individualna tehnika u kosarci

Predmet: Individualna tehnika i taktika u koarci

Tema:

Metodika obuavanja i usavravanja tehnike centara u napadu

Profesor: Student: dr Nenad Truni

SADRAJ

Seminarski rad Individualna tehnika

- 1 -

1.Uvod ................................................................................ strana 2 2.Teorijski pristup ................................................................. strana 3 2.1. Prikaz tehnike centara .......................................................... strana 5 2.2. Koarkaki stav u napadu ....................................................... strana 5 2.3.Dodavanje i hvatanje lopte...................................................... strana 5 2.4. ut ................................................................................ strana 7 2.5. Voenje lopte .................................................................... strana 9 2.6. Fintiranje ........................................................................ strana 9 2.7. Zaustavljanje .................................................................... strana 9 2.8. Pivotiranje ....................................................................... strana 9 2.9. Demarkiranje .................................................................... strana 10 2.10. Postavljanje blokada .......................................................... strana 10 3. Metodika elemenata tehnike centara u napadu .......................... strana 11 4. Predmet i cilj rada .............................................................. strana 54 4.1. Predmet rada .................................................................... strana 54 4.2. Cilj rada .......................................................................... strana 54 5. Prikaz vebi ...................................................................... strana 55 5.1. Metodika obuke i usavravanja uta............................................ strana 55 5.2. Metodika obuke i usavravanja dodavanja .................................... strana 57 5.3. Metodika obuke i usavravanja tehnike voenja lopte ....................... strana 59 5.4. Metodika obuke i usavravanja tehnike fintiranja ............................ strana 60 5.5. Metodika obuke i usavravanja igre bez lopte ................................ strana 61 5.6. Metodika obuke i usavravanja tehnike pivotiranja i demarkiranja ......... strana 62 5.7. Metodika obuke i usavravanja elementa tehnike bostavljanja blokada strana 64 6. Zakljuak ......................................................................... strana 68 Literatura ............................................................................ strana 69

1. Uvod Koarka spada u jedne od najrasprostranjenih sportskih igara na svetu. Igra se na svih pet

kontinenata. Danas u svetu ima vie od sto miliona aktivnih koarkaa, a Meunarodna koarkaka amaterska federacija (FIBA) ima oko 200 ulanjenih nacionalnih koarkakih saveza.

Ovo je jedan od retkih sportova kojima se zna pronalaza, zemlja nastanka, godina nastanka... Koarka nije nastala sluajno. Na amerikim koledima su studenti pred kraj IX veka ve igrali mnoge sportske igre, kao to su ragbi (ameriki fudbal) ili bejzbol. Meutim, tim sportovima su


- 2 -

mogli samo da se bave u jesenjem i prolenom periodu. Kao veliki problem se pojavio kako pronai zanimanje studentima tokom zime. Razmiljajui o potrebi za nekom novom igrom, koja bi sluila kao dopuna glavnim sportovima, doktor Luter Haksli Galik (Luter Haksli Gulik), je 1981. godine, kao direktor trenerske kole Y.M.C.A (Young Man Christian Assotiation), ovlastio Dejmsa Najsmita (James Naismith, 1861-1939) da pokua da stvori novu igru. U to vreme Najsmit je radio kao predava fizikog vaspitanja na YMCA u Springfildu, drava Masausec.

Nova igra" (kako je bio prvi naziv) je morala, kako je Najsmit smatrao, da sadri elemente koji daju mogunoost igranja na svim terenima sa stalnom metom, da se igra sa loptom i da postoji ravnotea izmeu napada i odbrane, zatim je izabrao veliku loptu (da moe svako da je uhvati). Nakon toga, zabranio je da se lopta nosi, kao u amerikom fudbalu. Poto je morao da postoji neki cilj u koji bi se lopta uputila, traio je da cilj bude vodoravan i da se lopta ubacuje u luku. Odluio se da na pod dvorane postavi dve korpe (koare), kao cilj. Ova nova igra (jo nije dobila svoje ime) imala je i svojih pet osnovnih pravila, da je lopta okrugla, da se sa njom moe igrati samo rukama; zabranjeno je noenje i tranje sa loptom u rukama; na odreenom igralitu igraju dve ekipe, jedna protiv druge, ali se zabranjuje bilo kakav fiziki kontakt; cilj je malih dimenzija, uzdignut je i postavljen vodoravno; ograniuje se broj igraa na terenu, uz pravo na zamenu.

Frenk Mahona je predloio da se nova igra dobije naziv naismithball", ali je dr. Najsmit to odbio. Zbog korienja korpe (basket), odnosno cilju u koji se ubacuje lopta, naziva igru basketball". Ve 1982. godine kolski list Triangl" objavljuje prva pravila (ima ih trinaest), a prva utakmica je odigrana po novim pravilima iste godine izmeu koleda Ajove (Iova) i Minesote (Minnesota).

Veoma brzo se sa koarkom upoznaju mnoge zemlje Dalekog istoka (Kina, Japan, Filipini), kao i zemlje June Amerike (Brazil, Meksiko). U Evropu koarka stie" u Francusku 1983. godine, preko amerikih vojnika, odnosno zahvaljujui B. Ridu, koji se kolovao u Sprinfildu. Kasnije se koarka iri u Rusiju, Italiju, ekoslovaku, Nemakoj....

Prvi put koarka stie na ove prostore 1922. godine, u Beogradu, kada funkcioner Y.M.C.A. i izaslanik Crvenog Krsta, Vilijam Vilend (William Wielend) demonstrira ovu igru na teaju za vodnike Sokola i uitelje gimnastike.

Mnogi smatraju da koarka ima velikog spoja sa ivotom uopte, jer prua nam hrabrost, konflikt, dramu, humor...

2. Teorijski pristup

Kao i svaki pojedinac koji se nalazi u koarkakoj ekipi, centar (ili igra na poziciji pet) ima

svoje specifine karakteristike, koje su mu potrebne da rei neke od veoma vanih zadataka kako u odbrani, tako i u napadu. Neki od tih zadataka su ut, ofanzivni skok i realizacija posle njega, dodavanje, dobar tajming u postavljanju blokada (u napadu), odnosno pomaganje saigraima, spreavanje prodora do koa, zagraivanje, defanzivni skok i blokiranje uteva (u odbrani).


- 3 -

Da bi sve to postigao, centar mora da poseduje odreene kvalitete. On je obino najvii i najsnanijii igra u timu. Karakteristike centra se, takoe (pored tehniko-taktikih sposobnosti), ogledaju i u morfolokim karakteristikama, motorikim sposobnostima, kao i u psiholokoim karakteristikama.

U evropskoj koarci se razlikuju statiki i pokretljivi centri u odnosu na radijus njihovog kretanja. Po kriterijumu poloaja u reketu, razlikuju se centri na niskoj, srednjoj i visokoj post-poziciji. U savremenoj koarci centri se sve vie kreu bez lopte sa niske na visoku poziciju i obratno.

Centri obavljaju najtee zadatke u fazama odbrane i napada i iz tog razloga oni moraju da dominiraju fizikom snagom, kontakt igrom, sposobnou pravljenja uzastopnih blokada i skokova, sposobnou pretravanja protivnikih centara itd.

Savremeni centri su pokretljivi igrai sposobni za uspenu igru 1:1 licem i leima prema kou sa korienjem skok-uta, poluhoroga i raznih varijanti zakucavanja. Pored navedenih aktivnosti, moderna igra na poziciji pet zahteva sposobnost reavanja udvajanja pravovremenom rotacijom napada dodavanjem slobodnom igrau naoptereenoj ili neoptereenoj strani napada. Vidljivo je da poloaj glave, tela i stopala omoguava igrau, koji je leima okrenut prema kou, da vidi rupe u odbrani, a ta sposobnost ini razliku izmeu prosenog i vrhunskog centra. Reavanje udvajanja je kluni deo usavravanja post-tehnike.

Centri obavljaju one poslove u igri koji im omoguavaju status najkorisnijih igraa. Centri moraju biti sposobni da vre pravovremenu rotaciju sa strane lopte na stranu pomoi (zatvoriti eonu liniju, postavljati se za faul u napadu). U startnoj fazi tranzicionog napada, pored pravovremenog i tanog prvog pasa, moraju pretravati protivnikog centra, dok su u tranzicionoj odbrani odgovorni za usporavanje prvog pasa. Razvojem koarkake igre usavravao se i uterski rang igraa na poziciji pet. pored toga, nova tehniko-taktika obeleja centra se manifestuju uspenom saradnjom u igri 2:2, naroito u pisk&roll situacijama, pomaganjem spoljnim igraima u igri protiv agresivne odbrane i pomaganjem u oslobaanju beka od usmeravanja na ugao igralita pravljenjem blokade.

Svi ti zahtevi potpuno menjaju fnkcionalnu ulogu igraa na poziciji 5. Oni moraju da poznaju pravila saradnje sa bekom i krilom i da razimeju njihove probleme u toku igre. Centri koji primarno igraju na visokoj post poziciji sve vie se ponaaju i igraju kao graditelji igre. Sa te pozicije se najlake rotira napad sa optereene na neoptereenu stranu. Ako centar igra na visokoj post poziciji mora biti odlian uter sda linije slobodnih bacanja. Zbog mesta u igri i fizike dominacije on dominira u fazi odbrane, pokrivajui linije dodavanja, zatvarajui utravanja kroz sredinu reketa itd.

U tehnologiji treninga centara vrlo jevano da igrai shvate da iz jednog ili dva koraka moraju da kontroliu ceo reket, to e im omoguavati blokadu uta, hvatanje lopte u odbrani, pomaganje i pravovremeno vraanje direktnom napadau.

Kada se bira igra na poziciji centra, mora se primarno odgovoriti na pitanje ima li on antropoloke karakteristike koje mu omoguavaju domonaciju u svim segmentima igre.1

Opis i uloga centra u napadu

U tranzicionom napadu:

brzi prvi pas (outlet pass) prema broju 1 ili 2 posle poentiranog i nepoentiranog napada ili posle uta slobodnog bacanja,

1 Trnini, S. (1996): Analiza i uenje koarkake igra, Vikta d.o.o., Pula


- 4 -

pretravanje protivnikog centra popunjavajem linije kretanja suprotno od igraa koji prenosi loptu,

pretavanje protivnike odbrane kao etvrti igra (first trailer prvi pratilac) i postavljanje u nisku poziciju pre nego to je odbrana stigla da se postavi,

pretravanje protivnike odbrane kao peti igra (second trailer, protector), postavljanje kao sigurnosni igra na liniji slobodnog bacanja u prelazu lopte iz odbrane u napad i posredovanje pri rotaciji sa optereene na neoptereenu stranu napada,

postavljanje u zone igraa 2 ili 3 za prijem lopte pre nego to se odbrana postavi, osiguravanje rotacije kontranapada sa optereene na neoptereenu stranu kao sigurnosni

igra, pravljenje ili prijem blokade posle dodavanja u zavrnici tranzicionog napada, reavanje skoka u napadu u zavrnici tranzicionog napada.

Postavljeni napad:

postavljanje za ulaz i rotaciju napada sa pozicije visokog posta, osiguravanje prenoenja lopte u igri protiv presinga, stvaranje pozicije igrom bez lopte za uestalu unutranju igru i utravanje u rupe

odbrane, pranjenje ili ienje prostora na optereenoj strani igralita, izvlaenje protivnikog centra izvan reketa, poentiranje u unutranjoj igri ili igri ispod koa u situaciji 1:1 leima prema kou, poentiranje i iznuivanje line greke u igri ispod koa, reavanje situacija u igri 2:2 (pick&roll options), reavanje udvajanja ili tripliranja u poziciji leima prema kou pravovremenim dodavanjem

slobodnom igrau, posredovanje za rotaciju napada sa optereene na neopterenu stranu napada pravljenje

jakih i agresivnih blokada pod najteim uglovima za odbrambenog igraa, zatim otvaranje za prijem lopte ili skok u napadu,

deblokiranje (autoblokiranje), tj. aktivnost posle bloka sa ciljem otvaranja linije dodavanja i odnosa lopta-napada-odbrambeni igra,

pravljenje bloka i pretvaranje blokera u primaoca bloka (akcije blok za blokera), postavljanje na unutranju poziciju za skok u napadu u trenutku kada lopta napusti ruku

utera, reavanje skoka u napadu (kao prvi ili drugi skaka ekipe), pomaganje beku u oslobaanju od usmeravanjam prema uglu pravljenjem bloka na

njegovom odbrambenom igrau.

