ilija petrovic crnogorska pohara kuca

8/16/2019 Ilija Petrovic Crnogorska Pohara Kuca

1/339

Илија Петровић / ЦРНОГОРСКА ПОХАРА КУЧА

Књижевна

задругаСрпског народног вијећа


2/339

Библиотека

ДОКУМЕНТА

Илија Петровић

ЦРНОГОРСКА ПОХАРА КУЧА

Друго проширено издање

Издавач

Књижевна задруга Српског народног вијећа Црне Горе

За издавача

Др Момчило Вуксановић

Уредник

Миодраг Ћупић

Рецензенти

Др Стојан Бербер, Сомбор

Борис Петровић, Нови Сад

Лектор и коректор

Елена Д. Капустина

Компјутерска обрада слога и прелом

Немања Петровић

Штампа

“АП Принт”, Подгорица

Тираж

500 примерака


3/339

Илија

Петровић

ЦРНОГОРСКА ПОХАРА

КУЧА Друго

проширено

издање

Подгорица, 2011


4/339


5/339

Gde je {to

Stojan Berber, Kwaz Danilo Petrovi} - skica za patografiju -

9-19CRNOGORSKA POHARA KUÂ - 21-23Pristup - 21

KUÎ - 25-45Prostirawe - 25; Granice - 25; Najpre Erdeqanovi} - 25; Potom Du-

~i} - 26; Ko su Ku~i - 27; Ku~i u Brdima - 34; Vojvoda Radowa - 36; Zavist,pa mr`wa - 42; Ku~ka nahija - 44

KUÎ I TURCI - 46

Jedni protiv drugih - 46

CRNA GORA - 47-54Otkud naziv Crna Gora - 47; Duhovno nije {to i svetovno - 51

KUÎ I VLADIKA RADE - 55-80Predislovije - 55; Kwaèvske “istine” - 55; [ta je prethodilo na -

vodnom ujediwewu - 59; Napad na Podgoricu - 60; Ku~i i Crna Gora - 63;“Proturski elementi” Tomice Nik~evi}a - 66; Presuda Vuki}u Popovu- 68; “Dràvni~ki” zlo~ini - 69; Bez politi~kog jedinstva - 70; Uz da-nak i pla}ena ubistva - 72; Mimo pesme i vladi~anstva - 74; Vladici nije

do pokajawa - 78

KWA@EVSKI BROD U KAMENICI - 81-95Kad oporuka nije svetiwa - 81; Testament vladike Petra II - 85;

Kwaèvski progoni - 88; Stevan Perovi} - 89; Ku}a \ura{kovi}a - 91;\ikni}i - 92; Obe}a im i {to ne iska{e - 92; Zemaqski zakonik - 93; Odakwazu - 95

PIPERSKA POBUNA - 96-103Zate~eni mir nije mu po voqi - 96; [ta javqaju dopisnici - 97; [ta

kaù zvani~nici - 99;

Poruke i tuma~ewa - 99;

[ta je tamo stvarnobilo - 101

CRNA GORA PROTIV OMER-PA[E - 104-114Ratom protiv kwaèvstva - 104; Proklamacijom u odbranu - 104; ̂ i-

ji su Ku~i - 106; Napad i odbrana - 107; Kwaz i Bjelopavli}i - 111; Kwazopawkava Ku~e - 112; Marko Miqanov o Omer-pa{inom pohodu - 113

BJELOPAVLI]KA “BUNA” - 115-144Opro{taji, vite{tvo - 115; Izve{taji s lica mesta - 115; “Sveto-

vid” - 115; Nezadovoqni “Srbski Dnevnik” - 116; Opet “Svetovid” - 117;

“Srbski Dnevnik” ponovo - 117; Vuk Popovi} Ri{wanin - 120; Die Presse ,iz Be~a - 122; Ne{to kasnije, emigranti - 124; Duka Londrovi} - 125;Simo Popovi} - 126; Marko Vuja~i} - 126; Radoman Jovanovi} - 128; Tomo


6/339

Oraovac - 129; Peko Vujovi} - 130; Kwaz beì da se vrati - 131; “Va`ni”istori~ari druk~ije - 132; Pohod na Bjelopavli}e - 135; O ~emu kwaz nije pisao - 136; U izgonu - 139; Pokajni~ki povratak - 140; “Rehabilita-cija” - 142; Za vreme Krimskog rata - 143

POHARA KUÂ-

145-266Separatizam ili danak - 145; “Probna” crnogorska pohara Ku~a - 147;

Jago{ Jovanovi} - 147; Kakva je to pohara bila 1855 - 150; Simonovi},Londrovi} i drugi - 151; Danilo najavquje poharu - 153; Pohara na Pet-rovdan 1856 - 155; Kako se to i ina~e izve{tava - 156

Agramer Zeitung, Zagreb - 156-161 : Najbliì crnogorskoj granici -156; “Za{titni” dogovor s Turci ma - 157; “Proklamacija” Ku~ima - 157;Ku~i bez turske pomo}i - 160; “Trojanski magarci” - 161

Osservatore Triestino, Trije{}e - 162-164 : S pozivom na zagreba~kenovine - 162

Ostdeutsche Post, Be~ - 164-165 : Studiozniji pristup - 164Die Humorist, Be~ - 165 : Kriza samo prigu{ena - 165Die Presse, Be~ - 165 : Moè li kultura sa zapada - 165Svetovid, Be~ - 166-172 : Prevodi i komentari - 166; Da li se Petar I

“ugovarao” s Ku~ima - 1167; Jo{ o pohari - 169; Ne~ove~ni obra~un - 170;Neposredno po pohari - 171

[umadinka, Beograd - 172-173 : Ku~i kao Ku~ani - 172; Preuzimaali ne veruje - 173

Srbski Dnevnik, Novi Sad - 174-186 : I on prema Agrameru - 174; SaDanilom nema {ale - 175; Prijateqi i neprijateqi - 176; Srpska Spar-ta - 178; Danilo bi da {iri granice - 180; “Istina” sa zadr{kom -181;

Crnogorci ponovo “umiruju” Ku~e - 183; Zadovoqni i nezadovoqni - 184;Kwaz je “pravac” samo Ku~i krivac - 185

Sankpeterburgskie vedomosti, Sankt Peterburg -186-188 : “Vesti izinostranstva, Turska” - 186

Diplomatski spisi - 189-196 : Iz be~kog arhiva - 189 Journale de Toulouse, Tuluz - 200 : Uzgredno o pohodu - 200Svedo~anstvo Marka Miqanova - 201-224 : Marko Miqanov i poha-

ra - 201; Bilo je, dakle, ovako - 204; Kriju}i u Ku~e - 205; U i{~ekivawu“bratstva i jedinstva” - 207; Tragovi Mirkove “pobede” - 209; Pohod “gor-we vojske” - 211; Jedni brane a drugi sijeku - 213; Bezbo{tine i zla sva-kojaka - 215; Odu{evqeno u zlo~in - 216; Sramota i grehota crnogorska -218; Posle pohare - 219; Ku~i bez odbrane crnogorske - 221; “Sramotapade na Ku~e” - 222

Crnogorski emigranti - 224-225 : Iz daqine, ali istinu - 224Jovan Erdeqanovi} - 225-226 : Pri~a iz kwaèvske senke - 225Vladan \or|evi} - 226-227 : Sasvim “zbuwene” pohare - 226Tomo Oraovac - 227 : Sa skup{tinske govornice - 227Du{an Vuksan - 227-230 : O pohari premalo pisao - 227Jago{ Jovanovi} - 231-235 : Kwaz “od sporazuma” - 231; Pravdawe

Danilovih “podviga” - 233Tomica Nik~evi} - 235-238; Kwaèva spletka, ili podvala - 235;

Druga pohara - 236Marko Vuja~i} - 238 : “Dràvotvorno” u zlo~in - 238Duka Londrovi} - 238-241 : “Humana” pohara - 238

6 Ilija Petrovi}


7/339

Peko Vujovi} - 241-244 : “Pobuna u Ku~ima” - 241Radoman Jovanovi} - 244-245 : Pohara kao “neophodna” potreba - 244Branko Pavi}evi} - 245-250 : Opravdati kwaza - 245; @rtve - 248Boìdar Mili}-Krivodoqanin - 250-253 : “Struje” u Ku~ima - 250;

Jedan izve{taj o gubicima - 252Miqan Milo{ev Jokanovi} - 253-254 : O pohari, stidqivo - 253@ivko M. Andrija{evi} - 254-265 : Pri~e s me|umre`ja 254; Stav-

qeno u kwige - 260Budo Simonovi} - 265 : Izdajnici i istori~ari - 265

PRIMIRJE, RAZGRANIÊWE - 267-287îji }e Ku~i biti - 267; Evropske su sile za primirje - 269; Prido-

biti Ku~e - 272; Nemiri i u Vasojevi}ima - 273; Ku~ka “afera” i daqetiwa - 275; Kako se teritorijalno pro{iriti - 276; Me|unarodna konfe-rencija o razgrani~ewu - 278; Razgrani~ewe - 281; Posle razgrani~ewa -

284; Teritorijalni “razvoj” Crne Gore - 286POGIBIJA DANILOVA - 288-314Kon~ina - 288; Todor Kadi} - 288; “Ne pada iver daleko od klade” -

290; Savremenici o Danilovu “liku i delu” - 292; O Danilu, tuma~i. Pavi-}evi} - 295; Pejovi} - 296; J. Jovanovi} - 297; Vuksan - 297; Londrovi} - 298;Simonovi} - 298; Opet Pavi}evi} - 300; Da{i} - 302; Mitropolit Amfi- lohije - 302; [ukovi} - 230; Boò Vukovi} - 305; Napomene na kraju - 306

Boris Petrovi}, Prva krv - 315-320Izvori i literatura - 321-324

Imenoslov -

325-334Bele{ka o sastavqa~u - 335-338

CRNOGORSKA POHARA KUÂ 7


8/339

“Dva pohoda na Ku~e predstavqaju najmra~nije

stranice u istoriji kratkovjeke vladavine kwaza Danila (1852-1860).Nemilosrdnost genocidnog karak te ra koju je,

po kwa`evom nare|ewu, naro~ito u drugom po ho du 1856. godine, ispoqio wegov brat, vojvoda Mirko Petrovi}, te{ko da ima premca i u svoj crnogor-

skoj istoriji”.Budo Simonovi}


9/339

Dr Stojan Berber, Sombor

Kwaz Danilo Petrovi} - skica za patografiju

Kwaz Danilo Stankov Petrovi} (1826-1860), zbog zeleniho~iju i niskog rasta nazvan Zeko Mali, koji je vladao Crnom Go-rom ni nepunu deceniju (1851-1860), ostao je do danas zagonetna ikontradiktorna li~nost. O wemu su brojni autori ostavili raz-nolike zapise i saop{tewa, a ova skica za psiholo{ki portretDanilov (za wegovu medicinsku biografiju) ponajvi{e se osla-wa na pisawe istori~ara Ilije Petrovi}a, rodom iz Ku~a.

Prvi svetovni vladar u dotad teokratskoj srpskoj dràvici

Crnoj Gori napunio je tek 25 godina kada je priznat za kwaza. To je postao ne po kakvoj svojoj velikoj zasluzi, vojni~koj ili diplo-matskoj, nego po testamentu svoga strica Rada Tomova, vladikePetra II Petrovi}a Wego{a. Danilu je u nasle|e ostavqeno vla -di~anstvo, jer je prvoizabranik Pavle, sin Pera Tomova, ro|enogbrata vladi~inog, u me|uvremenu umro. Posledwu voqu vladi~i-nu, propra}enu napomenom da mladog i neukog Danila u vladar-ske poslove uvede iskusni Wego{ev brat Pero Tomov, ve}ina Cr -nogoraca prihvatila je kao svetiwu. Sa Danilovom odlukom da se

proglasi za kwaza (vladi~anstva se svojevoqno odrekao) saglasi-la se mnozina crnogorskih uglednika, ne mare}i za sna`nu opo -ziciju koja je postojala i u samoj ku}i Petrovi}a; protiv je bio~ak i vladi~in brat Pero Tomov, predsednik Senata, odnosno cr-nogorske vlade. Danilo je mo}nu opoziciju savladao uz pomo} ne-kolicine uglednih crnogorskih prvaka, pre svega vojvode Mirka,svoga starijeg brata, tada ve} priznatog junaka, i vojvode NoviceCerovi}a, koji je u~estvovao u smaknu}u turskog silnika Smail--age ̂ engi}a. Ipak, ono {to je najva`nije, Danilo je imao saglas-

nost ruskog cara Nikolaja Prvog; wegova carska gramata, uru~e-na Danilu li~no, davala je mladome kwazu neophodnu sigurnost uvla dawu Crnom Gorom. Uistinu, pravoslavna Crna Gora, jo{uvek plemenski organizovana, sa slabom centralnom vla{}u (ipored napora prethodnih vladara da je usklade s modernim evrop-skim dràvama), bez Rusije se ni do tada nije mogla odràvati iz-van vlasti turskog sultana.

Odluku da se ne zavladi~i, i time prekine naslednu teokrat-sku vladavinu, Danilo nije doneo slu~ajno. Bi}e da se nije radilosamo o obi~nom ugledawu na moderne evropske dràve koje su sve-tovnu vlast odvojile od crkvene, ve} je u pitawu bila i wegovaplotska narav: Danilo nije podnosio mantiju i zahtevni ìvot u


10/339

celibatu, {to zna~i da mu nije bilo ni do odricawa od svakodnev-nih qudskih radosti ko jima je bio vi{e nego sklon.

