@ ffimdwffi$m / Ifniiga subora/nedelja, 6-7 maj2o17

PredrasudeZapadao Rusiji

DR RADovAr{ peJRNovli

ffi,I ,sl & *ILJA

.r.t'j " Sl

ffi;*g1**u ffi

6 usofobija na Zapadu ima svoju drugu hiljadugo-

l{ diSnju pozadinu, duboke korene (joi od Karla Veli-I lkog i iuvene iizme koja se desila u okviru hriitan-

stva). Ovo su polazne hipoteze 5vajcarskog publiciste,autora nekoliko knjiga Gija Metana, kojije izloZio u stu-diji "Rusija - Zapad. Hiljadu godina rata'| u izdanju Aka-demske knjige iz Novog Sada i lnformatika iz Beograda(2017), a koju je prethodno objavio u Zenevi 201 5. godingprevela s francuskog Kristina Bojanovii.

Metan naglaiava da ovoistraiivanje ni po temu nije an-tizapadno. Utvrditi kolika jesnaga mr2nje prema Rusiji neznati, istiie on, poricati vred-nosti demokratije, slobode i

ljudskih prava koje Zapad pro-moviSe od Francuske revolucijenaovamo. Kritikovati pogreinoponaianje Zapada ne znaiiosloboditi Rusiju njenih nedo-stataka igreiaka, istiie Metan.

Rusofobija je duboko usa-alena u kolektivno nesvesnozapadnog toveka, kako bi torekli Frojd i Jung. Zbog togasu, vrlo iesto, kritike rusofobaodvojene od stvarnog pona-Sanja objektivnog delovanjaRusije. Kao iantisemitizam, ru-sofobija je naiin da se esenci-jalizuju odredena pseudoo-beleZja - varvarstvo, despoti-zam i ekspanzivionizam - dabi se opravdao ostrahizam(grt. ostrakon - izgon, pro-gnanstvo). Jo5 je Dostojevskiu "Dnevniku pisca" (1881)pisao o pogubnosti rusofobije:"U Evropi nas vide kao Azijatq

Rusofobda ad K*rfad+ ukr*ii*rka krize

parazite i robove, dok smo u Aziji vitleni kao gospodari,Evropljani. Prema Evropljanima, taj savez Slovena, to jeosvajanje, otimanje, zloba. izdajstvo, uniitenje budu(-nosti civilizacije, prosta mongolska horda. Tataril"

Rusofobija se proteie vekovima, neprestano se iznovapojavljuje u nepredviilenim okolnostima. Nestane, da biiz misterioznih razloga ponovo buknula. lstraiuju(i moipredrasude o Rusiji, Metan polazi da tinjenice da Rusija,nasuprot Kini, Mesopotamiji ili Egiptu, nije viiemileni-jumska civilizacija koja je izumela pismo preZapada, nijekolevka Hrista i Biblije. Zbog toga je ovu ogromnu, hla-dnu, pustinjsku i divlju, evroazijsku i slovensku zemlju,lakie bilo izloiiti optuZbi za varvarstvo, tiraniju, ekspan-zionizam. Na Zapadu je nametnut stereotip da se Rusi, posebi, nasilni i surovijer ubijaju, 5alju u progonstvo i muieetniike iverske manjine. Kao primer istiiu se ratovi u Ce-ieniji, Staljinovi komunistiiki gulazi, Putinovo guienje

opozicije i prisajedinjenje Krima. Metan ovo ne osporava,ali navodi masovne progone Afrikanaca koje su izveliSpanci, Portugalci, Francuzi i Englezi, ili muienja zatvo-renika u Gvantanamu, kao icivilne Zrtve ameriikih bom-bardovanja u Somaliji, Avganiqtanu, lraku, Libiji i Sirijitokom poslednjih ietvrt veka, itole izaivilo migrantskukrizu. Ovome treba dodati i bombardoVanje Srbije odstrane NATO-a 1999. godine. Zbog iega onda, zagluiu-ju(a ti5ina, sjedne strane, i sna2na uzbuna, s druge strane,

pita se Metan? Na Zapadu se

oiito opra5ta Nemaikoj, Fran-cuskoj i SAD-u, ali ne i Rusiji.Opraita se takoafe i, italijan-skoj i drugoj mafiji, ali se gla-sno govori da je najopasnijaruska mafija.

Koji bi istraZivai, ili koji binovinar na Zapadu, pita seMetan, mogao izgraditi kari-jeru opovrgavaju(i kliSee i stva-rajuii pravedniju sliku o Rusiji?

Na sopstvenom iskustvuMetan opisuje "vrtoglavicupred koliiinom predrasuda,antiruskih kliSea i sistematskepristrasnosti koju je usvojila ve-tina zapadnih medija'l

Nakon objainjenja moiirusofobiine predrasude na Za-padu, na nizu primera, Metanutvrifuje istorijsko, religiozno,ideoloiko i geopol itiiko pore-klo koje stoji u osnovi mrZnjeprema Rusiji. On prati gene-alogiju rusofobije kod vi5e ev-ropskih nacija od 13. veka, u

stvari od kad je Karlo Veliki u

osmom veku osporio Vizantijimesto naslednice Rimskog

rirrr.$:

n

carstva. Ruski knez Vladimi; koji se krstio na Krimu 988.godine, oBredelio se za Vizant (Konstantinopolj), a ne zaRim. Ve( od tada se javlja kriza razumevanja.

U zakljucku Metan istiie da je ovaj negativni diskurso ruskoj drugosti konstituisan za nikad dovrSeni zapadniidentitet. Evropi, podeljenoj u krizi, potreban je ruski ne-prijatelj kako bi ostvarila svoje jedinstvo. lsti sindrom vaZii za SAD. Poput Sne2anine ma(ehe, Zapad se neprestanopreispituje pred ogledalom ne bi li se ohrabrio, zavriavaMetan bajkom o Sneiani.

Gi Metan je napisao odliinu knjigu, koja se pojavila upravo vreme - zao5trenih medunarodnih odnosa, knjigukoja govori i dokazuje o postojanju joi jedne dru5tvenepatologije koja je prisutna u svetu i koja potvrduje tezuOsvalda Spenglera od pre sto godina o krizi civilizacije,koja se manifestuje i na ovaj natin.

Autor je prof. Univerziteta u Novom Sadu