2.1. Prikaz tehnike centara

Tehnikom spremnou igraa moe se smatrati uspeno izvoenje elemenata koarke, a taktika spremnost je primena usvojenih elemenata u skladu sa situacijom u samoj igri. Ve je reeno da o vanosti tehnike, ali je isto tako vano napomenuti (i ponavljati) dasve elemente koarkake igre treba izvoditi pravilno, tano i brzo, a sa taktike strane pravovremeno,


- 5 -

svrsishodno i efikasno. Tehnike i taktike karakteristike u igri centara se razmatraju kroz mnoge elemente koarkake igre.

Tehniku u celini moemo podeliti na tehniku napada i odbrane. Tehnike napada su: igra bez lopte, zaustavljanje, pivotiranje, skok u napadu, postavljanja blokada, osnovni koarkaki stav u napadu, kontrola (dranje) lopte, dodavanje i hvatanje lopte, voenje lopte (dribling), utiranje, fintiranje.

2.2. Koarkaki stav u napadu

Ovaj element je veoma vaan za igru centara. Napadaki stav bez lopte igra zauzima na

poetku akcije i povremeno za vreme kretanja pri zaustavljanju. Osim ravnotee ovaj stav bi trebalo da omogui igrau dobar pregled igre. Sa aspekta poloaja delova tela i tela u celini taj stav je identian kao i stav sa loptom, samo to igra nema loptu u posedu. Osnovni stav sa loptom omoguuje napadau veu efikasnost u igri. To je poloaj igraa iz kojeg on moe da uspostavi najbru (pravovremenu) kretnju u bilo kom pravcu, tj. da zapone bilo koju akciju loptom. Napada sa loptom ima na raspolaganju tri akcije: ut, dodavanje i dribling (prodor). Upravo osnovni stav dovodi telo u optimalan poloaj iz kojeg je igra opasan u pogledu sve tri akcije. Zbog toga se esto osnovni stav naziva i stav trostruke pretnje. Odmah po prijemu lopte igra bi trebalo da zauzme osnovni stav.

2.3. Dodavanje i hvatanje lopte Osnovni tehniki i taktiki element saradnje izmeu igraa napada, predstavlja dodavanje

lopte. Pri dodavanju i hvatajnu lopte, saradnja igraa napada se najvie ogleda, kroz brzo i precizno dodavanje i hvatanje lopte koja se istovremeno pojavljuje u igri. Za uspenu asistenciju", kao vrhunac iskazivanja soisobnosti proigravanja, portebno je da dodava dobro sagleda i pravilno proceni, esto u veoma kratkom vremenu, situaciju u kojoj njegov saigra moe da ostvari prijem lopte da bi je pravovremeno uputio. Igra koji treba da primi loptu, svojim kretanjem treba da stvori prostornu prednost, da bi dodava imao anse da mu je uputi, a neposredno pre prijema lopte treba da svojim postavljanjem i kretanjem smanji rizik mogueg presecanja" dodavanja. Dobro hvatanje lopte podrazumeva da napada, bez korekcije poloaja aka u odnosu na loptu, moe da izvede tehniki i taktiki element, koji je po njegovoj proceni najadekvatniji za postojeu situaciju u igri. U uslovima koarkakog nadmetanja centar ima dosta mogunosti da doe u posed lopte."2 Centar treba da bude sposoban da doe u posed lopte na bilo koji od naina (skokom u prednjem ili zadnjem polju, presecanjem ili oduzimanjem lopte,...), bez obzira odakle mu dolazi lopta, da li sa strane, u visini grudi, iznad glave ili u visini kolena. Pri tom koristi odgovarajuu tehniku hvatanja, koja omoguava dobru zatitu lopte i izvoenje sledeeg elementa ili akcione celine, u zavisnosti od novonastale situacije na terenu.

Postoji vie od petnaest naina da se lopta uputi saigrau. Dodavanja mogu da se klasifikuju po vie kriterijuma. Postoji podela na dodavanje sa jednom ili dve ruke. Ova dodavanja se dalje dele, u zavisnosti sa koje pozicije u odnosu na telo se upuuje lopta (sa grudi, iznad ramena, iznad glave). Tako postoje dodavanja: iznad glave, sa grudi direktno i od tla, uruenjem. Dodavanja jednom rukom, koja se u igri najvie primenjuju su: sa grudi direktno i od tla, kao i iznad ramena. U zavisnosti od putanje lopte, u odnosu na teren, postoje: horizontalna, vertikalna i dijagonalna dodavanja. Prema distanci, koju pri dodavanju prelazi lopta, dodavanja mogu da se podele na:

2 Rubin P. (1998): Koarka metodika i tehnika, Novi Sad


- 6 -

kratka, srednja i dugaka."3 Centar mora da raspolae irokim repertoarom dodavanja koja su primenjiva u uslovima igre. Najznaajnija dodavanja u igri centara su:

Dodavanje jednom rukom sa ramena Igra u osnovnom stavu dri loptu sa dve ruke ispred grudi u poziciji uta. Jedna aka je iza lopte, a druga sa strane. Igra iskorauje u pravcu mete (saigraa), opruajui ruku kojom dodaje. Prsti guraju loptu unapred i izbaaj se vri energinim pokretom (pregibanjem) u zglobu ake i prstima. Prsti daju pravac lopti. Izbaaj sa kaiprstom i srednjim prstom daje lopti blagu suprotnu rotaciju. Nakon izbaaja igra ostaje u ravnotenom poloaju, a aka oborena sa prstima usmerenim ka tlu.

Primena ovog dodavanja je ista kao i dodavanja sa dve ruke sa grudi. Dodavanje jednom rukom ima svoje varijante u kojima se lopta iznosi na neku drugu poziciju, pa imamo dodavanje jednom rukom sa kuka, kao i dodavanje od tlo.

Dodavanje jednom rukom iznad ramena (bejzbol dodavanje) Igra u osnovnom stavu dri loptu

sa dve ruke ispred grudi u poziciji uta. Jedna aka je iza lopte, a druga sa strane. Igra iskorauje u pravcu mete (saigraa) i istovremeno se okree u pravcu ruke kojom dodaje. Dovodi loptu u poziciju iznad ramena (otprilike je lakat u visini uveta), ruka je savijena u laktu a aka se nalazi iza lopte, dok druga pridrava loptu. Izbaaj zapoinje prebacivanjem teine na iskoranu nogu i energinim opruanjem nogu i trupa. Ruka se oprua u pravcu mete i lopta se izbacuje energinim pokretom (pregibanjem) u zglobu ake i prstima. Prsti daju pravac lopti. Izbaaj sa kaiprstom i srednjim prstom daje lopti blagu suprotnu rotaciju. Nakon izbaaja igra ostaje u ravnotenom poloaju, a aka ostaje oborena sa prstima usmerenim ka tlu.

Ovo dodavanje se koristi pre svega u situacijama kontranapada, za ubacivanje lopte u igru kada se eli daleko ubaciti lopta, tj. u svim situacijama gde se lopta dodaje na veliku udaljenost (preko 10 m). Centri najee primenjuju ovu tehniku dodavanja, nakon skoka.

Dodavanje jednom rukom od tlo Stav je malo nii, tehnika je ista i kao tehnika dodavanja

jednom rukom sa ramena. Dodir lopte je na 2/3 udaljnosti od saigraa. Opruanje ruke je sa dlanom s polja. S obzirom da je odbrambeni igra na 2/3 od igraa sa loptom, najbolja taka odskoka je odmah pored njegovih nogu, jer je to i najdalje rastojanje od mogueg dodira lopte. Ova tehnika je Izuzetna za pas centrima a i bonim dodavanjima.

Dodavanje sa dve ruke iznad glave Igra u osnovnom stavu dri loptu sa obema rukama iznad

glave. Ruke su savijene u laktovima priblino pod uglom od 90 stepeni. Lopta se dri iza i blago bono. Lopta se ne sme dovoditi u poziciju iza glave. Igra iskorauje u pravcu mete (saigraa) eksplozivno opruajui noge i trup. Zatim brzo izbacuje loptu energinim opruanjem ruku i pregibanjem u zglobovima ake. Izbaaj se zavrava dejstvom kaiprsta i srednjeg prsta obeju aka. Nakon izbaaja igra ostaje u ravnotenom poloaju, a ake ostaju u poloaju sa prstima usmerenim ka meti a dlanovima ka tlu.

Ovo dodavanje koristi se kada je odbrambeni igra blizu dodavaa i kada se lopta dodaje preko protivnika, zatim u iznoenju lopte iz reketa za poetak kontranapada, za lob dodavanja i dodavanja igraima na poziciji centra (nisko). U principu se koristi na srednjim rastojanjima (6 do 10 m), ali i na malim. Centri najee koriste ovu vrstu dodavanja u saradnji u napadu sa drugim centrom (sputanje sa visokog posta na niski). Loa strana ovog dodavanja je tzv. telefoniranje.

2.4. ut



- 7 -

Svi igrai koji su dovoljno ambiciozni, ele ovaj elemenat koarke da usavre do najveeg

mogueg stepena preciznosti. Kako je glavni cilj igre jednog tima u fazi napada, da se postigne to vie koeva, uz visoki procenat uta, od protivnikog tima, centar treba da zna da je utiranje na ko najvniji elemenat igre, a da svi ostali tehniki i taktiki elementi stvaraju uslove za izvoenje preciznog utiranja na ko. Centar treba da utira loptu na ko uvek kad postoji ansa da postigne pogodak, a da se saigrai pri tome ne nalaze u jo povoljnijoj poziciji. Postoji jedno nepisano pravilo koje treba potovati, a to je da je najsigurnije postii pogodak ispod samog koa. Zbog karakteristika koje poseduje i funkcije koje obavlja, centar, uglavnom postie pogotke u neposrednoj blizini koa i to na razne naine, samostalnim dejstvom ili uz pomo saigraa. Najee utira na ko posle prodora, polaganjem lopte direktno u ko ili koristei tablu ili tzv. zakucavanjem, koriste jo horog ut, poluhorog. Sve ea pojava u savremenoj koarci je da centar koristi i skok-ut posle zaustavljanja iz jednog ili dva kontakta. To podrazumeva da centar besprekorno izvodi elemente akcione celine i da prilikom utiranja na ko koristi i levu i desnu ruku u skladu sa nastalom situaciom. Takoe, nije redak sluaj da centri utiraju sa distance i poludistance, u skladu sa unapred uvebanom taktikom.

ut lopte na ko centra, kao taktiko sredstvo, je vrlo korisno za tim. Centar, kao precizan uter, za sebe striktno vee jednog, a neretko i dva igraa protivnikog tima, to njegovim saigraima ostavlja mnogo prostora za izvoenje akcija. Precizno izvoenje uta sa linije slobodnih bacanja je, takoe, veoma bitno za centre, odnosno za njegov tim, jer je esto izloen linim grekama protivnikog tima, naroito u veoma agresivnim sistemima i varijantama tih odbrana, kakve se danas primenjuju u savremenoj koarci. 4

Osnovne tehnike uta su: ut jednom rukom iz mesta poloaj donjeg dela je odreen napadakim koarkakim stavom

sa isturenom jednom nogom na strani lopte, koja je malo polubono postavljena. Razmak stopala je u irini ramena. Lakat je postavljen prema unutra. Lopta je 20 cm ispred grudi, neto malo ispod visine oiju. Ravnotea se orava sputanjem tela i savijenim kolenima. Teina tela je preneta na prdnju nogu i ne menja se tokom izvoenja uta, jer bi to uticalo na putanju lopte. Prsti stopala su direktno okrenuti ka kou, jer je to od znaaja za preciznost uta. Sputeni poloaj tela slui pripremi za ut, jer izbaaj lopte ostvarujemo opruanjem koje poinje od najniih, a zavrava se u najviim zglobovima nogu (skoni, kolena i kukovi) i opruanjem zglobova ruku. Pogled je usmeren preko lopte ka kou, a oi su koncentrisane na rub obrua )prednji ili zadnji deo). aka i prsti su mekano na lopti, prsti su raireni, ugao izmeu palca i kaiprsta je oko 90, tako da kaiprst predstavlja kontrolni prst koji lopti odreuje pravac. aka je ispod i iza lopte, a druga napred i levo sa strane. Posle izvedenog uta opruena ruka ostaje u tom poloaju, dok lopta ne dodirne ko. Lakat je usmeren ka kou zbog pravca lopte. Leva ruka je postavljena u levu stranu lopte i slui kao potpora i odvaja se teko posle izbaaja lopte. Rotacija lopte e ublaiti eventualni tvrd udar u obru.5

ut jednom rukom iznad glave lakat je usmeren prema kou i ne izlazi van projekcije tela da

ne bi ruka pri utu pobegla u stranu. Pogled kroz ruke je usmeren ka kou. Tajna dobrog uta je u zglobu ake i lakta. Pre izbaaja lakat se povlai ispod lopte i time se proraunava putanja lopte. 6