Pismen, ali ne{kolovan i neobrazovan (Wego{ ga je, nakrat -ko pred svoju smrt, poslao da se {koluje u Petrogradu), pod sna`-

nim uticajem {est godina stari jeg brata Mirka, veoma odlu~an usvojim naumima, osobito sklon vlastodrà~koj poziciji u koju jedospeo, ali i zavidno zagledan u svoje wegu{ke prethodnike kojisu decenijama vladali nevelikom Crnom Gorom (teritori jom okoCetiwa i delom Brda prema Mora~i), Zeko Mali je odmah u po~et -ku pokazao da je spreman da se iskaè kao mo}an i opak vladalac.On se, prema svedo~ewu ostarelog Vuka Karaxi}a, stare{inamacrnogorskim obratio vrlo jasnom porukom:

“Vidite koli{ni sam mali, ali ako me ne uzaslu{ate, bi}u

vam ve}i od Lov}ena: ako mi ne date dobrom da se proslavim, ja }ugledati da se proslavim zlom”.Ako su poruke Danilove ta~no zapisane, a nema razloga da se

u wih sumwa, one su toliko nerazumne i opasne, da je opravdanozapitati se da li ih moè izgovoriti mentalno zdrava osoba. Akosu izgovorene kao pretwa, a jesu, wu moè izgovoriti samo li~- nost koja ne preza ni od najgoreg zastra{ivawa kako bi ostvari-la svoje megalomanske namere, li~nost koja misli da ima tolikuvlast i mo} da moè da radi {to ho}e! Danilo je tim i takvim

pretwama o~ito zastra{ivao ne samo svoje protivnike, nego i sa-radnike i prijateqe, ukoliko bi se drznuli da mu se na bilo kojina~in suprotstave (“ako me ne uzaslu{ate”); on je traìo bezu-slovnu poslu{nost, na na~in kojim su vladali najgori tirani uistoriji. Istovremeno, te re~i kazuju da je Mali Zeko imao i ose-}aj niè vrednosti: nije se to ticalo samo telesne snage (“viditekoli{ni sam mali”) svojih prethodnika (vladika Rade bio je visokskoro dva metra!), ve} i duhovne (Petar I progla{en je 1834. go-dine za sveca, a Petar II stekao je pesni~ku slavu jo{ za ̀ ivota),pa je ̀ eqenu silinu pokazivao propiwu}i se snagom tu|ih mi{i-ca, a pre svega svojih oruànih perjanika. Malome Zeku bilo jeto dovoqno da poku{a nadrasti svoje prethodnike, ili bar da seizjedna~i sa wima, i odmah je jasno kazao {ta ~eka onog ko mu seusprotivi. To je rekao neposredno po dolasku na vlast, da bi tone{to kasnije i ozakonio, stavqaju}i sebe iznad svoga ZakonikaCrne Gore i Brda.

Ne moè se protivre~iti ~iwenici da je kwaz Danilo ̀ eleoda svoju dràvicu uredi po uzoru na dostignu}a tada{we evrop-ske civilizacije. On se, naravno, ugledao i na dela svojih pret-

hodnika iz ku}e Petrovi}a, po{tovanih i mudrih Petra I i Pet-ra II, a podstrek su mu davali i doticaji s mo}nim evropskim

10 Ilija Petrovi}


11/339

dvorovima - ruskim, austrijskim, francuskim. U svemu tome netreba zanemariti ni mogu}i uticaj wegove supruge Darinke Kve-ki}, Tr{}anke, gra|anski obrazovane, sa znawem nekoliko jezi-ka, koja je prihvatila da iz velikog grada s evropskom tradicijom

do|e da ̀ ivi na kamenitom i siroma{nom Cetiwu, u kome su jo{uvek vladali obi~aji iz nekih biv{ih vremena. Svedo~i o tome iVuk Karaxi}, koji je, po trijumfalnom povratku Danilovom izcarske Rusije 1852. godine, prisustvovao “kwaèvskom” ru~ku uWegu{ima:

“Kad gosti u|u u jednu veliku sobu bez pe}i, odmah ih po~astihladnom vodom, kafom i rakijom. Kad obed bude gotov, namesti sepored zida jedna duga~ka trpeza od dasaka i po woj trpe`wak (ova

je trpeza gotovo u pola nià od ovda{wih stolova ili astala); i

pored we s obadve strane metnu se klupe za se|ewe. Meni je biloodre|eno mesto blizu kwaza, koji je seo u gorwe ~elo, ali se menizbog svoje noge u~ini te{ko onde sesti, nego sedem gotovo na dnosofre uza zid. Prvo se jelo donese u ~orbi od mesa ov~ijega po-gust skuvan pirina~. Pred kwazom bili su sudovi dosta gospod-ski ili varo{ki, bilo je i tawira i noèva i viqu{aka, a gdesam ja sedio, samo su meni doneli no` i viqu{ke; i ovaj se pi-rina~ donese u velikome drvenom ~anku, koji se onamo zove vagan,i svi smo ga amo od kwaza daqe jeli velikim drvenim ka{ikama,

kakove su i u Srbiji po selima. Posle pirin~a donese se kuvanoov~ije meso u velikim komadima (gotovo u ~etvrtima), koje je je-dan od gostiju posle sekao na mawe; iza ovoga mesa donese se jag-we}e meso pe~eno, isto onako u velikim komadima, koje je opet je-dan od gostiju sekao u kakav sud pred sobom, a oni, koji su sediliiza mene na kraju, nemaju}i suda nikakvoga, jedan od wih uzgrnetrpe`wak pa ise~e meso na trpezi; iza ovoga pe~ewa donese se{unka, koja se onamo zove pr{ut, a posle we sir. Gde je kwaz se-dio, bilo je i ~a{a podosta, ali mi ovamo daqe pili smo vino stak-letom od oke redom nazdravqaju}i jedan drugome, kao na primer{to se u Srbiji kad{to pije ~uturom.”

Da je kwaz Danilo ̀ eleo da Crnu Goru i Brda i zakonima u~i-ni modernom evropskom zemqom, Vuk Karaxi} svedo~i slede}imzapisom:

“Kad bi se kwazu dosadilo u bilijardi govoriti i govor slu-{ati, on bi izi{ao napoqe da se pro{eta, ali je gomila za wim ioko wega i{la jednako. Po{to bi se po poqu pro{etao, seo bipr ed kakvom ku}om na klupu od kamena, a glavari oko wega, a go-mila ispred wega i oko wega, gdekoji bi prosti Crnogorci pose-

dali po zemqi, a koji su malo daqe, oni bi stajali da ga mogu boqe~uti i videti, a on bi po~eo razgovor kao i u bilijardi. Koje u bi-



12/339

lijardi koje u poqu, kwaz je govorio narodu ovo: »Ne}emo se vi{eubijati po kantunima (t.j. po buxacima), ve} ko se osudi na smrt ipogubi, svi Crnogorci vaqa da znadu {ta je skrivio i za {to jepogubqen. Tajne se tu`be vi{e ne}e primati, nego koji {to kaè

na koga, on vaqa onde da ~eka dok se dozove onaj, na kojega on go-vori, da se suo~e. Koji u su|ewu, bio senator ili kapetan ili per-

janik, uzme i od koga jednu paru mita, odmah }u ga isterati izslu`be, i nek se ne nada da }e igda vi{e u wu biti primqen. Isto}e tako iz slu`be biti isteran i perjanik, koji bi od qudi, zakoje se {aqe da im {to presudi ili izvidi, uzeo {to vi{e odonoga {to mu je odre|eno, kao {to je jednom pre Ivo Radowi} jo{s jednim drugom od toga i od toga uzeo nekoliko koza, koje su petputa vi{e od onoga {to je pripadalo.« (Kad on ovo izgovori, Ivo

Radowi}, koji je iza wega podaleko sedio na jednoj klupi, ustanei skinuv{i kapu rekne: »Istina je to bila, gospodaru, ali da jeonda ko kazao tako kao {to ti sada govori{, mi onda ne bi smeliu~initi, nego je onda svaki gledao kako }e svoju ku}u boqe napu-niti, pa kako su ostali radili, onako sam i ja.«) »Svakome Crno-gorcu, najsiroma{nijemu kao i najbogatijemu glavaru, da se sudi

jednako po pravdi, jer su svi Crnogorci jednaki. U ovome da se negleda ni na samu rodbinu moju: ja na Wegu{ima imam ro|enogabrata i sestru i drugu mnogu rodbinu i prijateqe, pa da ~ujem da

je kapetan wegu{ki ikome od wih makar najmawe {to presudiodruk~ije nego {to je pravo, odmah bih ga isterao iz slu`be.”Tako je govorio Danilo, da bi 1855. godine doneo i Zakonik

Danila Prvog kwaza i gospodara slobodne Crne Gore i Brdah. U95 ~lanova ovog Zakonika ustanovio je red “po kom }e se po sad i zavazda unaprijed suditi Crnogorcu i Br|aninu malom i velikom,bogatom i siromahu, jednako po razlogu da svaki svoju pravicuimati moè”. U ̀ eqi “da se svako samovoqno su|ewe uki ne, dase narodu postojna pravica utvrdi”, Danilo “prekida do danas sva-ko samovoqno su|ewe, a mjesto toga samovoqnoga postavqa zako-nito i pravedno”. Ne ustru~avaju}i se da sebe ipak posebno istak -ne i za{titi, on u tre}i ~lan zapisuje: “Kwaz kako danas tako iubudu}e za vazda kao Gospodar na{e zemqe ostaje neprikosnove-no lice, kao svetiwa svakom Crnogorcu i Br|aninu, i kao tako-voga duàn je svaki Crnogorac i Br|anin po~itovati i o wemu ni-{ta zloga ne govoriti, niti koga protiv wega i za{to nagovarati”.No, za svaki slu~aj, u strahu da to svako ba{ i ne}e “po~itovati”,u ~etvrti ~lan uneseno je drakonsko upozorewe: “Koji bi se Cr-nogorac i Br|anin usudio li~nost ili dostoinstvo kwaza vri je-

|ati, bi}e isto onako kastigat kako i oni, koji samovoqno ~oekaubije”. Otud se i moglo desiti da mu wegova divqa narav i ozako -

12 Ilija Petrovi}


13/339

weno wegovo samovlasno i samoìvo pona{awe omogu}e da vladadiktatorski i da fizi~ki uklawa sve svoje protivnike.

Zakonik, ina~e, reguli{e odnos vlasti u brojnim spornimde{avawima: strogo presu|uje svakom narodnom izdajniku, ali i

lopovu; osveta je mogu}a samo prema pravom ubojici a ne premawegovim ro|acima ili deci; jataci izdajnika i ubica osu|uju sekao da su i sami takvi; sinovi su du`ni da izdràvaju roditeqe ine mogu da se dele od roditeqa bez roditeqske saglasnosti; raz-vod muà i ̀ ene mogu} je samo po pravilima crkve; mu` ima pra-vo da ̀ enu i bludnika ubije ako ih u bludnosti uhvati; zabraweno

je za mrtvima se}i per~ine ili obraze grepsti; uvodi se porez zaop{te dràvne interese, a odre|uje i da su svi gra|ani ravno-pravni: “I ako u ovoj zemqi nema nikakve druge narodnosti do je-

dine srbske i nikakve druge vjere do jedine pravoslavne isto~ne,to opet svaki inoplemenik i inovjerac moè slobodno ìviti ionu slobodu i onu na{u doma}u pravicu uìvati kako i svaki Cr-nogorac i Br|anin {to uìva.”

Kada se pa`qivo analizuju Danilova li~nost (re~i, postupcii dela) i vreme u kojem je ̀ iveo, i uzmu u obzir uslovi u kojima jewegov narod opstojavao na granici mo}nog turskog carstva (komesu neka plemena, nesigurna koju vlast da priznaju, bila prinu|e-na da povremeno pla}aju i danak), kada se krv prolivala olako a

pqa~ka, otima~ina i se~ewe turskih glava i wihovo nabijawe nakolac bili svakodnevna pojava (i sam je Wego{ to dozvoqavao uzsvo ju Biqardu!), kada su pojedinci me|usobno ratovali zbog osve-te ili juna~e}i se eda bi se u{lo u juna~ku guslarsku pesmu (ko upesmu nije u{ao, taj nije junak!), kada su bez preke potrebe i zava-|ena plemena potezala pu{ke, kubure i jatagane, moè se zapazi-ti da je kwaz Danilo pokazivao dva lica, upad qivo razli~ita, atako ~esto vi|ena kod prosve}enih vladara i drugih naroda, i Ru-sa, i Francuza, i Nemaca, i Engleza, i drugde. U wemu je, s jednestrane, tiwala èqa da se civilizacijska svest naroda uzdignena vi{i stepen, da se osnaì narodno i srpsko nacionalno zajed-ni{tvo, da se dràva postavi organizaciono na ~vrste temeqe,~e mu su, ne osobito uspe{no, stremili i wegovi prethodnici izku}e Petrovi}a, a s druge strane nije prezao da ugodi sebi kao vla-daru s neograni~enom vla{}u i da prema protivnicima postupabez milosti; ve} iste godine kada se proglasio kwazom, 1852, ne-milosno je, vojnom silom, kaznio Pipere, ko ji su odbijali da pla-}aju porez, pa je ku}e piperskih buntovnika popalio, neke buntov-ni~ke predvodnike mu{ketao (streqao), a druge prisilio da se

spasavaju bekstvom preko turske granice i potraè uto~i{tekod turskog pa{e u Skadru.



