktura je zasnovana na principu kataloga (foldersa) koji se mogu vie puta otvarati.6. Posebno olakanje korisnicima (amaterima) predstavljaju aplikacije za instalaciju novih hardverskih komponentni sistema i novih aplikacija u okviru kataloga.

Control Panelpregled i promena sistema, sigurnosnog statusa, update ovanje kompjutera i sl. (System and Security)

promena (izmena) naloga, stavljanje ifre na nalog i sl. (User Accounts and Family Safety)

podeavanja vezana za internet (Network and Internet)

podeavamo izgled Windows a (Appearance and Personalization)

ubacivanje i uklanjanje (Hardware and Sound)

dodajemo i uklanjamo programe (Add or Remove Programs)

podeavamo regionalne karakteristike jezik, datum i vreme (Clock, Language and Region)

prilagoavamo Windows okruenje osobama sa specijalnijm potrebama (Ease of Access)

74. Definisati pojmove: Desktop, Shortcut, Taskbar.* Desktop radna povrina omoguava korisniku pristup svim programima i datotekama. Na radnu povrinu smetaju se grafiki objekti, ikone ili sliice, recimo ikone (ikone programa, ikone foldera i fajlova).

* Shortcut preice se kreiraju, radi breg pristupa potrebnim programima ili podacima. Prepoznaju se po strelici u donjem levom uglu ikone ().

* Taskbar linija poslova nalazi se na dnu ekrana. Na levom kraju linije nalazi se dugme Start, a na desnoj indikatori, koji pokazuju trenutni status Windowsa i sistemsko vreme.

75. Definisati pojmove: Folder, File i Clipboard.* Folder odreeni prostor u kojem se uvaju datoteke raznih ekstenzija

* File bilo koja datoteka, sa bilo kojom ekstenzijom (vie fajlova staje u folder)

* Clipboard oglasna tabla. Clipboard je deo radne memorije (bafer) u koji svaki program moe da poalje podatke ili da iz njega uita, ako ih tamo ima. Clipboard u jednom trenutku moe da sauva samo jedan segment podataka. Naime poslati sadraj ostaje u njemu sve dok ne stigne neki novi ili dok se clipboard posebnom naredbom ili iskljuenjem raunara ne oprie. Opcijom Copy, mi aljemo kopiran tekst, sliku, dokument, folder na Clipboard, i opcijom Paste je uzimamo sa Clipboard a.

76. ta znai kompresija podataka (navesti bar tri primera komprimovanih datoteka).* Kompresiju podataka koristimo kada elimo da uvamo kopije datoteka nama vanih sadraja, kada nemamo dovoljno prostora na disku ili kada podatke aljemo putem e mail a. * Program koji vri kompresiju podataka (kao to je WinZip ili Power Archiver) podatke na disk upisuje tek poto ih sabije algoritmima statistike kompresije, da bi pri itanju podataka automatski vrio raspakivanje i dovoenje u primarno, prvobitno, prethodno stanje.* Arhivu prepoznajemo po ekstenzijama (nastavcima) kao to su: .zip (WinZip) .rar (WinRar) .arj .cab .tar

77. Navedite programe za multimedijalne aplikacije koje podrava operativni sistem Windows.1. Media Pack za obradu audio prezentacije2. Photoshop za obradu slika i animacija3. Premier za obradu video klipova4. Power Point za kreiranje mulimedijalnih prezentacija

78. Operativni sistem multimedijalnih sistema Windows XP je univerzalni sistem koji omoguava pored ostalog, sledee aktivnosti:- optimalno korienje raspoloive memorije- jednostavna instalacija hardvera i softvera- jednostavno kotiranje i brisanje datoteka- uvid u kataloge datoteke- ostvarivanje detaljnog uvida u vrednosti novog kataloga- saznavanje osobina novih hardverskih komponenti i njihovoj mogunosti za instalirani softver- razumevanje sutinskih karakteristika multimedijalnih ureaja- omoguava korienje starih DOS aplikacija- aplikacijom Norton Utilities 95 dobijaju se informacije u vezi raunarskog sistema