Dvokorak koristi se ispod koa. Igra koji prima loptu na dvokorak, ili koristi dribling i polukorak, posle dodavajna pivota ili driblinga. Zahteva 100% realizaciju. Odrazna noga je suprotna

4 Gavrilovi Z. (2004): Igra centra u savremenoj koarci, Diplomski rad, Fakultet za fiziku kulturu u Pritini, Leposavi 5 Djordjevi B.T., Prof. Marinkovi A.M. (2007): Koarka ABC, Bonart, Nova Pazova 6 Djordjevi B.T., Prof. Marinkovi A.M. (2007): Koarka ABC, Bonart, Nova Pazova


- 8 -

od ruke kojom se utira. Postoji ut odozgo kod koga se lopta pri odrazu die iznad glave i ruka postavlja iza lopte. Odraz i opruanje ruke je istovremeno. Slobodna ruka titi loptu od odbrane. utira se isto ili od tablu. Dolazi se ispod koa pod uglom od 45. ut polaganjem odozgo se koristi pri punoj brzini i kada je put ka kou slobodan. Od trenutka odraza levom (desnom) nogom lopta stoji na dlanu okrenutim nagore, ruka se postavlja ispod lopte, tako da dodiruje celu duinu opruenih prstiju, a utira se iz zgloba pokretom ake. Kod polaganja ne treba ii na odraz u dalj, ve u vis, sa duim prvim korakom i kraim drugim.7

Skok ut tehnika skok-uta je kompozicija tekih elemenata tehnike - zaustavljanja,

primanja lopte, pivota i prodora. Kod skok uta lakat je posle opruanja celog tela veoma vaan, jer on moe u zavisnosti od psihofizikih sposobnosti utera da reaguje na pariranje i da promeni pravac i momenat izbaaja, koji se deava u najvioj taki sa potpuno opruenom rukom i prstima. Od tehnike zaustavljanja zavisi vertikalnost odraavanja, a doskok je bitan, jer se, ili ide na skok za odbijenu loptu, ili postaje odbrambeni igra (napada napadaa). Najbitniji je ulazak priprema uta, znai poloaj nogu i stopala. Prilikom svakog naskoka, pre uta, usmerava se telo ka kou na taj nain to su desno rame i kuk koncentrisani na rub obrua8

Horog ut ovaj veoma teak, ali delotvoran ut upotrebljava se kada je napada udaljen oko

3-4 metara od koa i kada mu se suprotstavlja visoki odbrambeni igra. Izvodi se iz mesta kretanja, uter je leima ili obino okrenut ka kou. Odrazna noga je leva (desna) i ona dobija impuls zamahom suprotne noge. Radi se iz poluunja. Lopta je pored grudi, dri se ispod rukom kojom se utira, a drugom pribliava odozgo. Prilikom iskoraka ka kou, povlai se i koleno suprotne noge, a ruka se oprua iz ramena i kada se lopta podigne iznad glave, preko uha, izbacuje se iz zgloba ake, voena i upravljana kaiprstom. Suprotna ruka je savijena i podignuta do visine ramena. Pogled je usmeren ka kou. Putanja lopte je parabolina, doskok je spreman za ponovni skok.9

Odbojka ut Ovaj ut zahteva izuzetno pokretlivog igraa, stalno spremnog za skok u napadu.

Pravo vreme i dobra koordinacija su osnove najbolje pozicije ispod koa posle svakog uta. Visok odraz, jedna (ee) ili dve ruke, dodir prstima i najvia taka skoka je preduslov za poentiranje.10

Zakucavanje Jedan od najatraktivnijih naina za postizanje koeva koristi se, ako to

dozvoljava prostor dodavanja ili kretanja, ili iz skoka, ili iz nabaene lopte, ili ak uruenjem.11

2.5. Voenje lopte

Napada primenjuje voenje, kada se kree najkraom putanjom do koa, jer odbrana nije u mogunosti da ga u tome osujeti, poto se nalazi neposredno ispred njega. Pod driblingom se podrazumeva da koarka manipulie loptom, kreui se (vie) horizontalno po terenu, iz razloga to biva prinuen od strane igraa odbrane da esto menja pravac. Cilj igraa koji dribla je da

7 Djordjevi B.T., Prof. Marinkovi A.M. (2007): Koarka ABC, Bonart, Nova Pazova 8 Djordjevi B.T., Prof. Marinkovi A.M. (2007): Koarka ABC, Bonart, Nova Pazova

9 Djordjevi B.T., Prof. Marinkovi A.M. (2007): Koarka ABC, Bonart, Nova Pazova




- 9 -

nadigra igraa odbrane. Pri tome on koristi promenu ritma, tempa, pravca, smera i ruke kojom vodi. Ukoliko, primenom neadekvatnih aktivnosti, uspe da izbaci iz ravnotee svog uvara, bie u mogunosti da koristi voenje12. Zbog svojih morfolokih karakteristika, a i zbog uloge i funkcije koju obavlja u jednom timu, moe se rei da centar ne koristi mnogo driblinga. Ipak postoje situacije kada centar posle preseene lopte krene na ko. Druga situacija je kada se centar nalazi leima okrenut ka kou, ili kada je pod dejstvom agresivne odbrane, tada je prinuen da koristi dribling, kako bi sebi izgradio to bolju poziciju za realizaciju.

2.6. Fintiranje

Fintiranje je , kao tehniki i taktiki elemenat, prisutno u skoro svim elementima koarkake igre i pojavljuje se kao finta prodora, uta, dodavanja ili kombinacija tih finti. Igra koji izvodi fintu ima za cilj da se igra u odbrani izbaci iz ravnotenog poloaja, nakon ega se stvara prostorna i vremenska prednost, za izvoenje nekog drugog elementa ili akcione celine. Bez obzira koja se finta izvodi, ona se izvodi sporije od stvarne akcije koja sledi.

Neke karakteristike finti za centre su finta uta, finta dodavanja. Broj finti je skoro beskonaan. Njihovo izvoenje zavisi od individualnih sposobnosti igraa. Centar treba da bude sposoban da uverljivo izvede fintu, koja mora biti u funkciji, da bi mu donela prostornu i vremensku razliku.

2.7. Zaustavljanje

Tehnika zaustavljanja je veoma bitna kako u odbrani, tako i u napadu. Igrai se u koarkakom nadmetanju kreu na relativno malim distancama, zbog ega se preednost nad protivnikom esto moe stei boljom promenom tempa kretaja, iji je veoma bitan sastavni deo zaustavljanje. U bilo kojoj fazi igre zaustavljanje moe da bude u jednom ili dva kontakta stopala sa podlogom. Zaustavljanje u fazi napada moe da bude bez lopte (najee u cilju demarkiranja) i sa njom. Zaustavljanje u jednom kontaktu omoguava napadau da ima vei izbor u napadakoj akciji (ukrteni polazak, direktni bilo kojom nogom, ut, dodavanje i finte) ili da izabere pivot nogu.13

2.8. Pivotiranje

Pivotiranje je jedina mogunost u koarkakoj igri da napada u posedu lopte naini vie od dva koraka, pod uslovom da ne odvoji stajnu nogu od podloge, osim ako pri tome ne utira, ili dodaje. Pivot moe biti napred i nazad. Moe se koristiti u cilju fintiranja i u cilju zatite lopte.14 Pivotiranje je elemenat koarke koji sledi posle zaustavljanja, a centar ga veoma esto koristi u igri kada treba da zatiti loptu od odbrambenih igraa, onda da doe u povoljan poloaj za dodavanje, posle skoka, kada najblii protivniki igra igra agresivno odbranu, pokuava da sprei prvo dodavanje za kontranapad. Osim toga, centar koristi pivotiranje i u situacijama kada nije u posedu lopte i to u cilju zagraivanja protivnikog igraa, odnosno prilikom postavljanja blokada saigraima i otvaranja iz blokada.

2.9. Demarkiranje





- 10 -

Svaki napada u koarci veinu vremena provede bez lopte. Kada odbrana igra agresivno, na liniji dodavanja, sa ciljem da igrau ne dozvoli prijem lopte u mestu, njegovo kretanje bi trebalo da bude takvo, da prijem lopte moe da ostvari u poziciji koja mu omoguujepostizanje koa. Da bi stekao vremensku i prostornu prednost nad igraem u odbrani i primio loptu, igra koristi promenu tempa, pravca i smera kretanja, a najee i njihovu kombinaciju.15 Centar u svojoj igri esto koristi demarkiranje u fazi napada, kao vid samostalnog dejstva, jer tada sebi stvara prostor za izvoenje akcione celine ili elemenata koarke, u skladu sa nastalom situaciom i tada najee koristi tzv. L i V kretanje.

2.10. Postavljanje blokada Blokada je elemenat koji napadai primenjuju u cilju omoguavanja saigraa da se oslobode svog direktnog uvara, postavljanjem na njegov potencijalni pravac kretanja. Igra koji postavlja blokadu treba da: prikrije svoju nameru na koju e stranu da postavi blok, da se postavi pod optimalnim uglom u odnosu na igraa odbrane i zauzme takav poloaj iz kojeg moe najuspenije da se otvori ka kou ili lopti, da zauzme to vei prostor u odnosu na potencijalne pravac kretanja igraa odbrane, pravovremeno izae iz blokade i stekne odreenu prednost.16 U igri centara postavljanje blokade je vaan elemenat, koji njegova uloga i funkcija u timu, zahtevaju to bolje izvoenje, bez obzira da li se radi o ulasku u akciju, o toku akcije ili o zavretku akcije, to zavisi od taktike tima. Centar ovaj element koarke treba da dobro koristi, bez obzira da li se nalazi u situaciji kada postavlja blokadu ili kada se nalazi u situaciji da koristi blok.

3. Metodika elemenata tehnike centara u napadu Osnovi metodike uenja i usavravanja tehnike17

U modernoj koarci prepoznajemo, uslovno reeno, dve tehnike: osnovnu (kolsku) i takmiarsku. To je vrlo vano razumeti i prihvatiti kada se pristupa uenju i usavravanju tehnike.



17 Dr Karaleji M. , Dr Jakovljevi S. (2001) : Osnove koarke, Beograd


- 11 -

Osnovna tehnika je konvencionalna tehnika. Elementi ove tehnike su izvorni, isti i zadovoljavaju sve biomehanike parametre. To znai da se pokreti izvode u punim amplitudama, optimalnim brzinama, u ravnotei itd. Ue se u standardnim uslovima vebanja, bez ikakvih pritisaka i smetnji sa akcentom na pravilnost i preciznost izvoenja. Osnovna tehnika se ui! Ona je uslov za igranje koarke i svaki poetnik mora da je savlada!

Takmiarska tehnika je primenjena tehnika u uslovima igre. To je nadgradnja osnovne tehnike. Uslovi igre nameu manjak vremena i prostora, to ometa lako izvoenje nekog elementa tehnike. Prisutan je i protivnik! Usavravanjem osnovne tehnike igra dolazi do takmiarske tehnike koju moe relativno lako da primeni u igri i da tako postigne eljeni rezultat. Uz razvoj funkcionalne tehnike igra unapreuje i individualnu taktiku, i na taj nain kompletira svoj igraki kvalitet. Metodika uenja tehnike

Uenje (u praksi se koristi termin obuavanje) elemenata tehnike je prvi korak u izgradnji tehnike igraa. Da bi se u tome uspelo potrebno je poznavati prirodu motorikog uenja. Uenje bilo koje motorike strukture prolazi kroz pet osnovnih faza. Svaka faza se karakterie posebnom manifestacijom pokreta u ijoj su osnovi odreeni nervno-miini procesi.

Prva faza se esto naziva faza formiranja jasne predstave o pokretu. Igra prima prve informacije o njemu. Pokret (elemenat) se demonstrira u celini. Veoma je vano da prikaz bude kvalitetan, odnosno da pokret bude pravilno i precizno izveden.