14/339

Danilova bahatost po~iwala je re~ima, a zavr{avala se dra-konskim kaznama. I u pismima nije birao re~i, osim kada bi ihslao diplomatskim predstavnicima velikih sila, koja bi vero -vatno sro~io obrazovani Milorad Medakovi}, Srbin iz Kraji-

ne, sekretar Wego{ev i potom Danilov. Jezik Danilov, izazovani potcewiva~ki prema protivnicima, osobito spram brdskih ple-mena koja su se lomila da li da priznaju wegovu vlast i wegovenaredbe, u{ao je i u pesmu i pri~u. Kod Matije Be}kovi}a, u pe-smi “Kadi}i i Petrovi}i”, Danilo poru~uje nezadovoqnim Br-|anima: “I nemojte da blejite,/ Jer ako vam tamo do|em,/ Ne}u os-taviti ni kamen na kamenu.” A zapravo je ba{ tako pisao Bjelo-pavli}ima koji behu, ne bez razloga, i zbog kwaève samovoqe ineprimerenog pona{awa u troji~inskom slavqu pod Ostrogom,

spremni na bunu u leto 1854. godine:“ûo sam nekakve zborove, {to se zbori tamo u vas, od kakosam ja u Ostrog bio, ali opet razmi{qam, da nije ni{ta istina odtoga, {to sam ~uo, jer kad bi sve to istina bila od vas {to sam~uo, zaista neka bude uvjereno malo i veliko, da bi za vas goribio, nego li {to je bio Omer-pa{a pro{le godine. No nare|ujemvama gospodi kapetanima, da vi prvi umuknete i da drìte va{

jezik za zubi, ina~e biste se mogli brzo kajati; i ne uzbuwujte moju pravu raju. - I ova moja zapovijed da bude progla{ena na Pren-

tinoj Glavici.-

A ~uo sam da i Piperi ne{to bleje, i s vama sedruè, Brankovi}i i liìsahani.”Pa je potom bahato stigao u Bjelopavli}e sa {est hiqada voj-

nika, da bi, pred prepla{enim narodom, sa zemqom sravnio ku}eglavnih vo|a, iz bratstva Bo{kovi}a, koji su sa ~itavim famili-

jama, da bi spasili glave, prebegli u Tursku, kod skadarskog pa{e,ne prihvataju}i da se mire s postupcima Danilovim. Posebno sumu pamtili nevaqalstvo {to je sa svojim perjanicima po~iniokod manastira Ostroga, kad su se silni~ki poneli prema Br|an-kama iz plemena Bjelopavli}a, silom ih nagone}i na nedoli~neigre, a neke i odvode}i u zasebne prostorije radi obqube.

Neobuzdani kwaz, sklon jarostima, prilikom upada u Bjelo-pavli}e svojom je rukom zapalio ku}u svoga zeta, sestrinog muà,uglednog popa Rista Bo{kovi}a, pa je ~ak i wegovo dvoje malo-letne dece dograbio da baci u vatru jer “{tenad treba poklati daod wih ne ostane ku~adi”; usprotivila se tome ne samo sestra Ja-na, nego i piperski serdar Jole Pileti}, ali to je bio samo zastoju zlonaumu, jer su naredne no}i deca otrovana belim hlebom koji

je samo Danilo koristio.

Svoju surovost pokazao je Danilo i 1855. i 1856. godine, pri -likom udara na Ku~e koji su odbili da pla}aju porez cetiwskom

14 Ilija Petrovi}


15/339

Gospodaru (“nijesmo ga dobrovoqno nikad davali ni Turcima, paza{to da ga dajemo Crnogorcima”), a on pohode pravdao navodnimpqa~kama koje Ku~i ~ine susedima i neprihvatawem Gospodare-vih nare|ewa. Vojsku je oba puta predvodio kwaèv brat vojvoda

Mirko, koji nije bio ni{ta mawe drakonski raspoloèn. Prviput, posle kratke pohare, vojsku je povratio na intervenciju ve-likih sila, a na drugom pohodu, s vojskom koja je brojala oko 6.000vojnika, nemilosno je poharao Ku~e, narediv{i da se na licu me-sta streqa dvanaest seoskih glavara (unapred progla{enih kri -vim za otpor poreskim davawima, isto onako kao {to su to u slu-~a ju kakve krupnije neposlu{nosti ~inili Turci), da se sve uni-{ti i spali, da se niko ne {te di, pa ni ène ni deca u kolevci.

Posle kratkotrajnog ku~kog otpora “postupilo se po nare -

|ewu”, a bilo bi jo{ i gore da Danilovu (i Mirkovu) zlo~ina~kunaredbu nisu “pre~uli” vojvoda Novica Cerovi} i neki drugi ju-na~niji glavari, pa i po jedini razlo`niji crnogorski vojnici,osobito piperski. Tada je, po nekim zapisima, stradala 131 glava(243, pi{e Marko Miqanov), tri ène, desetoro dece i pet devo-

jaka, a popaqeno je 13 sela i opqa~kano 800 ku}a!Znao je Zeko Mali da se ̀ estoko obra~una i s pojedina~nim

protivnicima, koji su mu osporavali pravo na neprikosnovenostre~i i dela, ili smatrali da ne moè da bude svetovni vladar kad

mu je Wego{ testamentom ostavio vladi~anstvo, ili nisu pri-sta jali na wegovu tursku bahatost. Takve je on mu{ketao, palioim ku}e ili progonio preko granice, zbog ~ega su wegovi verniper janici sejali strah gde god se pojave, poput opri~nika ruskogcara Ivana Groznog.

Svoga brata od tetke i politi~kog protivnika Stevana Pe-rovi}a Cucu, serdara i pesnika, poku{ao je da ukloni nasilno,ali je Stevan, spasavaju}i glavu, usko~io preko granice u austrij-ski Dubrovnik, a uz intervenciju austrijskog cara Frawe Josifai po pozivu Danilovom, opet se vratio u Crnu Goru, da bi nakonukazanih po~asti bio 1853. godine natovaren na kowa i proteranza jedno s ocem Andri jom, ujakom Perom Tomovim (bratom Wego-{evim, kwaèvim velikim oponentom, koji je slede}e godine iumro) i jo{ nekim istaknutim glavarima; na kraju ga je sustiglaDanilova produèna ruka u Carigradu i usmrtila.

Progawao je Danilo i glasitu ku}u serdara Filipa \ura{ko-vi}a, koju je rasku}io jer se serdar zalagao da vladi~anstvo i da-qe ostane u Crnoj Gori kao vrhovna vlast, ba{ onako kako je iWego{evim testamentom bilo predvi|eno.

Ostarelom bjelopavli}kom prvaku Stevanu \ikni}u prire -dio je ono {to su i stari Grci smatrali najve}om nesre}om - da



16/339

umre posle svojih sinova: iako su optu`be bile la`ne, naredio jeda mu ubiju oba sina i da se na javnom mestu obese i ostave da visena dve nedeqe, u letwim danima, kao opomena ostalim nezadovoq -nicima, ne samo u Bjelopavli}ima.

Uglednom narodnom prvaku Suli Radovu, poznatom po mudro -sti, oduzeo je kapetanstvo samo zbog re~i da “ne moè brod u ka-menicu”, {to je zna~ilo da “ne moè kwaèvstvo u Crnu Goru”.

Tako je Danilo (sa bratom Mirkom) skidao sa vlasti dotada-{we prvake, a na wihova mesta postavqao svoje qude.

[ta je radio Bjelopavli}ima Todoru Kadi}u i Puni{i Pavi-}evi}u, posebna je pri~a, nedovoqno razja{wena, koja je zapravodeo de{avawa u manastiru Ostrogu 1854. godine. Tada je Zeko Ma-li primorao najlep{u ̀ enu, mladu Danicu Pavi}evi}, ro|enu Ka-

di}, zvanu Vilajeta, da vreme provede s wim, a posle je naredio damu je dovedu i na Cetiwe. Istovremeno, Zeko je zatraìo od Todo -ra Kadi}a, wenog brata a svog ~oveka, da ubije zeta Puni{u, kwa-èvog politi~kog protivnika, i tako sestru u~ini udovicom, e dabi lak{e nastavio da uìva u woj. Todor je izbegao da ispuni na-log, pa je, spasavaju}i se, zajedno sa zetom prebegao u Tursku. Akwaz, zasitiv{i se Danice, prepustio je svome perjaniku Ki}unuMartinovi}u, {uraku vojvode Mirka, da se, i pored ìvog muà,s wom ven~a, {to se do tada u Crnoj Gori nije de{avalo. Sve to do-

{lo je glave Ki}unovom bratu, konzulu crnogorskom u Carigra-du, kome je Todor smrtno presudio, a 1860. godine, u Kotoru, i sa-mom kwazu, u koga je isti taj Todor ispalio smrtonosne kur{ume.

Iako nema detaqnijih zapisa o svakodnevnom pona{awu Da-nilovom, niti o wegovom li~nom ̀ ivotu pre i posle ustoli~ewaza kwaza, moè se iz portreta koji su ura|eni za ìvota, mi-{qewa koja su o wemu iznosili wegovi saradnici i protivnici,iz pisama i naredbi koje je slao, na osnovu Zakonika koji je pot -pisao, te istraìvawa istori~ara, izvesti pribli`no ta~an psi-holo{ki portret ovog dràvnika.

Kako je Zeko Mali izgledao strancu, neka posvedo~i i izve -{taj francuskog diplomate Ijasenta Ekara nakon posete Ceti-wu aprila 1855. godine:

“Danilo je ~ovjek malog rasta, ~ije lice odaje inteligenciju.Voli civilizovan na~in opho|ewa, mnogo drì, naro~ito otka-ko se oènio, do svoje kwaèvske titule i traì da se oslovqavasa Presvijetlo Viso~anstvo. Mislim da je veoma sujetan, vrloosetqiv na laskawa i naro~ito da èli da se o wemu govori. Za-mjerali su mu da je bio prije ̀ enidbe razvratnik, rasipnik i gwe-

van, ali mu se priznaje, isto tako, da je energi~an i da mnogo volireforme. Zahvaquju}i wemu, putevi su sigurni, nema nikakve kra-

16 Ilija Petrovi}


17/339

|e i austriske granice se po{tuju. Ovo je postigao primjenomtjelesne kazne. Ova kazna, koje se Crnogorci pla{e vi{e negosmrti, za koju ne mare, i uzimawe kwaèvske titule, stvorili sumu dosta neprijateqa, naro~ito me|u sve{tenstvom. Ono mu pra-

vi stalno opoziciju, po{to je nekoliko puta poku{avalo da za-uzme vlast i da jednog od svojih postavi na ~elo nacije. Danila nevole, ali ga se pla{e.”

Nizak rastom, kako svi svedo~e, ali ~vrste gra|e i okretan,on na portretima koji postoje, ima kratku i gustu kosu, visoko~elo, jasan pogled, istaknut nos, tanke usne i jamicu na bradi koju

je brijao, a ostavqao je, kasnije, samo tanke br~i}e. Grudi su muprekrivene kolajnama i odlikovawima, kako bi i na taj na~in po-kazao svoj zna~aj, poloàj i vlast, i ko ga podràva, jer je vidqivo

da su ta odlikovawa uglavnom dobijena od careva, pre svega ru-skog. ̂ itav izgled mladog kwaza na tim portretima svedo~i o sa -mosvesti da je on, glavom, svemo}ni i nedodirqivi Gospodar Cr-ne Gore i Brda.

Da je bio ìvahan, inteligentan i odlu~an, ali i osvetoqu-biv, svedo~e brojni zapisi. Da je bio druk~iji, tuwav i tupav, za-sigurno ga ni vladika Rade, dràvnik, pesnik i filozof, ne biizabrao za svoga naslednika nakon {to je prvi izabranik, PavlePerov Petrovi}, mlad preminuo. Drào se evropskih obi~aja,

znao je italijanski jezik, sluìo se i ruskim, a kazuje se da je uzsuprugu Darinku u~io i francuski. U naponu adolescentne mu-{ke snage, samodopadqiv, sa vla{}u koju je posedovao, bez moral-nih ko~nica, lako je mogao biti “razvratnik, rasipan i gwevan.”I afera sa Danicom Kadi}evom, udatom Pavi}evi}, dok je biomomak, deo je takve neobuzdane i neiìvqene li~nosti, neretkouo~ene kod pojedinaca kod kojih nizak rast biva podstrek da seizjedna~e sa li~nostima mo}ne i umne i fizi~ke snage. Ta afera

je samo kulminacija Danilovog neodgovornog pona{awa, koje jebilo ~esto u tada{wih “gospodara” u srpskom narodu (kneza Mi-lo{a, Hajduk-Veqka, Milenka Stojkovi}a i drugih), pa i kod po-

jedinih vladara u civilizovanijim zemqama; naravno, takvi “uzo-ri” ne umawuju odgovornost Danilovu.

Na osionost kwaèvu mogla je da zna~ajno uti~e i podr{kakoju mu je bezuslovno pruào brat Mirko, vojvoda crnogorski, uvi{e bojeva s Turcima hrabar ratnik, a u dràvnoj upravi pred-sednik crnogorskog Senata. I sam vrlo prek, ~astoqubiv i silo-vit, prakti~no je bio savladar bratu Danilu, ~ije je naloge od-lu~no sprovodio vojnom silom. O svojim juna~kim podvizima i

podvizima drugih crnogorskih i br|anskih junaka vojvoda Mirko je sa~iwavao i epske pesme i uz gusle ih ve{to kazivao; u wima je



18/339

veli~ao Srpstvo i brata Danila kao srpskoga kwaza, a Crnogor-ce i Hercegovce kao zavetne Srbe; tvrdio je da je sve istina jer jebio svedok de{avawima, pa je 1864. godine, u ranoj fazi nominalnevla davine svoga sina Nikole (1841-1860-1921), tako|e kwièvni-

ka, {tampao pesmozbirku Juna~ki spomenik.Pove}ani broj perjanika, profesionalnih gardista, sa ~eti -

ri stotine, koliko ih je bilo u po~etku vladavine, na hiqadu prikraju, tako|e je podizalo Danilov ose}aj sigurnosti u vlast imo} kojima raspolaè.

Sigurnost mu je ipak ponajvi{e dolazila od za{titne rukemo}noga ruskog cara, ~ija se re~ po{tovala ne samo me|u Crno-gorcima, ve} i na evropskim dvorovima i u turskom carstvu.

