informatika- osnove internet inenjeringa

7/25/2019 INFORMATIKA- Osnove Internet Inenjeringa

1/34

INFORMATIKA

Tema: OSNOVE Internet Inenjeringa

Prof. Dr Milorad K. Banjanin


2/34

Uvod

Inenjeringje metoda organizacionog dizajna i dizajna

posla. To je metoda izvoenja poslovnih akcija i projekata

koja podrazumeva iroku lepezu poslovno-procesnih

aktivnosti kojima se postiu sloeni ciljevi.

Internet standardno nudi realizaciju kompletnih reenja uoblasti inenjeringa raunarskih mrea i Informacionih

podsistema.

Pod kompletnim, Internet podrazumeva pun ciklus

implementacije odreenog reenjaod konceptualnog,preko projektnog nivoa, do ponude i nabavke, isporuke,

kvantitativnog i kvalitativnog prijema opreme i konano

radova na uspostavljanjupotrebnih funkcija i obuke

administratora i korisnika.


3/34


4/34

E - poslovanjeGeneralno elektronsko poslovanjeje korienje raunara u

sprovoenju poslovnih procesa. Danas sa razvojem Internetadobija dimenzija novih organizacionih i poslovnih procesa koji

nastaju stvaranjem novih mogunosti kao:

Nov, interaktivan nain za pristup tritu i partnerima,istovremeno na lokalnom i globalnom nivou

Mogunost obavljanja odreenih poslovnih procesavan preduzea

Dostupnost izobilju informacijasa monim elementimapretraivanja i automatskom analizom

Novi modaliteti poslovnog udruivanja, finansijskihtransakcija i obavljanja poslovnih procesa


5/34

Kako to funkcionie?Danas kada Internet povezuje skoro sve raunare, Web je postao

standard preko kojeg klijent obavlja korienje elektronskog

poslovanja.

Slika: Klijent server model baziran na PC platformi

Web servisi predstavljaju platformu koja funkcionalno vezuje

razliite aplikacije to omoguava povezivanje poslovnih

procesa od nivoa pojedinca, kompanije do vrlo kompleksnih

poslovnih sistema.


6/34

Poslovni modelorijentacija ka korisniku.E - poslovanjemoe da unapredi pojedinane procese, a

integracijom informacija, poveanje efikasnosti i smanjenje

poslovnih rizika.

< p>

Danas u estokoj borbi za kupca tri bitna faktora su adekvatan

trini nastup(odlino poznavanje i praenje potreba,konkurencije..- funkcija marketinga), finansijska operativnost

(dobavljanje i optimalno iskorienje finansijskih resursa,

prodaja...) i kompanijska efektivnost(kvalitet kadrova, stil

rukovoenja, sposobnost unapreenja poslovnih procesa...)


7/34

E - bankarstvoElektronsko bankarstvo(e-banking)je rezultat svetskog

trenda razvoja i promene bankarske poslovne filozofije. Novabankarska filozofija podrazumeva, u to veoj meri,

pribliavanje korisnicima.

Ovo podrazumeva da korisnik moe da obavi sve bankarske

usluge, ne samo na alterima banke, nego i od kue, sa radnogmesta, poslovnog putovanja ili odmora.

Na bankama je da edukuju novu generaciju strunjaka u

bankarskim i IT operacijama sa ciljem postizanja tzv. 4A

(Any place, Any time, Any service, Any device).

Arhitektura sistema je moderna i skalabilna i dozvoljava lako

dodavanje novih servisa i kanala, to je od velike vanosti

za mogunost dodavanja novih usluga.


8/34

E-bankje brz, efikasan i pouzdan sistem namenjen bankarskom

poslovanju preko Interneta. To je elektronski servis koji

omoguavajednostavan pristup svim informacijama vezanim

za raun i svim uslugama koje banka nudi putem WEB-a.

Pravo na korienje usluga E-bankingakod banke imapravno

lice i fiziko lice koje je sa Bankom zakljuilo ugovor o

voenju tekueg rauna za obavljanje platnog prometa.

Elektronski platni prometomoguava klijentima Banke:

formiranje i izdavanje naloga platnog prometa

uvid i tampanje stanja sredstava na svim raunima

ostvarenim u Banci

uvid i tampanje prometa rauna (dnevno i periodino)

uvid i status izdatih naloga, pregled, preuzimanje i tampanje

izvoda


9/34


10/34

M - trgovinaMtrgovina(mobile-commerce) predstavlja svaku

transakciju novane vrednosti koja je realizovana prekomobilne telekomunikacione mree.

Znai m-trgovina predstavlja

podskup svih transakcija e-trgovine,

kako u B2C, tako i u B2B segmentu.Aplikacije m-trgovine omoguuju

primenu beinih mobilnih ureaja zakupovinu razliitih roba i usluga,

realizaciju bankovnih transakcija,

pristup plaenim sadrajima i

informacijama.