Druga faza je faza iradijacije. Pri pokuaju da izvede pokret kod igraa dolazi do iradijacije nadraaja u modanoj kori. To se vidi kroz grubu koordinaciju u izvoenju pokreta.

Trea faza je faza diferencijacije. Daljim vebanjem i izvoenjem elemenata pojavljuju se odreeni koei procesi koji utiu na eliminaciju suvinih i pogrenih pokreta. Pokret se sada izvodi preciznije.

etvrta faza je faza koncentracije. U ovoj fazi su razvijeni koei procesi. Pokret je jo precizniji i teniji. Dolazi do oplemenjivanja pokreta obraanjem panje na detalje. Peta faza je faza stabilizacije i automatizacije. To znai da je pokret nauen i da se izvodi pravilno i precizno. Kontrola pokreta je sada u sferi nesvesnog. Zato se i kae da je pokret automatizovan.

U procesu uenja tehnike trebalo bi obratiti panju na pravilnost i preciznost pokreta. Svaki elemenat mora da bude nauen precizno i uveban do automatizma. Ui se u standardnim uslovima, bez ikakvih smetnji, tako da je koncentracija igraa samo na elementu koji izvodi. Igra izvodi kompletan elemenat! To znai da bi trebalo primeniti sintetiki metod uenja, jer su elementi tehnike motorike celine koje se ne mogu razdvajati. Ovaj metod podrazumeva da se po potrebi mogu menjati uslovi u kojima se elemenat izvodi. To znai da se igrau olakava izvoenje elementa tehnike (na primer utiranje skok uta s bliih pozicija, dodavanje lopte na manjem rastojanju i sl.). Znaaj pravilnosti i preciznosti pokreta u okviru jednog elementa tehnike je najuoljiviji kod izvoenja elemenata tehnike koji zahtevaju jednako dobro izvoenje pokreta i slabijom rukom (dribling, dodavanje, ut polaganjem). esto manifestacija opte koordinacije i manipulacije tom rukom u odnosu na slabiju, iako pokret i nije tehniki do kraja precizan i pravilan. Kod izvoenja pokreta slabijom rukom neophodna je pravilna i precizna tehnika. Pravilna kinematika struktura u pripremi pokreta (poloaj tela, poloaj lopte, dranje lopte) i samo izvoenju (opruanje ili pregibanje tela u aktuelnim zglobovima) e obezbediti i teno izvoenje elementa tehnike. Metodika usavravanja tehnike

Automatizovana osnovna tehnika je preduslov za usavravanje tehnike, to jest izgradnju takmiarske tehnike. Kada se dostigne automatizacija pokreta znaaj se pridaje brzini izvoenja.


- 12 -

Ona je neophodna u uslovima igre. Sada je, meutim, glavni problem ravnotea, koja je kritini faktor u izgraivanju brzine u izvoenju elemenata tehnike. Radi se u uslovima slinim onima koji vladaju u igri. To podrazumeva tzv. situaciono vebanje! Igra se vebanjem dovodi u situacije igre, a ponekad i u tzv. nadsituacije, tj. situacije koje su tee od onih koje se pojavljuju u igri. Na taj nain igra usavrava svoje motorike mehanizme i izgrauje nove, prilagoene uslovima igre. Intenzitet rada je vei nego u fazi uenja tehnike. Rad na usavravanju tehnike bez intenziteta nee dati rezultate. Glavni pokazatelj usavrenosti tehnike je njena efikasnost. Vebe usavravanja daju egzaktne pokazatelje efikasnosti. Igra je nadigrao protivnika(e) ili nije! Uporedo igra razvija i individualnu taktiku. Takmiarska tehnike ukljuuje perfektno izvoenje osnovnih elemenata ali i izbor i nain njihovog korienja u igri. Igra koji ima dobru tehniku u stanju je da u odreenoj situaciji igre odabere pravo reenje i za njega potreban elemenat (ili vie njih), kao i da to upotrebi u pravo vreme! Usavravanje tehnike dolazi radom na treninzima ali i igranjem utakmica. Jako nadmetanje i nadigravanje (utakmica, pa i trening sa takmiarskom crtom) pomae usavravanje. U tom radu trener (a i sam igra) mora da uoi jake i slabe strane u tehnici. Potom bi trebalo da usmeri rad i energiju, da slabe strane postanu jake!

Osnovno sredstvo rada predstavljaju koarkake vebe. Danas u koarkakoj metodici postoji veliki broj (ak bi mogli rei i bezbroj) koarkakih vebi. Vebe nisu neto tajno ili mitsko! Problem nije koliko vebi jedan trener zna ili primenjuje (u literaturi se moe nai veliki broj), ve je problem kako ih primenjuje? Osnovno je da trener, kada koristi neku vebu, zna ta eli njom da postigne, ta eli da ui i usavrava. Svaka veba u principu, moe da bude metodsko uputstvo za uenje i usavravanje u zavisnosti u kakvim uslovima se izvodi.

Da bi rad na uenju i usavravanju koarkake tehnike bio uspean mora da ga karakterie: - Postupnost u radu, pogotovo u fazi uenja. Veoma je znaajno da se prvo ue jednostavniji

elementi, koji su esto u osnovi sloeniji. Valjalo bi saekati da se odreeni podelemenat u okviru nekog elementa automatizuje, pa onda ii na sledei, sloeniji (na primer pravolinijski dribling, pa onda promene pravca u njemu).

- Celovitost, znai da bi trebalo obuhvatiti sve aspekte nekog elementa, odnosno napraviti generalnu jakost u izvoenju i primeni nekog elementa tehnike (na primer voenje lopte dobro i desnom i levom rukom i sl.).

- Kontinuitet u radu neophodan je u procesu uenja i usavravanja tehnike. Na taj nain se uvruje automatizam.

- Kvantitet rada. Stalno vebanje e sigurno dati dobre rezultate. Ova karakteristika je povezana sa prethodnom. Leri Bird, uveni profesionalac iz NBA, je jo kao srednjokolac na pitanje prijatelja koliko bi esto trebalo da veba koarku da bi imao dobru tehniku, odgovorio: Svaki dan, ceo dan!

- Kvalitet rada. Veoma je vano ta se veba i kako se veba. Dugotrajno i uporno vebanje manjeg broja elemenata nee omoguiti igrau da dobro igra. esto igrai vebaju vredno ali nepravilno, to dovodi do suprotnog efekta. Pogreno nauen elemenat se veoma teko ispravlja, pogotovo u starijem uzrastu. Zato bi trebalo vebati pravilne pokrete, pogotovo u fazi uenja. Pravilno vebanje dovodi do napretka. Greke pri vebanju se naravno esto pojavljuju i njihova stabilizacija veoma loe utie na tehniku igraa. Potrebne su brze i efikasne korekcije!

Najei uzroci greaka, naroito u fazi uenja tehnike su: - Pogrena ili povrna predstava o pokretu. Poetnici (deca) su veoma sklona imitiranju (zato i

mogu lako da ue) i ako dete stekne pogrenu predstavu o pokretu, teko e uspeti da ga izvede pravilno.

- Izvoenje neke sline kretne aktivnosti nije dovoljno stabilizovani i negativno utie na uenje nove kretne strukture. Tu se ogleda korist od principa postupnosti kada e ne ue nove sline kretnje, ako prethodna nije nauena.


- 13 -

- Nesistematski rad. esto dovodi do konfuzije kod igraa, naroito poetnika. Skakanje sa elementa na elemenat, bez stabilizacije nauenog, dovodi do loe tehnike. Ponekad treneri, pogotovo poetnici, u elji da daju to vie informacija, nesistematski obrauju tehniku.

- Nedostatak fizikih (bazinih motorikih) sposobnosti kod poetnika. Poto su elementi tehnike motorike strukture, oni su u velikom meri u korelaciji sa bazinim motorikim sposobnostima. esto trenutni nedostatak neke sposobnosti (na primer snage) moe da dovede do loeg izvoenja elemenata tehnike a i do njihove neefikasne primene u igri. Zato uvek treba voditi rauna o uzrastu mladih igraa.

Pravovremeno ispravljanje greaka je prioritetan zadatak u procesu uenja tehnike. Greke je mogue ispraviti primenom nekog od tri osnovna naina:

- Uporeenje loeg i dobrog izvoenja. Neophodno je da poetnik uporedo gleda loe i dobro izvoenje nekog elementa. Vano je da je u stanju da napravi diferencijaciju greaka i da na taj nain ispravi svoje.

- Olakavanje uslova izvoenja pokreta. esto je brzina najvei problem, odnosno ve pomenuti problem ravnotee kao kritini faktor u izgraivanju brzine u izvoenju elementa. Trener moe da pomogne igrau da otkloni eventualne greke dovodei ga u olakane uslove izvoenja (na primer manja brzina izvoenja, laka lopta kod najmlaih, nii ko i sl.).

- Otkrivanje uzroka. Otkriti uzrok je najvanije u nastojanju da se greka ispravi. Uzrok greke u tehnici je najee iz domena kinematike pokreta i odnosi se na poloaje tela, pojedinih delova tela, lopte i sl. Radom na ovome mogue je ispraviti greku.

Kada poeti sa procesom uenja tehnike? Opte je miljenje da su u 10 godina starosti ispunjeni osnovni anatomsko-fizioloki uslovi za poetak uenja tehnike (u SAD ak sa 7 godina). Sve do 12. godine obuka je u najveoj meri u formi igre. Moglo bi se rei daj to period druenja i igranja loptom. Dete upoznaje loptu, njen oblik, veliinu, teinu (uputno je koristiti po obimu manje i lake lopte) i uspostavlja odnose izmeu veliine lopte i veliine svog tela. Od 12. godine deca poinju sistematski koarkaki trening u okviru kojeg najvanije mesto zauzima uenje tehnike! U procesu treninga trebalo bi kombinovati vebe uenja i vebe usavravanja, ak i onda kada su elementi tehnike automatizovani jer vebe uenja potkrepljuju znanja i pripremaju igraa za vebe usavravanja. Tehniki elementi bi trebalo da postanu za koarkaa prirodna kretanja (veinom su to neprirodna kretanja za obinog oveka), pogotovu kada se radi o elementima loptom. Reju, ovek i lopta moraju da postanu jedan sistem koarka! Uvek bi trebalo isticati osnovni znaaj tehnike u koarkakoj igri, pogotovo osnovnih vetina. Na njima se izgrauje sve ostalo. Sve mogue taktike. Stepen izgraenosti tehnike igraa u osnovi (uz ostale sposobnosti igraa) odreuje i inicira izbor taktike igre jednog tima. Zato bi trebalo sa poetnicima najvei deo treninga provesti u radu na tehnici, uvebavajui osnovne principe i pravila koja vae u procesu uenja.

TEHNIKA NAPADA18

1. Igra bez lopte 1.1. Znaaj i osnovne karakteristike

Igra bez lopte je najvaniji deo napada. Da bi napada bio kompletan on mora da ume da igra

efikasno bez lopte. Lopta jeste magnet za sve igrae, pogotovo za mlade, ali bez dobre igre igraa

18 Dr Karaleji M. , Dr Jakovljevi S. (2001) : Osnove koarke


- 14 -

koji su bez lopte, obino saigra sa loptom nema dobre uslove da efikasno napadne. Osim toga, na terenu se u istom trenutku nalazi pet napadaa a samo jedna lopta, to znai da u teoretski potpuno ravnopravnoj raspodeli poseda lopte svaki napada moe da ima loptu 4 minuta. Drugim reima igrai u napadu igraju 80% vremena bez lopte. To je mnogo vremena i treba ga to bolje iskoristiti.