Uspe{no ustanovqewe kwaèvstva, primawe i podr{ka na

koje je nailazio ne samo u Petrogradu, nego i u Be~u i Parizu, istrah kojim je vladao u Crnoj Gori i Brdima, bespogovorna po-slu{nost pot~iwenih plemenskih glavara (mnogima od wih on je“darovao” taj poloàj), pozivawe na juna~ku pro{lost srpskognaroda koju treba i osvetiti i povratiti, uz wegovu ujediniteq-sku li~nost, davali su mu i ose}aj mesijanstva; obe}avao je podOstrogom da }e jednoga dana biti i car Balkana.

Ima svedo~anstava da je na politiku Danilovu uticala i we-gova supruga, obrazovana i ambiciozna, atraktivna a nelepa Da-

rinka Kveki}. Ova Srpkiwa iz Trsta, austrijska dràvqanka,mladica slobodnijeg pona{awa, zasigurno mu je mogla pomo}i ida se boqe sna|e u dru{tvenoj etikeciji s evropskim dvorovima.Wen uticaj nije dovoqno ispitan, ali je izvesno da je posle wenogdolaska na Cetiwe, Danilo po~eo da pravi otklon prema ruskojpolitici i da se pribliàva Be~u i Parizu. To je naro~ito do-{lo do izraàja posle poraza Rusije u Krimskom ratu, u kome su

joj protivnice bile Turska, Francuska, Velika Britanija i Sar-dinija, uz podr{ku Austrije. Kako je posle toga Rusiji odre~enopra vo da {titi pravoslavno stanovni{tvo u Otomanskom car -stvu, kwaz Danilo je u zna~ajnom delu crnogorskog javnog mwewa(ne{to preko sto hiqada stanovnika) izgubio dotada{wi ugled.Doprinelo je tome i privremeno ukidawe ruske materijalne po-mo}i, koja je predstavqala polovinu crnogorskog buxeta. Stawese popravilo posle izgla|enih odnosa sa Rusijom i sjajne pobedenad turskom vojskom kod Grahova 1858. godine, {to je naredne go-dine dovelo, uz pristanak i prisustvo velikih evropskih sila, dozvani~nog razgrani~ewa sa Turskom.

Siguran u sebe, mada je ve} preìveo neke poku{aje atenta-

ta, svestan da mora odràvati pri~u o li~noj hrabrosti (madaima i druk~ijih svedo~ewa!) i uveren da ga perjanici i austrijska

18 Ilija Petrovi}


19/339

policija dobro za{ti}uju, Danilo se i u Kotoru leta 1860. godi-ne, dok je pratio suprugu na bawawe, kretao slobodnije no {tonalaù takve prilike. To je omogu}ilo wegovom protivniku iprognaniku Todoru Kadi}u, pristiglom iz emigracije, da mu 12.

avgusta uve~e neopaèno pri|e i da ga dobro napuwenom kuburomsmrtno rani; kwaz je umro slede}eg jutra. Vi{e pojedinosti o to-me saznajemo iz ispovesti Kadi}eve u austrijskoj tamnici, izgovo-rene pred sve{tenikom i nekolicinom oficira, uo~i izvr{ewasmrtne presude ve{awem, oktobra meseca:

“Ja sam se ispovijedio najprije Bogu, pa sudijama, a sad }u va-ma: Sada pokojni crnogorski kwaz Danilo Petrovi} htio je da mioduzme ̀ ivot, jer sam odbio da poslu{am wegove krvni~ke nared-be. To moje odbijawe po{tedjelo je ̀ ivot mnogim nevinim qudi-

ma. Primoran sam bio da ostavim otaxbinu, stare roditeqe, mla-du suprugu i dva nevina sina da bih sa~uvao glavu. Po naredbiKwaèvoj pobijeno je pet ~lanova moje rodbine, konfiskovanamoja imovina i prisiqena moja sestra da se preuda iza jo{ ̀ ivo-ga muà koji je bio prisiqen da bjeì zajedno. Moj boravak u Aus-triji vlasti nijesu trpjele, nijesam mogao dobiti paso{ za Rusi-

ju da bih se kod Svetog sinoda potuìo na pretrpqenu sramotuzbog preudaje svoje sestre. S jedne strane gonio me kwaz, a s drugefrancuski konzul u Skadru. Obojica su traìli moju glavu. Pri

svim tim gowewima, i pored nagovarawa drugih, nikad se ne bihodlu~io da ubijem Kwaza. Ali kad sam doznao da je Kwaz na mojuglavu postavio varvarsku ucjenu od 500 forinti, rije{ih se danaplatim svoj ìvot za cijenu mnogo vi{u, da ga ubijem gdje gabudem zatekao.”

Tako je svoj kratak ìvot i nedugu vladavinu zavr{io Dani-lo Stankov Petrovi}, prvi kwaz Crne Gore i Brda, mladi} hra-bar i drzak, preke naravi a prosve}enih htewa. Nesumwivo, on jezna~ajan dràvnik u istoriji Crne Gore: uspe{no se nosio saspoqnim neprijateqima i izdejstvovao je prihvatawe svoje malezemqe kao druge srpske kwaèvine, kojoj je pro{irio granice,uveren da osloba|a i konsoliduje Srpstvo. Istovremeno, to je ili~nost puna ishitrenih i nerazumnih reagovawa, sve do sadi-sti~kih i paranoi~nih reakcija; tako to ~esto biva s osobama ko-

je imaju veliku vlast i, nesigurni u sebe, raspeti izme|u mo}i inemo}i, izme|u neznawa i prenapregnutih èqa, razdirani neu-roti~nim mesijanstvom i neutoqivim plotskim bi}em, isti~u tuvlast vi{e no {to je to potrebno i “tro{e” je na nesre}u onih ko-

jima vladaju.

Uo~i Mihoqa dne 2008.



20/339


21/339

CRNOGORSKA POHARA KUÂ

Pristup. Godinama je jedan “priro|eni” Podgori~anin, ma -lo Piper a malo Ku~, Drekalovi}, poodavno ro|en na Kosoru, sa-stavqa~a ove kwiìce “terorisao” pitawem za{to ve} jednom nepo~ne da pi{e o crnogorskoj pohari Ku~a iz 1856. godine, nego seuporno bavi temama iz “razne” srpske istorije po Vojvodini Srp-skoj “i {ire”. Kao odgovor na to, uvek se moglo ~uti sastavqa~evopravdawe da u cetiwskom arhivu nema vrednih i istinitih do-kumenata o tom stra{nom zlo~inu, da li zbog toga {to su uklo-weni jo{ za ̀ ivota kwaza Danila, da li mo`da i zbog toga {to su“oslobodioci” i “nova narodna vlast” posle Drugog svetskog ratauni{tili ogromne koli~ine arhivske gra|e izuzetno va`ne ne

samo za istoriju brdskih i crnogorskih plemena, ve} i za srpskuistoriju u celini. Iako je to ~iweno pod vidom da se uklawawem“stare hartije” ra {~i{}ava sa “mra~nom pro{lo{}u”, “revolu-cionarni zanos” bio je motivisan ideolo{kom ̀ eqom da se zatrusrpska obele`ja crnogorske povesnice; upravo tada “ro|ena” je ipo~ela da se “odga ja” apokrifna (podmetnuta) crnogorska nacija,ali se ne moè smatrati bezna~aj nom ni neskrivena potreba da setemeq “lep{oj i svetlijoj budu}nosti” gradi na kultu upravo samo-nametnutih vo|a i wihove bezbo`ni~ke misli; na isti na~in kao

{to se od polovine 19. veka, od kwaza Danila ka wegovom nasledni-ku, gradio kult vladarske ku}e cetiwskih Petrovi}a.

A kad su isto pitawe po~eli da postavqaju i jo{ neki sastav-qa~evi znanci, da li po dogovoru ili svaki za sebe, vi{e nije bilouzmicawa; naro~ito se tako ne{to ni je moglo desiti po{to su usrpskoj periodici iz 19. veka, sa~uvanoj u Matici srpskoj, u No-vom Sadu, “otkrivena” dva dnevna lista ([umadinka iz Beograda iSrbski Dnevnik iz Novog Sada) s kra}im izve{tajima i komenta-rima o crnogorskoj po hari Ku~a, na Petrovdan 1856. godine.

Iz tih se tekstova moglo saznati da je crnogorska pohara Ku-~a uzburkala evropsku javnost, te da su o woj pisali, vaqda, svi ko - ji su dràli do svog novin(ar)skog ugleda. Po{to pomenute novinenisu imale svoje dopisnike sa Cetiwa (“sa crnogorske granice”,kako je to stajalo u vrhu svih izve{taja), one su prenosile ono {to

je pisano na drugim stranama, u zagreba~kim nema~kim novinama Agramer Zeitung, tr{}anskom listu Osservatore Triestino i be~komgl asilu Ost Deutch Post ; ~ini se da su se i ova dva posledwa po{ta-pala onim {to je pisano u Zagrebu.

Kako su u srpskim vestima pomiwani francuski, engleski iaustrijski konzuli u Skadru i ruski u Dubrovniku, bilo je pri-rodno {to se sastavqa~ ove kwiìce upustio u potragu za wiho-


22/339

vim izve{tajima svojim vladama. Blagodare}i svojim dobrona-mernim vezama, on je jedino uspeo da do|e do nekih diplomatskihspisa iz Be~a, dok su oni drugi, iz raznih razloga, do kraja ostalinedostupni.

Najzabavnije je bilo pitawe ruskog dràvnog arhiva, postav -qeno posle vi{emese~nih poku{aja da se dopre do wega, da li supreci potencijalnog istraìva~a bili u ruskoj konzulskoj slu`-bi. Negativan odgovor na to “diplomatsko” pitawe, jer druk~ijinije ni mogao biti, bio je dovoqan da se arhivska vrata ~ak i neod{krinu, zbog ~ega }e ova kwiìca ostati bez svedo~ewa jednogsavremenika koji je o crnogorskoj pohari Ku~a mo`da znao ne{tovi{e od onoga {to je nudio cetiwski dvor.

Po prirodi stvari, najsigurniji i najiscrpniji izvor ovoj

kwiìci bilo je svedo~ewe crnogorskog (ali ne ku~kog!) vojvodeMarka Miqanova Popovi}a, Ku~a, Drekalovi}a, u kwizi PlemeKu~i u narodnoj pri~i i pjesmi I (pisanoj pre 1893, a prvi put ob-

javqenoj 1904. godine u Beogradu). To je svedo~ewe preuzeto izkriti~kog izdawa Crnogorske akademije nauka i um jetnosti iNo vinske organizacije Pobjeda, iz Podgorice, gotovo u celosti,najve}im delom u neprekinutom nizu, a mestimi~no izdvojeno, edabi se neki od zapisa sa strane mogli preko wega potvr|ivati iliosporavati.

Ipak, ono {to je kqu~no za ovaj pristup, jeste sastavqa~evaodluka da jezi~ke osobenosti svih preuzetih srpskih tekstova (iz[umadinke i Srbskog Dnevnika mestimi~no, iz ostalih gdegde, atekst Marka Miqanova mnogo ~e{}e) prilagodi dana{woj jezi~- koj praksi: na mnogo mesta, naro~ito umesto apostrofa, unesenasu “nedostaju}a” slova, a pojedine re~i “prevo|ene” su onima ko-

je se danas upotrebqavaju u obi~nom govoru.Na vrlo ozbiqne stru~ne zamerke da tekst Marka Miqanova

ni je uputno prevoditi, jer bilo kakav prevod ne bi vi{e izraà -vao wegovu slikovitu misao, ovaj sastavqa~ odgovorio je zapaà-wem da bi i autori pojedinih tekstova objavqenih na bilo kom odstranih jezika mogli prigovarati odstupawu od originala. Ili,zar nije nesumwiva istina da se i tekstovi starijih srpskih au-tora, ìtija svetih, primera radi, prevode na savremeni srpski

jezik, a vrlo se ~esto ~uju zahtevi da se i kwige ne toliko starihsrpskih spisateqa prevedu, ili prepevaju, na jezik lako razum-qiv dana{wem srpskom ~itaocu.

Sve to imaju}i u vidu, ovaj sastavqa~ opredelio se da kwiguo pohari ne pi{e samo za ~itaoce iz Ku~a, ve} i za ~itaoce s osta -

lih srpskih prostora; ponajvi{e za ove druge, jer im je tema pot-puno nepoznata, mada se ni dana{wi Ku~i ne mogu ba{ pohvaliti

22 Ilija Petrovi}


23/339

da ne{to o woj znaju. Nisu o pohari mnogo znali ni Ku~i iz pret-hodna dva-tri nara{taja, po{to se ~ak i u ku}ama najve{tijih inajpriznatijih ku~kih pripoveda~a o woj ponajvi{e }utalo; iMarko Miqanov pi{e da se o pohari govoriti “otvoreno ne smije,

ali se prije ni ovoliko nije smjelo”.Da je “prevod” zaista potreban kazuje i ~iwenica da su Ku~i

koji su se posle Drugog svetskog rata preselili u Vojvodinu Srp-sku, uglavnom u Zmajevo, kod Novog Sada (odakle su tokom prethod-nih {ezdesetak godina uspeli da se rasele i u mesta koja su i wiho-vim bliìm precima do tada bila potpuno nepoznata), u na jve}emdelu zaboravili na ijekavski govor, dok wihove sinove i unuke,~esto i praunuke, sa Crnom Gorom i Ku~ima vezuje samo porodi~- no predawe da su im preci do{li otud: govore ekavski, ku~ka im je

leksika nepoznata, a srpski jezik Marka Miqanova zastareo i,kao takav, neupotrebqiv u govornom i pisanom op{tewu.Zbog svega toga, i u uverewu da }e poneki primerak ove kwi -

ìce biti ponegde, kod ponekoga, sa~uvan i za neke daleke potom-ke, wenom sastavqa~u ~ini se da taj “prevod” ne}e biti na {tetuosnovne Markove namere da od zaborava sa~uva pesme i pri~e oku~koj pro{losti, “po narodnim dokazima, po kojima se moè do-znati prava istina”, naro~ito ona o crnogorskoj pohari Ku~a i oqudskim `rtvama u woj.

r

Onima koje pomiwe sam Marko: “243 posje~ene glave qudi idjece... skupqene na uqanik popa Luke i pobodene na motke u og-radi oko uqanika, kako bi ih vojvoda Mirko mogao pregledati ividjeti koliko ih je”;

r Onima koje pomiwu austrijski izvori: odred “gorwe vojske”Novice Cerovi}a “pobio je wih ~etrdeset” , a bi}e da se wihoveglave nisu na{le na ogradi oko uqanika popa Luke;

r Onima koje pomiwe pismo iz Trije{}a: u Ko}ima je “zakla -no 200 Turaka bez razlike starosti i roda, me|u wima nekolikomladih èna i dece”.