Kao najvaniji nedostatci m-trgovine su pitanje

autentikaci je, sigurnosti i pr ivatnosti.


11/34

Servisi m-trgovine

Prvu generaciju (1999.)ine osnovni servisi (glas,

organizatori)

Drugu grupu (2000.)predstavljaju tzv. Informacioni

servisi kao to su e-mail, vremenska prognoza, turistikeorganizacije, yellow pages.

Treu generaciju servisa (2001.)ine tzv. Transakcioniservisi-turistike rezervacije, bankarske transakcije,online aukcije.

etvrta grupa servisa (2003.)zasnovana na 3G mreamaukljuuje multimediju, video konferencije i online igru.

Tehnoloki sve servise m-trgovine moemo podeliti u 4generacijske grupe:


12/34

Iz korisnikog ugla, sve servise m-trgovine moemopodeliti na:

Servisi m-trgovine

Bankarske usluge

Berzanske usluge

Online kupovina

Servisi sadraja


13/34

Aukcije na internetu

Drugi razlog bi se mogao traiti u tradiciji. Ljudi su seod pamtiveka pogaali i cenkali prilikom trgovine pa

je ta navika preneta i na jedan visoko sofisticirani

medij kakav je internet.

Jedan od razloga popularnosti ovog naina prodaje jeto kupcima omoguuje nadmetanje, a trgovcimapostizanje maksimalne cene.

Internet aukcijesu veoma popularan nain poslovanja.

Kao trei razlog mogla bi se navesti jednostavnostrada.


14/34


15/34

Aukcijaje formalizovana procedura trgovine u kojojpartneri u trgovini postupaju po specifinim pravilima.

Aukcionar nastupa kao posrednik u ovoj trgovini.

Kod licitiranja se mogu javiti dva oblika i to:

Prodaja robe Kupovina robe

Struna definicija glasi:


16/34

U zavisnosti od toga kako se na njih gleda aukcije mogu imati

razliite mehanizme realizacije:


17/34

Elementi aukcijskog poslovanja

Aukcionar Objekti trgovine Pravila trgovine

Proces izvrenja transakcija

Razlozi brzog irenja online aukcija:

Mogunost globalnog nastupa, kao i mogunostnastupa na usko specijalizovanim tritima

Pojednostavljen opis proizvoda

Razvijeni mehanizmi plaanja koji posedujudovoljan stepen sigurnosti


18/34

Video konferencije

To je oblik komunikacije u kojem su

video-slika i govor povezani

telefonskim linijama.

Video konferencijapredstavlja prenos slike i zvuka u

relativno stvarnom vremenu izmeu dve lokacije.

Uesnici video konferencija mogu da

vide jedni druge dok govore.


19/34

Moe se redovno komunicirati sa ljudima iz inostranstva bez

skupih putovanja

Moe se imati sastanak sa mnogo vie ljudi nego to bi

obino moglo da stane u jednu prostoriju za sastanke

Ovakve konferencije obino krae traju i tede novac koji bi

se potroio na putovanja

Interaktivni sastanci mogu voditi raanju novih ideja i

omoguiti ljudima da reaguju i rade u skladu sa reakcijama

drugih

Tehnologija koja sainjava video konferencije obuhvata od

jednostavnih kamera i mikrofona do sloenih i monih

mrenih ureaja.


20/34

Mrene tehnologije

Propusna mo, odnosno koliina podataka koja se moepreneti u jedinici vremena,predstavlja glavni parametar koji

odreujekvalitet slike i zvuka.

Klasian telefonski servis (POTS, Plain Old TelephoneService)

Propusna mo se obino meri u bitovima u sekundi.

To je sistem koji koristimo svaki put kada telefoniramo.

Najvea propusna mo koju prua POTS iznosi 33,6

kilobita u sekundi (Kbps).


21/34

T3je srodna ali bra tehnologija. Onaima propusnu mo od preko 45 Mbps,

to je ekvivalentan kapacitet od 28 T1linija.

T1T1je digitalna magistralna linija ija je brzina

prenosa 1,544 megabita u sekundi (Mbps).Ona se sastoji od 24 kanala za prenos podataka

brzinom 64 Kbps po kanalu. T1 veze su dodeljene

privatne veze od take do take. T1 je takoe veomapouzdana linija.

T3


22/34

Interfejs primarne brzine ISDN-a(PRI , Primary

Rate I nterface) ili primarni ISDN

Digitalna mrea integrisanih servisa(ISDN, I ntegratedServices Digital Network)

ISDNje potpuno digitalan komutiran servis koji nude

telefonske kompanije.Zbog toga, on prua vee propusne moi.

Postoje dva tipa ISDN-a:

Interfejs osnovne brzine ISDN-a(BRI , Basic

Rate I nter face) ili bazni ISDN


23/34

Kablovi

Kablovipovezuju delove mrenog sistema za videokonferencije. Oni prenose signale, elektrine ili svetlosne, od

jedne komponente do druge. Razliite vrste kablova imaju

razliite mogunosti i cene, pa stoga i razliite primene.