Napadai koji su bez lopte moraju stalno da se kreu. Odbrambeni igra e daleko tee da uva i kontrolie napadaa koji se stalno kree, u odnosu na napadaa koji stoji u mestu ili se malo kree. Napada koji uvek ima elju da svojim kretanjem doe u to povoljniju poziciju vee za sebe odbrambenog igraa, i ne doputa mu da pomae u odbrani. U osnovi napada bez lopte svojom igrom eli da postigne jedan (ili vie) od etiri osnovna cilja:

- Napada eli da se oslobodi za prijem lopte (demarkiranje) i to u to je mogue povoljnijoj poziciji, to najee znai to blie kou,

- Napada eli da popuni ili da izae iz odreenog prostora i na taj nain da pomogne igrau sa loptom,

- Napada eli da svojim kretanjem vee odbrambenog igraa za sebe i tako ga sprei da pomae u odbrani to naroito vai za napadae koji su na strani pomoi, i

- Napada eli da kretanjem i postavljanjem blokade pomogne nekom od saigraa. U igri bez lopte napada koristi osnovne naine kretanja: hodanje, tranje, skakanje,

okretanje, uskakanje, utravanje, zaustavljanje i dr. U tehnikom pogledu to su stilizovana kretanja koja se u osnovi sprovode u pravim i krivim linijama. Osnovne linije kretanja su:

- Pravolinijsko kretanje sa promenom ritma i tempa, - Pravolinijsko kretanjem sa promenom ritma i tempa i smera kretanja, - Pravolinijsko kretanje sa promenom ritma i tempa i pravca kretanja, - Luna kretanja sa kontinuiranim i promenljivim tempom, - Cik-cak kretanja sa promenom ritma i tempa, - Kretanja sa lenim okretima, i - Razliite specifine linije kretanja, kao to su: V, L, kretanje u trouglu i dr. Unutar ovih linija kretanja igrai mogu da izvode i kombinovana kretanja ko i da nadovezuju

jedna na druga u zavisnosti od situacije na terenu, tj. od jaine pritiska odbrane. Osnovni zahtev u svim kretanjima je da se izvode sa promenom ritma i tempa, jer samo na taj

nain napada moe da se oslobodi odbrambenog igraa. Promena ritma i tempa znai, najee, da je kretanje napadaa sastavljeno od tzv. fintirajueg kretanja koje se izvodi neto sporije, i stvarnog koje se izvodi bre i eksplozivnije. Kod kretanja sa promenom pravca neophodno je da se napravi i promena ritma. Svaki novi pravac kretanja najee zahteva njegovo ubrzanje. Obino se napada pre promene pravca za trenutak (prividno) zaustavlja, a onda eksplozivno zapoinje kretanje u novom pravcu. Osim toga zahtev je da napada stalno ima vizuelnu komunikaciju sa loptom. Promena ritma zahteva dobar rad nogu, to znai da je igra sposoban da brzo startuje, da se brzo zaustavi, da brzo promeni pravac i strukturu kretanja. Usavravanje rada nogu daje igrau mogunost da se kree promenljivim ritmom, brzo i pravovremeno.

U pogledu pravca sva kretanja u koarci se izvode: po dubini (60-70%), po irini (5-10%) i kombinovano ili dijagonalno (30-40%). Najefikasnija su dubinska kretanja. Ona su i najopasnija za odbranu jer se napada tako pribliava kou osvajajui prostor, i esto izbacuje odbrambenog igraa iz ravnotee tako da napada ima dobre uslove za promenu pravca kretanja. ovo kretanje je najee ka kou. Napada se jo kree od koa, ka lopti i od lopte.

1.2. Zaustavljanje kao preduslov za dobru igru bez lopte

Napada ne moe uspeno da igra bez lopte, da se kree sa promenom ritma i tempa, ako ne

ume da e pravilno zaustavi. Pravilno zaustavljanje podrazumeva da igra ume da kontrolie telo,


- 15 -

tj. da ima ravnoteu. Samo iz ravnotenog poloaja je mogue brzo startovati i ii u naredno kretanje. To vai i kod svih drugih kretanja u koarci (kretanja sa loptom, odbrambena kretanja i dr.). U koarci je veoma vaan brz start ali je isto toliko vano i brzo zaustavljanje. Postoje dva osnovna naina zaustavljanja u koarci: zaustavljanje u dva kontakta i zaustavljanje u jednom kontaktu. Zaustavljanje u dva kontakta (osnovna mehanika)

Pri zaustavljanju prvi kontakt sa podlogom se uspostavlja jednim ili drugim stopalom. Pre nego to se ue u zaustavljanje trebalo bi dozvoliti gravitacionoj sili da pomogne pri zaustavljanju. To se postie tako to igra, pre nego to doe u kontakt sa tlom prvim stopalom blago poskoi i istovremeno blago zabaci gornji deo tela unazad odnosno izbaci noge unapred. Tada igra dolazi u kontakt sa tlom jednim stopalom i odmah zatim iskorauje drugom nogom i zaustavlja se sa optimalnom irinom oslonca. irina oslonca daje stabilnost. Istovremeno igra savija kolena, i na taj nain sputa teite, i tako postie ravnoteu. Noga koja je prva ostvarila kontakt sa tlom se naziva stajna noga (pivot noga), a druga pokretna. Ovo je znaajno zbog toga to kod zaustavljanja sa loptom (tehnike je ista osim to je i lopta u posedu) igra mora da vodi rauna o tome koja je noga stajna a koja pokretna da bi moga, pre svega u skladu sa pravilima igre, da napravi sledeu akciju (pivotiranje, dribling i dr.). Ovaj nain zaustavljanja se najee koristi nakon velikih brzina kretanja, pogotovo na veim udaljenostima od koa i u situacijama kontranapada. Zaustavljanje u jednom kontaktu (osnovna mehanika)

Prilikom zaustavljanja, kontakt sa podlogom se uspostavlja istovremeno sa oba stopala. To je veoma vano u taktikom smislu jer u tom poloaju ne postoji stajna ip okretna noga nego igra sam vri izbor, to mu daje prednost kada se radi o zaustavljanju sa loptom. Kao i kod zaustavljanja u dva kontakta igra bi trebalo da pre zaustavljanja blago poskoi, zabaci gornji deo tela unazad, izbaci noge unapred, a i onda se zaustavi na oba stopala savijajui kolena. Tokom zaustavljanja znaajno je da teinu na trenutak premesti na zadnji deo stopala da bi se suprotstavio sili inercije koja vue njegovo telo napred. Na taj nain igra dolazi u ravnotean poloaj. Ovaj nain zaustavljanja se najee koristi kod manjih brzina kretanja i u pozicijama blie kou.

1.3. Osnovne tehnike u igri bez lopte demarkiranja (osnovna mehanika)

Osnovne tehnike koje se koriste u igri bez lopte se baziraju na pomenutim linijama kretanja i na zahtevu za promenom ritma i tempa kretanja i to su: Iskorai i utri Iskorak predstavlja fintirajue kretanje i obino se izvodi ka lopti ili ka kou jer tako provocira reakciju i pomeranje odbrambenog igraa. Igra moe da iskorai iz mesta ili da to uini posle nekog kretanja gde iskorak, ustvari, predstavlja trenutno zaustavljanje. Posle iskoraka napada moe da krene u novi pravac fintirajuom (iskoranom) nogom koja je dalja od odbrambenog igraa i u tom sluaju napada prilikom iskoraka zadrava vei deo teine (2/3) na drugoj nozi, dok na iskoraenu nogu prebacuje manji deo (1/3). Tako je napada u stanju da brzo krene u novi pravac. Posle iskoraka napada moe da krene u novi pravac i drugom nogom, koja je blie odbrani, i tada napada prebacuje vei deo teine na iskoranu nogu i jednostavno se sa nje odbacuje i dobija eksplozivnu kretnju u novi pravac. Prilikom prelaska u novi pravac kretanja zamahom unutranje ruke dobija se na eksplozivnosti kretanja. ruke se ulaskom u novi pravac izbacuju ka lopti.


- 16 -

Ova tehnika se najee koristi u kretanjima ka kou i lopti i vie je koriste spoljni igrai. Okreni se i utri (D1) Kod ovog kretanja se pravac menja nakon lenog okreta. Napada se kree ka odbrambenom igrau ili iz mesta pravi samo iskorak pravo ka njemu, na trenutak se zaustavlja tako to istura nogu koja je blia odbrambenom igrau (blia lopti), i nakon toga izvodi brzi leni okret i ide u novi pravac (najee utrava u reket). U izlasku iz okreta napada podie ruke u visinu grudi da bi mogao to pre da primi loptu. Ovu tehniku najee koriste unutranji igrai (centri) jer im omoguava da na malom prostoru obiu igraa a ovom kretanju pogoduje i kontakt igra koja je prisutna kod unutranjih igraa.

Igraj telom i istri (D2) U osnovi predstavlja kretanje sa promenom smera na istom pravcu. Napada ide pravo na odbrambenog igraa, iskorauje prema njemu i ostvaruje kontakt grudima. On tako potiskuje odbrambenog igraa ka kou. Nakon kontakta napada brzo istrava od igraa (od koa) na spoljnu poziciju spreman da primi loptu. Prilikom kontakta sa odbrambenim igraem, napada mora da dri ruke u uzruenju da ne bi napravio linu greku. Ova tehnika se najee koristi u kretanjima ka kou i lopti i vie je koriste spoljni igrai. V i L kretanja (D3) V kretanje zapoinje sa spoljne pozicije, kretanjem sa dva ili tri koraka ka donjem delu reketa. Potom se napada na trenutak zaustavlja na nogu koja je blia odbrambenom igrau i brzo se sa nje odbacuje i istrava pod otrim uglom u odnosu na prethodni pravac kretanja, tako da linije kretanja imaju oblik slova V. Slino se izvodi i L kretanje s tim to je ugao istravanja priblino 90 , pa linije kretanja lie na slovo L.

Ova tehnika se najee koristi u kretanjima ka kou i lopti i vie je koriste spoljni igrai.

Utri iza lea (back door) (D4) Jedan je od osnovnih i veoma vanih naina igre bez lopte, posebno danas kada odbrane igraju sa velikim piritskom na prva dodavanja. Zapoinje iskorakom ka lopti (ka spoljnoj poziciji) to provocira pomeranje odbrambenog igraa ispred napadaa. Nakon toga napada eksplozivno kree ka kou odbacujui se sa iskoraene noge pre nego to odbrambeni igra popravi poziciju. Prilikom utravanja napada istura ruku koja je blie kou da bi primio loptu to blie kou i to dalje od odbrane.

Ovu tehniku najee koriste spoljni igrai. Igra bez lopte prua velike mogunosti napadaima da se korienjem veeg broja tehnika i

njihovim kombinovanjem relativno lako oslobaaju odbrambenih igraa ili ih veu za sebe.


- 17 -

1.4. Metodska uputstva za uenje i usavravanje

Osnovno pravilo u igri bez lopte je svakodnevno vebanje. Kako je u sutini veoma vaan rad nogu, ove tehnike se mogu vebati ak i bez koa ili sale, kroz razliite igre to je veoma vano u radu sa najmlaima. U koarkakom treningu u poetku bi trebalo izabrati jednu tehniku kretanja za prijem lopte na spoljnoj poziciji, jednu za prijem na unutranjim pozicijama i obavezno tehniku utravanja iza lea. Veoma je znaajno naviknuti igrae da napadaju lea odbrambenog igraa. Kasnije se repertoar kretanja za prijem lopte spolja ili unutra proiruje i drugim tehnikama. Napada e biti efikasniji ako raspolae sa veim repertoarom tehnika u igri bez lopte.

Veoma je vano da se u poetku veba pravilno i precizno. To znai da se akcije izvode u maloj brzini da bi igrai mogli kontrolisati svoje kretanje. Posebnu panju bi trebalo obratiti na: poloaj stopala prilikom trenutnog zaustavljanja, raspored teine tela, amplitudu pokreta, poloaj i rad ruku, poloaj glave i promenu ritma kretanja. tehnike kretanja najpre uimo bez ikakvih smetnji uz pomo markera kao to su: stalci, stolice i sl. Ubrzo uvodimo i odbranu koja u poetku igra dirigovano (prati kretanja, ali ne spreava prijem lopte ili ima parcijalne zadatke) da bi to vie vebali u situacionim uslovima. Obino se to sprovodi kroz vebe igre 1 na 1 plus dodava, na odreenom prostoru koji moe da se ogranii u zavisnosti od pozicije.