îwenica da je Marko Miqanov svoje podatke saop{tio jo{dok je bilo ̀ ivih svedoka o tom stra{nom zbitiju, te da ih niko,~ak ni iz cetiwske dinastije, nije osporavao, potvr|uje da Markoni u ~emu nije preterao; zbog toga se `rtvama koje on “priznaje”mogu pribrojiti i one koje nalazimo u drugim izvorima.

***Dopisujemo, na kraju, blagodarnost Srpskom narodnom vije}u

iz Podgorice i wegovom predsedniku dr Mom~ilu Vuksanovi}u,Drekalovi}u, Ku~u, {to su ovu kwiìcu uvrstili u Dokumenta

svo je Kwièvne zadruge, i {to se sada odlu~uju da objave i ovodru go, pro{ireno izdawe.



24/339

24 Ilija Petrovi}


25/339

KUÎ

Prostirawe. Ku~i, staro srpsko pleme, jedno su od ve}ih brd-

skih plemena u sastavu dana{we Crne Gore. “Plemenska oblastKu~a ~ini geografsku celinu, ome|enu od okolnih plemena viso-kim planinama i dubokim re~nim dolinama. Zemqi{te se od jugaka severu stepeni~asto pewe i prelazi u visoravan, gde je plani-na @ijevo sa mnogim ograncima. Ovaj ju`ni deo plemenske obla-sti je sedi{te plemena. Tu je zemqi{te sastavqeno od kre~wakai predstavqa jedan od najdivqa~nijih predela na{eg karsta. Usevernom delu je planina Kom. Oblast oko Koma je bogata vodom,{umama i dobrim pa{wacima. U woj nema stalnih naseqa, sluìkao letwe pasi{te. Terase ju`nih Ku~a imaju primorsku klimu;tu ra|aju smokve, {ipci i vinova loza. Na visoravni oko @ijevai Koma klima je o{trija” (55, 512-513).

Sredinom 19. veka Ku~i su brojili oko 15.000 du{a, od ~egaok o 2.750 sposobnih za vojni~ku slu`bu (32, 187-201).

Granice. Granice srpskog plemena Ku~a dajemo ovde u poje -dinostima, onako kako su to u~inili etnolog Jovan Erdeqanovi}(Pan~evo, 1874 - Beograd, 1944) i etnograf Stefan Du~i} (Du~i -}i/Ku~i, 1874 - Podgorica, 1918). .

Najpre Erdeqanovi}. “Na istoku se granica ku~ke oblastipoklapa uglavnom sa dràvnom granicom, samo na tri mesta pre-lazi weno zemqi{te malo vi{e i preko te granice: prvo na jugo-istoku, gde Arbanasi predela Zatrijep~a imaju svoje pa{wake ipreko reke Cijevne, na stranama wene doline; drugo, na istoku odHotskih Korita imaju Arbanasi svoje katune na mestu Gre~i; tre-}e lepa dolina Vu~ina Potoka, Velipoqe, i daqe na severu od weprostrano pasi{te Poqanice svojina su celog plemena Ku~a osim

jednog dela u Poqanici, koji pripada od starine samo Lediwani-ma iz Fundane...Severo-isto~na i severna granica odvaja se od politi~ke kod

[ka le Drekalove i silazi izme|u klimena~ke planine Mojana iku~kog Sumo ra k reci Peru}ici. Odatle se granica pewe k severui odvaja Ku~e od oblasti susednog plemena Vasojevi}a. Trepet -

li{ ostaje Ku~ima, Bat lan Vasojevi}ima, a zatim ide me|a pre-ko Borova Poda na prvi vrh planine Komova, na Bajvan, spu{tase u duboku presedlinu izme|u oba glavna grebena komovska, pre-

seca vrhKu~ki Kom

i silazi lagano k planiniRogamu

. Daqe obu -hvata granica katuni{ta Turjak i ]uru, preseca reku Opasanicui okre}e na jug...


26/339

Na zapadu prolazi me|a najpre zapadnom stranom Crne Pla-nine, zatim prelazi reku Veru{u i pewe se na visoki breg \ebe -zu. Po{to dodirne u severo-zapadnom pravcu planinu Planinicui si|e u dolinu reke Brskuta, po~iwe granica odvajati Ku~e od

drugog susednog plemena, Bratonoì}a. Reka Brskut do svogau{}a u Malu Rijeku i zatim sama Ma la Rijeka sa svojom dubokom,kawonskom dolinom ~ine o{tru granicu izme|u ova dva plemena.A od u{}a Male Rijeke u Mora~u ~ini ova druga reka sve do blizusvoga sastava sa Zetom isto tako o{tru granicu prema plemenuPiperima.

Ju`na granica ome|ava najpre ku~ku svojinu u ravnici Do- qanima i na reci Ribnici prelaze}i mestimice i dràvnu gra -nicu (prema Dino{i), a zatim se nastavqa u dràvnoj granici do

Zatrijp~a (21, 6-7).

Potom Du~i}. Tako Erdeqanovi} o ku~kim granicama, dokDu~i} pre ciznije opisuje “unutra{we granice” ku~ke oblasti:

“Zbog toga {to je ju`ni i zapadni dio ku~ke oblasti niì israzmerno topliji, samo su u wemu stalna ku~ka sela. ̂ e{}e se mo-è ~uti, da Ku~i taj svoj stalno naseqeni predio nazovu imenom»zimnica« za razliku od katuna, na kojima qetuju. - Drugi dioku~ke oblasti (a to je ne{to vi{e od polovine), onaj na istoku i

na sjeveru, ~ine same planine i pa{waci sa letwim stani{tima(katunima). Wega zovu Ku~i op{tim imenom Ku~ka Pla nina.Dio ku~ke oblasti u kome su stalna naseqa (»zimnicu«) di je -

le Ku~i na ~etiri predjela. Najdaqe na jugozapadu je Ku~ka @u-pa, koja je zaista najju`niji ku~ki predio. Daqe je na sjeveru, dovelikog stjenovitog otsjeka {to se diè vi{e naseqa Ubala iUbaoca (imena su im: Ubli i Ubalac- IP), predio Podawe, a sje-verno od wega sve do najsjevernijeg ku~kog naseqa Brskuta, Povr-{je (ili Povr{e). Jugoisto~ni pak, kraj ku~ke »zimnice« zove seZatri jeba~ ili Ku~ka Krajina.

Glavnija stalna ku~ka naseqa po~ev{i s jugozapada pa daqena sjever i na sjeveroistok dolaze ovim redom. Najdaqe su na ju-gozapadu Doqani, Novo Selo i Omerboòvi}i. - Na sjevero-zapadu od Doqana su: Zlatica, Krwan, Sjenice, Cvarin, Vidijewe,Kupusci, Bio~e (sa poselicom ̂ elom) i Mazanica (du` Mora~e).- Sjeveroisto~no od Fundane je najprije mali arbana{ki predioKo}i i zatim veliki arbana{ki pre dio Zatrijeba~ (arbana{ki:Trije{i) sa {est sela: Nikmara{i, Muè~ka, Stjepohi (srpski:[}epova), Bawkani (arbana{ki: Benkai), Deqani (arbana{ki:

Delai) i Bud’za.-

Sjeverno je od Zatrijep~a srpsko naseqe Ora -hovo i zapadno od wega opet sve srpska ku~ka naseqa: Bezihovo

26 Ilija Petrovi}


27/339

(ili Bezijovo), Du~i}i, Lije{ta, Kosor, Ubli, Krivi Do, Ra}esi,Ubalac i Zagreda. - Daqe su pak ka sjeveru i sjeveroistoku Mom -~e, Kràwa, Ptikaq, Brezojevice, Strav~e, Mila~i}i, i, najda-qe na sjeveru veliko naseqe Brskut.

Ku~ku Planinu dijeli narod u Ku~ima na tri dijela: DowePlanine su najdaqe na jugu i zaista obuhvataju najdowe, najniè,ku~ke planine i pa{wake; po~ev{i od Hotskih Korita na jugo-istoku pa do visoravni Strav~e na sjeverozapadu; Sredwe Pla-nine, koje se proteù od visoke planine @ijevo pa na sjever isjeveroistok do Komova (tu su osim @i jeva jo{ znatnije planinei visoravni: Mala i Veqa Ko{tica, Rikavac, Momowevo, Jeze-ra, [irokar i Magli~); i Gorwe Planine u kojima je glavnoKu~ki Kom, a u wegovu oblast spada i nekoliko mawih planina

od wega: Crna Planina, Kozeq, Kurlaj, Binxa i dr” (20, 4-5).Du~i}evim i Erdeqanovi}evim navodima ni danas se ne moèni{ta bitno ni dodati ni oduzeti. Od wihovog vremena dràvnagranica izme|u Crne Gore i Arbanije pretrpela je od zetske rav-nice do Mojana samo neke sitnije promene i to uglavnom na onomprostoru koji je naseqen iskqu~ivo arbana{kim stanovni{tvom.

Ko su Ku~i. Pri~a o Ku~ima i o poreklu Drekalovu, rodona-~elniku bratstva Drekalovi}a u Ku~ima, izuzetno je va`na za

srp sku istoriju u celini, naro~ito zbog toga {to se kroz wu mogunajlak{e sagledati brojne slabosti zvani~ne takozvane srpskeistoriografije. Za razlo`ne ~itaoce, ili slu{aoce, naga|awa onavodnoj neposrednoj vezi srpskog plemena Ku~a sa susednim Ar-banasima otvaraju mo`da najlep{u mogu}nost da se krene u ras-pravu s istorijskim, geopoliti~kim, lingvisti~kim, logi~kim imnogim drugim stavovima “velikih” nau~nih imena poniklih istasalih u nordijskoj (germanskoj, berlinsko-be~koj) {koli. Jer,samo ovla{an osvrt na Arbanase i wihovo mesto u istoriji, upu-}uje nas na istinu da su se Arbanasi naselili na Srpsku Zemqu,na wen deo ko ji se danas zove Arbanija, tek 1043. godine, a da su Ku -~i na istoj toj Zemqi ìveli odvajkada.

Ili, kako to pi{e Jovan Dereti}, “doga|aji koji su prouz -rokovali dolazak Arbanasa u Srbiju bio je rat izme|u Vizantijei Srbije u jesen 1042. godine. Romeji su sa velikom vojskom napa-li Srbiju i borbe su vo|ene na prede lu Novog Epira, odnosno da-na{we teritorije Albanije. U dve velike bitke Srbi su stra{noporazili Romeje i to je prouzrokovalo nemire u Vizantiji. Jedanod pobuwenika bio je vojskovo|a \or|e Mani jakis, koji je koman-

dovao vizantijskom vojskom na Siciliji i u ju`noj Italiji. Po-{to su ga bez razloga smenili, odlu~io se na pobunu i krenuo da



28/339

uzme vlast u Carigradu. Poveo je vizantijsku vojsku koju je imaopod svojom komandom i jedan deo kavkaskih Arbanasa, odnosnoAlbanaca kako su ih tada zvali, kao pomo}ne ~ete. S Arbanasimai{le su i wihove porodice, kako je to bio obi~aj u tom vremenu.

Manijakis se sa svojom vojskom iskrcao u Dra~u po~etkom mar ta1043. godine. Na putu za Carigrad, on se kod Ostrova, blizu Doj-ra nskog jezera, sukobio s romejskom vojskom vernom Carigradu; utoj je borbi i poginuo, a wegova se vojska predala. Ove doga|ajeopisao je vizantijski istori~ar Mihailo Ataliota (Michael Ata- liota, Corpus, scripto rum historiae Byzanti nae , Weber, Bonn 1844, TomeII, page 121), savremenik tih doga|awa.

Vizantinci su prihvatili Manijakisove vojnike koji su sepredali, ali nisu hteli da prime Albance koji su bili stranci.

Wih su potisli na teritoriju Srbije. Ovi nisu mogli da se vratenatrag na Siciliju, jer su la|e sa kojima su do{li bile zaplewe-ne. Molili su Srbe da im dozvole da se negde nasele, pa kako su onitradicionalni sto~ari, gaji}e stoku i za sebe i za srpsku vlaste-lu. Knez Stefan Vojislav (koga romejski - vizantijski - izvorinazivaju Srbinom, Travuwaninom i Dukqaninom, 1036-1051- IP)dozvolio im je da se nasele u Rabanu, jednom malom i slabo nase-qenom mestu na podno`ju planine Jablanice. Koliko je bio bro-

jan taj narod nije poznato, ali prema proceni nije ih bilo mawe

od pet hiqada ni vi{e od dvadeset hiqada. U Srbiju su stigla sa-mo ~etiri albanska plemena: Gege, Toske, Jape (Liape) i [amide.Gege su »Gosk« ili »Gog« kod jermenskih geografa. [amide suazij ski [umiksi. Ova dva posledwa plemena su bila mala, mo`dasamo delovi plemena, pa su se utopili u prva dva plemena.