Upotrebljavaju se sledee vrste kablova:

Kabl sa upredenim paricama

Koaksijalan kabl

Optiki kabl

V.35 kabl

RS-366 kabl


24/34

Komponente video konferencijeKodekje kovanica od koder/dekoder. To je srce sistema video

konferencije.Kodek preuzima dolazne audio i video signale od kamera i

mikrofona i pretvara (kodira) ih u digitalan format.

Kodek ureaji mogu biti sloeni elektronski sklopovi u

sopstvenim ormanima ili samo obine kartice koje seinstaliraju unutar raunara.

Kamere

Osnovna funkcija kamere je snimanje video informacija i

njihovo slanje kodeku.Neke kamere imaju mogunost da prate

predavaa. Ovaj sistem za praenje moe biti infracrveni ureaj

koji predava nosi na sebi ili sistem za prepoznavanje video oblika

koji je ugraen u kodek.


25/34

Monitori su izlazni video ureaji. Oni mogupredstavljati od raunarskih monitora, koji se

uglavnom koriste za stone video konferencije, do

velikih TV ekrana i projektora.

Osvetljenje u sobi treba da obezbedi dovoljno

svetlosti za kamere kako bi one mogle dobro da

snime i prenesu video informacije iz svakeuionice.

Monitori

Osvetljenje


26/34

Dobar kvalitet reprodukcije zvuka veoma je vaan prilikomplaniranja virtuelne uionice za uenje na daljinu. Dobra slika

sa loim zvukom praktino je beskorisna; dobar zvuk sa

loom slikom je manje od idealne situacije, ali je ipak i dalje

funkcionalno reenje za virtuelnu uionicu.

Audio sistemi

Reprodukcija zvukapostie se zvunicima.

Dobri audio sistemi ukljuuju dva elementa:

snimanje i reprodukciju.

Snimanje zvukapostie se mikrofonima.


27/34

Meunarodna telekomunikaciona unija(ITU,International Telecommunications Union)

je telo Ujedinjenih nacija koje je odgovorno zadefinisanje standarda za video konferencije. Svaki

standard u svom imenu sadri slovo i broj.

Standardi

Najbolja oprema na svetu je sasvim beskorisna ako ne moe

meusobno da komunicira. Odreen standard predstavlja

zajedniki jezik koji govore ureaji razliitih proizvoaa i

zato omoguuje njihovu meusobnu komunikaciju.


28/34

Beskontaktne ID kartice

Beskontaktne ID karticese koriste u sistemima za

evidenciju radnog vremena zaposlenih koji obuhvata:

Pored beskontaktnih ID kartica sistem se sastoji od:

terminala sa itaem kartica, programske podrke i mreekoja povezuje terminale sa raunarom.

kreiranje izvetaja.

registraciju i memorisanje

prolazaka

obradu podataka u PC-u i


29/34

Terminal TR20

Prikaz na ekranupodataka o prolasku:

ime i prezime

zaposlenog, ID broj,

datum i vreme.

Tastaturaza izbor tipa prolaska (slubeno, privatno,pauza, ...), kao i za dijagnostiku terminala i opciono za

unos dodatnog sigurnosnog koda (PIN kod)


30/34

Ugraen sat realnog vremena, vreme ne zavisiod vremena na PC-u i od napajanja uredjaja.

Ugraena trajna FLASH memorijaomoguava: da se baza zaposlenih nalazi u terminalu (do 2000

zaposlenih) da se prolasci memoriu u terminalu (do 30.000

prolazaka)

da se podaci o prolascima mogu periodino oitavati

da podaci o zaposlenima i o prolascima ostajumemorisani i nakon iskljuenja napajanja ureaju (max10 god.)


31/34

Baterijsko napajanje omoguava: neprekidan rad min 12h nakon iskljuenja

mrenog napajanja, opciono se ovo vreme moepoveati sa ugradnjom baterije veeg kapaciteta.

automatski monitoring mrenog napona i punjenje

baterije, tako da nije potrebno odravanje od strane

korisnika.

ita kartica:standardno proximity, opciono chip, barcode ili

ita magnetnih kartica.

Ugraena zvuna i svetlosna indikacijadaje informacijuo trenutnom stanju i reimu rada terminala.


32/34

Opciono dva relejna izlaza:

npr. relejni izlaz aktivira elektromagnetnu

bravu koja dozvoljava ulazak zaposlenimakojima je to dozvoljeno tj. omogueno

Opciono dva digitalna ulazaza praenje imemorisanje odreenih dogaaja: npr. senzor za otvaranje vrata (memorie se vreme

izvrenja dogaaja) npr. alarmni senzor (memorie se vreme aktiviranja

alarma).


33/34

Softver

Programska podrka se sastoji iz dva dela:

Kominikacije sa

terminalima -

WinT SERV


34/34

informatika- osnove internet inenjeringa

Documents