Najee greke u uenju i njihove korekcije Greke:

1. Kretanje bez promene ritma 2. Kretanje sitnim koracima pre promene pravca 3. Luna kretanja pri promeni pravca, umesto odsenih kretanja 4. Dranje ruku pored tela, a ne u poloaju prijema lopte 5. Izostanak vizuelne komunikacije sa loptom 6. Kod zaustavljanja usporavanje kretanja sitnim koracima 7. Kod utravanja iza lea napada nema dovoljno prostora za utravanje 8. Kod utravanja iza lea napada se zaustavlja to dovodi da dodana lopta ode van terena

Korekcije: 1. Odraziti se jae sa stajne noge 2. Koristiti normalne korake, koncentrisati se na zaustavljanje 3. Koristiti neto krai korak pre promene pravca i tako doi u nii poloaj iz kojeg se moe

napraviti otra kretnja 4. Podii ruke i tako napraviti svojevrsnu metu dodavau 5. Uvek imati loptu u vidnom polju, makar i periferno 6. Koristiti normalne korake, ali blago poskoiti pre zaustavljanja 7. Treba odvesti odbrambenog igraa to dalje od koa (korak iznad linije slobodnog bacanja) i

onda ii na utravanje 8. Nastaviti kretanje do koa

1.5. Tehnika skoka kao kretanje bez lopte

Svako ko iole prati koarku prepoznaje znaaj skoka u njoj. Uloga skoka, kao motorike

strukture, u koarci je veoma vana. Skok se javlja u borbi za osvajanje lopte (skok u odbrani i skok u napadu), te u razliitim tehnikama utiranja. Sam skok je neto vie od dostine visine. U koarci je znaajno koliko igra moe brzo i esto da skae. Takoe je vano da li igra ima ravnoteu u skoku i posle u doskoku. Ravnotea u skoku omoguuje igrau mirnou u njegovom dejstvu (uta, osvajanja lopte ili blokiranja uta), a ravnotea u doskoku omoguuje da brzo napravi neku novu


- 18 -

akciju. Sa aspekta taktike skoka je bitna pravovremenost (tajming), ali e to biti prikazano u posebnom delu koji e razmatrati skok u napadu (odbrani) kao zaseban elemenat igre.

U koarci sa aspekta motorike strukture postoje dva osnovna skoka: skok sa dve noge i sa jedne noge. Skok sa dve noge (osnovna mehanika)

Koristi se kada igra nije u kretanju i kada je veoma znaajno da se doskoi u ravnoteni poloaj (kao kod skok uta) ili kada je potrebno izvesti nekoliko skokova uzastopno. Skok bi trebalo zapoeti iz ravnotenog poloaja u kome je glava ispravljena, lea prava, laktovi savijeni i ruke blizu tela, a teina blago na prednjem delu stopala. Pre skoka trebalo bi saviti noge u zglobu kolena (60 do 90 stepeni u zavisnosti od snage nogu) i tako izvriti pritisak na podlogu, zatim se snano odbaciti od tlo eksplozivnim opruanjem nogu u svim aktuelnim zglobovima podiui ruke snano ka gore i opruajui ih. Nakon skoka doskoiti u isti poloaj u kome je igra bio i pre skoka. Skok sa jedne noge (osnovna mehanika)

Koristi se kada igra skae iz kretanja (kod uta polaganjem iz kretanja, kod skoka u napadu, blokiranja uta). Ovaj skok se izvodi bre nego skok sa dve noge, koji zahteva vreme za zaustavljanje, pa tek onda skok. Meutim, kod skoka sa jedne noge igra tee kontrolie svoje telo i tee kontrolie doskok to onemoguava brzi ponovno skok ili neku drugu akciju. Igra pre skoka, poto je u kretanju, poslednjim koracima mora da uspostavi kontrolu svog tela. Poslednji korak je neto krai, da bi se momenat horizontalnog kretanja silom miia nogu pretvorio u momenat vertikalnog kretanja. u tom cilju odrazna noga se savija u zglobu kolena, ali ne suvie (poeljno je da bude blie vertikali) i snanim opruanjem odrazne noge telo odvodi uvis. Podie se koleno suprotne noge uvis u pravcu skoka kao i suprotna ruka (ili obe ruke). Potrebno je mekano doskoiti na prednje delove stopala i pokuati to pre uspostaviti ravnoteu.

Uenju skoka posvetiti to veu panju. Pravilna tehnika skoka e omoguiti igrau lake izvoenje onih elemenata tehnike koji u sebi sadre skok, a to su pre svega: osvajanje lopte skokom u odbrani (skok u odbrani), osvajanje lopte skokom u napadu (skok u napadu), skok ut i dr. Vebanje ovih tehnika skoka je mogue i van koarkakog terena i treninga.


1. Igra skae unapred umesto uvis 2. Nema eksplozivnosti u skoku 3. Posle doskoka igra nije spreman da ponovo skoi 4. Skok udalj u mesto uvis kod skoka iz kretanja

Korekcije: 1. Zapoeti skok iz pravilnog poloaja (poloaj glave, trupa, ruku i nogu) 2. Vie saviti noge u zglobu kolena i snano se odraziti o tlo 3. Doskoiti u ravnotean poloaj (meko na prednji deo stopala, sa savijenim kolenima) 4. Krai korak pre skoka da bi mogao skoiti uvis

1.6. Tehnika postavljanja blokade kao igra bez lopte

Napada bez lopte, osim to svojim kretanjem eli da primi loptu, postavljanjem blokade

nekom od svojih saigraa pomae da nadigra protivnika. Blokada je u sutini tehniko-taktiki element grupne taktike, jer podrazumeva uee bar dva napadaa. Uspenost saradnje dva igraa


- 19 -

nekom blokadom zavisi od oba igraa. Meutim, osnovni uslov za uspenu saradnju blokadom je njena tehnika korektna izvedenost od pojedinca koji je postavlja. Napada koji daje blokadu u taktikom smislu mora, pre nego to krene u nju, da fintirajuim kretanjem odvue panju od svoje namere. Dolazak i postavljanje blokade trebalo bi da bude iznenadno (za odbranu) i energino. Igra se nakon kretanja zaustavlja u stav koji je neto iri i nii od osnovnog. Ruke moraju da budu (laktovi) u irini ramenog pojasa i obino se postavljaju na grudi radi zatite od sudara sa protivnikom. Teina je neto vie prebaena na prednje delove stopala to daje vrstinu blokadi. Blokada se postavlja na mogui put kretanja protivnika i igra koji je postavlja ne sme da se pomera. im saigra iskoristi blokadu, igra koji ju je postavio mora da se otvori (deblokira) za prijem lopte. Otvaranje posle blokade igra izvodi prednjim ili zadnjim pivotiranjem. Otvaranje znai da igra ima loptu u vidnom polju i da je spreman da je primi ili da ide na skok u napadu. To je osnovno to igra individualno mora da zna da bi mogao da uestvuje u saradnji blokadama.

Svaki igra mora nauiti da postavlja blokadu i da se otvara iz nje. Sam poloaj tela u blokadi nije teko nauiti. Osnovno je da igrai steknu hrabrost da postavljaju vrste blokade s obzirom na jake sudare koji su moguni kod saradnje blokadama. Na drugom mestu je da igrai steknu naviku da se uvek po postavljanju blokade otvaraju za prijem lopte. Postavljanje blokade i otvaranje se prvo veba bez odbrane uz markere, ali se vrlo brzo prelazi na rad sa dirigovanom, odnosno situacionom odbranom. To se sprovodi kroz situacionu igru 2:2 pa sve do 5:5.


1. Igra postavlja blokadu protivno pravilima igre i tako ini linu greku u napadu (laktovi napolju)

2. Blokada nije vrsto postavljena, igra odmah bei u otvaranje 3. Igra se ne otvara nakon to je postavio blokadu

Korekcije: 1. Blokada mora da se postavi u skladu sa pravilima igre (laktovi unutra i bez pomeranja) 2. Treba raditi na razvoju hrabrosti igraa u sudarima, hrabar igra daje vrstu blokadu 3. Insistirati na pravovremenom otvaranju

2. Osnovni stav u napadu

Koarka je igra brzih, promenljivih i iznenadnih kretanja. da bi se takva kretanja mogla

uspostaviti igra mora da startuje iz nekog poloaja stava. Osnovna karakteristika svakog stava je ravnotea. Sa dobrom ravnoteom igra je spreman za brzo kretanje, promenu pravca, kontrolisano zaustavljanje i skok. U praksi je uobiajeno da se pod osnovnim stavom u napadu misli samo na stav napadaa sa loptom. Meutim ranije je reeno da je itekako vana igra napadaa koji su bez lopte, njihova stalna i aktivna kretanja. takva kretanja napada moe da izvede samo iz ravnotenog poloaja. Napadaki stav bez lopte igra zauzima na poetku akcije i povremeno za vreme kretanja pri zaustavljanju. Osim ravnotee ovaj stav bi trebalo da omogui igrau dobar pregled igre. Sa aspekta poloaja delova tela i tela u celini taj stav je identian kao i stav sa loptom, samo to igra nema loptu u posedu.

2.1. Osnovni stav sa loptom

Ovaj stav omoguuje napadau veu efikasnost u igri. To je poloaj igraa iz kojeg on moe da

uspostavi najbru (pravovremenu) kretnju u bilo kom pravcu, tj. da zapone bilo koju akciju loptom. Napada sa loptom ima na raspolaganju tri akcije: ut, dodavanje i dribling (prodor).


- 20 -

Upravo osnovni stav dovodi telo u optimalan poloaj iz kojeg je igra opasan u pogledu sve tri akcije. Zbog toga se esto osnovni stav naziva i stav trostruke pretnje (pogotovo u SAD: triple threat stance). Odmah po prijemu lopte igra bi trebalo da zauzme osnovni stav kao na slici.

Osnovna mehanika

Ovaj stav podrazumeva blagu fleksiju u bonoj ravni oko horizontalne ose u aktuelnim zglobovima (zglob kuka, kolena i skoni zglob). Ovakav poloaj omoguuje stabilnost u stavu i mogunost brzog reagovanja. Trup je ispravljena glava u produetku kimenog stuba. Stopala su rairena najmanje u irini kukova a najvie u irini ramena. Teina je ravnomerno rasporeena na oba stopala i blago je prebaena na prednje delove stopala. Miii tela su u blagoj kontrakciji, to dovodi do poveane mobilnosti. Time je omoguena brza akcija napadaa. Visina i irina stava zavise od konstitucije igraa, pre svega od visine tela i duine nogu. Osnovni zahtev je da stav bude udoban, to iskljuuje izrazito poveanu napetost miinog aparata. Ruke su savijene u laktovima i dre loptu ispred grudi i blie telu. Lopta se dri u poziciji uta (jaa aka za lopte a slabija sa strane), blago pomerena u stranu jae ruke. U zavisnosti od poloaja stopala postoje dve vrste stava: paralelni i dijagonalni stav. Kod paralelnog stopala su kako sama re kae meusobno paralelna sa pravcem dejstva igraa (linija igra ko). Stopala mogu da budu u liniji ili da jedno bude istureno napred. Kod dijagonalnog stava stopala su i dalje paralelna ali su pod odreenim uglom na pravac dejstva igraa. To je obino situacija kada igra napada bokom u situaciji agresivne odbrane. U tom stavu igra esto loptu dri na kuku ili unazad radi bolje zatite.

Napada koji je u stavu trebalo bi da gleda ko i protivnikog igraa. Krajikom oka trebalo bi da vidi saigrae koji su otvoreni (ili se oekuje da e biti) za prijem lopte, a i ostale odbrambene igrae. Loptu ne bi trebalo sputati ispod trupa, nego je uvek drati u poziciji uta. Prva pretnja bi uvek trebalo da bude pretnja utem. Koju e akciju napada zapoeti iz stava zavisi pre svega od pozicije u kojoj se nalazi i od poloaja odbrambenog igraa. Svaki napada treba da primi loptu unutar svog perimetra. Perimetar napadaa je najdalje rastojanje od koa sa koga taj igra moe uspeno da utira na utakmici (vie od 45% preciznosti). Ako igra ne primi loptu unutar svog perimetra, automatski gubi mogunost pretnje utem. Sam prijem lopte je veoma vaan. Osnovni zahtev je da igra pri prijemu lopte to bre doe u poloaj trostruke pretnje. To znai da je licem okrenut ka kou. Prijem lopte u mestu ne predstavlja poseban problem jer pretpostavlja slab pritisak odbrane i napada je u mogunosti da lako i sigurno primi loptu. Prijem lopte iz kretanja moe doneti probleme, pre svega u pogledu ravnotee stava. Napada prima loptu iz kretanja jer ga na to tera agresivna igra odbrambenog igraa. Pri prijemu lopte iz kretanja igra moe da koristi zaustavljanje u dva ili u jednom kontaktu. U prijemu lopte zaustavljanjem (ulaskom u stav) u dva kontakta osnovna su dva naina. Prvim nainom igra prvo uspostavlja kontakt sa tlom stopalom koje je blie lopti i istovremeno sa prijemom lopte se okree oko njega i privlai drugo u poloaj stava, tj. koristi prednje (grudno) pivotiranje (slika A). Veoma je znaajno da stopalo koje prvo ide na tlo bude okrenuto prstima ka kou. Kod drugog naina prvi kontakt sa tlom napada uspostavlja stopalom koje je dalje od lopte i pri prijemu lopte lenim okretom, privlaei drugo stopalo do stava, okree se ka kou (koristi leno pivotiranje) (slika B). U prijemu lopte zaustavljanjem u


- 21 -

jednom kontaktu napada to izvodi tako to pre zaustavljanja mora da se okrene u pravcu koa (stopala u pravcu koa), i da ue u stav.