Po Rabanu mi smo ih nazvali Arbanasima, stranci ih zovuAl bancima, a oni sami sebe nazivaju [}ipetarima, {to na wiho -vom jeziku zna~i Br|ani. Turci su ih zvali Arnautima. To jearapski naziv koji zna~i- oni koji se nisu vratili (iz Srbije naSiciliju - IP)... U trinaestom veku Arbanon se prostirao izme-|u reka Ma}e na severu i [kumbe na jugu, bez Dra~a i okoline”.

Pored pitawa kome pripada ilirsko i tra~ko nasle|e napro storu Helmskog ili Balkanskog poluostrva (koje nordijska{kola ni pod kojim uslovom ne `eli da dovede u vezu sa Srbima),takva istina o Arbanasima povla~i i pitawe kakva mo`e bitiwihova veza s Ku~ima.

Na pitawe ko su Ku~i, svoj odgovor dali su mnogi, a mi }emoovde navesti samo neke od wih:

r Marjan Bolica, Kotoranin, latinski pesnik i pisac, u opi-su Skadarskog sanxakata iz 1614. godine veli da su Ku~i katoli-ci i Arbanasi;

28 Ilija Petrovi}


29/339

r Krajem 19. veka, austrijski konzul Ipen u Skadru tako|e ihsmatra Ar banasima i katolicima;

r Pavlu Rovinskom nije te{ko da zbuni svoje ~itaoce:a. Ne-Drekalovi}i su najstarija bratstva u Ku~ima, ali su za -

to, vremenom, “Drekalovi}i postali najja~e bratstvo” i od staro -sedelaca, koji su se tome “veoma suprotstavqali”, preuzeli (ilipreoteli) vojvodska ovla{}ewa;

b. Iz stava da su Ne-Drakalovi}i “nesumwivo najstarije ple -me u Ku~ima za ko jim su se, poslije pada Srpskoga carstva, nase-lili Srbi iz drugih krajeva i, kao i svud, potisli starosjedioce,kako su kasnije i wih pritijesnili Drekalovi}i”, moglo bi sezakqu~iti da je me|u tim novim dobeglicama “poslije pada Srp-skog carstva” bilo “mnogo naroda iz Albani je”, mada mu nije jasno

da li su se oni u Ku~ima “asimilirali sa lokalnim srpskim sta-novni{tvom”. Razumqivo je {to mu to nije jasno, jer mu se ni je da-lo da “mnogo naroda iz Albanije” odmah prepozna “kao izbegleSrbe... iz drugih krajeva... poslije pada Srpskoga carstva”, zbog ~e-ga nije siguran ni u svoje naga|awe da li bi se odnos starosede-la~kog i prido{log stanovni{tva, srpskog i jednog i drugog,mogao nazvati asimilacijom. U svom kasnijem domi{qawu, on }epriznati da je to “uglavnom srpski ìvaq sa primjesama iz Al-banije”, ali }e tome dodati, oslawaju}i se vaqda na bratstveni~-

ko predawe o \ur|u Kastriotu kao wihovom pretku, da su Dreka-lovi}i posledwi “doseqenici direktno iz Albanije”, te da se topleme asimilovalo sa Srbima iz Ku~a;

v. I pored tolikih nedoumica, on nije mogao izbe}i zakqu~ak“da osnovu ovoga plemena (ku~kog - IP) ~ini srpski elemenat”.

r Konstantin Jire~ek, [afarikov unuk (po majci), ne komen -tari{e Boli~ine i Ipenove stavove, {to bi se moglo protuma~i -ti kao da se sa wima potpuno slaè;

r Milo{ Milojevi}, tragaju}i za starim srpskim obele`ji-

ma, nare|ao je i stotinak ~isto srpskih imena koja su u dana-{woj Rumuni ji postojala mnogo pre dolaska Rimqana u Dakiju, ame|u wima i mesto Ku~i;

r Marko Miqanov ni je u nedoumici: u Ku~ima ̀ ive Drekalo -vi}i, direktni potomci \ur|a Kastriota, i “ostali”, Staroku-~i, od Mrwav~evi}a; Srbi i jedni i drugi, jer, da nije tako, kakobi se mogla tuma~iti wegova pitawa {ta se to desilo “posli jepro spine Mrwav~i}a” i “poslije Kastriotove razure” i ko ja subrdska i crnogorska plemena u srodstvu, naro~ito posle konsta-

tacije da su se “i u Staru Srbiju razbjeìvali... te se neki tur~io,a neki latinio” odnosno katoli~io;



30/339

r Quba Kova~evi}, istori~ar, glavni sekretar Srpske kra-qev ske akademije, u predgovoru za kwigu Marka Miqanova o Ku -~ima (1904), prihvata stav da bi to pleme moglo biti “etni~kime{anog porekla, naro~ito najve}e wegovo bratstvo Drekalovi-

}i”, dok bi stari Ku~i “vrlo verovatno” bili naslednici nekogarbana{kog bratstva ili sela koje se “postupno {irilo na okol-na srpska i arbana{ka sela” u dana{wim plemenskim granicama.Na drugom mestu ~itamo da on smatra neistinitim predawe po ko-me Ku~i poti~u delom od Kastrioti}a a delom od Mrwav~evi}a,po{to je uveren da “ove tradicije pokazuju, da su dana{wi Ku~ipostali od starijeg, srpskog, i mla|eg, arbana{kog stanovni-{tva, koje se, ve}inom, doselilo, po{to su Ku~i potpali pod Tur -sku”. I, da neko ne bi protivre~io wegovoj tvrdwi o arbana{kom

poreklu ku~koga plemena, on se poziva i na sopstveno saznawe(mo`da pozajmqeno od nekoga) da je na po~etku 17. veka me|u Ku~i-ma bilo mnogo vi{e Arbanasa nego tri veka kasnije. Uza sve to,Kova~evi} smatra da je i sam naziv ku~kog plemena arbana{kogporekla, “jer ku~ na arbanaskom jeziku zna~i crven”. Tu je teori -

ju najpre, jo{ u 19. veku, obrazloìo Nemac Gustav Majer, ali jewu “nedavno argumentovao demantovao albanski lingvist IdrizAjeti, koji je ukazao na vrlo va`nu fonetsku ~iwenicu da na{ (srp-ski) oblik Ku~ (sa afrikatom ~) nije mogao postati od albanskog

palatalnog Kuq, jer u albanskom jeziku, pa i u albanskim govori-ma u dijaspori u Gr~koj i ju`noj Italiji, postoji apelativ kuc, uzna~ewu vrsta zemqanog suda sa dve ru~ke, a metafori~ki ozna-~ava i dolinu, udolinu. Ajeti, dakle, smatra da se mikroetnikKu~ moè povezati s ovim albanskim geografskim terminom, pase, isto kao i Branislav \ur|ev, pita za{to se Ku~i nisu nazva-li »Gorani« (jer se wihova stani{ta nalaze visoko, kao na oboduzemqanog lonca - IP). Profesor Milivoj Pavlovi}, me|utimovu osnovu smatra keltskom (srpskom, dakle, iako to ne kaè,po{to su Kelti bili vojni~ki red u srpskom narodu - IP) i po-vezuje je sa zna~ewem visoko, kamenito mesto”.

r Jovan Erdeqanovi}, etnolog, rodom iz ju`nog Banata, tvr-di da Ku~i nisu posrbqeni Arbanasi ve} me{avina novodo{lihSlovena-Srba i zate~enog ilirsko-romanskog stanovni{tva, teda su, kao i “ostali Srbi u Zeti sredweg ve ka”, u plemenskoj orga-nizaci ji ìveli od doseqewa do XV veka;

r Henrik Bari} (1888-1957), Dubrov~anin, istaknuti arba-nolog me|u Srbima, tvrdi da je “podru~je sjeverno od Crnog Dri-

na (Drima-

IP) do albanskog gorskog sklopa Prokletija tvori -lo u sredwem vijeku vanredno zanimqiv pojas etni~ke simbioze, ukojem se pastirski arbanaski i rumuwski elemenat stapao s po-

30 Ilija Petrovi}


31/339

qodjelskim slovenskim ìvqem. Stara rumuwska plemena do -sta su brzo asimilirana. Amalgamizacioni proces izme|u Srbai Arbanasa nasuprot tra je jo{ i danas. Najtipi~niji mu je slu~ajonaj plemena Ku~i... koje je u 17. vijeku (1614. godine - IP) bilo

jo{te arbanasko a danas je srpsko”.Za Bari}a kao da je sve jasno: Sloveni su zemqoradni~ki ̀ i -

vaq, dok se sto~ari “proizvode” iz rumunskih i arbana{kih redo-va! Rupe u wegovom znawu javqaju se tek kad zakqu~i da su “stararumunska plemena dosta brzo asimilirana”, a da “amalgamizaci-oni proces izme|u Srba i Arbanasa” jo{ uvek traje, {to je naj-vidqivije kod Ku~a, ~ije je pleme po~etkom 17. veka bilo “jo{tearbanasko a danas je srpsko”. “Asimilaciju” navodnih rumunskihplemena on je nekako i progutao, ali mu je bilo mnogo teè da to

u~ini s Ku~ima, za koje tvrdi da su bili Arbanasi. Jednostavnijebi mu bilo da je “pastirski arbanaski i rumuwski elemenat” pri-hvatio kao vla{ki, odnosno pastirski, te da je iz toga izvukao za-kqu~ak da su ti “vlasi” zapravo bili “slovenski ̀ ivaq” odnosnoSrbi; posle toga ne bi trebalo ni obja{wavati kako se i za{to tajìvaq brzo i neosetno asimilovao u srpske Ku~e. [to }e re}i:Ku~i su bili Srbi i kad su se bavili zemqoradwom, i kad su bilipastiri, i kad su kao “vla{ki” ̀ ivaq opkoqavali i posrbqavali“etni~ke Vlase (odnosno Arbanase)”.

r

Branislav \ur|ev, istori~ar, ro|en u Sremskim Karlovci-ma, veli da pleme Ku~i, “sli~no ostalim crnogorskim i arbana -{kim plemenima... nastaje teritorijalizaci jom katuna i stapa-wem katuna i sela u ̀ upe”, {to bi, posredno, moralo zna~iti da jepredawe o zajedni~kom pretku starih Ku~a bez stvarnog osnova.On jo{ veli da je ùpa organizacija izrazito slovenskog porek-la, a “Sloveni su na Balkan do{li kao zemqoradnici”, pa }e se upoku{aju da jo{ pone{to objasni, i sam odmah zapitati “otkud dase Ku~i ne nazovu Gorani, kad su Srbi u toj oblasti imali Gorsku

ùpu kao svoju teritorijalnu organizaci ju”. Imali su Ku~i, kaèon, i Komsku ̀ upu, a malo je verovatno da su se pod Ko mom bavi -li samo zemqoradwom; bavili su se, vaqda, i sto~arstvom, ~im tvr-di da su se “etni~ki Vlasi (odnosno Arbanasi)” po arbana{kimkatunima “posrbqavali u oblasti gde su bili opkoqeni »vla-{kim« (odnosno sto~arskim srpskim) i srpskim (odnosno zemqo-radni~kim) ìvqem”;

r Vaso ûbrilovi}, Hercegovac po ro|ewu, u uvodnom delusvog rada o postanku plemena Ku~a nare|ao je neke od nezaobilaz -

nih od govora na to pitawe. Uz napomenu da Ilire ne smatra srp-

skim plemenom niti Iliroromane me{avinom srpsko-romanskom,on na svoje pitawe da, “ako Ku~i nisu staro srpsko pleme, onda ko



32/339

ga je osnovao”, odgovara da to nisu izvorni stanovnici na podru~- ju koje danas naseqavaju, niti spadaju u onaj “slovenski svet” do-seqen “u ranom sredwem veku”. Te{ko je pratiti ̂ ubrilovi}evadomi{qawa o “doseqenom slovenskom svetu i zaostalom ilir-

sko-romanskom stanovni{tvu”, naro~ito zbog toga {to se, kakokaè, po sa~uvanoj toponomastici, koja “poti~e od starih Iliraili Iliroromana”, ne moè znati {ta je starije: da li ilirskoili ono {to su “sobom doneli tamo doseqeni sredwovekovni vla-si i Arbanasi”; svi, dakle, samo ne Srbi, iako su, kaè on, “namnogobrojno sto~arsko stanovni{tvo srpsko nai{li Arbanasiu drugoj polovini 14. i u 15 veku, kad su po~eli prodirati premaseveru” i kad se Arbanasi u Ku~ima “retko spomiwu”. Kad kaèda su se “me|u arbana{kim bratstvima koja se od druge polovine

14. veka kre}u prema severu nalazili i Ku~i”, to samo moè zna-~iti da su oni jedino i iskqu~ivo Arbanasi, naro~ito zbog toga{to se na vi{e mesta po dana{woj Arbaniji sre}e toponim Ku~i,ali i zbog toga {to se “prezime Ku~ javqa... pored jo{ nekih pre-zimena izvedenih iz bratstveni~kih arbana{kih naziva”. Kaèba{ tako, ali se ne dose}a da se na mnogim stranama Srpske Zem-qe sre}u toponimi u ~ijoj se osnovi nalazi re~ ku~: Ku~aj (plani-na u Srbiji i selo kod Ogulina), Ku~evo, Ku~ajna (selo kod Ku~e-va), Ku~evi{te (selo kod Skopqa), Ku~ica i Ku~ilat (sela kod

[tipa), êvoº

K~evo (kod Cetiwa), mo`da i Go~ (selo i plani-na kod Vrwa~ke Bawe), a Ko}i (u Malesiji) sasvim sigurno. Taj jetoponim, videli smo, Milo{ Milo jevi} na{ao u dana{woj Rumu-niji, a postoji i u Indiji, zapadno od oblasti Vindije, odnosno Sr-bije. I propu{taju}i, vaqda kao neva`no, da prepozna bar nekood prezimena s istom osnovom, ko jih je pun ceo slovenski pro-stor na kome Arbanasa nikada nije bilo, on se, kao i svi ostalilingvisti, etnolozi i istori~ari, ne dose}a da srpski narod unekim krajevima re~ju ku~ ozna~ava vuka; otud, za psa, kao mawe

opasnog od vuka, naziv ku~ak, s izvedenicom ku~e.ûbrilovi}eve okvirne stavove prema poreklu ku~koga ple -mena pri li~no je te{ko pratiti, naro~ito zbog toga {to nije umogu}nosti da razazna koliko je u ranom sredwem veku bilo “dose-qenog slovenskog sveta” a koliko “zaostalog ilirsko-romanskogstanovni{tva”, {to ne moè odgovoriti na pitawe da li je tamo-{wi zemqopisni imenoslov ilirski ili su ga sobom doneli “do-seqeni sredwovekovni vlasi i Arbanasi”, i {to ne pomi{qa dasavremene Srbe predstavi kao naslednike ilirskog plemena.

Iako }e re}i da je “stanovni{tvo oblasti Ku~a bilo do po-lovine XIV veka prete`nim delom slovensko-srpsko u ̀ upama, doksu u planinama ìveli sto~ari vlasi”, te da se do tada u Ku~ima

32 Ilija Petrovi}


33/339

retko spomiwu Arbanasi, wemu ni{ta ne smeta da postavi “prvoi jedno od najva`nijih pitawa: ako Ku~i nisu staro srpsko pleme,onda ko ga je osnovao? Koliko uti~u na wegovo stvarawe sredwo-vekovni vla{ki katuni, koliko sela iz ùpa, a kakav udeo imaju

Arbanasi?”Wegovi odgovori na to “najva`nije pitawe”, dati na osnovu

srpskih sredwovekovnih poveqa, ne ostavqaju mesta sumwi:1. U planinskim predelima dana{wih Ku~a ̀ iveli su u sred-

wem veku slavizovani vla{ki sto~ari, dok je u ùpama ìvelostaro srpsko zetsko stanovni{tvo;

2. O Arbanasima severno od Cijevne nema pomena, isto kao{to “nema o wima mnogo vesti u XIII i XIV veku ni u oblasti okoProkletija... (gde) wihova kolonizacija... uzima pun zamah tek

posle smrti Du{anove”, pri ~emu posle skoro vek i po “zama-{ne” kolonizacije, broj Arbanasa u Ku~ima nije dostigao ni jed-nu petinu ukupnog ukupnog tamo{weg ìvqa.

Po{to jo{ objasni da nahija Ku~i, “objediwuje etni~ki dvanaroda, naseqena vi{e u sto~arskim naseqima nego u ratarskim”,ûbrilovi} izvla~i svoj nesumwivo najva`ni ji zakqu~ak: Ku~isu bili i ostali srpsko pleme. I daqe, za razliku od onih kojislovensko, odnosno srpsko stanovni{tvo smatraju zemqoradni~- kim, on sasvim ta~no zapaà da “zemqi{te plemena Ku~a malo

ima povr{ina pogodnih za ratarstvo”, te da su bogate zimske iletwe ispa{e, “najpogodnije za polunomadsko sto~arewe” i u 15.veku i docnije, “pruàle uslove za izdràvawe mnogobrojnog sto -~arskog stanovni{tva” brdskih plemena Ku~a, Vasojevi}a, Brato-noì}a i Pipera. A onda kaè da su “na mnogobrojno sto~arskostanovni{tvo srpsko nai{li Arbanasi u drugoj polovini XIV i uXV veku, kad su po~eli prodirati prema severu”, te da, zbog toga{to starosedeoce “nisu mogli potisnuti najpre sa pa{waka akasnije iz sela, kako su to uradili iz oblasti Prokletija... ar-bana{ki katuni i{~ezavaju ukoliko su dubqe bili prodrli, a os-taju samo srpska naseqa”. Ba{ tako: u Ku~ima dru ge polovine 14.i celog 15. veka postoje samo srpska naseqa!

Svoj stav o srpskoj prirodi ku~kog plemena ̂ ubrilovi} pot -vr|uje i vremenski prili~no neodre|enom konstatacijom da se“ku~ko bratstvo Drekalovi}a javqa prili~no dockan, koncemXVI i po~etkom XVII veka. Wegov praotac bio je vojvoda Dreka-le, po narodnom predawu poreklom od \ur|a Kastrioti}a. Od we-govog sina vojvode Lala Drekalova poti~e celo bratstvo Dreka -lovi}a... Ono {to je su{tinsko u celoj stvari, jeste da se ovobratstvo javqa i {iri u srpskom delu Ku~a i da je tako bilo od sa -mog po~etka” (107, 313-333).



34/339

ûbrilovi} gre{i prihvataju}i ovo predawe: Drekale poti~eiz isto~ne Srbije, sa severnih obronaka planine Rtaw, iz CrneReke, iz onog dela srpskog sto~arskog plemena koje je posle 1485.a pre 1497. godine u Ku~ima oformilo katun Petrovi}i. Drekalo-

vo prezime (i pre nastanka budu}eg porodi~nog prezimena wegovihpotomaka po Petru Ilikovu, unuku Lalevu a praunuku Drekalo -

vu), glasilo je PÜÁtrovi}, odnosno PÜetrovi}, u ku~kom predawuP Ât rÜovi}, onako kako dana{wim Petrovi}ima- Dre kalovi}imanije po voqi da se wihovo prezime izgovara (108, 282-285).

Ku~i u Brdima. Brda, u koja spadaju Bjelopavli}i, Piperi,Ku~i, Bratonoì}i, Rovca, Mora~a i Vasojevi}i, sve do vremenakwaza Nikole “uzimana su ne samo kao jedan geografski, nego i et-

nografski pojam, koji u odnosu na Crnogorce ~ini zaseban indi-vidualitet. Otuda se vladike i kwaz Danilo (pa i kwaz Nikolaprvih godina svoje vlade) potpisuju kao gospodari »crnogorski ibrdski«. U Zakoniku Petra I od 18 oktobra 1798 godine uzima ju sedva pojma za gra|ane dràve: Crnogorac ili Br|anin. Isto takou Zakoniku kwaza Danila od 1855 godine taj dualizam dràve jenagla{en (»Svaki Crnogorac i Br|anin jednak je pred sudom«)...Br|ani su u daqoj pro{losti ozna~avali sedam plemenskih jedi-nica, potpuno zasebnih i nezavisnih od Cetiwa. Organizacija po-

jedinog plemena sastojala se u tome, da pleme sa~uva {to vi{e svoju samostalnost i ra{iri svoje pa{wake »komune« na {tetu dru-goga plemena ili Turaka, zatim pleme je iz svoje sredine biralosebi stare{ine i organizovalo narodni sud za prestupe. U jednomovakvom ure|ewu moè se potpuno nazreti prvi oblik dràve, aiz odnosa plemena prema plemenu na}i dosta sli~nosti u modernomme|unarodnom ìvotu i odnosu pojedinih dràva” (40, 122-123).

Pri~a o brdskoj zasebnosti i nezavisnosti “od Cetiwa” u da -qoj pro{losti smi{qena je u uslovima koji vode ra~una iskqu-

~ivo o posto jawu Crne Gore kao dràve u ~ijem se sastavu nalazei Brda, i jedino ima za ciq da istakne zavisnost u “kwaèvskim”vremenima. Taj stav obja{wava se logikom po kojoj “misao odnos-no pokret o jedinstvu svih brdskih plemena, iako je bila jedanputistaknuta za vrijeme ku~kog vojvode Radowe »guvernadura svih Br-da«, ni je imala nikada dovoqno predstavnika, jer te{ko je bilozamisliti centar vlasti u jednom plemenu, onda kada je plemen-ski ose}aj bio u potpunosti nagla{en”. Druk~ije re~eno, Crna Go-ra, sastavqena od ~etiri nahi je teritorijalno mnogo uè od brd-skih plemena, mogla je biti “centar vlasti” za te nahije i Brdaizvan wih, vaqda samo zbog toga {to je ona uspela da grubom si-lom ostvari “jedinstvo” jednih i drugih.

34 Ilija Petrovi}


35/339

A ta ista logika ne dopu{ta Brdima da ih jedno od wih ob je-dini, kao {to su to poku{ali, ne samo vojvoda Radowa Petrov,~ukununuk Drekalov, i sin mu Ilija Radowin Petrovi} Dreka-lovi}, vojvoda ku~ki i guvernadur brdskih plemena, “prvo Ku-

~a, Klimenta, Vasojevi}a, Bratonoì}a, Pipera, Bjelopavli}a,Hota, Kastrata, vasego predjela zeckago osob sultanskago carst-vi ja”, ve} i Ivan Ilikovi} i brat mu pop Vukoslav, jo{ tokom dru-ge polovine 17. veka; svedo~e o tome ne samo grb i pe~at vojvodeIlije Radowina iz 1756. godine, na kojima je ugravirana tvr|avaMedun i iznad we kruna sa krstom i dva ma~a (41, fotografija iza192. strane), ve} i pismo koje je 30. juna 1686. godine, tokom vojnihpriprema Sulejman-pa{e skadarskog za napad na mleta~ke snageu Srpskom primorju, stiglo iz Brda kotorskom providuru, “od me -

ne vojvode Ivana Ilikovi}a, popa Vukosava, Petra Ilikovi}a,Dra{ka, Prela, Qaka i Stanka- sve Ilikovi}a i od svih ostalihbrdskih glavara” (41, 62). Ovo pismo kazuje da su Br|ani ozna~iliIvana Ilikovi}a i brata mu Vukosava (trebalo bi da stoji: Vu-koslava) kao svoje stare{ine, {to zna~i da su Ku~i, odnosno Dre-kalovi}i, i tokom vojvodovawa Ivana Ilikovi}a (pre 1658-1691)i brata mu Petra Ilikovi}a (1691-oko 1712), oca vojvode Radowe,objediwavali delovawe brdskih plemena.

I kod Erdeqanovi}a ~itamo da je “doba od 1688. do 1768. godi -

ne ujedno i najsjajnije vreme ku~ke pro{losti. Ku~i su se za to vre-me tako osnaìli (imali su ve} po~etkom 17. veka 3000 ratnika),da je wihov vojvoda Radowa Petrov Drekalovi} uspeo stvoritisavez od tri srpska plemena: Ku~a, Bratonoì}a i Pipera. Naàlost taj je savez trajao samo kratko vreme, do smrti vojvodine1737. godine. Vredno je pomenuti, da je vojvoda sa 7000 svojih Br-|ana u{ao u pomo} austriskoj vojsci, koja je ratovala s Turcima udana{woj Srbiji... Odmah druge godine, 1738, Ku~i su s pomo}uBratonoì}a i Klimenata odràli slavnu pobedu nad Turcimakod Veqeg Orqeva.

U ovo slavno doba ku~ke pro{losti po~eli su i prvi odnosiplemena Ku~a sa Rusijom. Vojvoda Radowa je i{ao u Rusiju a poslei wegov sin, vojvoda Ilija. U jednom pismu, kojim su crnogorski


GrbPetrovi}aKosorskih

S pe~ataiz 1756.

GrbPetrovi}aKosorskih

Po heraldi~kimpravilima izradioMirko Stojni} (1929),arhitekta i heraldi-~ar iz Novog Sada.


36/339

glavari (i brdski! - IP) molili rusku caricu Jelisavetu za po-mo}, 1742. godine, potpisan je i ku~ki vojvoda Ilija Radowin Dre -kalovi}, koji se kao i wegov otac Radowa nazivao vojvoda svijehBrda ili vojvoda i guvernadur” (8, 62).

Vojvoda Radowa (41, 31, 130-165). Krajem 1707. godine, kad je Ku -~ima i Klimentima zapretila opasnost od Turaka, vojvoda Pe-tar Ilikov Drekalovi} (ro|en verovatno oko 1635, vojvoda odpre 1684, umro posle 1712) uputio je u Kotor svoje predstavnike,me|u wima i sta rijeg sina Radowu, da traè praha i olova, is-tovremeno izraàvaju}i i uverewe da ih Mle~ani ne}e ostavitina cedilu. Mleci su, naime, bili vrlo zainteresovani za dobre od-nose sa Br|anima, posebno s Ku~ima, jer su znali da se skadarski

Turci ne}e usuditi da im ugroze granicu ako ima ju Ku~e protivsebe. Mogli bi se Ku~i, pi{e vojvoda Petar Ilikov u pismu mle -ta~kom poglavaru u Kotoru (providuru), pokoriti i Turcima i zato biti bogato nagra|eni, “ali mi ne}emo prihvatiti ni jedan wi-hov predlog ni ponudu, jer smo sa Vama du{om i srcem i sluìmoVas sa èqom da zavisimo od voqe Republike”.

S prole}a 1712. Br|ani i Crnogorci u{li su u vojni sukob sTurcima, oslawaju}i se u tome na “preporuku” vladike Danila I(Petrovi}a, 1700-1735) i obe}awa ruskog izaslanika Mihaila Mi-

loradovi}a, poreklom Hercegovca, da }e im turski poraz u ratuprotiv Rusije, zapo~etom 1710. godine, doneti slobodu, ne samowima ve} i ostalim Srbima na Balkanu.