A B Kada je napada zauzeo osnovni stav, onda je spreman da izvede neku od tri pretnje: 1. ut. Igra bi trebalo da je u svom perimetru, licem okrenut ka kou, i da vidi odbrambenog

igraa. Mora da bude sposoban da utira brzo i precizno. Na taj nain e prinuditi odbrambenog igraa da mu prie blie, i tkao otvoriti mogunost za prodor.

2. Dodavanje. Kad je licem okrenut ka kou, napada moe da vidi ceo teren. Na primer, ako igra sa loptom stoji na 7 metara od koa, on mora da bude voljan i sposoban da doda loptu saigrau koji je blii kou i koji e sigurno preciznije utirati.

3. Dribling. Napada koristi dribling (prodor) kada je protivnik blizu. On gleda na koju stranu je otvoren put u zavisnosti od toga kakva je pozicija odbrambenog igraa. Korienje fintirajuih kretanja iz stava daje napadau velike mogunosti.


Veliki znaaj koji sav u napadu ima za efikasnu napadaku igru dovoljno govori o potrebi za

uenjem i usavravanjem. Stav, kao poloaj, ne predstavlja posebnu tekou, nije ga teko nauiti. Poetnici lako razumeju taj poloaj, ali ga esto ne izvode pravilno i ne primenjuju u igri. Stav kao elemenat tehnike nije atraktivan i ini se jednostavnim zbog ega ga igrai ne vebaju korektno i dovoljno. Ako trener u poetku propusti priliku da stav ugradi u tehniku igraa i damu on postane prirodan poloaj u napadakoj igri posledice su katastrofalne. Lo stav prouzrokuje neuspele akcije iz stava (ut, dodavanje i dribling) i takav igra je obino limitiran u individualnim napadakim akcijama.

Shodno osnovnim principima uenja tehnike, nakon demonstracije stava, igrai-poetnici sami zauzimaju stav. Pri tome je zahvalno koristiti linijski raspored igraa. Nakon korekcija u sledeem koraku igrai zauzimaju stav iz koraanja podbacujui sami loptu ispred sebe (zahtev je da su ranije pokazane tehnike zaustavljanja). Posle toga to izvode iz tranja. Onda sve isto ponove u krivolinijskim kretanjima (lunim). Zatim ulaze u saradnju sa drugim igraem gde primaju loptu iz kretanja (demarkiranja) i zauzimaju stav prema kou. U poetku odabrati jednu do dve tehnike i automatizovati ih a kasnije ugraditi i druge. Nastavci akcija su razliiti i zavise od trenutnih sposobnosti i znanja igraa. Nakon automatizacije uvodimo odbrambenog igraa i veemo naueni elemenat sa demarkiranjem u situacionoj igri 1:1 bez lopte. Poenta je da igra usavri prijem lopte us tavu iz brzog kretanja i pod pritiskom odbrane da bi mogao da efikasno napadne odbranu.


1. Igra je okrenut vie na jednu stranu, to limitira kretanje sa loptom 2. Igra dri loptu predaleko od tela i izlae je opasnosti da je protivnik oduzme 3. Igra nisko dri loptu, to mu ograniava kretanje


- 22 -

4. Igra dri loptu sa akama sa strane, zbog ega mu je potrebno vie vremena da se namesti za ut, dodavanje

Korekcije: 1. Okrenuti se licem ka kou, obratiti panju na poloaj stopala 2. Drati loptu blie telu i ne ispod trupa 3. Drati loptu u osnovnom poloaju 4. Drati loptu u poziciji uta kada je moguno brzo utiranje, dodati loptu ili krenuti u dribling 3. Kontrola (dranje lopte)

Pod kontrolom se podrazumeva dranje lopte i sposobnost njene brze i kontrolisane

manipulacije u odnosu na telo igraa. Za igraa koji ima dobru kontrolu lopte, obino se u praksi kae da on ima dobar oseaj za loptu. To je igra kome lopta nije strana u bilo kakvoj poziciji, poloaju ili situaciji. Takav igra obino je veoma dobar u svim elementima tehnike igre loptom. Osnovna mehanika

Potpuna kontrola lopte zapoinje dranjem. Od pravilnog naina dranja lopte zavisi kvalitet izvoenja svakog sledeeg elementa, tj. akcije napadaa. Lopta mora da se dri meko ali sigurno. aka (ake) je povijena i u kontaktu je sa loptom gotovo celom povrinom. Prsti su prirodno raireni, blago povijeni i sputeni na povrinu lopte. Vrhovima prstiju se vri blagi pritisak na povrinu lopte, to jo pojaava udubljenost ake. Palmarni deo ake (dlan) nije u potpunosti u kontaktu sa loptom (u donjem delu je praznina). Na taj nain igra ima pod kontrolom veliku povrinu lopte to mu obezbeuje sigurno dranje, a u isto vreme i dobar oseaj lopte. Treneri esto slikovito kau da lopta treba da se osea udobno u rukama igraa. Loptu ne pritiskati! Igra dri loptu jednom ili dvema rukama. Poetnici moraju da dre loptu sa obe ruke s obzirom na veliinu ake kod najmlaih uzrasta. Dranje sa dve ruke prua bolju kontrolu i bolju zatitu lopte u odnosu na dranje jednom rukom. Postoje etiri osnovna naina dranja lopte sa dve ruke:

- Gornje dranje, gde su ake veim delom na gornjem delu lopte, - Donje dranje, gde su ake veim delom na donjem delu lopte, - Bono dranje, gde su ake na bonim delovima lopte, - Kombinovano dranje, gde je jedna aka iza lopte a druga na boku (pozicija uta).

Koji nain dranja e igra da upotrebi zavisi od vrste akcije i nivoa na kome se dri lopta. Najee dranje lopte treba da bude kombinovano, odnosno onakvo kakvo je u osnovnom napadakom stavu sa loptom. Meutim, koarka nosi veliki broj iznenadnih i netipinih situacija u kojima igra esto mora da na trenutak dri loptu i na neki od pomenutih naina. Izvoenje pojedinih elemenata tehnike zahteva poseban nain dranja lopte (uruenje lopte, hvatanje niskih lopti i dr.). to podrazumeva i razliite nivoe dranja lopte u odnosu na telo. Igra obino dri loptu u etiri nivoa: iznad glave, u visini grudi (osnovno dranje), u visini pojasa i u visini kolena. Osim toga lopta moe da se dri ispred tela, ili na boku (u visini ramena ili kuka). U zavisnosti od poloaja odbrambenog igraa, od pozicije i aktivnosti koju sprovodi napada, od fizikih karakteristika napadaa, koristi se optimalan nain dranja i optimalna pozicija lopte.


Dranje i kontrola lopte trebalo bi da budu prvi elementi tehnike sa loptom koji se ue u koarci. Poetnici moraju da se upoznaju sa veliinom, teinom lopte. Nakon korektne demonstracije dranja lopte, poetnici pokuavaju da to sami urade. Tu se pojavljuju potekoe s obzirom na to da poetnici (deca) imaju male ake u odnosu na veliinu koarkake lopte. To e


- 23 -

vaiti i za sve druge elemente tehnike sa loptom, zato bi trebalo posedovati lopte manjeg obima i manje teine (mini basketball). Koristiti spektar vebi u kojima igrai uzimaju loptu u mestu iz razliitih pozicija i gde se lopta nalazi na razliitim pozicijama (na tlu, na stolici, na stalku itd.). Kasnije, kroz proces uenja koarke uvek se obraa panja na nain dranja lopte kao sastavni deo ili preduslov za uspeno uenje i usavravanje drugih elemenata tehnike (hvatanje, dodavanje, ut i dr.).


1. Igra loptu dri samo prstima, to smanjuje kontrolu nad loptom 2. ake (prsti) su opruene i na taj nain lopta ne lei stabilno u akama 3. Prsti su skupljeni, te je mala povrina lopte pod kontrolom 4. Igra akama i prstima pritiska loptu

Korekcije: 1. loptu drati prstima i veim delom dlana 2. ake (prsti) su tako povijene i svojim oblikom prilagoene obliku lopte 3. Prsti treba da budu raireni i da tako obuhvataju to veu povrinu lopte 4. Prisutan je samo blagi pritisak vrhovima prstiju, a ostali delovi ake ne pritiskaju loptu Dobro dranje omoguuje dobru manipulaciju loptom. Da bi se stvorila navika i sposobnost

dobrog dranja (meko i sigurno dranje) koriste se vebe kontrole lopte. To su raznovrsne vebe koje razvijaju i usavravaju dranje lopte, koordinaciju ruku, brzinu rada ruku i izdrljivost ruku. Posebna metodska vrednost ovih vebi je to mogu da se izvode na malom prostoru i za njih je potrebna samo lopta. Sve vebe su bazirane na nekom pokretu (jednostavnijem ili sloenijem) koji se izvodi loptom vie puta, u odreenom vremenskom periodu. To su najee okretanja lopte oko pojedinih delova tela, provlaenja lopte kroz noge na razliite naine, udaranje lopte od tlo, bacanje lopte uvis sa razliitim zadacima i dr. Cilj je da svaki igra napravi to vie zadatih pokreta za odreeni vremenski period (najee 30 sec). Svaki trener moe sam da smisli neku vebu (zadatak) koja bi bila primerena njegovim igraima. Sve ove vebe moraju da se izvode pravilno, i trener treba da zna koji je rezultat vrhunski da bi imao uvid u sposobnosti svojih igraa. Ove vebe koriste igrai svih uzrasta: od najmlaih do seniora, ali sa razliitim ciljevima. U koarkaku prasku ove vebe je uveo uveni koarka Pistol Pit Maravi (1948-1988), koji se i danas smatra igraem koji je najbolje kontrolisao loptu u svetskoj koarci u svakom elementu tehnike igre.

4. Pivotiranje

Pivotiranje ili okretanje sa loptom je elemenat tehnike napada kojim se igra pomera i osvaja

odreeni prostor tako to se okree oko jedne noge. Kada je igra u posedu lopte, pravila igre mu dozvoljavaju da izvodi koliko god treba koraka okretanjem oko jedne noge. Noga oko koje se igra okree naziva se stajna (pivot noga kao kod zaustavljanja) i jednom uspostavljena stajna noga se ne sme pomerati ili odizati od tla dokle god je igra u posedu lopte. Prilikom dodavanja ili utiranja lopte, igra moe da podigne stajnu nogu, ali se mora osloboditi lopte pre nego to je ponovo spusti na tlo. Noga koja se pomera naziva se pokretna (pivotirajua) i moe da se pomera u svim pravcima i na sve mogue naine. Primenom pivotiranja igra u osnovi:

- titi loptu od agresivne odbrane. Napada odvodi loptu dalje od odbrambenog igraa i postavlja svoje telo izmeu lopte i protivnika.

- Dolazi u povoljniju poziciju za nastavak akcije driblingom (ako ima pravo driblinga), dodavanjem ili utem. U ovom segmentu tehnika pivotiranja je veoma vana! Pivotiranje tako predstavlja sastavni deo drugih elemenata tehnike (polazak u dribling, tehnike uteva sa centarskih pozicija i dr.).


- 24 -

- Oslobaa se iz zamke. Napada koji je udvojen od strane dvojice odbrambenih igraa samo dobrim pivotiranjem moe da se izvue iz zamke i da nastavi igru dodavanjem ili utem.

Osnovna mehanika

Pivotiranje je u praksi uobiajen naziv za razliita okretanja igraa sa loptom. Meutim i okretanja koja igra izvodi bez lopte su takoe pivotiranja. Takva okretanja koarka koristi i u fazi napada i u fazi odbrane. Osnovna mehanika kretanja je ista, s tim to pivotiranje sa loptom ima dodatne zahteve koji se odnose na loptu.

Koarka u pivotiranje ulazi najee iz osnovnog stava u napadu. Najvanije je da igra pri pivotiranju zadri dobru ravnoteu i da zatiti loptu. Prilikom okretanja, stopalo stajne noge treba da je petom blago odvojeno od tla to daje mogunost okretanja za potreban ugao, koji moe da bude razliiti i primeren situaciji (60, 90, 180 stepeni ili neki drugi ugao). Prilikom okretanja igra pojaava stav tako to malo vie savije kolena i na taj nain poveava stabilnost. Pri kretanju ne sme da se menja visina stava jer svako podizanje stava slabi ravnoteu i usporava akcije. Glava je iznad trupa i time igra obezbeuje pregled igre. Trup je ispravljen i igra je blago savijen u zglobu kuka. Tako je i teina tela blago prebaena na prednje delove stopala. Vei deo teine tela treba da je na stajnoj nozi da bi igra mogao da se okree brzo i u razliitim pravcima. Za vreme pivotiranja pozicija lopte i nain dranja zavise od blizine odbrambenog igraa. Napada pomera loptu tako to je udalji od protivnika i uvek postavlja svoje telo izmeu lopte i protivnika. Lopta se najee dri na udaljenijem (od protivnika) kuku ili ramenu. Laktovi su izbaeni u polje da bi zatitili prostor oko lopte.

U odnosu na pravac okretanja postoje dve osnovne vrste pivotiranja: - Prednje (grudno) pivotiranje, gde grudi vode okretanje prema napred. Teina se prebacuje

na prednji deo stopala stajne noge i iskorauje se pokretnom nogom (slika A). - Zadnje (leno) pivotiranje, gde lea vode okretanje prema nazad. Teina se prebacuje na

prednji deo stopala stajne noge i pokretna noga se pomera nazad (slika B).

A B


Pivotiranje poeti odmah. Deca treba da shvate pivotiranje kao pravilo igre, i da uvide kakve mogunosti ono daje igrau u napadu. Da ga poveu sa elementima tehnike kao to su: osnovni stav u napadu, dranje lopte i zaustavljanje (problem stajne i pokretne noge). Rana automatizacija pivotiranja uveliko olakava uenje drugih elemenate tehnike koji u sebi sadre i pivotiranje (dribling, utiranje i dr.).

Nakon demonstracije, poetnici rade pivotiranje u mestu. Veoma brzo se pivotiranje povezuje sa zaustavljanjem. Jednostavno, nakon zaustavljanja igrai bi trebalo da izvedu pivotiranje (kombinuje se zaustavljanje u jednom i u dva kontakta). Zatim se veba pivotiranje posle prijema lopte i polazak u narednu akciju (dodavanje, dribling ili ut). U poetku odabrati po jedan ili dva nastavka za svaku akciju.


- 25 -

Po usvajanju tehnike u vebanje se uvodi odbrana, najpre dirigovana a zatim i situaciona na igraa koji pivotira i koji treba da doda loptu otvorenom saigrau. Usavravanje se ostvaruje uz stvaranje situacionih uslova u igri 2:2 pa sve do 5:5. Veoma je znaajno da igrai to vie vremena vebaju u situacionim uslovima!


1. Igrai ne razumeju pivotiranje u pogledu pravila igre 2. Igra gubi ravnoteu i podie stajnu nogu 3. Igra menja visinu stava prilikom pivotiranja (podie i sputa teite) 4. Igra izlae loptu na dohvat protivniku

Korekcije: 1. Objasniti ponovo pravilo stajne noge i njene mogunosti podizanja 2. Drati teinu na prednjem delu stopala stajne noge kod okretanja 3. Ne podizati teite prilikom pivotiranja 4. Insistirati da glava bude izdignuta iznad trupa 5. Insistirati na zatiti lopte telom 5. Dodavanje i hvatanje lopte

Koarka je igra u kojoj pet napadaa igraju loptom timski. Dobro dodavanje i hvatanje lopte je

osnova takve igre. To je elemenat tehnike igre koji ini koarku jedinstvenom timskom igrom. Dve osnovne uloge dodavanja su: omoguavanje brzog kretanja lopte za dobar ut i organizacija napada. Pravilna, precizna i pravovremena dodavanja kreiraju bolje mogunosti za realizaciju napada. Lopta moe da doe u polje realizacije driblingom ili dodavanjem. Dodavanje je mnogostruko bra akcija i zato ga treba koristiti kad god je to mogue. Veliki trenerski autoriteti (kakav je Bob Najt, trener Indiana univerziteta), esto istiu da je kontrola lopte sa dobrim dodavanjem i hvatanjem klju uspeha svakog tima.

U organizaciji napada dodavanje moe da se pojavi u pet osnovnih situacija: - Brzo ubacivanje lopte posle primljenog koa, - Iznoenje lopte iz reketa nakon skoka u odbrani, - Brzi transport lopte preko terena u elji za izvoenjem kontranapada i brzog napada, - Postavljanje i organizacija pozicionog napada, - Pravovremeno dodavanje lopte otvorenom saigrau za nesmetan ut, - Dodavanje i utravanje ka kou gde dodava moe brzo da postane realizator. Da bi dodavanje imalo taktiki smisao u ovim situacijama potrebno je da dodava potuje

osnovne principe taktike dodavanja. Razumevanje principa dodavanja i hvatanja e omoguiti igrau da ima: bolju procenu situacije, pravovremenost i preciznost. Principi o kojima bi trebalo voditi rauna su sledei:

1. Igra sa loptom treba da gleda ko, a krajikom oka ostali deo terena ukljuujui saigrae i protivnike igrae

2. Koristiti dodavanje pre nego dribling, jer lopta tako putuje bre 3. Dodava treba da zna dobre i loe strane saigraa, potencijalnih primalaca lopte, a naroito

njihovu sposobnost hvatanja 4. loptu dodati pravovremeno u odnosu na brzinu saigraa. Treba predvideti brzinu kretanja

saigraa prema kou i dodati loptu pravovremeno. 5. Igra bi trebalo da koristi finte pre nego to izvede dodavanje. Potencijalnog primaoca lopte

mora da vidi bez direktnog gledanja u njega. Na taj nain e lake otvoriti liniju dodavanja.


- 26 -

6. Dodavanje mora da bude brzo (otro) i precizno. To podrazumeva korektnu tehniku izvoenja dodavanja.

7. Igra dodaje loptu saigrau dalje od odbrambenog igraa. Odbrambeni igra je uvek agresivniji na jednoj strani, ne moe da pokrije sve strane. Lopta koja se dodaje dalje od odbrane omoguava saigrau laki prijem lopte.

8. Saigrau koji se otvara za prijem lopte treba dodati loptu na njegovu otvorenu, dalju ruku. To e mu omoguiti brzi i mirniji ulazak u ut.

9. Igra mora da bude siguran u svoje dodavanje. Prema svojim sposobnostima treba da izbegava rizik, kakav nosi dodavanje u prostor koji je optereen veim brojem igraa ili dodavanje saigrau koji se nije otvorio za prijem lopte.

5.1. Osnovne tehnike dodavanja (osnovna mehanika)

Osnovna dodavanja ukljuuju: dodavanje sa grudi sa dve ruke, dodavanje sa grudi sa dve ruke

od tlo, dodavanje sa dve ruke iznad glave, dodavanje jednom rukom ispred ramena, dodavanje sa jednom rukom iznad ramena. Kod izvoenja svih osnovnih dodavanja igra mora da:

1. Vidi metu, tj. saigraa koji bi trebalo da primi loptu. 2. Napravi mali iskorak u pravcu dodavanja. 3. Bude siguran da su vrhovi prstiju imali poslednji kontakt sa loptom pre izbaaja. 4. Posle izbaaja da zadri ravnoteu, da bi mogao brzo da krene u narednu akciju.

Dodavanje sa grudi sa dve ruke Igra u osnovnom stavu dri loptu sa obe ruke ispred grudi sa laktovima unutra. ake su iza lopte i mekano dre loptu. Igra iskorauje u pravcu mete (saigraa), opruajui ruke. Istovremeno obe ake dejstvuju na loptu (obratiti panju na slabiju ruku, jer esto se to dodavanje pretvori u dodavanje jednom rukom, jaom). Prsti guraju loptu unapred i izbaaj se vri energinim pokretom u zglobovima ake i prstima. Prsti daju pravac lopti. Izbaaj sa kaiprstom i srednjim prstom daje lopti blagu suprotnu rotaciju. Nakon izbaaja igra ostaje u ravnotenom poloaju, a ake ostaju u poloaju sa prstima usmerenim ka meti, a dlanovima ka tlu ili na stranu.

Ovo dodavanje se koristi u transportu lopte upolje napada, u postavljanju pozicionog napada i kod upoljavanja saigraa koji utrava ka kou. U principu se koristi na malim rastojanjima (3 do 5 m), ali sa dobrom tehnikom i snanim ramenim pojasom moe da se izvede i na veim rastojanjima. Slika:

A B Dodavanje sa grudi sa dve ruke od tlo Osnovna mehanika izvoenja je ista kao i kod prethodnog dodavanja. Razlika je u tome to se ruke opruaju na dole, ka tlu. Izbaaj lopte je potpuno isti. Lopta treba da odskoi od tlo tako da saigra moe lako da je uhvati. Zato dodava cilja taku koja je na 2/3 udaljenosti od njega samog. Posle izbaaja igra treba da ostane u ravnotenom poloaju, a ake ostaju u poloaju sa prstima i dlanovima ka tlu. Ovo dodavanje se koristi za proigravanje saigraa kada se odbrambeni igra nalazi na liniji dodavanja, za upoljavanje saigraa koji utrava posle brze promene pravca, za dodavanje igraima na poziciji centra (nisko). U principu se koristi na malim rastojanjima. Slika:


- 27 -

Dodavanje sa dve ruke iznad glave Igra u osnovnom stavu dri loptu sa obema rukama iznad glave. Ruke su savijene u laktovima priblino pod uglom od 90 stepeni. Lopta se dri iza i blago bono. Lopta se ne sme dovoditi u poziciju iza glave. Igra iskorauje u pravcu mete (saigraa) eksplozivno opruajui noge i trup. Zatim brzo izbacuje loptu energinim opruanjem ruku i pregibanjem u zglobovima ake. Izbaaj se zavrava dejstvom kaiprsta i srednjeg prsta obeju aka. Nakon izbaaja igra ostaje u ravnotenom poloaju, a ake ostaju u poloaju sa prstima usmerenim ka meti a dlanovima ka tlu. Ovo dodavanje koristi se kada je odbrambeni igra blizu dodavaa i kada se lopta dodaje preko protivnika, zatim u iznoenju lopte iz reketa za poetak kontranapada, za lob dodavanja i dodavanja igraima na poziciji centra (nisko). U principu se koristi na srednjim rastojanjima (6 do 10 m), ali i na malim.

Dodavanje jednom rukom ispred ramena Igra u osnovnom stavu dri loptu sa dve ruke ispred grudi u poziciji uta. Jedna aka je iza lopte, a druga sa strane. Igra iskorauje u pravcu mete (saigraa), opruajui ruku kojom dodaje. Prsti guraju loptu unapred i izbaaj se vri energinim pokretom (pregibanjem) u zglobu ake i prstima. Prsti daju pravac lopti. Izbaaj sa kaiprstom i srednjim prstom daje lopti blagu suprotnu rotaciju. Nakon izbaaja igra ostaje u ravnotenom poloaju, a aka oborena sa prstima usmerenim ka tlu. Primena ovog dodavanja je ista kao i dodavanja sa dve ruke sa grudi. Dodavanje jednom rukom ima svoje varijante u kojima se lopta iznosi na neku drugu poziciju, pa imamo dodavanje jednom rukom sa kuka, kao i dodavanje od tlo. Dodavanje jednom rukom iznad ramena (bejzbol dodavanje) Igra u osnovnom stavu dri loptu sa dve ruke ispred grudi u poziciji uta. Jedna aka je iza lopte, a druga sa strane. Igra iskorauje u pravcu mete (saigraa) i istovremeno se okree u pravcu ruke kojom dodaje. Dovodi loptu u poziciju iznad ramena (otprilike je lakat u visini uveta), ruka je savijena u laktu a aka se nalazi iza lopte, dok druga pridrava loptu. Izbaaj zapoinje prebacivanjem teine na iskoranu nogu i energinim opruanjem nogu i trupa. Ruka se oprua u pravcu mete i lopta se izbacuje energinim pokretom (pregibanjem) u zglobu ake i prstima. Prsti daju pravac lop

individualna tehnika u kosarci

Documents