Me|u glavarima koji su od kotorskog providura zatraìlipomo} u prahu i olovu, nalazio se i Radowa Petrov (ro|en vero-vatno oko 1670, vojvoda od pre 1712, po{to se na jednom pismu ko-torskom providuru iz te godine, umesto svog oca Petra Ilikova,on potpisuje), ali se sve to okon~alo na srpsku {tetu. Najpre,Mle~ani su, nezadovoqni {to su se u wihovom neposrednom su-sedstvu po~eli motati Rusi, odbili da pruè pomo}, a potom jeturski sultan, shvataju}i kakve bi posledice po wegovo carstvomogao imati {irok srpski vojni pokret u Brdima, Hercegovinii Crnoj Gori, naloìo bosanskom veziru da s pa{ama iz Skadra iHercegovine skupi vojsku i kazni odmetnike. Tako i bi: vezir je svojskom od oko 20.000 qudi lako stigao na Cetiwe, vladika Dani-lo i Miloradovi} pobegli su sa Cetiwa, a Katuwani su, po{tosu od wih uzeti taoci, obe}ali da }e se predati bez otpora i da sevi{e ne}e buniti.

Ne zna se koliko je i kakvo bilo ku~ko u~e{}e u tom sukobu,

ali pismo vladike Danila, poslato vojvodi Petru Ilikovu (koji je tada bio u dubokoj starosti) po{to su se Turci povukli s Ceti-

36 Ilija Petrovi}


37/339

wa, svedo~i da “vi nama nijeste mogli pomo}i, jer ste po planinamaimali sraènije (bojeve- IP) sa Turcima i Malisorima”. Isto -vremeno, vladika mu poru~uje da se Ku~i i daqe drè juna~ki, “kaoi do sansega i bi}e Bog u pomo}i i Vama i nama” i pozdravqa “sve

ku~ke vitezove, kao vazda slobodne i svoje gospodare, koji su umje-li ~uvati svoju srpsku slobodu”.

Prema tuma~ewu istori~ara Rastislava V. Petrovi}a, “akosu Crnogorci u li~nosti vladike Danila imali smelog i velikogpregaoca koji }e ostaviti snaàn pe~at na daqi razvitak CrneGore, Ku~i su, a sa wima i ostali Br|ani, dobili u vojvodi Rado-wi, sinu Petra Ilikova, osobu koja }e svojim pregala{tvom i do-stignu}ima prevazi}i i svoje prethodnike i svoje savremenike”.

Kad je 1714. Turska objavila rat Mle~i}ima, kotorski pro -

vidur obratio se Ku~ima za pomo}, traè}i da, zajedno s ostalimBr|anima, budu pripravni na otpor skadarskom pa{i. Odgovorvojvode Radowe na tu ponudu, pisan na samom po~etku 1715. godi-ne, kazuje da su stare{ine Ku~a, Klimenata i ostalih Br|ana,zate~eni na okupu “da bismo se dogovorili kako treba da se pona-{amo prema sada{wem pa{i”, iskazale radost {to }e im bitipruèna prilika da svoju vrednost pokaù kad za to do|e vreme.

Taj skup dokazuje bar tri stvari: Br|ani su se tada dràliza jedni~ki, pismo vojvode Radowe potvr|uje da su ku~ki predvod-

nici bili ovla{}eni da s kotorskim vlastima, kao najbliìmpredstavnicima Mleta~ke Republike, pregovaraju ne samo u svoje ime ve} i u ime ostalih Br|ana, a vojvodu Radowu ve} tada supod jednako uvaàvali i Ku~i i ostali Br|ani.

Tokom iste te godine (1715), Mle~ani kao da su zaboravilina Ku~e, vaqda zbog toga {to nije bilo ni vojnih okr{aja izme|uwih i Turaka. Kako je bilo sve izglednije da }e Turci napasti naKu~e, a mleta~ka pomo} skoro da nije pristizala, vojvoda Radowabio je vrlo zabrinut. Br|ani se wega jesu dràli, jer su mu vero-vali, ali je wegova vera u Mletke postepeno spla{wavala. Iz

jednog wegovog pisma s kraja 1715. godine, upu}enom u Crnu Goru,vidi se da “gospoda mnogo obe}avaju, a malo daju. Kada nas trebajudaju po ne{to, a kada nismo potrebni prestaju sa davawem, tako dase pla{im da ponovo ne}emo uspeti... Ja ho}u da se dogovorim sasvim stare{inama Br|ana, da me ne bi posle prokliwali, jerako se dogovorim ~vrsto sa Presvetlom Gospodom (Mleta~kom Re-publikom - IP) i na~inimo ugo vor, oni - stare{ine ho}e da sezakrve sa Turcima i pokaù svoju vrednost, ali prethodno ho}e daznaju za{to to rade... Ja moram da ob jasnim sve stare{inama koji

se u svemu oslawaju na mene. Tako moram da uradim da bi me po -{tovali”.



38/339

Vojvoda Radowa, kako se vidi iz ovog pisma, bio je ~ovek od-meren i nije se lako odlu~ivao za rat protiv Turaka. Bio je sigu-ran u sebe, ali kao da nije mnogo verovao u svoje dotada{we mle-ta~ke saveznike; naslu}ivao je da mleta~ka vojna mo} nije ravna

turskoj, pa je i to bio jedan od krupnih razloga zbog kojih je nasto - jao da mu i wegovi Br|ani veruju u odluke koje je morao donositi“u posledwoj instanci”.

Po{to su u me|uvremenu Mle~ani u{li u savez s Austrijom,a ona aprila 1716. u rat s Turskom, vojvoda Radowa je procenio datom savezu, uz jasno utvr|ene me|usobne obaveze, treba da se pri-kqu~e i Srbi. I tako, decembra iste godine, posle vi{e pret hod-nih “dvostranih sporazuma”, u Kotoru su se sastali predstavniciKu~a, Pipera, Klimenata, Kastrata i Crne Gore, da bi odatle,

po dogovoru, u Veneciju zajedno otputovale dve delegaci je, najve-rovatnije obe tro~lane; jedna iz Ku~a, a druga iz Crne Gore.U predstavci mleta~kom Senatu, Radowa Petrov je 17. febru -

ara 1717. godine napisao da su “Ku~i, ~uveno pleme... odbrana ikruna cele Crne Gore koju oni {tite... Ovaj narod koji broji trihiqade qudi (pod oru`jem)... okruèn je sa svih strana Turcima,a bi}e prvi da pokaè svoju vrednost prolivaju}i krv za qubavRepublike”. Ku~i, dakle, okruèni Turcima, {tite Crnu Goru!

Razgovori u Veneciji okon~ani su mleta~kim dukalom (sve -

~anim aktom) po kome su Ku~i, iako samo jedno neveliko srpskopleme, “priznati za ravnopravne saveznike u jednom ratu koji }emorati da se zavr{i mirovnim ugovorom”, ~ime su stekli pravoda se po zavr{etku rata i pri zakqu~ewu primirja pozivaju na us-postavqene me|usobne odnose “i da traè re{ewe koje im najvi-{e odgovara”. (Ku~i od toga nisu imali koristi, budu}i da je naj-va`niji mleta~ki ciq bio da sa~uva kotorski kraj od skadarskogpa{e; turska vojska nije ni kretala na tu stranu, iskqu~ivo u stra-hu od vojnih aktivnosti srpskih Brda, pre svih Ku~a, a Poàre-va~ki mir iz 1718. godine uglavnom se ticao austrijskih terito -rijalnih dobitaka u Posavini, Podunavqu i Vla{koj i mleta~kihgubitaka na Kritu i u primorju ju`no od Neretve).

Pored toga {to je priznat za serdara, svojom diplomatskomve{tinom vojvoda Radowa izborio se za status kakav wegovi pret-hodnici u Ku~ima nisu uspeli da dosegnu. Naime, kao opipqivizraz svoje saradwe sa Mlecima, vojvode ku~ke Ivan Ilikov ibrat mu Petar Ilikov doìvotno su primali platu od Mletaka(prvi od 1658. do1691, a drugi od 1691. do najverovatnije 1712), ali

je tek vojvoda Radowa uspeo da, pored plate, stekne i priznawe

kao gospodar “vazalne” dràve, makar to bilo i samo jedno pleme.Kako kaè R. V. Petrovi}, to mu je priznala strana sila “koja

38 Ilija Petrovi}


39/339

je uìvala, bez obzira na sve wene slabosti, veliki ugled u me|u-narodnim odnosima”.

A to priznawe, po prilici, dovelo je do toga da Radowa Pet -rov Ilikovi}, kao ku~ki vojvoda, bude izabran za guvernadura

brdskog, “i to ne samo Ku~a, Pipera, Bjelopavli}a, Bratonoì}a,Rovaca, Mora~e i Vasojevi}a, nego i arbana{kih plemena Kli-menata, Hota, Gruda i Kastrata (poznatih kao Gorwa Brda- IP)...Tako se vojvoda Radowa uzdigao do velikog poloàja, ve}eg negoiko pre wega, i to ne samo me|u Ku~ima nego i me|u ostalim Br-|anima i Crnogorcima, od kada je Zeta potpala pod tursku vlast”.

Narednih desetak godina, iako nije bilo krupnijih geopo-liti~kih doga|aja, Ku~i su se natezali malo s Turcima a vi{e saCrnogorcima. U jednom pismu kotorskom vanrednom providuru,

pisanom krajem novembra 1722. godine, Radowa Petrov ̀ ali se nesamo na stalne turske napade na Ku~e zbog wihove saradwe saMlecima, nego i na Crnogorce iz Qe{anske, Rije~ke i Katunskenahije, “od kojih ne mogu da pro|u kad im je neophodno da stignu” uKotor. Prepiska iz narednih godina pokazuje da su Mle~ani za-hvaqivali Ku~ima za “pro{la i najvernija dela”, a vojvoda Rado-wa ih je uveravao da su, iako se nalaze u turskoj dràvi, uvek pri-pravni da ih “sluè... sa sabqom u ruci”.

Kada se saznalo da se bosanski pa{a sprema za napad na sve

koji nisu voqni da mu pla}aju hara~, posebno na Ku~e, “da bi im seosvetio zbog poraza koji su mu naneli za vreme Miloradovi}a”,vojvoda Radowa je od kotorskog providura zatraìo savet {ta daradi ako bude napadnut. Mo`da providur nije ni stigao da odgovo-ri na Radowinu molbu, a beglerbeg rumelijski Topal-pa{a uda-rio je 1731. godine “na provinciu Piperiu, gde Piperi tada uzpomo} Radowe Drekalovi}a, vojvode ku~kog, koji im je u pomo}prisko~io s 1.500 Br|ana, Turke slavno razbi{e i od svojih gra-nica s velikim stidom progna{e”.

Vest o tom turskom “stidnom” porazu brzo je stigla u Kotor,a s wom i glas da }e sultan izdati ferman da se Ku~i i Piperi na-padnu i istrebe. “Znaju}i za opasnost koja se nadnela nad wim iplemenom, vojvoda Radowa se obratio za pomo} onima kojima jebio veran (i) zbog kojih se i izloìo opasnosti”, ali se sve zavr-{ilo na prepisci izme|u kotorskog providura, vojvode Radowe imleta~kog Senata. Mleci su brinuli o svojoj granici s Turcima,strogo paze}i da, ako Br|anima pomognu, Turke ne navuku na sebe,istovremeno trude}i se da vojvodu Radowu, ~ak i kad mu uskra}ujupomo}, qubaznim re~ima zadrè uz sebe.

Na sre}u, napada na Ku~e nije bilo, verovatno zbog nekihturskih me|usobica u Skadru, Ulciwu i Podgorici, tako da su se



40/339

Radowini odnosi sa Mlecima zadràli samo na prepisci: akove} nije bilo mleta~ke vojne pomo}i, barem im se aprila 1732. go-dine moglo prigovoriti zbog vi{egodi{weg uskra}ivawa nov~a -ne pomo}i. Zamoliv{i providura da to pismo prosledi Senatu,

vojvoda Radowa je preneo i svoja saznawa da se Turci uùrbanopripremaju za rat, da ve} mobili{u vojsku po gradovima i da }epre ulaska u rat, poku{ati da vojnom silom savladaju brdska ple-mena, pre svih Ku~e.

Radowina strahovawa obistinila su se s jeseni 1735. godine,kad je do{lo do rata izme|u Turske i Rusije, ali u isto vreme i doturske pohare Vasojevi}a. O~ekivana kaznena ekspedicija pro-tiv Ku~a izostala je, po{to je u me|uvremenu, u samom Skadru,izbio gra|anski rat, a i neka susedna arbana{ka plemena upusti-

la su se u me|usobne nemilosrdne obra~une.Na drugoj strani, u Austriji, koja je devet godina ranije sRusijom sklopila sporazum o me|usobnoj pomo}i za slu~aj rata sTurcima, 15. juna 1737. godine objavqen je manifest austrijskogcara kojim se balkanski hri{}ani pozivaju na ustanak, uz obe}a-we da }e on pravoslavne hri{}ane primiti u svoje okriqe, datiim slobodu veroispovesti, a onima koji se ukqu~e u ustanak i po-sebne povlastice. Vidnog u~e{}a u pripremama budu}eg ustankaimao je patrijarh pe}ki Arsenije IV Jovanovi} [akabenta (1698-

-1725-1748), koji je mesec-dva ranije uveravao be~ki dvor da }e sesvi oni do kojih dopire wegova arhipastirska re~ di}i na usta-nak. Tim povodom, patrijarh je ubrzo odrào jedan tajni sastanaksa srpskim prvacima iz Stare Srbije, na kome je odlu~eno da se po-digne ustanak ~im Austrija u|e u rat s Turskom. Za na{u pri~u otim pripremama zna~ajan je podatak da je izvesni Radi} Raketi},haramba{a srpske milicije od vitanova~ke kompanije, ra~una ju-}i vaqda na poznanstvo s vojvodom Radowom, obe}avao austrijskomdvoru da }e “u rat protiv zajedni~kog neprijateqa

ilija petrovic crnogorska pohara kuca

Documents